*УРБАНА ШУМА *БИОФИЛИJА (E.O. Wilson) *КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ *ДРВО НЕ МОЖЕ ДА СЕ БРАНИ

Transcription

1 *УРБАНА ШУМА *БИОФИЛИJА (E.O. Wilson) *КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ *ДРВО НЕ МОЖЕ ДА СЕ БРАНИ

2 01 стр. 4 Урбана шума 02 Биофилиjа стр Климатске промене стр стр. 8 Квалитет ваздуха 05 стр. 10 Бука 06 Ветар стр Поплаве и ерозија стр стр. 16 Психолошки бенефити урбане шуме 09 стр. 18 Социјални и економски бенефити урбане шуме Садржај међународна година Урбаног здравља стр стр међународна година биодиверзитета 12 Време стр Дрво не може да се брани стр. 25 Да ли сте знали? Референце 2

3 Драги суграђани, Нови Сад је град који савесно брине o животној средини. Oбејeдињеним активностима целе Градске управе постижемо значајне резултате на изградњи квалитетнијег живота грађана и подстичемо на сарадњу и невладине организације, привреду, као и велики број грађана Новог Сада свих узраста. Град Нови Сад предузима низ активности које ће га у наредном периоду увести на мапу зелених градова Европе. Акција Велико пролећно спремање Новог Сада која је трајала пуних 45 дана била је наjсвеобухватнији овогодишњи допринос акцији Очистимо Србију. Програмом заштите и унапређења животне средине остварујемо многе конкретне резултате као што су унапређење зеленила на јавним површинама, озелењавање дворишта у окружењу стамбених зграда, у предшколским установама, болницама и основним и средњим школама, а спроведено је и озелењавање Кеја и Булевара Европе. Посебно треба истакнути акцију Дрво живота у оквиру које се излази у сусрет бројним захтевима скупштина станара, посебно у оним деловима града где недостаје зеленила, као и према захтевима месних заједница. Булевар Европе ће, спајајући велика стамбена насеља града, у будућности представљати популарно место за шетњу наших суграђана. Хортикултурнним уређењем Булевара Европе који обухвата велику површину и отвореност простора, остварили смо позитиван утицај на побољшање квалитета живота наших суграђана, јер ће негативни ефекти велике фреквенције саобраћаја на Булевару Европе тиме бити умањени. Како би наши суграђани већ на пролеће могли да уживају у зеленим површинама, на Кеју смо у оквиру његове реконструкције засадили преко 160 стабала дрвећа, и на хиљаде комада шибља и цвећа, као и зелену травнату површину на преко метара квадратних. Верујем да ће улагањем у озелењавање Новог Сада наш град у будућности успети да достигне 20% зелених површина, колики је стандард у земљама Европске уније. На путу до тог циља, битно је и да сви Новосађани узму што више учешћа у акцијама које спроводи Град, јер само заједничким доприносом можемо створити здрав град у коме живе здрави људи, град који ће се поносити и својим изгледом, али и својим људима. Градоначелник Новог Сада, Игор Павличић 3

4 Урбана шума је термин који означава скуп свих стабала на територији неког града. У ширем смислу обухвата целокупну дрвенасту вегетацију присутну у или око урбаног насеља. Мада вековима у потрази за рајским вртом, човек је тек последњих неколико деценија почео да схвата значај урбане шуме за сопствени опстанак. Интензивно су сакупљани докази о томе како биљке утичу на ваздух који удишемо, климу у којој живимо, интензитет сунчевог зрачења коме смо изложени; како нас, својом зеленом руком, бране од буке, ветра и поплава; али и утичу на то колико ћемо зарадити, колико брзо ћемо се опоравити после болести и како ћемо бити расположени... Због свега овога, и много других разлога које ћете сами тек да откријете, позивамо вас на путовање кроз шуму 4

5 Док је као дечак пецао, Едварда Вилсона је својим леђним перајем у око ударила тврдоперка. Повреда коју је том приликом задобио заувек је променила његов живот и начин на који је посматрао природу. Због губитка вида на једно око није успео да приступи војсци и обезбеди финансијска средства за школовање а тек након великих мука уписао се на Универзитет у Алабами. Данас Ед Вилсон, светски познат биолог, истраживач и писац има 81 годину, двоструки је добитник Пулицерове награде и творац хипотезе о биофилији. За разлику од фобија, које представљају аверзију и страх од ствари у природном свету, филије представљају привлачност и позитивна осећања која људи гаје према одређеним активностима, објектима и местима у њиховом окружењу. Дакле, биофилија је љубав према животу и живим системима. Међутим, то није љубав која се временом буди у нама као последица позитивних искустава, то је нешто са чиме се рађамо. Према Вилсону, дубока повезаност људи са природом лежи у нашим генима а настала је пре више милиона година као резултат еволуције. Људски мозак се развијао у правцу који је човеку омогућио да опстане на Земљи, правцу који је имао само једно одредиште - природу. Природа је, значи, део нас и ми смо део природе (Wilson, 1984). Захваљујући овом комплексном односу човеку је омогућен нормалан психофизички развој. Постоје бројни научни докази о позитивном утицају који боравак у природи има на људско здравље, социјални и економски напредак друштва. Међутим, у потрази за бољим животом човек је свој однос са природом довео у питање. Променио је састав атмосфере, утицао на појаву ефекта стаклене баште, киселих киша, озонске рупе. Угрозио је и биљни и животињски свет, биодиверзитет планете је у опасности. Заборавио је да без биодиверзитета не може да преживи. Али није реч само о голом опстанку, већ и о веза коју људска бића подсвесно траже са остатком живота E.O. Wilson, Naturalist Искусити биофилију значи волети разноврсност толико бескрајну колико и крхку, разноврсност која нам у исто време улива страх и у нама буди наду Adam L. Gollner квалитету живљења. Земља је наш једини дом, јер биолошки не можемо да преживимо на другим планетама. Смањивање биодиверзитета не угрожава нас само физички, већ и психички, јер је човек еволуцијски прилагођен на биолошки богату животну средину и неопходан му је свакодневни контакт са другим врстама (Markus, 2005). Морамо срушити зид који смо подигли између себе и других врста и пригрлити чињеницу да смо део чудесног света природе. Зато је задатак свих нас да се што пре заразимо вирусом биофилије а да онима који болују од биофобије пожелимо брз опоравак. Јер, наша урођена љубав према животу помаже одржању живота (Wilson, 1984). * Gollner, Adam L., The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce and Obsession, Anchor Canada. * Markus, T., Naturalist u tehničkom društvu: ekološka misao Edwarda O. Wilsona, Soc.ekol. Zagreb, Vol.14, No.4 ( ). * Wilson, E. O., Biophilia, Harvard University Press. * Wilson, E. O.,1994. Naturalist, Shearwater Books. 5

