500 примерака. ГОА. VIII, број 7 ' АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ

Transcription

1

2 АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за просторно планирање, урбанизам и архитеюуру ГОА. VIII, број 7 ' Београл, РЕМКUИОНИ О.llБОР проф.ар Ll.обривоје Тоwковић, научни саветник (преасеаник ) проф. АР Милутин Љеwевић, реаовни професор проф. ПреАраг Uагић, ремвни професор Ар Влалимир Маиура, научни саветник Ар Михајло Чанак, научни саветник проф. АР Милиuа јовановић-поповић, ванреани професор проф. Ар Борислав Стојков, реаовни професор Ар НеАељко Боровниuа, виwи научни саралник Ар Зоран Маневић, виwи научни саралник Ар Нала Милаwин, виwи научни саралник арх. Бранко Бојовић, аручни саветник ИАУС Ар МИОАраг Вујоwевић, научни саралник мр Игор Марић, помоћник Аиректора арх. Инес Уроwевић-Маричић Акалемик Влалимир Николајевич Белоусов (Москва) Ар Влатко Коробар ( Скопље) арх. Евангелија Хаuитрифорос (Солун) проф. јухани Паласма (Хелсинки) РЕМКUИјА Ар Мила Пуuар, виwи научни саралник Ар Зоран Маневић, виwи научни саралник Ар БОЖИАар Стојановић, научни саветник Ар Борислав Стојков, ремвни професор Ар МИОАраг Вујоwевић, научни саралник мр Игор Марић, помоћник,аиректора Ар Нала Милаwин, виwи научни саралник ГЛАВНИ И ОдГОВОРНИ УРЕ.llНИК Ар Мила Пуuар СЕКРЕТАР РЕМКUИјЕ арх. Инес Маричић КОМПјУГЕРСКИ ПРЕЛОМ А.П.П. Мирослав Антанасијевић Ll.И3АјН КОРИUА Миленија и Ll.apKo Маруwић ИЗМВАЧ Институт за архитектуру и урбанизам Србије ЗА И3МВА ЧА Ар Ненал Спасић, АИректор ИАУС-а МРЕСА РЕМКUИјЕ Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам Београл, Булевар Револуuије 73/11 Телефони: 011/ , , факс , iaus@eunet.yu, iaus@tehnicom.net Часопис излази периоаично У пу6ликаuији су кориwћени uртежи из књиге: "Свет стубова- 600 стубова из 60 земаља" јована Мркоњића (књига припремљена за wтампу) ТИРАЖ 500 примерака. WТАМПА: EblID Не"Мањина 6, Београл ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУјЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ инаиrvuија У ИНOQРАНИМ ЗЕМIbAМА У финансирању часописа yчecmовало је Миниаараво за науку и технологију Републике Србије.

3 уводник ОКРУГЛИ сто СЛАРЖЛЈ Мила Пуuар Српска архитектура и урбанизам на прелазу из ХХ у XXI век 5 9 просторно ПЛАНИРАЊЕ РаАОМИР Малобабић Просторно уређење инфраструктурних КОРИАора ( оригинални научни рад ) 39 драгутин Т оwић Просторно-функuијске везе и ОАНОСИ у урбаним регијама ( оригинални нау чни paz.) 50 Борислав Стојков, Снежана Суботић Пројекат ГВОЗАена Врата I заldто и како ( приказ ) 59 УРБАНИЗАМ СЛОБОАанјовановић Генерални план Новог СаАа АО ГОАине ( приказ ) 67 Вера Михаlbевић и јованка Ђорђевић Континуитет за БУАућност- Конкурс за урбанистичко архитектонско реldење uентралног трга у Ыапиу ( пр и ка з) 73 АРХИТЕКТУРА Игор Марић Нови стамбено- пословно објекти 83 дијана Милаwиновић- Марић Сазвучје разноликости - Стамбен блок на углу улиuа Милана Ракића и Булевара краља АлексаНАра I 85 ВИldеслојна носталгија - Стамбено-пословни објекат у Новом СаАУ 89 Нови репер Новог беогриа - Стамбено-пословни објекат у блоку 12 У Новом БеограАУ 92 ( стручни paz.) ИСТОРИОГРАФИЈА јелена Божић. На путу тражења реrионалног израза у архитектури Босне и Херuеговине ( оригинални нау чни рад ) 95 ХРОНИКА Научни и стручни скупови: ЗаКIbУЧUИ са симпозијума: "Принuипи и пракса ОАРЖИВОСТИУ развоју наслеlba у Србији" Информаuије: ~олоквиј у Анкони Други међунароани семинар "Балкан у ев -ропском економском простору - проблеми прилагођавања и политика развоја" Белеwка о преаавањима у љубlbaни Нове књиге Игор Марић УРБАНИ ДИЗАЈН - урбанистичка техника и естетика, аутор: д.тоwковић МИЛОРаА Рибар IN MEMORIAM - Проф. Зоран Петровић

4

5 У периоду од до донас изаwло је 6 бројева часописа "Архитектура и урбанизам", wтo значи у просеку један број годиwње. Т о свакако није много, али с обзиром на све теwкоће са којима се срећемо, није ни мало. У подтексту стоји да је то часопис "за просторно планирање, урбанизам и архитектуру". Т о је заправо и основна конuепuија или профил часописа: бављење актуелним темама и проблематиком у овим областима. Већина до сада објављених бројева имали су тему за коју је уредниwтво сматрало да је актуелна, у датом тренутку. Овај број часописа посвећен је српској архитектури и урбанизму на прелазу из другог у трећи миленијум, теми којој је био посвећен Округли сто, организован од стране Института за архитектуру и урбанизам Србије, фебруара Године. Он је окупио један део еминентних стручњака који су на ову тему имали WTa да кажу. Не претендујемо да је то све wтo има да се каже и да је I " овај скуп окупио све људе КОЈИ промиwљају" о архитектури и урбанизму и који су спремни да своје ставове искажу или напи- Six issues of the journal "Architectuгe and Ur Ьап Planning" appeared јп the period between 1994 and now, amounting to ап average of опе issue рег annum. This is obviously not very much, but considering all the difficulties that were met јп the course of the preparation and pubiication, this is not little either. In the subheading it is stated that this is а journal for "regional planning, urban planning and architecture". The тајп concept ог the profile of the journal has indeed Ьееп dealing with acute topics and probiems јп those fields. Most of the issues that have Ьееп pubiished so far, were dedicated to specific subjects that the Editorial Board considered to Ье of immediate interest at the given moment. This issue is dedicated to Serbian architecture and urban planning at the turn of the Millenium, which was the theme of the Round ТаЫе organized Ьу the Institute of Architecture and Urban Planning of Serbia јп February The ТаЫе gathered тапу eminent professionals who had something to contribute оп the subject. We do not pretend that all aspects were covered and that the gathering was attended Ьу all relevant ехperts from the professional community who presently ponder about architecture and urban planning and аге willing to express their atti-

6 у в о Д I:t It 1( ыу. Можда је ово, у теоријском смислу, тек почетак вредносних анализа онога ыто се на овим просторима у архитектури, урбанизму и просторном планирању догађало. Ыта значи српска архитектура, да ли је она стварно аутентична и Аа ли постоји у оном контексту и асоuијаuијама у којима: се препознаје, например, јапанска архитектура? Ыта је са српским урбанизмом и уређењем простора? да ли они стварно постоје, Аа ли су препознатљиви, "само наwи"? Ыта је карактерисало градитељство овог ПОАнебља с краја овог века? да ли ми желимо Аа имамо српску архитектуру и урбанизам у XXI веку? Какви они треба да буду, треба ли им Аати смерниuе развоја и како, Аа uитирам речи из позива на овај СКУП: "... помоћи Аа се расветле питања формалних утиuаја, Аруwтвених и ИНдИВИАУалних наруџби, поытовања ужег и wирег контекста, питања утиuаја технологије...?" да ли је овај Округли сто дао оыоворе на та питања? да ли ће они бити Аати у ближој или даљој БУАућности? Све су то проблеми који не могу имати јеанозначне оыоворе и због тога би било занимљиво да се о њима каже јоы по нека реч у наредним бројевима. Идеја и наы позив стручној и научној јавности је Аа се са овом темом настави било у виду полемика, анкета, теоријских разматрања, дискусија... МОЖда је управо сада тренутак Аа овај часопис ПОАстакне научну и стручну расправу о правuима могућих промена у вредносним системима значајним за наыу струку, уз изноwење ставова и миwљења о унапређењу теорије и праксе у областима архитектуре, урбанизам а и просторног планrlрања. да ли постоји јоы неки облик људског стваралаwтва, који оставља тако препознатљив траг у окружењу као ыто је то градитељство, у опwтем смислу те речи? Слика, скулптура, реч, музика се могу пренети на други крај света, али простор, град и куће tudes. Iп а way, this is peгhaps just the Ьеgiпning of the еvаluаtiоп process of what hapрепеd јп architecture, urban and геgiопаl рlаппiпg iп Serbia, iп гесепt times. What is SегЫап architecture, is it гeally аuthепtic апd readabie, апd does it actually exist iп such ап idiоsупсгаtiс context јп which опе гес оgпizеs, foг example, Јарапеsе architectuгe? What is the state of aгt iп Serbian urьап апd геgiопаl рlаппiпg? Оо they really exist, аге they гесоgпizаые as "truly ours"? What аге the characteгistics of the Ьuildiпg aгt of this region at the епd of the сепtuгу? Оо we want апd пееd to have SегЫап architecture апd urьап рlаппiпg iп the 21 st сепtuгу? How should they Ье, should they Ье given some diгectives for dеvеlореmепt and how, to cite some words from the iпvitаtiоп to this gаthегiпg, "to help clarify the issues of formal iпfluепсеs, of social апd individual orders, of гесоgпiziпg паггоwег апd broadeг сопtехts, issues of the iпfluепсеs of tесhпоlоgу...?" Has this Rоuпd ТаЫе givеп апswегs to these quеstiопs? Will they Ье given јп the пеаг ot тоге distant future? AII of these questions саппоt have uпапimоus answers. Непсе, it would Ье iпtегеstiпg to have some тоге viеwроiпts iп future issues of this јоurпаl. We арреаl to our professional circles, to сопtiпuе dеаliпg with those subjects Ьу ехсhапging arguments, рагtаkiпg iп theoгetical debates, disсussiопs, апd гаisiпg the awaгeness of the pubiic геgагdiпg the matters of architecture апd urьапism. It is, perhaps, а pivotal тоmепt foг this јоuгпаl to stimulate the sсiепtifiс апd ргоfеssiопаl disсussiоп оп possibie changes of values which аге of imрогtапсе for ouг ргоfеssiоп, expгessing орiпiопs оп јт ргоvеmепts that could Ье dопе, both јп and pгactice iп diffегепt fields of aгchitecture, urban апd геgiопаl рlаппiпg. Is there another агеа of humап creativity, which leaves such а recognizabie trace iп the епviгопmепt, as is the building activity iп the theoгy gепегаl sense of the woгd? Раiпtiпg, sculptuгe, wгitten word, music, сап Ье tаkеп to the other епd of the World, but dеfiпitе space, city апd its buildings s'tay where they аге with the mission Г' О

7 у њему остају ту, имају мисију да кроз векове својим значај ем привлаче људе из ueлог света. са невероватном покретљивошћу људи, коју је свакако донео овај век, та мисија је постала још значајнија..l\.ржавне и локалне власти у развијеним земљама то су схватиле и поново почеле да улажу велика средства у нове објекте који поново могу да покрену масе људи да долазе, као на ходочашће, да би видели значајне објекте. Ко је био у Лондону МОЖда ће пожелети да оде у неки други град и види нешто ново. МОЖда ће га ипак поново привући том граду Нова Тејт галерија, мост Нормана Фостера, контроверзна Миленијумска хала Ричарда Роџерса или реконструисан Г лоб театар. Велики архитекти и њихова "препознатљива архитектура" поново крајем овог века добијају у значају. Индивидуализам као конuептуални и филозофски приступ у архитектури потиснуо је интернаuионализам. Архитектура се вратила на велика врата у "велики свет". За то време ми смо овде били неке друге битке. да ли смо баш сасвим изгубили време? да ли и код нас има изузетних решења, оригиналних и аутентичних која се приближавају светским критеријумима? Ми сматрамо да има. Зато је један од Задатака овог часописа који редакuија из броја у број покушава да оствари, да представи избор нових, репрезентативних остварења која, на срећу, и поред свих тешкоћа, постоје на нашим просторима. са друге стране покушавамо да негујемо критичку мисао и укажемо на негативне појаве, којих је нажалост много више. У мору општег метежа, пада критеријума, губитка система вредности, корупuије и деградаuије струке, видљиве оком чак и просечног грађанина, постоји известан број веома добрих појединачних остварења због којих вреди улагати велики напор да би овај часопис опстао. to attract Ьу their historical and aгtistic meaning and beauty, people fгom the entire world. With the incredibie mobility of people, realized Ьу the last centuгy, this mission is becoming јпcreasingly impoгtant. Central and local authorities јп developed countries have understood that and have staгted again to invest large таterial and financial means јп new objects, which could move again masses of people, to соте, like оп pilgrimage, to see the new attractive objects. Whoever was јп London will, тау Ье, wish to go to another city and see something new. Others, however could Ье attracted back to the city to see the New Tate Galleгy, the bridge of Norman Foster, the controversial "Millenium Hall" of Richard Rogers ог the геconstructed Globe Theater. Great architects and their "recognizabie architectuгe" опсе again at the beginning of the new Centuгy have gained јп јтрогtапсе. Individualisn as а сопceptual and philosophic attitude јп architecture, pushed aside internationalism. Architecture has сате back through the large gate into the"great World". Ouгing that period some other battles were fought here. Have we completely lost time? Аге there also јп our entouгage, some extraordiпагу solutions, original and authentic which арpгoach world criteria? We think there аге. This is why опе of the tasks of this journal, which the editors аге striving to achieve јп each issue, is to present а selection of new, representative creations, which luckily, јп spite of all the difficulties, still арреаг around us. Оп the other side, we аге tгying to pгomote critical thought and point out to negative phenomena, which, unfoгtunately, seem to Ье piling up. In the general disorganization of the society, degeneration of criteria, loss of value-systems, corruption and professional degradation, which аге seen even Ьу the layman, there is а ceгtajn number of veгy good individual achievements, which make it woгthwhile the effoгt to have this journal suгvive. Ог Mila Pucar др Мила Пуuар 1

8 ~'Ж~ ~1tJtl6.""f. ~~'f~.:a.~~'f~. ~~~""".

9 Српска архитектура и урбанизам на прелазу из ХХ у XXI век Циљ ОВОГ Округлог стола, који је организовао часопис "Ар х итек тура и урбанизам ", био је да се на основу искуства модерне српске ар х итектуре и урбанизма крајем ХХ века и теоретских сазнања о путевима развоја, размотре могући правци српске архитектуре и урбанизма у ХХI веку. У том смислу специфичности српске архитек туре и урбанизма имају своју културолошко-естетску али и ширу друштвено-политичку димензију. Расправа за Округлим столом је имала за циљ да се расветле пи тања формалних утицаја, питања др у штвени х и индивидуалних наруџб и, пит ања п о штовања у ж ег и шир е г контек с та као и питања у тицај а т е х нологије на српску ар х ит е кт у р у и у рбаниза м. У и с тој мери значајно питање је било у ком обиму срп с ка архитектура и урбанизам у ХХI веку могу и треба да буду историј с ки корен и са каквим МОГУЋИМ исходом. На Округли сто су позвани еми нентни представници школа архитектуре и урбанизма из Србије као и експерти из ових области који могу да дају одговор на ова питања или да по ставе нека слична од значаја за српску архитектуру и урбанизам у ХХI веку. Округли сто је био замишљен и одрж ан у две сесије у току поподнева у петак године у пр ос то ријама библиотеке Архитектон ског факултета у Београду. SERBIAN ARCHITECTURE АНО URBANISM А Т ТНЕ TURN OF ТНЕ NEW CENTURY The ајm of the Round ТаЫе, organised Ьу the јоиrnаl "Architecture and Urbanism" was to consider possibie tendencies of Serbian architecture and urbanism а! the beginning of the 21 s1 century, based оп experiences and theoretical knowledge оп development prospective of modern architecwjie and urbanism а! the end of the 2()th century. 'П this context, the idiosyncrasies of Serbian architecture and urbanism possess а cultural, aesthetic, but also а broader socio-political dimension. The debate а! the Round ТаЫе was focused оп the questions of: formal influen'ces, social and individual requests, conformity with narrower and broader surroundings and also technological impacts оп architecture and urbanism. Additionally, there is ап essential question of the scope and јmpoгtance of Serbian architecture and urbanism' historical roots and their consequences јп the пеаг future. Expeгts and eminent representatives of different architecture and urbanism schools were invited (о paгtake јп this debate and incite pivotal themes regarding fuгther development of Serbian architecture and urbanism for the oncoming century. The Round ТаЫе was held јп two sessions оп Friday јп the lјьгагу of the Faculty of architecture јп Belgrade. ј

10 Проф. АР Борислав Стојков, Географски факултет, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, БеограА Пошто треба да кажем нешто о урбанизму у Србији на прелазу између два века, волео бих да се подсетимо основних идеја о урбанизму и једне реченице коју је употребио мађарски филозоф Ђерђ Конрад рекавши једном приликом да урбанизам представља израз друштвене, односно политичке воље према граду, према његовом развоју, уређењу и заштити. Градови, по тој тези, представљају слику и прилику друштва и његовог стања односно његове културе, свести и савести грађана, стручњака и политичке управе. То ис товремено значи да градове данас можемо да дефинишемо као физичку и социјалну последицу реализације одређених интереса, који се испољавају на одређеном простору. Три групе интереса, сматрам овом приликом важним : интереси државе односно оп ш тине, интереси приватника односно појединачни интереси и такозвани јавни интереси. Државним интересима у грађењу града сматрам оно где се држава или општи на јавља као инвеститор, где се држава јавља као власник објекта и онај који управља објектом у граду. То су обично крупни објекти којих има доста, посебно у веiiим градовима. Приватним интересима сматрам оно што заинтересовани инвеститор гради у простору града, чији је власник и чиме управља у фази даљег развоја града. И напокон, трећа група интереса која ми се чини посебно значајном је група јавних интереса, код нас апсолутно неафирмисаних, где могу да буду обухваћене све оне појаве у простору које се тичу свих грађана. То значи, могу да буду објекти одређене мреже социјалне и техничке ифраструктуре, саобраiiаја итд., затим показатељи квалитета живота у граду који би требало да се контролишу као предмет јав ног интереса, посебне природне или културно-историјске вредности и одређени показатељи безбедности живота у граду. Ако се осврнемо на искуство Србије можемо да констатујемо следеiiе 1 : Од године када је Закон о грађењу краљевине Југославије званично укинут, до године, значи до периода новог устава нове Југославије, ми смо имали ситуацију да је урбанизам диктиран превасходно интере сима држав~ или, како се то звало, "друштвеним интересима". Градове и објекте у њима је углавном градила, по одређеним политичким и економским програмима, држава, са доминацијом такозваног "општег интереса ", к оји је онда био прокла м ован у Уставу и у закону. Дакле, кад говорим о ондашњем урбанизму, то је било оно што пропише урбаниста кроз план, без обзира да ли се то тиче појединца или се тиче државе. Све се звало "општи интерес", што је била прилично незахвална ситуација за урбанизам и урбанисту иза 1 Кад кажем и с куст во - ту мисл им на о н а искуства до којих допире наша прагма, значи период од Другог с ветс ко г рата до данас или, боље речено, период од 1952 до 1991., зато што је 1952 године званично укинут Закон о грађењу Краљевине Југославије, једини закон кој и је пре живео други светски рат и обнову Југославије и који је најдуже и страјао у законодавној области у бившој Ју гославији. његов ауторитет и која је, по мом мишљењу доста деградирала улогу урбанисте код нас и то управо у периоду кад је урбанизам био највише експониран. То је значи период планова који су уствари били инструменти реализације и одбране такозване друштвене својине односно, преко друштвене својине, одбране партијске државе. Ми смо до године имали прокламовану партијску државу и она је као таква функционисала на одређен начин,... - ~, преко разних облика друштвене својине и преко политике која је диктирала урбанизам и грађење - преко својих резолуција, што је доводило до специфичних облика изградње станова и градова у Србији, па може се реiiи и у целој Југославији, са малим регионал ним разликама. Критеријуме је дефинисала држава, партијски је одговарала држава, и све институције државе и појединци који су радили у оквиру тих институција. То је био веома строго контролисан систем партијске одговорности!о

11 коју добро памтимо, а резултати су у том периоду били: огроман квантитет изградње, пре свега станова, земљиште које није имало власника односно где се власништво над земљиштем потискивало, нарочито у градским грађевинским подручјима, а у архитектури је због те масовности изградње примењиван такозвани интернационални стил грађења и посебна технологија префабрикованог грађења која је у огромној количини продуковала посебно стамбене објекте. Примера ради, године Београд је градио дванаест хиљада и пет стотина станова годишње, а у истом периоду приватни интерес је био апсолутно потиснут и строго контролисан од стране државе, потиснута је била историја и историјско се!;ање. На одређени начин, постојао је веома строг и изразит ред у грађењу и организацији уређења града, доминирао је квантитет над квалитетом и формирао се град без идентитета односно са специфичним идентитетом који је могао да се назове интернационалним. То је био период када су план и планирање били на врхунцу иако су истовремено код грађана добили одређене епитете који су били негативни управо због ове доминације "општег интереса", дакле мо!;и да оно што пропише урбаниста буде "свето писмо". Резултати и начин урбанистичког планирања су били такви да се увек препоз навао инвеститор односно држава. Према томе, овакво насеље као што је Нови Београд је могао да планира и на доследан начин пропише и реализује само инвеститор државне провенијенције, по врло строгим принципима пројектовања. и грађења који су у оно време важили. Архитектура тог периода је била препознатљива у општем смислу, у појединачном - нешто теже. Било је добрих и позитивних искустава, али ве!;ина тога је била "конфекција" која се градила у огромним количинама и која је производила насеља не само у Београду, него широм Југославије године, у периоду нове Југославије и новог устава, градове напушта партијска држава, укида се, иако споро, друштвено власништво, опада мо!; институција од којих се многе гасе и деформишу, губе се норме, крите ријуми, ред и одговорност. И у грађењу и у уређењу града долази до врло јасне доминације агресивног приватног интереса који је потпуно измакао контроли, односно долази до стихије вољом појединих инвеститора, који врло често користе знање пројектанта да би остварили своју вољу, без реда, без одређеног правила и без стила. Тако, данас имамо појаве међу којима је најизразитија бесправна изградња, која практично замењује оних дванаес хиљада и пет стотина станова из године са дванаест хиљада и пет стотина бесправно изграђених станова годишње али на начин који је апсолутно противза - конит И који аспсолутно деградира лик и организацију градова и простора Србије. Оно што је најтеже је чињеница да се у бесправној изградњи врло често и веома много користи знање архитеката и да се архитекти врло спремно и врло често стављају у службу инвеститора, да раде без одређених правила, без урбанистичких услова, без планова и сл. Пример данашње изградње изнад биоскопа Балкан који је катастрофа за Београд, пример оне две чувене ку!;е у Поп Лукиној, пример надградње Дечје клинике, пример стамбеног комплекса који се гради бесправно на Дедињу или који се гради на Бежанијској коси, чије пројекте потписују угледни београдски архитекти без - плана и правила - за неке политичке или финансијске мо!; нике и сл. Да не наводим даље примере, ви знате боље него ја. У данашњој ситуацији, планови и урбанизам служе махом за post festum легализацију онога што је нелегално израђен о и тиме су урбанизам и планирање de facto деградирани на најнижу MOry!;y лествицу јер се јављају само као последица пожара који је пре тога настао. Ситуација са урбанизмом је у многим општинама у Србији врло нејасна, односно постоје појаве управне манипулације, појаве корупције и појаве неефикасности на свим нивоима, које и текако поспешују бесправну изградњу. Урбанизам је и политички инстру ~ентализован на свим нивоима од стране бројних партија које данас учествују у политичком животу Србије, односно урбанизам је фактички постао инструмент теку!;е дневне политике и врло често политичке демагогије, где доминирају политички маркетинг и манипулација у изградњи града. Узмите примере Земуна, па!;е вам бити јасно шта се данас дешава у изградњи општине са таквом урба,ном традицијом и са таквом културом као што је општина Земун, која се у том погледу данас

12 налази у неописивом стању демагогије, популизма и политичког маркетинга са фрапантним последицама по урбанизам. По мојој оцени, ради се о тешкој неодговорности управе на свим нивоима, од републичког до општинског, као и о одговорности стручњака који учествују у манипулацијама али и о одговорности грађана који наравно то поспешују у Србији. Истовремено, у периоду године у Србији долази до увођење регулације кроз законску материју, ми се враћамо поново на закон из год. увођењем регулационо г плана и увођењем регулације. Међутим, он остаје празно слово на папиру, зато што доминира бесправна изградња која се пре тога десила и која регулацију апсолутно омета као и реална незаинтересованост управе да то спречи. Напокон, у периоду од године и даље, по мом виђењу Србија ће имати наслеђено катастрофално стање у градовима и просторима, са униш теним урбаним миљеом и униш теним пејзажима. Међутим, врло брзо Ће доtiи до отрежњења јер Ће се Србија брзо освестити и видети шта је урађено у протеклих десетак година. Кад се отрезни, Србија Ће по мом мишљењу схватити да је за урбанизам и за грађење града неопходно увођење јавног интереса и јавног добра као критеријума од говорности политичке власти и стручњака. Да би се то десило, по мом мишље њу неопходни су услови - јака по литичка стабилизација и јака поли тичка воља; без политичке стаби лизације и без политичке воље ни шта не може да се уради на бо љитку у уређењу градова и простора Србије. Моја су очекивања : да ће у перспективи бити разви јено стратешко планирање градова, односно планирање раз воја посебно веtiих градова на јасним привредним, еколошким и културним основама; да ће се увести и практиковати строжа регулација града али и свођење регулације на основне показатеље којима се артикули ше и потврђује јавни интерес, да ће све више да превладава партнерско ангажовање грађана, стручњака и локалних политичара на програмирању конкретних акција уређења јавних простора и објеката и система од јавног значаја. Архитектура у том случају треба да буде ослобођена сувишних баријера али и подвргнута основним параметрима јавног интереса од којих неке треба олабавити неке треба укинути, а неке треба снажно и строго контролисати. У свему подвлачим значајну одговорност власти, струке и грађана како би квалитетнији град постао предуслов успешног и привредног и културног развоја Србије. Мр Игор МарИћ, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд Постоји нешто узнемирујyt;е и сугестивно, и то сваког погађа, када се помене Балкан, спознајyt;и да се у овом делу света дешавају историјска кретања која мењају свет. Српска модерна држава, израсла на темељима средњове,ков не државе и вишевековног ропства, за време свог двестогодишњег периода доживела је неколико ратова од којих два све тска, као и садашњи у много чему поражавајуtiи. И данас, поглед уназад није стран нашој култури, као што и жеља за савременим није мања изражена. У српској архитектури су се ове две тенденције преламале почетком ХХ века, у периоду до другог свет ског рата. С обзиром на простор на коме се налазимо као и културне везе, Србија је подложна утицајима са разних страна. Наша културолошка средина се управо почела формирати под супротним утицајима. У почет ку су то били они најближи оријентални, који су нам остали у наслеђе, а касније - европски модерни и руски класични - академски, као и европски академизам. у периоду после Другог свет-. ског рата, архитекти ' у Србији су се определили за модерну архитектуру и интернационали зам. Овај период је јединствен, с обзиром да су у нашој средини консензуси реткост. Тих седамдесетих година еклектицизам је био анатемисан да би се, као бумеранг и у врло површној форми, вратио почетком осамдесетих у виду накарадних схватања и неразумевања историцизма, претежно кроз апликације и декорацију. Појава Постмодерне обележава задње деценије ХХ века и доноси низ разноликих приступа у архитектонском рукопису : већ поменути историцизам, затим неомодрена усмерења у виду друге Модерне и де лимичну вернакуларну архи тектуру. Насупрот консензусу око модерне архитектуре после Другог светског рата, после осамдесетих ствара се хетерогеност праваца на пољу стваралаштва, али без значајних усмерења ка једном од њих (што је случај и

13 у иностранству). Познато је да се без израженог културолошког става средине, а што зависи и од политичке атмосфере, ретко долази до значајних остварења у ширим оквирима. Велики стилови су се управо формирали у заокруженим друштвено-политичким системима као и одре~ени регионализми који су у крајњем случају и били зачетници великих стилова. Иако доста онемогу!;ена у комуникацији са светом послед њих десет година, као и услед осиромашења, наша средина је усвојила неке од савремених светских тенденција које су ве!; поменуте (историцизам, нова модерна, деконструктивизам) али, иако смо упознати са неоконструктивизмом, hightech-ом и биоклиматском архи тектуром, ови правци су остали ван наше праксе из технолошких и финансијских разлога. Ако би разматрали изложено насле~е, ствара се слика о једном хетерогеном ткиву, у коме су најзанимљивији они тренуци када се на нашим просторима архитекта водио идејом синтезе (Корунови!;, Који!;, До брови!;, Кекови!;, Петрови!;, Брки!;, Митрови!; и други). У почетку је то било угледање на средњи век, касније на народну архитектуру, а данас на сопствено насле~е модерне архитектуре, народну архитектуру и непосредно окружење. Осим појединачних остварења која су се управо везивала за насле~е и на индивидуални уметнички порив, корпус српске модерне архитектуре још увек није постигао идентитет који би га као продукцију окарактерисао и квантитативно потврдио. Претпоставка је да!;е се ХХI век, под притиском глобализације света, управо ра~ати ре гионализам у најширем смислу. Који су то спецификуми наше средине, како остварити аутентичну препознатљиву архитектуру у контексту ширег друшт веног консензуса - питања су са којима би требало да се баве архитекти на почетку ХХI века у Србији. Да би се ови циљеви оствари ли, неопходно би било водити полемике, унапредити критику, иза!;и из сопствених!;епенака. Сигурно да не треба имати илузије о стварању стила јер за то су потребни велики системи, у ширим друштвеним заједницама, али треба унапре дити масовну изградњу, створити имиџ гpa~eњa на селу, уједначити свакодневну индивидуалну продукцију како би се остварио одговарају!;и амбијент за ауторску архитектуру. Супротна теза је да, вра!;ају!;и се на уводну премису о Балкану као "Кули ветрова" на овим просторима, управо треба да буде или је чак неминовна разноликост и неусаглашеност, oдpe~eha врста какофоније или пристајања на брзе промене. Т ребало би изградити став пре него стил, а тај став је доминантно усмерен ка органском, регионалном, еколошком. Ове тенденције би требало да воде ка децентрализацији и независности. Подразумева се естетика која одбија правила и препоруке и има отклон ка ун и формности. Дакле, то би биле форме, самозадовољавају!;е и далеке од сваке жеље за доминацијом и стилским тежњама, ве!; оријентисане ка аутономном би!;у. Те нове форме би биле ближе природи као знаци културе, аутономности и индивидуалности. Проф. Душан Или!;, шеф Одсека за архитектуру, Грађевински факултет, Ниш у оквиру ове теме Округлог стола, желео бих да кренем са истом изјавом коју је изнео уводничар али у интерпретацији Ђep~a Конрада који је стан и становање практичнно изједначио са друштвеним односима. Другим речима, из основа изгра ~ених станова могу да се читају друштвени односи у oдpe~ehom периоду и на oдpe~ehom месту. Према томе, очито је реч о универзалним вредностима када је реч о урбанизму али и када је реч о становању као значајном сегменту друштвене збиље. Тема становања је стално отворена а једно од питања је - како зграде са више станова могу да буду за нимљиве и циљ буду!;их станара на сличан начин као и ку!;е за индивидуално (породично) становање. Много година смо имали тзв. усмерену стамбену изградњу, са оценама које су ве!; изнете у уводном излагању. Ме~утим, као истраживач објективно тврдим да смо 70-тих година имали решења за организацију стана која су не достижна и по питању функционалне организованости и по питању задовољења људских потреба. Значи, требало би да валоризујемо вредности које нису достигнуте у свету у погледу ор ганизације стана, што значи да архитектура мора да подразу мева простор у коме човек живи. То се односи на зграду, и на стан, и у данашњим условима када се

14 п власнички односи формирају под утицајем тржишне привреде. Данас имамо стање да су људи преко но1;и од корисника постали власници станова и имамо нове зграде које су у градњи за тржиште, са очекивањем да буду1;и станари у њима купују станове и у њима живе. Граде се такође и социјални станови, као и тре1;а категорија - станови за изнајмљивање, тј. најамне зграде које по својој структуре и власничким односима објективно не могу да се граде на исти начин. Иако су различити фактори који утичу на ре шења стамбене зграде, ми данас градимо по истим шаблонима као некад. Питање односа приватног и заједничког простора у згра На крају, велики број станова је ве1; изграђен и ми не можемо испочетка све да решавомо нити неког условно да исељавамо да бисмо добили нове просторе, али неке ствари ипак можемо да учинимо. Мени се чини да је то проблем који треба да решавају градске власти, заједно са стручним тимовима, појединачно испитују1;и сваки објекат у дого вору са станарима ради достизања вишег квалитета стан 0- вања. У противном, може да нам с е деси да з а година, када по станемо бо г атија земља с ве ове з г раде б уде м о прин уђени да срушимо. Ово пожељно стање, или развој, дефинисани су низом међународ но прихва1;ених повеља и резолуција, а кроз ве1; изграђен систем принципа и вредности који су у последњих н е колико година испливали на површину, а који су били врло критични У односу напретходни период развоја градова. Ради тога ми се чини да је основна стратегија развоја насеља ве1; глобално дефинисана, чиме се превазилизи наслов "српски " који стоји као тема нашег разговора. Једна од карактеристика ов е глобалне стратегије јесте и да се наглашава значај посебног, локалног, те је гесло I! мислити глобално а деловати локално ", дама није решено, што би треба ло решавати пројектантски на специфичне начине. Чак иако се семантички посматра однос између становања у поро дичним ку1;ама и у вишепоро дичним зградама, изгледа пара доксално, али када изађете ис пред своје ку1;е у своје двориште ви се осе1;ате на своме без об зира што сте изложени погледу комшија. Може да се деси и да је звучна изолација у становима бо ља него између комшијских ку1;а, па ипак људи желе да живе у својој ку1;и, итд. Хо1;у да кажем да неке ствари морају да се ис траже, посебно у архитектури у области становања како би она направила искорак. То подразумева мултидисциплинарни приступ који 1;е да обухвати и социолошка истраживања, психологе, лекаре, економисте и друге. Суштина проблема је како да се људи у свом стану, у својој згради, осе1;ају као код кy1ie. Међу осталим, ту су питања спратности, комуникација, просторне организације, односа јавног и полу-јавног простора, улазне партије у здраду и сл. Питање додатног простора, између простора зграде и јавног простора ми се чини значајним, јер захвата и део урбанистичке проблематике. Проф. др Зоран НикеЗИћ, шеф Катедре за урбанизам, Архитектонски факултет, Београд Ја бих рекао неколико речи о урбанизму, школовању урбаниста, односно школовању архитеката који треба да знају шта је то урбанизам и да разумеју контекст у којем раде и, уколико желе, да се опредељују да се у ве1;ој или мањој мери баве проблемима људских насеља. Што се укупне ситуације у сфери урбанизма тиче, чини ми се да је пожељно стање или пожељан развој оног што зовемо урбанизам, односно онога што би подразумевали под укупним стањем људских насеља, доста јасно. веома прихватљиво управо за проблематику урбанизма, па тако и за образовање у области ур банизма. Наиме, ово би требало да значи да се глобална начела и вредности изграђују на темељима онога што се у свакој појединој средини затиче (негде уз радикалније преокрете, а негде у континуитету претходно утврђеног правца развоја, али увек уз пуно обзира према затеченом стању). Без обзира на ту, релативно солидну базу у смислу циља или сврхе, па тако и правца развоја, сва наша настајања морају кренути од претпоставки које су, нажалост, ван домена наше струке, одtюсно ван домашаја свих нас који седимо за овим столом, јер, на крају, нису ни архитекти ни урбанисти условили глобалну ситуацију у нашим градовима (док се политички, географски, културни и економ ски фактори ту могу лако препознавати), па 1;е тако бити само до нас да такву ситуацију у ос нови променимо. Нове тенденције развоја ослањају се на људска права, на јавно добро, ослањају се на проблем еко логије, на проблем развоја који 1;е бити некако обазрив у односу на буду1;ност (и буду1;ност мора има-

15 ТИ своју будуtiност). Развој насеља и његова трансфорамција и унапре~ење ослањају се на тржи ште, које је код нас тек у повоју и замрзнуто, и бази рано је на у становљењу једног демократског система који је код нас TaKo~e у повоју. Целокупну данашњу ситуацију, сваки урбаниста или сваки који се активно бави људским насељима, доживљава као низ баријера неком будуtiом развоју. Чак и када се буду променили односно побољшали услови које помињем, баријере Ће још дуго остати у форми огромних физички присутних структура, односно просторних, стварних последица оваквог претходног развоја који је стваран, не само у последњих десет година, већ у много дужем периоду током којег су владале супротне или другачије вредности од оних које данас промовише динамичнији и боље обавештени део наше струке. Произлази да је један од најзначајнијих проблема са којим смо суочени - управо премошtiавање те огромне супротности коју имамо изме~у онога што затичемо око себе и што је, на крају, база из које морамо кренути, коју не можемо избрисати и из које морамо изаtiи, и онога што из те, такве базе морамо произвести, претходно помињано - пожељно стање. Та разлика је толико велика, и тај посао толико обиман, да је ово премошtiавање задатак не само за лрве године наредног века, већ и за његове прве деценије. Предпостављајуtiи да се не образују само студенти, већ и сви ОНИ који у некој струци раде, а таквих струка у урбанизму има више, задаци на пољу урбанизма који нас у наредном веку очекују били би да се, са једне стране, темељно и критички проучи И схвати ситуација у нашим насељима каква она стварно јесте, и дефинишу узроци овакве ситуације који су свакако добрим делом и ван струке градитељства. Са друге стране, релативно јасна глобална визија пожељног развоја мора се у целини развити, морабити прихваtiена, и мора се повезивати са локалним ствар ним животом. Ефекти премошtiавања провалије изме~у онога што јесте и онога што би могло или требало да буде у великој мери ће зависити од социјалног, еколошког, еко номског тј. политичког контекста, јер је неопходно да постоји политика урбанизма, политика простора, а то значи и глобална политика ра з воја и појединачне политике које треба да обједине све оно што је одувек био саставни део наше професије. Доц. др Александар КадијеВИћ, Катедра за историју уметности, Филозофски факултет, Београд Данашњи одзив је најбољи показатељ да је иницијатива ИАУС-а за сваку похвалу, да се ради, дакле, о једној актуелној и изузетно сложеној тематици, која би могла постепено да прерасте у тему једног посебног научног симпозијума. С обзиром да је део аргумента ције већ изложен у саопштењу мојих уважених колега, ја ЋУ се задржати само на неколико бит них места, на неколико битних тачака и претпоставки које сам припремио за ову прилику. Не може се за кратко време дати једна целовита оцена, нити се може одговорити на низ питања општег или конкретнијег карактера. Не можемо данас одго ворити на централно питање крје гласи: "У чему се огледају вредности и у чему се огледају слабости пре~еног пута наше новије архитектуре и урбанизма, дакле њиховог развоја?", као ни на оно друго, које је TaKo~e инкорпо рирано у позиву који смо добили, а које се односи на утвр~ивање реалних лраваца и јасних концепција урбанистичко - архитектонског стваралаштва у XXI веку. Једном приликом, лре скоро 25 година уважени архитекта Михајло Митровиti који је на моје задовољство и данас овде присутан, изложио је једну врло интересантну и потенцијалну сентенцу у једном интервју ју. Рекао да је с вака тема подједнако шанса за архитектуру и за архитекту. Чини ми се да се добар део одговора на ово с у штинско питање шта ће се дешавати у архитектури буд уtiности, односно У архитектури XXI века налази управо у рукама протагониста те продукције, управо у рукама архитеката, урбаниста и њихових установа. Четири задатка треба да испуне српски архитекти на крају ХХ века да би одржали континуитет са позитивним и да би се супроставили негативном. Први задатак архитеката и урбаниста је даља еманципација струке, еманципација у односу на све негативности и на дубоку кризу у којој се наше друштво налази не само у овом времену, већ у једном дужем историјском периоду. Други задатак је афирмација, која је недовољна у нашој културној средини. Велики је број наших архитектонских остварења и значајних стваралаца у архитектури и урбанизму, који су недовољно и неадекватно медијски представљени код нас и у свету. Треtiи задатак је критичка валориза ција. На прсте једне руке можемо избројаtи релевантне и квалитетне критичаре и хроничаре 15

