УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Милица Ковач дипл. инж. пејзажне архитектуре РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАРТЕРА ЈУЖНОГ ДЕЛА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ МАСТЕР РАД Нови Сад, 2018.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Кандидат Милица Ковач Ментор Ксенија Хиел РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАРТЕРА ЈУЖНОГ ДЕЛА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ МАСТЕР РАД Нови Сад, 2018.

3 Комисија за оцену и одбрану мастер рада: Доц. др Ксенија Хил, ужа научна област Хортикултура и пејзажна архитектура, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду ментор Проф. др Саша Орловић, ужа научна област Хортикултура и пејзажна архитектура, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду председник комисије Доц. др Јелена Чукановић, ужа научна област Хортикултура и пејзажна архитектура, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду члан комисије 1

4 Изјава захвалности Посебну захвалност дугујем ментору овог рада доц. др. Ксенији Хил на интересовању, помоћи приликом реализације рада и свом времену које је издвојила за мене. Велику захвалност дугујем свим професорима и колегама који су својим саветима и искуствима допринели мом усавршавању и незаборавним студенским данима. Највећу захвалност дугујем својој мајци на немерљивој подршци током школовања. 2

5 Садржај РЕЗИМЕ 5 SUMMERY 5 1. УВОД 6 2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И МЕТОД РАДА ПРЕДМЕТ И ЦИЉ МЕТОД РАДА ДИЗАЈН ОПШТИ И ЕКОЛОШКИ ПОДАЦИ О ИСПИТИВАНОЈ СРЕДИНИ ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ НОВОГ САДА Геоморфолошке карактеристике Климатске карактеристике Температура Падавине: Ветар: ЗНАЧАЈ ОЗЕЛЕЊАВАЊА СОЦИОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ ЗДРАВСТВЕНЕ ВРЕДНОСТИ ЕКОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ Утицај дрвећа на климу урбаних подручја Уклањање загађења из ваздуха БИОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ ЕСТЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ ЕКОНОМСКЕ ВРЕДНОСТИ РЕЗУЛТАТИ РАДА 36 3

6 5.1.СЛИКЕ СА ТЕРЕНА БИОЕКОЛОШКА ОСНОВА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИДЕЈА ВЕГЕТАЦИОНОГ РЕШЕЊА ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ 54 4

7 РЕЗИМЕ Зелене површине представљају места социјализације, одмора, едукације, а њихов утицај на здравље и смањење загађења је немерљив. Такође не треба занемарити ни естетски доприносу целокупној слици града Тема овог рада су површине ограничене намене, односно зеленило око универзитета. Новосадски универзитетски кампус садржи велики број зелених површина различитих функција (едукативне, истраживачке, рекреативне итд.), тежиште овог рада је на зеленилу уз саму зграду факултета, такозвани репрезентативни део. Улазни, односно свечани део уређује се тако да на што бољи начин истакне сам објекат. Партерно уређење објеката је оно по чему се они разликују и по чему су препознатљиви. Реконструкција такве површине као што је јужни део Пољопривредног факултета, захтевала је прво анализу целог подручја, услова средине, вегетације, потреба корисника. Тек након свих анализа прешло се на осмишљавање новог решења, које треба да буде елегантно и атрактивно у исто време и да се уклапа са околним простором. Посебна пажња се обраћа на избор биљних врста, јер су оне главни алат уређења зелених површина. Кључне речи: зеленило, партер, образовне установе, очување околине, уређење SUMMERY Green areas represent places of socialization, rest, education, and their impact on health and pollution reduction is immeasurable. We should also not neglect the aesthetic contribution to the overall image of the city. The theme of this paper is the surface of the restricted purpose, that is, the greenery around the university. The Novi Sad university campus contains a large number of green areas of various functions (educational, research, recreational, etc.), the focus of this work is on greenery along the faculty building, the so-called representative part. The entrance or the festive part is arranged in such a way that the object itself is highlighted in a better way. Parent decoration of objects is what they are different for and are recognizable. The reconstruction of such an area as the southern part of the Faculty of Agriculture required first analysis of the whole area, conditions of the environment, vegetation, needs of the users. It was only after all the analyzes that the design was transformed into the design of a new solution, which should be elegant and attractive at the same time and to fit with the surrounding space. Special attention is paid to the selection of plant species, because they are the main tool for decorating green areas. Key words: greenery, parterre, faculty, environmental protection, arrangement 5

8 1. УВОД Широм света постоје многобројне врсте и типови зелених површина, зато је била неопходна њихова класификација. Тако је, према одређеним критеријумима, године, Теодоронски (1978) поделио зелене површине на три основне групе: зелене површине опште, ограничене и специјалне намене. Зелене површине ограничене намене, које су предмет истраживања овог мастер радa, обухватају блоковско зеленило, зеленило школа и универзитета, зеленило дечијих вртића, зеленило болница, зеленило дуж путева, зеленило угоститељско туристичких објеката, зеленило споменика и зеленило спортско-рекреативних центара. У раду посебан осврт биће на зеленилу универзитета, као главној теми рада. Слика 1. Кампус Универзитета у Индиани (Извор: Основне функције зеленила око универзитета дефинишу се потребом да се студентима обезбеди потребан мир за усвајање нових знања, најпре кроз стварање услова за умањену буку, а затим и кроз побољшање микроеколошких услова у њеној непосредној 6

9 околини. Још једна од битних улога зеленила у овим случајевима је стварање што већих количина свежег ваздуха, што често у урбаним срединама није могуће, због чега се велики универзитетски центри у свету најчешће формирају поред већих градова, не у самим градским центрима, у посебним оазама где је школовање интернатског типа. Међутим формирање универзитетских центара овог типа није увек могуће, него је све већи број оних који се налазе у самом граду због чега је улога зеленила од великог значаја. Када се универзитетски центар подиже у граду, као што је случај и са Универзитетом у Новом Саду, бира се што адекватнија локација, положаји који су изван најгушћих саобраћајница и индустрија, а формирање зелених појасева је обавезно. Задатак таквих зелених површина је да средину у којој се ради учине бар мало пријатнијом, при чему разноврсност биљних врста може бити полигон за усвајање знања из биологије, ботанике и сродних наука. Улазни, свечани део у сам комплекс факултета решава се према изгледу околине, увек тако да сама институција изгледа достојанствено коришћењем високог раскошног дрвећа и декоративног жбуња, некад и цвећа. Споредни и помоћни улази, економске просторије и санитарни објекти маскирају се одговарајућим групама жбуња, а стазе којима се крећу комунална и друга помоћна возила обавезно се трасирају што даље од зграда и правилно се заклањају (Анастасијевић, 2011). Слика 2. Партер испред зграде факултета Универзитета у Оклахоми (Извор: 7

10 Када су у питању репрезентативне зелене површине, карактер оваквих зелених површина проистиче углавном из њиховог положаја и улоге-употпуњавање архитектуре објекта и истицање његовог значаја и монументалности. Најчешће се ради о зеленилу које не служи јавном коришћењу у уобичајеном смислу, али естетски ефекат оваквог зеленила је несумњив, чак и кад нема могућности да се у њега зађе. Стога ове површине представљају украс појединих делова града, а неретко имају и већи значај у укупном систему градског зеленила чинећи целину са дрворедима и парковским површинама. Некада се ради о сасвим малој површини, чија се сврха превасходно односи на улепшавање улаза у објекат и истицање његове архитектуре. Зато користимо декоративне врсте дрвећа, жбуња и цвећа које треба поставити тако да се међусобно не заклањају. Најниже биљке саде се поред саме улице, најближе пролазницима, а високе биљке (дрвеће) дуж главне стазе која води до улаза. Треба водити рачуна да ли ће крошња у потпуности заклонити фасаду објекта и тиме му одузети на значају. Безбедносни фактор такође утиче на распоред и врсте биљака па у највећем броју случајева дрвеће није у непосредној близини објеката. Травњак чини основну компоненту озелењавања оваквих објеката. Он може апсолутно доминирати без обзира на величину парцеле, наглашавајући значај институције. Геометријски стил са партерним зеленилом представља најадекватнији (али не и једини) начин уређења ових површина. Партер је декоративна композиција у којој преовлађује ниска вегетација. Најчешће се формира на равном или правилно закошеном травњаку у виду стилизованих мотива. Компоновани су у различитим комбинацијама, на фону травњака, песка, ризле или шљунка. Приликом озелењавања оваквих површиина треба обратити пажњу на врсте биљака које ће бити употребљене. Користе се врсте занимљивих облика стабала и круне, лисно декоративне или пак врсте јаких боја ради добијања јасније и ефектније живе слике. Поред своје декоративности врсте морају задовољити критеријуме отпорности на урбани стрес, јер се често налазе близу саобраћајница у директном контакту са штетним гасовима. 8