6 Природа и њени закони потврђују уместо да забрањују. Ако их прекршиш сам си себи адвокат, порота, судија и џелат. Десет хиљада становника, укупна популација Тувалуа, пакује своје ствари док им домове гута море. Ово су животне чињенице: Земља се загрева и ниво мора расте. Тувалу острва су тек прва жртва климатских промена. Међувладин панел о климатским променама (Intergovernmental Panel on Climate Change IPCC) предвидео је да ће, у наредних 100 година ниво мора порасти за 50 cm до 1 m (Che, 2001). Промене климе на Земљи су наша реалност. Промене у атмосферским концентрацијама гасова који изазивају ефекат стаклене баште (GHG) и аеросоли мењају енергетску равнотежу климатског система. Глобалне емисије GHG изазване људском активношћу константно расту од преиндустријског времена, а у пероду од до године њихов ниво је повећан за 70%. У истом периоду годишње емисије угљен диоксида (СО 2 ), најзначајнијег антропогеног гаса који доводи до појаве ефекта стаклене баште, порасле су за 80%. Емисије GHG на садашњeм или вишем нивоу проузроковаће даље загревање и довешће до многих промена у глобалном климатском систему током 21. века. Те промене ће, врло вероватно, бити веће од оних примећених током 20. века. Доћи ће до смањивања подручја са снежним покривачем и смањења распрострањености морског леда, а врло вероватно и до повећања учесталости појаве екстремно врућих периода, топлотних удара и обилних падавина (IPCC, 2007). Урбана шума и климатске промене Промена температуре и количине падавина највероватније ће променити распрострањење и састав шума. Неки шумски еко-системи би могли нестати, што би довело до нестајања појединих биљних врста. У том случају, и многе животињске врсте које не би могле брзо да се прилагоде променама, постале би угрожене или би нестале (Read, 2009). Шуме имају значајну улогу у биосфери. Кроз процес фотосинтезе обнављају кисеоник, а апсорбовањем CО 2 ублажавају ефекат стаклене баште. Такође, обезбеђују услове за опстанак многих организама, и тако штите и одржавају разноврсност природе. Шуме представљају звучну баријеру, заштиту од јаког ветра, прашине и штетних гасова. Оне регулишу изливање река, ублажавају утицај екстремних температура и спречавају ерозију земљишта. На тај начин стабилизују климатске услове. Данас велики део човечанства живи у градовима где су климатски услови модификовани. Многе од климатских модификација које проузрокује град имају негативан утицај на људско здравље. Једна од њих је и појава позната као топлотна острва. Запажено је, наиме, да су градови за неколико степени топлији од непосредне околине. Овај ефекат је углавном изазван недостатком вегетације, која би већину апсорбоване сунчеве светлости искористила у процесу фотосинтезе. Уместо тога, сунчева светлост (а са њом и топлотна енергија) апсорбује се у зградама, оне се загревају и касније, у току ноћи, одају топлоту, а температура у унутрашњости градова расте. Градови постају такозвана топлотна острва. Биљке и зелене површине, својим обликом, грађом и животним особинама, представљају незаменљиве елементе природе. Зелене површине града позитивно утичу на околину деловањем на микроклиму, тако што смањују високе температуре ваздуха, повећавају степен влажности, регулишу јачину ветра, пречишћавају ваздух, смањују ниво градске буке. Ваздух у граду је лети топлији у просеку за 2-4 C. Релативна влажност ваздуха у граду је знатно нижа од влажности ваздуха у његовој околини. У појединим случајевима, температура ваздуха изнад паркова је лети за готово 7 C нижа од температуре изнад улица у суседству. Према подацима добијеним великим бројем истраживања, просечно снижење температуре изнад паркова износи од 10 до 12%. Урбана шума, дакле, има важну улогу јер омогућава друштву да се прилагоди климатским променама. Научници се слажу да ће она имати све већи значај за управљање локалним температурама и површинским водама. Њено присуство је посебно важно у стамбеним деловима града, као и на местима окупљања. Пошто садницама дрвећа треба више деценија да порасту, проширење површина под шумом је дуготрајан и сложен процес који захтева пажљиво планирање (Read, 2009). Luther Burbank 6

7 Температура површине [дан] Температура ваздуха [дан] Температура површине [ноћ] Температура ваздуха [ноћ] Температура Дан * Процењује се да је само године око људи умрло од болести изазваних променом климе (Robine et al., 2007). * Che, Eun Jung Cahill, Tuvalu: first casualty of climate change, The Japan Times, Electronic Journal on East Asian. Ноћ * Током лета године топлотни талас је изазвао преко смртних случајева у 12 европских земаља (Robine et al., 2007). * Climate Change - Health and Environmental Effects - Forests effects/forests.html Рурална зона Предграђе Језеро Индустријска зона Стамбена зона Центар града Стамбена зона Парк Предграђе Рурална зона * Просечна температура Земљине површине порасла је за 0,4-0,6 C од краја 19. века (IPCC, 2007). * Пораст температуре већи је на северним географским ширинама, а копнена подручја се загревају брже од океана (IPCC, 2007). * Coder, Rim D., Identified Benefits of Community Trees and Forests The University of Georgia Cooperative extension service forest resources unit, publication for * syr/en/contents.html * Падавине на светском нивоу (изнад копна) повећане су за око 1% (IPCC, 2007). * IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change * Ниво мора је од године растао у просеку за 1,8 mm годишње. Од године, због глобалног загревања и отапања леда, та стопа износи 3,1 mm годишње (IPCC, 2007). * Сателитски подаци од године показују да се просечна годишња распрострањеност арктичког морског леда смањује по стопи од 2,7% по деценији, са повећаним смањењима током лета од 7,4% по деценији (IPCC,2007). * Једaн хектар шуме дневно произведе количину кисеоника довољну за 18 особа (Coder, 1996). * Једно стабло усвоји 12 kg CO 2 годишње (Coder, 1996). * IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change Synthesis report. * Read, D.J. et al., Combating climate change - A role for UK forests. pdf/...pdf/.../synthesisukassessmentfinal.pdf * Robine, J.M. et al., Report on excess mortality in Europe during summer Brussels, European Commission (EU Comunity Action Programme for Public Health, Grant Agreement ). * data/assets/pdf_file/.../ Parma_EH_Conf_epb3.pdf * 7

8 Заборавили смо како да будемо добри гости, како се неприметно и лагано хода по Земљи, као што то раде сва остала створења Barbara Ward Један од основних предуслова зa адекватан развој и опстанак живота на Земљи јесте чист ваздух. Kао последица човекових активности квалитет ваздуха се последњих деценија значајно погоршао. Загађење ваздуха започело је Индустријском револуцијом када је услед сагоревања фосилних горива измењен састав ваздуха. Осамдесетих година XX века се наставља са трендом загађења ваздуха, јер долази до повећања броја моторних возила. Научници се данас слажу да су глобално загревање, киселе кише, оштећење озонског омотача и повишење нивоа мора директна последица аерозагађења. Квалитет ваздуха директно утиче на целокупан живи свет на планети. Биљке губе хлорофил и мењају боју, постепено им изумиру ткива и органи, заустављају се процеси фотосинтезе и раста, на крају долази до сушења и смрти. Животиње отежано дишу, оштећују им се дисајни органи и настају обољења као што су бронхитис, астма и рак плућа. Због тога је брига о квалитету ваздуха један од најважнијих задатака савременог човека. Према директивама WHO најзначајнији полутанти у ваздуху су: угљен-моноксид (CO), азот-диоксид (NO 2 ), приземни озон (O 3 ), сумпор-диоксид (SO 2 ), суспендоване честице (PM 10, PM 25 ) и олово (Pb). Посебну пажњу привлаче суспендоване честице, са чијом повећаном концентрацијом нису успеле да се изборе ни многе европске престонице. Познато је да PM 10 настају као нуспроизводи бројних човекових активности (производња енергије, грејање у индустрији, саобраћај итд.) и да могу узроковати низ акутних и хроничних оболења код људи. Најзначајнија карактеристика им је величина, јер од ње зависи пренос кроз атмосферу и могућност инхалације. Имају способност ширења на велике удаљености, а посебно су осетљиви кардиоваскуларни и плућни болесници, асматичари, старије особе и деца. Дуготрајна изложеност суспендованим честицама представља ризични фактор за појаву карцинома плућа. Највећи извор загађења ваздуха поред индустрије, представља аутомобилски саобраћај. Сматра се да око 60% укупног светског загађења потиче од сагоревања горива у моторима аутомобила. Издувни гасови аутомобила садрже око 20% угљен-диоксида, 27% угљоводоника и 34% азотових оксида. Пажљива регулација саобраћаја је, уз изградњу заобилазница и утврђивање пешачких зона, незаобилазна мера у заштити ваздуха (Колико нам је здрав град, 2010). Један од параметара који на једноставан и лако разумљив начин може да послужи за дневно извештавање о стању квалитета ваздуха као и његовог утицаја на здравље изложеног становништва, јесте индекс квалитета ваздуха, ИКВ. На основу његове вредности може се закључити колико је ваздух који нас окружује чист или загађен, који су могући негативни ефекти на здравље у наредних неколико сати или дана након удисања загађеног ваздуха, који део становништва је најугроженији и које су препоручене мере превенције. Вредности индекса су подељење у пет категорија. Свака категорија се приказује одређеном бојом и описује могућим утицајем на здравље људи. Према утврђеној вредности индекса квалитета ваздуха дају се препоруке за становништво (EPA, 2009). КЛАСА ИНДЕКС КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА БОЈА ДОБАР ЗЕЛЕНА УМЕРЕН ЖУТА НЕЗДРАВ ЗА ОСЕТЉИВУ ПОПУЛАЦИЈУ НАРАНЏАСТА НЕЗДРАВ ЦРВЕНА ВЕОМА НЕЗДРАВ ЉУБИЧАСТА 8