16 р теку1;их архитектонско - урбан истичких збивања, што је недопустиво за једну средину, која има богату традицију писања о архитектури. Последњи задатак огледа се у бољој медијској пре зентацији и ве1;ој популаризацији архитектонских и урбанистичких остварења. Заложио бих се за тешњу и непосреднију сарадњу изме~у архитеката и урбаниста и струч њака из различитих културно - историјских и друштвених наука. На крају, желео бих да апелу јем, пре свега на Архитектонски фа култет, као кључну установу у научном и педагошком смислу, да се уведе посебан предмет "Српска архитектура новијег века ", како се не би десило да студенти не знају ко је пројектовао зграду у којој студирају. Дакле, потребно је постоје1;у еро зију и пад свих вредности прева зи1;и једном тешњом, непо с ред ном мултидисциплинарном сарад њом, превази1;и кризу критеријума и освежити стваралачк у баз у младим и перспективним струч њацима. ТО ону најдраматичнију, доживео је велики број људи и та популација добро зна за његову цивилизациску срамоту, за у историји најмасовнија убијања милиона људи, за хладни геноцид, за поморе гладних и жедних за, урбана дрезденска пакла за беск рупулозну експлоатацију, за милијардерско џепарење управљача света (само на слово "К ": Кол, Клас, Кракси), алхемију истине за мондијални империјализам. И због тога што то добро зна и памти, са оправдањем се пита: шта и како у ХХI век. Наука и технологија, по природи с војих законитости, у сталном су ус пону. Вероватно да је тај успон био најве1;и у протеклом веку. Само спонтанитет тог развоја био би довољан да се човечанство осе1;а сре1;ним и задовољним, али наж ало с т злоупотреба научне и технолошке мисли од " паса рата ", од монструитета монопола, финансијске опресије, читаву цивилизациј у ставља пред бездан с а м о у ништења. У том контексту, нема сумње да 1;е се урбанистичка и архит ек скепсом, чак не познавају1;и детаље ве1; постављених нацрта, исувише верујем да је крајњи, дубоко скривени, циљ мондијално империјалистичка подела тржи шта, у којој 1;е неколико мултинационалних компанија држати цео крупнији архитектонски програм света у својим рукама, управљати расподелом посла и главнином профита. Би1;е то, по својој прили ци у светским размерама, исто као што је то на пример било у Италији, када се сицилијанска мафија, бар онај њен крунисани део, одрекла дроге и оружја, и посао заменила удобним фотељама и телефонима. И уместо из подземља, из светлих камера одре~ивали су и одобравали локације, распоре~ивали изво~аче радова, манипулисали опремом. Били и остали најве1;а финансијска и гра~евинска сила изнад друштва. Није то давно било када смо се радовали уједињењу Европе, европској демократији, укинутим границама, слободном протоку људи, роба и идеја. А од лепих речи и очекивање шта је било? Разјединили су Европу и разбили Совјетску државу, Чехословачку, Проф. Михајло МИТРОВИЋ, председник Академије архитектуре, Београд СИМБОЛИ ДУЖЕ ТРАЈУ ОД НАМЕРА ЦИЉ овог Округлог стола је, тако тонска мисао непрекидно развијати и напредовати и без великих речи, и без форсираних иницијатива за ПРИПОмо1;. Наравно да су јој додатна светла увек до бродошла. Због свега тога, ја 1;у се у најкра1;ем позабавити страховима које назирем под Танатасовим апостолатом, а везују се за две тезе. Прво, за тезу из позива на овај састанак у коме стоји "да се расветле питања формалних утицаја и питања друштвених и индивидуалних наруџбина"; и друго, за тезу културолошке димензије архитектуре у буду1;ности. Ве1; неколико пута сам чуо како се наше професионалне асоција Југославију. Нахушкали су једне на друге. Десетине земаља - divedet е! јтрега. Погазили су сва Me~YHapOДHa права и на крају су одлучили да ратују, да бомбардују стару европску престоницу, да руше електране и болнице, да бирају најлепше београдске пал ате, култна дела ДОброви1;а, Краснова, Богунови1;а, Брашо вана, све под флоскулом новог демократског поретка и хума нитета ограниченог суверенитета. Питам се како 1;е изгледати при мена ограниченог суверенитета кад ступи градитељски Дејтон на сцену. Како 1;е изгледати архитектура чије 1;е планове ин пише у позиву на ову расправу, да се на основу искуства ХХ века ције спремају да са сличним асоцијацијама из иностранства раде тернетом слати канцеларија Џозефа К. неком нашем добром размотре правци наше архитекту на доношењу европских норми и архитекти ограниченог су ре и урбанизма у ХХI веку. Протекли век смо добро осетили на својој кожи. Бар половину века, и кодекса на право пројектовања. Кажу, увеш1;е се у тој области бар неки ред. Са најве1;ом могу1;ом веринитета, умења и хтења. Паде ми на памет могу1;и пример, и као наказни "Џинџер и Фред" поред

17 прелепе прашке сецесије, КУЂе Хавел овог деде, са једне стране, историјског барокног моста на Влтави са друге стране. За тај фамозни празни прашки угао постојао је пројекат за градњу позоришне зграде. На старту транзиције откупили су га Холанђани, одбили да прихвате архитекту који је ту веђ радио, довели америчког архитекту, па су, ИГНОРИШУЂИ све теорије научног урбанизма, урадили шта су хтели и инаугуришуђи једну сасвим нову социолошку димензију науке о градовима. Холанђани то нипошто не би радили у историјском језгру било ког свог града. Али, стара им перијална газдарица са свим својим великим искуством зна како се ваља вратити новоколонијалним добрима. За апострофирану тему: "Културолошке димензије архитектуре у ХХI веку", добро је подсетити се парадигматичног примера из Пољске. На конгресу архитеката у Варшави, који се одржавао у дворцу културе у оној чувеној Стаљиновој неоготици, у времену када он више није био жив, млади архитекти организовали су, поред официјалне изложбе УИА, и једну непоновљиво малициозну изложбу пројеката на тему: како реконструисати варшавски дворац културе, како га ликовно преобликовати па да нестану архитектонски трагови данајског Стаљиновог поклона. Било је ту фантастичних идеја, креативних, револуционарних, смелих, узбудљивих и циничних - права посластица за велики скуп архитеката из целога света. И шта је од свега било? Ништа. Дворац и даље стоји као симбол једнога времена и опомена да симболи дуже трају од намера. Поготову ако су исказани архитектуром. Лако је било Будимпешти да пререже брон заног Стаљина, али то не иде са варшавским симболом, иако су сада у њему неки сасвим нови људи, а међу њима и неки некада шњи млади лавови, који су од дворца правили и циркус. СреЂа је што је Стаљин оставио само неколико (бројивих на прсте) сведока свога хегемонизма, јер нови мондијалистички хегемон плански развија програм културног империјализма, као плацдарм војног и економског потчињавања свега живог на планети. Наравно да се културни империјализам не односи само на архитектуру, он пушта озбиљне корене у многим областима културе, језика, уметности, синаистике, литературе, журналистике, дизнилендије и електронских медија. У свим овим областима и сказале су се прве националне поб у не које Ђе се нужно разви јати и конфронти рати са новим Тамерлани ма. Не знам за озбиљније реакције у све т у архитектуре, али сам с игу ран да Ђе архитекти пратити интектуалну савест света и као највеђи изазов у ХХI веку имати задатак одбране историјских и сржних постулата архитектуре : право на genius loci, на традицију, на националне корене, на регионалне особености, на екологију и дигнитет човека у прос тору. Жао ми је што нисам говори о лепоти. Користио сам своје право на страх. Архитекта Слободан ЈоваНОВИћ, главни и одговорни уредник часописа ДаНС, Нови Сад Наравно, тема која нас је овде окупила на разговор, свим својим слојевима и свом сложеношђу постављених питања која се овде у разговору проблематизују, за сада има још увек слабу подлогу. У овако кратком времену, од позива за састанак до данас, таква се подлога није могла ни осигурати. Колега ТимотијеВИЂ је говорио о изложбама архитектуре које су изостале и недостају као потребни прегледи стваралаштва одређеног периода или стваралачког опуса појединих аутора, о изложбама које су замишљене - планиране на Архитектонском факултету у Београду и које би требало да, као један од елемената могуђе подлоге за разговор, буду подастрте учесницима разговора и свим заинтересованим за тему. Сагласан сам с тим. Наравно, све комплименте исказу јем иницијатору и организатору разговора. То што смо се уопште састали, на овом скупу, уз оваква имена и одзив, само по себи јесте веђ успех. Није толико запажено, јер ми данас мање путујемо него пре, али веђ неколико година уназад, ми се у свету, у излозима књижара сређемо са књигама знатних димензија чији је садржај посвеђен ретроспективи умет ности ХХ века и архитектури ХХ века посебно. Неке подлоге, неке студије, ХОЂу ређи, постоје у свету. Урађене су и припремљене су за неке сличне разговоре попут овог нашег. Ми тога немамо. Суочени смо дакле, са ситуацијом коју сјајно приказује и илуструје филм колеге МИТРОВИЂа који смо управо одгледали. То је један импресиван, стваралачки компонован инсерт једног МОГУЂег и ширег осврта на географију, простор, нацију и архитектуру унутар ис торијских мена чији смо кре шчендо доживели прошлогоди шњим бомбардовањем и рушењима. Хвала колеги МИТРОВИЂУ што је напрвио тај филм и што нам га је приказао. Апеловао бих на факултете, на архитектонске школе, на институције и институте, да учине нешто од 'онога за што се залагао у својој речи и др КадијевиЂ. Ко год

18 може дакле, нека да неки допринос сачињавању ТИХ подлога неопходних за један озбиљан разго вор на задату тему. Без претходне инвентаризације и идентификације материјала и фонда вредности о којима жели мо разговарати, без тога ће тешко ићи. Имамо ми ту нешто, до седамде сете године. Оно што је др Мане ВИћ, са екипом сарадника, презентовао изложбом Српска архи тектура на Ушћу. То јесте једна вредна основа - почетна основа или гpa~a. Без даљег. Период који је баш тих деценија. најинтересантнији по квалитету дела и појава у архитектури код нас, требало би, ме~утим, темељно и свестрано идентификовати кроз објекте и њихове ауторе, уз све оно што је пратња, што је неопходан апарат који може да објасни време и дело настало у њему. Тек потом, на кон таквог и тако обављеног посла имали би бољу основу за разговор какав се овде води и жели, на начин и са циљевима које је организатор исказао. Мис лим да сада нема ни довољно времена, па се улази у инпровизације. Тачно је, при томе, и оно што је говорио или што би рекао мој покојни професор ШеГВИћ: "Или нешто знаш или не. Не треба ти нека посебна припрема". У Хрватској су и они, ме~утим, најпре урадили идентификацију модрене хрватске архитектуре и друге неке ствари, па онда ишли даље. И не само они. То је ствар приступа и организације. Мислим да у том смислу треба и ми да дамо неки свој допринос. Верујем да ће оно што иза~е као нека мала и условно речено син т еза из овог разговора ВУћИ на тражење и налажење неке фор муле кроз коју ћемо се договорити, кроз коју ћемо ПОМОћИ да оно што је негде већ започето буде завршено, да се изведе до краја, а оно што није да се формулише. Има ту неких истраживачких про јеката који су постављени, који су зачињани, у чијем сте формулисању и реализацији учествовали. Све то би требало да с е појави, па и са оваквим материјалима као што су филмови - медијски - на један начин који је уподобљен времену и ком живимо, да то све буде презентовано, да буде јавно. Сваки даљи разговор имао би тада већу тежину. Морам се вечерас сетити, знам да је то било у Коларцу, разго вора поводом оне, већ помињане, Манивећеве изложбе на УШћУ, када сам имао једну резерву, а имам је и сада, чујем мало пре да је и колега МИТРОВИћ нешто натукнуо о томе. Око тог: српска архитектура и урбанизам. Да ли је то баш српска архитектура и шта ми под тим подразумевамо? Ја мислим да је адекватније гово рити о архитектури и урбанизму у Србији у oдpe~ehom периоду. Немојте ми замерити, нисам променио своје становиште од онда до сада. Мислим да је то адекватније и да инсистирање, по сваку цену, да сад сви имају своју архитектуру итд. отвара бројна претходна и пратећа питања. Да ли је она баш наша, да ли је и чија је? Ја знам које су конотације и шта се подразумева и знам шта би већина могла ту да елаборира итд. на ту тему, али да не улазимо уопште у то. Хтео сам само рећи да сам тада имао неку резерву и да и сада о томе мислим исто, односно да би требало говорити о томе, па можда и приступ целој тој ствари, са станови шта мало проблематизовати. Наши час описи. Посебна тема. Стицајем околности уредник сам листа ДаНС који издаје Друштво архитеката Новог Сада и који се, опет стицајем околности, појављује доста уредно и у неким раз мацима који нису превелики. Хвала лепо на свему оном што сте изрекли или написали о ДаН С-у и овде и на неким другим местима. То очигледно има свог дејства. То што се негде нешто појави као часопис, лис т или како ХОћете да се то зове, јес т е нешто на чему вреди радити. Стога, још једном, комплименти Институту и часопису "Архитектура и урбанизам" на идеји да нас окупи. Занемаримо сад оно о недостатку подлога за разговор иако оне, истину за вољу, ипак јесу мањ каве. ХОћУ истаћи наш приступ у ДаНС-у. Он јесте у томе да се акцентује оно што је добро, оно што је МОГУће, да као такво буде неки оријентир како би се избегло и заобилазило лоше. Акцентовање квалитета уместо једностране критике, дакле, како би неке ствари створене у ових пет-шест последњих деценија TaKo~e испливале пред наше очи и полако као нека ретроспектива онога што је вредност деловале на нове генерације. Да се на тим вредностима уче и да им олакша мо сналажење и оријентацију. У том смислу, откривање и указивање на квалитет може водити избегавању свега онога што је ло ше у нашој градитељској пракси и урбанистичко - архитектонск~ пракси. Можда је то један МОГУћИ пут, МОГУћИ утицај на савремену

19 архитектуру и на нову архитек туру која долази у следећем веку. Замолио бих при томе да водимо рачуна о свему што се дешава, не само у Београду, већ и у Нишу, са урбанизмом и Салоном који је већ постао институција, О оном што је радио и упорно у континуитету наставља ЦЕП, о оном што јесте АУ ПА у Панчеву, што су Дани архитектуре у Новом Саду и на другим местима. Свему томе и свим тим манифестацијама требало би да будемо добри баштовани, да мало све то уредније заливамо, да се оно што је никло залива и одржава, да постоји - траје и цвета и да та наша комуникација, и о ово ј теми, и о свим другим темама, и о свим нашим питањима и дилемама која су нам над главом и у друштву отворена, буде на неки начин прихваћена. Када смо у Панчеву били, јесенас на АУПИ, изнео сам тада предлог да они покушају да буду та адреса која би о таквој комун и кацији водила бригу и ОМОГУћавала је. Све је једно. Битно је пронаћи такву адресу, наћи неку форму да те комуникаци је буду стварно животворне, да се устале, да оставе трага и да ти трагови прерасту у једну озбиљну документацију и грађу за БУДУћа истраживања. Ако ће то бити Институт, са " Архитектуром и урбанизмом " - зашто не? Ахитекта Драган Живковиfi, Сектор за архитектуру Музеја примењених уметности, Београд САТЕЛИТИ (пратиоци), ТРАБАН ТИ (пришипетље) ИЛИ, ИПАК, НЕ ШТО ТРЕЋЕ - О статусу српске (београдске) архитектуре на међи векова - По ј ам град собом носи вољу и МОћ да се разуме и при хвати важност континуитета - сталности промене, шт о подразумев а и обавезу прилагођавања том ј ед ино непроменљивом процесу. Из тога следи прихватање и добра и зла које собом носе и прошлост и БУДУћНОСТ, једнако важни делови простор-временског континуума. Својим постојањем чинимо тренутак који наглашене појмове повезује, због чега и сваки градитељски чин, или дело које га објаш ' чини ми се, довољно и добро. Грубо и надмено би било урадити другачије и строго му детерминисати слику, значај и значење. Ја бих вам, зато, с обзиром да се поводом теме у којој је апостро фирана БУДУћНОСТ, обраћам ствараоцима, сугерирао покушај раз вијања што више индивидуалних слика од којих би се, можда, могла направити једна која би тре бало да призове и дочара цело једно столеће. Шта би, међутим, на тој слици, могло бити неспорно заједничко за простор-време о коме говоримо? Чини ми се да је то, свакако, позиција Београда и наставак ње говог преобликовања, трансформације, од стратешки важног ут врђења на граници царстава, у модеран, европски град. Досадашњи процес траје, као што знамо, н е пуних сто педесет година. У том релативно кратком периоду, град је потпуно изменио лик, физичку, идеолошку и социјалну структуру, али и нешто што је можда најважније - смер утицаја под којима се развијао и развија до данас. Та срећно - несрећна локација на раскрсници и граници, поред мо ГУћНОСТИ лаког читања доминант ног културолошког кода у концепту његовог развоја, нуди и грубу истину да је трећина, од три последња века, нестала у диму т њава, мора почивати на темељи ма сазданим од питања и одгово ра, постављених и добијених у устанака, револуција, бомбар довања, ратова,... који су потирали слику града са лица земље. времену иза, као и у оном испред. Иако ово последње звучи помало ирационално, без обраћања и прошлости и будућности, дела Међутим, баш у тим несрећама, превирањима и покретима народа мешале су се културе, утицаји и континуирано је померан лимес архитеката су само психотични примери раз градитељ ск е болести. Конкретно и објективно, столећу које следи БИћемо краткотрајни, непоуздани сведоци и оно ће за нас остати непознаница, тј. у овом тренутку може бити само предмет нашег малог интелектуалистичког диспута којим ћемо обезбедити текстове за један број стручног часописа. И то је, физичког и духовног раста града. Београд се током тих векова претворио, од града под влашћу Државе, у Град изнад држава и система, придружујући се тако бројним светским метрополама у којима се одвија истоветан процес. Тај процес, наравно, још није завршен, што доказују и два светска рата у периоду од тридесет година и пошасти изазване "друш -.: r 'Ј "'

20 р с твеним законитостима" и "револуционарним токовима", што је све било и још увек је, блиско, опипљиво и болно искуство, пра!;ено најгрубљим изменама градске физичке и градске духовне структуре. Зато, као битан, чинилац генезе његове трансформације и њеног наставка на преласку из века у век и даље, током XXI века, треба схватити и очекивати, као вид ве!; ви1)еног, и буду!;е сукобе, промене, па и несре!;е којима!;е овај град и средина којом он доминира, бити изложени. Његов развој или генеза овдашње архитектуре морају се посматрати као узрочно-последична веза гео-политичких, хроно-географских и социо-економских процеса који се управо у градовима, као у некој врсти конвертора, једино и могу "произвести" у виду још недефинисане, Просторвременске енергије. Објашњење процеса настајања те "енергије градова "!;е, сигуран сам, бити тема за којом!;е теоретичари архитектуре трагати у буду!;ности. Мислим, наиме, да се Просторвреме, као димензија, али и као енергија, може спознати кроз доживљај духовне и физичке структу ре града. Зато ми се и овај наш скуп чини врстом простор-временског путовања - путовања оствареног корелативном употребом компатибилних слика и речи као огледала/симбола у којима свако од присутних налази себе и слике својих се!;ања и сазнања - што је начин којим се доприноси досезању оног дубљег слоја приче о граду, начин који индивидуалну представу о граду и архитектури, формирану као врсту интригантне и провокативне илузије, приближава објективној спознаји града као Просторвременске категорије. Моја индивидуална представа којом сажимам до сада речено је следе!;а : Београд је, симболично, вечно огледало на ме1)и сила, култура, царстава и идеологија, рата и мира, на позицији чија је последица стална градња и разградња. Београд је, тренутно, огледало окренуто Европи, структурални, простор-временски стрип из кога се чита промена става у промишљању идеје града као и измена смера утицаја битних за развој градских структура. У њему се одражава процес потпуног преобра!;ања од Истока ка Западу, у изузетно кратком периоду. Београд има архитектуру иза огледала, кероловску сторију из које се, као из отворене књиге, могу читати стилови, правци и трендови који су владали Европом у протеклом и овом веку. Читљив је, ме1)утим, и идентитет и различитост произашла из специфичности духа места на коме је настала. Управо због овог последњег, није згорег навести још један разлог да се, убуду!;е, статус архитектуре мора чеш!;е и другачије разматрати. Тај разлог-провокација може се на!;и на неколико места у до сада објављеној литератури која се односи на прегледе или историје архитектуре. Навеш!;у два примера: У знаменитом делу "Модерни покрети у архитектури" Чарлс Џенкс, у фусноти 1 О у вода књиге, на стран ици 471, исписује сле де!;у реченицу: " У књизи овог обима и ове врсте се може разматрати дело само малобројних савремених архитеката од значаја, а да је она конципирана више као преглед периода од до данас, у њој би нашли своје место и следе!;и архитекти: (Следи списак од двадесетак редова поименце, групно и по земљама наво1)ених, што заиста значајних, мање познатих архитеката, ме1)у којима нема ни једног из наших крајева.)... - и још безброј других појединаца из Русије, Азије, Грчке и сателитских земаља.", Превиде!;у за тренутак редослед (Русија, Азија, Грчка... ) који претходи подвученој синтагми и заборави!;у шта и без Чарлса Џенкса знам о пресудној улози руских архитеката са почетка века, о значају јапанских за крај и средину истог и о важности грчког тла и традиције за конципирање и формирање неких од кључни х ур банистичких идеја ХХ века..., али пошто овдашњих архитеката нема у књизи, а ни на списку поменутих, морам да закључим да су, бар у овој студији, одбачен и и заборављени ме1)у сателитима или трабантима главних збивања и токова. Зато ваља цитирати и реченицу са стране 37. Она гласи: " Историчар је обавезан да истражује плуралитет стваралачких токова и стваралаштва појединаца, где год такав плуралитет постоји и да на тај начин свестрано осветљава њихову креативност." Подвукао сам делове овог истраживачког "вјерују " да, само са једне стране, укажем на дозу не доследности и контрадикције изме1)у патетике овако обавезују!;е израженог плуралисти чког става и синтагме "сателитске земље" (Плурализам, наиме, не познаје сателите), док се са друге ваља упитати да ли је Чарлс Џенкс имао икаквог материјала који би му пробудио интересовање и омогу!;ио да нас сврста макар и под одредницу "где год постоји"? Други пример који!;у навести као да даје негативан одговор на ово питање и као да оправдава велике студије европске архитектуре које нас заобилазе. У двоброју 4/5, из 1985/1986, пре петнаест година, дакле, бугарског архитектонског часописа "Архитектура и друштво", који је за тему имао, времену примерено, идеолошки интонирану студију "Порекло архитектуре социјалистичких земаља", података о овдашњој архитектури, али и о балканској у целини (ако је за

21 утеху) - нема. Ваља нагласити да је поменута идеолошка интонација, заиста само интонација, а да се студија на којој су радиле групе аутора из разних земаља врло озбиљно бавила, Констр у к тивизмом, Функционализмом, Модерном, оним што им је претходило и како је то у једно м од чланака и речено "процесом обнове европске архитектуре " у периоду између и године. На картама и шемама које прате текстове, а које је радио Клаус Јирген Винклер са вајм арск о г архитектонског фак у л тета, застрашујуј;е делује белина територи ј е Балкана, на којој архи тектуре и збивања у њо ј и око ње, као да није ни било. Објаш њено је да творци студи ј е ни су имали податке нити било ка к ве информације о том период у на овим просторима. Ко је, онда, крив? Да ли у опште тражити кривца? Само ток ом посл едњи х ше з десетак година, од пионир с ке студије професора Нестор о виј;а до данашњих дана, периодичн о је издавана завидна количина на у ч их радова, монографија, прегледа, чланака... који су се бавили документовањем или историјом савремене архитектуре, претежно, са биографско лек с икограф ског а с пекта. Огроман тр уд стоји иза сва к ог од тих радова. Стоји, међутим и чињеница да с у он и, углавном, остајали као штиво за локалну употребу и као да нис у ни били конципирани за неког " са стране ". Карактеристика веј;ине поменутих издања је дисперзивна обрада, углавном биографских података, тако да се скоро намеј;е погрешан утисак да је ар х итектура у овој средини аконтекстуална делатност, којом се баве појединци, било као ствараоци, било као истраживачи. И такав какав је, међутим, поменути матер~ал H~e искоришј;ен у пун~ мери, чак ни у средини на коју се односи. Он лежи расут по поменутим издањима, са провереним или контрадикторним подацима, дорађен или не, аконтекстуалан у односу на домај;а и светска збивања и токове, док се потреба за његовом анализом и научном синтезом осеј;а све више, а епитет " сателитски " нам се, волели ми то или не, произвољно или не, тек - " лепи ". Про ф. др Д обр ив оје ТОШКОВИћ, Институт з а архите ктур у и урбанизам Србије, Београд УРБАНИ ДИЗАЈН КАО ДВОЈНИ ПРОЦЕС Сродство између човека и његове средине је комплексно. Док се укус људи, култура, стилови у архитектури мењају са временом, простор остаје константан. Због тога је овде битан нагласак на просторном уређењу, композицији и перцепцији вредности. А то спада у домен урбаног дизајна који треба да обједини и сврху и лепоту у једну кохерентну целину. Ради се, дакле, о процесу урбаног дизајна. Он може бити унутар неке микро целине, када се на пример, ради о неком тргу, улици; може, затим, да обухвати неку групацију, односно, блок нпр. градски центар, или, пак, неко стамбено насеље - јединицу суседства. На крају, тај процес може да се посматра и као мега урбана целина веј;ег обима, коју чини цео град. Било о којој величини или карактеру урбане средине да се ради, треба, прво да поставимо питање: коју врсту урбане средине желимо? То је веома комплексно и кључно питање. Одговор није једноставан ако тежимо постизању јасне концепције онога што желимо да планирамо и облику јемо, и - за кога. Из ранијег крити ч ког осврта на постојеј;у праксу, видели смо да се често ишло "одозго " на доле, при чему нису узимали у обзир природни и створени услови локалитета. Данас, у промењеним друштвеним, политичким и економским услови м а, вектор дизајна м ора да има обрнут смер, тј. овај процес мора да с е одвија индуктивно, полазеј;и "одо з до " на горе. Другим речима, главни акценат дана с треба да се стави на те м у : к а к о по с тиј;и карактер хум ане средине путем дизајна? Тако приоритет добија промо ви с ање дизајна локалне средине (м и к р о и гр у пни ниво ). Оба ни воа имају с воју функциј у ( сврху), а то тре б а и у метнички исказ ати. То значи да урбани дизајн одређене с редине, да би истин ски био успешан мора да се сагледа као двојни процес. Овај аспект представља кључну ствар коју треба разрешавати у другој дебати о природи урбане форме и урбаног процеса. Упркос њи х овој очигледној повезано с ти, аргу м енти о градској форми и урбаном дизајну као про цесу, често, испољавају недостатак свесности о ма каквом сродству. Резултат тога је да се одлучивање о дизајну једва догађа у контексту зграда. Исто тако, планери, чини се, имају мало разуме вања за урбану форму. Међутим, у ширем, мега контексту, градови су постали поприште борбе између пропонената идеје о граду као " великој шанси" и оних који се држе проспекта "визије града", више базиране на грађанској филозофији. У првом случају, присталице виде град који се развија на бази земљишта

22 као "купопродајне робе". У дру гом, присталице "визије града" виде земљиште више у терминима његове "употребне вредности". Као што се зна, у свим сферама креативне мисли па и у овом процесу, настао је низ кретања, и супротиних кретања, изражених у некој првој идеји, коју следи нека друга, која добија неко истакнуто место у смислу значења. Оно што је јасно, јесте, да пре него што покушамо да фузионишемо концепт урбане форме и урбаног процеса на ма који значајан начин, прво морамо пости!iи више консензуса него што данас постоји. За тренутак се морамо вратити у историјски контекст, ради подсе!iа ња на неке вредности из којих можемо изву!iи одређене поуке. Видели смо да је сваки град јединствен феномен. Културе, функ ције и историја, дали су неком граду његов сопствени, индивидуални печат - настао из специјалног низа околности. Често, ова једноставна чињеница се игнорише, јер градови налазе свој коњ текст на црта!iим таблама планера, архитекта и предузимача. И данашње прилике треба да дају свој печат. Треба изву!iи поуке из постоје!iе праксе, пре свега, у домену становања које заузима две тре!iине градске територије. Из критичког осврта на стамбену просторну организацију, видели смо да је идеја поделе на блокове као "јединице суседства" (код нас - месне заједнице) имала и позитивне и негативне ефекте. У позитивном смислу, месне заједнице су добиле у својој вредности акцептирају!iи друштвене аргу менте у свој оквир. Негативна страна ове идеје лежи у њеној површној примени. Када је већ била широко прихва!iена, плане ри су ову идеју почели примењивати било где, на некој зеленој ледини или у градском центру, у старој или новој четврти. Иронично звучи да су перфектна решења често произвела супротне ефекте у односу на жеље. Које су лекције за урбани дизајн у савременим условима становања? Као прво, идеја "јединица суседства" тј. месне заједнице има свој вредни педигре и данас, како по ономе што нуди, тако, и по ономе шта представља. То се огледа, између осталог, у њеној улози очувања индивидуалитета, као одбрани против тренда који се зове " масовно друштво". Истовремено, концепт насеља ОМОГУћује " структурално заједништво" или, другим речима, " способност да се ствара и идентификује изнутра". Али, иако је педи гре вредан поштовања и као т акав доказан, у данашњим тржишним условима остаје да се боримо против круто сти. Док се концепт насеља у досадашњој пракси, као производ идеје дизајна, схватао као први корак у истраживању концепата градске структуре и форме - убуду!iе је веома важно наста вити даља истраживања ка формулисању "теорије градског процеса ". Због тога је важно правити разлику између "планираних" градских целина - заједница и "планирања" тих заједница. Неки принципи су, наравно, заједнички за оба концепта као на пример, "идентитет" и "стабилност". Они су кључни, зато што подстичу четири елемента основна за градску културу: 1. Заједничка меморија; 2. Интензификација градске енергије; З. Комуникације и 4. Тачке стабилности. Из ових разматрања произлази идеја да нам је данас потребна једна теорија која је у стању да објасни како се производи градска форма. Професор Милан Лојаница, Архитектонски факултет,београд СТАЊЕ ДУХА /сродности и разлике у појавама и у схватању архитектуре с почет ка и на крају века/ Стрепња или нада, та два доминантна осећања и данас на овој црти миленијумског размеђа, на овој капији између два века, испуњавају сваку иоле отворену душу. Шта нас очекује? Куда архитек тура? Код теме овог састанка пред очима су нам призори из свакодневног живота, уз њих, испод њих, искуства и сећања, а све нам мисао вуче у вртлоге веома несигурног предвиђања. Научени да ствари гледамо у од носу, у ланцу узрочно - последичних догађања, ево смо затечен и у окружењу пореме!iаја на различитим нивоима живота и нивоима простора, те стога веома несигурни у свом рационалном мишљењу. У таквим околностима да ли је уопште могуће архитек туру гледати у развојном ланцу догађаја између прошлости и буду!iности? Да ли је уопште МОГУће данас имати било какву визију буду!iности, буду!iности архитектуре па и српске архитек туре, архитектуре у Србији? Најпре основно питање - да ли још увек кад кажемо - архитектура заиста подразумевамо сви исто? Питање није нарочито ново и необично, позајмљујемо га из историје модерног времена с по-

23 Група студентских рад ова на Ка тедри з а пројектовање Архитектонског факулт е та у Београду четка века. Још су, сада ве1; далеки, манифести модерне разјашњавали помуl;ен појам архитектуре, разјашњавали га између архитеката и грађанства, између архи теката и самих архитеката! Зар опет нисмо сведоци дестукције појма архитектуре, сада и овде можда јаче него икад раније? у окружењу призора разарања, ружења, упропашћавања хуманог простора Како су МОГУl;а сва та разарања у простору, а да о простору, о архитектури сви заиста мислимо макар приближно исто? Рупе у градском ткиву и с друге стране његов патолошки развој и раст. С једне стране рупе и рушевине од бомби да, од бестијално бачених бомби, с друге стране од нашег сопственог издашно г доприноса саморазарању, рупе од сопствене агресије на простор, од агресије свих врста, од грабежи, од небриге, од последица свеопште површности, од дивљи не, акултурације. Стање веома наликује па је обејктивно и горе од оног стања стихије у многим градовима и људским насељима с почетка века поводом кога је својевремено Гропијус, дефинишуl;и задатке модерне, негде 20-тих година и још мало раније писао: "... и пролазимо нашим улицама и нашим градовима и не урламо од срамоте због таквих призора ружно l;е ". Ко је тада могао сл у тити да I;е призори ру ж ноl;е у једној још невиђеној варијанти цветати било где на овом европском континенту и на крају 20-тог века. На то питање - да ли је МОГУl;е, одговорио је видивито - потврдно, ти х двадесети х, Бр у но Та у т гневно показ у ј уl;и н а главне кривце, паразите у соци јални м, у управ ним структурама с ви х др у штвени х заједница: "... они не познају архитектуру, они не же ле архитектуру и њима заправо и не тре бају архитекти...!" Ево нас у овом времену и на овом месту, ево нас у Србији на рубу између два века, на прагу миленијума у коме изгледа - не требају архитекти. То није претеривање! Пролазимо улицама, градовима где се што шта догађа без архи теката. Посвуда около је апсолутно доминирајуl;а појава изградње коју смо доскора, оцењујуl;и је са дистанце, супериорно, готово арогнтно називали "маргиналном" архитектуром, затим касније мало више љути "бесправном", па онда "дивљом" градњом, а сада нам ни реч "дивљачком " градњом није довољно описна. Коме то уопште треба и како је до тога дошло процениl;е поузданије неко тек са мало више временске дистанце. Можда је заиста у питању једна свеопшта ерозија свести, расцеп модерног човека, раскорак овдашњег човека имеђу жеља и могуl;ности, између имања и битисања, раскорак који га увлачи у тупаво лагодно уверење да је сам себи довољан, да сам он све најбоље зна и уме и све може. А затим, само још корак даље из плиl;ака тог задовољства, неосетно, тај човек клиза у све агресивнији однос према сопственој околини, у бруталну тиранију те околине, у апсолутну владавину баналности и свеопштег јада и неукуса. Има једна друга актуелна, доста распрострањена појава из нашег окружења која је у бити дериват истог менталитета иако за разлику од самоникле - дивље градње није ван домашаја ар х итеката него је напротив и нажалост добро ослоњена на њиховь учешl;е. Реч је о томе - један нови танак социјални слој, нова елита моl;и и новца може све да купи па и (за што не) и душу архитекта који I;е да ради све што му се каже. Прилика да гради, тим среl;ни цима из струке и неосетно анес тезира чула и корумпира свест. Та прилика, у јадним условима преживљавања, вуче у вртлоге све до гашења елементарних етичких и естетских критеријума. Тако се у поплави худе архитектуре без архитеката разазнаје не мали број творевина у које су до лаката умешане руке архитеката r.

24 покривене искључиво утехом мизерног комерцијалног интереса. Има на ову тему још један слој типичних појава које свакако треба поменути иако, објективно, заслужују нешто мање критичан тон. То су они малобројни примери богатунске изградње којима част, до извесне мере, спашава квалитетан дизајн. За ову изград њу карактеристично је ослањање на издашно инвестирање, уз импорт луксузних материјала и технологије. Почесто се ме~утим та изградња ослања на директна пресликавање и позајмице за које би добри стари Лос без устезања рекао отприлике следеt;е: "... ор наменти, пресликавање, неискрености, лажни стубови, лажни зидови, лажни прозори, лажи су овде естетски идеал, лозинка архитектуре, примитивност у академском руху", и TaKo~e, још ватреније: "... важни, важни, тај прок лети обичај правити се важни, у комаде оно смеће од мрамора раз рушите њихове школе, нека про фесорске перике лете... ". Све у свему, у овом времену на све стране једна пракса вулгарног меркантилизма и неукуса чија су последица ружне слике у простору, раширене слике једног истог стања свести, истог униженог духовног стања средине. Никола ДоБРОВИћ: Теразијска тераса, цртеж из год.; вање струке у широј јавности, и свакако без пропратних организованих ме~усобно иоле коорди нираних професионално јасно уобличених и доследно брањених мишљења и ставова. Напротив, те појаве се дoгa~ajy уз један преt;утно толерантан став, гото во као природна појава и као легитимна пракса. Нажалост, формализованог програматског струковног залагања, залагања за измену стања духа када је реч о изградњи простора, заправо у Србији већ подуго нема. Ако се не варам, још од времена деловања славне Групе архитеката модерног правца зо-тих година оличених у записима Злоковиt;а и Којиt;а. Затим се само јо ш проф. Максимовиt; јавио, по водом стања духа убрзо поспе оног рата, додуше несретно са полемичким теоријским ставовима у вези са социјалистичким реализмом, а онда Никола Добровиt; у свој ширини свога деловања није пропустио да архитектонски идеологизира. Ми мла~и који смо долазили, што вољно, што безвољно, уз друге послове једва смо стизали да се спорадично дотичемо ових важних питања. С друге стране, по традицији мили таво PYKOBo~eњe нашим струковним организацијама, једва се бавило дневним питањима сталежа, уистину подалеко од истинске борбе за дух ствари, за заштиту ауторитета струке и њене дугорочније стратешке инетересе и циљеве. Тако је уз изостанак готово сваке организованије активности на плану мисаоних залагања, практично деценијама трајало код нас одсуство сваке дубље засноване и утемељене колективности духа архитеката Србије, поготово духа заснованогна примерима историјског учинка и примерима пози- Одсуство јасног професионалног става и концепта Карактеристично је за нашу средину да су све по менуте појаве урбане ерозије већ низ година некако протицале без нарочитог реаговања или уз појединачно спорадично оглаша- Студио. проф. арх. М. Лојаница: студија на тему "Теразијске терасе Николе ДоБРОВИће" 199ВI99.год. студентски рад Игора Чубре

25 тивног историјског континуитета кога код нас ипак има. о Струка и стручни подмладак пред најважнијим питањима будуfiности Мислим да нас поменуте чиње нице, пре свега затечено стање изграђеног простора, напокон приводе увиђању да је моменат године када треба нешто значајније предузети, најпре на пословима консолидације свести о сопствености и свести о потреби евиденције и заштите сопствених вредности и потреби развоја тих вредности у области архитектуре. Нека ми сада оведе буде допуштено да поменем један пример неких залагања у настави Архитектонског факултета у Београду на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање, пример, у својој врсти, позитивно илустративан. Ево, има три годи не како се одвија један радни програм коме је циљ да се уз конкретна пројектантска истраживања појединих тема иде ка општијем сагледању, разумевању и покушају уобличавања ставова и о МОГУћем мисли о архитектури и континуитету извесних искустава оличених у делима стваралаца који представљају реперне тачке и несумњивенационалне вредности. Ми смо, наиме, одлучили да се неколико школских година заредом - генерације студената од 1997/98, 1998/99 и 1999/2000. посвете задацима који су тематски и садржај но везани за имена тројице српских великана архитеката ДоБРОВИћа, ЗЛОКОВИћа и Брашо вана. Циљеве ових програма и пројеката поставили смо тако да преко студије, анализе и интер претације стваралачких метода и модела ових значајних ауторитета модерне у Србији, наспрам светских савремених искустава, односно уз њих, заједно са сту дентим'i, трагамо за духом архи тектуре која би била значајније

26 о ослоњена на мисаоне ослонце, слично пероду ренесансе. Оно ће к р г Ј1 И универзална стваралачка искуства али и на сопствене националне историјске вредности. Тако смо добили једну смисаону целину и чак један програматски ок се морати препородити, ако се не жели распасти. За те послове препорода свуда треба спремати једног новог човека, сигурно човека рехабилитованог од вир са три темене тачке осло незнања, духовне заосталости, с т о њене на: 1. ДоБРОВИћеву концепцију динамичке покренутости архитектуре, затим 2. естетичке шеме и пропорцијска залагања ЗЛОКОВИћева и најзад 3. градитељски полет, ентузијазам и продуктивност Брашована. Програм је још увек у току, још није пот пуно завршен, али су студенти већ добро окушали исход, плод тражен између ослонаца оли чен их кроз ДоБРОВИћеву интуицију, ЗЛОКОВИћево држање до знања и емоцију за архитектуру коју носи и у којој се препознаје целокупно Брашованово дело. Стара је истина да припрема стручног подмладка јесте улагање у будућност. То је тај интелектуални капитал који уносимо у следеће време, у тај век који предстоји. То је та драгоцена супстанца будућности. Ови ће млади људи који сада изучавају архитектуру професионално деловати у XXI веку и морали смо се програмом вероватно још и раније одазвати и још и раније започети. "Ниско буџетност" школства јес те, али и није правдање за о н о што СМО пропустили. Терба то на докнадити. Како надокнадити? Школа не може све. Шанса је у деловању средине на свим мес тима где су разборити и вољни људи, посленици струке. Присталица сам схватања да је предстојеће време, и наше и у ширим размерама, по изазову, егоизма и од бруталности. Усуђујем се да кажем да када је у питању уређење простора ништа мање него другде, БИће потребни кораци, скокови чак, најпре скокови на једном ' интелектуалном плану, на плану свести, на екрану духа, осећајности, сензибилитета. Неко је с правом рекао да трећи миленијум, свуда па и у архитектури потребу је човека образо ваног, уметника, верника и мудраца. Ето, на крају овог века, поново и скоро баш исто као на његовом почетку, изоштрава се свест о томе да је потребна једна нова консолидација, на хоризонту општег духовног стања и свеопштег расположења. Баш слично ономе што је пред модерношћу стајало и у њеном самом повоју, изгледа да је неопходно конституисати један нови идеал - "ду г ачији поглед на свет", другачији од онога у коме смо се управо затекли. Стрепња или нада, та два доми нантна осећања, пред нама су и прожимају тему овог састанка. " У даљини блиста једно другачије сутра", викао је својевремено убе ђени Лос, а то и данас одзвања преко прага века, на овим прос торима исто као и просторима читавог екуменског села. О архитектури, сада и овде као и увек, свуда, суштински одлучује свеопште стање духа једне средине. Проф. др Нађа Куртовиfi-Фолиfi, Архитектонски факултет у Београду >Келим прво да се захвалим на позиву. На великој сам муци, јер треба да говорим након колега који су своје ставове износили са пуно надахнућа. Говорити међу последњима је, такође, тешко, јер постоји опасност да своје ста вове, до којих човек долази сопственим размишљањем, чује и препозна у излагањима претход ника. У жељи да та размишљања не понављам, морам их избацити из свог излагања и ограничити га, тако да поприми један општији ниво закључака. С обзиром да сам позвана у својству професора који предаје општу историју архитектуре, покушала сам да са аспекта општости посматрам архитектуру на нашем подручју. Значи, у контексту знатно ширих оквира него што су границе наше земље. Да не бих дужила, направила сам сопствени списак или листу опсервација којима бих могла да дефинишем стање наше архитектуре крајем ХХ века. Прво, од колега смо већ чули многе проблеме с којима се суочава архитектура у нас. Мени се чини да су, у контексту друшт вених односа, то болести од којих болу ју и много уређенија, орга низованија и много богатија друш тва од нашег. Другим речима, чини ми се да претерујемо са ла ментирањем над појединим областима архитектуре. Мислим да то проис тиче из једног, за ме-

