ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ ОБАЛЕ ВРБАСА И ОГРАНКА УЛИЦЕ ПУТ БАЊАЛУЧКОГ ОДРЕДА, У БАЊАЛУЦИ (НАЦРТ)

Transcription

1 Бр.рег.уписа Осн.суд Бањалука: Рег Матични број: ИД број: ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ ОБАЛЕ ВРБАСА И ОГРАНКА УЛИЦЕ ПУТ БАЊАЛУЧКОГ ОДРЕДА, У БАЊАЛУЦИ (НАЦРТ) БАЊАЛУКА, децембар год.

2 ПРЕДМЕТ : ИНВЕСТИТОР: ЛОКАЦИЈА: ВРСТА ДОКУМЕНТА: НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ИЗМЈЕНА ДИЈЕЛА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ ОБАЛЕ ВРБАСА И ОГРАНКА УЛИЦЕ ПУТ БАЊАЛУЧКОГ ОДРЕДА, У БАЊАЛУЦИ (НАЦРТ) ХАФИЗА ХАМУЛА из Бања Луке ОБУХВАТ ПОВРШИНЕ 338 m² - к.ч.бр.1077/1, 1077/2 и дио к.ч.бр.1076, све у к.о.бањалука 3 (нови премјер), у улици Од Змијања Рајка РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН ЈУ ИНСТИТУТ ЗА УРБАНИЗАМ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ВЕРИКФИКАЦИЈА: СКУПШТИНА ГРАДА БАЊА ЛУКА УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ: НАТАША МАНДИЋ, дипл.инж.арх. МИЛЕ ЋОСИЋ, дипл.инж.саоб. МИЛКА МИЈАТОВИЋ, мастер грађ. НАТАША ТОМОВИЋ, дипл.инж.ел. АЛЕКСАНДРА СЕГИЋ, дипл.инж.маш. СВЈЕТЛАНА КОЏО, мастер жив.сред. СЛАВИЦА МИРКОВИЋ, дипл.економ. АЛЕКСАНДРА КУТИЋ, мастер шумарства ЛУКА БИЛБИЈА, дипл.инж.геод. ДАНИЈЕЛА ЂУРЂЕВИЋ, арх.грађ.тех. ДРАГАНА БАБИЋ, арх.грађ.тех. ИВАНА ГРБИЋ, ел.тех. ЉУБО ВЕЧЕРНОВИЋ, геометар Д И Р Е К Т О Р СТЕВАН ЈОВАНОВИЋ, дипл.инж.арх. 2

3 С А Д Р Ж А Ј: I. ОПШТИ ДИО II. ТЕКСТУАЛНИ ДИО А) УВОДНИ ДИО Б) АНАЛИЗА И ОЦЈЕНА СТАЊА В) ПРОБЛЕМИ СТАЊА И ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА Г) КОНЦЕПТ (ПРОГРАМ) ПЛАНА III. ГРАФИЧКИ ДИО 1. Геодетска подлога постојеће стање Р =1:500 1a. Валоризација постојећег грађевинског фонда - Спратност и намјена објеката Р =1:500 1б. Валоризација постојећег грађевинског фонда - Бонитет Р =1:500 1в. Функционална организација постојеће јавне инфраструктуре Р =1: Карта власничке структуре Р =1: Инжињерско геолошка карта Р =1: Извод из Просторног плана Града Бањалука 4а. Извод из Урбанистичког плана Бањалуке Р =1: б. Извод из Регулационог плана за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци Р =1: План просторне организације Р =1: План организације зона јавног коришћења и инфраструктуре - Синтезна карта Р =1: План саобраћаја и нивелације Р =1: План инфраструктуре хидротехника Р =1: План инфраструктуре електроенергетика и телекомуникације Р =1: План грађевинских и регулационих линија Р =1: План парцелације Р =1: План рушења Р =1:500 3

4 I. ОПШТИ ДИО 4

5 II. ТЕКСТУАЛНИ ДИО 5

6 А. УВОДНИ ДИО 6

7 I УВОД И ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Изради измјене дијела Регулационог плана за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци (Службени гласник Града Бањалука, број 23/09) (у даљем тексту: План) се приступило након што је Скупштина града Бањалука на 29. сједници одржаној године донијела Одлуку о изради измјене дијела Регулационог плана за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци, (број одлуке: /15 од године - "Службени гласник Града Бањалука", број 3/15). Иницијатива за израду Плана, покренута је од стране Хамула Арифа из Бањалуке, власника катастарске парцеле број 1077/2 к.о.бањалука 3 (нови премјер). Иницијативом је тражено да се на парцели број 1077/2 к.о.бањалука 3 (н.п.) измијени планско рјешење дефинисано матичним регулационим планом, тако да се умјесто планираног рушења постојећег помоћног објекта на парцели број 1077/2 и придруживања исте парцеле парцели број 1077/1, предвиди изградња индивидуалног стамбеног објекта. Анализом предметне локације, урађеној од стране Одјељења за просторно уређење Града Бањалука, констатовано је и наведено у Образложењу уз приједлог Одлуке сљедеће: године издато је рјешење о урбанистичкој сагласности број /08 за изградњу стамбено-пословног објекта, спратности Пр+1, као јединице дуплекса, на парцели број 1077/2, али из финансијских разлога власник исте, г-дин Хамула Ариф, није успио добити грађевинску дозволу и изградити објекат, тако да исто није евидентирано у важећем плану. Како је катастарска парцела број 1077/2 заједно са катастарском парцелом број 1077/1 која је власништво Хамула Јасмина, важећим регулационим планом, дефинисана као јединствена грађевинска парцела, то је уз иницијативу приложена сагласност поменутог господина. - Иницијатива је разматрана у односу на могућности локације, степен реализације планске документације, као и однос захтијеване измјене према осталом дијелу Плана који се не мијења. Анализом је констатовано да постоје елементи за преиспитивање важећег планског рјешења, у складу са иницијативом, с обзиром на чињеницу да предложена измјена ничим не омета провођење рјешења дефинисаних концептом Плана. С обзиром на чињеницу да је г-дин Хамула Ариф, након покретања иницијативе за измјену Плана, преминуо, његова супруга г-ђа Хафиза Хамула, као једини законски насљедник, наставила је процедуру измјене Плана. Уговор о изради Плана је закључен дана године између Хафизе Хамула из Бањалуке као Наручиоца и ЈУ Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске као Извршиоца. Просторни обухват Плана дефинисан је Одлуком о изради, те је обухваћен простор који се налази уз улицу Од Змијања Рајка, а односи на к.ч.бр.1077/1, 1077/2 и дио к.ч.бр.1076, све у к.о.бањалука 3 (нови премјер), који је приказан на карти, у прилогу ове Одлуке. Укупна површина просторног обухвата износи 338 m². 7