9 Урбана шума и квалитет ваздуха На квалитет ваздуха се може утицати и добро планираним и континуираним озелењавањем урбаних делова у којима долази до аерозагађења. Подизање зелених површина у виду паркова, дрвореда, живих ограда или травњака умногоме поправља квалитет ваздуха у граду. Дрвеће и зељасте биљке које добро подносе загађење од непроцењивог су значаја за све становнике градске средине. Дрвеће непрекидно ствара нове количине кисеоника и троши угљен-диоксид. У деловима града са интензивним зеленилом (велики паркови, парк шуме и др.) загађеност ваздуха је за 2-3 пута мања од других градских четврти. Биљке задржавају честице чађи и прашине, а нарочито су ефикасне код уклањања крупнијих честица. Смоласти и влажни делови дрвећа лепе на себе честице прашине које након спирања кишом падају на тло. Количина задржавања прашине зависи од површинске структуре листа. Прашину добро задржавају и травњаци. Трава задржава 6 пута више прашине него зеленилом непокривено земљиште. И најмања површина под зеленилом снижава запрашеност градског ваздуха за 30-40%. Биљке и квалитативно чисте ваздух од гасних и аеросолних примеса. Обим и ефективност филтрације ваздуха од стране појединих биљака и биљних заједница условљава површина лисног апарата и количина накупљених токсичних материја. Биљке тако могу да апсорбују многе полутанте: оксиде сумпора, једињења флуора, хлора, угљоводонике, озон, пероксиацетил-нитрит, олово. Међутим, у случајевима када их у ваздуху има много, они постају токсични и за саму биљку. * године је у лондонским маглама услед загађења умрло 4000 људи. * 36% пнеумонија и 22% опструктивних болести плућа, на глобалном нивоу повезано је са загађењем ваздуха. * 10,7% свих карцинома плућа настаје као резултат загађења ваздуха великих урбаних средина. * Полициклични ароматични угљоводоници (PAH-ови) и бензен, као загађивачи ваздуха су најпотентнији канцерогени * Садашњи ниво изложености суспендованим честицама у Европи доводи до смањења очекиваног трајања живота за 8,6 месеци, те узрокује око хоспитализација годишње. Укупан број преурањених смрти у EУ процењује се на , а међу децом до 4 године старости тај број износи око * Засад од 400 младих топола у току лета може да задржи око 400 килограма прашине. * Годишње се на једном хектару задржава 40 тона прашине уз помоћ четинарског дрвећа, а лишћари задржавају 100 тона (Coder,1996). * Од укупне територије Републике Србије 29,1 % налази се под шумом, а остало шумско земљиште, којем по међународној дефиницији припадају шикаре и шибњаци, обухвата 4,9 % територије, што укупно износи 34,0 % или 35,3 % површине продуктивног земљишта Републике Србије. Територија АП Војводине је најмање покривена шумама, где је под шумом 6,4 % (Влада Републике Србијe, 2010). * Coder, Rim D., Identified Benefits of Community Trees and Forests The University of Georgia Cooperative extension service forest resources unit, publication for * EPA - 456/F , AQI - Air Quality Index - A Guide to Air Quality and Your Health, 2009, U.S. Environmental Protection Agency, Office of Air Quality Planning and Standards, Outreach and Information Division Research Triangle Park, NC, pg. 2. * Град Нови Сад, Градска управа за заштиту животне средине, Колико нам је здрав град - Резултати мониторинга животне средине на територији Града Новог Сада за годину. * Влада Републике Србије, Београд, Извештај о напретку у спровођењу Националне стратегије одрживог развоја за период од до 2017, стр. 43. * Ward, Barbara, Only One Earth, Norton, W.W. & Company, Inc. * 9

10 Доћи ће дан када ће бука постати један од великих непријатеља човека, тако да ће се борити са њом, као некада са кугом или колером. Robert Koch Бука је непријатан и нежељeн звук који се убраја у стресогене факторе јер делује на поремећај психосоматског здравља. Бука изазива специфичне и неспецифичне ефекте, као и сталне и привремене реакције организма. Према подацима Светске здравствене организације (World Health Organisation, WHO) свака трећа особа у Европи изложена је прекомерној буци у току дана, а свака пета у току ноћи. Управо због тога се утицајима комуналне буке на човека данас поклања све више пажње. Осим што оштећује слух, бука утиче на ментално здравље, изазива агресију и умор, као и кардиоваскуларне поремећаје. Значајно повећање ризика од трајног оштећења слуха настаје при професионалном излагању буци нивоа већег од 85 db. Када бука достигне 140 db, људско ухо је не чује као звук, већ је доживљава као бол. Најбоља акустичка средина за човека је ниво буке који производи нормалан разговор (од 40 до 50 децибела (db) ). Међу бројним психолошким последицама код становништва угроженог комуналном буком, поремећај сна се сматра најважнијим. Бука продужава време неопходно да се заспи, скраћује фазу дубоког сна, чини спавање површним и доводи до честих буђења. Негативни ефекти после буђења испољавају се у виду умора, промена у расположењу, смањењу радне способности, главобоља, појачане нервозе. Извор буке db Извор буке db Извор буке db Млазни авион 110 Аутобус Зујање комарца 40 Хеликоптер 106 Аутомобил 85 Шапат 30 Воз Усисивач Шуштање лишћа 10 Трамвај Моторцикл Камион Разговор Такође, долази до повећаног коришћења седатива и аналгетика, као и до погоршања већ постојећих менталних поремећаја. Изложеност буци проузрокује читав низ промена у људском организму. Појачана активност хипоталамичко-дијенцефаличких центара и аутономног нервног система су основни механизми изазвани дејством буке, што за последицу има појачан рад надбубрежне жлезде и повећање крвног притиска. Бука повећава ниво холестерола и триглицерида у крви и ремети имуни одговор организма, јер опада активност Т-лимфоцита. Ипак, најизраженији ефекти буке манифестују се на кардиоваскуларном систему (артеријска хипертензија и исхемијска болест срца). Саобраћај - друмски, железнички или авионски, један је од главних извора буке у граду и представља један од основних проблема урбаних средина. За путничка возила у Европи, предвиђа се лимит нивоа буке при техничком прегледу од 75 db, а за теретна од 80 db. У многим европским земљама предвиђа се забрана дизел путничких возила јер су бучнија од бензинских. У авионски саобраћај уводе се High-by-pass мотори, који су знатно тиши од својих претходника. Ванредна мера против саобраћајне буке је увођење пешачких дана у иначе веома прометним улицама, као и еколошких семафора који возача обавештавају о преосталом времену до паљења зеленог светла и подсећају на то да треба искључити мотор. 10