27 не неприхватљивог става, да тре ба да се поредимо са неким дру Професор Лојаница је говорио о грађењу као резултату опште друштвену мисију коју, као специфично профилисани (уметни о штвима и срединама које имају сасвим другачију традицију раз свести, а не само архитеката. Потпуно је у праву када каже да чки и технички) стручњаци, треба да имају. Та посебна улога, или \1 воја градитељства и у којима се се стање свести целог друштва боље ре11и, узвишено и племе на битно другачији начин дошло одсликава кроз оно што се деша нито место које је архитекта у до савремене архитектуре. Њихов културни И уопште, цивили ва између архитекте и инвеститора, између архитекте и клијен свим друштвима кроз историју заузимао, а које је стекао захва с зацијски развој био је другачији. та, наручиоца. Све је то, заиста, љују11и способности да личну Томе треба додати и опште последица општег стања духа креативност и сензибилитет ста стање економије, те начин фи једног друштва. ви на располагање средини у ко нансирања који се разликује од нашег. Закључујем да ми, једноставно, не би требало да нашу архитектуру поредимо са архитектуром таквих земаља у целини, ве11, можда, само у одређеним појединостима. Други закључак који бих извела, нарочито након данашњих изла гања мојих колега, односи се на једно специфично виђење наше целокупне архитектуре, а које би се могло дефинисати као "београдизација" архитектуре у Србији. Једноставно, чини ми се не прихватљивим и нелогичним да ретко спомињемо архитектонска достигну11а на целој територији. наше земље. Укључују11и сва са з нања о нашој архитектонској сада шњости, можда би закључак о њеној вредности био да је она квалитетнија, а можда и не, од наше актуелне процене. Зато ми се чини да би карактер наших буду11их разговора требало да буде такав да обухвати знатно ширу територију него што је Београд. У том контексту, следи још једно У нашем случају, опште стање духа је, чини ми се, створило климу у којој је углед архитектонске струке такав, да она не може битније да утиче на решавање бројних и нагомиланих проблема везаних за градитељство. То је врло болно признати, али струка у целини, не говорим о поједин цима, дефинитивно не може да се супротстави одређеним наметнутим виђењима сопственог идентитета, који је више у домену "извр шавања" задатака, а мање у сфери "усмеравају11е креативности". Наведено је само неколико, по мом мишљењу, општи х опсервација о стању наше ар х ите к туре на крају ХХ ве к а. Из тога би са,ца требало изв е сти з акључак о томе шта се може поправити на нивоу целе архитектонске струке у нашој средини. Чини ми се да би требало интензивно радити на побољшању општег нивоа свести целог. нашег еснафа; свести о значају наше струке за друштво и потреби да оно схвати тај значај. Ту се може додати још и мала јој ствара, сада су у знатној мери потиснути и у први план су изрониле особине које струку у целини друштвено маргинализују. Последња тема, којом 11у и завршити ово кратко и свакако недовољно поетично излагање, односи се на упоређење садашње ситуације у архитектури са стањем у којем се архитектура налазила у XIX веку, када је савремена архитектура почела да се рађа. Тада се архитектура историјских стилова одбацивала као неинвентивна и малаксала, како би се оправдале промене које настају. Данас, одбацивање архитектуре историјских стилова више није тако строго и грубо. Напротив, све ве11и број истраживача тог периода у архитек тури закључује да управо у ок виру архитектре историјских стилова треба тражити клице савремене архитектуре. Та "стилска хидра" која је постојала у XIX веку на неки начин постоји и данас, на прагу тре11ег милени јума. И као што је велики број праваца у XIX веку означио тра запажање о склоности многих архитеката ка прихватању архитектонских израза из страних средина, без довољног познавања филозофије или теоријске подлоге на које се ослањају и из којих произлазе ти архитектонски изрази. Мањи је број наших архитеката који су, снагом свог тал ента и образовања, успели да ус поставе критички однос према оном што је по свету изграђено, расправа о третману архитекте у друштву као што је наше. Одувек је архитекта имао две мо г у11 - ности: да делује као извршилац, односно да физички реализује потребе неког друштва или да делује као покретач и да наме11е градитељске смернице којима 11е се друштво прилагођавати. Мени се чини да су данас у нашој средини те опције донекле побркане, односно да архитекти наме11у гања која су довела до појаве савремене архитектуре, јер су представљали рекапитуалицију свега што је у архитектури до тада било створено, тако се и ми данас можемо позабавити идејом да посматрамо сва стилска трагања на крају ХХ века као рекапитулацију савремене архитек туре из које је могу11е црпити путоказе за архитектуру ХХI века. те да изграде свој став, који одређене ставове тамо где њихо прати архитектонску "моду", али у во мишљење није пресудно, а да ауторској, личној, интерпретацији. су, истовремено, испустили своју

28 о I!( р у r fi п Проф. Дарко Марушић, Архи~~КiОНСКИ факултет у Београду во неколико теза и слика о времену отворених питања й критеријума вредности, о времену у коме је незахвално прогнозама, о времену у коме смо... Следи говор слика, а ја ћу само прочитати поднаслове испод слика. Свети Сава вајара Миодрага Живкови~а у Пријепољу и париски Дефанс. Локално и глобално по значају. Повезују их заједнички мотиви; YXBa~eHa светлост, снага празнине и њено значење, дубока духовна контекстуалност. Скица стања: Од рушилачке спољне агресије која нас је задесила можда је опаснија унутрашња агресија. Да ли се приближавамо хонгконгшком моделу... ИЛИ... или ~emo смо~и снаге да се окренемо светлости... 28

29 Стање данас... диспрезивна архитектонско-ур6анистичка сцена... Архитектура И6арске магистрале као метафора... аутентични архетипски узор српске куtщ с једне, и увезена (а неоцарињена) постмодерна реплика на улазу у Чачак, с друге стране... о t( р у r п.. с т о Или пример париског Рикарда Бофила у Бирчаниновој улици на Славији... На сцени је ур6анизам 6ез ур6аниста и архитектура 6ез архитеката. Време је трансфорамција и деформација. Гу6љење идентитета.

30 Или ћемо учинити заокрет ка етици, ка афирмацији архитектуре тог битног конститутивног чиниоца националне културе попут примера из Европе. Пример 1 - препознајете ли исти објекат? Пример 2 - Корбизијеов марсејски блок из педесетих година, данас... Пример З - Савремена холандска стамбена архитектура у истој вредносној равни са примерима европске архитектуре су и примери из наше средине. Пример 1 - Кућа са зеленим плочицама НеСТОРОВИћа и СтеваНОВИћа, београдска сецесија и кућа Огист Переа у улици Френклин у Паризу.

31 Пример 2 - Рана Модерна у Степојевцу на Ибарској магистрали и на Булевару револуције у Бео граду. Пример З,- Узори, ослонци, и транспоноване вредности националне баштине. Лојаница и Бранислав Митровиli" Анализа форме карактеристичноr AeT c1/tм;l., uртеж М. Лојаниuе Пример 4 - Трем моравске куliе Блок 24 на Новом Београду, Влада Славица и Вратимо се на почетак приче, у Пријепоље. Вратимо се себи, Цитирам Матију Беliковиliа: "Срби су вековима мрак из куliа износили карлицама све док их свети Сава није научио да отварају прозоре"," И порука за крај - мислити глобално, деловати локално.

32 у о Мр Дијана Милашиновиfi-Мариfi, УЛУПУДС, Београд КУЛТУРОЛОШКИ ОКВИРИ РАЗ ВОЈА СРПСКЕ АРХИТЕКТУРЕ У ХХ ВЕКУ Када позитивистички гледамо укупан развој технологије, политике, друштва, намеће се став да је прогрес уствари људски напор да се оствари боља будућност. У ТОМ смислу БУДУЋност често зависи управо од тога шта ми мислимо или пројекту јем о да Ће се догодити. БУДУЋНОСТ не долази сама од себе. Једино ако радимо ствари на прави начин то може начинити добру основу за БУДУЋИ развој. СледеЋИ претходно поменуту перетпоставку да управо ми значајно утичемо на БУДУЋНОСТ својим различитим активностима, покушала бих, у складу са сопственим интересовањем и пољем истраживања, разазнати културолошки оквир развоја српске архитектуре ХХ века односно видове испољавања као што су: изложбе, заједничка деловања, гласила, трибине, и њихову међусобну зависност, као и да уочим значај оваквих начина деловања у контексту градње укупне културолошке свести а са циљем оцртавања оквира у ком правцу би српска архитектура могла или би требало да се развија. Ово јесте веома обимна област за ис траживање и захтева посебан рад али скицираћу само карактеристична испољавања и основне тезе. Културолошки оквир и видови ис пољавања - преглед У ХХ веку у српској архитектури као и у уметности, увек је била изражена дихотомија: изразити национално или се окренути ка светским актуелним узорима. У основи овакве поделе лежи страх од губљења идентитета или националног БИЋа (страх који је не основан и требало би га се ослободити јер уметник, архитекта, креативна личност при стварању, у уметничко дело неминовно уноси део свог порекла, искуства, тла, психологије). ВеЋ летимичан поглед на период до године на примерима изложби или оформљених уметничких група показује да је српска средина увек са закашњењем примала нове утицаје и те шко се ослобађала традиционалних форми изражавања. На светској изложби у Паризу године доминира национална тематика и традиционална форма (што најбоље показује Капета НОВИЋев павиљон), а уметничка група "Лада" оформљена године, која је окупљала ауторе са савременијим ставовима, у основи је неговала, пре свега, проверене класичне вредности. У периоду између два светска рата експлицитно се сусрећу две тенденције, национална и модерна, у две уметничке групе: "Зограф" ( ) је основан са идејом да се супротстави утицају Запада и да обнови и реафирми ше средњевековну и народну традицију; члан групе је био Бранислав КојИЋ, Богдан НеСТОРОВИЋ; и групе "Облик" године, која се, мада није имала писани програм, одлучно залагала за најновије тенденције у уметности. У овој групи деловали су архитекти ЗЛОКОВИЋ, опет КојИЋ, ДобровиЋ. На формирање културолошке климе која је утицала на прихватање одређених ставова или идеја, значајно су утицале стране изложбе које је културна јавност имала прилике да види. Посебно је снажно одјекнула изложба чешке архитектуре одржан а године, када су архи текти први пут на једном месту видели бројна реализована дела модерне архитектуре, што је веома подстицајно утицало на млађе ауторе који већ крајем исте године оснивају Групу архитеката модерног правца ГАМП ( ). Ова група је укупним својим деловањем (изложбама, прогласима, наступима,) допринела афирмацији модерне уметности и продирању западних, савремених утицаја у Србију. Група ГАМП је јединствена појава у српској архитектури и у истраживању културолошког оквира и организоване активности заузима највише место, јер је постала иницијална капсула од које су се ширили модерни утицаји. У српској архитектури још једном је до шло до формирања архитектонске групе и то такође у времену када су се мењали ставови о архитектури. Са појавом плуралних послемодерних идеја, када се напушта интернационално и поново окреће ка посебном, појединачном, оформљена је још једна архитектонска група МЕЧ ( ) која је имала свој програм и веома интензивну изложбену делатност, мада су разлике између ове две групе евидентне. О архитектури до године нема пуно писаних текстова нити специјализованих часописа. (У Љубљани је покренут лист "Архитектура", а у Загребу Технички лист, У Београду у оквиру СКГ или У периодици се пише о архитектури). Одсуство специјализованог часописа који би редовно излазио веома је недостајао српској средини. Појединци су тај недостатак надопуњавали претплатом на иностране часописе, што ипак није могло надоместити аутохтон о грађење кул - r ј(; )!..

33 туролошког оквира у коме се догађа архитектура. Период после Другог светског рата битно је другачији. У потпуности је превладао интернационални дух, а што је било у складу са политичком и идеолошком климом времена. За српску архитектуру овај период је најплодније раздобље у коме су реали зована значајна архитектонска дела и велики грађевински подухвати, што је уско везано уз МОћ државе. О овом периоду тек би требало урадити озбиљнију студију., која би допринела бољем разумевању достигнуfiа тога доба. Веома важну улогу у формирању културолошког оквира кроз изу чавање и презентацију архитектуре дали су часописи: "Архитектура урбанизам" који је у континуитету излазио од , "Урбанизам Београда", "Око", за гребачки "ЧИП ", љубљанска " Син теза", за послемодерни период "Комуникације" од 1981, а у пос ледње време "ДаНС " и најновији стручни часопис чијем округлом столу данас присуствујемо "Архи тектура и урбанизам" ИАУС - а. Манифестације као што је Салон архитектуре покренут од 1974., затим веома значајне мада ретке самосталне изложбе архитеката: Кековиfiа, Митровиfiа, Ђокиfiа и Др., или групне као што је "Групни попртрет-нова београдска архи тектура", затим, пре пар година покренути Семинари о архитектури и урабнизму у Урбанистичком заводу града Београда, као и редовни написи у периодици, значајно доприносе грађењу културолошког оквира за архитектонску делатност. Књиге о српској архитектури и поједи ним ауторима (напоменула бих монографије о архитектима Ђокиfiу, Митровиfiу) објављене последњих година, представљају одраз културног стања средине и њене заинтересованости за простор у коме живи. Но, и поред наведених активности и издања, потпунија и комплекснија анализа или прегледа развоја архитектуре ХХ века још увек не постоји, а изостала је и права стручна расправа о појединим естетским и теоријским питањима архитектуре. То је оно што је током целог ХХ века целог недостајало српској архитектури. Значајна афирмација и препоз навање архитектуре у простору, као и прво валоризовање и вредновање архитектуре ХХ века на историографским основама, остварено је на изложби у МСУ Та изложба, с обзиром да представља покушај т у мачења архи тектонске делатности узи м ајуfiи за вредновање метод историје уметности поново се окренула архитектури тла, јер без корена и упоредних примера није се ни могла писати историја. Овај датум представља и својеврсну афирмацију окретања идентитету, а не само личном ауторском, јер и лично ауторско произлази из неког поднебља, климе, тла. Управо поменута изложба, односно каталог који је остао, одлучујуfiи је културолошки израз и оквир у коме архитектонско дело и аутор налазе своје место. Друга изложба која је требало да сагледа развој српске архитектуре у другој половини ХХ века, нажалост није организована. Овај округли сто може да послужи као извесна замена за потребни резиме у сагледавању промена које су се догодиле : промене захтева, инвеститора и др. Значај културолошког облика деловања Значај свих поменутих облика ис пољавања културолошке свести је несумњив, јер представља индикатор идентитета сопствене културе, њених домета и могуfiих тенденција, односно МОГУћНОСТ благовременог утицаја и пројектовања будуfiих догађања. Без јавне речи и сучељавања ставова - нема ни помака, ни развоја, ни дубљег разумевања сопственог биfiа. Потреба формирања хронолошке базе података за било какво истраживање, препознавање и вал оризацију је показатељ културе одређене средине, параметар цивилизацијског и културолошког нивоа, а покушаји сабирања ствари догађају се путем изложби. Дакле изложбе би требало чешfiе да се организују, уз, наравно, студијске каталоге. Претпоставке : у ком правцу би српска архитектура могла или би требало да се развија Последњих сто година догодиле с у се лепе и страшне ствари - развој свемирс к е технологије, компјутера - али и ратови, геноцид, разарања. Ново време донело је прогрес: Модерна са почетка века (из 20-тих и зо-тих година) била је оптимистична, веровало се у бољу будуfiност. Данас је ситуација другачија и ми се будуfiности плашимо, јер се схвата да је свет уствари веома мали, ломан, крхак, подложан загађењу, уништењу, и да неодговорни појединац може да угрози нашу заједничку егзистенцију. Архитектура дели судбину цивилизације и развоја јер користи њене добробити и материјале и, што је још важније, директно пројектује и одсликава психички простор онако како га у датом тренутку доживљавамо. У том смислу ни оно што се догађа на нашем тлу није битно различито. Данашњи процес глобализације, као одраз претходно поменутих ставова у архитектури, различит је од интернационализма из прве половине ХХ века. Раније је то била тежња ка униформности, стандардизацији, данас је то одраз различитог осећања света у коме управо својим плуралним или посебним одговором обогаfiујемо светску архитектуру чији смо саставни део. Из свега наведеног може се претпоставити да ће процес архитектонског развоја и у свету : а и у Србији, наставити да се одвија у правцу плурализп

34 ма, мада се веli сада уочавају неки од доминантних захтева које liе архитектонско дело морати да испуни. Два основна концепта будуliе архитектуре морају бити заснована на принципима етике и умерености, хуманости и екологије. Наравно, неопходно је задовољити и естетске потребе људи, као и друге плуралне захтеве који, да би били на прави начин изражени, морају бити засновани на искрености доживљавања контекста, регионалног, локалног као и ауторског - личног. У надоградњи, овај процес црпи снагу из сопственог историјског искуства које, захваљујуliи чиње ници да свако појединачно реали зовано уметничко архитектонско дело одражава структуру времена у којем настаје, представља тренутак разумевања прошлог и пројекцију за будуliност. Др Александар МилеНКОВИћ ПРИМАТ ТЕХНОЛОГИЈИ ОПСТАНКА Научни скуп "Архитектура и урбанизам на прагу треliег миленијума", године, послужио нам је за свестрано претресање ситуације у периоду који смо наз вали транзиција. У оквиру расправе посветили смо пажњу том феномену у глобалу, као и одр живом развоју, миграцијама, архитектури у контексту, новим технологијама и пратеliим проблемима градитељства. Склони смо периодизацији развоја архитектуре према календарским раздобљима. То је формална принуда која скреliе пажњу од битних момената а уочава неважности, чиме се допушта деформисање су штине стања и процеса развоја. Период транзиције бивших социјалистичких земаља на преласку у XXI век јесте коинциденција која у извесном смислу оправдава нашу спремност да о проблемима урбо - архитектуре расправљамо на нај ви шем нивоу. Тема данашњег Округлог стола је мини-варијанта теме Интернацио налне конференције која је одржана новембра у Центру Сава. Ово је покушај да се од обиља апсолвираних тема сачини специ фични апстракт који би нас подсетио на тадашње формулације, све са циљем покушаја да се на овом тлу из флуидних сфера тео рије пређе на практично деловање. Европи, без веliих последица на светске економске, културне и друштвене токове. Показало се, још једном, да нема система и подсистема друштвене надградње који није директно зависан од друштвеног устројства државе. Уклапајуliи и урбо-архитектуру у ову закономерну међузависност, закључили смо да је период транзиције, на жалост, карактеристичан не по п~ави неких нових креативних, организационих или техничко -технолошких модалитета, веli по радикалном разгра ђивању веliине суштинских супститута ових делатности. Округли сто у Новом Саду на тему "Архитектура између егзистенције и етике" само је још једна прилика да укажемо да је раз арање моралних друштвених и струковних норми узрочник незавидном стању у коме се налази друштво и, самим тим, цела дру штвена надградња. Ако смо пре четири године оптими Током анализовања актуелне ситуације у свету на пољу урбо архитектуре, главну пажњу усмеравали смо на феномен планетарне урбанизације, еколошку девастацију и "интернетизацију". Истовремено смо закључили да је укинут антагонизам Исток - Запад на идеолошком плану, као нека врста компензације за растуliи јаз на линији Север - Југ, што је требало да обезбеди из балансиран међународни однос који би повољно утицао на укупну геополитичку ситуацију. Транзиција је у таквом амбијенту ипак била регионална сметња у стички осматрали хоризонте XXI века, то је било у контексту свет ског, или бар ев ропског, развоја архитектуре и урбанизма. Навикнути, да не кажемо идеолошки издриловани, да све појавности и токове класификујемо на пре мисама интернационализма марк систичке провенијенције, свесно смо потискивали све што садржи национални предзнак или макар регионално одређивање. Фло скула о "мондијализму као импе ративу сутрашњице" покривена је брижљиво напретком технологије и благотворношliу глобалне информацијске мреже. При томе се систематски потискиввала чињеница да је највеliа драго ценост Планете то што постоје

35 р аз л и ч итос ти и н иј а н се у свим сфер а ма и об л ас ти м а. Опирање п а рн ом ваљку култу р о лошке и с вак е др у г е нив е лације ни с мо ипа к зас н и в а л и н а о се ћањ у угрожено сти н а ц и ј е, в е ћ у и ме от ре с ања од п р им ит и в изм а тзв. приградских с л оје в а и " н о ве елите ". Насто ј али см о да очувамо копчу са Западом тј. светом, употребом традиционалних неимарских атрибута и поступака. Околности су се из темеља промениле. Колико су неупутне све наше идеалистички интониране стручне сесије којима желимо да моделујемо наше Б УДУће градове и објекте, види се из догађаја који су марта потресли свет, а нас уздрмали до костију. Транзиција и т з в. престројавање у ходу из самоуправне утопије у " тржишну мизантропију", ма колико да на м се чини одбојном, у поређењу са праксом и манирима босова Новог Светског Поретка (НСП) личи на пасторални вод виљ из " Чаробњака из Оза". Разговор о стилизацији, перформансама и футуристичким визи јама српске архитектуре и урбанизма на прагу ХХI века не може се издвајати из контекста турбулентних догађаја у свету који нас запљускују свакодневно са свих меридијана. Околност да је наша Планета глобализована као никада до сада, те да су све економске, привредне, градитељск е, произ водне, научно-техничке и кул турноуметничке области међ у собно врло прожете унутар сваке земље и на нивоу нација и раса... доводи до тога да све текуће светске "трендове" заједнички проживљавају. Самим тим, сви аутархични, аутентични, и спе цифични вредносни системи своде се на нивелациону раван која поништава постојеће разлике. Невоља није толико у амалга м ирању вредности током "meilрог! " процеса којим се унифи цирају продукти стваралачког генија homo sарiепs - а у глобалу, већ у томе што тај процес иницира, дефинише и усмерава врло ограничена структура МОћНИХ институција и познатих (или анонимних) личности изузетне МОћИ и утицаја у свету. Симптоматична је, улога градитеља у описаном амбијенту. Поводом уласка у последњу годину ХХ века, на пример, не толико маркетиншки, инжењерски и креативни потенцијали... већ на : глашено политички императиви били су замајац идеје о подизању фамозне " Миленијумске куполе " у Лондону. Британска поли т ичка гарнитура, као перјаница демократски дезавуисане, морално нагрижене, геополитички компромитоване и вазалски према САД настројене Европске уније, извела је кален дарски, финансијски, конструкtepcko-и3вођачки крајње исфорсирани шоу. Дакако, без премца по спектакуларности и интензитету медијске кампање. Ова заиста импозантна "Купола миленијума" требало је Европској унији, нарочито господи Блеру, Куку и Робинсону, да послужи као гигантски "поклопац" казану у коме је, по канибалском рецепту питекантропуса, скуван цео један мали народ на "брдовитом Балкану " током бесомучне кампање невидљивих и видљивих "АНђеос ких крила ". Како се дивити тим фантас тичним градитељским иноваци јама, перфекцији, грађевинскозанатским склоповима и детаљи ма, маштовитости креатора садржаја здања и беневоленцији донатора астрон ом ских инвести ционих средстава за ову мегаломанску циркуску шатру..... како јој се дивити када је она тек мали тег на једном тасу мондијал истичке цивилизацијске ваге, док је на другом тасу хрпа српских згаришта и гробова, уз посмртне остатке палате Уј е дињених нација, као симбола колапса међународних норми?! Говорити о судбини само једн е националне архитектуре, после горког иску ства стеченог током агресије НАТО-алијансе на нашу земљу, врло је тешко ј ер би тиме свесно окренул и главе од чињенице да посл е ње " ништа н е може да буде као пре"... Нови Светски Поредак није некаква краткотрајна бура већ планетарна " НОћна мора" која постепено али незадрживо продире у снове свих људи на свету. Квалификатив " не з адрживо " услован је јер ће НСП ипак бити задржан, а та извесност подразумева одлучан отпор сви х и свуда. Разумљиво, градитељи и архитекти не могу остати на зачељу ток Покрета отпора и у том смислу треба да се конципира и редефинише стратегија домаћег неимарства, архитектуре и урбанизма. Поједине конкретне идеје и сугестије изложене су на VIII Урбанистичком салону у Ни шу, са нагласком на ревизији стандардних параметара урба ни з ма и архитектуре, те глобалних критеријума просторних планова Републике и савезне државе Југославије. Предстојећа борба за очување мултиполарности у свету, мултикултуре и свих специфичних вредности народа који насељавају Планету обавезује и неимаре. У том светлу посматран, проблем кодификације српске архитек туре прераста оквире стручног саветовања и јавних трибина. Претходно треба да се дефинише национални циљ, доктрина и стратегија историјског опстанка српског народа на својим вековним просторима. Оно што је већ сада јасно, то је да ни коминтерновски интернационализам, ни демагошки мондијализам, нити социополитички егалитаризам нису опције које у овом историјском тренутку имају оправдање или довољну уверљивост да би српски народ посегао

36 о за њима. Пренесено у сферу градитељства, треба да будемо уздржани у примени страних модалитета архитектуре, али самокритични у примени традиционалних обличја, материјала и садржаја. Крајем девете деценије одбранио сам докторску тезу која је, између осталог, дефинисала вектор домаће архитектуре у правцу развоја "естетичког плурализма ", што је данас потврђено и актуелно! На оваквим бројним, а релативно кратким скуповима - са једним насловом међу учесницима нерасподељеним на мање целине - врло је незахвално одабирати сопствене теме за које се да претпоставити да би се лако могле преклопити са темама других учесника, поготово ако се има у виду временска ограниченост наступа. Ипак - и у случају преклапања тема и теза - постојао би квалитет који се огледа у евентуалном међусобном потврђивању ставова, закључака. Крајње лично одбојан према политичким дискурсима, не могу да ОДОЛИМ запажању које ме већ годинама заокупља. Ми овде говоримо о архитектури, о урбанизму, о уређености простора а све то са предзнаком или атрибутом националног или, ако ХОћете, државног. А баш са тог становишта наш простор је недефинисан, нераспремљен, просторност која подразумева термин "српска" у наслову овог скупа као да се, у много ком случају, пренела у својој брљавој варијанти и на наше архитектонско-урбанистичке делатности. Нисмо ли, последњих година које припадају зони прелива векова, скоро сваке вечери гледали скупове код највиших представника наше власти у јед номе салону где два до три човека, учесника, етеријерски, просторно, архитектонски обитавају нормално и пожељно док су сви остали негде затурени, забачени у примајуtiој просторији здања које, на неки начин, ре презентује све нас!? Свих или ско ро СВИХ тих вечери, ако се сећате, гледали смо у Риму - док смо слушали опаске о нама оданде - кадрове Бороминијеве Свете Ањезе. Све претходно речено спомињем не само запажања ради већ и због дилеме: да ли, на овом и оваквом скупу, уопште "јадиковати" над стањем нашег фонда или се посветити оним натпро сечним остварењима која би нас с поносом могла репрезентовати далеко од наших граница? На прелазу векова постављам себи, и Вама наравно, још једно пи тање. Треба ли говорити заправо о архитектонској култури уместо о архитектури у ужем смислу, треба ли се упитати и пропитати о стању наше урбаности као глобалне категорије? Смемо ли поставити питање о некаквом на шем помало већ генетском неразумевању "празног простора" и страху од истог? Како овде третирати Град, како третирати Урбанизам, а поготово како уочити зону преклапања архитектонских и урбанистичких тема? Има ли краја одговарању на стручна питања, разлабављена и разла бављена дневном политиком, тамо где нам се веома често сервирају корупционашки заливени > одговори ПОПУТ ' другог, урбанистичког, краја батине доградње на Тргу Републике започете на првој, архитектонској, страни унаказивањем Дечје клинике. 3локовиtiа овде не спомињем случајно. У историјској науци савременог доба већ су врло заснована тражења и уочавања догађаја којима су стварно, у смислу повесног развоја или заокруживања периода званог столеtiе, целине започињане односно завршаване. О томе је професор Андреј Митровиti изванредно говорио пре више од годину дана у Музеју на Ушtiу. Аналогно томе а у поводу теме и у поводу помињања 3локовиtiа, чини ми се да смо ми, из двадесетог у двадесет први век, "почели да прелазимо" године. Календар се очито разишао са снагом стварности, са оном српском архитектуром у оквирима претходних југословенских окружења, колегијалности, утицаја и такмичења, инвеститорске потентности и грађевинарске моtiи, законопоштовалачке доследности. Претходна половина мог изла гања можда делује некоме знатно песимистички, зацрњено или бесперспективно. С обзиром да је, без увођења сопствене вокације, посао и обавеза оног ко се бави јавном речју да да што реалнију а не наручену слику ствари - износим овде једно виђење које, ево, добија и друге аспекте, друге ноте. И теоријско је и практично питање по чему вреднујемо српску архитектуру иначе, а конкретно данас на преласку из века у век? Уколико третирамо опште стање и ниво, мислим да смо у лошој кондицији, запретени и изубијани. Уколико пак, а једнако сам склон и таквом мишљењу, меримо само врхунска остварења наше архитектуре чини се да ствари стоје битно боље. Не знам колико је можда и да ли је уопште Милош Перовиti претерао када је недавно потписао

37 своје речи да српску архитектуру деведесетих карактерише "узлет без преседана". Знам да известан број веома добрих појединачних остварења негде нестварно лебди изнад и мимо опште продукције и опште слике ствари које сам малопре спомињао. Можемо се ми, наравно, питати како је то могуће и да ли је логично да поврх балканског купуса од укупних дoгa~aja, у сфери Гpa~eњa егзистира сегмент продукције који несумњиво јесте репрезентативан. Објашњење, по мом схватању, лежи у чињеници да смо претходних деценија били ментално усмерени да имамо уједначене и довољно квалитетне параметре, а ненавикли на "пробијања" норми нити са доње нити са горње равни. На крају века једног и на почетку века другог, нестале су деперсонализоване наруџбе у архитектури, нестали су или скоро се угасили велики гра~евински комбинати, испарила су стамбена насеља као жанр новопроје к тованог, скоро да немамо велике државне инвестиције попут Народне банке на Славији или Нафтагаса у Нвом Саду који су, без обзира на домете архитектуре, заоставштине времена од Дом штампе нема разлога да једнак понос не осећамо што имамо и "Прогрес" у Кнез Михајловој улици. Ако већ имамо Аутопут као, што Бата Стојков рече, најважнији београдски булевар, немојмо том ружњикавом чињеницом пренебрегнути Пиласановиiiев "Сте Ко" на њему. Ако је, у најмању руку, урбанистички чудно да се из апартмана нај луксузнијег престоничког хотела гледа под собом у безинску пумпу, не анулирајмо изузетне квалитете њеног архитектонског дизајна. Дерегулативност пост модерних времена, аутономност архитектонских поетика дозвољавају да, на крају овог удвојеног текста, поло жимо још дилему о аутентичности наше архитектуре. Подсетимо се силног мучења темом о пожељном лику новопројектованих српских православних цркава па ћемо јасно отворити и - Уfи~Р; 't-i") r.: r;~ ~;'"-g.!фмгi.. ~r~ АРЛ}I,t{.&Т/Р'/ - 'К/' /vr'ft'),f.;!)'~\~~'r.j-~~bl)~ ;.~?x.~) - ;;E?'<"tJi.. Q Н~~,:)Л!'I'5!.АЈ\.I} -:<i',~.!../~у(ј~r,'~!'ri":'1:'';''\'л/\ ГјР;',[Ь )џ... ~Р~':}~~!јЧ/ - Гlа"/r<Э-"Н"И ГA~C:~J -/Ро./гIJ):}Z'Е.. ' C-~! C;Г~I ''''''''~~ ~P=.!.J;J!"'::":Г:'I/ - ; JJJ~~(;...,'."'~~ r,l_o 51-J\~b ~;5J~ /'-!:Ј::r:Л:;';t ~F;';'\'I~(~\ ~1 ~r:;(s~~ У р:;;,:,,:;:.г'3:л.!~ / '/.\(' '11\ (1!J " lr'\ /j '\ ;'!" г'l~ Arl.-r'" -.?.1-,...-1,,, J.~.",r. г-' ~/"'.oг~ - Ч/;~IЩ'fг 1 Ј.'гИ~КРАТ':1- ~?.д-7~ И==-ЗАIbЕ C~I"r/,:j,!~ ~~ie - f U"'РП'.. ~ј;;}.~!/i ir;"1 -'..1 B1J\(ApJi:.\ }~f,'.:;'r;;г;ј/~';' );'r"'ј!;-ј I;Cц}..G.~r!.!..,j J;!Jr:.., ~j;c;.!).- Prp>~. СРб~!,;је i;g'i1'::f;vp J-)~/.< :.'т?х. '!Jc1VJ (J.;GfJ IT)L ~J/Jr;r~~i:f- ijp~~u~(,'i!'j ~ 1./Ј {;';Р!) ~~~~/!!Ј~~Ј!~с.-1 :Гj~\~OJ;'~!j _ -;У!..У"Л:::Н9 ~I '""\'P~' /~I rrриг/ffгј!l ГI!J!.j i..' /~~r :!.-;~ - Г~{//. ср;. ~/З~G).I Л!)~;'.IШ~Г ;1 ral~ - C:!;' r.l' пр;) ;/}ЈЩf' /;(!)iff~,'<:::x' ~A - ~/J()I:;:rO /y!r/7p~!1:'!j&?~~~p'"!..~~ - tчr<о IfЈэ;tсrј ;'rj\..t.t'!;,j1./ -AfI ~(' FG) Fp')...'..vr;'~r""'7), - "rrrpt}fc... l~.,!,..\ :)JE=- ~ роr~i\""i. о пре кризе деведесетих и свега онога у чему живимо. Не може се не приметити да је Me~y најцењенијим делима српске недавне архитектуре огромна веiiина ре дискурс аутентичности. Вила на Топчидерској звезди архитекте Мирковиiiа по много чему је супериорно дизајнирана _ CТ:flJl!p~~'m!c..T CP:";;I~:f!. 'ј -;~~;гтg;;с:fi'iр5''..!./~i;::'':j;;).) лативно мањих здања, да су она и изведена - али и ин често у градским центрима који вестирана. Питање је су претходно деценијама или пре само да ли нам превише скакани као локације или запуњавани невештим, неинвентивним модернистичким градњама. Чак и тамо где су урбанистички параметри на ивици онога што називам "регулационим ексклузивизмом" - попут нових здања у Kapa~op~eBoj улици у Београду - склон сам да у томе пре видим на нешто личи? Зато мислим да ћемо у наредни век најбезболније, а више но ваљано, уiiи ако многобројне тренутне оцене, с краја на крај лествице, о свежој Јобстовој црвено -б елој куiiи на Новом Бео озбиљну позитивну вредност него спорност. Ако СМО У години граду, препустимо времену по истеку "великих ој и даље горди на Богојевиiiев прекретница". ' ;7.Ј

38 il е

39 ~..: Радомир МалобабИћ р Е 3 И М Е: ~ '" ~ ": ;:: Нови Закон о планирању и уређењу простора и насеља '" отвара могућност ИЗРаАе планова и за спеuифична ~ т Просторно уређење развојна ПОАручја, као што су инфраструктурни О КОРИАОРИ на ПОАручју Републике Србије. У РаАУ се р констатује Аа се нису у потnyноаи аекли сви, а н Q, посебно информаuиони услови за израау таквих инфраструктурних просторних планова, али Аа их треба РаАИТИ, уз П неоnxоана ограничења. Посебно се обрађује појам!i граниuе Плана и преалаже начин њеног ОАређивања. а коридора Суштину рааа преаставља преалог избора просторног МОАела са принuипима, ОАНОСНО упориштима Плана. Аутор сматра Аа после фазе "Аијагноза стања " треба ~. Аа се пређе на избор хипотетичког МОАела и Аа се поставе принuипи који се проверавају на конкретном простору. У РаАУ се навоае примери изабраних упори шта МОАела, која се проверавају за ПОАручје инфрааруктурног КОРИАора МакеАоније ". " Ниш - граниuа БЈР Кл,учне речи : КОрИАОр, Аијагноза, МОАел, упоришта, Spatial Organization о( принuипи, уређење КОРИАора, граниuа плана. In(ratructural Corridors У80А Abstract: New Law оп Planning and Organi- Нови Закон о планирању и уређењу простора и насеља zation о' Space and Settlements Републике Србије [1] преавиђа и ИЗраАУ проаорних opens ир а possibility to elaborate планова мрежа инфрааруктуре. Иако је у spatial plans о.' specific develop- претхоаном закону поаојао сличан плански Аокумент, ;ij ment areas i.e. infrastructural corri- ипак је ИЗРаАа оваквих Аокумената у нашој планерској cl. dors in the Republic о' Serbia. This регулативи новина и нааамо се, корак нanреа, не 6 Q) '-" рарег argues that basic prerequi- само у планерској пракси. ОЈ ',;; sites аге not yet met, especially in-, \D ОАавно се у простору ИЗАВајају ПОАручја спеuифична cl. u formation prerequisites, necessary :;: по својој функuији У развоју и стога је било ~ 'ог elaboration о' such spatial :s: неопхоано Аа се она и планерски обрађују, те тако :Ј: plans, and they should Ье done tak- \D '" развојно усмеравају у кориа uелине. КаА је cl. ;., ing саге о' necessary limitations. :s: инфраструктура у питању, ОНАа се на простору ~ Noted is the issue о' borderline- Републике Србије иаичу КОРИАОРСКИ правuи који су ~ determination о' а planning агеа Q) 1- вишеструког саобраћајног и развојног значаја. :s: and ways о' its determination. х cl. The basic сопсер! о' this рарег is а Просторни план Републике Србије Аефинисао је '" ~ suggestion how to choose spatial инфрастуктурне КОРИАоре у Републиuи и тиме ~ :s: model with its principals i.e. stand- I:i резервисао проаор за њих [2]. ИзраАа просторних :Ј: :s: points. Author argues that а phase планова инфраструктурних КОРИАора је активност ",' :s: о' diagnosis о' the current condi- имплементаuије просторног плана Републике и :Ј: ;ij tions ought to Ье followed Ьу the cl. Аетаlbније Аефинисање уређења простора на ПОАручју :s selection о' the model and that h у- КОРИАОра. 110 сааа такви планови нису рађени за :s: ;:;; pothetical principles should Ье es- простор Републике Србије, тако Аа су практична ~ :Ј: tabiished which аге to Ье applied :s: искуава веома скромна. У овом раау износе се 3 оп the concrete space. А рарег ~ искуава из израае јеаног таквог Аокумента [З]..ё :s: gives several examples о' chosen \D '" models applied in the infrastructural \D О ;;; corridor Nis-state borderline о' FRY су: како ОАреАИТИ граниuу Плана, која су основна :2: " о' Macedonia. упоришта за израау Плана, те како поаавити cl. :s: :;: Кеу words: corridor, diagnosis, о ;ij model, standpoint, corridor spatial UИlbем квалитетнијих ЖИВОТI-jИХ услова на ПОАручју "- cl. organization, plan borderline, etc. Плана. <1 Основна питања на која се покушавају Аати ОАГОВОРИ хипотетички МОАел БУАуће организаuије простора са п Q t н I!t р њ ~