8 Израдом Плана омогући ће се да се овај простор приведе намјени која ће задовољити данашње тенденције трансформације и развоја предметног простора, како у физичком, тако и у економском смислу. Регулациони план је резултат заједничког рада носиоца припреме (Градска управа Одјељење за просторно уређење) и носиоца израде Плана (ЈУ Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске) у процесу припреме и израде Плана. Програмским смјерницама, које је носилац припреме благовремено доставио носиоцу израде Плана, остварено је активно учешће Града и заинтересованих субјеката у изради овог планског документа. Процедура усвајања, садржај и методологија Плана је у складу са одредбама важећег Закона о уређењу простора и грађењу ( Службени гласник РС бр. 40/13), Правилником о начину израде, садржају и формирању документа просторног уређења ( Службени гласник РС бр. 69/13) и Правилником о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације ( Службени гласник РС бр. 115/13), те другим прописима из посебних области, релевантних за планирање и уређење простора (саобраћај, снабдијевање водом и енергијом, телекомуникације, заштита од природних непогода и техничких инцидената, заштита ваздуха, воде, тла, природних вриједности, културних добара, пољопривредног и шумског земљишта и других елемената животне средине, и др.). Предметни План даје генералне урбанистичко-техничке услове и смјернице које ће бити подлога за израду детаљних урбанистичко-техничких услова који ће се радити за сваки појединачни објекат укључујући и све видове инфраструктуре. План је конципиран довољно флексибилно да омогући различите архитектонске интерпретације у обликовању простора уз висок квалитет у пројектовању, грађењу и реконструкцији. Радни тим, наведен у уводном дијелу елабората, радио је у комплетном саставу и омогућено је да се планирани простор обради мултидисциплинарно, те на тај начин постигне рјешење које може да испуни захтјеве који се могу појавити приликом провођења Плана. За потребе израде Плана извршено је ажурирање геодетске подлоге од стране ЈУ Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске, те су на тај начин прибављени ажурни подаци о стању изграђености на терену, као и основне карактеристике нивелације терена, на којима су даље вођене све активности везане за израду Плана. II ПОДАЦИ О ПЛАНИРАЊУ 1. ДОКУМЕНТАЦИЈА ВИШЕГ РЕДА Према Закону о уређењу простора и грађењу, просторно уређење као цјеловито старање о природној и изграђеној средини, усмјерава се одговарајућим плановима. Израда Плана вршиће се према поставкама Просторног плана Града Бања Лука (Службени гласник Града Бањалука, број 11/14) и Урбанистичког плана Бањалуке из 1975.године. Према Просторном плану предметна локација припада зони уже урбано подручје Града. Према Урбанистичком плану Бања Луке из 1975.год. подручје које обухвата План намијењено је становању са густином насељености мањом од 100 стан./ha. Уз зону становања предвиђене су и пољопривредене површине и шуме. 8

9 С обзиром на то, да се ради о микроцјелини у односу на матични регулациони план који се у том дијелу мијења, сагледани су сви дијелови важећег плана који тангирају предметну локацију или су у њеном непосредном окружењу, а која уједно представља и обухват Плана. 2. ОБАВЕЗНОСТ ДОНОШЕЊА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА Законом о уређењу простора и грађењу је регулисано за која подручја су општине и градови обавезни да донесу регулационе планове. У члану 26. је дефинисано да се регулациони план доноси за претежно изграђена урбана подручја, као и за подручја од општег интереса јединице локалне самоуправе, ако је то одређено урбанистичким планом. 3. ВАЖЕЋИ РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН Планска документација која је предмет измјене је Регулациони план за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци (Службени гласник Града Бањалука, број 23/09. Површина обухвата наведеног Плана је 10,72 ha. 4. ОДЛУКА О ИЗРАДИ ИЗМЈЕНЕ РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА Изради измјене дијела Регулационог плана за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци (Службени гласник Града Бањалука, број 23/09) (у даљем тексту: План) се приступило након што је Скупштина града Бањалука на 29. сједници одржаној године донијела Одлуку о изради измјене дијела Регулационог плана за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци, (број одлуке: /15 од године - "Службени гласник Града Бањалука", број 3/15). 5. ПЛАНСКИ ПЕРИОД Плански период у смислу члана 40. став 3. Тачка в) Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13) је десет (10) година. 6. ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА Подручје за које се врши израда Плана је простор који се налази уз улицу Од Змијања Рајка, а односи на к.ч.бр.1077/1, 1077/2 и дио к.ч.бр.1076, све у к.о.бањалука 3 (нови премјер). Укупна површина коју обухвата подручје Плана износи 338 m². 7. НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ И НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА Одлуком о изради Плана, носилац припреме Плана је Градска управа Одјељење за просторно уређење. Носилац израде Плана је ЈУ Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске. 8. РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА Радни тим за израду Плана је у комплетном саставу радио и наведен је у уводном дијелу елабората. Комплетност тима је омогућила да се План обради мултидисциплинарно и на тај начин постигне рјешење које може да испуни захтјеве. 9

10 9. ПОДАЦИ О УСАГЛАШЕНОСТИ СТАВОВА СА ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИЗ ЧЛАНА 32. ЗАКОНА У току израде Плана сагледани су програмски елементи, снимљене су промјене на терену и израђена и анализирана варијантна рјешења, која доприносе изради квалитетнијег рјешења. Носилац припреме Плана је у поступку прикупљања података, по објави Одлуке о приступању изради Плана, обавјестио све власнике парцела који се налазе у предметном обухвату. Према достављеним дописима констатује се да је власник сусједне парцеле (к.ч.бр. 1077/1) који није покретач измјене Плана, сагласан да се уради измјена планског рјешења који је дефинисан матичним планом. У току израде преднацрта Плана од Носиоца припреме Плана достављена су мишљења надлежних институција ("Водовод" а.д. Бањалука, "Топлана" а.д. Бањалука, Инспекторат за експлозивне материје и послове заштите од пожара, Телекомуникације РС, а.д. БањаЛука, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Ј.У. "Воде Српске", З.П."Електрокрајина" а.д. Бањалука) у складу са Законом. 10. НАЦРТ ПЛАНА Дана године Скупштина Града Бањалука усвојила је Нацрт измјене дијела Регулационог плана за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци. 11. ПРЕГЛЕД ИНФОРМАЦИОНО-ДОКУМЕНТАЦИОНЕ ОСНОВЕ Као информационо-документациона основа су коришћени сви до сада израђени планови, који на било који начин имају везе са предметним простором, који обухватају предметни простор: - Просторни план Града Бања Лука (Службени гласник Града Бањалука, број 11/14); - Урбанистички план Бањалуке из 1975.године; - Регулациони план за уређење обала Врбаса у Бањој Луци (Сл.гласник Града Бањалука, број 14/10) контактни план; - Захтјеви власника земљишта и осталих заинтересованих актера у простору као Програмски задатак; - Извршено је ажурирање геодетске подлоге од стране ЈУ Институт за испитивање материјала и конструкција Републике Српске; - Постојеће стање инфраструктурних водова и капацитета од надлежних организација. 10