11 Урбана шума и бука У последње време велику пажњу привлачи истраживање механизма распростирања буке по биљном покривачу. Експериментално је доказано да зелене површине снижавају ниво градске буке, слабе звучна колебања у моменту њиховог пролаза кроз гране, лишће и четине. Звук који доспева у круну дрвета, доспева у другу средину која поседује већи акустични отпор него ваздух, те се због тога одбија и расејава до 74%. Смањење буке зависи од густине крошње и густине лишћа, положаја засада у односу на извор буке и ширине зеленог појаса. Заштитни појасеви дуж аутопутева који се састоје од дрвенастих биљака смањују ниво буке за 4,6 5,5 db, а жбунасте врсте дрвећа и жбуња имају различиту способност заштите. Неки истраживачи указују и на улогу травњака у заштити од буке. Ако постоји травњак у кварту, бука је нижа за 6 11 db. И на малим зеленим скверовима бука може да буде мања (до 10 db) него на самој улици или на тротоару. Зеленило које је фронтално постављено према улици смањује буку за db. Зелена маса пузавица које покривају зидове увећава апсорптивну моћ зидова за 608 пута, а такође поспешује расејавање енергије звука. Шумозаштитна ефективност засада зависи и од њиховог размештаја - густи засади ефикасније смањују буку него ретки. Клен, топола, липа и брест имају добре карактеристике у заштити од буке, а најбољи учинак имају мешовити засади који су састављени од комбинације дрвећа и жбуња, нарочито ако је добро пројектован њихов хоризонтални и вертикални распоред. Дакле, смишљен одабир одређених биљних култура и њихов правилан распоред могу успешно да одбране од утицаја буке. * Египатски записи из прве године п.н.е. говоре о негативном утицају буке по људски организам. * Сматра се да фетус, променом пулса, већ од 27. недеље реагује на звучне стимулсе из спољне средине. * Око 16% европског становништва (113 милиона) живи у црним акустичким зонама у којима је ниво буке већи од 65 db. * Савезна управа за заштиту животне средине у Немачкој чак је успела да израчуна да су два инфаркта од 100 директно повезана са акустичким загађењем јер после прага од 55 db константан шум двоструко повећава ризик од високог крвног притиска. * Излагање буци уз истовремено узимање ототоксичних лекова, или уз присуство неких хемијских агенаса може довести до оштећења слуха, при иначе нешкодљивим нивоима звука. Лекови за који је доказан ототоксичан ефекат су антибиотици стрептомицин и гентамицин и цитостатик цисплатин. У ототоксичне хемијске агенсе убрајају се угљенмоноксид, органски растварачи и тешки метали (олово, арсен и жива). * Thompson, J. William, Sorvig, K., Sustainable Landscape Construction, A Guide to Green Building Outdoors, Island Press, USA рg * Trevor, J. Cox, D Antonio, P., Acoustic Absorbers and Diffusers: Theory, Design and Application, Taylor & Francis, рg. 28. * 11

12 Урбана шума и ветар Да бисмо зауставили пропадање екосистема, морамо да почнемо да размишљамо као екосистем Douglas P. Wheeler Ветар представља усмерено кретање ваздушних маса, а настаје као последица разлике у атмосферским притисцима која је узрокована неједнаким загревањем ваздушних маса. Може се рећи да само ветар врло мале брзине, 3-5 m/s, представља пријатан метеоролошки чинилац, док свако брже кретање ваздуха омета нормално одвијања живота. Ветар се јавља повремено, али за кратак период може да причини велику материјалну штету и однесе велики број жртава. Од свих метеоролошких непогода, на нашим просторима најчешћи је ветар. Штете настале ветром огледају се кроз одроњавање земљишта, уништавање шума, воћарских и пољопривредних култура, ширење загађујућих материја (производњом пожара или других акцидената). Еолска ерозија, као негативан утицај ветра, доприноси угрожености екосистема и највише долази до Искуства широм света говоре о ублажавању јачине ветрова грађевинским препрекама. Међутим, и добро размештене зелене површине могу веома ефикасно регулисати режим ветра у граду. Ублажавање прејаког ветра на специфичним локацијама (тргови, састајалишта, шеталишта, видиковци, дечја игралишта, зоне одмора, итд.) може се постићи на више начина. Најбољи резултати се постижу комбинацијом размештаја објеката, лоцирања преграда за заштиту од најјачих удара ветра и правилним размештајем зелених појасева и зелених површина специјалне - ветрозаштитне намене. Уколико се правилно постави, зеленило може да смањи брзину ветра за 40-50%, а у широкој зони зеленила са густим засадима, ветар може да буде у попуности умирен. Дрвеће не само што штити до своје висине, него и десетак метара изнад ветизражаја у равничарским пределима (југоисточни делови Војводине), али се јавља и у брдско - планинским областима. Она подразумева премештање и разношење честица земљишта, чиме се проузрокује огољавање корена биљака и њихово сушење. У градовима се негативно деловање ветра углавном изражава кроз подизање прашине, претерано исушивање ваздуха и биљака током сушних периода године, стварање сметова, рушење црепова и целих кровова, прекид телефонских веза, отежавање друмског и воденог саобраћаја. У насељеним местима нашег поднебља јаки ветрови немају изражено негативно механичко дејство, зато што је реч о ветровима који нису олујни (кошава има повремене ударе од око 120 km/h брзине). 12

13 розаштитног појаса. Дрвеће високо m које је у појасу ширине од 40 m, може да заштити од ветра чак следећих 350 метара растојања. Од ветра најбоље штити мешовити састав дрвећа, жбуња и травњака, а ширина не би требала да буде мања од 50 m. Ветрозаштитни појасеви су транспарентни и пропустљиви за ветар, што представља услов за изостајање настанка вртлога које он ствара. Умањивање јачине ветра констатовано је и на микролокалитетима који су заштићени од непосредног дејства ветра само класичним живим оградама, по правилу ширине не веће од 1 m. Различите врсте биљака различитом ефикасношћу редукују брзину ветра. Ефикасност зависи од многих чинилаца, а најважнији су структура и густина крошње, као и бројност, величина и степен еластичности тањих грана и гранчица. Међутим, треба имати на уму да постоји велика разлика између појединачне ефикасности једне биљке и ефикасности целине која се састоји од мноштва биљака изабраних и одржаваних према посебном плану. Биљке дакле, треба бирати на основу специфичних односа према ветру, одбацујући оне које су мање ефикасне и размештајући их у оптималном распореду, на адекватној површини. * У стамбеним зонама где је обезбеђена заштита од ветра трошкови грејања могу бити нижи и до 20-30%. * Доказано је да ветар који траје неки дужи период изазива у већој или мањој мери нервно растројство. У долини реке Роне, у Француској је познат ветар који дува око три месеца годишње. Статистички је доказано да се број злочина у том периоду рапидно повећава. * У појединим атлетским дисциплинама (нпр. трчање 100m) рекорди се не признају ако је тркачу ветар дувао у леђа брже од установљене границе. * Услед крчења шума и изостанка ветробраних појасева тридесетих година прошлог века, на неким подручјима Канаде у току једне године ветром је однешен слој земље од 60 cm. * Brookes, Ј., Room Outside : A New Approach to Garden Design, Garden Art Press. * Бунушевац Т., Улога зелених површина у мелиорацији неповољних услова средине насеља Србије, Зборник радова Човек и животна средина у СР Србији, Глас, Београд, стр * Etherington, Dr. J., Environment and Plant Ecology, Wiley, John & Sons, Incorporated. * Landphair, H., Landscape Architecture Construction, Prentice Hall. * Ункашевић, М., Клима Београда, Научна књига, Београд. * Вратуша, В., Анастасијевић, Н., Утицај зеленила на ублажавање снаге ветра, Симпозијум о флори и фауни југоисточне Србије и суседних подручја. * Wheeler, Douglas P., EPA Journal, EPA. * 13