40 СА. /. Осовине интензивног развоја у Fепублиuи Србији с1. 2. Мрежа аутопутева у Fепублиuи Србији Извор: Просторни план Републике Србије,.юкументаuиона основа Извор: Просторни план РепуБАИке Србије тематски ИЈвеldТај, СlОбраliајна инфраструктура, ГОА. ИНФРАСКТРVКТVРНИ КОРИ АОР V ПPOCrОРV И ОСНОВЕ ЗА ЊЕГОВО ПЛАНИРАЊЕ Појам инфраcrpупурног КОРИАОра Формирање инфраструктурних КОРИАОра у простору је развојни пощхват са виwеструким последиuама. Инфраструктурни коридор по правилу сачињава пут - као основа, коме се придружује железниuа и нови саобраћајни сиаеми као ЫТО су: телекомуникаuије, гасоводи, нафтоводи и др. Чеао је свима њима водил,а река, која може бити и пловна. Основни фактори који одређују положај инфраструктурних сиаема у неком простору су природногеографски услови и веwтачки створене вредности. Ови први су по правилу пресудни, али у новије време и аворене вредноаи у проаору могу омучивати о правuу коридора ( велики градови, инщарије и сл.). Коридорски појасеви у простору представл,ају, по правилу, и најразвијенија подручја, а често се за њи х веже и термин " осовине развоја ". Иаражујући узроке формирања инфраструктурних коридора у простору Републике Србије, fl. Периwић [4] наводи природне вредности, рељеф и, у новије време, конuентраuија људских активности. На основу природних богатстава и услова рељефа, формирани су важни правuи који воде долинама река Саве, Велике Западне и Јужне Мораве, Ниwаве, Ибра, Тимока ИТД. ОВИ правuи историјски битиwу као путеви, привлачећи људски потенuијал и економске и друге развојне потенuијале. Чињениuа је да су управо велике зоне конuентраuије привреде и становнитва на проаору Републике Србије нааале у подручјима инфрааруктурних коридора. Основни инфрааруктурни коридорски праваu и најзначајније зоне развоја на простору Републике Србије су од Суботиuе на северу, преко Новог Сада и подручја Београда, долином Јужне Мораве до граниuе са БЈР Македонијом. У правuу истока и запада иаичу се правuи : долина Западне Мораве, Савски појас и долина Тисе. Ови коридори, као развијене зоне, захватају око 2З% територије Републике Србије, а у њима живи око 60% становника Републике и ради виwе од 60% запослених у Републиuи [5]. Ови подаuи говоре да поаоји узрочно-последична веза између коридора крупне инфрааруктуре у проаору и проuеса кониентраuије људског потенuијала, привредних и других вредноаи. Разматрајући утиuај путне мреже у развоју простора Републике Србије, Р.Малобабић [6] указује да су готово подударне слике које представл,ају осовине развоја Републике и магиаралне саобраћајне правuе у проаору Републике Србије (Сл. 1 и 2). Разматрајући улогу инфрааруктуре, Б. Краић [7] иаиче да она представл,а арматуру у проаору, односно да има сличну улогу као крвни судови у људском организму. 40

41 Укратко научна и стручна опажања су нпр. само један инфра- инфраструктурни коридор и П указују на потребу да се значајни стурктурни систем у коридору и подручје плана је практично један укупне развојне улоге, они треба субјектима у коридору нанети чито не у класичном развојном да добију сво ј еврстан приоритет у ытету и подређену улогу. Такође, смислу. Инфраструктурни кори - планерској активност и и код нас, овако замиwл,ени планови дор јесте техничко-технолоwка ыто произла зи и из најновијих представљали су планерску uелина у саобраћајном или, бол,е технолоwких потреба у саобраћају нераuионалност. рећи, транспортном смислу, али на простору Републике Србије. Наиме, захтеви за бржом ном, политичком или хисторијскоинтеграuијом у Европу и свет намећу потребу изградње аутопутева, пруга за велике брзине, оптичких каблова и др. КорИдОРИ ће због својих техничко-технолоwких реыења у просторима кроз које пролазе изазвати промене и нове односе, које планерска струка мора нови инфраструктурних коридора не и друге инфраструюурне uије и друге негативне појаве. Нови закон [9] је настојао отклоне и развојна uелина у простор- нити управо те глобалне недостатрадиuионалном смислу. Стога тке, тако ыто сада просторни плаизрада просторног плана са елементима регионалног плана интегрално обрађују све са06раћајможе довести до запоставл,ања су wтине и основних uил,ева израде системе у КОРИдОРУ истом метотаквих планова, као ыто су: дологијом. Овим се избегава неусдетал,нија резерваuија простора за клађеност, доминаuија једне функпоједине системе, усклађивање односа међу системима у коривалоризовати, како би се БУh.Yћи Тако, у члану 13. новог закона пи- дору, усклађивање односа са приодноси ускладили са жел,еним ые: "Просторни план мреже родним и створеним вредносразвојем и квалитетом живл,ења инфраструктуре доноси се за тима, као и сагледавање утиuаја на на тим просторима. подручје инфраструктурног животну средину. Реыавање VПОРИldТа 3а И3раАУ проcrорних планова инфраcrpуктурних КОРИАОра коридора, односно просторно- развоја појединих привредних функuионалну uелину, за тех- грана (пол,опривреде, ИНh.Yстрије ничко-технолоwки инфраструктур- и др.), развоја насеобинског ни систем одређен просторним система и сл., није могуће квали- Основнаупориwта за израду ових планом wирег подручја или актом тетно третирати овим планом, планова су у важећем Закону о органа намежног за доноыење управо због његових спеuифичних планирању и уређењу простора и плана ". Овај члан није деuидирано граниuа. Т е проблеме треба реыанасеља, као и у Просторном плану искл,учио ни израh.y просторних вати регионалним плановима, а Републике Србије. планова за само један технички реыења из регионалних планова Обавеза израде просторних планове инфраструктурних користруктурних система постојала је и у Закону о планирању и уређењу простора који је важио од Просторног плана инфрагодине [8] до доноыења новог закона. Наиме, у члану 9. стари закон је прописивао слеаеће: "....Ilетал,ни просторни план доноси се за пол,опривредна добра и комплексе пол,опривредног и ыумског земл,и ыта и ыума, коридоре јавних тј. просторни план мреже инфра- пролази коридор значило дуплипутева, енергетске КОРИАоре... ". На основу овог закона израђено је Миwл,ења смо, такође, да у имплевеома мало планова али су се ипак систем, ыто можда није добро, могу бити имплементирана у планова појединих инфраали је у Министарству грађевина заузет чврст став да просторним дора У обиму који је релевантан планом треба уређивати коридор- ско подручје захватајући све магистралне инфраструктуре системе, а не реwавајући будућ- ност само једног. У том щху урађен је и подзаконски акт, Правилник о садржини и изради просторног плана [10]. Амбиuије ових законских одредби су велике за суwтинске uил,еве израде структурног коридора. Стојимо на становиwту да је регионални просторни план - план виwег реда од оваквих спеuи- фичних планова и стога би давање претераног значаја развојним проблемима ПОАручја кроз које структуре - по определ,ењу закона - требало би да буде и регионални план. рање послова и нераuионалност. ментаuији Просторног плана стекла нека искуства која су Тако, у члану 12. Правилника који Републике Србије приоритет треба пренета у нови закон. Суwтина детал,није разрађује садржај дати изради регионалних прозамерки тим плановима је да су плана, стоји да он мора да има и сторних планова, иако сматрамо били виwе техничке природе, а садржај регионалног плана. Не да се просторни план мреже мање просторно-урбанистичке. по сумњајући у добре намере инфраструктуре може радити и правилу, то су били регулаuиони законодавuа, може се изразити без мрежних регионалних планопланови са мало просторно- одређен скептиuизам у могућност ва. Само истичемо да би урбанистичких узанси. Обрађивали израде оваквих планова. Наиме, планерски амбијент био много коридорски простори п ланс ки оправдано је постојала опасност исечак у простору и не представуређују. Због своје саобраћајне и од реыења која могу другим ља неку регионалну uелину, нарот њ

42 п р о с т о р н Q њ ПОГОАнији, уколико би пре ИЗРаАе просторног плана мреже инфраструктуре имали Аонете регионалне планове. Регионални просторни планови јоы нису Аонети, те је јеаино Просторни план Србије - план виыег реаа који може послужити као репер за израау планова инфраструктуре. Мфиниwyћи UИlbеве, Просторни план Републике истиче управо интенuију Аа се у КОРИАОРУ приоритетно утв РАе ОАНОСИ разних инфраструктурних система, РаАИ побоlbwања функuије система [11]. Просторни план Републике Србије Аефиниwе КОРИАоре аутопутева у Реnyблиuи Србији и наво АИ ыест таквих КОРИАора (Сл. 2). имати и генерални пројект. Генералним про ј ектом yrвраила би се инжењерска и економска оправааност БУАУће трасе инфраструктурног КОРИАора коју би просторни план просторнопланерски валоризовао. Управо овај захтев је проблематичан, јер је у' наыој пракси теыко синхронизовати ИЗраАУ оваквих пројеката и, по правилу, сви инфраструктурни системи нису обрађени на истом пројектантском нивоу, ыто је озбиlbна сметња имплементаuији појеаиних система у БУАући план. Стога постоје АБа реыења: или приступити израаи св их генералних пројеката инфраструктурних система у КОРИАОРУ и тако испоwтовати тај важан услов, или приступити ИЗраАИ плана са неаовоibно информаuија за појеаине системе. Проблем се може превазилазити и у току рам, тако ыто ће се траса и услови појеаиних инфраструктурних система Аефинисати са релевантним пројектним кућама и јавним преаузећима наалежним за појеаине системе. ПРОСТОРНИ ПЛАН ИНФРАСТРУКТУРНО Г КОРИДОРА НИШ - БРЈМ Не улазећи у прогнозу, МИWlbења смо Аа термин "аутопутеви " није најааекватнији и Аа би ПОАобнији био термин" саобраћајни кори АОРИ". Наиме, инфраструктурни КОРИАОР је по правилу саставlbен ОА снопа инфраструктурних система и уколико би он био само ГРАНИЦЕ ПОДРУЧЈА ПЛАНА аутопут не би имао толики значај и улогу у простору. Истиuати само јеаан саобраћајни систем (аутопут) није чак ни саобраћајно ааекватно ни примерено. У пракси постоји логистички приступ инвеститора за ИЗраАУ просторних планова (план само јеаног система), ыто је наставак планерске праксе из проылости, и то не би требало прихватити. Теыкоће КОА ИЗРаАе плана свих инфраструктурних система у КОРИАОРУ постоје због неаовоlbне истражености и несинхронизоване пројектне и Аруге АОкументаuије за појеаине системе. Ова запажања указују на то Аа је створена таква законска основа Аа се могу РаАИТИ просторни планови инфраструктурних КОРИАора, али Аа јоы има неаоречености и теыкоћа у пракси. ПореА планерског амбијента, неопхоано је остварити и пројектантске услове. Т о практично значи Аа би за сваки инфраструктурни систем требало ГРАНИЦА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ДРЖАВНА ГРАНИЦА ГРАНИЦА ОПШТИНА ГРАНИЦА КАТАСТАРСКИХ ОПШТИНА - ТРАСА ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА с1. Ј. Граниua просторног плана непосреаног КОрИАОРСКОГ ПОАручја 42

43 Такав п лански доку мент имао би пруге Ниw - граниuа БЈР Маке- да граниuа подручја инфраструк- П неједнаку обраду пој едини х сис - доније. LlaHac то виwе није случај, турног коридора треба да иде гра - р тема и његова укупна вредноа би тако је зона утиuаја за тај ниво ниuама опwтина, или катааарских () због тога била умањена, тако да га услуге мања и ОА 5 км. Практично, опwтина, с тим Аа УАал,еност ОА t је неопходно допуњавати у мери у превоз железниuом кориае само крајњег инфрааруктурног којој сазрева а кт и вноа на аановниuи насеља која имају сиаема (пруге, пута и реке) не Аефинисању појеаин ИХ сиаема у железничку пругу. Супротна треба Аа је мања ОА 1 км, а не већа простору. Ка ко сада аоје ствари, кретања су код зоне утиuаја ОА 5 КМ. Овако формирана о принуђени с м о Аа раа И МО управо аутопута. Наиме, експанзија и граниuа у потпуноаи може Аа овакве планове са не ј еанаким значај путног саобраћаја уопwте, УдОвол,и потребама графичке и нивоом обраде појеаиних сиаема условили су повећање утиuаја у Аруге обраае плана са становиwта У КОРИАОРУ. Тако је при изради ПОАручју кроз које пролази пут ви- суwтинских uил,ева. Наиме, кад су ~ Проаорног плана инфра- ыег реаа. За конкретан пример у питању техничка реыења инфра- t1i аруктурног КОРИАора Ниw - аутопута [-75, може се конаа- структурних сиаема тј. она која граниuа БЈР МакеАоније овај товати Аа је зона утиuаја и АО траже највиwе простора, реuимо ~ превазиђен је АОГОВОРОМ да питању Аал,инско путовање и ког регионалног пута, онда је I км појеаини инфраструктурни УКЈоучивање саобраћајних токова АОВОљан Аа се технички реwи системи у одређеним Аоменима исток - запад на транзитни праваu чвориwте и да се просторно обраде егзиаирају само север - југ на простору Републике саглеаају сви утиuаји (намена информативно. Наиме, планска Србије. земл,иwта, среаина и др. ). обрада реке Јужне Мораве као пловног пута, гасовоаа као енергетског система и Аелимично железниuе као, " брзе пруге" је виые Аекларативна него ыто је инже - на развој проаора, Ll. Периwић изради Проаорног плана инфра - [12] иаиче Аа су зоне утиuаја у аруктурног КОРИАОра требало појасу wирине км за путеве формирати Аве граниuе плана: И и ИИ реаа и магистралне јеану за потребе формирања анањерско - технолоwки и економски утемејоена и проверена планер- АРУГУ - планску граниuу непоским инструментима. Разматрајући проблем утиuаја пута Стога закјоучујемо Аа би при железничке правuе. Са практичне стране, зоне утиuаја Постоје и МИWЈоења Аа би МОЖАа су веома сложен проблем, а најбојое било радити истовремено глеаајући суwтину планског АОКУи проаорни план и генералне мента - то је пре свега проаор за пројекте појединих инфра- физичку КООРАинаuију и уређење аруктурних система у КОРИдОру. простора и стога граниuу зоне На основу Аосадаwњих искуаава треба свеаи на те димензије. сматрамо Аа би та синхронизаuија Граниuу утиuаја wиру ОА 10 км ОА активности била веома пожејона и неке замиwјоене осовине "граниuа планског ПОАРУЧпрактично би, у датим условима, коридора, треба формирати због правилу чине граниuе катастар- Аала најбојои план. аналитичко - документаuионе основе плана, због израде СТУАија, ОАређlllа..е rpaнllua тј. дијагнозе аања. пpocrорноr ПАаНа IIнфраcrpуктурноr K0pIIAOpa ОАређивање граниuа ПОАручја Просторног плана КОРИАОра није теоретски ни законски усаглаwено. Наиме, неопхоано је УТВРАИТИ Законска регулатива није овај проблем обухватила суwтински, већ се препоручује Аа граниuе плана, по правилу, треба Аа БУАУ граниuе опwтина или граниuе катастарских опwтина [1 З]. ЛИТИЧКО-Аокументаuионе основе и среаног КОРИАОРСКОГ ПОАручја. Прва граниuа ПОАручја била би Аефинисана као граниuа зоне развојног утиuаја инфраструктур- ног КОРИАора ("wира граниuа плана " ) коју по правилу чине граниuе опwтина, а Аруга као ја " (физичких утиuаја), коју по ских опwтина у близини инфра- структурних система ( Сл. З). На сликама 4. и 5. ВИАИМО могућ- ноаи дефинисања граниuе ПОАручја плана у случају максималног размака ОА крајњег инфраструктурног сиаема (Сл. 4) и случају кад је УАаЈоеност зоне утиuаја инфрааруктурног минимална (Сл. 5). КОРИАора које су спеuифичне за Тражећи најбол,е реыење, уз појеаине просторе, а зависе ОА тежњу да се зааовол,и захтев за ХИПОТЕТИЧКИ MOAfA ПМНА рејоефа, гуаине насел,еноаи, утврђивањем физичких промена и И ЊЕfОВА УПОРИЬПА појединих инфрааруктурних утиuаја који ће се Аесити због Сваки план који уређује простор система, али и ОА времена. Тако уређења и изградње инфра- представља јеаан систем, а нпр. зона утиuаја пруге стурктурних система у подручју одређивање његове будућноаи је wезаесетих ГОАина на превоз коридора, сматрамо Аа би симулирање замиwјоених UИЈоева. путника износила је Аесет и виwе граниuу ПОАручја Напредак научних Аиcuиплина и километара КОА превоза локалних инфраструктурног КОРИАора научног апарата (компјутерска путника на ПОАручју деониuе требало ОАреАИТИ на основу става технологија) омогућава да се и т Q р ti 111 П iii, р проблем избио на поврwину и стотину километара, кад је у пет ља КОА укрытања аутопута и нењ Q l~cг1l <-:.:Ј)

44 п р о с т о р н о 1'\ П а н 1\ Р а њ " с1. 4. Пример граниuе плана са мах УддЉеношћу од инфраар.yкljpних система (ОП1dТИна Прешево) веома сложени системи, као ыто просторно уређење неке територије, преаставе математички и емпиријски. Чест случај у пракси је Аа се просторни планови РаАе уз помоћ интуитивних МОАела чији су ослонци логика замисли и примењене технике. Тако, 11. Тоwковић [14] посебно истиче "метоа преавиђања" који је ПОГОАан за ову врсту планова, који валоризује СаАаыњост и омогућава саглеаавање цил,ева у БУАућности. Суытина оваког МОАела је уређење простора на основу унапреа ОАређених упориwта или принципа. по правилу, постојеће стање се реконструиwе и прилагођава упориwтима, а новопланирано се у потпуности ПРИАржава усвојених упориwта. КаА је инфраструктурни КОРИАОР у питању, ОНАа је очито Аа је Аоминанта улога саобраћаја и транспорта, тј. усклађивање њиховог ОАНОса са постојећим ПРИРОАНИМ и веwтачки створеним вреаностима, саглеаавањем Аинамике развоја у некој ~ ~ ~ ~?: ~ ~ " :'\ 3 g ~ " ~ " ~ ~ ~ i. ~ ~ ~,~ й ~ Ао.... Ао. 11!, - :t.~. оо ' 15 : 25 : 100 I 50 I 50 ~ 50 ИА у Аолинама ре- С1.5. Пример граниuе плана са мин. УддЉеношliу од инфраар.yкljpног сисгема (ОП!ЈЈТИна ВЛdLJИIfИН Xah\ временској Аистанци. Упориwта се Аефиниwу на основу СаАаwњих вреаности и прогнозе стања, а све са цил,ем побол,wања квалитета живл,ења у проматраном простору. Основна УПОРИldТа МОАеАа 11) Иcnpуженост тpilglifllфpaарупурнllx CIIC1'eJIII У KOJ1llAOpy Основни циљ транспорта и кретања уопыте је ыто краћи пут и брже стизање АО циља. Тако, хипотетички најиаеалнија траса пута или пруге ОА тачке " А" АО тачке "Б" у простору била би права. Наравно то скоро НИКаА није могуће (због ПРИРОАНИХ и веытачке препрека), те треба настојати Аа : "трасе појеаиних инфраструктурних система БУАУ ыто испруженије". Ово упориwте, пореа већ навеаеног саобраћајног циља, има и своје просторно-урбано оправаање: испружена траса мање ремети постојеће стање, мање заузима земљиwте и Ар. Поставља се питање оnтималне вреаности испружених с1. 6. ХипотеТИIfКИ модел инфрасгруюурног снопа (попреlfни пресек) ~ траса у датом простору. То овиси о већ поменутим ус ловима у простору, међу којима се истичу природне особености, насеобински систем, као и технолоwки услови. Вођења трасе конкретно приме њујући овај принцип на коридоре у Републици Србији, који по правилу ка, значи Аа је то траса која није АУжа ОА регулационог корита реке. Т о се може изразити емпиријски као : Ј А = DD A, ;JP = DD P, где је: ЈА - испруженост аутопута; Јр - испруженост пруге; D A - Аужина аутопута ; D p - АУжина пруге; D r - дужина реке. 6) 06ез6еђене.IIHII.tJAНOT растојшtlilј.еђу l1ilpaaeajllix.ilгllcтpaalllix 11 АРУГIIX IIНфраструпурнlIX CIIсге.1, У KOPIIAOPY, J1iIAII JillIIТIIТe 11 piшliонtjaног KopllliI/Jeaa noalonpii6pea11or 11 грађе611нског Je."IIIIIТII Uил, овог принципа је да се простор заwтити од тзв. расипања траса инфраструктурних система и да се тако смањи његова "потроыња". Наиме, егзистирање јеаног инфраструктурног система (пруга, пут) Аевастира wири просторни појас који често нема услова за Аруге намене (са еколоwког становиwта), а нарочото не за рад и становање. Стога је ИЗГРаАња АрУГИХ система на толерантној техничкој УAafoeности просторно најрациналније реыење. Већи размаци између инфраструктурних система, посебно НаАземних, стварају у простору енклаве које често не могу да функциониwу према првобитној намени, а посебно угрожена постају насеља (саобраћај, заwтита

45 с1. 7 Расути корњюрски сноп коридора на простору ОПli!Тине НИlil с tyснуги коридрорски сноп коридора на подручју ОПlIfТИне животне среаине). Препорука је м, гђе ГОА је то могуће, а посебно на тзв. отвореним просторима, КОРИАорске системе треба ВОАИТИ у снопу. На слиuи 6 је јеано ОА 5ујановаu граа), али могуће је поправити локаuијским захтевима (аутопут и положај пруге и тако сузити железничке пруге) пожел,ан разме КОРИАОР на том ПОАручју, АОК на ытај АУЖ исте обале ВОАотока ". слиuи 8 ВИАИМО ПОВОљНО реыење на територији опwтине Преwево. Ово упориwте wтити реку и избегава скупоuена укрытања, могућих реыења КОРИАОРСКОГ 6ј PeKd KdO 60AllA.il KOpIlAOJ1il нарочито каа је у питању река и снопа на отвореном простору. ОАносе појеаиних инфраструктурреuимо, пруга тежи Аа улази у насел,а. система и реке веома важна активност просторног плана. аутопут, река и пруга (велики мостови) И сл. Његова посебна вреаност је у томе ыто Напоменули смо Аа се Овај хипотетички профил, као и инфраструктурни КОрИАОрИ КОА АрУГИ профили, имају своје нас по правилу пружају речним изузетке за појеаине системе. Аолинама. Река је ПРИРОАна во- т ако, особеност аутопута у АИл,а КОРИАОРУ али не ретко и простору је Аа не ИАе у насел,а и препрека и сметња. Стога је грмове већ Аа ИХ тангира АОК, усклађивање ОАНОса веwтачких раuионално уређује међусобно комуниuирање инфраструктурних система и ствара повољније них система према корисниuима. Примењујући ово упориwте на Стога је оправаано " бежање" из НеОПХОАНО је посматрати реку у конкретан простор - КОРИАОР У КОРИАОРСКОГ снопа, али и поновно ОАНОСУ на насел,а и АОЛИНИ Јужне Мораве, оправмно враћање у КОРИАОРСКИ сноп. Збијање трасе инфрструктурних функuионалност појеаиних инфраструктурних система. система у сноп веома је сложена Потребно је, нпр., избећи честа је трасе инфраструктурних система ВОАИТИ левом страном реке (Сл. 9). активност, али исто тако и веома прелажења реке због кориwћења важна за функuионисање појеаиних система и сл. У овом rј Лреl1AltТdIIe Тpila инфраструктурних система и за случају принuип гласи: " размеwтај IIНфJ1ilcrpуктурНIIX CIIcгeJld раuионално уређење простора. На магистралних инфраструктурних Веома важан принuип је и ыто примеру уређења инфраструктур - система у инфраструктурно м мање "лутања " и укрытања инфраног КОРИАОра Ниw - граниuа БЈР КОРИАОРУ треба м је такав Аа се структурних система на ПОАручју МакеАоније, wирина КОРИАОРСКОГ број премоwћавања ВОАОтока и КОРИАора, који гласи: снопа је ОА 1-7 км. Као ПОВОљНО Аепресија и међусобног укрытања " инфраструктурни системи у реыење сматрамо сноп wирине 1 - СВОАИ на најмању могућу меру, с КОРИАОРУ треба Аа се ыто мање 5 км. На слиuи 7 ВИАИМО расути тим Аа ј е за магистралне међусобно преплићу ". Uиљ је Аа сноп који је изнуђено реыење због инфраструктурне системе са се у KOPi'1AOPY грми ыто грам Ниwа (улази и чвориwта за значајним техничко-технолоwким јефтиније и ыто мање. Међусобно

46 С!. 9. Положај инфраструктурног система у односу на реку С!. 10. УКР/i/тање инфраструктурних система са реком (fрделица) укрытање инфраструктурних система изазива велике РаАове, заузима велике поврwине, пејзажно деградира простор, једном речју, то постају конфликтне тачке са низом поремећаја постојећег стања. Укрытања су оправдана само у изузетним сиучајевима, због функuионалности система или због савлааавања природних препрека. Нарочито су компликована укрытања пруге са аутопутем или пруге и аутопута са реком, а реыења су често и неколико стотина метара дугачки над.вожњаuи (мостови) (Сл. 10)..4) Постојеће ст.ие ИЗГРаАЊОМ нових веwтачких објеката у простору или реконструкuијом постојећих, изазива се низ поремећаја које треба УСКЛаАИТИ тако да не угрожавају стечене животне услове. Полазећи од тога упориwте плана гласи: "за нове трасе пожел,но је, где то услови Дозвол,авају, корис тити постојеће трасе инфраструктурних система ". Овај принuип пре свега уважава постојеће стање и односе у простору који су стварани вековима. r де год је то могуће, тј. где нема поремећаја и утиuаја на квалитет живл,е ња или на функuију инфраструктурног система, инфраструктурни сис тем треба дограђивати у постојећем коридору пута, пруге, кабла, реке и сл. Вођење траса у нове просторе, без навика на инфраструктурне системе, активност је која ремети стање и одузима простору постојећи СаАржај, уз неопходно додатно усклађивање односа са ужим И wирим окружењем, који су често и непомирл,иви. Усвајање постојећих формираних коридора појединих инфраструктурних система - нарочито пута и пруге - по правилу је много погодније реыење. Стога је неопходно увек имати проучену варијанту коридора по постојећој траси. На основу изучавања предметног коридора, може се закл,учити да је много лакwе применити ово уп 0- риwте у случају пруге него аутопута, јер су често путни коридори заузети насе л,има ( друмска се ла ). Ако се нова технолоwка реыења инфраструктурно г система уклопе у већ постојеће трасе, онда се може остварити ywтeдa земл,иwта и до 50% (пруга, аутопут) у односу на варијанту са новим трасама (Сл. 11). ђ)поаожilј IIНфраструхтурнlIX CIIсте.а у О.4носу нil Tpil.4CКil НilсеАЮ Било да су локалног или екстерног значаја, инфраструктурни системи су у високој корелаuији са насеобинским системом у простору. Они одређују особеност насеобинског система али и насеобин ски систем одређује њихово место у простору. Рукодећи се тим ставовима, упориwте које уређује односе у коридору гласи : "оптимална дистанuа трасе је она која омогућује добру приступачност постојећих насел,а, уз избегавање измеwтања делова насел,а за потребе изградње инфраструктурних система и отклањање негативних утиuаја коридора на интегрисаност, квалитет живл,ења и животне средине насел,а ". Основна тежња овог упориwта је. С!. 11. Во!;ење траса инфраструктурних система постојећим трасама

47 Сл. /2. ИСПО1dТОВdНИ ПРИНLlИПИ код града на примеру.дољевllа сл. /3. Варијанте aj70f!yтa код сем М Копа1dНИua да инфраструктурне сиаеме учини ыто приступачнијим корисницима, да се њихов екстерни значај ыто виые учини и интерним. Вођење траса далеко од градских насеы, које чине окосницу насеобинског сиаема, повећава троыкове за локалне кориснике и чини их мање доступним. Тиме се умањује развојна ыанса подручја коридора на основу кориыћења инфраструктурно г сиаема. Ово определ,ење има за цил, и да инфраструктурни КОРИJlOр учини мањим потроыачем пол,опривредног и другог земл,иыта, јер су ПОдручја у близини насеы по правилу девааирана те им је смањена природна функuија (Сл. 12). За поједине инфраструктурне системе могу се применити следећа правила: "аутопут треба да тангира градска насеы по рубу грађевинског подручја, пруга, по правилу, улази у градско подручје, гасо ВОд треба да иде уз аутопут на арани до насеы, а оптички кабл улази у градско насеље (до зграде поыте) ". е) О,4НОС IIНфрасгрупурнlIX CIIcгeAld npeald AOXdAНIIAI HdCeAlIIAld (CeAllAld) Поједини наыи простори су девааирани и опстанак многих села због изразито депопулационих кретања долази у питање. Т е процесе не би требало подстицати изградњом оваквих објеката. Стога се усваја принцип да: "нови инфраструктурни сиаеми или JlOградња постојећих не треба да ремети поаојећи насеобински систем, тј. неоправдана су она реыења која угрожавају поаојећа села, а изградњом магистралних инфраструктурних сиаема, по могућаву, побол,ыати доступност и квалитет локалне мреже". Вођење нових инфраструктурних система у простору треба да се усклади са свим вредностима и функцијама у простору у односу на поаојеће стање. Највреднији је животни амбијент човека, а овај принцип јасно исказује определ,ење да нема опрамања за неко реыење које би угрозило поаојеће село. Треба пронаћи варијанту која село обилази и оаавыјући му постојеће услове живл,ења..ilocajla ыња пракса у нас није иыла у прилог оваквим аавовима и многа су насеы неаала у коридору нових аутопутева и пруга. у оваквим конфликтима економичноа не би требало да буде пресудан елемент, већ дугорочнији и хуманији цил,еви развоја. Из примера вођења трасе аутопута у опытини Лесковац (Сл. 13), види се могућноа останка села М. Копаыница, које угрожава једна од варијанти аутопута фаворизованих од стране инвеститора. ж) Cd06piJ/idj1ld 11JНICIY11d'lllOCТ Инфрааруктурни системи треба да остваре добру приступачност за све кориснике. Нова реыења не могу да доведу локални амбијент у стање "имати па немати", већ супротно омогућити и квалитетније кориыћење инфрааруктурних система на свом подручју. Стога, упориыте гласи: "саобраћајна приступачност и функuионална повезаност постојећих и будућих корисника и субјеката у простору са појединим инфраструктурним системима мора бити на завидном нивоу, а најмање на нивоу поаојећег стања". Овим се условыва минимум потребне доступноаи инфраструктурних система виыег реда локалним корисницима. Тако нпр. довоын број петл,и осигурава потребну повезаноа регионалних и локалних путева са аутопутем, а довоын број железничких станица приступачноа железници и сл. Избор места прикл,учивања треба да произлази из до сада стечених навика, већ устал,ених меаа и потреба. Не може се фаворизовати само функционалност инфраструктурног сиаема, већ се морају равноправно валоризовати потребе и могућности..ila би се овај важан сегмент уважио, потребно је уводити и додатне принципе. Т ако нпр. за

48 п подручје Просторног плана коначно реыење треба да утиче нама природних резервата, подр инфраструюурног коридора Ниw - рационалности и поwтовање земних водних ресурса и сл.! граница БЈР Македоније, искриста - законских прописа. Занемаривање тих вредности, ыто лисали су се и додатни принципи, као ыто је став да сва укрытања магистралних и регионалних путе - 11) Ехоно.схо - J1dз.ојно ynoplijrlte је до сада била честа пракса, а СВОдИМ се на то да се пропиwy услови који се после не поwтују, не ва са аутопутем Е-75 треба да се Често корист коју нови објекат до- би требало виwе дозволити. Сваки реые петл,ом. Петља може бити носи сеоском насел,у компензује инфраструктурни систем може услов л,ена кад је градско насел,е у учињену ытету. Стога локалној своју трасу смакнути са правца на ~ питању, тако ыто ће да се гради на заједници треба дати и неке нове коме постоје ограничења и наћи 11 правцу досадаыње главне градске развојне могућности. За то је реыење без конфликта (Сл.14). Утицаји као ыто су бука, загађива- н саобраћајнице која је ту улогу нарочито погодан аутопут као имала и прије изградње аутопута. инфраструктурни систем. Упориw- Недовољан број места која омогућ те гласи:"изградњом инфраструк- (1 авају приступачност неком турних система у коридору и оп- систему може знатно да утиче на будући развој који ће због тога да трпи ытету. Ово су веома неповол,на реыења која би могла ремањем КОРИдОра сервисним, туристичким и другим услужним садржајима треба омогућити свим локалним заједницима/опwтинама као ыто су: пражњење простора, не подстиuaје за развој". Пратећи ла, где су управо еколоwким резаостајање у развоју и сл. 3) У06ра/Јајна nрохоаност Изградња или нека нова технолоw- ње аутопут, до њега гасовод, а оптика реыења која се планирају у будућности, могу потпуно да пре- садржаји аутопута по правилу имају утицаја на развој, нарочито у погледу отварања нових радних места. Посебно су то мотели који, поред запоwљавања, могу имати и wиру развојну улогу (пласирање ње ваздуха, тла, поврwинске воде и други морају се свести у закон- ске оквире, за ыта је потребно испоwтовати низ мера код саме изградње инфраструктурног сис - тема, али и код избора варијанти траса. Зато треба тежити хипотеда имају дугорочне последице, кроз које пролази коридор одређетичком моделу попречног профи - дом системи заузели свој положај. Уз реку треба да пролази пруга, до чки кабл или д.алековод може да буде између пруге и пута (Сл. 6). граде простор, који постаје пресе- пол,опривредних производа, ту- На основу процене утицаја на жичен, неприступачан, ограђен. ристичких услуга и др.). У том погле- вотну средину за поједине систе- Практично сви локални путеви и ду значајне су и бензинске пумпе и ме треба формирати заwтитне покомуникације у партеру могу да функционални садржаји, као wтo је јасеве, који могу бити ужи и wири. буду угрожене и због тога је не- база за одржавање, одмориwта и др. Ужи заwтитни појас је техничкоопходно да " постојећа саобраћа- Овакви пунктови представл,али би технолоwки одређен и по правилу јна проходност на локалном нивоу посебан подстицај за неко неразје то грађевинско земл,иwте потбуде задржана и по могућности вијено подручје или развојно ребно за изградњу КОРИдора, док унапређена; неопходно је задржа - " посрнуло" село. је wири појас заwтите онај који ти правце кретања свих локалних одређуји еколоwке услове инфрапутева, а на подручју једне катас- ј) 3;umпa ЖII.О17lе сре.4l1не структурних система у коридору. тарске опwтине обезбедити бар Uил, овог упориwта треба да буде У wирем појасу заwтите треба за једну попречну везу". да се побол,wају и унапреде одно- поједине субјекте прописати усло- Можда је ово и најбитнији услов си из ове области у подручју ПЛана. ве, нарочито са становиwта заwза квалитет живл,ења на локалном У односу на постојеће стање, могу тите животне средине. нивоу. Стога је неопходна квали- се очекивати веће емисије и зага- На основу изучавања инфраструктетна анализа свих саобраћајних ђивања човекове средине, нарочи - турних система и подручја коритокова тј. праваца локалних путе- то изградњом аутопута и брзе пру- дора Ниw - граница БЈР Македова, пол,ских путева, као и путева ге. Стога упориwте гласи: "трасе није, wирине појаса заwтите имају кретања животиња, како би новим инфраструктурних система не би следеће вредности: аутопут 700 м, реwењима задовол,или постојеће требало да пролазе заwтићеним пруга 250 м, пловни пут 300 М, стање проходности и по правилу природним пределима, водним гасовод 200 М, оптички кабл 10 м. га и унапредили. Сва укрытања ресурсима (водозахватима), у Ван тих wирина нема утицаја појеморају бити денивелисана, ыто близини заwтићених културно- диних инфраструктурних система знатно оптерећује цену, нарочито историјских вредности, а све оста- на простор, осим у неким специпута и пруге, али простор се не мо- ле утицаје, нарочито буку, загађе- јалним случајевима (хемијски акже уређивати на ытету постојећег ња ваздуха, вода, земл,иwта и циденти, саобраћајни удеси и сл.). квалитета живл,ења. Број и места флоре и фауне треба свести у Овако формираних 11 упориwта укрытања неопходно је усагласити законски дозвол,ене оквире". представљају само окосницу хипоса локалном заједницом, јер је то Сматрамо да нема потребе да се тетичког модела Плана. Број упоњено животно питање. Такође, на трасе провлаче кроз заwтитне зо- риwта може бити и већи, а овиси о

49 Аак, али истовремено намеће сложен и ОАГОВОран стручни 3ёlAaTaK. Из анализе пла нерског амбијен та произлази Аа нисмо у потпу ности спремни за те активности, ј ер нису АОнета менској АИСтанuи, овисиће о могућностима и нивоу жељеног квалитета живљења који не би смео ни екстерно ни интерно (локално) Аа БУАе нижи ОА АотаАаыњег. Ре ыења из Плана не би требало Аа угрозе ПРИРОАне вреаности, љуаске ресурсе, нити веwтачки створене вреаности, већ Аа СКЛёlAНО уреае те сложен е ОАносе и унапреае постојеће стање. стратеыка просторно-развојна Аокумента, (регионални просторни планови), а нису АОВОљНО Аефинисани ни с1. /4.!раса аутопута код Врања планирана преко ПОдЗемних појеаини крупни водних ресурса и нфраструктуринтуиuији pёlahoг тима који ВОАИ ни системи, као ыто су сааржаји план, о информаuионој основи за КОРИАора, Аа би се они могли релевантно саглеаати у просторни м О.6.ређено ПОАручје, о времену ИЗРёlAе плана и о АрУГИМ условима.т оком примене МОАела морају плановима. Ипак, закључак је Аа просторне планове инфраструктурних система се УВОАИТИ и помоћни принuипи који ће разреwавати низ спеuифичних проблема у проuесу пла треба рёlaити и обрађивати на оном нивоу за који се посещју нирања. Треба истаћи Аа избор информаuије, јер је то корак упориwта за свако ПОАручје може напреа у имплементаuији Просторног плана Републике Србије. бити различит, Аа нека упориwта могу бити ОА стратеыког значаја, Приликом израае Просторног плана инфраструктурног КОРИАора, АОК ће Аруга имати мању важност. неопхоано је на основу стратеыких uиљева поставити јеаан хипо ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЉА Новим законским прописима у тетички ИАеалан МОАел и системски прићи уређењу ПОАручја. сфери просторног планирања, у Републиuи Србији створени су услови за ИЗрёlAУ просторних плано МОАел се формира ОА изабраних упориwта (принuипа) којима се ва инфраструктурних КОРИАора. прилагођавају реыења просторног ПоАручја која CёlAрже важне саобраћајне и енергетске системе су по плана и усвајају мере и услови БУАућих ОАНОса У проматраном значају и најразвијенија у Републиuи ПОАручју. Искуствена је оиена Аа Србији, али су ова ПОАручја еколоwки и најугроженија ОА саобраћаја. ыто би се виwе реыења прибли жила опреаељењима из постављених упориwта, то би уређење Истовременои, та ПОАручја спеuифична су и ПО низу конфликата у КОРИАора имало већу функuионалну вреаност и улогу. кориwћењу простора. Посебно се истиче угроженост ПОlbOпривреА Избор самих упориwта као окосниuе МОАела, треба пре свега Аа ног земљиwта, ыума, ВОАа, али и све сложенији ОАНОСИ појеаиних БУАе инспирисан квалитетом ана инфраструктурних система и лизе постојећег стања (Аијагноза), насеља, као и међусобни конфликти инфраструктурних система. те реалном оиеном нових активности и ОАНОса У простору Стога, законско опреаељење Аа се (прогноза). Резултат, тј. реыења раае просторни планови тих ПОА просторно г плана и услови и правила живљења у план ској ручја, преаставља велики напре- вре- ЛИТЕРАТУРА: 1. Закон о плзнирању и уређењу простора и насем Сл. гл. РС бр. 44/95.; члан Просторни план Републике Србије Сл. гл. РС, бр. 13/ Просторни план инфраструктурног коридора Ниw - граниuа БР] Македоније, ИА УС, Београд, год. 4. Периwић, 11.: О просторном план и рању, ИАУс, Београд , стр Периwић, 11.: Исто, стр Малобабић, Р. Улога путне саобраћај не инфраструктуре у равномерном развоју простора Републике Србије, Мионографија: "Кориwћење ресурса, одрживи развој и уређење простора", стр. 239, ИАУС, Београд, Крстић, Б.: Човјек и простор, "Светлост", Сарајево, Закон о планирању и уређењу простора и Просторном плану Соuијалистичке Републике Србије, Сл. гл. СРС, бр. 44/ акон о планирању и уређењу простора и насеы, Сл. гл. РС бр. 44/ Правилник о Садржини и изради просторног плана, Сл. гл. РС бр. 1/ Просторни план Републике Србије, Сл. гл. РС,бр.13/96: 12. Периwић, 11.: О просторном планирању, ИАУС, Београд, стр Правилник о садржини и изради просторног плана, Сл. гл. РС бр. 1/99, стр Тоwковић, 11.: УВОд у просторно и урбанистичко планирање, "Гроскњига ", Београд, 1986, стр. 18.