11 Б. АНАЛИЗА И ОЦЈЕНА СТАЊА 11

12 I ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА 1. ТЕРИТОРИЈА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ Просторна цјелина за коју се израђује План, дефинисана је Одлуком о приступању изради Плана. Саставни дио Одлуке о приступању изради Плана је графички прилог са уцртаном границом обухвата. Простор који је у обухату Плана налази се у ужем урбаном подручју Града. Укупна површина коју обухвата План износи 338 m². Простор третиран овим планским рјешењем смјештен је у јужном дијелу града на доста стрмом терену. 2. МЈЕСТО, НАМЈЕНА И УЛОГА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ У УРБАНОМ ПОДРУЧЈУ План се односи за просторну цјелину у ужој зони урбаног подручја, тачније на простор чију сјеверну границу чини улица Од Змијања Рајка, источну границу чини парцела број 1076, западну граница парцеле број 1078, јужну граница парцеле број 1079, све у к.о.бањалука 3. Обухват Плана чине катастарске парцеле број 1077/1, 1077/2 и дио парцеле број 1076, к.о.бањалука 3. У непосредном окружењу, ван обухвата, налазе се углавном стамбени и стамбено-пословни објекти, различите структуре, категорије и године изградње. 3. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ И ОСНОВНЕ ФИЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ 3.1. Типологија изградње Постојећи објекти унутар обухвата Плана, спратности Пр и Су+Пр+М су оријентисани према улици Од Змијања Рајка. Изграђени објекти унутар обухвата су: стамбено-пословни и помоћни објекат на к.ч.бр. 1077/1, те помоћни објекат на к.ч.бр.1077/2 к.о.бањалука 3. Цјелокупан амбијент самог обухвата Плана а и шире, има карактер стамбеног комлекса са тенденцијом развоја и унапређења у истом правцу. Организација садржаја на локалитету Плана намеће се као развој постојеће функционалне организације простора, уз уважавање карактера околног простора Постојећа регулација Постојећа регулација простора у смислу односа јавних према приватним површинама детерминисана је спољашњом линијом постојеће асфалтиране површине према предметним парцелама Валоризација постојећег грађевинског фонда Детаљним увидом на терену извршена је валоризација постојећег грађевинског фонда како би се установили подаци о постојећем фонду у смислу намјене, спратности, бонитета, покривеној површини и њиховој бруто грађевинској површини, те стекао увид у опште стање фонда. Валоризација показује да се предметни објекти већином користе за становање и помоћне садржаје. 12

13 У наставку су дате табеле валоризације грађевинског фонда из које су коришћени подаци за израду карата: Валоризација постојећег грађевинског фонда намјена и спратност и Валоризација постојећег грађевинског фонда бонитет. Валоризациона табела садржи и фотодокументацију, како би се дефинисао детаљнији приказ стања на терену. Табела бр.1 ОБЈЕКАТ БР. 1 УЛИЦА СПРАТНОСТ ВРСТА КРОВА НАМЈЕНА ОБЈЕКТА ПОВРШИНА СТАЊЕ ОБЈЕКТА Напомене: Од Змијања Рајка 63а Пр Раван Стамбени Пословни Стамбено-посл. Помоћни + Покрив.површина 35,2 m² БГП 35,2 m² Добро Средње Лоше + Помоћни простор - гаража Табела бр.2 РЕДНИ БРОЈ ОБЈЕКАТ БР. 2 УЛИЦА СПРАТНОСТ ВРСТА КРОВА НАМЈЕНА ОБЈЕКТА ПОВРШИНА СТАЊЕ ОБЈЕКТА Од Змијања Рајка бр.63 Су + Пр + М Сложен Стамбени Пословни Стамбено-посл. + Помоћни Покрив.површина 113,3 m² БГП 340 m² Добро + Средње Лоше Напомене: Објекат 2a помоћни објекат (гаража), покривена површина = БГП - 8,4 m² 3.4. Власничка структура и постојећа парцелација На основу доступних података формирана је карта власничке структуре, која даје уопштену слику о власничкој структури земљишта у оквиру обухвата Плана. Простор обухвата Плана (к.ч.бр. 1077/1, 1077/2 и 1076, све у к.о Бањалука 3) је у приватном власништву, односно у власништву физичких лица. 13

14 Приступ до земљишта у власништву инвеститора је омогућен са постојеће примарне градске саобраћајнице, улица Од Змијања Рајка Постојећа намјена површина и заступљеност јавних садржаја Обухват карактерише присуство стамбено-пословне функције и помоћних садржаја Становање У оквиру обухвата налази се један стамбено пословни објекат (индивидуално становање). Пословање је заступљено у сутеренској етажи, док је становање на вишим етажама истог објекта. Поменути објекат је саставни дио дуплекса, с тим да је други дио дуплекса ван обухвата Плана. (Објекат бр.2 Табела валоризације) Пословне и привредне дјелатности У оквиру обухвата нису забиљежени наведени садржаји као засебни објекти Јавне службе и друге друштвене дјелатности У оквиру обухвата нису забиљежени наведени садржаји Спорт и рекреација У оквиру обухвата нису забиљежени наведени садржаји Биланс стања изграђености и кориштења простора Према валоризационој основи постојећег стања, у простору обухвата измјене Плана, установљени су сљедећи урбанистички параметри: Табела бр.3 БГП становања са пословањем БГП помоћни објекти Покривена површина свих објеката Коефицијент изграђености Коефицијент заузетости БИЛАНС СТАЊА (P = 338 m² / 0,0338 ha) 340 m 2 УКУПАН БГП ПОСТОЈЕЋИХ ОБЈЕКАТА: 383,6 m 2 * 43,6 m 2 156,9 m 2 укупан БГП / П обухвата 1,13 П (покривена површина) / П обухвата 0.46 (46 %) *Приликом прорачуна БГП-а постојећих објеката није коришћен корективни фактор. 14