14 Урбана шума и поплаве Урбана шума и ерозија Земља обезбеђује довољно за свачију потребу, али не и за свачију похлепу Mahatma Gandhi Услед климатских промена опасност од поплава и њихова учесталост из године у годину стално се повећава. Према статистици Међународног Црвеног крста за последњих тридесет година, више од 70 милиона људи годишње у свету је угрожено због поплава. Поплаве су дакле, уз земљотресе и суше, једна од најгорих природних катастрофа. Због узрочно-последичног односа између поплава и ерозија земљишта (између осталих чинилаца, поплаве узрокују ерозије, а ерозије узрокују поплаве), и ерозије земљишта постају све озбиљнији проблем. Неколико великих поплава у разним деловима света у последњој деценији двадесетог века, указују на то да вековима примењиван принцип борбе против поплава услед економског развоја мора бити замењен принципом живети са поплавама. То је и нови, интегрални концепт заштите који се уклапа у међународно прихваћени концепт одрживог развоја. Борити се на прави начин - тако што ћемо живети са природом. Сматра се да су неки од основних узрока настанка поплава: _деградација _ шума (сеча и уништавање ситног растиња), _промене _ климе, _ерозије _ које угрожавају велике површине обрадивог земљишта. Као једно од решења у смањењу поплава предлаже се пошумљавање критичних подручја. Показало се да дрвеће, али и остала вегетација могу да утичу на ток поплава. Шуме могу да апсорбују око 85% падавина, тако да отекне само 15% воде, док у градовима отиче и до 100% падавина, што постаје све већи проблем који је потребно адекватно решавати. Шуме имају важну улогу у спречавању настајања бујица. Интерцепција (појава која настаје када падавине доспеју на површину лишћа дрвећа, али и нижих биљака) и евапорација (испаравање са површине под шумом) умањују знатну количину падавина. Део падавина се тако одмах усваја и губи у облику водене паре, па је на тај начин умањена количина воде која доспе до земљишта. С друге стране, присуство корења у земљишту помаже да, у врло кратком року кроз њега прође велика количина падавина. Подножја стабала, многобројне поре и ситни канали у земљишту, омогућавају продирање падавина у унутрашњост, као и примање воде која ту доспе изненадним летњим пљусковима. Истраживања у Швајцарској и Америци указују на то да из шумовитих подручја просечно отече 5% мање воде него из нешумовитих и да већ танак слој вегетацијског покривача, дебљине свега 15 mm знатно смањује површинско отицање воде. У влажним климатским подручјима, мешовита шума за транспирацију потроши 200 до 300 mm падавина годишње. У врховима и грању смрекових и јелових шума задржи се 19%, у боровим 27%, у буковим 5% целокупних падавина. Ова вода и не допре до тла, него испарава директно са дрвећа. У сушним климатским подручјима губици воде због испаравања износе чак и 80-90% укупних падавина, тако да отицање износи свега 10-20%. Ерозија земљишта представља испирање и одношење најситнијих и најплоднијих честица из растресите подлоге. То је природан процес који се убрзава неконтролисаном сечом шума и погрешним коришћењем земљишта. Деценије истраживања су довеле до тога да се развију разне методе за спречавање ерозије, а међу најважније мере заштите убрајају се одржавање одговарајућег вегетационог покривача и садња дрвећа. Из истраживања која су вршена у Америци (UNESCO), о односу између отицања воде и ерозије, уочено је да обрада земљишта на стрмим теренима штетно утичe на ерозију тла, као и да шуме и биљни покривач имају велики утицај на његово везивање. Шуме значајно смањују и успоравају ерозију својим крошњама, гранама, кореновим системом и опалим лишћем. У сливовима са високим и стрмим планинским пределима који су под шумом, не само да је спречено одношење ерозивног материјала, него се задржавају и продукти ерозије који долазе са положаја изнад природне границе вегетације, где је земљиште голо и нема услова да задржи продукте ерозивних процеса. 14

15 Еродиране површине код Врста културе нагиба од 0-15% 16-30% > 30% Необрађено, запуштено поље Пољопривредне културе Пашњаци Шума * Одрасло дрво може да апсорбује више од 1400 литара воде дневно. * Сливна подручја обрасла шумом имају 30-50% ниже водостаје, него што имају сливови који нису обрасли шумом. * Процењено је да је у последњих 60 година више од 20% обрадивог земљишта на свету изгубљено ерозијом земљишта (Hutchinson, 2010). * Скоро трећина земљишта у Мексику и Централној Америци је потпуно деградирана. Основни разлог оваквог стања је сеча шума. (Hutchinson, 2010). * Gandhi, Mahatma, EF Schumacher, Small is Beautiful, Basic Books * Hutchinson, Charles F., Water and Sustainability in Arid Regions, Springer Science. * ihe.org 15

16 Основни проблем са којим ће се човечанство сусрести у будућности је да за 8 и више милијарди људи омогући бољи квалитет живота а да у том покушају потпуно не уништи свет око себе Edward.O. Wilson Донедавно је човек био, пре свега, снага за деструкцију природе. Још у XVII веку филозофски правац Картешки дуализам смешта човека изнад природе уместо да га посматра као њен саставни део. Такав однос имао је катастрофалне последице јер су резултати људске активности неповратно нарушили природну равнотежу а исти тај човек суочио се са озбиљним егзистенцијалним проблемима. Данас, са сигурношћу можемо да тврдимо да је човек део природе и да зависи од ње (Wilson, 1984, Urlich, 1999, Frumkin, 2001). Интензивна урбанизација довела је до тога да од године више људи живи у урбаним, него у руралним подручјима. Градови су окружени природом а природа прожима град. Паркови, јавне зелене површине и дрвеће нису само плућа града и усисивачи загађења они утичу на наше свакодневно расположење, наше понашање, наше емотивно здравље - они побољшавају квалитет нашег живота. Светска здравствена организација је још године факторе животне средине означила и сместила на сам врх свог лука здравља, модела којим се илуструје утицај различитих фактора на јавно здравље људи (Tzoulas, 2004). Постоје бројни докази који иду у прилог чињеници да присуство зеленила значајно доприноси стварању тзв. одрживог града, ЛУК ЗДРАВЉА, СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА (WHO), Услови живота и рада Утицаји друштва и заједнице Општи социјално-економски, културолошки и Фактори индивидуалног начина живљења Старосно доба, пол и наследни фактори услови животне средине града у коме живе људи задовољни квалитетом свог живота, при чему је њихов еколошки отисак сведен на минимум. Зелене површине у нашој околини, на изненађујуће начине могу да нам помогну да се изборимо са проблемима које живот у граду свакодневно ставља пред нас. Истраживања показују да становници квартова са зеленилом имају мањи осећај страха јер је у тим квартовима нижа стопа криминала. Они, такође, испољавају мање насилно и агресивно понашање у међусобним контактима, имају боље суседске односе (Wolf, 1998). Зеленило у граду омогућава његов социолошки развој, обезбеђује социјалну инклузију, контакт са природом и бројне могућности за рекреацију. Дрвеће обезбеђује приватност, заклања или истиче одређене објекте, допуњује и оплемењује архитектуру, поједина стабла су живи споменици. Деца која проводе време у двориштима окружена зеленилом су дисциплинованија, пажљивија, задовољнија, срећнија. Урбане шуме су и учионице. Ботаничке баште, зоолошки вртови, стазе у природи су места на којима посетиоци могу да се информишу о градској флори и фауни. Дакле, зелене површине у граду пружају могућности како за формално тако и за неформално образовање (Kuchelmeister, 1993). Запослени који кроз прозор своје канцеларије гледају природу ЕКОНОМСКИ БЕНЕФИТИ УРБАНЕ ШУМЕ ТОРОНТА сматрају свој посао изазовнијим, мање су фрустрирани и генерално имају више стрпљења. Они су задовољнији квалитетом свог живота и бољег су општег здравственог стања (Кaplan, 1989). Забележени су и значајни економски бенефити урбане шуме. Наиме, куће са лепо уређеним баштама и станови у зградама окруженим зеленилом се брже издају а станари се у њима дуже задржавају (Hanson, 1990). Oвакви станови имају већу тржишну вредност приликом продаје (DTLR, 2002). Значајну улогу игра и правилан распоред и врста зеленила око објекта - листопадно дрвеће сади се на јужној и западној страни а зимзелено на северној. Енергетски трошкови ових некретнина тада су мањи јер их зими није потребно додатно грејати (зимзелено дрвеће штити од ветра) а лети хладити (листопадно дрвеће ствара сенку). Индиректни економски бенефити су можда још значајнији јер се односе на привлачење инвестиција што обезбеђује отварање нових радних места. Садња дрвећа може бити и уносан посао. Општине издвајају мање средстава за заштиту ваздуха, заштиту од поплава, смањена је и употреба фосилних горива. И на крају схватамо да је природа у граду неопходан услов за стварање здравог, одрживог урбаног друштва. Без природе нема града будућности нити човека у њему. Број стабала 10,2 милиона Број врста 116 Укупна површина под крошњама 20% Структурна вредност 7 милијарди долара Функционална вредност смањење утрошка енергије стамбених зграда побољшање квалитета ваздуха Број засађених стабала у периоду милиона долара/год. 9,7 милиона долара/год. 16,1 милиона долара/год. 16