50 п Драгутин Тоши1; УВОА N Полазећи ОА чињениuе Аа је регионализам јеаан ОА Просторно приступа и принuипа научног познавања просторне Аиференuијаuије и интегрисања, развојног усмерења функцијске везе и односи у урбаним и уређивања географског простора [РаАовановић, ] и Аа је ГРаАска регија сачињена ОА виwеслојне хијерархије uehtapa и просторних јеаиниuа различите територијалне и Аруытвене величине, ОА носно среаство које омогућава комплексно истра регијама живање и усмеравање насеобинских (развој и размеwтај насеља и становниwтва), економских (ПРОИЗВОАња, размене и потроыње), соuијалних (Аеловање соuијалних интеракuија) и политичких (територијална организаuија и управа) npoueca, поставл,ена је теоријско метоаолоwка основа овог РаАа, са uил,ем Аа се укаже на развитак основних конuепuија које у свој истраживачки фокус стављају урбане регионалне структуре. у теоријским и аналитичким рааовима из области урбане, економске и регионалне географије и из по Аручја регионалног развоја и регионалног просторног планирања, јоы није у потпуности разреwено питање бројних и веома важних момената везаних за ОАређивање просторно-функuијских веза и ОАНОса између ГРаАова и регионалног окружења. Већина њихових аутора сматра Аа је за Аелимитаuију улоге ГРаАа у регионалној интеграuији простора најпогоанији конuenт НОАалне или функuијске регионализаuије. ПОЈАМ И АЕФИНИUИјА НОААЛНЕ РЕГИЈЕ KOHuenт НОАалне регије заснива се на утврђеној чињениuи Аа грааска насеља својим Аеловањем утичу на регионалну интеграuију и Аиференuијаuију при POAho-еКОЛОWКИ,соuиоекономски, насеобинско Аемографски, физиономски и функuијски хетерогено г простора, стварајући спеuифичне регионалне uелине које се називају НОАалне или функuијске регије. KOHuenт је развијен из чињениuе Аа се схемом класичне регионалне географије засноване на физи ОНО мич ности и условном јеаинству ПРИРОАне и АРУЫтв ено-историјске регије сааржане у кованиuи "географска регија", не могу пратити нити објаснити брзи проuеси и промене у геопростору и времену. То је посебно АОWЛО АО изражаја у условима убрзане урбанизаuије, коју ОАликује изразита конuентраuија становниwтва и функuија у ГРаАовима и њиховим ужим околинама тј. у условима стварања нових регионалних структура - грааских регија, чије се просторно устројство заснива на компатибилности, комплементарности и регионалној интегративности ГРаАа са насел,има ближе и Аал,е околине. Главни интегративни факор конститутивних елемената структура грааских регија су функuијске везе које се међу њима ОАвијај, у изражене кретањима л,уаи, материјалних АОбара, HOBua и информаuија. Функuијске везе се ОАвијајају преко ОАређених чвориwта (НОАова или НОАУса) која најчеwће чине ГРаАска насеља. На основу

51 тертиторијалног Аомета њиховог половини Аеветнаестог века јав - са интензивирањем ИНАустријали- П утиuаја у усмеравању, привлачењу, toaју се Ава теоријско-метоаоло- заuије и урбанизаuије, створени су р трансформаuији и Aafooj АИСТРИ- шка правuа који објашњавају услови и потреба за новим фор- Q буuији и Аифузији веза, НОАУСИ положај и улогу грааова у регион- мама организаuије Аржавних, или t т граае поtoa свог утиuаја на јеаној алној интеграuији и Аиференuија - територија ОАређених регионал- Q страни, а тиме и своју позиuију у uији простора, Тиненов ( Ј. Н. них uелина прилагођених ИНАИС - р функuијској организаuији регије ТhОпеп) из и Колов ( Ј. G. тријском АрУШТВУ. Почетком овог ы на Аругој. Кohl ) ИЗ ГОАине [H.Bbhm, века Аефинисано је више коние- Q мични и пулзирајући, најчешће торно-функuијске ОАносе преин - ни, просторно -функuијски систе- јених у његовом аграрном ми сачињени ОА НОАова различи- тих степена uентралитета и хијер- окружењу, анализом организовања ПОfoопривреАне ПРОИЗВОАње архије, преко којих се врши про- намењене ГРаАСКОМ тржишту и ток становништва, капитала и ин- запажа правилност у начину формаuија, а НОАалност је збир искориштавања земfoишта, резултанта итеракuија које се ОА- изражену конuентричном зон - НОАалне регије су сложени, Аина- 1986]. Тинен Аетерминише проспата којима су објашњаване улоге грааова и грааских агломераuија у граuији простора. Већ ГОАине, В. 30мбарт (W. Sombart) у РаАУ Der mоdегпе Kapitalismus, Р функuије ГРаАова, на основу њи - :t Њ хове улоге у регионално - е економској ин теграuији простора, Аели на "stadegrunder" и вијају између НОАУса исте или алноћшу коју ремети азонални - "stadefuller" тј. на базне и небазне различите позиuије у хијерархи- функuијски фактор, саобраћајни- ( регионалне-локалне, грааотјској структури регије. Не к и иа ( пут, река, канал ). Тиненов bophe-грааоуслужне, СПОfoнеаутори при Аефинисању НОАалних МОАел је временом еволуирао у ГРаАова у креирању и артикули- гионалног развоја, које су имале унутрашње, основнерегија, у први план ставtoaју улогу бројне конuепuије локаuија и рекомплементарне и сл.). Улога гра- Аова у регионалној организаuији сању токова соuиоекономских Аиректни утиuај на Аелимитаuију простора се све АО шесаесетих проuеса па их Аефинишу као суб- моноuентричних НОАалних регија. ГОАина овог века тумачила са простор соuиоекономс ког време- Коловим МОАелом је Аефинисана аспекта навеаеног функuијског простора ИЗАиференuиран на ос- позиuија насеtoa у функuијској хи- Ауализма, што је артикулисано нову интензитета интеракuија које јерархији иентара наuионалног широком лепезом конuепuија ресе ОАвијају између ГРаАа и поtoa територија, успоставfoеној њи- гионалног развоја. Већина их се његовог утиuаја на микрорегион- алном плану, и на основу прос- uијама у организаuији Аржавне торно-функuијских интеракuија управе, размештају становништва, величина на мезо и макрорегион- ње материјалних Аобара. Т о је био прву половину овог века каракалном плану. НОАалне регије су просторне тетичког МОАела мрежа, хијерар- форме произашле ИЗ улога гра- хије и комплементарности чвори географско поимање ГраАа и урпростора. uијској организаuији простора. по ховим територијалним компентенбазира на основним принuипима НОАалности (хијерархичност, сим - биоза, кон зистентност и комплеизмеђу НОАУса различитих ПРОИЗВОАње, распоаеле и потрошментарност). У uелини посматрано први покушај Аефинисања хипотеришу три конuептуална приступа У изучавању ове проблематике у којима АО пуног изражаја АОлази Аова у регионалној организаuији шта - НОАова (Knotensystem) ОА- носно uентралних насеtoa у функбанизаuије. У СјеАињеним америчким ГРЛА - ФАКТОР РЕГИОН- овом МОАелу треба тежити пе- Аржавама Аефинисани су метро- ЛАНЕ ОРГ АНИ3АUИЈЕ тостепеној хијерархичности иен - политански АИСТРИКТИ (1910. (ИНТЕГРАUИЈЕ И АИФЕРЕН- тара, успоставfoеној у зајеаничком ГОАине), који преаставtoaју ур - UИЈАUИЈЕ) ПРОСТОРА Аеловањуекспулзивно-репулзив- банизоване регије сачињене ОА Први покушаји научног саглеаа- них фактора. Такође, овим МОАе- грааских иентара вишеслојне хивања и објашњавања положаја лом, Аефинисан је значај ГРаАа у јерархије, у којима живи ОА 5 АО насеtoa у просторно-функuијским регионалној интеграuији простора, 30 милиона становника. Такође, организаuијама Аржава или мањих затим У Аиференuијаuији Патрик ГеАес (Р. Geddes) је и већих територијалних uелина сопственог утиuајног ПОАручја, као ГОАине у науку увео термин конјавtoaју се почетком прошлог века, и утиuаји грааске околине на ње- урбаuија, који преаставtoa МаАа је пракса организовања ме- гову унутрашњу организаuију. Ко - спеuифичну форму урбаних ханизама Аржавне управе и ус- лова конuепuија је ИСХОАиште кас- регија сачињену ОА више теримеравања и контроле привреаних није теорије uентралних места и торијално повезаних милионских токова преко система насеtoa њених бројних примена, ОА којих грааова тј полинуклеусну урбану ОАређеног простора yтemefoeha у се истиче и МОАел полиuентричне агломераuију. На темеtoy овог времену Аржава - полиса. У првој НОАалне регије. глеаишћ:1. Ж. Готман (Ј. Gottmann) п п полинуклеусн и, kackaaho-палисаа- Аустријског ГРаАа и насеtoa развифункuијској организаuији и интеа "

52 п да је географску конотаuију ста Валтера Кристалера (W. Chris- Истовремено, у друытвеној геор развоју мегалополиса, а Констан- taller). Вебер Z и Леw анализирају графији појављује се нова развој- (} тин д.оксиадис предвиђа настанак утиuај индустријског града у на фаза, структурни функuионали- G.,. екуменополиса - глобалног града! функuијској организаuији прос- зам, до чије потпуне афирмаuије ( идеја д.оксијадиса о екуменопо- тора кроз однос према природним долази на Амстердамском конгрео р лису се у савременој урбаној ресурсима, тржиwтy, саобраћај- су Међународне географске уније, н географији све чеwће сматра као ниuма и радној снази, а Кристалер Одржаном ГОдИне. Посебно о, wлагворт, фикuија, небулоза, а ек- третира град као фактор по- су истакнути радови у којима се П.. ка о насељима). д.вадесетих годи- ја и управе. Кристалер се руково- талер (1938.) разрађује теорију иена ИCТl1ка за чије конституисање се он везивања простора путем утиuаја детерминиwе улога града у функ- залаже као квази - ИЛИ псеудо нау- на организаuију трговине, саобраћа- uијској структури простора. Крис- н на појављује се и Чикаwка соuио- дио начелом да је uентралитет у тралних места, Бобек се залаже за i" еколоwка wкола истраживања гра- природи организаuије простора и делимитаuију градских насеља на р дова и њихових структура. У Ев- људског друытва, и под њим је по- основу конuентраuије урбаности у $ ропи, ОДНОСНО У Франuуској дразумевао значај једног насеља у њима, а Wабо предлаже модел њ l7 почиње развој урбане географије, конuентраuији функuија намење- Аиференuијаuије периурбаних зона која је у средиwте својих ис- них становниwтву других насеља. на основу изохроне удал,ености траживања ставила улогу града у Uентралитет је одређен "виwком " корисника градских услуга. Треба регионалној интеграuији простора, функuија насеља на основу кога се нагласити и врло запажен рад са нагласком на ОАређивању ње- Аетерминиwе и њихова позиuија у Боривоја Милојевића "La ville de гове утиuајне сфере. У пионирске просторно-функuијској хијер- Sabac et ses environ"y ком су радове спадају рад Раула Блан архији насеобинске структуре дате доводене у везу функuије града и ыара (Raoul Вlапсhагd) GrenobI, територије у датом времену. У развој његовог становниwтва. etude de geographie urbaine, из тежњи за моделом по коме ће за године и рад Жана Левен- иентре виwег хијерархијског ранга тензификаuијом урбанизаuије и Након д.ругог светског рата, са ин- вила (Јеап Lеvаiпvillе) Rouen, бити везано ыто виwе иентара новим формама њеног териториetude d'une aglomeration ur нижег ранга, предлаже и њихов Ьајпе из ГОАине. Основне идеје Бланwара и Левенвила су се у франuуcl<ој урбаној географији, јављају се и нови теоријскоа и географији бројних земаља задржале све до wесаесетих просторни размеwтај заснован на принuипу хексагоналне мреже. У средиwту хексагона налазе се тралитета, а на теменима ИЛИ пак јалног испољавања и све већим утиuајем градова на регионалну интеграuију и диференuијаuију, насеља виwих степена иенметодолоwки приступи у изучавању ових феномена, година. Посебно су афирмисане у на странама, и у унутраыњем усклађени са новим uиљевима и радовима Ж. Wабоа (G. Chabot), који су имали велики утиuај на прихватање ове методологије у српској географији. У југословен- ској географији, први покуwај тралитета. Главни недостатак ове теорије је у томе ыто она одређује ПОљу, насеља нижег степена иензадаuима истраживања простора који се своде на: анализу простора (истрживање законитости у развоју uентралитет на основу развирегионалних структура), оиену јености искључиво терuијарних депростора с друытвено корисног одређивања зона утиuаја града је латности, затим ыто тежи ка гледиwта (укључујући и будући забележен године у раду В. чврстој хијерархији иентара у ап- развој) и указивање на алтерна- Бохинеuа (1926.) који се бави страхованом - тополоwком, а не одређивањем антропогеографске географском простору. Ипак, и до као основе за СВРСИСХОдНУ развомеђе љубљане. Тридесетих година, утиuаји градова на функ- Аалитети теорије uентралних ме - uијску организаuију и регионалну Аиференuијаuију простора су пос- матрани кроз призме теорија ло- ста који имају значајну улогу при тивне СМерове просторног развоја данас су се одржали бројни мојну политику И просторно план и- рање. Проблем развоја градова и њихове улоге у геопросторној Аефинисању одређених теоретфункuијској организаuији постаје cko - метоаолоwких праваua у урпредмет истраживања бројних каuија АлфреАа Вебера (А. Webeг) баној географији, а и при дефини- наука и научних дисuиплина, чијим и Аугуста Леwа (А. Losch) и но- сању стратегија регионалног раз - се методологијама, а и резултавонастале теорије uентралних ме- воја у регионалном планирању. тима, користе и географи. Наиме, то је време уласка друытвене ба- 1 Термин ГАобcWIИ град се све виwе ко- 2 Алфр~ Вебер је го.<\.ине, облико- географије у нову "ф~кциорисги, али не склму са lюксијмисовим вао теорију о локаuијским факторима нално-процесн~ развоја, конuептом. По.<\. њим се по.<\.разумевају ин.<\. устрије, по којој ин.<\. устрија обезбезирану на чиње и да се брзи грмови који имају значајна места и уло- ђује оптималан профит уз поwтовање ге у економској и политичкој глобализа - фактора конuентраuије, троыкова тр анс- соuио-економски процеси, ИЛИ пак uији света (Њу ЈоРК, Лон.<\.он, Берлин, порта и троыкова рмне снаге. Локаuију они који се ОдВијају на релацији Москва,токио, Пекинг и сл. ), о.<\.носно на ин.<\.. гр ам о.<\.ређује троугао "сировиtiе- друытво - геопростор, не могу токове економских и политичких проuеса. енергија-тржиwте ". 52

53 објаwњавати старом метоt>.ологи- ског, соuијалног и економског по- ностима, " моторниuама" - иниuи- П јом, те се СХОАНО и синхроно њи- имања простора могу в рwити ком- јаторима и стимулаторима свеу- р ховој t>.инамиuи мора изнаћи нова, плексна регионална истраживања, купног регионалног развоја 3, Q Тако, у истраживања се све виwе Ова схватања су t>.оwла АО пуног Перу развоју пола раста Ааје из- УВОАе квантификаuионе метоае и изражаја у рмовима урбаних разито економску конотаuију,!.i прихватају се, разрађују и приме- Гарисона (W, Garrison) А. Преt>.а геопростора, ыто касније ис- н на њима грме егзактни моt>.ели, географа Б, Берија (В, Веггу), В, запоставл,ајући улогу конкретног њују основни постулати Beгta - (А. Pred), ф, Лукермана (F, Luker- правља Ж. Бумил [Ј. Boudeville, (} lапffу-евог системског приступа, тапп), и, Гутенберга (Z, Gutten- 1966], Он под. полом развоја по- логика саморегулаuијских кибер- berg) и претставаника оксфорt>.ске t>.разумева конкретан грм у нетских система Н, Виернерија (N, wколе хумане географије, који ОАређеном в ремену и простору а Wierneria) и Ыенонове (Shanonn) ноt>.алност ОАређују на основу који сам, или у смејству са себи н N теорије информаuија, логика со- "прага" минимума функuија конкомплементарним насел,има uиофизике и сл, Све се у великој uентрисаних у насел,у и броја и креира и артикулиwе токове оп- нових схватања о улози грма у ре- корисника, Инсистира се, посебно, вијају у wирем регионалном а гионалној организаuији простора, на корелативности у размеwтају окружењу, Иако се Буt>.ВИЛ t>.ирек- У англосаксонској географији, под. становниwтава - корисника функ- тно не бави регионалном t>.иферутиuајем li.икинсона, напуыта се uија и размеwтају иентара - Аава- енuијаuијом простора, поt>.ела стари KOHuem метрополитанских лаuа функuија, Кроз констелаuију регија на хомогене, планске и поt>.истрикта и сукuесивно замењује постулата системске теорије и ларизаuијске, коју је он АаО, често моt>.елима метрополитанских кибернетског поимања система, се користила при t>.ефинисању ареала - нових форми регионал- затим теорије иноваuионих токова t>.октрина регионалног развоја, Њених структура изt>.иференuираних У привреt>.ном простору, П, Хаџет гово поимање поларизаuијских или на бази функuијcl<е комплемен- [Р, Haggett, 1975], ноt>.алну регију функuионалних веза се заснива на тарности и међузависности иен- посматра као субпростор соuио- принuипу ноt>.алности, Наиме, под. тралног грма и његове насеобин- економског време-простора, ОА- поларизаuијском регијом он по- СКО, функuијски и соuио- носно као сложен и отворен сис- t>.разумева сложен полиuентрични економски хетерогене околине, тем палисаано-каскмне хијер- урбани систем чији су uентри Т ако су у САlI. t>.ефинисани Stan архије сачињен од. чвориwта - повезани по хоризонтали dard Metropolitan Агеа (1950), НОАова и функuијских веза које се (географски) и по вертикали Standard Metropolitan Statistical омијају између њих у различитим (функuијско-технолоwки и тржи Агеа (1960), Daily Urban System виt>.овима кретања л,уt>.и, матери- ыно) бројним везама на основу (1964), а у Великој Британији јалних А06ара, капитала и инфор- чијих интензитета се утврђује хо- Standard Metropolitan Labour маuија, У развоју ноt>.алних регија могеност структуре система, Буt>.- Агеа (1961), Слични моt>.ели изма- Хаџет је измоио пет сукuесивних вилов моt>.ел је у времену од. јања урбаних регија су примењи- етапа: неt>.овол,но артикулисани , био основа планског вани у сканt>.инавским и среањоев- токови веза; развој мреже кому- успостављања просторно- РОПCl<ИМ земљама (Н, Мауег, никаuија веза; развој чвориwта - функuијског еквилибријума 1954; 1986), У суwтини поступка НОАУса - линкова веза; ус- Франuуске, УпореАО са увођењем просторнов ременског ОАређења поставл,ање хијерархије чвориwта; кониепата регионалног развоја на ових регионалних склопова је развитак и објеt>.ињавање зона ути- принuипима теорија полова раста принuип ноt>.алности ОАНОСНО uaja чвориwта веза, функuионализма, У еволуuији теоријско-метоt>.олоw- Прелазак франuуске урбане гео- графије из фазе структурног На значај економске конuентраuије и амбивалентности агломеративне економике, указују Маркс и каснији загоких поступака који се користе при функuионалзма у функuијско- ворниuи марксистичког и неомаркt>.елимитаuији урбаних регија, ве- проиесну фазу поt>.стичу еконо- систичког поимања економије и урба- низаuије, затим wведски економиста лику улогу има и регионална мисти, Наиме, моt>.елом статичне Мир~ал у мо~елу кружне кумулативне анализа Валтера Ајзарt>.а (W, Isard) урбане регије сачињене од. грма и каузалности, XerepwтpaH~ у теорији којом се теже објеt>.инити моt>.ели њему гравитирајуће сфере, нису иновauијских токова, совјетски геограuентралних места са бихејвиор- се у потпуности могли објаснити фи у мо~елима ин~ устријске кониенистичким И моt>.елима соuио- поларизаuијски ефекти урбани- трauије " ИН6ЛОЛ ", Фри~ман у МОфизике и применити при заuије, па их економист ~елу " иентар - периферија", Берг у ФЛеру мо~елу транзиuије урбанизаuије, оt>.ређивању улоге грма у регион- [F, Perгoux, 1955] објаwњава Ричар~сон у мо~елу регионалне ~eалној, организаuији простора, моt>.елом иентара или полова uентрализаuије, заговорниuи рмикал- Ајзарt>. сматра Аа се само објеt>.и не и постмо~ерне географије у Mo~eњавањем тополоwког, географ- раста под. којима поt>.разумева насел,а са развијеним t>.елатлима ' различитих ви~ова просторноекономских ~истрикта ", {; т Q П Ј! ~. ~ мери оt>.разило и на формирање максималне уt>.аљености њихових wтеразвојних проиеса који се ОАњ

54 п и развоја, јавл,а се концет осо- разјаwњено МОАелом Stadt Um- них Аелатности. У новијој совјетр в и на раста и развоја - КОРИАора land okonomie [8. Kratke, 1995]. ској географији су при Аетерми- ~ токова функцијских веза који.1руга форма урбаних регија у нацији улоге грма у простору с: повезују центре различитог нивоа чијој основи су принципи НОАал- кориwтене бројне математичке т () централитета [Р. Claval, 1973]. По- ности је Regonal Stadt - макроре- метоае и системски приступ у р јам осовина раста и развоја је про - гионални центар, који се налази на чијој примени преањаче Б. Гуре- п 11 N изаwао из процеса концентрације врху функцијске пирамиае у вич, Г. Сауwкин, Ј. МеАВетков и Q становниwтва, материјалних АО- мрежи насел,а повезаних управно- АрУГИ преаставнци совјетске конбара, ИНАустрије, просторно- мминистративно и функционално. структивне географије. функцијских јеаиница различитих Оба концепта су, уз ОАређене ОА сеаамаесетих ГОАина, у ур- намена, насел,а.., у најчеwће при- МОАификације, примењивана у баној географији и у теорији и а ii РОАНО преаиспониране, обликом бивwој.1емократској Републици пракси регионалног развоја, реi1 ИЗАужене, инфраструктурно АО- Немачкој, ГАе се мање инсисти- гионалног и просторног планирања р а њ ~ бро опремљене и урбанизоване рало на социогеографској )(омпо- запмно-европских земал,а, по - зоне које повезују и регионално ненти 4, а виwе на планском раз - јавл,ује се МОАел функцоионално интегриwу економски јаке грмске воју субурбија (Е. Neef, 1950; урбаног региона (Funktional Urцентре. У нашој географији и у 1971). Ьап Regions) произаwао из пракси просторног планирања, ме- ва и осовина раста и развоја је, уз ОАређене корекције прилагођене урбани регион је Аинамичан рецији, примењиван [.1. Периwић, ТОАОЛОWКИ оквир концепата поло- у совјетској географији, проблем- изучавања нових ВИАова територи - атици учеwћа грмова у регионал- јалног испол,авања урбанизације. ногм развоју је поклањана знатна Често се назива и метрополитан- пажња. Трмиција план ског ус- ском регијом. Функционално - конкретној геопросторној ситуамеравања развоја грмских цен- тара сеже у време оснивања и гионални склоп, сачињен ОА цен- 1985; А. Вељковић, 1995; Просwирења руске Аржаве, а прва тралног грма, затим већег или торни план Републике Србије]. научна објаwњења везана за значај мањег броја стамбених и рмних У немачкој географији, улога грааова у регионалној интеграцији субурбија и урбанизованог пол,а грааа у функцијској организацији Аржавне територије Ааје В. Н. Та- њиховог зајеаничког утицаја. простора и опште- регионалном тиwцев у првој половини осам- Просторна, временска и развојноразвоју, а у новим условима ур- наестог века [В. А. Анучин, 1972]. функцијска консистентност овог банизације, Аефиниwе се на.10 сеаамаесетих ГОАина о. В., венасеобинског система заснована је раније успостављеним метоаолона бројним везама (функцијским лики грм се третира као Аео еко - wким поставкама теорија локација, номских рејона или териториспрегама), које се ОАвијају међу теорија централних места и тео- јално - ПРОИЗВОАНИХ комплекса, а његовим елементима и имају рија о утицајима грааова на соулогу кохезионог фактора. Иако мањи као Аео аграрно- циоекономску трансформацију простора којима се АОАају соци- јална и функцијско - процесна коно- ИНАУстријских комплекса. ОА тма, све чеwће се граа посматра као тације. На основу тога се инсис- јалних комплекса ((ПК), ОАНОСНО тира на konceptu Stadt Umland Regionen-a, урбаној регионалној социоекономске регије чија се насеобинска структура обликује и су, по структури елемената и веза, функционално-урбани системи Аео социоекономских територихетерогени, у социоекономском поглеау (у смислу квалитета живљења - Аруштвеног и стан - АарАа ПОРОАице и појеаинца) су хомогени, па их неки аутори на - форми чије је устројство засно- трансформиwе ПОА АејСТвом у зива~ и социогеографским реги - вано на функцијској комплемен - њему концентрисаних и разви - јама тарности среаиwњег грма -. ПРОИЗВОА су Аецентралирегије језгра јених ПРОИЗВОАНИХ и непроизвоа- ( Keгnstadte), ОАНОСНО зације урбанизације, засноване на НОАалног центра, пол,а агломера- 4 У смислу запi\aноевропског поимања све мањој потреби за конценциог Аејства сачињеног ОА зоне соuијалне географије. У географији трацијом становниwтва и функција fj.fj.r се при планирању развоја у већим грааовима, чему свакако АОПРИНОСИ развој нових ПРОИЗВОА- агломерирања становниwтва и ГРi\AСКИХ аг ломераuија по клањала функција, и зоне грмског утицаја пажња соuиј алној компоненти у којој се врwи позитивна социо- ( со uи ј ална егалитарност ) при лагођеној економска и развојна трансфор- марксистич ком погле.t.у на.t.py мација. Према О. Буwтету wtbehoekohomcke токове. KOHиenт СЕТК се развио метаморфо - [О. Boustedt 1953; 1967; 1975], НИХ технологија, саобраћајних среастава и инфраструктуре, ОА - НОСНО развој ПОСТИНАустријских Аруwтвених и економских ОАНОса. зом мо.t.ела " е ко номско г рејона " П.М. у савременој урбаногеографској творцу ове концепције, развојни Алем пијева и м о.t.ела територи јално - литератури, за најрелевантније интокови се из жариwта регије нај- ПРОИ З ВО.t. НИХ ком плекса (ТПК) Н. Н. Аикаторе њихове ИАентификације лакше преносе путем субурбани- Коло с овс кога у вре мену трансформа - uије класи чн е совјетске економске И ИЗАвајања користи се Аневна мизације и Аневне интеракције. Еко- географије у соuијално- економску ; грација становниwтва, чија ИСХОАИ номско функционисање система је географиј у. ij;"il :;)1'

55 ыта нису ИСКfoучиво насеља баних.6.елова град.ова-језгара бројним формама и МО.6.алитети- П периферије већ је у истој мери и регија и субурбија. Класичне ин- ма, обележен је сталним коле- \) језгро. ~еuентрализаuијом функ-.6.устријске зоне и инщстријски бањем између развојних.6.0ктрина 1) uија JlOWЛО је и.6.0 нестанка.6.ихо- субурбији, у условима нових полиuентричних регија без т томије језгро-периферија, а технологија, информатике и изражене хијерархичности иен- 1) самим тим и 110 нестанка класичне менаџмента, постају баласти гра- тара, али уз висок степен њихове р хијерархије успостављене у рани-.6.0вима па их се они постепено функuијске компатибилности, и 11 јим фазама развоја функuион- ОСЛОбађају (.6.ислокаuијом на нове.6.0ктрина урбаних регија строге о ално-урбаног система. Уh.aљеније локаuије, ' образовањем хијерархије иентара у којима се Regions-a развијали у условима зреле ИН.6.устријске економике и заснивали на развитку ИН.6.устри- бија или периурбанизаuији, половином осам.6.есетих ГО.6.ина, упоре.6.о са развитком постин.6.ус - ских OI1HOca које карактериwу смањење учеwћа секун.6.арних.6.е- латности у запоwљавању становни ытва и у структури.6.0хотка, јавља а поврwина које заузимају и сл.), а тара виwег хијерархијског ранга 11 на њиховом месту развијају се на иентре нижег uентралитета. It јских рад.них и стамбених субур- пословне зоне из сектора финан- Грмске регије су произво.6. сија, услуга... Остају само техноло сложених интеракuија које се тријских.6.руwтвених и економ- wки високософистиuиране и еколо вијају између ГРад.ова и окружења ~ wки чисте ИН.6.устрије које запо у ком егзистирају. Степен њиховог ыљавају мало високостручне утиuаја на регонално-функuијску рад.не сна ге. Новонастале мултиинтеграuију и.6.иференuијаuију функuионалне град.ске регије у геопростора је у.6.иректној зависчијим периферијама све ности са транзиuионом фазом ур- значајнију, често и.6.0минантну банизаuије, у којој се h.aти простор улогу,.6.0бијају терuијарне функ- и.6.руытво налазе. Раносе потреба за њиховим просuије, Ј. Gaггeau (1991) назива ИН.6.устријску фазу развоја урбани - торним, економским и функuи- Edge-City7 (ивични град.). Њиме заuије прате поларизаuијски јским реструктурирањем које се се преjlвиђа нестанак раније ус- ефекти, који се временом смањују СВО.6.и на терuијаризаuију периур - постављене хијерархије унутаркроз етапе постепене.6.еuентралиагломераuијских и унутар- заuије урбанизаuије. Град.ске При Аефинисању фун Кllијско-урбаних регионалних иентара и настајање регије се развијају у условима региона, поwло се ОА схватања МУЛТИНО.6.алних регија, нових ре- сталних и.6.инамичних проиеса урбанизаllије као ПРОllеса у транзиuији.. гионалних асоuијаuија, чији се конuентраuије и.6.еuентрализаuије Према Ван Аер Бергу (Van der 8erg), НО.6.уси конкуренuијом у функuија, становниwтва и рад.них савремена урбанизаllија је прихватању и wирењу иновативних континуиран ПРОllес: конuентраuије места, тј. у условима сукuесивног екиономских и СОllијалних активности развојних проиеса боре за смењивања поларизаuијске ури становниwтва у полу раста, РаАИ запо укњучивање у глобалне npol1yk- банизаuије, субурбанизаuије,.6.ешљавања у ИНАУстрији и услужним uионо-економске токове. Т о.6.0- зурбанизаuије и реурбанизаuије, Аелатностима заснованим на научно- тех нолоwком напретку и жељи за ВО.6.и у питање претпоставку h.a ће Развијају се кроз виwе еволутивно- ЗаАовољавањем личних и ПОРОАИЧНИХ реурбанизаuија агломераuијских развојних фаза синхроних са ур - интереса СОllијално економске и сре.6.иwта реwити проблем њихо- банизаuијом и екононским развитнаучно-културне ПРИРОАе; просторне и вог функuијског, економског, со- ком 8,Утилитарног МО.6.ела њиховог функllијске интеграllије ГРаАа и сусеаних насеља ПОА утиuајем (упливом и потпором) економских uијалног, културног и.6.емограф- ског обнављања. Мuентрализаuија развоја нема. интеракuија и соuијалне мобилности терuијарних.6.елатности и њихов ПРОСТОРНО-ФУНКllИјСП становниwтва; развоја развој у раније инщстријским суб - ВЕЗЕ И ОАНОСИ комуникаllијских система (саобраћаја - урбијима који преузимају У УРБАНОЈ РЕrИјИ саобраћајних сеастава и пословну иниuијативу, према инфраструктуре, телекомуникаuија, Наве.6.ени теоријски и мето.6.0лоwкибернетских информаllионих Фреју [R. Fгey-u 1997] ПРО.6.убиће ки конuеnти у истраживању улога система ) што АОВОАИ Ао кризу иентара агломераuија. насеља у регионалној организаuији Аеконuентраllије соuиоекономских активности и повећања акuијског Посматрано У uелини, KOHиenт ре - и.6.иференuијаuији простора су се РаАијуса становника; развоја суб - и гионалног град.а и регионалне ур- рефлектовали у бројним пристуексурбија различите функllијске банизаuије, просторно испољен пима којима су.6.ефинисани прос - намене; смањивања разлика у соuијалном, економском и културном станаарау становника llентра Кониепт "Edge-City" је Аијаметрално Међузависност СТаАијума економског агломераuије и периферије; супротан неким покуwајима реафир- развитка са развојним фазама ур - успостављања просторно-функuијског маuије ИАеја просторног згуwњавања банизаuије је у великој мери објаw - и соuиоекономског еквилибријума и ГРаАСКОГ ткива и ГРаАСКИХ функllија њена МОАелима развојних СТАијума брисања просторно-фунuијске и оваплођених у МОАелу " компакт- ОАређених регионалних uелина које насеобинске АИхотомије село - ГРаА. ГРаАа". су Аали Ростов, ФРИАМан, Ловри... ~. Како су се конuепти Stadt-Umlandинщстријских.6.исјункuија или.6.ис- функuијске компетенuије селек- Regionen-a и Funktional Urban триката, гаыењем, смањивањем тивно и плански преносе са иен- п п р а њ

56 п торно-функuијске везе и ОJlНОСИ. у посебном и измајање и класи- квантификаuију и егзактност у р Све JlO прихватања функuионализ- фикаuија регионалних склопова на географији, ноыен вером Jla Q ма у географији, просторни OJl- темељу стереотипа и клиwеа ун- географски ставови извеjlени из t носи И везе су тумачени са anpejl поставл,ене схеме, чиме се логике математичких принuипа т Q р аспеката хорологизма, у скалajlу запоставл,а ИНJlИВИЩалност - гео- ПОJlИЖУ географију на висок сте- п п а смеытај и сл.) елемената структуре систем. OJlHOCHO Jla се квалитетом и каракн са стереотипом каласичне регион - Jlиверзитет), на којима се засни- пен егзактности и систематичti алне географије, анализом разме- вала регионална географија, а у ности, објеjlињује ставове Улмана Q ытаја (Jlал,инске и поврwинске оквиру ње и тумачење улоге гра- и lljефера и ТВРJlИ Jla конфигурелаuије, математичко- JlOBa у регији, и тежи регију Jlефи- раuију простора чине елементи и географски положај, топографски нисати као сложен и Jlинамичан везе које се међу њима омијају, Jlатих територија. Појавом функ- ~ uионализма произаwлог из тивизам и конвенuионализам у гионалне географије засноване на хорологизму и конвенuионалном схематизму и сумативизму. географским приступом, бази- раним на условној и формалној хомогености, чија је суwтина опис ских веза и OJlHOca које се успосности jejlhe или виwе особина, нису се могли Jlетерминисати биолоwких и Jlруwтвених елем енатерогених и Jlинамичних форми тура може Jlетерминисати елем енuијаuије, захтева и нови приступ у њиховом истраживању. Стога се структура простора све виwе пос - матра кроз улогу-функuију и значај веза које је хомогенизују. Међу првима који ОJlбаuују суматером веза успоставл,ају ОJlНОСИ међу елементима геопросторних географији је К. Ф. lljефер (К. F. структура. Такође закл,учује, Jla се OJlHOca, путем математичких ме- TOJla, могу ОJlреJlИТИ и граниuе р изучавања сложених проиеса који З се омијају у геопростору и инњ Schefeг). Уз критику Хартыорнове тегриwу га или Jlиференuирају, \а руые се табуи схеме класичне ре- "ПРИРОJlе географије" (The Natur of Geography), он се залаже за системско-генерализујући приступ тура, утврђивањем законитости Класичним регионалноњиховог JlОCaJlаwњег развоја и премиђања бущћег. Полазећи OJl туре простора повезани бројним При анализи просторно-функuији класификаuија регија ИЗJlвојених на основу формалне jejlhopojlвезама, ТВРJlИ Jla је географија Jlелимитаuијом просторних веза и регија, које су јасне као " оwтриuа у истраживању просторних струкбријача ". Значај математичког ме- ТOJla у Jlетерминаuији просторних OJlHOca и веза, В. Бунге JlOказује примерима из теорије uентралних чињениuе Jla су елементи струкместа. наука о просторним везама, не тавл,ају, омијају и трају у насеоулазећи у њихов карактер. Сличан став заступао је и Е. Улман (Е. UII- бинској среjlини, Е. Неф [Е. Neef, проuеси који су по својој структап, 1954). Он је, РУКОВОJlећи се тури комплексни и најчеwће хетезначајем транспортних токова у вања опwтих TpeHJlOBa развоја хетора и улоге секунjlарних иентара у организаuији rpajla, закл,учио Jla та и фактора, и м се њена струкрегионалног окупл,ања и Jlиференсу просторне интеракuије фактор хомогенизаuије геопростора. Вилијам Бунге [W.Bunge, 1962], Консеквнтно томе, полази се OJl 9 У франuуској географији се, ОА хипотезе Jla разнороjlни елементи времена Ј. Брунхеса (Ј. Bгunhess) АО 1965] полази OJl чињениuе Jla је географска среjlина саткана у рогени. Потреба реалног саглеjlахомогенизаuији економског проссложеном Jlеловању анорганских, тарном и комплексном анализом. УВОJlећи у географију преuизне логичке форме аксиоматског амерички географ, залажући се за типа, РaJlИ ajlekbathor саглеjlавање истине тј. суwтине географске среjlине, залаже се за посебне поступке елементарне и комплекструктуре простора могу бити ТРИАесетих ГОА. О. В., ОАржала ПОАела сне анализе којима се просторне регија на ПРИРОАне и културне ујеjlињени у хомогену регионалну uелине раwчлањавају Jla би се (г e gions naturelles, гe gions histoгiques). открили елементи њихове струкuелину, а и обрнуто, условно хо- Заменио ју је МОАел јеаинствене туре и везе које их објеjlињују. могене просторне структуре могу географске регије (г e gion бити Jlиференuиране у посебне Вођен начелима, или, како их сам g eo gгapfique), заснован на регионалне uелине. Ово полазиwте реафирмаuији постулата "географије назива, аксиомима те логике, ojlcтyna OJl класи чне регионалне човека" Vidal de la Blash-a, који Е. Неф мреже насел,а посматра опстаје све АО пеаесетих ГОА., с тим као сложене системе степенастих парajlигме ВИJlел Jle ла Блаwа WTO је временом потискиван ми (Vjdal de 'а Blash) која истина, у хијерархија формиране снагом wл,ењима о постојању функuијских (G. себи CaJlржи ОJlређен ВИJl функпросторно-функuијских веза које Chabot, Р. George, М. Derruau) и uионално-системског приступа 9, и соuијално-економских регија (Е. се омијају између Jlелова њихове позитивизму темел,ене регионали- OJl, на неокласиuизму и нео- Juilard, Ј. Labasse), Аа би се ПОА структуре. по Е. Нефу, везе могу утиuајем економиста wеаесетих ГОА. Jlеловати хоризонтално-териториприхватила ПОАела регија на хомогене заuије Рихарм Хартыорна јално и вертикално-функuијски, а (regions homogenes), поларизаuијске (Rjchaгda Haгtschoгn) СaJlржајно- (г e gions polarises) JlejcTBo им се очитава у територи- и планске (г e gions метоjlолоwки ослоњене на Хетне- opeгationelle), која је уз ОАређене јалном JlOMeтy функuија насел,а и ров хорологизам (тражење опытег корекuије актуелна и Аанас. њиховој хијерархији. Хијерархи-,,"г' ОО