15 4. ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ (извод из текстуалног дијела Регулациони план за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког одреда, у Бањалуци, из 2009.године) 4.1. Морфолошке карактеристике Предметно подручје се налази у јужном дијелу ужег урбаног подручја Бањалуке на десној обали Врбаса. Терен је са великим нагибом, мјестимично и до 100% нагиба. Предметно подручје је издвојено на три дијела са два повремена потока који су усјечени у подлогу. Доминантна је ријечна ерозија која на поменутим потоцима карактеристичним по повременом и бујичном карактеру. Апсолутна висина се креће од 168 м.н.м у западном дијелу па до 216 м.н.м. Терен је у паду према Врбасу Инжењерскогеолошке карактеристике и грађа терена Према подацима Инжењерскогеолошке карте урбанистичког подручја Бањалуке (1:10000, 1971.) предметно подручје, до дубина до којих се преносе оптерећења од објеката, углавном изграђују квартарне наслаге (ријечних седимената) те делувијалне наслаге. Палеорељеф ових наслага чине стијене кредног флиша. Поред природних наслага на дијелу постојећег пута присутне су одређене наслаге насутог материјала. Насип је рађен за потребе изградње подлоге пута и паркинга за Бањ брдо односно за потребе нивелације истих. Ријечни седименти (шљунковит ријечни нанос) представљен је шљунком различитог петрографског састава, претежно кречњачког са већим садржајем глине. Делувијалне наслаге су представљене одломцима матичне стијене, у овом случају карбонатног флиша, измјешаног са глином. Ове наслаге се карактеришу са појавама нестабилности у дијеловима терена са нагибом већим од 10. На инжењерскогеолошкој карти у прилогу назначена су лабилна подручја са назначеним умиреним и активним клизиштима. На основу теренског рекогносцирања процјењено је да се ради о релативно плићим клизиштима која су захватила делувијалне наслаге и површинску кору распадања флишних наслага. Подручје предметног Плана је окарактерисано као условно повољно до неповољно на подручју окарактерисаном као лабилна падина Сеизмолошке карактеристике Према подацима карте сеизмичке микрорејонизације урбанистичког подручја Бањалуке сјеверни дио подручја предметог плана се налази у зони максималног очекиваног потреса VIII MSK са коефицијентом сезмичности Кѕ=0,05, док је јужни дио предметног подручја у зони VII½ MSK са коефицијентом сезмичности Кѕ=0,03. Зоне сеизмичке рејонизације су приказане на Инжењерскогеолошкој карти у прилогу. 5. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ И УРЕЂЕНОСТ ПРОСТОРА 5.1. САОБРАЋАЈ Простор обухваћен Планом се налази у јужном дијелу подручја Града Бања Лука, на десној обали ријеке Врбас. 15

16 Обухват Плана је ограничен са сјеверозападне стране примарном градском саобраћајницом, улицом Од Змијања Рајка, која прати ток ријеке Врбас и са које се директно приступа парцелама у обухвату Плана. Ивичним дијелом обухвата, уз десну обалу ријеке Врбас, пролази претходно поменута примарна градска саобраћајница Од Змијања Рајка (дефинисана Регулационим планом обале Врбаса), попречног профила 6 m, са обостраним тротоарима m ширине у профилима, коју прати регулациона линија промјењиве ширине. Ова саобраћајница омогућује везу подручја у обухвату са осталим дијеловима града, као и са ширим окружењем. У оквиру предметног обухвата, појединачни садржаји су настали непосредно уз поменуту примарну градску саобраћајницу, тако да није развијена саобраћајна инфраструктура унутар обухвата. Унутар обухвата нису присутне саобраћајнице тако да се парцелама приступа директно из улице Од Змијања Рајка. На предметном простору су смјештени индивидуални објекти, који немају уређена паркиралишта ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА У обухвату Плана стање изграђености хидротехничке инфраструктуре има велики значај за квалитет и услове живљења на овом простору. Хидротехничка проблематика која је изражена у оквиру обухвата Плана и коју је потребно детаљно анализирати је: - Снабдијевање водом за санитарне, пожарне, евентуалне технолошке и остале потребе водовод; - Сакупљање и одвођење отпадних вода из насеља фекална канализација; - Сакупљање и одвођење површинских вода од падавина у насељу кишна канализација и - Водотоци (заштита од штетног дејства вода). Водовод Предметни обухват Плана припада првој висинској зони водоснабдијевања која омогућава снабдијевање потрошача санитарном водом лоцираних до надморске висине од 180 m.n.m. У обухвату Плана постојеће стање изграђености инсталација градског водовода је сљедеће: - У улици од Змијања Рајка примарни цјевовод који је профила Ø700mm; - У току 2014.године завршена је реконструкција цјевовода профила Ø350mm, тако да је стари цјевовод укинут, а изграђен је нови уз који је положен секундарни цјевовод профила Ø160mm. Положај постојеће водоводне мреже у предметном обухвату Плана, приказан је на графичком прилогу бр.8 - План инфраструктруре хидротехника. Канализација На локалитету обухвата Плана изведена је канализација сепаратног система, посебним каналима се одводе употребљене, а посебним кишне воде. У обухвату Плана постојеће стање изграђености инсталација канализационог система су сљедеће: - У улици Од Змијања Рајка феклани канализациони колектор профила Ø300mm и - У улици Од Змијања Рајка оборински канализациони колектор профила Ø300mm. 16

17 Положај изведених дијелова канализационе мреже у предметном обухвату Плана, приказан је на графичком прилогу бр.8 - План инфраструктруре хидротехника. Водотоци Непосредно уз обухват Плана протиче ријека Врбас. - Велике воде ријеке Врбас На графичком прилогу бр.8 - План инфраструктруре хидротехника, дате су линије (преузете из РП-а "Обале Врбаса" из 2010.године) великих вода стогодишњег ранга појаве (1/100), коте ранга појаве за петсто и хиљаду година (1/500 и 1/1000). Видљиво је да предметни обухват, па тиме и планирани објекат, нису угрожени ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА У обухвату предметног Плана постоји изграђен објекат који има адекватно изведен надземни прикључак на НН мрежу. Постојећи објекат снабдијева се електричном енергијом из трафостаница које не припадају предметном обухвату. У непосредној близини обухвата налази се трансформаторска станица 10(20)/ 0,4kV ТС Доњи ситари. Разводна НН мрежа изведена је претежно као надземна. Постоји изведена расвјета саобраћајнице у рубној зони у улици Од Змијања Рајка коју је потребно уобзирити. Стање електроенергетске инфраструктуре приказано је на графичком прилогу бр.1в Функционална организација постојеће јавне инфраструктуре ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ Телекомуникациона мрежа представља јединствен техничко-технолошки систем за пренос свих видова информација. Телекомуникациона инфраструкура је изведена подземно. Од телекомуникационе инфраструктуре постоји телекомуникациони кабл који је положен у сјеверном рубном дијелу обухвата. Стање телекомуникационе инфраструктуре је дато на графичком прилогу бр.1в Функционална организација постојеће јавне инфраструктуре ТОПЛИФИКАЦИЈА Предметни обухват нема термоенергетске инсталације (вреловод или топловод) градског топлификационог система. Постојећи стамбено-пословни објекат у овом обухвату већ има властити уређај за гријање и то пећи за локално загријавање просторија СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА На предметној локацији налази се неуређена и већим дјелом запуштена зелена површина на којој је евидентирано одсуство високог дендрофонда. 17