17 * Анкетирани станари више породичних зграда као најважније факторе који утичу на њихово задовољство квалитетом живота наводе дрвеће, отворене зелене површине и шеталишта (Kaplan, 1985). * Продуктивност радника који користе рачунар у канцеларијама без прозора, а које су украшене биљкама повећала се за 12%, у односу на раднике у чијим канцеларијама није било биљака (Lohr, 1996). * Анализa односа стопе криминала и вегетације у квартовима Чикага показују да је у зградама окруженим зеленилом било упола мање криминалних дела него у зградама без зеленила (Kuo, 2001). * Играње у двориштима са зеленилом има позитиван утицај на децу са поремећајем који укључује хиперактивност и дефицит пажње (Attention Defficit and Hyperactivity Disorder - ADHD). Што је игралиште зеленије симптоми поремећаја су мањи (Taylor, 2001). * Вртови и баште повећавају вредност кућа за више од 14% и убрзавају време потребно за њихову продају за 6 недеља (Associated Contractors of America). * Студије показују да је вредност кућа окружених зеленилом порасла за 5% у Хонг Конгу и финском граду Сало (Tyrvainen, 1999), а за 18% у САД (Morales, 1983). * Правилно изабрано и добро распоређено дрвеће смањује трошкове загревања и хлађења станова и кућа за 20% (Associated Contractors of America). * Associated Landscape Contractors of America Economic Benefits of Landscape. * DTLR, Improving urban parks, play areas and open space. Department of Transport Local Government and Regions, London. * Frumkin, H. S., Beyond toxicity: Human health and the natural environment. American Journal of Preventive Medicine, 20, * Hanson, Michael L., Urban & Community Forestry a Guide for the Interior Western United States, USDA Forest Service, Intermountain Region, Ogden, Utah. * Uploads/Econben.doc * Improve Worker Productivity and Reduce Stress in a Windowless Environment. Journal of Environmental Horticulture 14(2): * Kaplan R., Nature at the Doorstep: Residential Satisfaction and the Nearby Environment. Journal of Architectural Planning Research 2: * Kaplan, R., Kaplan S., The Experience of Nature: A Psychological Perspective. Cambridge: Cambridge University Press. * Kuchelmeister, G., Braatz, S., Urban Forestry Revisited. Unasylva 173, Vol. 44: FAO, Rome. * Kuo, F.C., Sullivan, W.C., Environment and Crime in the Inner City: Does Vegetation Reduce Crime?, Environment and Behavior 33(3): * Lohr, V.L., Pearson-Mims, C.H., Goodwi, G.K., Interior Plants May * Morales, D.J., Micha, F.R., Weber, R.C., Two methods of evaluating trees on residental sites. Journal of Arboriculture, 9(1): * Taylor, A.F., Kuo, F.E., Sullivan, W.C., Coping With ADD: The Surprising Connection to Green Play Settings. Environment and Behavior 33(1): * Tyrvainen, L., Monetary valuation of urban fores amenities in Finland. Doctoral dossertation. Research Paper No Finish Forest Research Institute, Vantaa, Finland. * Tzoulas, K., James, P., Finding links between urban biodiversity and human health and wellbeing, 4th International Postgraduate Research Conference in The Built & Human Environment, Salford. * Ulrich, R., Effects of gardens on Health Outcomes: Theory and Research New York: John Wiley. * Wilson, E. O., Biophilia, Harvard University Press. * Wilson, E. O., 2000, Salon.com magazine, (Interview 22 April 2000). * Wolf, K., Urban nature benefits: Psycho- Social Dimensions of People and Plants, University of Washington, College of Forest Resources, Center for Urban Horticulture, Fact sheet No: 1. 17

18 У деценијама које следе, наука и технологија ће се све више окретати ка нама самима да би побољшале здравље и срећу људске расе, као и здравље планете на којој је наша врста рођена и од које и даље у потпуности зависи. Edward O. Wilson. Контакт човека са природом има делотворно дејство на његово физичко и ментално здравље. Утврђено је да посматрање вртова и природних пејзажа у року од само неколико минута код људи изазива психо-емотивне и физиолошке промене (Ulrich, 1981, Ulrich еt аl., 1991). Уколико у свом окружењу имају биљке, људи се много боље осећају, боље спавају, ређе имају главобоље и болове у зглобовима. Деца из града која лети одлазе на камповање, су у току следеће школске године здравија од својих вршњака који су лето провели у граду. Радни простор оплемењен биљкама ствара пријатну средину у којој се запослени мање умарају. У азијској и западњачкој култури више од хиљаду година постоји веровање да биљке и вртови имају делотворно дејство на болеснике (Ulrich, Parsons, 1992). Још током средњег века у Европи око манастира су подизани вртови у циљу стварања пријатније и мирније атмосфере за болесне (Gierlach-Spriggs et al., 1998). Након што је утврђено да окруженост зеленилом убрзава постоперативни опоравак, већина европских и америчких болница од године има баште и вртове (Nightingale, 1860). Посматрање зеленила помаже болесницима да постигну унутрашњи мир, да смање употребу лекова против болова, као и да скрате боравак у болници (Ulrich, 2002). У реномираном научном часопису Science године појавио се провокативан наслов: Поглед кроз прозор може да утиче на опоравак од операције (Ulrich, 1984). Експеримент је извршен у једној болници у предграђу Пенсилваније. На одељењу хирургије, неке собе су биле оријентисане ка листопадном дрвећу, док су друге гледале у зид од браон цигала. Пацијентима су након операције насумице додељене једна или друга врста соба. Прегледањем болесничких картона у периоду од преко 10 година, утврђено је да су пацијенти у собама са погледом на природу имали значајно краћу хоспитализацију и мању потребу за лековима против болова у поређењу са пацијентима који су боравили у другим собама. 18