57 јски ОАНОСИ се формирају конку- економске активности становниw - проиесног приступа, међу којима П рентноыћу насеља у привлачењу, тва [М. Бурсаћ, 1998], КОА је и аутор овог рма, сматрају Аа р развоју и конuентраuији функuија, утврђивања значаја НОАалних иен- је проаорно -функuијска струк- а затим функuијском комплементарно тара у функuијској организаuији тура мрежа и система насел.а у с Т ыћу и симбиозом. Насел.а могу бити аалној мени, те су и ОАНОСИ Републике Српске [Р. Гњато, Q у ИНАиферентном, ПОАређеном- између њихових сааавних Аелова р 1997]. Такође су проаорно - нмређеном и комплементарном променљиви и зависе ОА снаге, функuијске везе и ОАНОСИ између ii ОАНОСУ. ИСХОАИWта његових карактера, квалитета, времена Q насеља и њихових о ~олина, били схватања су МОАели Тинена, Кола и трајања и територијалног Аомета - преамет истараживања у бројним п Кристалера. за разлику ОА Бунгеа, акuијског рааијуса веза које се монографијама о наwим насељи- 1'1 Неф сматра Аа се чисто матема. Иако их је већина рађена ме- а међу њима ОАвијају. ~акле, ако матички, исувиwе апстраховани нема функuијских веза - нема ни н ТОАОМ у чијој основи су регионал- МОАели не могу а priori кориаити функuи ј с ког ОАноса, већ поаоји но-географски аруктурализам и при објаwњавању сложених проиеса само пасиван - просторни ОАНОс. ~ сумативизам, оне су врло сааржајне који се ОАвијају у географској среа- по овом схватању, свака веза је а ини lо и имају велику научну вреаноа. Њ изражена ОАређеним проuесима $ Велики значај у ИАентификаuији у југословенској географији, проскоји зајеаничким или аутономним Аетерминанти функuијских веза и торно-функuијским ОАносима и Аејством ути чу на промене арук - ОАНОса успоаављених међу везама као факторима функuијских туре насеобинских сиаема. насељима у конкретним регионалорганизаuија насеља, њихових И јеано и АРУГО становиwте имају ним uелинама, имају наwи просмрежа и сиаема ОАређену пажњу бројне заговорнике. Прво се виwе торни планери. Међутим, резул - посвећују: при анализи ОАноса гра- кориаи при анализама функuијтати њихових метоаолоwки Аобро Аова и њима гравититирајућих око- ских организаuија мрежа насеља осмиwљених и апликативних лина [Ј. Илић, 1970], при анализи чије су структуре формиране у СТУАија, јоы нису ОА регионалних функuијске класификаuије ГРаАОва стабилним ИНАустријским АРУЫТгеографа прихваћени, у мери која Србије [В. Ђурић, 1970], при истра- би им омогућила емпиријску вима, а АРУГО при анализама просживању законитоаи развоја агломе- проверу, а на њеној основи и АО - торних аруктура мрежа и сиае - ма насеља регија и земаља које су раuија Србије [~. Периwић, 1985], граању постојећих теоријских имале брзу ИНАуаријализаuију и при анализи урбано географских поаавки о улози грмова у ревећ су у фази поаинауаријског проиеса у АОЛИНИ Моравиuе [М. гионалној организаuији простора. развоја. Функuијско - проuесни Спасовски, 1983], при анализи Треба нагласити Аа у наыој региоприступ се све виwе афирмиwе у аановниwтва као биосоuијалног и налној географији јоы увек поаорааовима заговорника рмикалне географског сиаема и при анализи је и они који запоаављају улогу и ПОСТМОАерне географије, која се улоге грааова у регионалној органи- насеља у регионалној интеграuији прилагођава ПОСТИНАУстријском заuији Србије [М. РаАовановић, и Аиференuијаuији простора, АрУЫТВУ - ПОСТфОРАИЗМУ заснова- 1988, ], при анализи залажући се за анахрону Аефинином на новим ПРОАУкuионим (техгрма као аутономног сиаема и при uију регије " као јеаинава ПРИРОАтумачењу нологије засноване на инфор - улоге иентара раста и разног региона и економског рејона "! матиuи, електрониuи ; Аеuентраливоја у мрежи насеља Србије [А. ГлеАано у uелини, проаорно- заuија ПРОИЗВОАње; супаитуuија функuијске везе и ОАНОСИ, у гео- услужних на место ИНАУаријских Вељковић, 1988, 1995], при графији насеља се тумаче са ма Аелатности ; флексибилнаи високо тумачењу појма проаорно - аановиwта : аруктурно-функuиј- софиаиuирана ИНАуари ј а ИТА.) и функuионалних ОАНОса и веза у ског и функuијско-проuесног. политичким ОАносима. географији насеља [С Стаменко- 3аговорниuи структурног функвић, ], при иараживању uионализма сматрају Аа се прос- УМЕао ЗАКЉУЧКА значаја ПРИРОАНИХ услова, ресурса и торно-функuијски ОАНОСИ међу Правилности и закономерности у потенuијала Србије за насељавање и насељима успостављају на основу развитку регионалних мрежа и 10 Франuуски географ Пол Клав ал ( Раиl квалитативно-квантитативнихосо - сиаема насеља теыко је УТВРАИТИ, Claval), зауз има исти став. Ан ализирајући бина у њима кумулираних функ- па то МОЖАа и оправаава појеаине примену математич ких моz.ела у ра- uија, на темељу чега се иниuира конuепuије и метоаолоwке посz.овим а анг лосаксонских географа успостављање функuијских веза тупке, чија је апликативност била ( посебно преz.ставни ка о ксфорz.с ке ы коле хумане географије ), 3акл,учује м матем атич ки м оz.ел све виые постаје између њих, тј. већ успостављени Аелимична, краткотрајна или чак ОАНОС утиче на интензитет, праваи, потпуно неостварена, ыто посебно u и,", а не MeTOz. у геог рафским ис- време трајања, територијални важи за неке ОА МОАела примењитраживањима. Слично миыњење о овом Аомет и карактер функuијских ваних у праксама регионалне проб лему је имао и југословенски веза. 3аговорниuи функuијско - географије, регионалног развоја и географ Светозар Илеыић. "

58 регионалног планирања, Њихова уопwтеност није могла Аа ЗаАОВОfoИ критеријуме насеfoског Аиверзитета, чије је непознавање и непоытовање Аопринело Аа, често, пре застаре него ыто и ухвате корене, Планирању токова развоја насеобинских регионалних склопова мора претхоаити ПРОАирање у су wтину структуре, генезе и метаморфозе просторних веза које их Арже на окупима, ОАНОСНО хомоген изују, па тек ОНАа планско усмеравање св РСИСХОАНО развојним UИfoевима (посматрати их као Аинамичне развојно-кохерентне, СТРУКТУРНО-Аиверзификоване стохастичке системе), Но, због непо НОВfoИВОСТИ комбинаuија веза, које могу имати како конструктивно, тако и Аеструктивно Аејство, то је много лакwе рећи него у пракси регионалне географије, регионалног развоја и урбаног планирања остварити 17 ЛИТЕРАТУРА Анучин, Б, A,(1972): Теоријски основи географије. " Мисли ", Москва. Beгg, V.L.(1982) : Uгban Euгope : А Sludy 01 Gгowth ап Declime. Cosl 01 Urban Gгowth, Vol. 4, Oxlord. Berгy, В., Pred,A. (1961): Сепlгаl Place Sludies: А BibIiography ofтheory and Ар plicalions, Supplemenl University 01 Pennsylvania: Regional Science Research Inslilule, BibIiography Series 1. Веггу, В. (1964): Cilies as Syslems 01 Cilies. Papers 01 Regional Science Associalion, Vol. 13, р Philadelphia. Веггу, В. (1967): Melropolila Агеа Definition: А Re-evolualion 01 Сопсерl and Slalistical Ргасlјсе, Working рарег ПО. 28, Washinglon. Bobek, Н. (1938): Uber einige lunktionele Stadttypen und ihre Becehungen zum Lande. Comples јпlегпаlјопаl de geographie, UGI, slr, , Amslerdam. Boudville. Ј. (1966): ProbIems 01 Regional Есопотјс Planning. Edinburgh University Press, р , Edinburgh. Bunge, W. (1962): Theorelical Geography. Lund. Bousledl, О. (1953): Dје Stadl und ihre Umland. Raumlorschung und Raumordnung. КЫп -Berlin. Bousledl,O. (1967): Gedanken йьег die kunftingen Wersledlerungsprocess und die Rolle der Sladte, Polis und Regio, Von der Sladt und Reg ionalplanung, s Tubingen. Bouslebt, 0.(1975); Gedanken und Beobahlungen zum Phbnomen der Suburbanisierung, Verolenllihungen der Akademie lur Raumlorschung und Landesplanung, Band 102. s. 1-24, Наппоуег. Bohinec, V.(1926): LjubIjanska aglomeracija јп пјепа anlropogeogralska теја. Geogгafski veslnik XVIII, LjubIjana. Bbhm, Н. (1986) ; Soziale und raumliche Organisalion der Sladl. Vorslellungen јп der geogгaphischen, sladlebaulichen und паlionalbkonomischen Lileralur Deulschland, Colloqium Geographicum, s.33-57, Вопп. Boudeville, Ј. (1961): Les espaces economique, P.U.F. Paris. Chabol, G.(1938): La delerminalion des courbes isochгones еп gegraphie urbaine. Comples rendus du Congres Inlemalional de geogгaphie, section Illa, р , Amslerdam.. Chrislaller, W.(1933): Dје zenlraalen Orte јп Suddeulschland: Eine6konomischgeographische Unlersuhung О Ьег Geselmassigkeil der Verbreilung und Entwicklung der Sidlungen тјl Sladlischen Funclionen. Јепа, Repгinled 1980, s. 340, Darmsladt. Chrislaller, W.(1938): Rapports lonclionnels епlге les aglomeralios urbaines е! rurales еl les campagnes. Comptes rendus du Сопgres Inlemational de geographie, seclion Illa, s , Amsteгdam. Claval, Р. (1973) : La theorie des lieux сеп traux revisilee. Revue geogгaphique de L'EsI, Vol1 3, р , Paris. Dickinson, R, Е.(1947): City and Regionalism. А Geographical Conlribulion 10 Human Ecology, London, Dickinson, R.E.(1959): The Regional Relalions 01 Ihe City. City and Society, р Illinois. Dickinson, R, Е. (1964) : City and Region. А Geographicallnlerpretation; London. Frey, R. (1997): Wirschaft Sladlische, Моbililal und Umwell. In ' Dје Sladtmorgen" Union des Villes Suisses, р Garreau, Ј. (1991): Edge-sity: lile оп Ihe new IГОПlјег, New-York. Гњато, Р. (1997): Но,\,ално-функuионална регионализаuија Републике Српске. Гласник, Географског '\'руштва Републике српске, свеска 2, Бања лука, стр, Ђурић, В. (1970): General Approach 10 Ihe Funclional Classificalion 01 Urban Communilies јп Serbia. Geographical Papers, Inslilule 01 Geography, University 01 Zagreb, р , Zagreb. Haggett, Р. (1975): Einluhrung јп die kullur und socialgeographische Regionanalyse. Berlin. Haggett, Р. (1972) : Geogгaphy; а Modem Synlhesis. Нагрег Inlemalional Edilion, New У ork, London. Илић, Ј. (1970): Карактеристике функuионалних о,\,носа ИЈмеђу rpa.l.oba и околине са посеб ним освртом на СР Србију. Становниwтво, бр. 8, св. 3-4, Беогрa.l.. Neel, Е. (1950): Das РгоЫет der zentralen Orte. Pelermmans Geographische Mitteilungen, s. 6-17, Leipzig. Neel, Е. (1965): Elemenlaranalyse und Коп plexanalyse јп der Geographie. Leopoldina, , по. 8-9, s , Gotha Leipzig. П е риwић, А. (1985): О просторном планирању. ИАУС, Беогpa.l.. Perroux, F.(1955): La поlјоп de pole de croissanee. Есопотје Appliquee, Vol.8" р.з07., Paris. Рa.l.ован овић, M.( ): Регионализам као приступ и принuип и регионализаuија као поступа к у функuи оналној организаuији географск о г простора са неким аспектима примене на Србију. 3борник pa.l.oba, Географски институт " Јован Uвијић " бр, 44-45, cтp.67-ioi, Беогрa.l.. Спасовски, М. (1983): Ммогеографске и ур - 6аногеorрафске појаве и проuеси у опwтинама Пожега, Ари ље и Ивањиuа. АОКТОРСКИ pa.l., стр , БеоГpa.l.. Стаменковић, C(199O/ 1991 ): О појму просторно -фун к uионалних о,\,носа и в еза у географи ј и насеља. 3борник pa.l.oвa, Г ео графски факултет ПМФ. св. 37/38, cтp , Беогpa.l.. Ве л, ко вић, А., Јовановић, Р " Тоwић, Б. ( 1995 ): ГРa.l.ОВИ Србије uентри рајвоја у мрежи насеља. Географски институт "Јован Uвијић " САНУ, Посебна ИЈМња књ. 44, Беогрa.l.. Ullman, Е.(1954): Geography as Spalial Inleraclion. Proceedings 01 Ihe Wester Сотmittee оп Regional Есопотјс Analysis, р

59 <D ": r::. Борислав Стојков Илеја о пројекту Гвозлена врата ("Iгon Gate") развила '" Снежана Суботиt; се у току проиеса лефинисања стратегија интегралног ~ просторног развоја uентралне, источне и југоисточне Европе. Полржана је ол стране VISION PLANET Гвоздена Пројекат Врата експертског тима, а полручје Гвозлених Врата ле - финисано је као акuионо полручје у локументима "VISION PLANET - Смерниuе и политике развоја и "Danube Space Study". "Iгon Gate" пројекат транс- зашто и како них у овом лелу Европе и ол посебног је значаја за ТНЕ IRON GATE PROJECT граничне саралње третира се као јелан ол приоритет- /'1 а Пакт стабилности југоисточне Европе. Ова замисао отм вара есенuијално питање трансграничне саралње.. између пограничних полручја Румуније, Бугарске и р Југославије (Србије) луж јел но г ол најлепwих лелова lii тока llyhaba. Окосниuу покретања овакве илеје/ пројекта прелставлх1ју изузетна приролна и културна баwтина и низ компаративних прелности, ПолунавЛх1, али и спутан и спор развој у олносу на остала полручја Србије, лелом услел бројних историјских али и актуелних политичких разлога. llепопулаuија и економско WHYANDHOW опалање, нелостатак инфрастуктуре, зајелно са знат- Abstract: ним еколоwким проблемима, само су неки ол узрока оваквог развојног проиеса. С лруге стране, економски и еколоwки потенuијали, тралиuионално развијена The ргјпсјраl purpose о' the 'roп Gate Project was to initiate the cross-border соорегаиоп between Romania, Bulgaria and Yugoslavia јп the агеа о' the DапиЬе 'roп Gate region. Consequently, after delimiting the concrete агеа јп а" three соuntries, ап integrated approach was chosen мрежа населх1, велико богатство приролних и кул- турних лобара, као и осталих спеuифичних прел- ности, намећу питање потребе и могућности транс- граничне саралње између суселних региона и опwтина У Југославији (Србији), Румунији и Бугарској, полра- ;а with the ајm to promote а" spatia/ly ге/е- зумевајући њихову узајамну упућеност при реыавању D.. vant aspects (есопоmјс, socio-cultura/, зајелничких проблема и напоре ла се превазиђе 6 С!Ј Lд ecological, tourism, etc.) о' co-operation ој 's and development. The mајп objectives о' '!) D.. u the Project were: the definition о' соmmоп ::;; interests and probiems; the anticipation о' ~ тренутни застој на свим плановима саралње. Ово је разлог заwто је Институт за архитектуру и ур- банизам Србије (ИАУС), зајелно са колегама из :s: :I: co-operation and development potentials "URBANPROIECT" из Букуреwта и Географског инсти- '!) '" and constraints; the formulation о' а сon- тута Бугарске акалемије наука из Софије, иниuирао D.. >, :s: ceptual and operational framework and експертски састанак бугарских, румунских и српских ~ guidelines {ог ап efficient co-operation јп планера, укл,учујући и локалне стручњаке из ~ respect to various aspects and specific ~ пограничних полручја трију земалх1 у Клалову, маја :s: thematic fields. х D ГОАИне. Намера је била ла се покрене транс- '" Manifold project tasks were defined јп ас- ~ гранична саралња пол именом "Iron Gate" (Гвозлена ~ cordance to postulated goals, including :s: врата) - симболичног назива за прототип булуће слике... the organisation о' expert meetings and u :I: workshops, ап exhibltion, the pubiishing o~ овог Еврорегиона. ::s:.с :s:... ап information bulletin and fhe creation о' Главни uил,еви пројекта "Гвозлена Врата" салрже се у О '!) the 'гоп Gate Web-Site. д' томе, ла се ыто обухватније промовиwу просторно :I: '" Expert teams 'rom а" three countries релевантни аспекти развоја, ла се лефиниwу зајел- '" ii) agreed to elaborate National Contribu- нички интереси, ла се саглелају потенuијали и :I: u tions, consisting о' ап analysis о' the рге- D.. ограничења трансграничне саралње и напокон ла се ~ sent state and needed spatiaj information постави конuепuијски и операuиони оквир за њено уно "' (settlements network, Jand use, infrastruc- '0 '" апређење на овом полручју. (иге и network, naturaj and culturalassets, etc.). Thereafter, the ejaboration о' ап Ас- Сам пројекат састоји се из бројних и разноврсних ле- ~ :s: (јоп РЈап ог Programme woujd fo/low. латности и акuија које се морају прелузети ла би се D.. о Lд Кеу words: Јroп Gate Project, cross- D.. <1 <1 border со-орегаиоп, expert meetings,.g.. о workshops, соmmоп interests, first meet- D.. t:: ing concjusions оваква саралња полржала и унапрелила. Порел ор - ганизовања експертних скупова у Клалову, Турн- Северину и Вилину, са рааиониuaма из различитих лиcuиплина планирања, г ле би локални стручњаuи П р О t l' о р 11 О П њ е

60 разматрали конкретну просторну тематику и проб лематику, припре м иће се пропратна путујућа изложба са плановима, картама, фотографијама и филмским материјалом. Сем тога, намера југослов енског стручног тима је.6.а се публикује информаuиони билтен и постави website, као интерактивни комуникаuиони ме.6.ијум, који би стручњаuима и оп wтинским И регионалним званичниuима омогућио информаuиони "feed-back" и пријем пре.6.лога и И.6.еја заинтересованих страна и wире јавности. Стручни тимови из све три.6.ржаве.6.0говорили су се.6.а изрме нацllонаане еааборате-аопрiiносе, са засебним анализама постојећег стања, који би користили као сазнајна основа и референтни информаuиони материјал за просторне.6.атости ПО.6.ручја ГВОЗ.6.ених Врата. Они би обухватали.6.етал,ну анализу свих значајних ПО.6.атака који имају просторни значај и утиuај на насе л, ску мрежу, кориwћење земл,иwта, економски, саобраћајно-инфраструктурни, културни развој и животну сре.6.ину. Након заврwавања на uионалних елабората, приступило би се изрми зај е.6. ничког фllнааноr 1131емтаја у форми плана/ програма активности у поглещ конкретних питања трансграничне сара.6.ње. Неке 0.6. приоритетни х тема, које ће бити посебно наглаwене у овом заје.6.ничком.6.0кументу, усре.6.сређене су на побол,wање посто јећих просторни х структура и ПО.6.разумевају: Основа fолуба чке тврђаве О о раз матрање новог урбано-руралног О.6. носа и функuионалне насел,ске мреже на комп лементарној основи, користећи спеuиф и чне функuионалне пре.6.ности насе л,а на овом ПО.6.ручју, са u ил,ем стварања прещслова за интегративни развој ; усмеравање на структурне промене и побол, ыање услужних.6.елатности у урбаним и сеоским uентрима овог ПО.6.ручја ; о премоге у по гле.6.у.6.иверзификаuије економске структуре и запослености ; о омогућавање бол,ег приступа инфраструктури, знању, информаuијама и иноваuијама на ПО.6.ручју ГВОЗ.6.ених Врата ; о усаглаwавање просторних / регионалних политика и.6.ефинисање спеuифичних заје.6.ничких политика по питању трансграничне сармње у областима 0.6. посебног заје.6.ничког интереса (туризам, заwтита животне сре.6.ине, очување и заnтита приро.6.ног и културног наслеђа ) ; о напоре.6.а се на нивоу влма постигну такви билат ерални и трилатерални.6.0говори, који би овај прекогранични регион учинили проnyстл,ивијим у смислу лакwег и слобо.6.нијег протока.6.0бара, становниwтва и информаuија. А епенски Вир - пре ИЈмеlilтања (горе) И основа типске јединиuе (АОА е) 0.6. овог пројекта трансграничне сармње се очекује.6.а иниuира ублажавање/превазилажење развојних Све ИЛУСТp<lLJије преузете и з " АрхеОЛОlJJка путовања ђердапом " - Ненад Радо ј чић, Васо ј е Васић, Бео г рад f.ю

61 ограничења произаwлих из периферног положаја, Аа активира кориwћење енl>.огених потенuијала и l>.a l>.опринесе томе l>.a регион ГВОЗl>.ених Врата постане конкурентнији и привлачнији у смислу економских локаuијских фактора. Hal>.aљe, очекује се l>.омаћински и оыоворан Ol>.HOC у поглеl>.у заwтите ПРИРОl>.ног и културног наслеђа. у оквиру научних и практичних напора стручњаuи ће се сконuетрисати на слеl>.еће теме : п р () t Т О Р 11 () " " t! 111' '1 11" :; :::: 11 [ ==!Ы- ~=c1]c. ~ " РИМСКИ И рановизантијски л огор Ьољетин: основа И изглед О јасно Оl>.ређење развојних потенuијала и преl>.услова за сараl>.њу на ПОl>.ручју ГВОЗl>.ених Врата; о Иl>.ентификаuију зајеl>.ничких проблема и ограничења у поглеl>.у трансграничне capa.t.њe, који би могли бити пре вазиђени синергетским приступом њиховом реыавању; о припремање и спровођење рa.t.иониuа које ће резул товати у конкретним иниuијативама и покренути l>.pyre Основа РИМСКОГ л огора дијана...,...,. ij О спеuифичне пројекте у области културне и туристичке сараl>.ње, заwтите животне среl>.ине, ekohomci(e сарa.t.ње и саобраћаја и инфраструктуре; покретање питања која се тичу посебних и врло конкретних тема: систем марина са комплементарним услугама; нови мост на Ьунаву; зајеl>.ничко управл>ање отпаl>.ом; зајеl>.нички мониторинг загађења животне среl>.ине са контролним станиuама ; слобоl>.не економске зоне ; отварање нових граничних прелаза ; l>.oroвори у погле.t.y заwтите изузетног ПРИРОl>.ног и културног богатства на ПОl>.ручју ГВОЗl>.ених Врата у Србији, Румунији и Бугарској ; Оl>.вијање зајеl>.ничких културних манифестаuија које би покренуле слобоl>.ну uиркулаuију становниwтва ; туристичке активности, које би Ьунав користиле као спону, ИТl>.. Пројекат трансграничне сараl>.ње на ПОl>.ручју ГВОЗl>.ених Врата замиwл,ен је као интерl>.иcuиплинарни ПОl>.ухват, 1"':.1 (;Ј,

62 који би се усрелсрелио на различита ПОЈЪа зајелничких активности и који би понулио смерниuе и метололоwки оквир, као и посебан план/програм акuија, који би био усклађен са сличним европ СКИМ пројектима и напорима. у склалу са конuепuијом пројекта, први корак у његовој реализаuији остварен је олржавањем иниuијалног експертског састанка и стручних ралиониuа у Клалову ол маја, голине. Ралиониuе су биле организоване тако ла пруже ыансу локалним стручњаuима из све три земл,е ла размене миwл,ења и ла лискутују о осетл,ивим и проблематичним пи тањима која имају просторне импликаuије. Такође су разматрани појели ни конкретни, спеuифични пројекти који се тичу успоставјъања трансграничне саралње. Свака ол три стручне ралиониuе била је усрелсређена на спеuифичну тематику : о економско -еколоwка ( еко - еко ) ралиониuа са темом: ОЛРЖИВИ развојни потенuијали полручја Гвозлених Врата, с освртом на булућу трансграничну саралњу ; о ралиониuа о туристичким потенuијалима с посебним освртом на заwтиту приролног и културног наслеђа, с темом : Евалуаuија приролних и културних лобара у поглелу могућег туристичког развоја и ту ристичке саралње на овом полручју; о саобраћајно-инфраструктурна ралиониuа са темом: Преллози за оствариве транспортно- Иил, стручних ралиониuа био је усмерен на анимирање локалних стручњака све три земл,е, ла размене информаuије, знање и искуство и покрену пројекте саралње у различитим лруwтвеним областима, који би лопринели унапређењу овог региона. На експертном састанку о транс граничној саралњи на полручју Гвозлених Врата лонети су слелећи закл,учuи : Сви учесниuи закл,учују ла је први састана к о трансграничној саралњи у области Гвозлених врата, који је олржан ол маја голине у Клалову, био успеwан. Експерти, локални стручњаuи и званични прелставниuи Бугарске, Румуније и Југославије разматрали су врло осетл,ива али обећавајућа просторна и развојна питања која се тичу трансграничне саралње у области Гвозлених Врата. Учесниuи су закл,учили ла област Гвозлених Врата располаже са многим развојним по тенuијалима, који потврђују њен европcl<и значај, такође исказан у европским локументима о булућем просторном развоју, VISION PLANET и ESТlA, третирајући ово полручје као јелну ол приоритетних акuионих области у овом лелу Европе. Први експертни састанак отворио је нека ол иниuијалних питања и указао на многе проб леме ол зајелничког интереса у сва три лела области Гвозлена Врата у Румунији, Бугарској и Југославији. Такође је наглаwен значај усклађивања просторног развоја, који би лопринео булућој просторној кохезији, а олноси се на економски развој, туризам, управјъање приролним и културним лобрима и потенuијалима, насел,ску мрежу, транспортне и инфраструктурне системе. Учесниuи су се логоворили ла припреме низ пројеката који ће се разматрати на слелећим сас-

63 N VODEN1CA ~.. D РЯAl5ТOАIJA Q III'ITн<A.. SRSONJI V6X.. РRЕЯISТОRV.АI'IТЮUE MIDrJlE AGES танцима у Румунији и Бугарској, а биће засновани на АОГОвореној метоаологији и преалозима презентованим на првом експертном састанку у Клмову. ПреТХОАНО је потребно размотрити финансијску ПОАрЫ КУ и изрмити прелиминарну/ провизорну буџетску конструк цију, након чега ће започети обезбеђивање среастава ИЗ АОмаћих и страних извора. Као резултат овог састанка преможено је преаузимање неколико конкретних актив НОСТИ: очекује се организовање културних манифестација ко ј е би се ОАржавале у Клмову/ Неготину, Турн -Северину и ВИАИНУ, по систему ротације ; треба изрмити посебан про грам који би обухватао атрактивне туристичке активности Аоnyњене разноврсном културном ПОНУАОМ. V те сврхе ће се изрмити и Аистрибуирати листа конта кт особа из све три земље у ОАНОСУ на различита поља сармње ( зајеаничке туристичке руте, фолклорни и музички фестивали и Аруге културне манифестације интернацион алног карактера) ; ПОАручја нижег ранга, насеља, ИТА. ). УјеАНО је за Аat"и рм неоnxоано ИЗВ РWИТИ јасно разграничење ПОАручја Гвоз Аених врата тако Аа основне територијалне јеаинице које КОНСТИТУИWУ ово ПОАручје БУАУ оппwтине у три Аржаве. Констатовано је Аа је потребно Аати обухватан преглеа постојећег стања животне среаине помоћу отвореног, преглеаног и партиципативног приступа који би за послеаицу имао праву процену просторног и еколоwког развоја. остале конкретне ИАеје преа ложене на састанку у Клмову, ће бити забележене ОА стране МОАератора рми оница, е ксперата, локалних власти и институција и послате свим странама рааи Ааље разрме а са освртом на сармњу сусеаних земаља. Потребно је изврwити упореана истраживања на основу зајеаничке планске и информационе ПОАрыке и приказати резултате на јеаинствен картографски начин и уз помоћ ПОГОАНИХ група ИНАикатора. ПреТХОАНО се морају УТВРАИТИ метоаоло WI<И приступи и оквири Аа би се УСl<Лмиле потребе у специфичним областима (сектори, Очекује се размена локалних стручњака у ОАНОСУ на њихово зајеаничко поље Аелатности, а са освртом на сармњуу поглеау различите проблематике из Аомена интегративног просторног планирања. Јасно постављена метоаологија за наставак рма и сармње, ПОАржана ОА свих учесника скупа, и Аобра воља експерата, уз почетну политичку ПОАрЫКУ сусе А них опwтина, региона и Аржава, као и уз озбиљну ПОАрЫКУ европ ских институција, обећавају Аа овај пројекат може Аа постане кл,учни репер у укл,учивању ЈУго славије у интегративне европске процесе. на мултиполарној интересној основи. 63

64 РilЗ60ј ПЈЮјеКТd Г60З4еНd 6pilTil који дефиниыутеме ТЗВ, ; и државаqним елементим.f! Ј{АИ 'и ПОЛИТИ'IКО/ интеграuијji. АнгажовањемНа изјја4и докумената који дефиниilly просторну земаља ИСТО'lне ијугоисто'lне EB~ ропе, проф СТОјКОВ је у сва докумнта унео и идеју о трансграни'lном повешвању суседних региона југосмвије, Румуније и Бугарске на дунаву., Подрыка овој и. rлil4qв у, маја f(ладовун Турн 'је t.л::"'vл I,/1/Jf:L рину. пмнирања юове три земље и Европске уније у ~ИЛ,10il)гаiчиз{')ва,l{а ме/јународна \конференuија.у Пројекат који је покренум српска страна има нашвiвомена врата" 4ron Gate) и дефинисан је у преко пет подпројеката: умрежавање насеља, инфраструюура и комуникauије, економски развој и коопераuија, животна средина и културна коопер-, аuија, са бригом о О"Увању културне и природне бамине, Конференuија у ЛАdAОВУ и Турн Северину је бим усмерена K5c11l/?,HOj КООП~8i/;!ији дунавских з~t;;tаља и Одржана је под нашвом 7Ј5сAlурне вредностј( као основ ПО4Унавских з~t;;t~ ~. Поред У'lff,/fика, експерата из Србије, Румуније и Бугарске, енuији јвиђенији експерти ИЗ других подунавских земаља (Нема'lКе, Аустрије, САова'lКе, М и Италије). скупа су (1) Културне стазе и насле/је, (2) Сuиокултурни потенuијали, (3) Економија културне и природне бамине и њена правна li/тита, (4) Туризам,.. ' 3~ разлику од других скупова САИ'lНОГ карактера овај скуп је имао и уметни'lку димензију Три врхунска кониерта и М.е/јунаРОдИасликарскаШЛОЖба на тему дунава су били јоы једна карика за повезивање П04унавCКJfХ и први. ј ~аfjcтiарењуједне од битних идеја пројекта, идеје о Парку културе на дунав)!, који би програмски и повеже регионе Мехединuи и Караы Северин у Румунији, 8идин У Бугарској и пет ОПli/ТJfна у Србији ово, ' 3аје'lар...), У будулности ОВО би био један од серије паркова културе на дунаву са изузетним потенuијалом за развој Bflдoвa туризма, КООРдИнатори пројекта су проф. Сербан НdAеж.Ја из Urbanprojekta (Букуреl!fТ), проф. др Борис Колев из Института географију Бугарске акdaемије HaYKqH проф. др Борислав Стојков ИЈ Београда. Постакнути идејама о просторној интеграuији земаtoa и региона uентралне, источне и југоисточжне Европе; Схватајући приоритете трансдржавне и прекограничне сарадње као основ за будућу Европу кооперативних региона; са подрwком е кс пертних конференuија и радиониuа у Кладову (мај и октобар 2000.) и Аробета Турну Северин (октобар 2000.); European cross-border area.. Щ r И на основу закtoучака са ових конференuија координатори пројекта " Гвоздена врата" желе да формулиwу следећу деклараuију о будућности региона "гвоздена врата " као европског прекограничног подручја од посебног интереса за подунавске граничне регионе, за Румунију, Југославију и Бугарску и за Европу: Initiated Ьу ideas of spatial integration of Central, East and Southeast Euгoреап countries and regions; Understanding priorities of transnational and cross-border co-operation as the basis for future Europe of соoperative regions; 3. Недостатак инфраструктуре, нагомилани еколоwки проблеми и запуwтена привреда у подручју Гвоздена врата захтевају критичко преиспитивање виwеструких регионал- Suppoгted Ьу expeгt conferences and workshops јп Кladovo (Мау, Octo Ьег2000,) and Drobeta Tumu-Severin (October 2000,); Based оп the conclusions from the meetings, the ргојес! co-ordinators whish to state the following declaration оп the future of the "Iron Gate", as ап European cross-border агеа of paгticular interest for the Danube border regions, for Roтапја, Yugoslavia, Bulgaria and for Europe: АЕКЛАРАUИЈА 1, Развој пројекта "Гвоздена врата " може да постане један од кл,учних проuеса у настојању да се стабилизује овај спеuифични европски регион. Пакт за стабилност југоисто чне Европе може са поверењем да сматра да ће овај пројекат бити један од основних темеtoa за мирни и кооперативни развој региона. 2. Река Аунав, као основ европског коридора VII је једна од кtoучних осовина европског развоја. Гвоздена врата, обилујући археолоwким и грађевинским остаuима бројних епоха европске историје, представtoa ризниuу неоткривених природних и историјских предела и реткости, DECLARATION 1, The Iron Gate ргојес! development might Ьесоте опе of the key processes јп the effoгts to stabilise this specific Еuгореап region, The Stability Рас! for Southeast Europe тау confide јп this ргојес! to persist as опе of the basic foundations for а peaceful and co-operative development of the region, 2, The Danube river, congruent to the European Corridor VII has Ьееп evaluated as опе of the crucial axes of Euгopean development, With its pivotal location, the Iron Gate region, treasuring archaeological and building remnants of numerous epochs of Еuгореап history is а thesauгus of undiscovered natural and historical landscapes and rarities, 3. The lack of infrastructure, pondeгous environmental probiems and а lagging есопоту of the IG region de-

65 них ВРаАНОСТИ И потенuијала. Крајњи uиљ је унапређење региона ка нивоу европског туристичког ОАреАиwта уз помоћ промоuије огромене ПРИРОАне и културне баwтине и кохерентног и ОАРЖИВОГ соuијалног и привреаног развоја. 4. Трагови и остаuи римске, византијске, отоманске и аустро -угарске културе у ПОАручју,'гВОЗАена врата" гарантују трансаржавни културни значај а, у спрези са савременим културним матриuама, обећавају БУАУћу културну коопераuију и развој не само у граничним регионима ове три Аржаве већ такође читавог тока реке li.унав. 5. Пројекат "гвозаена врата" очекује Аа Аобије локалну, Аржавну и међуаржавну ПОАрWКУ. На тај начин ће бити промовисани ОСНОВНИ принuипи Аокумента Перепективе просторног развоја Европе (ESDP), као и основни прин uипи утврђени на ШМАТ конференuији у Хановеру аАаuи пројекта,,гвозаена врата су Аа промови we све просторно релевантне аспекте развоја, Аа Аефини we зајеаничжки интерес, Аа саглеаа развојне потенuијале и ограничења и Аа УТВРАИ конuептуални и оперативни оквир за интензивну и ефикасну сараању у ОВОМ ПОАручју. 6. ПоАручје "ГВОЗАена врата" обухвата Аистрикте МехеАИНUИ и Kapaw Северин у Румунији, АИСТРИКТ ВИАИН У Бугарској и 5 опwтина у Браничевском и Борском округу У Југославији. Ово ПОАручје има потенuијала Аа отвори и развије пројекте капиталног инвестирања ОА значаја за умрежавање насеља, економску сараању, инфраструктуру и саобраћај, заwтиту животне среаине и културну и ПрИрОАНУ баwтину. 7. Први конкретан корак иниuиран на конференuији у КлаАОВУ и Турну Северину, октобра 2000., је пројекат за Парк културе ARCHEM, који обухвата бројне културне стазе и локаuије ОА опwтег и посебног интереса за образовање и уметничко испољавање СТУАената, професионалаuа (археологија, архитектура, етнологија, уметност ИТА.) и туриста. На основу ових искустава експерти три Аржаве се обраћају локалним, наuионалним и међунароаним институuијама и организаuијама РаАИ Аобијања ПОАрwке за конкретне иниuијативе (ARCHEM, 3ајенички туристички регион) у оквиру пројекта "ГВОЗАена врата" и за пројекат у uелини. Пројекат ће бити припремљен у сараањи експерата три партнерске Аржаве у току 2001/2002. са очекиваним првим резултатима у току ГОА. mапd а critical reexamination of mапifоld regional values and potentials. The ultimate ајт is to upgrade this region to ап Еuгореап tourist destination Ьу promoting the abundant natuгal and cultural heritage and а cohesive апd sustainabie social and есопотјс development. 4. Roman, Byzantine, Ottoman and Austro-Hungarian historical imprints јп the IG region guarantee the transnational cultural јтрогtапсе and together with mоdегп cultural patterns, lay dоwп the premises for а promising futuгe cultuгal co-operation and development not only јп the regions of the three countries, but also along the entire Danube flow. 5. The Iron Gate project is expected to get local/regional, national and international suppoгt. Thus, some of Euгoреап Spatial Development Perspectives (ESDP) and principles together with the guiding principles adopted at the СЕМАТ conference јп Наппоуег 2000, would Ье promoted. The objectives of the Iron Gate ргојес! аге to promote all spatially relevant aspects of development, to define соттоп interests, to anticipate development potentials and constraints and to set up а conceptual and operational framework for ап intensive and efficient co-operation јп this region. 6. The Iron Gate агеа encompasses counties of Mehedinti and Carras Severin јп Romania, regions of Vidin and Montana јп Bulgaria and five municipalities јп the districts of Вог and Вгапјсеуо јп Yugoslavia. This агеа has the potentials to generate and develop capital investтеп! projects as regards the settiement пеtwогkiпg, есопотјс co-operation, infrastructure and transpoгt, protection of the епујгоптеп! and cultuгal and natuгal heritage. 7. The first concrete step initiated а! the conference јп Kladovo and TCJrnu Severin, јп October is the ргојес! for the Park of culture ARCHEM, correlating numerous cultural paths and sites of general and specific educational and aгtistic interest for students, pгofessionals (archaeologists, architects, ethnologists, aгtists etc.) and tourists. Based оп these conclusions, the expeгts of the three countries аге addressing local, national and international institutions and organisations to give suppoгt for concrete initiatives (Archem Park, соттоп tourism region) within the Iron Gate ргојес! and the ргојес! as а whole. The project will Ье prepared jointly Ьу three рагtпег countries during the уеаг 2001/2002, with first expected results јп the уеаг н Q л SегЬап Nadejde UгЬапргоiесt, Букуреwт Наuионални институт за просторно планирање Serban Nadejde Urbanproiect, Bucarest National Spatial Planning Institute Борислав Стојков Институт за архитектуру и урбанизам Србије, БеОГРаА r еографски факултет Универзитета у БеОГРаА у Borislav Stojkov Institute of Architectual апd Urban Planning of Serbia, Belgrade Faculty of Geography, University of Belgrade Борис Колев Институт за географију Бугарске акааемије наука Boris Kolev Institute of Geography Bulgarian Academy of Science >

66

67 м,..: :!. СлободанЈованови~ СеАам ГОАина након ОАЛуке О приcryпању ревизији, '" ~ ОАНОСНО израаи новог Генералног плана (1992.), пет r--,:,; Генерални план ГОАина после crynaњa на снагу Закона о планирању и ~ уређењу простора и насеља (1995.), а четири ГОАине 11 ОА Аоноыења Просторног плана Реnyблике Србије lii (1996.), ЗаВОА за урбанизам у Новом Сму, при крају ~ НОВОГ Сада до четврте Аеuеније свог noctojaњa (основан је & године ставио на јавни УВИА наирт Генерално г плана Новог ТНЕ MASTER PLAN OF NOVl SAD UNТlL ТНЕ YEAR 2021 ГОАине), крајем лета ове, ГОАине, заврwио је и СаАа АО ГОАине 1 Пуних 60 Аана, током јуна и августа месеиа ГОАине, стручна и wира јавност, не само Новог СаАа, била је у прилиuи Аа се упозна са сааржином и преалозима Плана. Изложба и бројне јавне презентаuије Плана, информативно-консултативне расправе о појеаиним сегментима, темама и аспектима Плана омогућиле су бројним стручњаuима и wироком кругу грађана Аа јавно искажу виђење просторно-урбанистичке тематике Новог СаАа и своју заинтересованост за њ{ Најзм, након позитивног налаза ОА стране Комисије за стручну контролу генералних планова при Министарству грађевина, Изврwни ОАбор Скупwтине грааа Новог СаАа је, 18 септембра ГОАине прихватио ПреАЛОГ плана и уnyтио га на усвајање Скуп wтини, уз посебан закл,учак Комисије за јавни УВИА у План, Аа се ОА Реnyбличке влме затражи измена Просторног плана Реnyблике у вези са локаuијом ХИАроелектране на километар УЗВОАНО ОА стамбеног ПОАручја Новог СаАа, КОА Футога. Генерални план Новог Сма АО 2021 ГОАине, са аманаманом и корекuијама noboaom прихваћених примеааба усвојем је у Скупwтини грааа Новог СаАа Аана 29. септембра ГОАине. у р 6 & М Abstract: I ЈП УРБАНИЗАМ, 3аво.<\. за урбанизам Нови Са.<\., Генерални план Новог ша.<\ , го.<\.ине, НС,.<\.еи. 1999, Руково.<\.илаu изрa.t.е Јп this рарег, ап overview о( the~ GeneraJ Плана мр Милена Милосавл,евић,.<\.ипл инж. архитект, Jlиректор РЈап о( NoviSad uпtil 2021 hasbl:ien 3аво.<\.а Алексан.<\.ар Јевтић,.<\.ипл инж грађ., 151 страна текста са given. The Office (ог UrbanisrrfIПtJ/ovi 35 илустративних карата у боји. Sad elaborated (ће plan in surifmer У међувремену, о.<\. омуке о приступању ревизији ГУП-а из 2000, when the draft was submitted to го.<\.., о.<\.носно, о изрa.t.и новог гп Скуп ытина rpa.t.a Новог рuыic inspection. ша је го.<\..,.<\.онела омуку о изменама и.<\.опунама ГУП-а Новог Ша.<\.о го.<\..,.<\.онетог го.<\.. (Службени лист Тће Master Plап о( Novi Sad fogthe реrpa.t.a Новог ша, бр. 15/94). riod until2021, with amendmen1s'and z Изложба Генералног плана је о.<\.ржана у СПU Војво.<\.ина у Новом corrections in ассогсјапсе to ratified апшу, о.<\. 15. јуна.<\.о 15. августа го.<\.ине. Уз Изложбу су ~ notations was adopted in the AssembIy ;;; уприличене расправе О улози пре.<\. узетника у урбаном уређењу о о( Novi Sad оп the 29. September :r: Новог ша, О урбаној економији као помози стратегије u развоја Новог ша, О соuијализаuији простора, О и.<\.ентитету и :r: Тће content of (ће Plan has Ьееп speci-.<\.уху Новог ша, О поюемл,у Новог Ша. Мо.<\.ератори <1 '" fied јп five Sections and based ОП разговора су били.<\.р љубинко Пуыић,.<\.р Борислав Стојков,.<\.р graphic representations (ог "" s 18 theme <1 Борислав Беговић,.<\.р Ранко Ра.<\.овић, мр Станимир Аазић и мр.с sets. The antecedent documentation Славко Кулачин. ;;; о base is compounded о( 40 analysis, О Наирту Генералног плана говорило се на HOBOCa.t.CKOM и на :Ј: ~ studies and researches. ВОјвођанс ком клубу, у JlpYblTBY инжењера и техничара,.2.. :Ј: Војвођанском огранку САНУ, Матиuи српској, JlpYblTBY А short overview о( the contents,and '" <1 архит еката Новог ша, Савезу урбаниста Србије, У.<\.ружењу о \D соге issues of the Plan has ьеея 'givеп о урбаниста Војво.<\.ине, Еколоыком п окрету, у институuијама <5 јп this рарег. образовања, културе и спорта и.<\.р. 61