18 5.7. ЖИВОТНА СРЕДИНА Процес урбанизације често подразумијева неконтролисану експлоатацију и деградацију природних ресурса. Промјене изазване урбаним развојем се манифестују као загађења површинских и подземних вода и земљишта, загађења атмосфере, прекомјерно стварање чврстог отпада, појава прекомјерног нивоа буке, индустријски акциденти и друго. Тако се унутар једне урбане цјелине могу наћи различити извори загађења од којих су најчешћи привредни погони и постројења, као и густо насељена подручја, саобраћај и други садржаји са значајним утицајем на здравље становништва и екосистеме. Загађење ваздуха настаје од емисије полутаната у процесима сагоријевања различитих врста горива која се употребљавају у саобраћају, индустрији и домаћинствима. Квалитет ваздуха је одређен циркулацијом ваздуха и концентрацијом полутаната чије су вриједности промјењиве током године, односно током зимских мјесеци када се повећава количина загађујућих материја из индивидуалних ложишта. Постојећа хидротехничка инфраструктура задовољава основне потребе заштите животне средине. Објекти у обухвату Плана се водом снабдијевају из градског водоводног система. Постојећом канализацијом се посебно одводе фекалне, а посебно атмосферске воде које у коначници доспијевају у рецепијент без претходног третмана. С обзиром на непречишћавање отпадних вода и лоше уређење обала ријеке, положај предметног локалитета уз ријеку Врбас се може окарактерисати као осјетљив на могуће присуство негативних утицаја. Потенцијална опасност по здравље становништва и животну средину од различитих врста отпада је умањена постојањем организованог збрињавања отпада које се на овом подручју врши од стране локалног комуналног предузећа према утврђеној фреквенцији и плану сакупљања. Иако за предметни локалитет нема квалитативних података, мјерења нивоа буке и акустичног оптерећења у појединим дјеловима града потврђују да се уз саобраћајнице могу забиљежити повишени нивои буке УСЛОВИ КРЕТАЊА ОСОБА СА УМАЊЕНИМ ТЈЕЛЕСНИМ СПОСОБНОСТИМА Увидом на терену установљено је да предметни простор у постојећем стању није у потпуности прилагођен кретању особа са умањеним тјелесним способностима. 18

19 В. ПРОБЛЕМИ СТАЊА И ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА 19

20 На основу анализе постојећег стања, те његовог поређења са стањем изведености ранијих планских рјешења за овај простор установљени су проблеми које је потребно превазићи у планском концепту. Однос важећег Регулационог плана према предметном простору није у складу са реалним могућностима и плановима. Као што је наведено у уводном дијелу, повод за доношење Одлуке о изради измјене Плана је рјешавање захтјева Хамула Арифа из Бањалуке, власника катастарске парцеле број 1077/2 к.о.бањалука 3 (нови премјер). Захтјевом је тражено да се на парцели број 1077/2 к.о.бањалука 3 (н.п.) измијени планско рјешење дефинисано матичним регулационим планом, тако да се умјесто планираног рушења постојећег помоћног објекта на парцели број 1077/2 и придруживања исте парцеле парцели број 1077/1, предвиди изградња индивидуалног стамбеног објекта. Неопходно је ускладити постојеће и планско рјешење у погледу облика и величине грађевинских парцела. Утврђено је да постојећи стамбено-пословни објекат на парцели број 1077/1 својим габаритима излази на парцелу број 1077/2, те је стога у том дијелу потребно кориговати границу парцеле. Израдом Плана ријешиће се неки од присутних проблема (легализација бесправних објеката, парцелација земљишта, изградња нових објеката). Након наведених података о општем стању уређености простора у обухвату Плана и података о планирању, може се констатовати да постоје реалне могућности да се овај простор планском изградњом доведе у стање примјерено локалитету са уграђеним елементима по захтјеву инвеститора. Циљеви организације и уређења простора могу се исказати кроз сљедеће: - дефинисати карактеристике физичких структура у простору; - постојећу намјену подручја Плана дефинисати на основу претежне намјене у околним изграђеним зонама, а на основу исказаних потреба и могућности које пружају неизграђени дијелови просторне цјелине; - утврдити, кроз концепцију, однос обухваћеног простора по садржају и функцији према централном подручју Града, према осталим контактним зонама, став према ранијим планским документима; - формирати грађевинске линије на начин да се формирају коректни урбани улични фронтови; - дати оцјену стања саобраћајног система, саобраћајне инфраструктуре и оцјену стања паркирања аутомобила; - дефинисати развијеност инфраструктурне мреже. 1. СТАНОВНИШТВО И СТАНОВАЊЕ На предметном подручју планирано је задржавање постојећег стамбено-пословног објекта (индивидуално становање) уз тенденцију побољшавања услова становања у смислу уређења потребних пратећих површина и остваривања оптималних урбаних стандарда становања. Изградња планираног објекта (индивидуално становање) има за циљ да унаприједи и афирмише дати простор, а никако да наруши постојеће становање у обухвату Плана. 20

21 2. ПОСЛОВНЕ И ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ Није предвиђена изградња пословних објеката на предметном локалитету, али се оставља могућност адаптације приземне етаже у пословне садржаје по потреби. 3. ИНФРАСТРУКТУРА 3.1. Саобраћај Са становишта планирања локалне саобраћајне мреже, потребно је преузети дио важећег Регулационог плана обала Врбаса и Регулационог плана за простор између обале Врбаса и огранка улице Пут Бањалучког Одреда у Бањалуци, те све планиране садржаје у обухвату саобраћајно уклопити у постојеће стање. Ово подразумјева: - Потребне корекције постојеће мреже у смислу обезбјеђења потребних проширења у попречном профилу и асфалтирања и реконструкције постојеће саобраћајнице као и уређење пјешачких површина (тротоара) пошто је на лицу мјеста идентификован објекат који заузима дио пјешачке површине и прелази регулациону линију што угрожава кретање пјешака и умањује безбједност саобраћаја. Општа оцјена за постојеће садржаје у обухвату Плана је да су претежно извођени у склопу индивидуалних стамбених објеката са пословањем у приземљу дуж улице Од Змијања Рајка, који су незнатни с обзиром на важност саобраћајнице, а на том подручју се налази и индивидуално становање већих густина. Настоји се да се предметни садржаји у обухвату, директним приступним и улазним комуникацијама саобраћајно вежу на постојећу примарну градску саобраћајницу Хидротехничка инфраструктура У обухвату Плана стање изграђености хидротехничке инфраструктуре има велики значај за квалитет и услове живљења на овом простору. Хидротехничка проблематика која је изражена у оквиру обухвата Плана и коју је потребно детаљно анализирати је: - Снабдијевање водом за санитарне, пожарне, евентуалне технолошке и остале потребе водовод; - Сакупљање и одвођење отпадних вода из насеља фекална канализација; - Сакупљање и одвођење површинских вода од падавина у насељу кишна канализација и - Водотоци (заштита од штетног дејства вода). Постојеће стање изграђености водоводне и канализационе мреже је оцијењена као повољно за задовољење будућих повећаних потреба од додатних потрошача. За планирани објекат на локалитету је потребно изградити секундарну водоводну мрежу (прикључак), којом ће се обезбиједити потребне количине воде за санитарне потребе и заштиту од пожара. Такође, у обухвату Плана за планирани објекат на локалитету потребно је изградити прикључке на канализационе мреже (фекална и оборинска), предвидјети канализациони систем сепаратног типа са пречишћавањем прије испуштања у реципијент. Све предвиђене мјере и објекте потребно је уклопити у јединствен и цјеловит систем који треба да обезбиједи пуну функцију овог подручја и омогући даљи развоја урбаног дијела града. Предвиђено је резервисање простора заштитног обалног појаса лијевом и десном страном ријеке Врбас (ширина заштитног појаса од 50,0m), који служи за приступ ријеци код одржавања 21