11 Слика 3. Травњак као доминантан вид уређења, Универзитет у Охају (Извор: Вегетација, односно зелена инфраструктура у урбаним просторима, последњих година све више добија на значају, не само услед негативних последица урбанизације као што су, између осталих, загађење ваздуха, земљишта, воде, повишен ниво буке, већ и услед појава као што су урбана топлотна острва и свакако, посебно актуелне, климатске промене. Као значајан фактор климе, вегетација у урбаним просторима остварује низ позитивних ефеката као што су: повећање влажности ваздуха, заштита од прашине, чађи и дима, регулација руже ветрова као и садржаја воде у водотоцима, затим позитиван утицај на људски организам, док се посебно последњих година све више уважава адаптациона улога у односу на климатске промене (Колић, 1995, Црнчевић, 2005, Цвејић и др., 2011). Сам појам зелена инфраструктура обухвата зелене површине (пејзажне структуре) урбаног простора различитог власништва (јавне и приватне) и типова (парк, сквер, дрворед...), а услед климатских промена, све више се уважава мултифункционалност коју оне обезбеђују. Сходно томе, данас преовлађују, како је истакнуто, дефиниције зелене инфаструктуре које користе концепт мултифункционалности природних ресурса, усвајају холистички начин размишљања стављајући фокус на физичке интеракције између различитих типова зелених површинаʺ (Цвејић и др., 2011). 9

12 2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И МЕТОД РАДА 2.1. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ Предмет истраживања који ће бити обухваћен у мастер раду је реконструкција простора око јавних објеката, са нагласком на образовне институције, са конкретним истраживачким радом на локацији јужог дела Пољопривредног факултета у Новом Саду. Циљ истраживања је приказ постојећег стања анализираног јужног дела Пољопривредног факултета у Новом Саду. Испитивано је постојеће зеленило и стање биљног материјала, а крајњи циљ је идејно решење реконструкције испитиваног простора приказано у графичким прилозима уз помоћ AutoCAD и SketchUp програма. Циљ истраживања наведеног јавног простора јесте формирање одговарајућег идејног решeња које ће обезбедити бољу функционалност простора, унапредити његове естетске вредности и побољшати еколошке услове у урбаној средини. С обзиром да се анализирано подручје налази на значајној локацији (у близини градског језгра и реке Дунав) и због његове значајне улоге у урбаној средини од великог значаја је одговарајућа организација а тиме и функционалност зеленог простора. Јужни део Пољопривредног факултета, обухвата његов главни улаз и једну од главних променада универзитета, стога је значај његовог уређења изузетно велики. У том погледу циљ током стварања идејног решења је истаћи значај саме установе кроз естетику и динамику зеленила, а уједно омогућити боље микроеколошке услове за кориснике простора. 10

13 Очекује се да ће овај рад кроз конкретан пример озелењавања, појаснити значај зеленила, посебно у урбаним срединама. Како се ради о јавној и образовној установи истакнут је значај адекватног избора биљних врста и на који начин оне доприносе естетском и еколошком аспекту, како микролокација тако и целих зелених система. Наглашен је утицај урбаних услова на издржљивост зеленила, као и проблеми на које треба обратити пажњу приликом планирањасличних простора МЕТОД РАДА Методологија рада обухвата прикупљање података за сва стабла на терену за израду биоеколошке основе јужног дела зеленог простора Пољопривредног факултета у Новом Саду. Прикупљени биометријски подаци су обрађени и упоређени са постојећом планском документацијом, што је послужило за израду завршне фазе рада. Биометријски подаци прикупљени су по методологији Анастасијевић (2007). Формирање идејног решења се базира на методологији Бујковић и сар (2003), где се на основу анализе постојећег стања врши израда идејног решења са детаљима у софтверским програмима AutoCAD, Photoshop и SketchUp. Слика 4. На терену коришћена је пантљика за прецизно мерење димензија дужине 50м (извор: Милица Ковач, 2017) Место експерименталног рада је јужни део Пољопривредног факултета у Новом Саду. Опрема за експериментални рад на терену обухвата пантљику дужине 50 m (допуњавање базне подлоге, позиционирање денрофлоре, мерење ширине крошње), лењир 30 cm (одређивање прсног пречника дебла, висине стабла, висине до првих грана) 11

14 и дигитални фотоапарат. Опрема за експериментални рад на рачунару обухвата програм за обрада биометријских података и софтверске програме AutoCAD, Photoshop, SketchUp (израда идејног решења). Статистичка обрада података садржи обраду биометријских података стабла која се налазе у Универзитетском кампусу, са јужне стране Пољопривредног факултета, односно између хемијског и ратарског павиљона Пољопривредног факултета. Истраживање је обављено у периоду мај-септембар 2017 године ДИЗАЈН Дизајн је један од битнијих елемената пројектовања у пејзажној архитектури. Улога дизајна је да повеже простор са околином, да истакне његову посебност и да учини да тај простор буде јединствен и препознатљив. Најпре пројектант треба да се определи за начин обликовања (условно речено стил ). Композиција може бити рађена у правилном, геометријском распореду (са осама симетрије или без њих), у слободном (пејзажном) обликовању, може бити апстрактна или представљати склоп састављен од различитих комбинација у складу са савременим трендовима. Одабир будуће композиције зависи од основне идеје пројектанта, али на то могу утицати и жеље клијента и амбијент у ком се простор налази (величина простора, да ли је окружење урбано или природи блиско, архитектонски тип објеката, традиција поднебља, примарни услови...) (Вујковић и сар. 2003). Урбани дизајн је процес обликовања и један од његових главних тема јесте начин на који се објекти међусобно односе да би створили јавни домен града, насеља и села. Доћи до одређеног нивоа квалитета подразумева потврду карактера простора у оквиру којег се планира. Процес, а не конкретан простор је начин да се објасне савремена средства комуникације и појачају непосредни људски контакти. Потребно је нагласити еволутивност процеса односно стварања и одржавања квалитет простора навођењем Кевина Линча (Lynch, Hack 1984): Дизајн почиње са програмом, а програм се мења према развоју дизајна. Дизајн простора некада и несвесно утиче на понашање људи, 12

15 одлике и функције простор. Сенет (Sennett, 1974) сматра да су људи више упућени на социјалне интеракције, када постоји више одређених баријера између њих, као што су им потребни специфични простори чија је намена само њихово састајање. Након детаљних анализа и разматрања могућности за дизајн решења примењен је геометриски стил, јер се сматрало да би он својом прецизношћу и могућностима најбоље одговарао предметној површини. Такође узимајући у обзир да је цео простор кампуса геометријски издељен и посматрајући архитектуру самог факултета и околних објеката, геометријски стил пројектовања би употпунио целовитост локације. Као једна од инспирација за овакву врсту дизајна послужила је и ботаничка башта Пољопривредног факултета, која се налази у непосредној близини (Слика 29). Слика 5. Шеме приликом израде дизајна (Извор: Милица Ковач, 2017) Из раније напоменутог, простор око јавних и образовних објеката, такозвани репрезентативни део простора, мора се одликовати елеганцијом и озбиљношћу, треба избећи пренатрпавање простора врстама и шаренилом боја. Једном речју зелена површина мора бити истовремено једноставна и елегантна, али и довољно атрактивна како би употпунила архитектуру и карактер самог објекта. Из тог разлога, је на предметној површини при израдин идејног решења гледано да се простор поједностави, 13

16 а да опет на прави начин истакне зграду факултета, која је и сама послужила као извор инспирације за израду дизајна, због занимљивог распореда њених павиљона. Слика 6. Ботаничка башта Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду (Извор: polj.uns.ac.rs) 14

17 3. ОПШТИ И ЕКОЛОШКИ ПОДАЦИ О ИСПИТИВАНОЈ СРЕДИНИ 3.1.ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ Нови Сад има ретку привилегију да носи име које директно потиче од љубави према зеленилу. Наиме, због изразито лепог зеленог окружења, приликом доделе статуса Краљевска слободна варош, царица Марија Терезија је дала име Неопланта (у преводу Нова башта, односно Нови Сад). У опису грба Новог Сада, симболично је приказан валовити Дунав како отиче преко зелене ливаде. Град Нови Сад је универзитетски град са државним универзитетом и многим приватним факултетима и високим школама. Поред институција високог образовања, на територији Новог Сада се налазе и 53 државне основне и средње школе. Највећа образовна институција у граду је Универзитет у Новом Саду са око студената и запослених. Основан је године, а чине га 9 факултета у Новом Саду (од којих је седам смештено у модерном универзитетском кампусу) и факултети у Суботици, Сомбору и Зрењанину. 1 Слика 7. Партерно уређење Улице Модена у Новом Саду (Извор:ilovenovisad.com) 1 Републички завод за статистику 15