19 Осамдесетих година XX века појављује се теорија о обнављању пажње (Attention Restoration Theory - ART) која доказује да боравак у природи или једноставно посматрање сцена природе значајно подижу ниво концентрације, тј. менталног фокуса и утичу на побољшање резултата рада (Kaplan, 1989). Постоје различити нивои човекове пажње у зависности од задатка који треба да реши. Уколико је задатак у сфери његовог интересовања, резултате ће достићи брзо и лако. Међутим, код задатака који захтевају ментални напор и употребу свих способности, неопходно је да човек потпуно усмери своју пажњу, да ради у пријатној атмосфери, без ометања, јер након одређеног времена постаје нестрпљив, раздражљив и исцрпљен. На крају може доћи до потпуног губитка концентрације. Ефикасан начин за обнављање изгубљене пажње је сваки облик контакта са природом и зеленилом, након ког се човек осећа опуштеније, свежије и одморније. Као резултат позитивних утицаја које зеленило има на ментално здравље човека дошло је до развоја посебног облика лечења заснованог на терапеутском ефекту баштованства - хортикултурне терапије (Lewis, 1996). Овај вид терапије подразумева рад са децом, одраслима, особама са посебним потребама и другима који су мотивисани за рад са биљкама. Ефекат рада се огледа у побољшању општег здравственог стања и осећаја задовољства. Хортикултурна терапија се користи и у програмима заснованим на колективним активностима: старачким домовима, затворима, као и програмима специјалне едукације (Mattson, 1990). Позитиван ефекат зеленила на здравље човека je одјек нашег порекла, навика, учења и склоности. Кључ човековог здравља лежи у познавању и разумевању природе као и поштовању и неговању њених вредности, јер постојање човека је условљено постојањем природе. Постизање склада између узимања и давања је смисао одрживог развоја. * Према извештају Америчке асоцијације за хортикуларну терапију, у студији са Sloan Kettering Institute, New York, откривено је да се жене које су оперисале рак дојке брже опорављају уколико проводе време у башти ( * Неколико студија показује да је једноставно посматрање природног окружења у коме доминира зеленило, цвеће или вода знатно ефикасније за опорављање од стреса у поређењу са просторијама без зеленила (Ulrich, 1999). * Подаци о крвном притиску и личном емоционалном утиску су показали да је опоравак од стреса у вожњи знатно бржи уколико је особа у току вожње посматрала природне пејзаже са зеленилом, него окружење без зеленила (Hartig, 1991). * Док су испитаници седели у природном окружењу и гледали у живу ограду, бетонску ограду са сличним димензијама и ограду направљену делом од зеленила и делом од бетона, подаци електронцефалограма (ЕЕГ) су показали да посматрање зеленила опушта, док бетон има стресан утицај (Nakamura, Fujii, 1992). * У универзитетској болници у Упсали у Шведској вршено је истраживање: да ли може да се убрза опоравак пацијентима којима јe рађена операција на срцу, уколико им се симулирају погледи на природу. Резултати су показали да су пацијенти, током постоперативног опоравка, много мање бринули и претрпели су мање болове (Urlich, 1993). * Доказано је да су затвореници из ћелија које су окренуте ка затворском дворишту имали за 24% већу учесталост позива за интервенцију доктора и психолога у односу на затворенике у собама са погледом на пољопривредно земљиште и дрвеће (Moore, 1981). * Gierlach-Spriggs, N., Kaufman, R. E., Warner, S. B., Restorative Garden: The Healing Landscape. New Haven: Yale University Press. * Hartig, T., Testing restorative environments theory. Unpublished doctoral dissertation, Program in Social Ecology, University of California, Irvine. * Kaplan, R., Kaplan, S., The experience of nature: A psychological perspective, Cambridge University Press. * Lewis, CA., Green nature/human nature: the meaning of plants in our lives, Urbana, IL: University of Illinois Press. * Mattson, RH., Prescribing health benefits through horticultural activities. In: Relf D, ed. The role of horticulture in human well-being and social development: a national symposium, Arlington, Virginia, Portland, OR: Timber Press, 1992., * Moore, Е., А prison environment s effect on health care service demands. J Environ Systems, 11: * Nakamura, R., Fujii E., A comparative study of the characteristics of the electroencephalogram when observing a hedge and a concrete block fence. Journal of the Japanese Institute of Landscape Architects, 55: * Nightingale, F., 1860., Notes on Nursing (Revised with Additions). London: Ballière Tindall. * Ulrich, R. S., Natural versus urban scenes: Some psychophysiological effects. Environment and Behavior, 13: * Urlich, R. S., View throught a window may influence recovery from surgery. Science 224: * Ulrich, R. S., Effects of health facility interior design on wellness: Theory and recent scientific research. Journal of Health Care Design, 3: * Ulrich, R. S., Parsons R., Influences of passive experiences with plants on individual well-being and health. In D. Relf (Ed.), The role of horticulture in human well-being and social development. Portland, OR: Timber Press, pp * Urlich, R. S., Lundén, O., Eltinge, J. L., Effects of exposure to nature and abstract pictures on patients recovering from heart surgery, 33rd Meeting of the Society for Pshychophysiological Research, Rottach-Egern, Germany, Abstract in Pshychophysiology, 30 (Supplement 1, 1993):7. * Urlich, R. S., Effects of gardens on health outcomes: Theory and research. In C. Cooper-Marcus & M. Barnes (Eds.), Healing Gardens: Therapeutic Benefits and Design Recommendations. New York: John Wiley, pp * Urlich, R. S., Communicating with the healthcare community about plant benefits, In C. Shoemaker (Ed.) Proceedings of the Sixth International People Plant Symosium. Chicago: Chicago Botanic Garden. * Wilson, E. O., Nature Matters, American Journal of Preventive Medicine, Elsevier Science inc. * 19

20 Мудрије је сачувати богатство старих шума које су у служби превентивне медицине и делују дугорочно, него их посећи зарад прављења лекова који имају једнократну употребу. E.O. Wilson. Урбанизација је незаустављив процес који је без сумње постао саставни део света у коме данас живимо. Почетком 19. века, свега 3% популације планете живело је у градовима, док је сто година касније тај проценат износио 13. Данас, преко 50% људи живи у урбаним срединама, а према проценама УН до године ће их бити близу 70%. Дошло је до јединствене прекретнице у историји човечанства данас неупоредиво више људи живи и ради у урбаним срединама, него у руралним подручјима. Животнa средина је један од кључних фактора утицаја на здравље а према проценама Светске здравствене организације (WHO) фактори животне средине одговорни су за 20% свих смртних случајева у Европи. Поражавајућа статистика о повећању негативног утицајa животне средине на људско здравље подстакла је WHO да године оснује Мрежу здравих градова Европе. Ову мрежу посвећену здрављу и одрживом развоју, чини више од 90 градова у 30 земаља. Примарни циљ пројекта Мреже здравих градова Европе је промовисање свеобухватне и систематске политике и планирања у погледу здравља, као и подстицање јавности да учествује у решавању проблема везаних за заштиту животне средине. Сваки град који поштује критеријуме и стандарде Европске мреже градова може да се квалификује као здрав град. Критеријуми се обнављају сваких пет година, а фокус је на кључним тачкама: брига о животној средини, здрав живот и просторно планирање у функцији здравља. Актуелна фаза која се реализује у периоду од године издваја као приоритет здравље и његов социјални, економски и политички аспект. Светска здравствена организација је годину прогласила Међународном годином урбаног здравља. Циљ Године урбаног здравља је да се истакне утицај урбанизације на здравље популације у целини, као и на здравље сваког појединца, да се подигне свест о здравственим изазовима повезаним са урбанизацијом, и да се нагласи потреба за новим приступом у урбанистичком планирању, где ће централно место заузимати - здравље. Смањивање зелених површина услед интензивне урбанизације и прилива становништва, као и висок ниво комуналне буке проузрокован све већим интензитетом саобраћаја само су неки од чинилаца који утичу на квалитет живота у градовима. Да би био одржив, град мора да минимизује свој еко- 20

21 лошки отисак тако што ће на одговарајући начин управљати природним ресурсима и отпадом. Урбанистичко планирање у целости мора да поштује критеријуме одрживости што подразумева: мере за смањење загађења, буке, давање приоритета јавном саобраћају и стварање услова за пешачки и бициклистички простор. Акценат је на очувању и унапређењу зеленила на различите начине: редуковањем асфалтираних и поплочаних површина или садњом дрвећа и гајењу биљака у вртовима, баштама или на терасама. Зеленило у граду побољшава квалитет живота и становања и у знатној мери утиче на радну способност становништва. Ако желимо да о(п)станемо на овој планети, морамо научити како да успоставимо хармоничан однос са природом, однос који ће се заснивати на разумевању и поштовању. Задатак свих нас је да на савршен начин повежемо све предности најенергичнијег и најатрактивнијег живота у граду са свим лепотама и чарима природе, јер кључ опстанка наше планете лежи у повезивању савременог живота са природом. Јер заиста, у обрисима града може се наћи шума. * Биљке у градовима, укључујући грмље и травњаке, апсорбују дим, прашину и друге суспендоване честице из ваздуха и тиме побољшавају његов квалитет. Једно дрво годишње aпсорбује око 12kg угљен диоксида из атмосфере (Virginia Cooperative Extension, 1996). * Биљке су корисне за микроклиму урбаних средина, јер ублажавају температурне ефекте сунчевог и инфрацрвеног зрачења, повећавајући ниво квалитета живљења (Herrington, 1980). * Уколико радите у башти 45 минута, трошите исто калорија као и кад вежбате 30 минута. За сат времена потрошите 300 калорија док чупате коров у башти или док се шетате или возите бицикл умереним темпом. Ручним кошењем траве трошите 500 калорија, што је исто као и кад играте тенис (Taylor, 1990). * Жене са 50 и више година које бар једном недељно раде у башти имају већу густину костију од жена које џогирају, шетају, пливају или иду на аеробик (National Gardening Association). * Frumkin, H Beyond toxicity: Human health and the natural environment. Am J Prev Med., 20(3): * Herrington, L.P., Plants and People in Urban Settings. Proceedings of the Longwood Program Seminars 12: Longwood Gardens, Kennet Squate, Pennsylvania. * National Gardening Association, Gardening: It s Good For You. * Taylor, M.K., The Healthy Gardener. Flower&Garden March/April: * Virginia Cooperative Extension, Еnhancing Our Environment Through Landscaping. * Wilson, E. O., Nature Matters, American Journal of Preventive Medicine, Elsevier Science inc. 21