22 обала и корита, заштиту обала од ерозије и слично. У овом простору се могу вршити грађевински радови на осигурању обала од ерозије, градити канализациони колектори (резервисан простор за изградњу главног градског колектора) и остала инфраструктура и објекти који су у функцији заштите водотока Електроенергетика и телекомуникације Електроенергетика Због непостојања ажурног катастра подземних електроенергетских инсталација, приликом извођења радова обавезно обезбиједити присуство њихових овлаштених представника. Концепција електроенергетске инфраструктуре, полазећи од планских показатеља и постојећег стања, својим техничким рјешењима треба да уважи сљедеће опште услове: - квалитет испоручене електричне енергије, - поузданост (сигурност) и расположивост, - економичност. Поред тога, мора да испуни и сљедеће захтјеве: - заштита животне средине, - једноставност, - флексибилност, прилагодљивост, - управљивост, - компатибилност са постојећом електродистрибутивном мрежом. Квалитет електричне енергије која се испоручује потрошачима односи се на одступања вриједности напона и фреквенције на мјесту испоруке и она морају да буду у складу са Општим условима за испоруку електричне енергије. Поузданост се обезбјеђује техничким рјешењима која воде рачуна о вјероватноћи кварова, висини штета и степена прихватљивости нестанка и прекида у напајању. Телекомуникације Због непостојања ажурног катастра подземних телекомуникационих инсталација, приликом извођења радова обавезно обезбиједити присуство њихових овлаштених представника. Основни циљ у области телекомуникација је омогућити поуздану телекомуникациону мрежу, која је у стању пратити и у зависности од заинтересованости корисника омогућити увођење модерних телекомуникационих технологија Топлификација Постојећи објекат и планирани објекат (стамбени) у обухвату овог Плана су мале спратности. Због боравка људи у овим просторијама исте је потребно загријавати у зимском периоду а хладити у љетњем периоду. Постојећи објекат је новије градње коју карактерише добра термичка заштита и мала пропусност столарије па се може рећи да је систем гријања повољан са становишта рационалне потрошње енергије и енергетске ефикасности. Основни проблем за топлификацију су високи инвестициони трошкови дистрибутивног система (вреловод, топловод, топлотне подстанице ) с обзиром на потребе (мали број објеката). 22

23 Приједлог је да се при разматрању могућности и потребе за гријањем узму у обзир препоруке за коришћење обновљивих извора енергије и енергетску ефикасност опреме и система гријања, хлађења и вентилације у цјелини. Циљ овог плана је да укаже да будуће рјешење за снабдијевање објеката топлотном енергијом за загријавање просторија, топлу потрошну воду, те хлађење, буде рационално, технички оптимално и енергетски ефикасно. 4. СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА У односу на затечено стање зелене површине у обухвату Плана, те проблем неуређености исте, поставља се сљедећи циљ: - Искрчити вегетацију уз југозападну ивицу обухвата и уредити зелену површину у приватном власништву у складу са окружењем у којем се налази. 5. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Утврђивање потреба, могућности и циљева за подручје предметног обухвата врши се у складу са евидентним проблемима, те циљевима који су дефинисани на стратешком нивоу. Стога циљеви заштите животне средине произилазе из стратешких опредјељења за одрживо управљање квалитетом ваздуха и земљишним ресурсима, интегрално управљање водним ресурсима, управљање шумама, отпадом и простором, као и здравље становништва и управљање екосистемима. С обзиром на чињеницу да су на предметном подручју планирани објекти стамбено намјене укључујући уређење потребних пратећих површина, основне потребе заштите животне средине ће се постићи остваривањем сљедећих појединачних циљева: - Заштита вода од загађења кроз свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних вода из објеката, успостављање и поштовање зона заштите водотока, постављање уређаја и опреме за снабдјевање водом; - Заштита земљишта од загађења кроз спречавање депоновања отпада на непредвиђеним мјестима, те уређење јавних градских површина; - Заштиту ваздуха од загађења кроз обезбјеђење одговарајућег система топлификације, контролисање аерозагађења од саобраћаја, као и поштовање мезо и микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне загађиваче; - Заштита од буке кроз адекватно планирање саобраћајница и саобраћајних токова и контролисање саобраћајне буке, правилно лоцирање извора буке у односу на пријемник, смањење стварања буке и спречавање њеног ширења у околину; - Уређење слободних манипулативних површина, уређење зелених површина и заштита вегетације у складу са окружењем, при чему се мисли на вегетацију планирану РП (заштиту од различитих болести и елементарних непогода, као и угрожавања пејзажних вриједности вегетације). У циљу заштите и унапређења животне средине неопходно је на одговарајући начин уредити урбане садржаје, систем зелених површина и инфраструктуру, те с тим обезбједити одговарајуће услове за квалитет живљења у њој. 6. БИЛАНС ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТИ Биланс потреба и могућности у овом простору представља компромисно рјешење између захтјева инвеститора са јасно одређеним циљевима и смјерницама и реалних могућности њихове реализације. 23

24 Потребно је максимално очувати слободне манипулативне површине и адекватно их уредити. Неопходно је повећати број паркинг мјеста и реорганизовати моделе паркирања унутар парцела. 24