18 Главни град Војводине Нови Сад, други по величини у Републици Србији, је изграђен на левој обали Дунава, на Бачкој алувијалној тераси, која се у јужној Бачкој простире од Бегеча до источне периферије Новог Сада. Регионални положај града, као и ранијих насеља везан је за његове саобраћајне функције (Србуловић,2002). Универзитет у Новом Саду, други по величини од 6 универзитета у Србији, смештен је у Кампусу који заузима површину од m 2 и налази се на левој обали Дунава близу центра Новог Сада. Осим зграде Ректората, универзитетски кампус се састоји од девет факултета, Студентског центра са два дома за студенте ( Вељко Влаховић и Слободан Бајић ) и две мензе, дома за асистенте, студенстког дома здравља и Центра за физичку културу. На слици 5 приказана је локација Пољопривредног факултета у склопу универзитетског кампуса. Основне функције зеленила око школа и универзитета изражене су потребом да се ученицима или студентима обезбеди потребан мир за усвајање нових знања, најпре кроз стварање услова за умањену буку (тишину), а затим и кроз побољшавање микроеколошких услова у школи и њеној непосредној околини. Необично је важно обезбеђивање дотока свежег ваздуха, и то не само у школским просторијама, него и на околним игралиштима. Ово се наравно, успешно постиже само ако се читав комплекс налази изван града, односно у делу града који није сувише густо насељен и оптерећен. Из тих разлога, велики универзитетски центри у свету најчешће су подигнути поред великих градова, обично не и оних највећих (Оксфорд и Кембриџ, на пример), у правилу у посебним '' оазама'' у којима је школовање редовно интернатског типа. Спортски терени чија функција у оваквом комплексу зеленила има посебан значај, подижу се тако да буду довољно удаљени од улица. Величина и облик игралишта одређени су углавном расположивим простором, а одређену помоћ у правилном пројектовању код мањих површина могу да пруже густи засади дрвећа и жбуња око самих терена, чији значај у умањивању буке и загађења је изузетно велики. Простор око факултета тзв. окућница факултета је често и поље експерименталног рада студената. У околини се може наћи арборетум, топле леје, леје са лековитим биљем итд., 16

19 због чега је функционалност зелене површине укупно знатно увећана. Такви примери, иако ретки, постоје у нашој земљи, а неки од најбогатијих у флористичком погледу јесу Арборетум Шумарског факултета и Ботаничка башта Биолошког факултета Универзитета у Београду (Анастасијевић, 2007). Слика 8. Универзитетски кампус у Новом Саду (извор: perun.dmi.rs) 1 Ректорат 2 - Пољоприврени факултет (главни улаз) 2а - Пољопривредни факултет (паркинг) 2б - Пољопривредни факултет (сточарски павиљон и улаз 3) 2ц - Пољопривредни факултет (ратарски павиљон и улаз 2) 2д - Пољоприврени факултет (хемијски павиљон, спојен са Технолошким факултетом) 3 - Технолошки факултет (главни улаз) 3а - Технолошки факултет 4 - Факултет спорта и физичког васпитања 5 - Спаваоница 6 - Фонтана 7а - Велика менза 7б - Мала менза 8 - Завод за здравствену заштиту студената 9 - Благајна исхране (у приземљу) 10 - Студентски дом '' Вељко Влаховић '' 11 - Студентски дом '' Слободан Бајић '' 12 - ФТН - Факултет техничких наука 12а - ФТН - кула 13 - Правни факултет (главни улаз) 14 - Филозофски факултет (главни улаз) 15 - ПМФ - Природно-математички факултет 16 - '' Plantland '' 17 - Висока пословна школа 18 - Центар за физичко васпитање 19 - Економски факултет 20 - Студентски терени за фудбал, одбојку, рукомет и тенис 21 - Тениски центар 17

20 3.2.ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ НОВОГ САДА Процес урбанизације доводи до радикалних промена у природним особинама и тла, као и атмосфере, а те промене даље мењају природу баланса енергије и масе у неком региону. Топлота и вода који се ослобађају као продукти људске активности допуњују природне изворе топлоте и влаге у урбаном систему. Имајући све ово у виду једва да изненађује чињеница да су урбане области основни извори човековог нехотичног деловања на климу Геоморфолошке карактеристике Нови Сад се налази на прелазу из јужне Бачке у северни Срем, што битно утиче на физиономију терена на ком се град налази, односно на рељеф. То је прелаз из равничарског у брдско-планински рељеф, који је додатно закомпликован флувијалним облицима које ствара Дунав раздвајајући две наведене области. На бачкој, низијској страни, заступљени су следећи геоморфолошки облици: инундациона раван Дунава као најнижи са 74 m н.в., алувијална тераса Дунава и јужни део Бачке лесне терасе као највиши део. На сремској страни су заступљени следећи облици: веома узан појас инундационе равни Дунава, Сремска лесна зараван са урвинским терасама и планински део Фрушке горе представљен планинским билом, косама и долинама потока с плавцима, чији је највиши врх Црвени чот 539м. Апсолутна висинска разлика износи 465 m, што пре свега има утицај на климу ширег градског подручја. Што се тиче геолошке грађе, на ширем подручју Новог Сада чине стене различите старости и разноврсног минеролошког и петрографског састава. Најстарије стене на овом простору воде порекло из палеозоика, док су најмлађе холоцентне старости. Оне су различите по начину постанка: магматске, седиментне и метаморфне, али и по текстури. Овако добар природно-географски положај, на прелазу из равничарског у брдско-планински део, па још уз присуство велике реке каква је Дунав, има мало градова. То Новом Саду даје значајне компаративне предности у привредном смислу, у односу на друга насеља, а остварује и изузетан визуелни ефекат (Гарача, 2006.)

21 3.2.2.Климатске карактеристике За сагледавање климатских карактеристика узети су подаци о клими Новог Сада, са метеоролошке станице Римски Шанчеви. Поднебље Новог Сада прелази из умереноконтиненталне у континенталну климу, тако да град има сва четири годишња доба. Клима је условљена географском ширином, надморском висином, близином мора и океана, геоморфолошким, хидролошким и вегетационим приликама Температура Температура је један од најважнијих климатских елемената, јер се она директно или индиректно одражава на остале климатске особине. Распоред средњих годишњих температура у Војводини приказује благи пораст вредности од северозападних према југоисточним деловима, тако да Нови Сад због свог положаја у односу на целу покрајну, има средњу годишњу температуру ваздуха готово једнаку просеку за Војводину, што износи 11,1 o C (Војводина 11.0 o C). Из овога се изузима Фрушка гора због израженог макрорељефа. Средње температуре по месецима за Нови Сад и Војводину приказане су у табели 1. Најхладнији месец у Војводини, према томе и у Новом Саду је јануар. На мерној станици измерено је -1,3 o C, а најтоплији месец је јул са средњом температуром ваздуха 21,5 o C. Подаци у табели указују на изражену годишњу амплитуду средње температуре ваздуха која за читаву Војводину износи 22,6 o C, а за подручје Новог Сада амплитуда износи 22,8 o C, што потврђује континенталност климе. На континентални климатски тип указује и оштрији температурни прелаз од зиме ка лету у односу на температурни прелаз од лета ка зими који је знатно блажи. 19

22 Tабела 1.: Средње температуре ваздуха у Војводини по месецима изражене у o C I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G VP Нови Сад Војводина Температурни услови у вегетационом периоду предодређују могући избор дрвенастих и жбунастих врста. Средња температура ваздуха у вегетационом периоду од 17,9 o C за подручје Новог Сада, одговара највећем броју дрвенастих и жбунастих врста за подизање зелених површина. Појава екстремних температура ваздуха како ниских тако и високих може знатно утицати на избор врста због негативног дејства које се огледа у раним и касним мразевима или у претераном исушивању земљишта током лета. Средњи апсолутни максимум температуре ваздуха је у августу и износи 34,8 o C, а средњи апсолутни минимум температура ваздуха је у јануару и износи -15,6 o C. Подаци максималних и минималних температура, очитаних на метеоролошкој станици Нови Сад, показују вредности које су приближне вредностима за регију и АП Војводину Падавине: Као један од најважнијих климатских фактора за оснивање било које врсте зеленила, падавине су један од најбитнијих климатских чинилаца у Војводини. Понекад су падавине и одлучујући фактор, те је неопходна анализа података о годишњим и месечним висинама падавина као и анализа података о падавинама у вегетационом периоду. То је нарочито важно с обзиром да се према Вујовићу (1924.) Војводина сврстава у подунавски тип режима падавина, којег карактерише највећа висина падавина у јуну (главни максимум), обиље падавина у октобру (секундарни максимум) и најмање падавина током зиме (јануар-фебруар). 20