68 СаАржај Плана разрађен је кроз пет поглавља: Основ за израау плана и услови у којима ће се реализовати, Стратегија уређења и грађења Новог СаАа, Генерална урбанистичка реыења, Правила и услови заwтите и унапређења животне среаине и Спровођење плана. План сааржи и Текст, чију су синтезу и реаакuију изврwили мр Милена Милосавл,евић, архитекта, РУКОВОАИлаu изрме Плана, PalleHKo Гачевић, економиста и Анђелка Ристић, правник, План је заснован на Графичким приказима за 18 тематских група и Llокументаuијском основом, коју чини 40 анализа, СТУАија и истраживања. У конuипирању и компоновању. презентаuији и финализаuији Плана, обрађеног у склаау са 3аконом прописаним сааржајем и захтевима, значајан УАео, као консултанти за метоаолоwка питања и припрему плана имали су архитекти Ар ВлаАИМИР Mauypa и мр МИОАраг Ференчак, бројни сарааниuи из 3аВОАа за урбанизам у Новом Сму, те низ јавних, јавних комуналних и АрУГИХ преаузећа из Новог СаАа, наалежних органа, организаuија и служби, припремајући услове за израау појеаиних Аелова Плана, институти и катеаре Универзитета у Новом Сму, уз стручни УВИА И сугестије Савета за праћење изрме Генералног плана, на челу са архитектом РаАојем Иветковим, чланом Изврwног ОАбора Скупwтине грма Новог СаАа и еминентна имена струке у његовом саставу. Правна и системска заснованост Плана (А. Ристић), објективно је изискивала Аа се његов обухват смржајно и просторно проwири у ОАНОСУ на планове чија је изрма већ била започета и то посебно на рубни преаео Новог Сма, како би се створили плански услови за израау регулаuионих планова и урбанистичких пројеката за ОАређене просторне uелине и за изрму урбанистичко-техничких услова за изграању објеката и уређење простора у оним ПОАРУЧјима грма ГАе се постојећа регулаuија не мења. Т ако, План обухвата у uелини: КО Нови СаА, ПетровараАИН и Сремску Камениuу, као и Аелове КО Ветерник, ЛеАинuе, Буковаu, Каћ и Ченеј, а рубни преаео Новог СаАа Аелове КО Сремска Камениuа и КО ПетровараАИН који припааају Наuионалном парку Фруwка гора као по Аручјима рекреаuије са викена и винограаарским зонама, ПетровараАИНСКИ и Ковил,ски рит, мањи Аео КО Нови СаА 111 (ыумско земл,иwте) и КО Нови СаА IV (пол,опривреано земл,иwте ван граниuа грађевинског ПОАручја). На актуелне Аруытвене услове који утичу на развој грма у контексту могуће примене међунароаних конвенuија и Аомаће ситуаuије, указали су LlywaH Пајовић, правник, РаАенко Гачевић, економиста и Живана blолак, соuиолог. Изузетно значајна запажања и опсерваuије које чине основ за израау Плана и о условима у којима ће се он реализовати, наравно Аа су истакла у први план чињениuе о богатој трааиuији и континуитету планирања у Новом СаАУ са свим послеаиuама и пратећим позитивним странама те трааиuије, о утиuају Аемографских кретања, транзиuионих потреба и проuеса, претхоаних АеграАаuионих и ероаирајућих утиuаја на све основне животне и урбаноразвојне токове посебно, све АО чињениuа о непосреаним или посреаним послеаиuама бомбараовања Новог СаАа током пролећа и лета ГОАине и утиuају тих чињениuа и послеаиuа на урбано-еколоwке, економскосоuијалне и културолоwке карактеристике развојног периоаа који је преа нама. Сучел,еност Аруытва у uелини са најаубл,им променама и грааа са најаубл,ом могућом кризом урбаног поретка, уз све неповол,не околности и ограничења "пожел,ног преображаја урбаног поретка", као "оквира у ком се остварује сваки урбанистички план" отворила је лепезу питања на која је било потребно тражити ОАГоворе. Обрађивачи Генералног плана Новог Сма АО ГОАине, та питања су поставили преаставивwи се озбил,ним познаваоuима, истра живачима и аналитичарима збивања на глобалном урбаноло ыком плану, па је само ПРИВИА "немоћи" ыто се у Аал,ој разрааи Плана не појавл,ују артикулисани ОАГОВОРИ на њих. Биће Аа се изqстанак ОАГовора на многа отворена питања може приписати "веытини" Аа се изостанком ОАређености према нечему антиuипира wири простор за само ОАређење. " Основне поставке Генералног плана биће знатно угрожене многоструким нерегуларним Аејствима и активностима актера акумулаuије грааског простора. У периоау који ће услеаити (али за који је сааа неизвесно преавиђати кааа), функuионисање основних Аруwтвених и економских проuеса захтеваће регуларност и транспарентност, правну утемел,еност и правну заwтиту и сигурност капитала опреамећеног у структурама грааа. Т о ће појачати потребу за фактичном и правном рехабилитаuијом конuепuије и реыења Генералног плана, са uил,ем Аа се негативне послеаиuе, ако и колико то БУАе могуће санирају." (ГП, стр. 4). Ослањајући се на Аемографске прогнозе, Генерални план Новог СаАа АО ГОАине, бележи у граничној ГОАИНИ Плана у Новом СаАУ становника или, у ОАНОСУ на ПОАатке из ГОАине, пораст ОА свега становника у свега АОмаћинстава виwе за исти временски периоа. Бележи око раано способног становниwтва мање, са око запослена становника виwе, при чему је највеће повећање броја запослених у терuијарном сектору

69

70 '1 и непривреди. Све ово на нa.t..ограђивањем и дал,им Материјализаuија и ефектуирање р грађевинском подручју Новог развојем постојеће конuепuије тих потенuијала сигурно да б Ca.t..a од ,86 ha, или градских иентара уз захтева јоы низ дал,их планерских l.it 7.850,33 ha ужег rpa.t..ckor прилагођавање актуелним претпоставки и ближег одређења Iii грађевинског подручја. тенденuијама развоја rpa.t..a ка према ресурсима простора и ~ З а м у релативност вредности ових прогноза и њихове реперкусије те ыко је улазити, али саме по себи ове uифре изазивају у поређењу са раније прогнози раним и се по основу њих изводе - предоствареним недоумиuе и сумње. запa.t..у као и на свим узводним ресурсима унутар простора самог. правuима из rpa.t..a. Остала је и Uелокупан СаЬ.ржај Плана, свестрана пажња према заwтити приобаы дунава, али се лоuирање адекватних СаЬ.ржаја за ове просторе не избегава. показател,има, контекстом у ком се они користе и реwењима која лозима који се дају, презентују Степен егзактности и политизаuије Уз ограничења због непостојања нам овај докуменат као изузетно ових бројки. без обзира на њихову актуелног документа о стратегији важан и значајан у моменту крајње релативност, међутим, ипак је развоја rpa.t..a који је требало да потребе да се даы деградаuија основ за планирање уз МОЖда буде претходно донет од стране вредности и досегнутог нивоа погреыно изведену констатаuију Скупwтине rpa.t..a Новог ша и урбаног стандарда у rpa.t..y Новом да су потенuијали rpa.t..ckor недостатак друwтвено-политичког шу заустави, да се отвори простора Новог Ca.t..a већи од оквира и оријентира за свако дал,е перспектива великом преокрету и потреба. планирање, било је изузетно теыко новој етапи развоја. У том смислу Непланско проwирење HOBoca.t..CKe и одређивање приоритете и План има одбрамбени карактер и. конурбаuије на запa.t..ну страну праваиа развоја. Стога је смисао. Он је последњи у низу Г енерални план Новог ша до доказа високог нивоа стручности и rpa.t..a у односу на План из године које ће свакако бити предметом и анализа и коментара, како у узрочном, тако и у последичном смислу, уз дал,у навели, заправо ставио на једне стручне службе и органипрерасподелу становника у rpa.t..y према овом подручју, са повећ ањем густине становања у тим зонама, само уnyћује на потребу ако се не жели ПОдЛећи дезинтеинтензивније изгрa.t..ње Миwелука и све теыкоће изазване актуелном непланском и бесправном градњом која је окупирала тај године, својим сa.t..ржајем и професионалности обрађивача и предлозима и у свим дал,им поглавл,има чије смо наслове оправданости виwедеuенијских напора да се одржи континуитет диспозиuију могућности, указао на њих, неке само подиртао и нагласио, постајући тиме својеврсни залог континуитета, дограђивања вредности "зонинга" заuије као претпоставке за плански развој града и сигнал за оно ыто ваы чинити и како то ваы чинити грирајућим и антиурбаним силама из претходних планова и основ за са којима се суочавамо и чије неопходне корекuије које изискује дејство желимо онемогућити. ново време. Сигурно да укупне околности, квалитетни простор rpa.t..a. План и дал,е форсира грађевински релативна вредност и актуелност Генерални план Новог Сада до године, опстојава дакле са правом на кониепту изгрa.t..ње Ми wелука, али га очекује и у постпланском периоду, настојећи да очува и да са у међувремену насталом ситуаuијом усагласи блок и ревитализаuију његових многих улазних података и квалитетних страна. Детал,има условл,ености многих реыења, унутар грађевинског блока, њиховим међусобним везама и груписањем оснажује се идентитет микро и макро амбијента. у СаЬ.ржајном и обликовном развој Новог ша као смислу, у намени и режиму кори јединственог rpa.t..a на дунаву који ыћења простора, Генерални план да то буде учињено оыоварајућим размеwтајем становника унутар них и друwтвених иниuијатива, градске територије, обновом активности, делатности и служби, поруwених мостова, изгрa.t..њом зa.t..ржао квалитете којима се Нови нових, корекuијом прикл,учака и Сад осећа не само као друытвенообилазниuа и модернизаuијом укупне саобраћајне пословни иентар АПВ, већ, у uелини и свеобухватно у контексту инфраструктуре, као и других Војводине и њеног особеног инфраструктурних система, положаја и географског и друытконтинуитетом основне намене простора и припa.t..ајућег развоја јавних служби и делатности, веног растера, као главни граь. Ь.Вомилионске регије изузетних развојних потенuијала. предлога, па и самог кониепта, отвара простор, могућност, па и потребу за сериознијим критичким и аналитичнијим разматрањем и коментаром Плана, али данас се све то занемарује пред чињениuама потребе за Одбраном протиче кроз њега. ПредЛаже се је, оставыјући просторне могућноссаме суwтине и смисла планског и ти за егзистенuију и развој приватuивилизаuијског приступа простору и rpa.t..y као феномену који вредности uивилизаuијског и планског садржи у својој бити. 10

71 ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН НОВОГ САДА ЗОНА УРБАНИСТИЧКЕ ЗдШТИТЕ КАТЕГОРИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА _ кaтeropмla Д катеroрија Б СЈ катeroрмја Ц ~ објеfiтн эаarтиfteнн эаkoнc)м РАЗМЕРА ~ -..

72 72 - -

73 Вера Михаљевиt; Јованка Ђорtjевиt; Континуитет за буду1;ност - конкурс за урбанистичко - архитектонско решење централног трга у Шапцу Почетком године расписан је конкурс за урбанистичко- архитектонско реыење uентралног трга у Ыапиу. У протеклих тридесетак година ово је четврти конкурс који је, пос редно или непосредно, третирао простор градског трга, као, потенuијално, најатрактивније подручје у uентралној зони града. Првона 'Грађена конкурсна реыења су, углавном, била основ за доноыење оыоварајуће планске регулативе - детаtoног плана или урбанистичког пројекта, на основу којих су покретане конкретне акuије реализаuије предложених реыења. Руыење једног дела постојећих објеката у зони трга и изградња нових - хотел "Слобода"и пословни комплекс "Кифла" су изведени на основ у конкурсних реыења. Ово, на први поглед, делује као идеална "урбанистичка прича" са правилним методолоwким редоследом потеза конкурс - план - реализаuија, али, расписивање последњег конкурса и тренутно стање у простору говоре да постоје многи чиниоuи који условtoавају квалитетну реализаuију једног простора, и многи који је оспоравају, или онемогућавају. Continuity for'the Futur' Competitionfor the Urban ahd Architectural Solution о, fhe Central Square јп Sabac,. ' Ii,.0 Г'":",:," At the begihningpftheyear ре- ~tition was oгgan i sea for the urban аod archi ~ tectural solution of the centгal square јп Sa ~ Ьас. In the past th i гty yeaгs, this was the ~ fouгth competition, which impliciuy ог explic- ; itlydealt with the of the сity'~ч squа~е ~ as the potenti. st attractive ~:$pace јп t;:1 the central urbanzone... ~ In the introductoгy paгt, а shoгt account of ~ the square's planning proposals has been с:: given, with а poгtгayal of the basi.c concepts >-, ", o f the awarded p[~jects, which w an- ~ i ized in 1985, '1988 Ч ' iiпd Т act of :f..с ~ ~ ceгtain pгoposals upon the presentfoгm and ~ function of the square has Ьееп analyzed.,g. The continuity of the previous planning ргас ~ tice with real and logic developme.nt of the ~ lexisting urban matгix апd centгa l..{ипс i tions is illustгаt~d Ч!ithгоugh the al and.; programmatic proposal of this ' 'year's ~ awarded pгoject (authoгs Jovanka - Djorord ;;'ј jevic, Vera Mihaljevic, Ratomir Vracarevic). ~ Additionally, ап excerpt from the tex!ual јп <5..! teгpretat i on hasb~n given for fuгt~~~ f~l u c i - ~ dation of the proje.ct. "С На основу дугогодиwње праксе у планирању и спровођењу планова, као и учествовања на конкурсима, чини нам се да можемо да укажемо, по наыем миwtoењу, на један важан чинилаu а то је pedaнocт pel!le/u заснована на уважавању KOJIТIIlIJ'IIТeтa OHIIX OAaнcКIIX acfii6hocтii које су, на различите начине, уважиле и афирмисале KomlIlIJ'IIТeT ур6ан IIСТ11'1ке.aTpllue. Квалитет тако оствареног амбијента се, природно, надовезује на пocrојећи, али, уз уноыење нових, савремених елемената амбијенталног идентитета. Приказом кратаког историјата урбанистичког планирања на овом простору и представloaњем просторно - програмског реыења првона грађеног реыења овогодиwњег конкурса за главни градски трг (аутори Јованка ђорђевић, Вера Михаtoевић, Ратомир Врачаревић) са из ВОдОМ из текстуалног образложења, покуыаћемо да илуструјемо, на конкретном примеру, како је конкурсно реыење покуwало да повеже континуитет досадаwњих планских актив ности на овом простору (афирмиwући њене позитивне и умањујући њене негативне ефекте), са реалним и логичним развојем постојеће урбане матриuе и uентралних градских функuија. 13

74 КРАТAI иcrоријат ПЛАНИРАЊА НА ОВОМ ПPOCfОРУ AeтdAJIJI yp6iuntcтjifidi llfilн 7рга ре.оаyшtје" ro.4lllle Овај план је рађен према првонаграђеном рму на конкурсу из ГОАине, архитекте Угл,еwе Богуновића и СлоБОАана Јањића (сл. 1.), Простор трга је реыен као "City", ПОА претпоставком Аа ће у перспективи АОћи АО експанзије и проwирења функиија иентра, заснованом на економичности локаuије, историјско-географској позиuији, геометријско- просторном положају у грму И везама старог и новог грма. Награђено реыење је ПОАразумевало уклањање највећег Аела постојећих блокова у контактној зони БУАућег трга (осим за wтићених објеката) и изгрмњу великих, Аенивелисаних јавних пеwачких простора, са увећањем корисних пов рwина намењених пословању, спеuијализованој трговини, угостител,ству (планиран је хотел bgrp 4500т 2, са кревета); саобраћај је био организован по МОАелу "Аиригованог" система..'\\1 1.'// \ \ : \ \:. 1" " ~ ~\\/ ~ i Сл. 1. Конкурсно реыење трга, аугори: Vгл,еwа Богуновић, Слобомн јовановић потпуности реализовати онако како је то било замиwл,ено поменутим конкурсом из 1970., ОАНОСНО Аетал,ним планом из ГОАине, и Аа је потребно ново реыење које би помирило и повезало реализовани хотел по претхоаном конкурсу И преостале Аелове старе чарwије. На основу првонаграђеног реыења, аутора МИОАрага Мирковића, извеаен је пословни објекат и, практично започета реализаuија трга квмратне основе испреа хотела, како је то овим конкурсним рмом било преаложено (Сл. 2). Простор трга су, осим пословног објекта и хотела, Аефинисали и објекти новог позориwта и библиотеке. Укупан ОАНОС изграђених и неизграђених Аелова, хоризонталне и вертикалне регулаuије, био је углавном у сразмери са трмиuионалном матриuом. На основу овог Аетал,ног плана изграђен је само хотел "Слобо Аа", као слобоано- стојећи објекат, изразите вертикалне регулаuије, ван контекста и околине и урбанистичког реыења из кога је проистекао. Хонкурс Зd li.4ejho yp6dн NCTIf'fXD-dpXJtТeICТOНCZО ре мене Xo.eplJlljdAНo 11OC АО.НОГ Heнтpil У bjiuшy". ОКО ГO.4llНe Овај конкурс се ОАНОСИО управо на простор потенuијалног грмског трга, за који је постало јасно Аа није реално Аа ће се у Сл. 2. Конкурсно реыење трга, аугор: Миодраг Мирковић

75 -'.' ,:-0:.:1 ПРОСТОРНО ПРОfРАМСIA CfРАПfИЈА ПРВОНМРА- 1jEHOf IOHКYPCHOf РЕЫЕ ЊА ИЗ fоаине, АПОРА ЈОВАНКЕ 1јОР'ђЕ ВИ1i, ВЕРЕ МИХАЉЕВИ1i И РАТОМИРА ВРАЧАРЕРВИIiA Xoнqpc Jd yp6aнjtt:тifvddpxlf'1'eлонско реltlеае ГPiL4d IfJ ГOAIfНe разматрао је ширу зону Wапuа, али је тражио од учесника да преиспитају конuепт и улогу главног градског трга, управо због тога што овај простор није. био обликован до краја (Сл. З). Првонаграђено решење, аутора Мр Игора Марића и Ар. Борислава Стојкова афирмише традиuионалну матриuу и структуру блокова дајући основне принuипе обнове града засноване на: традиuији - континуитет вароши Посавине ефикасности у духу Средње Европе доминаuији културе обнови природе у граду Везано за простор трга, рад је у потпуности усвојио програмски конuепт проистекао из прет ХОдНО спроведеног конкурса за градски трг (1988. године), ОА кога је, као стечена обавеза, остао реализован пословни об јекат назван "Кифла", који је затварао постојећи блок са низом заштићених објеката. Аутори награђеног решења су, у зони трга, унапредили претходно решење премогом да се урбани простор између хотела и новоизграђеног пословног објекта боље артикулише изградњом још једног објекта, који би, неавосмислено, увео кориснике из Карађорђеве улиuе на Трг и, делимично неутралисао, заклонио објекат хотела. Нажалост, овај сегмент конкурсногрешења(простор трга), није Ааље разрађен кроз оыоварајућу планску документаuију. Wабаu је град са потпуно дефинисаном урбаном матриuом и дослеано спровеаеном ортогоналном шемом, у највећем делу града, што се може сматрати историјским наслеђем и основним урбаним ИАентитетом града (Сл. 4-7). 3ракасто пробијене саобраћајниuе у иентралној зони, 60 тих година, нису битније нарушиле структуру амбијента око некадашње чар шије - еадашње Карађорђеве улиuе. Нажалост, простор који би требало да постане главни градски трг није Аео традиuионалне матриuе, нити спонтано трансформисана отворена пијаиа, што је често случај у српским градовима, плански урбанизованим у току 19-тог века. На том месту су, до пре тридесетак ГОАина биле Бенске баре, дакле, потпуно неурбани простор. Последиuа је ВИАљива и Аанас - иако се налази у самом геометријском иентру иентралне зоне, тангира стару чаршију, ул. Карађорђеву, на пресеку је главних градских саобраћајниuа - магистрала, налази се у близини Тржниuе и иркве - традиuионалних објеката урбаних средишта, упркос континуираном настојању града да свој иентар уреди (Генерални план, конкурс за трг 1970., за објекте на тргу 1985., за уређење читаве uентралне зоне 1990., изградња хотела, "Кифле"), главни градски трг, пре свега у функuионалном и когнитивном смислу за своје суграђане није постао ТРГ. мишљењу разлози се могу свести ' на слеаеће : По нашем 15

76 '1 као што је речено, трг није контактног простора. Овакав тићеним објектима. Напрор органски настао из постојеће конuепт ПОАразумевао је је- тив, хотел Аоминира простоб ~ матриuе, као логична планска Аинствену реализаuију и ве - ром, али конuипиран као сло- ~ или спонтана конuентраuија лике грађевинске захвате, БОАНО стојећи објекат, који ~ најатрактивнијих саобраћај- независне ОА постојеће ма- не омогућава Аа се простор з а м них, пеwачких, и трговачких триuе (Аа је реализована, ова трга АОЖИВИ као камерни токова ; uелина би, без обзира на ОА- простор, ОАређен, пре све- послеаиuа прве карактерис- тике је и неповезаност, изо - лованост простора БУАућег ности - пример Трга парти- блока, ОАНОСНО објектима 3етрга ОА непосреаног окру - потребно искомпликована и ' нос према постојећем стању, га, висином и величином вероватно имала своје вреа- уличног фронта поменутог зана у Ужиuу). Реализован је леног вениа и " Кифле "; жења, па чак и ОА Карађорсамо хотел " СлоБОАа " и пе - партер хотела, оријентисан ђеве улиuе - ова веза је неwачки КОРИАОР између хоте - ка тргу је, углавном, слепи ла и Тржниuе, што је, отпри- ЗИА, без сааржаја кој и ОАГОсужена решењем Аенивелике, простор мнашњег Трга; варају ГРаАСКОМ тргу ; први лаuије између улиuе и трга ; објекат хотела, својим про - спрат, са великом терасом ка конкурсно решење из порuијама, партерним ре - тргу, је, такође, у функuиони, на основу њега извеаени шењем, фасааом и сааржа- алном смислу, потпуно неаобјекат хотела, у великој су јима оријентисаним ка тргу, трактиван. Аиспропорuији са постојећом не преаставл,а ОАГоварајуће ИЗГРаАња објекта " Кифле" и матриuом ; планирани су као залеђе и Аубински објекат резултати Конкурса за уређење самоаовоlnна uелина, за Ыа- трга какав је АО Аанас фор- Аела uентралне зоне Г 0- баu, гранаиозна - формира- миран ИЗГРаАЊОМ објекта Аине, Аефинисали су нове прона ОА великих објеката и ОА- " Кифле" и Аефинисањем порuије трга везујући се за говарајућих јавних простора, блока између Карађорђеве трааиuионалну матриuy и Аенивелисаних ОА постојећег улиuе и трга, који је у свему афирмиwyћи постојеће урбане нивоа комуникаuија околног прилагођен постојећим, заw- вреаности Wапua. ОАГоварајућа Сл. 4. П росто рно - програмско ре wење 16

77 ни трга (састоји се из свега три слабо изграђене парuеле), такође не би требало Аа преаставtoaју проблем. Е СЈ L.. 1: Расписивање новог конкурса за трг, упућује на могући закfoучак Аа у протеклом периоау није било могућности за релативно велике инвеститорске захвате који се ПОАразумевају за наве Аене планиране СаАржаје, али Аа постоји жеtoa и интерес гра Аа Аа се ипак крене у реали заuију и уређење простора трга, како не би АОWЛО АО, већ присутне Аевастаuије Ао СаАа изграђеног простора - трг претворен у паркинг, новоизграђени простори објекта "Киф ле " који су на страни оријен тисаној према тргу много мање искориwћени него они оријентисани ка Карађорђевој улиuи, запуwтено приземfoе и терасе хотела " СлоБОАа ". Сл. 5. Основ а партера планска Аокументаuија која је услеаила, поwтовала је основни конuепт, пре свега формирање КВаАратног Аела трга. Нажалост, преможени СаАржаји јавних објеката - ново по зориwте, библиотека, АОМ културе нису у протеклом периоау реализовани, иако њихово присуство на главном ГРаАСКОМ тргу има пуно смисла. Покуwај Аа се кроз регулаuиони план из ГОАине, уместо ових јавних објеката, трг заокружи из ГРаАЊОМ објеката Аржавних органа, у обликовном смислу хоризонталне и вертикалне регулаuије трга Аао је реыење које је у СКЛаАУ са поменутим плански м поставкама. Позитив- на Аимензија овог премога је Аа би, ИЗГРаАЊОМ ових објеката, и сам трг вероватно био реализован, али ипак са, неоаговарајућим СаАржајима призем foа у новим објектима, који би се теыко могли НаАОКНаАИТИ АрУГИМ атрактивностима на самом тргу. Постојећа планска Аокументаuија у протеклих Аесет ГОАина пружала је, Аакле, различите, али сасвим, обликовно и СаАр жајно примерене могућности Аа се настави са започетом реализаuијом трга. Већ Аефини сани простор јавне парuеле на месту ГАе је планиран трг, као и постојећа парuелаuија и влас нички ОАНОСИ у непосреаној зо- Ова кратка анализа преаставtoa полазни основ за формирање просторно-програмске страте гије урбанистичко- архитектонског реыења трга, која омогућ ава ПОТВРАУ постојећих вреаности uентралне зоне, али и реализаuију просторно- функuионалних потенuијала зоне у граниuама конкурса : РedAIIJdШlја трга РiIЖd- 6анеll pe;laн1fx OXOAНOCТII први UИfo коме су прилагођени АрУГИ просторно- програмски избори и реыења Простор трга је реализован у граниuама јавног земfoиwта, а нови блок са северне стране је планиран тако Аа заузме макси малну поврwину између трга и парuеле кроз коју се провлачи нови сегмент улиuе А. Станковића. Коректном величином блока је омогућена и Аруга намена блока, осим пословања. Прем~е се обавезна намена пословања у прве АВе етаже

78 блока, оријентисане ка тргу, као и изградња кафе галерије и читаониuе (мале сале за предавања) на атрактивној тачки укрытања пеwачких и визуелних токова. На осталим етажама могућа је и намена ексклузивног становања, као ТРЖИWНО најпривлачнија, али која, такође, обезбеђује тргу (данас окруженом искл,учиво пословним Објектима) ЖИВОСТ и полифункuионалност, која је део традиuије јавних простора у Ыапиу. Величина тако добијеног блока пружа могућност изградње ви ые објеката (реыењем је предложено седам објеката, али могуће су и друге варијанте прилагођене захтевима и могућностима инвеститора), тако да би реализаuија била фазна, са тежњом да се сам простор трга ыто пре дефиниwе, изградњом оыоварајућих објеката. Израдња подземне гараже (капаuитета 1ЗО возила) испод овог блока, такође би била фазна.. Изградња банке и новог пословног објекта који треба да обезбеди нови карактер и атрактивност трга предлаже се у зони јавног простора, како би се започета трансформаuија простора трга у нови елеменат идентитета града ыто пре остварила. ТРГ - TJМACDI JtНфoРlldтор - ГЈМАCICd сиена L\осадаwња реализаuија, односно нереализаuија садржаја примерених главном градском тргу (позориwте, библиотека), указује да у догледно време изградња објеката капиталног значаја за град није реална и да градски трг, у недостатку оваквих садржаја мора да има атрактивност и јединственост коју уобичајени садржаји приземы објеката - трговина и Сл. 6. Основа партера и.с.етаlbи ДЕТАЉА р = 1: 100 ДЕТАЉ В р = 1 :20 ДЕТАЉ Г i=:"-- ~~ угоститељство не пружају. Сматрамо да се и традиuионално кориwћење јавних простора - тргова, пеwачких улиuа - корзоа, променило; окупл,ање око уобичајених елемената мобилијара оваквих простора - фонтана, клупа, није виwе довоын мотив у времену информатичке uивилизаuије. ПредЛажемо нови карактер градског трга као места пласирања и размене информаuија - локалне градске вести, вести са интернета, рекламе, обавеwтења, огласи, филмови, образовни спотови - све су то потенuијални програми великог дисплеја на новом пословном објекту испред хотела "Слобода", који има, пре свега, функuију велике градске сиене и новог карактера трга. На месту денивелаuије између коте трга и коте платоа испред хотела, и данас се одржавају' ОСНОВА И ИЗГЛЕД ГРАДСКОГ САТА дечије приредбе и манифестаuије, па се то може сматрати зачетком трд.аиuије будуће градске сиене, г де је планирана права отворена виwенаменска сиена испред дисплеја, који, по потреби, постаје залеђина позориwне, или неке друге представе. Н0611 ROCA06HII 06јеит измеђи хотела "Слобода" и трга има виwеструку улогу. Својом диспозиuијом, волуменом и транспарентноwћу омогућава да се недефинисана, непропорuионална и неатрактивна веза између трга и простора хотела оствари тако да омогући волуменско уобличавање простора трга као камерне сиене између постојећег блока (Зелени венаи, "Кифла" - ПtЗtПк) и новог блока на северу (ПtЗtПк), као и да омогући обнову, реконструкuију и доградњу приземы и првог спрата хотела, као

79 СА 7. пресеllи и изглеjl.и п осебну амбијенталну uелину, при сно повезану са тргом, а ип ак ~овол,но O~Bojeнy ~a не наруыава својим, ипак секун~арним карактером ~oградње главну,~убинску фаеаду трга. Нови објекат, висине П t 2 и wирине која не уг рожава функuионисање хотелских uелина, излази на Карађорђеву улиuy као [pdijcka А ођа која, заје~но са фонтаном на примерен начин обележава проwирење Карађорђеве улиuе. и YBO~ У главни градски трг, са je~he стране, и, у трговачку улиuу, нови базар и нову градску баwту у ~ограђеним ~елов има хотела, са ~pyгe стране. Објекат се састоји из ~Be uелине повезане заје~ничком надстреwниuом и транспарентном градском шеном са ~исnлејом, а на првој етажи и отвореном комуникаuијом која полази o~ степениuа на cuени и тераса поре~ ~исnлеја и повезује трговачко-угостител,ске еадржаје на тој етажи са сличним, ~ограђеним и реконструисаним еадржајима на ~PYГOM нивоу хотелских тераса. Обликован је je~ноставно и мирно, са низом стубова који му ~ajy значај важног објекта на тргу, али не и тежину. У овом објекту би требао ~a се налази градски инфо - uehtap, а Mo~a и промотивни uehtap заинтересованих фирми. 06jUdT 6dнKe прати потез новог пословног објекта испреа хотела и функuионално повезује простор трга са постојећим стамбеним објектима у насел,у Бенске баре. Т о је независан објекат, али може бити повезан, Аелом надстреwниuе, са пословним објектом. ИСПОА објекта банке планирана је гаража за потребе запослених, са силазном рампом ван објекта. По.еliiиe KO.ymtUТII. HOCТII ТPTd остварено је увлачењем пеwачких токова из пеwачке зоне, стамбеног насеља Бенске баре и зоне Тржниuе и трга Моые Пијаде. Просторним реыењем сугерисан је већ остварени 1.01ПИнуитет ПAallllpaи.ёI У АУХУ тpaalluионаане матрице - реыењем је афирмисана започета реализаuија трга у пропорuијама хоризонталне и вертикалне регулаuије блока уз хотел "Зелени BeHau", са нагла wеним квадратом испреа зоне хотела. димензије овог квадрата Аобро су Аефинисане спрам постојећих објеката на тргу, па је, у том смислу, ОАређена и регулаuија новог блока. дубоке аркаде на јужној страни новог блока омогућавају квалитетније кориwћење јавног простора, као и еадржаја приземља нових објеката. Угаони Аео блока оријентисан ка Тргу и дуыановој улиuи, наспрам хотела "Зелени BeHau", обликован је са АуБОКИМ лођама, које су карактеристика амбијенталних објеката у Ыапuy. АфIlР.IICdIИ!, 06HO.d 11 реконсгрyкшtјd постојећих, или некада постојећих амбијенталних квалитета простора - Зелени BeHau, чија је баwта била је АУГО ГОАина Аео амбијента и ИАентитета uентралне зоне, а преаложеним реыењем сим болично се в раћа формирањем uветњака,обогаћеногвоаеним поврwинама и каменим клупама у uентралној зони Аела трга који је уз хотел" Зелени ве Hau"; конкретно, уз сам хотел је повећан број стабала Арвећа које ће омогућити стварно кори ыћење тог Аела Трга као баwте хотела. Обновл,ена је и АОграђена баwта хотела "Слобо Аа", која може Аа постане Градска баwта. Простор трга М. Пијаде обновл,ен је као зелени сквер са спомеником и клупама - у непосреаној близине Т ржниuе то има пуно смисла. ПреАЛожена је могућ ност кориwћења унутраwњих Авориwта постојећег блока као мулти- функuионалних простора у функuији еадржаја главног градског трга - ыто је и Аанас Аелимично реализовано. Но.е dal611јентdмiе.реа HOCТII су, пре свега, Трг у ueлини и његова полифункuионална улога. Квадратни Аео трга је и симболично и конкретно место на коме се остварују различите функuије трга: ВОАено,оглеАало са покретним 79

80 v млазевима воде у нивоу плоч- чавања. Застрти део унутра талне вредности и ПрИрОдр ника - место освежења, затим, ыњих двориыта, као и г радска ну надоградњу, нове просб гледалиыте испред позорниuе ; баыта уз хотел "Слобода", торне вредности, засноване ~ ~ у зимским месеuима, при- поплочан је такође варијан- на унутраыњој логиuи i.'1! меном савремених, лаких, повр том истог застора, али са фу- простора, SJ ыинских система за расхла- гама у којима је засађена омогућава све предности ~ ђивање овај део може да се трава. м фазне изградње - корак по трансформиые у мало клизали у зони трга, али на изузетно корак, према мери и моыте, а у друго време, при - меном покретних наткривених формираном острву у функuији саобраћајног реыења, на lljабаu је у области плани- раскрсниuи улиuа Ауыанове, рања - пројектовања, у про- тезги постаје место промотив- них или продајних изложби : ивећа, књига, дискова итд. Читавим простором трга, сагледл,ив са свих страна, по потреби, доминира дисплеј и његов програм. истакнутом месту, на ново- гућностима града Мике Митровића, Милорада lljапчанина, планиран је теклом петнаестогодиыњем периоду добио, за простор Iрадски сат, као доминанта градског трга, виыеструку дугих визура у овој зони. проверу и потврду одређених реыења која омогућавају ло- ПОНАО'luве 11 урбанll.0- ЗАКЉУЧАК гично и квалитетно заокру- 6Ј1АЈ1јар су у зони градског жење амбијента градског иентрга и пеыачке улиuе обликовно тра. Надамо се да ће град Континуитет планирања, кон - тинуитет урбане матриuе, и функuионално јединствено имати снаге да на прави на - континуитет градител,ских акчин, кроз реализаuију, ефек- реыени тако да се реализаuија и тивности - кл,учне речи за ме - активирање могу суксuесивно и туира до сада уложени труд тодологију градоградител,ства у фазама одвијати. Основни низа аутора који су учест - у средини која теыко може растер поплочавања и МОдуЛ од вовали (и побеђивали) на урсеби да допусти радикалне и 7,50 т, проистекао је из посдоследно спроведене захвате, банистичко - архитектонским тојећег, реализованог дела конкурсима, али и оыоворних обезбеђује следеће трга, и показало. се да је то, исквалитете: градских челника који су, ортовремено и МОАУЛ пеыачке ганизујући и спроводећи планулиuе. Гранитне грубо обра- афирмиые uеловитост ске активности на овом просђене плоче 20/40/8/ и гранитне простора, тору, показали да им није коике 10/10/8 ст положене у потврђује постојећи иден- свеједно како ће њихов град слој песка су елементи попло- титет простора, амбијен- изгледати у будућности.