22 Зачуђујуће је да научници имају више података о броју звезда у нашој галаксији, него о броју врста на планети Земљи. Grassle Ускршње острво налази се у Тихом океану. Први досељеници који су населили острво пре отприлике 15 векова, били су Полинежани. Острво има полусуве климатске услове, знатно ублажене раскошном шумом која је упијала и задржавала воду. Њених 7000 становника узгајало је житарице и живину, ловило рибу и живело у малим селима. У 17. веку европски досељеници на острву су затекли само 2-3 хиљаде становника. Пропаст овог друштва покренуло је проређивање њихових ионако ограничених ресурса. Како се популација острва повећавала, његови становници секли су шуме и претварали све веће и веће површине у обрадиву земљу. Стабла су коришћена за грејање, за градњу кућа и бродова. Једног дана нестало је и последње дрво с острва. Више није било грађе за бродове, количина хране постала је недовољна. Уништавање шуме довело је до ерозије, и даље несташице хране. Уследили су оружани сукоби, оживео је робовласнички систем, а јавили су се и случајеви канибализма (Diamond, 2005). Опстанак живота и човека у измењеним условима средине као и одржавање еколошке равнотеже и процеса у екосистемима зависи од очуваности биодиверзитета. Живи свет на нашој планети је врло разноврстан, са високим степеном биодиверзитета. Наука још не зна прецизан број живих врста на Земљи. Говори се о броју од око 1,8 милиона, мада неки процењују да их је много више, чак 100 милиона (Benn, 2010). Људска врста је само једна од њих, а њен утицај на све друге врсте је огроман. Развојем цивилизације и утицајем на животну средину чинимо да неке врсте нестану пре него што уопште буду откривене и проучене. Важно је рећи да када само једна врста присилно нестане из екосистема, то може имати крупне последице по остали живи свет, па и човека. Научници се слажу да Свет без биодиверзитета не би опстао и да би био осуђен на нестајање. Главни фактори угрожавања биодиверзитета: Глобалне климатске промене Деструкција, уништавање и губљење станишта Најезде нових врста Прекомерна експлоатација Промене у саставу екосистема Загађење и контаминација Биодиверзитет представља разноврсност живота која је настала као реакција живог света на услове средине. То је релативно нови појам који се користи од године. Биодиверзитет Земље сачињавају милиони јединствених врста организама који су производ еволуције милијардама година. Разноврсност нам обезбеђује већи избор хране, изворе нових гена. Неопходна је за развој пољопривреде, сточарства, ветерине, медицине, фармације; за стварање нових супстанци и разноврсних материјала за употребу у најширем смислу. Посебно је важан здравствени значај биодиверзитета. Један број инфективних болести, зооноза и векторских болести као и неки поремећаји здравља као што су алергије, индиректно или директно зависе од различитих промена биодиверзитета. Разноврсност живог света неопходно је очувати не само у заштићеним подручјима као што су резерва- 22

23 ти и национални паркови, него и у свим осталим екосистемима на Земљи. Чињеница је да су у историји планете увек постојали периоди изумирања, али је ово време изумирања врста дуже него било које у последњих 65 милиона година. Врсте нестају великом брзином, а најчешће је то нестајање узроковано људским активностима. Експерти су проценили да је оно 1000 до пута брже од природних процеса нестајања врста (Benn, 2010). Зато су се политички лидери године у Јоханесбургу сложили да се до године значајно успори и смањи угрожавање биодиверзитета, како на глобалном, тако и на локалним нивоима. Програм за животну средину Уједињених Нација (United Nations Environmental Programme, UNEP) је годину прогласио годином биодиверзитета. Ова година је време да се уз помоћ искуства, интелигенције и предострожности, анализирају и превазиђу досадашње грешке (Benn, 2010). Урбани биодиверзитет: јесмо ли сами у граду? Градови играју кључну улогу у глобалним напорима за заштиту угрожених екосистема и биодиверзитета. Људска друштва су у великој мери потиснула природу на чијем месту су данас велики градови. Иако су многе биљке и животиње нестале или протеране у нова станишта, неки организми су успе- ли да се прилагоде промењеним условима живота и сада коегзистирају с људима. Уређење зелених површина града и њихова повезаност са околинoм су од великог значаја за одрживост. Пројектовање зеленила у виду зелених појаса (greenbelts) и зелених путева (greenways) поспешује очување биодиверзитета у урбаним срединама. Зелени појасеви су иницијално пројектовани како би се спречило даље ширење града. Иако нису оправдали свој првобитни циљ, јер је урбанизација незаустављив процес, зелени појасеви су прерасли у зелене путеве. Постали су артерије града повезујући зелене површине, паркове, места за рекреацију, излетишта, урбана и рурална подручја. Ови зелени коридори омогућили су миграцију дивљих животиња кроз урбану средину. На овај начин је омогућено да се у граду формира посебан, урбани биодиверзитет биљке и животиње које коегзистирају са човеком. Биљке које су се прилагодиле условима живота у градовима називамо синантропским (на грчком syn = са, anthropos = човек). Синантропске биљке у стању су да заузму сваки комад земље, од аеродрома и железничких пруга, преко тргова, улица, паркова, па чак и депонија (IUCN, 1994). Преиспитајмо своје изборе и стил живота и обезбедимо простор за врсте које насељавају нашу планету. Нема сумње да је година као интернационална година биодиверзитета јединствена прилика да схватимо улогу биодиверзитета и зауставимо његово угрожавање. * Биљке у градовима, укључујући грмље и травњаке, апсорбују дим, прашину и друге суспендоване честице из ваздуха и тиме побољшавају његов квалитет. Једно дрво годишње aпсорбује око 12kg угљен диоксида из атмосфере (Virginia Cooperative Extension, 1996). * Биљке су корисне за микроклиму урбаних средина, јер ублажавају температурне ефекте сунчевог и инфрацрвеног зрачења, повећавајући ниво квалитета живљења (Herrington, 1980). * Уколико радите у башти 45 минута, трошите исто калорија као и кад вежбате 30 минута. За сат времена потрошите 300 калорија док чупате коров у башти или док се шетате или возите бицикл умереним темпом. Ручним кошењем траве трошите 500 калорија, што је исто као и кад играте тенис (Taylor, 1990). * Жене са 50 и више година које бар једном недељно раде у башти имају већу густину костију од жена које џогирају, шетају, пливају или иду на аеробик (National Gardening Association). * Frumkin, H Beyond toxicity: Human health and the natural environment. Am J Prev Med., 20(3): * Herrington, L.P., Plants and People in Urban Settings. Proceedings of the Longwood Program Seminars 12: Longwood Gardens, Kennet Squate, Pennsylvania. * National Gardening Association, Gardening: It s Good For You. * Taylor, M.K., The Healthy Gardener. Flower&Garden March/April: * Virginia Cooperative Extension, Еnhancing Our Environment Through Landscaping. * Wilson, E. O., Nature Matters, American Journal of Preventive Medicine, Elsevier Science inc. 23

24 Време, колевка наде... Мудрост хода испред њега, могућност са њим, а кајање иза њега. Онај који га је учинио својим пријатељем ће имати мало чега да се боји од својих непријатеља, али онај који га је учинио непријатељем, ће имати мало чему да се нада од пријатеља. Чарлс Калеб Колтон Због своје дуговечности, многе врсте дрвећа су за човека представљале оружје којим се успешно борио против времена, којим је надвладавао своју пролазност. Човек различитих култура, из различитих историјских периода је садио дрво, иако је знао да неће дочекати његов хлад. Или баш због тога. * Једном дрвету је потребно више десетина или више стотина година да нарасте до своје пуне величине... У неким тропским пределима дрвеће достиже пуну величину за око 30 година. У другим пределима, са хладнијом климом, за одређене врсте дрвећа су за то потребне стотине година. * Најстарије дрво на свету је стабло једне врсте бора ( bristlecone pine ) под именом Метузалем и старо је година! Секвоја Sequoia sempervirens Храст лужњак Quercus sp. Јавор Acer sp. Липа Tilia sp Платан јаворолисни Platanus acerifolia Буква Fagus sylvatica Брест Ulmus campestris L. Кестен Aesculus sp Багрем Robinia pseudoacacia Јасен Fraxinus sp. Тиса Taxus baccata Висина (m) 115 Старост (година) Граб Carpinus betulus

25 Човечанство није изаткало мрежу живота. Ми смо само једна њена нит. Што год чинили мрежи, чинимо то себи самима. Све ствари су повезане. Све ствари се додирују. Поглавица Сиетл,