23 Просечна годишња висина падавина у АП Војводини износо 611 мм (табела бр.2), уз напомену да иста варира посматрано од севера ка југу, те показује неуједначен распоред, чак и кад се посматрају блиске станице у истом региону. Tабела 2.: Количина падавина по месецима у mm I II III IV V VI VII VII I IX X XI XII G VP Нови Сад Војводина Највећа количина падавина је у месецу јуну (примарни максимум) и износи 77mm са колебањем између 93 mm у Панчеву и 65 mm на Палићу. Месеци са најмањом количином падавина су март и октобар са вредностима између 27 mm на Палићу и 41 mm у Панчеву. Сезонски обим падавина у АП Војводини износи зими 145 mm, у пролеће 148 mm, током јесени 129 mm, лети 189 mm, а у вегетационом периоду 341 mm што указује на чињеницу да већина врста не трпи недостатак влаге у вегетационом периоду. Осим тога ова чињеница упућује и на распоред падавина у вегетационом периоду, будући да у том раздобљу падне 55% укупних годишњих падавина, што указује на релативно повољан распоред талога током године. 3 Према подацима мерне станице просечна годишња висина падавина на подручју Новог Сада износи 597 mm, што је такође испод просека покрајне. Сезонски обим падавина износи зими 139mm, у пролеће 141 mm, лети 179 mm, током јесени 115 mm, а у вегетационом периоду 321 mm. Ови подаци указују на то да су климатске карактеристике општине изразито континенталне

24 Количина падавина и њихов распоред значајни су и са аспекта еолске ерозије, односно могућих механичких и физичких оштећења биљака. Неповољна је чињеница да се у време када се јавља минимум средњих месечних падавина (почетак вегетације-месец март) јавља југоисточни ветар знатне јачине и учесталости. У том периоду је велика могућност за појаву еолске ерозије и исушивања земљишта Ветар: Под утицајем ветра на територији АП Војводине се значајно модификују климатске карактеристике, јер се под њиховим утицајем мењају температурни услови и влажност ваздуха. У Војводини се најчешће јављају ветрови из правца југоистока, северозапада и севера. Доминантан ветар на задатом подручју у току већег дела године је из правца југоистока, док је у летњим месецима преовлађујући ветар из правца северозапада. Југоисточни ветар (кошава) у основи има све карактеристике сувог ветра, које се огледају у вишој температури ваздуха, нижој релативној влази ваздуха, као и броју кишних дана, што у вегетационом периоду може бити штетно по вегетацију. Том приликом, поред механичких оштећења од покретних честица земљишта, долази и до великих физиолошких оштећења изазваних појачаном транспирацијом биљака, појачаним губљењем влаге из земљишта, а у случајевима када је температура ваздуха изнад 25 o C и до топлотног удара веома штетног за биљке. Штетност кошаве је још израженија у рано пролеће када се јавља минимум падавина и када нема вегетационог покривача, обзиром да се тада покрећу и односе најфиније честице земљишта. У погледу јачине ветра на основу података са мерне станице Нови Сад на годишњем и на нивоу годишњих доба, најзначајније место заузимају ветрови југоисточног правца. С друге стране северни и северозападни ветрови у поређењу са југоисточним имају нижу температуру ваздуха, већу релативну влажност ваздуха и већи број кишних дана у време њихове појаве. Северозападни ветар током године, а нарочито у вегетационом периоду најчешће доноси кишу, што је са становишта развоја вегетације од изузетног значаја. 22

25 Tабела 3.: Честине ветрова у % по правцу дувања НовиСад Период N NE E SE S SW W NW 0 Пролеће Лето Јесен Зима Година Јули Новембар Tабела 4.: Јачина ветрова у m/s по правцима дувања Нови Сад Период N NE E SE S SW W NW Пролеће 3,87 2,93 3,30 4,56 2,78 2,37 3,03 3,46 Лето 2,97 1,95 2,18 2,54 2,15 2,01 2,59 2,89 Јесен 3,07 2,34 2,76 3,98 2,88 2,03 2,62 2,88 Зима 3,03 2,47 2,65 4,30 3,30 2,23 2,88 3,20 Година 3,28 2,42 2,76 3,95 2,80 2,17 2,76 3,10 Јули 2,83 1,98 2,37 2,54 2,21 2,27 2,68 2,88 Новембар 2,89 2,56 3,48 4,34 3,36 2,31 3,03 3,03 23

26 Čestine vetrova godina bez vetra 144 Jačina vetrova godina u po pravcima duvanja W NW N NE E u m/s po pravcima duvanja NW W 6 N NE E SW SE SW SE S S proleće bez vetra bez vetra leto proleće leto W NW 300 N 200 NE E W NW NW 300 N NE NE E NW W 6 N 4 NE 2 0 E W NW 6 N NE E SW SE SW SE SW SE SW SE S S S S jesen bez vetra bez vetra zima jesen zima 6 N NE 6 N NE W NW 300 N 200 NE E W NW 300 N 200 NE E W NW E W NW E SW SE SW SE SW SE SW SE S S S S Слика 9. Графички приказ честине дувања ветра (Извор: 24

27 4. ЗНАЧАЈ ОЗЕЛЕЊАВАЊА Урбане шуме и зелене површине су круцијални елементи урбаних средина. Ове површине утичу на изглед урбаних средина, обезбеђују еколошки диверзитет и формирају основне структуралне и функционалне елементе који чине градове и урбане регионе лепшим местима за живот. Због тога се све више истиче витални значај урбаних шума и зелених површина, не само због њихових еколошких функција, већ и због њихове важности за здравље становништва, социјалне активности, економске користи и њихову кључну улогу коју играју у развоју и одржавању идеала одрживости урбаних средина. Слика 10. Друштвено користан рад, социјализација и екологија (Извор:ilovenovisad.com) Зелене површине у градским срединама имају вишеструку улогу, пре свега санитарнохигијенску, а затим и декоративно-естетску, те стварају повољан психохигијенски утицај на човека, тј. стимулативно дјелују на његове радне и остале животне активности. Да би зелене површине у потпуности одговориле својој све значајнијој улози, мора им се посветити посебна пажња. Ово се односи на целокупну проблематику зеленила, од 25

28 пројектовања и подизања зелених површина, производње квалитетног садног материјала до сталног одржавања и заштите свих постојећих објеката јавног градског зеленила. Изградња и реконструкција стамбених, индустријских, пословних и пратећих комуналних објеката у ужем и ширем подручју градова доводи до повећане угрожености постојећег зеленог фонда од бројних штетних абиотичких и биотичких фактора. Угроженост биљака на јавним зеленим површинама, нарочито дрвећа у алејама и дрворедима, у последњој декади је знатно повећана, првенствено због сушних периода и умањене физиолошке отпорности биљака, али и повећаног броја примарних и секундарних узрочника штета. Стога изграђене површине све више постају лабилне, при чему се јављају проблеми услед низа узрока комплексне природе. Зите (2006.) истиче значај система зеленила у урбаним срединама и његов значај у социолошком смислу. По њему организација зеленила у културно-просветној зони мора бити специфична. У зависности од карактера и величине објекта, помоћу зеленила се може организовати серија отворених простора, повезаних пешачким променадама. При њиховој композицији мора се водити рачуна о максималном броју посетилаца оваквих установа, тј. о њиховом максималном оптерећењу и стилској усаглашености са околним архитектонским објектима. Слика 11. Уређење испред библиотеке у Универзитету Јужна Каролина (Извор: ) 26

29 Зелена површина у граду представља у знатној мери (може се рећи и у потпуности) дело човека; он због својих специфичних потреба жели на одређеном простору у граду или његовој околини посебно створен скуп живих бића (биљних, али и животињских врста и јединки), који је у ствари по правилу различит од онога који би на том простору настао спонтано, под деловањем природних околности. Да би у мање или више неповољним условима створио зелену површину, тј. успешну заједницу биљака (и животиња), човек својом активношћу мора да обезбеди све услове које таква заједница захтева.то значи да да се у простору будуће зелене површине морају надокнадити сви губици које трпи ова специфична заједница (зелена површина), а до којих долази због претежно вештачких насталих, измењених околности. Одржавање зелених површина у градовима у погледу функционалности има у животу градског становника велики значај управо зато што еколошка важност зелених површина у градским срединама по општој користи превазилази било коју другу компоненту градског ткива, грађанску, културну или социјалну: урбане зелене површине зато јесу корисније од било које зграде, објекта индустријског карактера, па некад чак и школе, болнице, итд. Због наше суштинске важности за природу (упркос озбиљног одвајања од ње, а можда управо због тога), лако се разуме зашто чак и најмања зелена површина остаје у сећању путника много дуже од било чега другог што је видео у првој посети једном граду. И заиста, из сопственог искуства свима нама је познато да су многи велики градови у свести посетилаца, па и самих њихових становника, нераскидиво повезани историјски, културно и урбанистички за поједине слободне, тачније речено зелене површине. Потврда се може наћи у сваком граду, био он велики или мали: треба овде напоменути Лондон и Хајд парк, Париз и Болоњску шуму, Њујорк и Централ парк, Гренаду и Генералиф, Петроград и Приморски парк, па и Београд и Калемегдан, итд (Анастасијевић, 2011.). Урбано зеленило представља неизоставни део идентитета града, потребе за што већим бројем квалитетних зелених површина су неминовне и огледају се у његовим вредностима како за појединца тако и за друштво у целини. Вредности зелених површина у градовима могу се сврстати у неколико категорија. 27