25 Г. КОНЦЕПТ (ПРОГРАМ) ПЛАНА 25

26 1. УРБАНИСТИЧКИ КОНЦЕПТ План просторне организације је приказан на графичком прилогу бр.5 и дефинише основну концепцију лоцирања планираних садржаја. Концепт уређења и коришћења простора, који је предмет овог Плана, је повезан са постојећом намјеном површина, као и већ постављеним правцима и зонама изградње стамбених објеката. Oновна концепција изградње и уређења простора базирана је на вредновању постојећег стања, анализи просторних и природних могућности локације, важеће планске документације те анализи конкретних захтјева заинтересованих лица достављених у периоду прикупљања информационо-документационе основе за израду Плана. Уобличавање постојећих физичих структура и прилагођавање намјена њиховој позицији у простору, као и изградња нових, које су продукт потреба садашњег времена, једни су од основних задатака планирања. Предложеном концепијом просторне организације задржана је основна матрица простора, те концепт организације простора као примарно стамбеног простора у којем су извршене интервценције у циљу формирања заокружене функционалне цјелине. На основу тога приступило се изради концепта, који, према садашњим сазнањима, више одговара тенденцији развоја предметног простора и реалним потребама свих корисника простора. С обзиром на то да се предметни простор већ дужи низ година користи у сврху становања, предметно подручје је планирано за проширење стамбених дјелатности, али и усклађених са намјеном непосредног окружења (становања са пословањем). При интерполацији новог објекта у постојеће ткиво водило се рачуна о међусобним одстојањима објеката, величини припадајуће грађевинске парцеле и усклађивању вертикалних габарита постојећег и планираног објекта, односно формирању квалитетнијег уличног фронта. Простор обухваћен Регулационим планом, дефинисао је површине сљедећих намјена: - површина намијењена за стамбени објекат, - површина намијењена за стамбени објекат са пословањем. Предметни План представља "санацију" затеченог стања, и даје приједлоге за будућу изградњу на овом простору. Новим Планом ријешили су се присутни проблеми (легализација бесправно изграђених објеката, парцелација земљишта, изградња нових објеката). 2. ДЕТАЉНА НАМЈЕНА ПОВРШИНА Детаљан приказ планиране намјене површина, односно организације простора налази се на графичком прилогу бр.5: План просторне организације и карактерише га присуство стамбене и стамбено-пословне функције. 3. РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ Регулациона линија је планска линија, дефинисана графички и нумерички, којом се одређује плански простор за изградњу и функцију и одваја од простора за јавне намјене. 26

27 Регулационе линије су приказане на графичком прилогу бр.10: План грађевинских и регулационих линија. 4. ГРАЂЕВИНСКЕ ЛИНИЈЕ Грађевинске линије планираног објекта формиране су на начин да се обезбиједи квалитетно уклапање планираног објекта са постојећим објектом који се планским рјешењем задржава, те се створи јединствен приступ према дефинисању уличног фронта. На графичком прилогу бр.10: План грађевинских и регулационих линија приказане су аналитички и геометријски, грађевинске линије које детерминишу позицију и габарит предметног објекта. Детаљна правила градње описана су у посебним поглављима. Детаљним урбанистичко-техничким условима одређују се дефинитивни хоризонтални и вертикални габарити објеката у границама максималног габарита. Када за то постоје оправдани разлози (функционалност или обликовање, примјена стандардних растера код пројектовања, усклађивање габарита са границом катастарске или грађевинске парцеле, обезбјеђење прописаних техничких услова и норматива за организовање пословног простора за одређену намјену, олакшавање рјешавања имовинско-правних односа или других аспеката провођења планског рјешења и сл.), детаљним урбанистичко-техничким условима могу се, на образложен и документован захтјев подносиоца захтјева за издавање локацијских услова, одредити дефинитивни хоризонтални габарити зграде који у нужној мјери одступају од максималних габарита из претходног става, под условом да не прелазе дефинисане грађевинске линије. Грађевинске линије се односе на габарит приземља, а на вишим етажама дозвољава се изградња истака до 1,50m, уколико се на тај начин не угрожава сусједни објекат у смислу квалитетне инсолације и аерације, те уколико најистуренија линија не прелази границу парцеле дате Планом парцелације. 5. ПАРЦЕЛАЦИЈА Величина и облици парцела су дефинисани на основу урбаних стандарда за сваку од ових намјена. Границе грађевинских парцела дефинисане су координатама ломних тачака и дужинама фронтова. Свака појединачна парцела је нумерисана, са дефинисаном површином и фронтовима (приказано на графичком прилогу). План парцелације је приказан на графичком прилогу бр.11: План парцелације (површине парцела, координате ломних тачака и дужине фронтова граница парцела). Парцелација земљишта у оквиру обухвата Плана утврђена је по принципу задржавања граница грађевинских парцела како су дефинисане парцелацијом матичног регулационог Плана и на основу којих је формиран обухват измјене Плана, као и дефинисања нове границе између парцела број 1077/2 и 1077/1 к.о.бањалука 3 (н.п.). Поменута граница је формирана тако да одступа у мањој мјери у односу на постојећу границу катастарске парцеле из разлога што постојеће вањско степениште и постојећи стамбено-пословни објекат на парцели број 1077/1 једним својим дијелом прелазе на парцелу број 1077/2. Помјерање границе парцеле је извршено уз сагласност власника парцеле број 1077/2. На осталим странама дефинисане границе грађевинских парцела, у складу су са дефинисаним обухватом Плана. 27

28 У случају потребе, односно лакшег рјешавања имовинско-правних односа, а у сврху реализације планских рјешења, могуће је извршити минималну корекцију грађевинских парцела, али на начин да се не угрозе објекти и садржаји у окружењу. Дакле, дозвољава се минимална корекција дефинисаних граница грађевинских парцела у случајевима када је то неопходно због усклађивања имовинско-правних односа, уз сагласност власника земљишта према којем се корекција врши. 6. БИЛАНС ПЛАНА У табели која слиједи, приказан је биланс Плана. Напомена: Коефицијент заузетости обухвата Плана представља однос покривене површине свих објеката у обухвату према површини обухвата, а коефицијент изграђености обухвата Плана је однос укупне бруто грађевинске површине свих надземних етажа објеката и укупне површине обухвата. Табела бр.4 БИЛАНС ПЛАНА (P = 338 m² / 0,0338 ha) БГП становања са 340 m 2 УКУПАН БГП ПЛАНИРАНИХ И ПОСТОЈЕЋИХ ОБЈЕКАТА: пословањем 486 m 2 * БГП становања 146 m 2 БГП објеката који се уклањају 43,6 m 2 Покривена површина свих 186,3 m 2 објеката Коефицијент укупан БГП / П обухвата 1,44 изграђености Коефицијент заузетости (покривена површина) / П обухвата 0.55 (55 %) *Приликом прорачуна БГП-а постојећих објеката није коришћен корективни фактор. 7. ОПШТИ УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ГРАЂЕЊЕ Овим Планом и условима дефинисани су сви релевантни регулативно - урбанистички елементи за пројектовање и изградњу објеката у предметном обухвату. Текстуални дио Плана и сви графички прилози чине јединствен документ који у регулативном смислу обавезују све субјекте без обзира у којој фази реализације Плана учествују. Прије израде архитектонских пројеката за објекте који су предмет овог Плана требало би формулисати детаљан пројектни задатак, који укључује и податке и захтјеве садржане у Плану. Ти подаци се односе на: - намјену објекта, - хоризонталне и вертикалне габарите, - ситуативни размјештај објекта и површина, - оријентационе нивелационе коте, - услове за прикључење на саобраћајну мрежу и задовољење саобраћајних потреба, - максималну изграђеност парцеле, 28