30 4.1.СОЦИОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ Представљају функције на основу којих се остварују односи између корисника и простора. Корисници проналазе задовољство у кориштењу тих простора које се оцењује квалитетом искуства, док је њихово стварно кориштење мулти функционално. Урбано зеленило окупља заједнице, пружа места за сусрете и подстицање друштвених везе. Обликују културни идентитет подручја, део су његовог јединственог карактера и пружају осећај припадности локалној заједници, то су места на којима се зближавају људи различитих доба и култура, те тако помажу стварању бољег квалитета друштвених искустава. Ове површине могу помоћи да деца имају могућности за забаву и учење, јер су погодна места за неформално учење о природи, еколошким процесима и процесима околине. Будући да се познавање природног оквира најближе околине може узети као сигурна полазна основа за развијање радозналости и потреба за проширивањем знања код деце, биљке зелених површина пружају таква (основна) знања деци и свима онима који поред свог основног занимања показују интересовање за живи свет. Могу бити предмет за академско образовање, истраживања студената и истраживача у подручију нпр. генетике, геологије, биологије, медицине, пољопривреде, шумарства. Посебан едукативни значај имају специјализоване зелене површине као што су ботаничке баште, дендролошки вртови, стаклене баште и различите огледне зелене површине. Да то не морају увек да буду велике површине показује пример предметне површине овог мастер рада, где су поједини примерци дрвенастих и жбунастих врста обележени информативним таблама са именима врста (народним и латинским) и на тај начин пружају могућност информисања. Зелене површине такође пружају прилику за развој друштвених способност, омогућава истраживање, авантуру и откриће, подстиче самосталност и поспешују животне вештине. Утицај зелених површина на психу савременог човека, нарочито градског становника, без икакве сумње је врло велики, паркови нису само места заљубљених, него и омиљено место пролећног буђења оптимизма, игре деце, шетње старијих. Зелене површине су дакле подручја додира са природом, места опуштања, рекреације, смиривања, сусрета и интимности, што је могуће постићи ако се узме у обзир чињеница да појас стабала ширине 3 м и висине 1,5 м може смањити саобраћајну буку за 6-10 децибела. Такође урбане зелене површине 28

31 имају потенцијал као места за друштвене догађаје попут фестивала, сајмова и пијаца. Кад зелене површине постану део заједнице корисници имају емотивну приврженост према њима и тада је већина социолошких функција испуњена. 4.2.ЗДРАВСТВЕНЕ ВРЕДНОСТИ Урбано зеленило нуди значајне користи за здравље путем одмора и рекреације. Пружа окружење које може подстаћи физичку активност у свим старосним групама и срединама. Урбано зеленило може имати мулти рекреацијске користити што помаже у одржавању форме штитећи од појаве здравствених проблема (ходање, трчање, бициклизам, вожња ролера, фудбал, голф, пливање, игра, риболов, шетње паса и многе друге). Приступ високо квалитетним јавним зеленим просторима може се позитивно одразити на јавно здравство те тако смањити здравствени трошкови и повећати квалитет живота у урбаним подручјима. Смирујући ефекат оближњег дрвећа и урбаног зеленила смањује ниво стреса и умора, повећавајући продуктивност и осећај задовољства на радном месту. и додаје одређену духовну вредност што подржава добро ментално здравље и благостање. Природни елементи попут стабала или водених површина помажу смањењу осећаја анксиозности јер стварају осећај смирености, те помаже у смањењу агресивности и насилности. По истраживањима Сулливана и Куоа (1996), мање насилног понашања се јавља у насељима са развијеном урбаном вегетацијом. Време опоравка је краће за пацијенте који са прозора имају поглед на шумски пејзаж (Улрицх 1984). Ова чињеница говори довољно сама за себе, зато не чуди што су болнички комплекси увек окружени зеленилом, чак и кад се налазе у урбаном делу града. У таквим случајевима зеленило има двоструку функцију: одвајање површина у хигијенском смислу (заштита и спречавање негативних утицаја буке и аерозагађења), а у исто време издвајање самих болесника и болесничких комплекса од других делова града. Мир и тишина који обезбеђују овакве зелене површине су веома важни фактори оздрављења и њих треба и пружити болесницима. Код избора биљног материјала, осим уобичајених правила (аутохтоне биљке, биљке отпорне на услове средине), треба се трудити да у избор буду укључене и биљке са посебним санитарним деловањем (фитоцидне биљке, врсте које позитивно утичу на јонизацију ваздуха, врсте 29

32 које увећавају влажност ваздуха, ублажавају ветрове, итд.), као и врсте које генерално позитивно утичу на састав ваздуха. Наравно на све ове чиниоце треба обратити пажњу код планирања свих врста зелених површина посебно у урбаним срединама. 4.3.ЕКОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ Еколошке вредности се односе на регулациону функцију урбаног зеленила, који доприноси одржавању здравих урбаних средина пружајући чист ваздух, воду и тло. Присутност зеленила је предуслов за одрживи развој који задовољава потребе данашњих генерација без угрожавања способности будућих генерација да испуне своје властите потребе Утицај дрвећа на климу урбаних подручја Процес транспирације као и развијеност круне дрвећа могу имати различите утицаје на температуру ваздуха и то: директном апсорпцијом дела сунчеве радијације, утицајем на брзину ветра, релативну влажност и константном еволуцијом разноврсног покривача. Када лишће транспирише воду у ваздух, оно преноси енергију као латентну топлоту у воденој пари и на тај начин одржава температуру - хладећи је. Количина ове енергије која доспева у ваздух је велика, тако да дрвеће најчешће доприноси смањењу високих летњих температура ваздуха. У подручјима са ретким склопом, односно са раштрканим стаблима(крунама), сунчева радијација може допрети директно до земљине површине. Исто тако, круне дрвећа могу довести до редукције мешања ваздушних струја различитих температура на тај начин што спречавају хладни ваздух да допре до одређених урбаних подручја. По спроведеним истраживањима испод и мале групације дрвећа, средња дневна температура је мања за C у поређењу са подручјима без присуства ове вегетације. Емисије многих полутаната и/или хемикалија које потпомажу стварање озона су веома зависне од температуре ваздуха и то на тај начин што смањена температура ваздуха може имати одређени утицај на смањење формирања озона. NO2 + сунчева светлост = NO+O, O+O 2 =O 3 Зеленило има позитиван утицај на умањивање снаге и брзине ветрова (ветрозаштитни појасеви). Када је дрвеће и шибље груписано у густ зелени масив, па чак и када се ради 30

33 о појединачним стаблима, заштита од ветра може да буде веома значајна. Тако подручје покривено са само 10% дрвећа може редуковати брзину ветра за 10-20%. Чак и у зимским условима, дрвеће може редуковати брзину ветра за 50-90% летњих вредности, а значајно је и у заштити од снежних наноса Уклањање загађења из ваздуха Биљке користе угљен-диоксид у процесу фотосинтезе (6 H 2 O + 6CO2 + светлост = C 6 H 12 O6+ 6O 2 ). Доказано је да мало повећање садржаја СО2 доводи до повећања биолошке продуктивности дрвећа што је веома значајно за смањење присуства угљендиоксида и повећање количине кисеоника у ваздуху урбаних средина. Подаци да нпр. Врсте из рода борова (Pinus sp.) садрже у дрвету, прерачунато на једну тону органске масе, 496 kg угљен-диоксида, 64 kg воде, 438 kg кисеоника и да у процесу фотосинтезе користе из атмосфере 1820 g СО2 за продукцију једне тоне органске масе и у исто време ослобађају 1393 kg кисеоника показују улогу дрвећа у размени гасова у животној средини путем фотосинтезе. Санитарни значај вегетације се огледа у томе да током целог вегетационог периода, просечан садржај загађујућих елемената у ваздуху је за 42% мањи него у околини. Такође крошње дрвећа и без листова задржавају полутанте у већем броју, просечно 37% од њихове укупне количине у ваздуху. Тако улице с дрворедима имају 3 до 4 пута мање честица прашине него улице без дрвореда. Дрвеће у зависности од врсте, структуре, склопа и старости, располаже великом лисном површином (нпр. лисна површина јелове шуме може достићи и m 2 /ha) која ефикасно задржава честице прашине. Изванредно велика површина лишћа омогућава да се велике количине чврстих честица задржавају на лишћу и осталим биљним деловима. Процес коришћења биљака за уклањане загађења из воде и земљишта назива се фиторемедијација. Пример: неке врсте јавора, пречника стабала око 30 cm, који се налазе уз саобраћајнице могу апсорбовати: 60 mg кадмијума, 140 mg хрома, 820 mg никла и 5200 mg олова из животне средине у једном вегетационом периоду (Кодер, 1996). Делимично, дрвеће утиче на смањење гасовитих загађења ваздуха преко апсорбовања одређене количине ових загађења путем листа. Загађивачи се дифузно 31

34 шире у интерцелуларни простор и могу бити апсорбовани од стране танких водених филмова и потом, у сложеним процесима, формирају одређене киселине. Велики допринос дрвенасте врсте имају за приземни слој атмосфере и то у чисто механичком дејству - хоризонтална струјања претварају у вертикална, што доводи до ''разређивања'', односно смањивања концентрације штетних гасова у приземном слоју атмосфере. Пример: када 1m 3 ваздуха, са примесом од 100 mg СО2, прође брзином од око 5m/sec/ha средњедобног дрвенастог зеленила, потпуно је пречишћен. По истим истраживањима само 500 m 2 ширине зеленог појаса смањује присуство SО2 и NО за око 70% (Чомић и др, 2009) БИОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ Једна веома битна вредност урбаног зеленила је да врши очување локалне природне и културне баштине јер пружа, на локалном нивоу, станиште за разноликост урбаног биљног и животињског света (као што су птице и инсекти) и штити градске ресурсе присутних биљних врста. А земљишта под вегетацијом могу да садрже већу разноврсност микроба, као што су микоризне гљивице које су корисне за дрвеће и друге биљне врсте. Врста флоре и фауне које се обично налазе у урбаним срединама могу укључивати врсте које су се прилагодиле животу у граду, као и врсте које нису типичне у конвенционалним урбаним срединама због значајно различитих екосистема који обухватају урбане просторе. Такође у биолошку вредност урбаних зелених површина спада и међусобни однос, рапоред појединих врста биљака те потреба да све индивидуе вештачки настале заједнице имају једнак приступ свим потребним ресурсима. 4.5.ЕСТЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ Природа и природно окружење су веома значајни за човека и његов поглед на свет, посебно у урбаним срединама. Због тога, урбано зеленило нуди замену за 32

35 сиву инфраструктуру. Највећи разлог за естетску примену вегетације је њена природност за разлику од вештачки створених грађевина. Уношењем природних елемената разбија се опорост, хладноћа и тврдоћа урбане архитектуре. Када се разматрају користи зеленила са гледишта архитектуре онда се узима у обзир њихово коришћење у урбаном планирању и развоју. Главна сврха урбаних шума и зелених површина је да побољшају и унапреде изграђени градски пејзаж. Варијација пејзажа се ствара преко разних боја, структура, форми и густина биљака. Дрвеће у урбаној средини може да усмерава поглед, да ограничи велике површине и дефинише простор. Може се користити да уоквири простор и обезбеди први план или да буде адекватна позадина за објекте. Његова естетска вредност од темељне је важности за град јер ствара хармонију и јединствену целину између архитектонских и биолошких елемената у простору те придоноси разноврсности градских насеља. Естетске користи се односе на људе који доживљавају разне боје, структуре, форме и густину дрвенасте вегетације. Због боја, облика и текстуре вегетација обједињује, организује и чини околину јединственом. Естетски доживљај се претежно може окарактерисати као субјективан по својој природи и утиче на ментално и емотивно стање људи. Ствари које људи воле унутар пејзажа у великој мери су повезане са карактеристикама шумске поставке. Људи, на пример, воле поставку високих стабала и омиљене врсте дрвећа најчешће повезују са специфичним географским регионима. Старе и зреле шуме су омиљеније од младих и малих стабала, али,такође, мала стабла побољшавају естетску вредност ниског спрата састојине. Естетски доживљај побољшавају и варијације пејзажа, не само услед мешања различитих врста дрвећа, већ и комбиновањем стабала са пољима, ливадама и нарочито воденим елементима. Естетске процене могу делимично да се промене временом, на њих утичу трендови, културни систем и знање. Разматрањем утицаја на естетски доживљај људи према урбаним зеленим површинама, поставља се питање да ли су осмишљене зелене површине атрактивније од природно насталих. У студијама спроведеним током 80-их година двадсетог века показало се да становништво више воли шуме са којима се управља, али да трагови људских активности нису видљиви. Иако постоје обе врсте резултата, већина студија предлаже да се области одржавају што више природним, јер 33

36 се као такве виде као лепше. У данашње време значај екологије је већи и вредности повезане са пошумљеним земљиштем су другачије него у прошлости. Са једне стране, управљање урбаним зеленилом је неопходно због безбедносних аспеката и пријатности, док са друге стране постоји све већи захтев за неуправљаним површинама базирано на еколошким аргументима. У сваком случају урбано зеленило даје насељу властити идентитет, што га чини привлачнијим за живот (Чомић и др, 2009). 4.6.ЕКОНОМСКЕ ВРЕДНОСТИ. Економска вредност урбаног зеленила је збир вредности које људи, појединачно или колективно приписују природи. Економска вредност произилази из естетског, еколошког, социолошког и економског добра које урбано зеленило даје друштву. Економска вредност урбаног зеленила може се сврстати у три категорије: 1. Директне (нпр. рекреација плаћање за спортске просторије) 2.Индиректне предности (нпр. здравље, спречавање криминала или пословне активности) 3. Неупотребљиве или вредности које не остављају никакав материјални траг (симболичне вредности). Постоје три основна метода који се користе у процени економске вредности урбаног зленила а то су: 1. случајна процена (директно испитивање корисника о њиховој спремности да плате за провизију или побољшање урбаног зеленила) 2. хедонистичко формирање цена ( формирање цена некретнина на основу близине зелене површине) 3. путнички трошкови (изједначавање економске вредност урбане зелене површине са количином новца и времена који су потребни да би се стигло до ње) Правилно распоређена стабла могу редуковати трошкове грејања и хлађења за 10 до 20% у просеку, и то 15 година након подизања зелене површине. Дрвеће механички, 34

37 заклањањем, односно прављењем сенке, утиче на смањење загревања грађевина у току лета, а такође утиче и на разбијање снаге ветра у зимском периоду. Стабла засађена у непосредној близини зграда могу редуковати трошкове хлађења у летњим месецима за 40%. Директно засењивање клима уређаја може повећати његову ефикасност за 10% (Паркер,1983). Коришћење енергената у домаћинствима која су окружена стаблима су у просеку за 20 до 25% мања на годишњем нивоу од домаћинстава која се налазе на отвореном простору (Хајслер,1986.). Вредност стамбеног и комерцијалног простора са околним зеленилом је већа од 5-7% па све до 20% од вредности некретнина без зеленила. Потрошачи су спремни да путују даље, остану дуже, посећују чешће и плаћају више за паркинг у пословним центрима/објектима који су окружени зеленилом. Потрошачи су вредновали робу више у просеку за 11% у бизнис областима/центрима у којима има зелених површина (Универзитет у Вашингтону, 1998.). 4 4 Републички завод за статистику 35

38 5. РЕЗУЛТАТИ РАДА У овом поглављу мастер рада ''Реконструкција партера јужног дела Пољопривредног факултета у Новом Саду'' описане су фотографије са терена, постојеће стање зеленила са биоеколошком основом и предлог идејног решења, као и предлог идеје вегетационог решења. 5.1.СЛИКЕ СА ТЕРЕНА Слика 12. Поглед на хемијски павиљон и западну страну партера (извор: Ковач, 2017) Слика 13.Поглед на ратарски павиљон и источну страну партера (извор: Ковач, 2017) 36

39 Слика 14. Стање тренутног зеленила, примерци црвенолисне шљиве (Prunus cerasifera Atropurpurea Ehrh.) и махоније (Mahonia aquifolium Nutt.) (извор: Ковач, 2017) Слика 15. Стање тренутног зеленила, примерци високе вегетације (Juniperus virginiana L., Koeleuteria paniculata Laxm.) (извор: Ковач, 2017) Слике 16. и 17. Изглед зелене површине, након уклањања јудиног дрвета (Cercis siliquastrum L.) (извор: Ковач, 2017) 37