29 - архитектонско обликовање објекта, - услове за уређење слободних површина, - услове за прикључење објекта на комуналну хидротехничку, енергетску и ТТ мрежу и - услове заштите животне средине, еколошке услове и услове заштите од пожара, и сл. Сви ови подаци детерминишу се као посебан урбанистичко - регулативни документ за сваки објекат или блок као цјелину у виду детаљних урбанистичко - техничких услова за пројектовање и изградњу објеката. Основу за њихово дефинисање представља овај План. Намјене планираних садржаја дефинисане су на графичком прилогу бр.5 План просторне организације. Детаљним урбанистичко-техничким условима одређују се намјена објекта и његових дијелова, дефинитивни хоризонтални и вертикални габарити, положај према грађевинским линијама и према границама грађевинске парцеле, положај помоћних просторија, услови прикључења на комуналне инсталације и саобраћајнице, услови у погледу фасада, кровова, ограда, паркиралишта, озелењавања и уређења парцела и др. За објекте, саобраћајнице и саобраћајне површине, за инфраструктурне инсталације, за уређење зелених површина и сл. детаљни урбанистичко-технички услови израђују се, по правилу, за поједине објекте, односно за поједине површине. Детаљни урбанистичко-технички услови израђују се као посебан елаборат, у складу са Планом и са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, и служе као стручна подлога за издавање локацијских услова и за пројектовање. У том документу који чини саставни дио локацијских услова и рјешења о одобрењу градње, у складу са овим Планом утврђују се: - Намјена објекта са детаљнијим размјештајем функционалних простора у оквиру исте намјене. За објекте са више садржаја различите намјене, њихов размјештај у поједине дијелове објекта и основна квантификација површина; - Максималне димензије хоризонталних габарита објекта и облик габарита, вертикални габарит висином тла мјереном од будуће нивелете терена или бројем надземних етажа спратност објекта; - Ситуативни положај објекта и површина, облик основе приземља и спратова ако су различити, приказује се на графичком дијелу документа. Грађевинске и регулационе линије дефинисане су координатама тачака или дистанцама од постојећих објеката и тачака на терену; - Нивелета пода приземља (улазни подест) се одређује као приближна вриједност са тачношћу 20 cm. У неким случајевима одређује се тачна нивелета. Означава се апсолутном котом. За одређивање нивелете мјеродавна је нивелација околног простора, тј. нивелета саобраћајних површина (улица, тротоар, трг); - У условима за прикључење на саобраћајну мрежу графички и текстуално се одређују прилази објекту, њихова позиција, геометријски облик и површинска обрада, ширина, ивичњаци, радијуси закривљења и сл; - У условима за уређење слободних површина око објекта текстуално и графички треба дати податке о величини, облику, намјени и начину обраде тих површина. Поставља се захтјев да уређење слободних површина буде и инвестиционо и грађевински, саставни дио изградње објекта. Објекат се може сматрати готовим, бити технички примљен и 29

30 предан на употребу тек пошто су изграђене и све околне површине које му припадају. Уређење ових површина се врши према посебном пројекту који чини саставни дио пројектне документације објекта; - Условима заштите утврдити обавезу пројектовања и изградње таквог објекта који ће испунити све прописане стандарде и захтјеве који се односе на заштиту и сигурност коришћења предметног објекта и објеката у његовом окружењу. Ово се прије свега односи на статичку и сеизмичку сигурност објекта, функционалност у његовом коришћењу, противпожарну сигурност, енергетску ефикасност и друго; - Услови за прикључење на градску инфраструктурну мрежу детерминишу обавезу и начин под којима објекти морају бити прикључени на градску мрежу хидротехничке, енергетске и ТТ инфраструктуре; - Основ за детерминисање услова прикључења приказан је на одговарајућим прилозима графичког дијела Плана; - У условима треба утврдити и обавезу инвеститора за прибављање потребних геотехничких података о тлу путем непосредних истражних радова на микролокацији. Концепт предметног Плана резултирао је рјешењем које предвиђа: - задржавање постојећег индивидуалног стамбено-пословног објекта и - изградња индивидуалног стамбеног објекта. Хоризонтални габарит планираног објекта приказан на графичком прилогу бр.5 План просторне организације је максималан. Вертикални габарит планираног објекта, изражен бројем надземних етажа и приказан на графичком прилогу бр.5 План просторне организације је максималан. Приликом позиционирања објекта обавезно је придржавати се планираних грађевинских линија. У индивидуалном стамбеном објекту приземна етажа може се, у цјелости или дјелимично, намјенити за пословне дјелатности. Пословне дјелатности које се могу обављати у индивидуалним стамбеним и стамбено-пословним објектима морају бити компатибилне са становањем или обављањем других дозвољених дјелатности тј. такве да буком, вибрацијама, зрачењем, емисијама штетних материја, већом опасношћу од пожара, експлозије или друге врсте техничких инцидената, несразмјерно великим оптерећењем саобраћајница и паркиралишта и сл., не угрожавају нормално становање и рад у истом или сусједним објектима. Имајући у виду постојећи нагиб терена, могуће је предвидјети у оквиру планираног објекта формирање додатне сутеренске или подрумске етаже. Помоћне просторије за планирани објекат смјештају се у саставу главног објекта, у приземној, сутеренској или подрумској етажи. Допуштена је изградња нових засебних помоћних објеката ако је то неопходно за функционисање постојећег главног објекта, и то само у склопу индивидуалних парцела. Сваки појединачни случај изградње засебног помоћног објекта мора бити детаљно сагледан и дефинисан кроз израду урбанистичко-техничких услова. Ограде је могуће поставити по границама парцела индивидуалних стамбених и стамбенопословних објеката. Обликовни грађевински елементи (еркери, балкони, лође, улазне надстрешнице са и без стубова и сл.) могући су на дијеловима објеката вишим од 3m у односу на коту терена, али на начин да 30