40 Слике 18. и 19. Зеленило на улазу у Факултет са бистама (извор: Ковач, 2017) Слика 20. Вредни примерци дуглазије (Pseudotsuga menziesii Franco), црног бора (Pinus nigra J.F.Arnold) и источне тује (Thuja orientalis L.) (извор: Ковач, 2017) Слика 21. Осушена стабла црног бора (Pinus nigra J.F.Arnold), која би требало уклонити. (извор: Ковач, 2017) 38

41 Слика 22. Стање тренутног зеленила. хибридна форзиција (Forsythia x intermedia Zabel) и суручица (Spirаea x vanhouttei L.) (извор: Ковач, 2017) Слика 23. Тренутно зеленило, примерци шибља, суручице (Spirаea x vanhouttei L.). (извор: Ковач, 2017) Слика 24. Зелени троугао, на почетку хемијског павиљона (на западном делу локације), са примерцима платана (Platanus acerifolia Willd.), хималајског кедра (Cedrus deodara Roxb.) и жбуња. (извор: Ковач, 2017) 39

42 Слика 25. и 26. Жива ограда (на источном делу локације) од калине (Ligustrum ovolifolium Hassk.) допуњена са хибискусом (Hibiscus syriacus L.). У позадини примерци јаблана - Populus nigra var.italica значајне класе старости (извор: Ковач, 2017) Слике 27. и 28. Делови инсталација на испитиваном зеленом простору. (извор: Ковач, 2017) 40

43 5.2. БИОЕКОЛОШКА ОСНОВА Биоеколошка основа израђена је априла месеца године, а провера оцењених параметара извршена је у септембру исте године. За израду биоеколошке основе коришћени су следећи квалитативни и квантитативни параметри: висина, ширина крошње, висина до првих грана, прсни пречник, механичка оштећења, оцена виталности и оцена декоративности. У напомени назначени су примерци који су предложени за уклањање. Приликом мерења параметара на терену, коришћена је пантљика дужине 50 m и лењир. Детаљнији подаци о одређеним параметрима приказани су у табели 5. Табела 5. Биоеколошка основа тренутног стања дендрофлоре на предметној локацији БР. Лишћар/ четинар Врста (латински назив) Висина Висина до првих грана Ширина крошње Прсни пречник Механичка оштећења Оцена виталности Оцена декоративност иоиииии Напомена Gymniosperme 1 Ч Cedrus deodara 9 0,3 3,5 40 / Ч Juniperus virginiana 10 0, / Ч Pinus nigra 11,5 6 6,5 35 / Ч Pseudotsuga menziessi 5 Ч Pinus nigra 9 3,5 3,8 57 / Ч Thuja occidentalis 9,2 1,8 3,5 37 / Ч Thuja occidentalis ,5 50 / Ч Pinus nigra 7,1 3 3,8 45 / Ч Cedrus atlantica 13,2 2,4 7,8 40 / Ч Cedrus atlantica 14 1, / Ч Pinus nigra 9,4 6,5 5,4 30 ** 2 1 сувоуклонити 12 Ч Pinus nigra 10, ** 2 1 сувоуклонити Angiospermae 13 Л Platanus acerifolia 12,5 2,4 8,5 80 / Л Platanus acerifolia 10,3 3,9 6,8 72 * Л Platanus acerifolia 11,2 3,4 5,9 142 / Л Populus nigravar.italica 17, * Л Gimnocladus diocus 13,7 3,2 7,4 50 * Л Koleuteria paniculata 11 1,6 6,8 30 / Л Cercis siliquastrum / / / / / / / уклоњено 20 Л Robina pseudoacacia 8,7 1, * Л Robinia pseudoacacia 8 1, **

44 22 Л Prunus cerasifera 8,7 1,7 3,5 46 / Л Betula pendula 3 0, / 5 5 уклоњено 24 Л Betula pendula 7, / Л Robinia pseudoacacia 8 2, ** 3 2 сувоуклонити 26 Л Acer negundo 10,5 1,2 8,7 63 / Л Platanus acerifolia 9,3 3, * Л Populus nigravar.italica 17,3 0,4 3,6 70 * Л Populus nigravar.italica 18,5 0, * Л Platanus acerifolia 9,3 2, * Л Platanus acerifolia 12 3,7 7,5 40 / Л Platanus acerifolia 11,8 3, * Л Platanus acerifolia 13, * Л Platanus acerifolia 12,4 3,8 7,7 40 / Л Platanus acerifolia 13 3, * Л Platanus acerifolia 12,5 3,4 7,5 40 / Л Platanus acerifolia 13, * Л Platanus acerifolia 11,8 2, / Л Platanus acerifolia 12,2 3,4 6,5 40 / Л Platanus acerifolia ,8 40 / Л Platanus acerifolia 13,2 3, * 4 4 БР. Лишћар/ четинар Врста (латински назив) Висина жбуна Површина Бр. комада по површ Фитопатол ошка оштежења Механичка оштећења Оцена виталности Оцена декоративн остиоиииии Напомена Gymniosperme 42 Ч Juniperus horisontalis 0, / / 4 5 Angiospermae 43 Л Ligustrum ovarifolium 0, / * Л Hibiscus syriacus 0, / * Л Lonicera x purpusii / / Л Spirаea x vanhouttei / / Л Mahonia aquifolium 1,2 4 2 / / Л Spirаea x vanhouttei / / Л Forsythia x intermedia / * Л Forsythia x intermedia 1, / / Л Spirea x vanhouttei 1, / / Л Mahonia aquifolium / / Л Rosa sp / * Л Symphoricarpus 0,9 1 1 / / 4 5 orbiculatus 55 Л Spirаea x vanhouttei / / Л Symphoricarpus 0,8 4 5 / / 5 5 orbiculatus 57 Л Pyracantha coccinea 1,4 2 1 / *

45 На основу биоеколошке основе и параметара који су одређени приликом анализе, може се закључити да је простор богат врстама с обзиром на његову величину. Дрвеће заузима већу површину у односу на жбуње, на шта се обратила пажња приликом пројектовања идејног решења. Од лишћарског дрвећа, најбројнији су платани (Platanus acerifolia Willd.) 16 комада, а од четинарског црни бор (Pinus nigra J.F.Arnold) 4 ком. Дрвеће је претежно у добром стању и оцењено просечном оценом виталности и декоративности 4. Три примерака који су анализом параметара добили лоше оцене, назначени су за уклањање. Шибље је такође у добром стању, а на основу мерених параметара примећује се да су у питању развијене саднице. Најзаступљенија врста шибља је Ванхутеова суручица (Spirаea x vanhouttei L.), а затим хибридна форзиција (Forsythia x intermedia Zabel). Просечна оцена виталности за шибље је 5, а просечна оцена декортивности 4. На основу свих параметара и стања, закључено је да је дендрофлора на предметној површини у добром стању и да се може искористити приликом реализације новог решења, односно да је план да се постојећа вегетација задржи у што већем броју. 43

46 6. ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ Након обиласка терена и прикупљања свих потребних података приступило се изради идејног решења. На основу саме локације, намене предметне површине и свих осталих параметара одређених током израде анализе, одређен је оптималан начин уређења простора. Узимајући у обзир да се ради о простору уз саму зграду Пољопривредног факултета, осмишљен је као репрезентативна зелена површина која за циљ има да истакне битност установе, на дискретан начин одвоји предаваонице од студенског трга и тиме обезбеди потребан мир и повољно утиче на микроклиму локације. Како је раније напоменуто, приликом уређења простора око јавних и образовних објеката постоје одређена правила која би требало испоштовата и то је био један од циљева приликом израде решења, али са жељом да се задржи што већа количина тренутног зеленила ИДЕЈА ВЕГЕТАЦИОНОГ РЕШЕЊА При одабиру биљака за садњу важно је познавати карактеристике поднебља на којем се сади, али и локалне микроклиматске услове. Квалитет земљишта, влажност и осунчаност основни су фактори који диктирају избор садног материјала. Коришћењем аутохтоних врста или оних из сличних климатских поднебља смањује се потреба за наводњавањем, прихрањивањем и хемијском заштитом, чиме се штеде вода, вештачка ђубрива и пестициди штетни по човеково здравље. Уколико је потребна прихрана земљишта свакако је боље користити природна ђубрива. 4 Како предметна површина није претерано велика, заузима 3000 m 2, а на карактеристичној је локацији која већ поседује велики број високог дрвећа, избегавано

47 је планирање високе вегетације, како се сам објекат не би затворио, а простор искористио на што бољи начин. Коришћене су више и ниже врсте жбуња и покривача тла, како би се направила динамика у простору и тиме постигао жељени ефекат. Неке од врста се већ налазе на истраживаној локацији и заједно са новим врстама се употпуњавају и чине целину Више о одликама врста у наставку. Златна киша (Laburnum anagyroides L.)- Жбун или дрво 4-4,5m висине, густе и усправне крошње. Одликује је трореп лист, лиска светлозелене боје у јесен жута, елиптичног облика. Цвет је жуте боје, 2 cm у пречнику, у висећим cm гроздастим цвастима, врло упечатљивим, са цветањем у мају. Плод је махуна. Захтева сунчане до полусеновите терене, није избирљив у погледу квалитета земљишта, али не подноси плавна подручја. Сади се појединачно или у скупинама. У решењу је планирана садња 3 комада ове врсте. Слика 29. Златна киша (Laburnum anagyroides L.) (Извор: Форзиција (Forsythia x intermedia Zabel)- је листопадни жбун који својим раскошним цветањем у рано пролеће даје изузетан допринос колориту зеленог простора. Цвет може бити свих нијанси жуте боје од бледо жуте, сјајно жуте, па до изразито тамних нијанси. Цветање започиње у периоду пре олиставања, а цветови су у виду гроздова који облажу гране. Може нарасти и до 3m висине. Пријају јој осунчане позиције. Да би цветање наредне године било бујније потребно је орезати саднице одмах након периода цветања, или у касну зиму. Користи се за живе ограде, шпалире, самосталну садњу. 45

48 Према идејном решењу, форзиција заузима 120m 2 површине, а како би се постигао бржи ефекат озелењавања и густог жбуна који одговара форми потребно 240 комада (2ком/m 2 ). Дрвенасти божур (Paeonia suffruticosa Andrews)- Листопадни жбун дебелих грана висине до 1,5 m. Цвета у пролеће, а цвет је розе или црвене боје, крупан, величине до 25 cm у пречнику и мирисан. Директно сунце без ветра најбоље прија овој врсти, али може опстати и у полусенци. Божури се морају садити у дубока, плодно, хумусом богато тло. Користи се за самосталну садњу, у групи и за живу ограду. У пројекту је предвиђена садња 3 дрвенаста божура црвене боје цвета. Слика 30. Дрвенасти божур (Paeonia suffruticosa Andrews) (Извор: Ванхутеова суручица (Spirаea x vanhouttei L.) - Листопадни жбун из породице ружа, брзорастућа је врста и једна од најчешће гајених суручица. Достиже висину до 2 m, а у ширину може да се рашири од 2-3 m. Листови су једноставни, наизменичног распореда, ромбичног облика и тупо назубљени, дужине 2,5-3 cm. Лице листа је тамнозелено, а наличје сиво, са доласком јесени листови добијају жуту боју. Цветови су бели, сакупљени у лоптастим гроњама, пречника 3 cm и покривају изданке целом дужином гране, цветају у априлу и мају, када је биљка изразито декоративна. Врста је која воли хранљиво, добро дренирано земљиште и успева на сунчаном положају или полусенци. Отпорна је на ниске температуре и мраз. Суручице су захвалне биљке које се често користе у озелењавању јавних површина. Отпорне су на неповољне градске услове, брзо формирају неформалне густе жбунове, чак и на неприступачним, нагнутим 46

49 теренима. Саде се у групама или појединачно на истакнутим местима или се могу комбиновати са другим дрвенастим или зељастим врстама. У пројекту је планирана садња 180 ком, на површини од 60 m 2 (3ком/m 2 ) како би се што пре постигао жељени ефекат озелењавања.. Сибирски бели дрен (Cornus alba 'Sibirica' L.) - Листопадни жбун округласте, густе крошње који може достићи висину и ширину до 1,5 m. Стабљике су усправне, током лета имају зеленкасто-црвену боју, док током зимских месеци стабло добије корално црвену боју. Због тога је биљка занимљива, она даје живост зимском сивилу. Овално лишће 4-8 cm дужине, лице светлозелено, наличје плавкасто. Прелепа јесења боја листа од жуте или црвене. Цветови су ситни бело-жућкасте боје, а плодови су беле бобице. Воли сунчани и полусеновити положај. Отпоран је на градске услове, веома добро подноси мраз и ниске температуре, а према земљишту није пробирач. Користи се за појединачну и садњу у групама, у комбинацији са другим врстама и за живе ограде. Посебно је интересантан као акценат у зимском колориту, па га треба садити на уочљивим местима. Сибирски дрен заузима површину од 60 m 2, па је за постизање жњљеног ефекта густог жбуна потребно 180ком (3ком/m 2 ). Слика 31. Сибирски бели дрен (Cornus alba Sibirica' L.) зимски аспект (Извор: Црвена леска ( Corylus maxima 'Purpurea' Mill. ) - Жбун овалне крошње, висине око 6 m и ширине до 4,5 m. Може се формирати и као мање дрво. Гаји се првенствено због боје својих крупних, овалних листова, која је у пролеће тамносмеђе црвена, док у лето добија црвено зелени тон. До 10 cm дуге, бледо жуте цветне ресе јављају се фебруара - 47

50 марта. Плод је јестив, сасвим сличног укуса обичном лешнику. Осетљивији је на мраз од обичног лешника и нешто захтевнији према условима средине. Осетљив је на претерану влагу и сушу, као и на кисело земљиште, добро успева само на осунчаним положајима, а треба га садити на од мраза заштићеним местима. Сади се као солитерна биљка или у комбинацији са врстама зелених листова ради стварања контраста. Формира изузетно атрактивне живе ограде. Да би се што пре постигао жељени ефекат озелењавања размак између садница црвене леске треба да буде око 2m,што би значило 20 комада на 60 m 2 површине. Сиријска ружа ( Hibiscus syriacus L.) - До 3 m висок жбун, ширине крошње око 2 m, који се може обликовати и као мало дрво. Код нас је широко гајен на свим стаништима. Добро подноси сушу и орезивање, а према условима средине нема посебних захтева. Посебан украс су 5-6 cm крупни, звонасти цветови у бојама од беле, преко розе, ружичасте до плаве и љубичасте, зависно од форме. Цвета целог лета. Користи се за групну и појединацну садњу, а нарочито је интересантан за живе ограде које, иако листопадне, у летњем периоду - периоду цветања изразито су декоративне. Обзиром на мале захтеве и издржљивост може се веома успешно одгајати и у жардињерама. Према идејном решењу површина од 60m 2, предвиђена је за садњу хибискуса, за шта је потребно 240 садница (4 ком/m 2 ) да би се добио утисак живе ограде. Слика 32. Сиријска ружа ( Hibiscus syriacus L.) (Извор: 48

51 Берберис (Berberis thunbergii Atropurpurea Nana DC) - Листопадни жбун висине до 2,5m. Култивар Nana расте до 70 cm, добро подноси орезивање, те се лако може обликовати у разне облике. Гране су трновите. Током априла и маја цвета бројним ситним жутим цветовима, а преко целе зиме гране красе крв црвене бобице, које су зреле већ од септембра - октобра. Прилично добро подноси мраз, а веома је отпоран на дим и прашину, као и на сушу. Као врста светлости и полусенке релативно добро подноси засену, али губи црвену боју листа. Користи се за ниске оградице у бордурама, партерима, као покривач тла, за жардињере и камењаре. Према пројекту берберис заузима површину од 48 m 2,за чију попуну је потребно 200 садница како би се постигао ефекат живе ограде. Кинеска курика (Euonymus fortunei Emerald n Gold Hand-Mazz.) - Зимзелени жбун висине до око 20 cm, усправне до полу усправне форме, густ, спорог раста. Лист је тамнозелене боје оивичен жутом. У јесењем периоду и током целе зиме појављују се црвени тонови на лиски. Биљка цвета у јуну месецу, цветови су зеленобели и често неприметни. Расте на свим типовима земљишта, осим на слабо дренираним и забареним. Може се орезивати, а у пролеће свакако је препорука орезати биљку да би добила што компактнију и гушћу форму. Локације са доста сунца су идеална места за садњу ове врсте, док сенке треба избегавати. Толерантна је на урбана загађења. Углавном се сади као појединачан детаљ, користи се као покривач тла, за садњу у камењарима, за садњу у жардињерама или за формирање нижих ограда поред стаза или тротоара. Пружа допринос колориту зимског амбијента. За садњу на површини од 36 m 2, за постизање бржег ефекта озелењавања потребно је 144 саднице курике (4ком/m 2 ). Слика 33. Кинеска курика ( Euonymus fortunei 'Emerald 'n' Gold' Hand-Mazz.) (Извор: 49