81

82

83 На самом почетку сам се упитао да ли је наслов који почиње са речју "нови" одговарајући. Два од три примера изабрана за ову прилику су замишљени и пројектовани пре десетак година а изведени и завршени претходне или ове године. За наше услове нимало неуобичајено али не умањује актуелност њихове изградње, а то потврђују и награде за остварење које су им додељене 1. ТреЋИ пример је пројектован и изведен од '96 до '98 године 2. Оно што ми се чини да објашњава овакав избор Је њихова различитост али и делимична сличност. Сва три примера су наставак започете урбанистичке целине али на сасвим различитим локацијама. Блок КУЋа у Булевару Краља Александра I у Београду је наставак изградње по узору на наслеђену градску матрицу, постављен на регулацију улице, урбанистички јасног концепта блоковске изградње са унутрашњим двориштем 3 Иако су објекти предвиђени једновремено за реализацију, пројектовање појединачних објека т а поверено је различитим архитекти ма. Метод не непознат али редак у нашој средини реализован је успешно. Основни концепт је захтевао поштовање ур- банистичких услова чиме је остварено јединство различитости. у истом периоду пројектован је и изведен угаони блок у Булевару ослобођења у Новом Саду који, као и претходни, поштује дух места и постојеће окружење. Са једне стране је нови велики модерни Булевар а са друге стара матрица Новог Сада,. сасвим других карактеристика и димензија. Аутори су успели да помире њихово сучељавање чувајући идентитет и Булевара и старијег дела града. At the very staгt, I deliberated whether it is арргоpriate to соmmепсе the title with the word "new". Two of three case studies chosen here, were соп ceived and designed some ten years ago, yet were carried out only јп the two last years. This is nothing unusual јп our circumstances and does not diminish their actuality, which has Ьееп confirmed Ьу the acknowledgement and the prizes these ргоjects won. The third example was designed јп the period between 1996 and What seems to explicate the acknowledgement of these projects is based оп their differences, but also their paгtial similarities. AII three examples аге the continuation of the already imminent urban entity, yet оп utterly different locations. The housing Ыос јп Bulevar Kralja Aleksandra 1, јп Belgrade, is the building progression јп accordanсе to the model of the inherited urban matrix, foliowing the street regulation and with а clear urban НОВИ СТАМБЕНО conception of the Ыос construction with ап internal couгtyard. AII ПОСЛОВНИ ОБЈЕКТИ the buildings were anticipated to Ье realised simultaneously, however their design was assigned to NEW HOUSING BUSINESS different architects. Although this BUlLDINGS method is not unknown јп our setting it is rather exceptional. However, the project was realised suc cessfuliy. The basic concept was Игор Марић to comply with the urban requirements, thus accomplishing the unity of diversity. In the same period, the согпег Ыос јп Novi Sad (Bulevar Oslobodjenja) was designed and constructed, referring to the genius loci and the existing environment јп the same таппег as does the above project. Оп опе side of the building there is а big, modern boulevard, and оп the other the old urban fabric of Novi Sad, with entirely different characteristics and а divergent scale. The authors successfully achieved the interface of the- I За блок у Новом Саду у Булевару ослобођења аутори арх. Миленија и проф. Дарко Маруши!; су добили награду листа "Борба " за најбоље архитектонско остварење у Југославији у 1998, години и Слецијално признање Друштва арх и теката Новог Сада за посебан долринос архитектонском стваралаштву, 1999, год, За објекат у блоку зграда у Булевару Краља Александара 1 исти аутори су добили годишњу награду САС - а, , године 2 Објекат у Булевару Михајла Пупина у Београду аутор арх, Марио Јобст, Награда за дизајн часопи с а " Ку!;а стил " 1999, године, з Аутор урбанистичког решења арх, Ђорђе Боби!;, 1 For the Ыос house iп Novi Sad (Bulevar Оslоbodјепја), the authoгsaгchitects Мilепiја апd prol, Dar1<o Maгusic wоп the pгize 01 the magazine "Borba' lог the best a rchitectuгal achievement јп Yugoslavia јп 1998, and the Special acknowledgement 01 the Architectuгal Society 01 Novi Sad lог the outstanding contгibution јп architecture јп For the building јп the Ыос complex јп "Bulevar Kralja Aleksandгa l' the above authoгs won the great Annual Award SAS 1999/2000, 2 The building јп Bulevar Mihajla Pupina, Novi Beograd was designed Ьу the architect Магјо Jobst and got the design prize 01 the joumal "Kuca Stil" јп 1999, з The author 01 the urban layout ј!; the architect Djordje ВоЫс,

84 д р х 11 Т " К Т У Р а Треl1и пример на својствен начин даје одговор на задату локацију и истражује дух места. У овом случају аутор се определио да својим ре шењем створи дух места. Окружен мега блоковима, остварује објекат који постаје реперна тачка и својим екстравагантним изгледом доминира у простору. Када се настави даља ивична изградња блока у коме се ~алази, те шко да l1е бити угрожен његов изглед с обзиром на угаону позицију. Занимљива су решења у функционалном смислу. Сви примери имају приземље а делимично и прве спратове предвиђене за пословање. У објектима у Булевару Краља Александра 1 у Београду локал и се налазе испод колонаде чиме се задовољава постављање објекта на регулацију али и увођење новог архитектонско-урбанистич ког елемента колонаде којим се објекти боље везују за наредни садржај планираног тржног центра. У HOBQM Саду пословни садржаји су одвојени у посеб н и анекс на регулацији, а главни стамбени корпус је померен према унутрашњости блока чиме се делимично мења ритам улице и наглашава специфичност локације. Објекат на Новом Београду може да се сврста у луксузне објекте типа палате. Подигнут од коте Булевара за целу етажу лежи на зеленим каскадама а са бочне стране се налази мањи трг. У сутерену се налазе гараже и манипулативни простор за снабдевање, у приземљу су локали. Сви улази у стамбене делове објекта и део пословног су из великог централног хол а - атријума. Посматрајуl1и наведене репрезентативне примере, уочљиво је да-све више преовлађују вишефункционални објекти независно од ло кације на којој се налазе. Тренд који l1е и у будуl1ности преовлађивати, нарочито при реконструктивним урбанистичким захвати ма. Наглашени ауторски став подстакнут посебношl1у локација и тражењем идентитета је произашао из тежње да се оствари континуитет духа места.овакава тежња узроковала је различите приступе и примену различитих матер~ала, од вештачког камена, мермерних плоча - до метала и провидног лексана. Разноликост урбанистичког приступа и архитектонског језика је евидентна чиме се избегавају обрсци и потенцира јединство различитости. se opposite milieus, Ьу гespecting both, the identity of the boulevaгd and the old paгt of the town. The thiгd example is ап idiosyncгatic гesponse to the given location, enteгing upon а discouгse with the genius 'осј. As а matteг of fact, with this ргоject, the authoг chooses to oгiginate а пеw spiгit of the place. Suггounded Ьу huge biocs, the building becomes а landmaгk with its foгmal extгavagance dominating the space. Even afteг the Ыос completion, this building will not lose its distinction, given the арреагапсе and the pгominent согпег location. The aгchitectuгal solutions аге quite interesting јп functional terms. А" examples allocate the соттегсјаl and business functions to the paгteггe and paгtially to the first floors. 'П the buildings јп Bulevaг Kralja Aleksandгa 1, јп Belgrade, the shops аге placed јп the colonnade along the regulation 'јпе, thus introducing а пеw architectuгal-uгban element through which the buildings аге betteг linked with the contents of the planned соттегсјаl centre. 'П Novi Sad, the business contents аге placed јп а separate аппех, along the regulation, whereas the тајп housing corpus is moved towaгds the inteгioг of the Ыос, thus changing the stгeet rhythms and accentuating the paгticularity of the location. The building јп New Belgrade might Ье classified as а luxurious building of а modeгn palace type. It has Ьееп гaised Ьу опе flooг from the level of the street, Ьу using green cascades and sidewards а smaller place. Throughout the sub-terrain, theгe аге gaгages, the manipulative communications and catering space, јп the paгteггe the shops. А" entrances leading to apaгtments and some of business functions аге grouped јп the huge centгal hall - the atrium. Deliberating оп these representative architectuгal solutions it becomes clear, that multifunctional buildings prevail, regardless of the location they occuру. This is а trend to Ье expected јп future, especially јп cases of uгьап reconstruction inteгventions. The emphasised authoгs ' approach, induced Ьу the specific location and the 'осаl identity's exploration, was intended to accomplish the continuity of the genius 'осј. Such ап intention, however, resulted јп diffeгent approaches, using various building mateгials, ranging fгom aгtificial stone, ceramics plates to metal and tгanspaгent 'ехап. The diversity of urbanism approaches and aгchitectuгal idioms is evident, consequently evading the formal patteгns and contributing to the unity of diveгsity., 84

85 РеаАизаuије Пиwе:.llијана Милаwиновић-Марић СЛ3ВУЧЈЕРА3НОАИIОСЈИ стамбени блок на УГЛУ улица Ми Аана Ракића и Dулевара краах1 ААексаНАра I ур6анистичко реlilење ђорђе Dо6и!Ј пројектанти МИАОIiI Dо6и!Ј, ђорђ: Dо6и!Ј, МИAdН Аојаниua, МИАени;а и дарко МаРУIiIИ!Ј, СвеТИСAdВ Аичина контакт са улиuом и њеним трговачким карактером остварен је увођењем новог елемента, пешачке колонаде. Вертикална регулаuија кућа прати нагиб терена и различито је решена од објекта до објекта: од једноставног хоризонталног вениа до детаљно разрађених и дизајнираних стаклених пергола. Усаглашеност вертикалне регулаuије остварена је континуалним низом зав ршних IIAeJn'll1'eТ Стамбени карактер блока са истим спратним висинама и неоnxодним прозорским отворима примереним функuији, условили су врло сличне димензије фасада као и односе маса и отвора. Управо ова релативна једноличност умањена је већ самим изражавањем индивидуалности и сензибилитета свакога од аутора при обликовању појединачних кућа у А р х!а Т е к т у р а грађење /989-/999. венаиа. блоку. Оваквим поступком Блок згра..ы у Булевару краља АлексаНАра I је нови стамбено ПOCllовни простор чији је основни концепт заснован на настављању логике АD.iЈИрне Блок је конuипован као затворена форма са две фасаде, једном ка улиuи а другом ка унутраш- истински се ревитализује идеја различитих архитектонских остварења у градском миљеу, а изражавање особених архитектонских поетика пружа на јед ГраАске матриuе и анализи карактера појеаиних сегмената ГраАског миљеа. f(oh ном месту nлуралан оыовор на један сложен архитектонски Задатак. тинуитет са богатим и 1U1611}ент сааржајним ГраАским контек Uеловитост замисли употпу стом, остварен је ур6а њује решење унутрашњег нистичком поставком Аа у дворишта са пословно-трго оквиру јеаног блока пројектује низ аутора изражавају/ји вачким садржајем, које је Обрађено са великом паж лични сензибилиrет, на тај начин наглашавајуfjи ИАен њом, а што јесте и својеврсан архитектонски оыовор на титет простора. богатсво и драгоиеност кори Подела блока на низ кућа које су пројектовали архитекти: шћења градских дворишта. Контекстуалност и уважавање с.личина, М. и А. Марушић, М. Лојаниuа, Ђ. Бобић и М. Бобић, остварена је доследним ослањањем на постојећу матриuy односно парuелаuију локаuије. У оквиру договорених општих услова произашлих из урбанистичке диспозиuије, градитељи су у појединачним пројектима сачували индивидуалност изражавајући сопствена размишtoaња о ГРадској кући. RjeAllll'lXe ХОllnoненте Заједнички договор подразумевао је усаглашавање хоризонталне и вертикалне регулаuије, као и хроматско уклапање употребљених материјала. Ауж комплетног фронта прометног булевара, њем дворишту. Употреба мате ријала оыоварајућа је таквој пьставuи, тако да опека са дворишне стране наглашава интимност и атмосферу, док су фасаде окренуте ка булевару Обрађене репрезентативно, гранитним плочииама или вештачким каменом. Визуелна уједначеност блока остварена је усклађивањем ynотребљених боја. Тако, доминантни мрко розе тон гранитних плочиuа угаоног објекта, провучен је кроз све објекте (осим на кући коју је пројектовао архитекта Милош Бобић). На сличан начин преnлићу се и употребљени материјали. затеченог наглашени су у очувању старог и моћног стабла липе у дворишту блока, према коме се повија унутрашња фасада објекта који су пројектовали Миленија и Аарко Мару шић, као и третманом угаоног акиента према булевару архитекте Милана Лојаниuе, на коме је традиuионално решење угаоне београдске куће, ауторском методом, стилизовано у савремени архитектонски звук. 3ахваљујући оваквом кониепту, популарна београдска улиuа обогаћена је још једним карактеристичним репером, који удахњује другачији, савремен, носталгично-вишезначан и асоuијативан живот граду. 85

86 '~ -JJ.... "1... '1'1 "1 '1'1.. "1~ '1 '. Slika 3 86

87 lika 5 Slika 6 Slika 7 Slika 8 Slika 9 Slika 10

88 Ii Ј'!t Р l' " I ;.. Основа приземлх1 -+- q - ~ "ј,1 ii==:~==w!'. -~- iљ,:~, _ 11 L,,'=i' ~! 1,1 88

89 8ИЫЕСАОјНА НОСТАМИјА ctam6eho-пос1овни објекат у Новом См)!, Б.УАевар ОСАобођења архитекти МИАенија и Јарко МаруiLIић прва наград.а на позивном конкуреу 1989 грађење инвестотор Војска југосadвије Потреба за ИНАИВИАУс1АНИМ, посебним, ВИiLIезначним као изразом АанаiLIњег АОба, у обadсти архитектонског пројектовања КОАективног становања, изражава се на разаичите начине. Стамбено ПОСАОВНИ објекат у Новом Сму преаставах1 СdAржајан и речит пример ГАе еу пројектант#, вођени ИАејом формирања ВИiLIеСАојног животног амбијента, концепт, поставк)!, обаиковање и материјмизацију куће, базирааи на ОАНОеу са постојећим окружењем, атмосфером и историјским насаеђем. РеdAИзовани простор, осим поменутог, ОАражава и АИчн#, ауторски креао пројектаната који је произаiliао из АУГОГОАИiLIњег пажљивог, ПРОМИiLIљеног и сензибианог бављења разаичитим стамбеним ТИПОАогијама. место Кућа у Булевару ОСЛОбођења лоuирана је у савременом делу Новог Сада, на контакту две градске матриuе. Карактеристика објекта је да има два лиuа. Једно, окренуто великом и значајном Булевару ослобођења између железничке станиuе и моста на Аунаву, а друго лиuе окренуто старијим суседима, из чега је произаwао и третман фасаде. Компонована је као полуотворени блок од две управне ламеле са ыест спратова. Управо место одредило је примарну форму и uелокупан конuепт објекта. ГJ1dIeae ам6jtjента Карактер амбијента Садржан је у облику,употребљенимматеријалима, односу према окружењу, свеукупној симболиuи изграђеног простора. ОД главне авеније објекат је дистанuиран приземним, пословним анексом са колонадом, чиме се постиже континуитет са Садржајем и идејом градске улиuе са локалима. У ортогоналној схеми булевара и неправилног залеђа, уједињујући елеменат је дијагонала у форми пасажа, која интегриwе две градске матриuе и доприноси потпуном искориwћавању парuеле. Спеuифичност куће, изражена са!:..ва различита изгледа објекта, кореспондирајућа је са меморијом простора која је присутна у свести грађана. Асоuијаuије на културне слојеве града СУ на СПОIIr ној фасади изражене путем употребе г лазираних керамичких плочиuа као реминиcuенuије на сеuесију и заобљеним линијама тераса на ритмичном растеру фасаде, ыто овлаw асоuира на рану модерну архитектуру. Унутраыње лиuе је мирно, материјализовано у аутохтоном локалном материјалу, ирвеној опеuи, уклапајући се у физичке и визуелне оквире амбијента. Идентитет објекта заокружују две куле са предње односно задње стране, свака обликована и материјализована у контексту фасаде којој припада. Блага иско ыеност кула доприноси динамиuи простора не угрожавајућ и његову геометрију и ред. ТIIH JI функll/lја Виwи квалитет колективног становања, осим обликовањем, остварен је и функuионалном организаuијом стамбених јединиuа. Авоипособни и трособни станови СУ флексибилних основа које се лако могу прилагодити старосној структури корисника. Станови су идеално дељиви на две стамбене јединиuе а у складу са трансформаuијама просечне породиuе, односно неопходности поделе стана по генераuијском а не биолоwком ритму. У српскојархитектонској пракси ово је јединствен пример усклађивања физичког и употребног века куће, односно потребе да простор који се прави једном у година, може поднети различите промене у породиuи..иојност Авојност прожима uелокупан објекат како у обликовном, тако и у значењском смислу, али је завр wни архитектонски акорд хармоничан и трајан. Овако особен утисак резултат је ауторског метода којим је архитектонски израз формиран на очувању посебности и идентитета сваког аутора појединачно. атмосфера Пажљива разрада и дорађеност низа детаља, квалитет уграђених материјала, столарије, пластика фасаде, боје пригуwених беж, зелених и uрвених тонова, доприносе квалитету и идентитету, формирајући атмосферу и амбијент виwег стандарда колективног становања. На основу прониuања и тумачења слојевитости простора, аутори СУ савременим архитектонским језиком, без директног копирања или uитата, остварили хармоничан склоп, потврђујући витално.ст и могућности модерног израза. А

90

91 Основа приземл,а Основа типског спрата

92 нови РlОIР НОВОГ БIО- МОАернизмом, експресивном тивним плохама, што карактер ГРМА архитектуром, скулпторалних и куће АОАатно истиче. ликовних ОАЛИка, на сличан. Блок 12 није јеаинствен само стамбено-посаовни објекат у начин као некд.аа Коруновићево по СПОlnној обра.аи него и по блоку 12у НОВОМ 5еограду Аело, снажно Аелује H~ осећања ФУНКUИОН~Оt схеми која је архитекта Марио /о6ст посматрача важном 'психолоусклађена са европски ", стан- грађење шком компрнентом. АаРАl1ма. Пројектован је као различитости, ос06ином И3Ава- мултифункuионални организам, јања у ОАНОСУ на околl1и прос- кућа-мawина, који,сааржи Ретки l}' нови објекти У Бео- тор. гараже УЈ сутерену, пријемни ГраАУ чија је ГpaAЊd а затим у оквиру ИАеје реконструкuије хол са портирима, ексклузивне реааизаuија ПрИВУКАа толику и реаефинисања амбијента Но- ПРОАавниuе и луксузне станове. пажњу као ыто је то Стамбеновог БеОГРаАа у естетском и Околни простор уређен је АО ПОСАОВНИ објекат У Новом Беопсихолошком смислу, управо послеањег Аетал,а. у свему ГраАУ архитекте Марија Јобста..,\ објекти оваквих, особености постоји јасан реа по хоризон- Ово ауторско АеАО раскоыних имају битну улогу ПРИIрађењу тали и вертикали у функuионалпотеза и смеле архитек1уре изазвало је ПОАелу јавности. lfecтo се УПраво између те Аве крајности крије ново, различито, у први мах теыко ОАНОса са ткивом Новог Беопрепознатљиво и збуњујуле, које, како време пролащ налази своју ПОТВРАУ карактера, лика и пре- ном и естетском смислу. познатlnивости среаине. Блок 12 је конuипиран као кубус узаугнут на постамент, који формирају степенасте каскаае са зеленилом. Његова снажна форма Обухваћена је маркантном челичном кон - При анализи?вог архитектон- ског Аела, такође се намеће пи; тање контекста и просторног ГРаАа. Ортогонална поставка и равне линије Новог БеОГРаАа, својевремено су разбијене струкuијом која носи терасе на архитектуром контрапункта, КаАа је познати објекат, Пошта све четири фасаае објекта. као што су оштре линије иентра бр. 6 на железничкој станиuи, Аоминантан карактер кући Ааје "Фонтана" архитекте Мартиархитекте КОРУlc\овића, крајем управо овај челични оквир, чији новића, Аијагоналом блока 19а четраесетих ГОАина прошлог су полукружни облиuи као архитеката Лојаниuе, Uагића, века пресвучен МОАерн- 'јеара напетаоа ветра, снажно Јовановића и Марића, као и истичком фасааом, а прво- изражени' и потuртани јарком снажним мотивом углова хобитна у српско-византијском ирвеном бојом. Брисолеје ОА тела "Хајат" Ивана Антића. са стилу уклоњена, нико ТаАа није лексана олакwавају чврсте кон- ЗГРаАОМ архитекте Марија Јобпретпоставио Аа би Аанас сви структивне форме, ОАајући ста ИАеја контрапункта је АОжелели Аа се на то место врати утисак треперења и лакоће. била ментални слеа који екпретхоани објекат снажног Ликовну замисао аутора спресивним формама, јарким замаха пуног енергије и аутор - заокружују угаони мотиви на- бојама и h i gh-tесh-ом ствара ског става. ЗГРаАа у блоку 12 У глашени просторно развијеним нови, ФУТУРИСТИЧКИ,просторни Новом БеОГРаАУ својим новим перголама, лебаећим конструк- репер Новог БеОГРаАа.

93 Основа приземtoa Основа типског спрата

94

95 "' и,..: Јелена Божиt; ЛПCfРАП с о> ::!-... <; N r-.. У РаАУ се анализирају узроuи, еволутивни ток и особености најранијих регионализама у архитектури ~ Босне и Херuеговине. На почетку АУГОГ пута, који ~ траје и Аанас, стоји стваралаwтво у оквиру На путу тражења " О псеуаомаурског ОАНОСНО псеуаооријенталног стила, ре г ионал ног израза који се крајем 19. вијека јавља као еi<лектични израз романтизма у уметности YOnWTe, ОАНОСНО као АИО настојања у европској архитектури тог Аоба Аа архи- тектура БУАе израз АУха времена и мјеста. С времеу архитектури " ј Бос не и Херцеговине Pursuing ном ТаАаwњи архитекти упознају карактеристике затеченог ГРаАител,ског наслијеђа и п ростор на peweњa османско-турске регионалне wколе, успостављају знатно креативнији ОАНОС према ТРаАиuији, приближавајући се региналном архитектонском изразу који ће бити успоставл,ен кроз мисао и праксу босанског стила. ОА почетног Аијалога с мјестом, оствареног формалним композиuионим елементима фасааа, босански стил у својим најбол,им остварењима је креативно транспоновање просторних вријеаности ТРаАИUИО Налног грађења. Кл,учне ријечи: еi<лектиuизам, романтизам, псеуаомаурски стил, сеuесија, ТРаАИUИО Нално грађење, регионализам, БОса~ски стил. УВОА а Regional Expressio,n Аустроугарско запосјеаање Босне и Херuеговине J in the Architecture of ГОАине није била само смјена Авију страних Bosnia and Herzegovina управа. Била је то велика прекретниuа у правиу Аинамичног развоја заостале земл,е, која у састав ове 'П this рарег, the roots, the evolution моћне uаревине улази као њена најнеразвијенија проand idiosyncrasies of the ear/iest traces винuија. У АУХУ uјелокупног напретка WТO га је of regionalisт Јп the architecture of Аонијела нова, претхоаној потпуно антипоана управа Bosnia and Herzegovina were analysed. The beginning of this long path is и култура, битно се мијења слика затечених грааова. тarked Ьу the building art within the Највећи АИО укупне архитектонске ПРОАукuије у Босни pseudo-oriental style, which occu"ed at и Херuеговини носи обил,ежја архитектуре среањоthe end of the 191 h century. This was ап ~ европских историuизама. >, < ecle.ctic expressiop of roтanticisт and ~ art generally, respectively а striving of Међутим, већ 80-их ГОАина ПРОWЛОГ вијека уочл,ива су Lд '" the Еиroреап architecture of those tiтes насто јања за стварењем властито г архитектонско г,.: <li to co(jforт to thezeitgeist and.flenius стилског израза, утемел,еног на аутохтоном ГраАИ- ~ 'осl. Therewith practising archif~cts ас- тел,ству Босне и Херuеговине. То је вријеме кааа се и -& '" quaiilted theтselves with the characterу европској архитектури траже нове метоае и :s: u '" istics of the confronted building heritage :r: :s: архитектура као израз Ауха времена и мјеста. '" and spatial solutions of the regional <li ~ Offoт?n school, thus estabiishing а CL '-, тuchтore creative relationship with the ПСЕУАОМАУРСКИ - о tradition and the regional architectural ПСЕУАООРИЈЕЈПЛЛНИ CfИЛ '" u :r: о expression, substantiating the thought!;:: На линији романтичарских настојања Аа се насупрот <li... and practice of thebosnian style. Froт :s: негирању културних граниuа, уважавањем аутохтоне ~ the ЈпШаl dialogue with the place itself, «грааител,ске ТРаАиuије, створи аутентичан архитекstated through forтal coтposition.с :s: eleтents of facades, the Bosnian style тонски израз, настао је псеуаомаурски стил. по свом о '" Јп itsbest accoтpfishтents is фе постанку и метоау, то је само јеаан, али посебан ВИА Lд :r: '" creative transition of spatial values of. еi<лектиuизма, који има АВОСТРУКИ значај. С јеане 9i ~ traditional building. стране, то је раскиа с историuизмом чијем универза - CL ~ Кеу words: eclecticisт, roтaticisт, лизму супротставља регионално Аиференuирање, а с... :r: <li ::1 О <1 pseudo-oriental sty/e, secession, traditiona/ building, and Bosnian style. Аруге је почетак нове архитектонске мисли на путу стварања особеног савременог архитектонског т Q Р r Р а Ф а 95

96 Сл. 1. Ханс Нимечек, Жељезничка станиuа Босански БРОА, \1 израза. С искреним увјерењем и првим објектима ове стилске намјером ~a стварају аутономан оријентаuије, испол,иле су се а стил Босне и Херuеговине, противурјечности између Ф различит и нов у превлмавајућој остварења и~ејних uил,ева и су i1 ев ропској архитектури нео- wтине архитектонског стварала I стилова, по~стакнут и званичном ытва као синтезе функuије, <i аустроугарском политиком облика и конструкuије. Исламски очувања и развоја властитог ~екоративни елементи само су културног и~ентитета, архитекти замијенили сре~њоевропски афирмиwу регионалне исламске wколе Сјеверне Африке и Wпани- историuистичи ~ekop, ~a би се, потом, јаснијим уочавањем је, које су им биле познате јоы са стилских и регионалних осоњихових сту~ија и из европских бености наслеђа Босне и метропола. Наиме, 70-их го~ине Херuеговине, својим просторним 19. вијека, главни uehtap, Беч, пу- реwењима приближили тем изложби, пре~авања и поставки Оријенталног музеја регионалном архитектонском изразу. (основаног го~ине ), афирми На линији првих настојања за ые у стручној и wирој јавности ~ефинисањем нове стилске егзотичну арапску архитектуру и оријентаuије, стоје реализаuије умјетност Wпаније, Египта и архитекте Ханса Нимечека (Hans Магреба. Т о је и вријеме кма се у Niemeczek), чије стваралаwтво Бечу и ~ругим uентрима готово искл,учиво носи обил,ежја Монархије грме синагоге и ~руги псеу~омаурског стила, који у низу објекти јеврејске заје~ниuе које карактериwе обил,е ~екораuије маурског поријекла. Не уочавајући разлику између исламских регионалних архитектонских wкола, та~аwњи архитекти у Босну и Херuеговину, својих пројеката схвата само као нову ~екоративну обрму плаwта објеката, чија функuионална и просторна рјеыења не о~ступају o~ уобичајених еклектичких конuепuија, На згрмама сарајевске Препаран~ије (1889) која је четири вијека изграђивана [1] и Арса текије (1896) као и на на основама и у т~иuији османско -турске регионалне згрми Жел,езничке станиuе Босански Бро~( 1895)[2] његовој wколе, уносе архитектонске најзначајнијој реализаuији l - форме које су по свом карактеру фасме ~екориwе плитком, готово потпуно стране овом по~ручју. сликарски третираном исламском Маурска орнаментика, као орнаментиком ( Сл. 1 ). Упркос cpe~cтbo и uил" у почетку је само томе, као и примјени неких спол,на, неорганска облога у свему акмемски конuипованих објеката чија конструктивна и про- сторна рјеыења немају ниwта секунаарних архитектонских елемената исламске архитектуре, Нимечекови објекти и ~ал,е су посве запмноевропски, инертни и заје~ничко са стилским узорком. У симетрични. Замјењујући je~ah интерпретаuији маурске архитектуре преузимају се само ~ekop ~ругим - маурским, не чини квалитативан помак ка морфолоwке, а не и структуралне структуралном поимању стила и не ознаке стила, при чему је избор успјева остварити пројекат који би композиuионих и ~екоративних елемената био потпуно слобоаан И вођен личним афинитетима. На се значајније приближио грмител,ској трмиuији Босне и XepueГOB ине. Прве квалитетне примјере органског је~инства архитектонске форме и ~екораuије ~али су најзначајнији архитекти аустроугарског перио~а у Босне и Херuеговине, Јосип BaHuaw и Карло Паржик. Пројектом згрме Wеријатске су~ачке wколе (1887) (Сл. 2), Паржик [З] је већ веома близу поставл,еном uил,у регионалног архитектонског израза. Како је ријеч о објекту трмиuионалне намјене, ~иректан узор наыао је у затеченој архитектури турског перио~а. Просторном организаuијом по cтah~ap~hom принuипу интровертног конпоновања оваквих објеката османско-турске регионалне wколе и наглаwавањем улазног ризалита богате пластичне обрме и ~екораuије, реализован је je~ah o~ најзначајнијих објеката овог стила у Босни и Херuеговини. Сличне ~екоративне и композиuионе елементе користи архитект Јосип BaHuaw на малој згрми Кирастхане (читаониuе) на Бентбаwи која је саграђена го~ине[4]. Значајан помак према савременој архитектонској интерпретаuији регионалног грмител,ства 2 показује BaHuaweB пројект Исабеговог купатила на Баwчарwији (Сл. З). Како је ријеч о трмиuионалној намјени на овом простору, ~иректан узор му је био Гази Хусревбегов хамам, а поре~ тога, по налогу Земал,ске вакуфске комисије, борави у Бу~импеwти, 1 Наuрти у архиви ЖТО Сарајево. Жел,езничка станиuа у Бро~у била је улаз у БИХ, па oтy~ и захтјев за репрезентативност зг~е, која је, нажалост, у д.ругом свјетском рату потпуно уништена. 2 Виести д.иахс, бр. 5/1897, стр (објавл,ени наuрти). Објекат завршен 1889., Сарајевски лист, бр. 140/1889,

97 с1. 2 Карл Паржиl(, f1iеријатска суышка ШКОAd, Сарајево, 1887 г Ь.је проучава организаuију и функuионисање град.ских купатила. Позиuија објекта у непосреь.ном контакту с комплексом Иареве џамије, били су разлог Ь.а архитект респектујући затечене просторне и стилске вријеь.ности амбијента, објекат купатила лонгитуь.инално развије, као приземан корпус, чији је само среь.њи, јаче наглаwени ризалит, ријеwен као јеь.носпратан. И овь.је, у склад.у с намјеном и урбанистичком позиuијом објекта, Ваниаы Ь.аје вањско обликовање у псеуь.омаурском стилу, са архитектонским и Ь.екоративним елементима које већ станмрь.но користи: потковичасти лукови прозора, алтернирано бојење фасад.а, плитка орнаментална Ь.екораuија арабеске, назупчани вијенаu као заврwетак фаеад.е. С овим квалитетним рјеwењима архитекте Ваниаыа, псеуь.омаурска стилска оријентаuија већ се сасвим приближава регионалном грађењу, због чега је терминолоwки исправније ову појаву помести поь. појам псеуь.ооријентална архитектура, јер пореь. елемената ыпанске и магребске регионалне исламске wколе саь.ржи и колективно становање немају траь.иuију, па тиме није постојала ни могућност ослонuа на регионалну архитектуру. Илустративан примјер је Ваниаыев пројекат за Ајас-паwин мор (Ь.анас Хотел "Uентрал") у Сарајеву (1888.) Избор псеуь.омаурског стилског израза је у функuији мјеста, а његова интерпретаuија поврwина: репрезентативна прочеља само су анорганска облога савремено организоване Ь.испозиuије. Помак ка регионалном изразу је мотив застакл,ене лође као асоuијаuије на траь.иuионалну Ь.иванхану. Много је лакwи био заь.атак кад.а су у питању јеь.нопороь.ичне стамбене зград.е, попут виле Карла Лангера из 1893.ГОЬ.. (мнас амбаеад.а Турске у ул. Х. Креыевљаковића), гь.је наглаwени Ь.оксати и стрехе крова успоставыју непосреь.нији Ь.ијалог са трад.иuијом. Босанско-херuеговачки Јевреји, Ь.омаћи СефарЬ.и, као и Ь.осел,ени Аwкенази, такође усвајају псеуь.омаурски стилски образаu за своје сакралне објекте, јер је најближи оријенталном као изразу наuионалног. Сарајевски јеврејски аwкенаски храм саграђен је гоь.ине (СлА) у псеуь.омаурском стилу [5]. Пројекат је првобитно урад.ио Вилхелм Стиасни (Wilhelm Sliassny), преузимајући Ь.иректно Ь.екоративне елементе ыпанске маурске архитектуре. Уз незнатне измјене Ь.испозиuије и Ь.имензија, храм је извеь.ен по пројекту архитекте Карла Паржика који Ь.екоративне елементе преузима из регионалних wкола Египта и Сирије. Сигурно најзначајнији и најпознатији псеуь.омаурски објекат је сарајевска Вијећниuа. Ријеч је о Ь.јелу снажно израженог инь.ивиь.уалитета, које својим урбаним значењем прераста Ь.имензију појеь.иначног и постаје ликовни и историјски споменик грам. ИзраЬ.а пројекта опwтинске куће која ће ликовно и саь.ржајно оыоварати амбиuијама аустро-. угатске управе и европским мјерилима, повјерена је најприје архитекти ПаР>l(ИКУ, који није прихватио примјеь.бе министра Калаја (Kallay), па је прерад.а овог и израь.а извеь.беног пројекта пов јерена АлексанЬ.еру Витеку (Aleksander Wittek), архитекти 3емал,ске влаь.е у Сарајеву. Током Витек рад.и на пројекту, али је умно оболио и умро. аутохтоне османско-турске регионалне елементе, прије свега у поглед.у архитектонске комriозиuије објекта и његовог просторног рјеыења. ПсеуЬ.омаурски стил прихваћен је касније знатно wире - не само за објекте трад.иuионалних намјена, ваћ и за савремене стамбене и јавне зград.е. Међутим, ОВЬ.је је отежавајућа околност за архитекте била у чињениuи Ь.а зграь.е за О. 3. Јосип 8анuаш, Иса6егово купатило, Сарајево,

98 ЗаАатак Аа АОВРШИ главнину извеабених нацрта и ВОАИ грмњу преузео је архитект Грађевинског ОАељења Земаљске влме, Ћирил МеТОА Ивековић 4, који у Сарајево АОлази ГОАине, кма је пројектовао и сво ј први објекат у Босни - бањалучку Кираетхану у псеу Аомаурском стилу. ПореА овог, Аанас непостојећег објекта, Ивековић у истом, псеуаомаурском стилу пројектује познату ГраАСКУ вијећницу у Брчком (1892) (Сл. 5), која репрезентативном обрааом фасааа, симетрично компонованим волуменима и елементима богате маурске Аекорације преаставља висок Аомет у оквиру примјењеног стила, што се може рећи и за његов пројекат МеАресе у Трав нику из ГОАине 5. Вијећница је завршена и свечано отворена ГОАине, чиме је реализован јеаан ОА највећих гра Аитељских ПОАухвата тог периаа у Сарајеву. у цјелини, извеаени објекат змржао је Просторни концепт архитекте Паржика б основу у облику јеанакостраничног троугла са централном аулом кроз све етаже и кулама на угловима, с тим што су умјесто Паржиковим пројектом преавиђених кружних кула са луковичастим куполама, извеаене полигоналне, без купола. Репрезентативност - обавезни захтјев који се поставља преа општинску кућу, ОВАје је изражена не само волуменом, већ још више Аекоративно-пластичном обрмом, чије је поријекло морфолошки ве зано за Каиро (Сл. 6). Аекоративни третман фасме је типично псеу Аомаурски, али је просторни концепт централне поткуполне грађевине близак монументалној ос- 4 Ћири л М. Иве ковић / /, з авр wио Арх итектонски o~cjek Акмемије л иковних умјетности у Бечу. У Сарајев у борави ~o Свечано отварање обав л,ено је 20. априла, при ли ком инаугураuије новог грмског заступства, Сарајевски лист, бр. 94/ Наuрти у Архиву 3aBo~a за палнирање развоја грма Сарајева, мтирани , потписан Ј. BaHuaw манско -турско ј, ОАНОСНО регио налној баштини која је извеаена из византијске архитектуре (Сл. 7). ПрипаАНОСТ времену историцизма Вијећница показује својим волуме ном, којим се успоставља наглашен антагонизам Авију суштински супротних архите ктура, због чега она остаје страно тијело у урбаном ткиву Башчаршије. Овим, и раније преаставл,еним квалитетним рјешењима, потврђује се став о вријеаности и значају псеуаомаурског стила као битне етапе у континуитету архитектонске мисли о регионалном стилу и чине неоарживим раније тезе о ау~угарскојполитици форсирања овог стила у Босни и Херцеговини ра АИ бољег пријема КОА Аомаћег муслиманског становништва, које је и пружи ло на ј већи отпор аустроугарском запосје Аању ових земаља. Као Актуализација ИАеје о савременом регионалном архитектонском изразу и први пројекти у босанском стилу резултат су позитивних промјена према грмитељској баштини, које су почетком 20. вијека углавном ПОА утицајем биолошке заштите аустријске конзерваторске школе, поставили АО тма непознат проблем ОАНОса нове изграање и затеченог амбијента. КОА босан - што се и и з изнесеног мо- Сл. 4. КаРА Паржик, јеврејски аli/кенаски храм, Сарајев о, 1902 же закључити, у увјерењу Аа је псеуаомаурски, ОАНОСНО у својим најбољим остварењ и ма заправо псеуаооријентални стила - утентични стилски израз ПОАнебља Босне и Херцеговине, тма шњим арх итекти ма критеријум за избор овог стила није био национални већ регионални. С обзиром на шире СПОљне околности у оквиру еклектичког историциз - ма, почетна настојања за стварањем властитог стила и ликовног израза, који ће се заснивати на аутохтоном грааитељству, нису ни могла АаТИ Аругачије резултате ОА ових. МИСАО И ПРАКСА БОСАнскоr аим На искуствима псеуаомаурске, ОАносно псеуаооријенталне архитектуре, усвајањем сецесијских принципа обликовања, настао је босан ски стил. Сл. 5 liириа М Ивековић,!'јљЈска вијећнищ Брчко, 1892 ско -херцеговачких архитеката те су се промјене испољиле кроз пре испитивање оправааности уношења запааноевропске архитектуре, посве Аругачије ОА аутохтоне, а тиме и тежњу за Аефинисањем бо санског стила, као савременог из раза овог тла. Основно обиљежје и главни СаАржај овој особеној босанскохерцеговачкој стилској појави Ааје Ајело архитекте Јосипа Ванцаша. Своју теоретску формулацију и сам на- 98

99 зив, босанс ки а ил дугује управо Ваниаыу. Као н еп оср едног покретача ове нов е усм ј е реноаи, Ваниаы наводи по с ј ету хола н дског миниара гра ђ евина ко ј и је, боравећи у Сараје ву г од ине, пред њим примј етио " да се у Босни сувиwе гради туђин с ким гр ађевним слоговима, а п ре мало uијени, уважава и употребл,а в а народни босански начин СА. 6. ЛИрИА М Ивековић, А. Витек, f( Паржик, Градска вијећниuа, Сарајево, СА. 1 Град ска вијећниuа, Сарајево, пројекат г рађења " [2]. Ову заблуду је признао и сам Ваниаы, који је, као најз начајнији и најпродуктивнији босанско-херuеговачки градитељ тог времена, и највиwе допринио афирмаuији нове архитектуре. Год ине 1928., у свом аручном чланку ПОД насловом " Босанско народно градитељство" ("Технички лиа", бр. 24, ) између осталог каже да се у погледу нових зграда у Босни дуго гријеwило. "Гријеw ила је земаlbcка влада, гријеwиле су области, а гријеwио сам и ја. Најприје се градило у западњач ким Облиuима, дакле у слогу ренесансе, готике итд., а онда је над.оwло друго вријеме, када се почело мислити да је Херuег-Босна позвана да се у њу уноси оријентална арапска архитектура, која је заправо исто тако туђинска, али бар донекле оправ.6.ана муслиманским традиuијама... Влада јоы YB~eK није проглед.ала, али је неколико аручњака опазило и ту аранnyтиuy... " На линији настојања за стварањем регионалне архитектонске особености кроз босански стил, посе бан значај има Ваниаыево судјеловање на VIII Међународном конгресу архитеката, одржаном године у Бечу, на тему заwтите домовинске умјетности и нароаног градитељства. 3акључuи овог Конгреса најдиректније су утиuали на формулисање ставова Резолуuије, коју је Ваниаы ПОАНИО бо санско-херцеговач ком сабору Године, а чија је сврха "сачувати оно ыто је наые, његовати наые старине и угледати се у ваыне Аомаће узоре" [6]. Иае, године, њемачки историчар умјетноаи Корнелиус Гурлит (Coгnelius Gurlitt), позван у Загреб као главни оuјењивач конкурса за реконструкцију Каmола, ОАржао је веома запажено предавање, у којем се залаже да "архитехтура мора да се развија из народне дуые, тј. из нароаног осјећаја за грађење, а не из туђих обичаја и из далеких крајева" [2]. Ванцаы истиче да му је Гурлит, боравећи у Босни са својим СТУАентима дрезденске Високе техничке wколе, " изјавио своје велико АИВљење над љепотом народног босанског градитељства " [2]. Судјелујући у обје анкете за нови Грађевински реа, и Го Аине, архитект Ваниаы се залаже Аа се " у грађевинском реау имаде... узети у обзир на чување веома занимљивог босанског начина грађе куће... " [6]. Овај став угра ђен је у ЧЛ.19 пријеалога Грађевинског реаа, који нажалост ника Аа није донеыен. Неопходан предуслов заwтите и интерпретације традиционалног градитељства је његово темељито проучавање и упознавање. Ван иаы уз Јосипа Поспиwила, РуАолфа Тениеса (Rudoef Т бппiеs), Карла Паржика, Франuа Балжека (Franc Blazek), др Ханса Бергера (Hans Berger) и друге Сарајевске архи текте, почиње " студирати и скиuирати љепоте домаћих и грађевина и декоративних украса разних занатлијских радова" [2], с намјером Аа их транспонују у савремене објекте и ентеријере босанског сти ла. " Ја знам врло Аобро", каже Ваниаы, " Аа се нови слог, мислим тим босански, не може створити преко ноћи нити га може јеаан човјек нити виwе људи. Нови слог може аворити много ЉУАИ, али требају зато вијекови " [6]. Уз Ваниаыа, као главног протаго нисту босанског стила на ИАејном и практичном плану, јоы су архитекти Јосип Поспиwил, који је највећи АОПРИНОС Аао на теоретском плану и РуАОЛф Тениес, који је, уз Ваниаыа, оставио најобимнији и највријеанији пројектантски опус са ознакама босанског стила. Стваралаwтво архитекте Јосипа Поспиwила ( ) [7] У Сарајеву, гдје се настањује го Аине, у uјелини је посвећено проучавању традиuионалног градитељства и обиљежено нааојањима Аа се наслијеђене вриједности очувају. Био је истински заљубљеник босанског градитељства, у чијим је основним принципима функuирнално организованих АИСпозиuија и архитектури јеаноста-

100 и с т о р 11 О r р а Ф " I а вних геометријских кубуса, ВИАИО инспираuију за савремену грмњу. Посебно је Аивл,ење исказивао према АУнђерима и њиховом изванреаном осјећају за простор, за стамбене згрме, функuионалне и склмно уклопл,ене у непосреано окружење, и са поставком која им обезбјеђује АОВОл,но свјетла, вазауха и простране ВИАике. ОАаВАе Поспиwил извлачи принuипе о начину грмње на пааинама. Босанске грмове, по мјери човјека и за човјека, узима као узор за савремену урбану изграању. Уочавајући вријеаности грааител,ске баwтине, Поспиwил се залаже и за њено очување кроз формирање Повјерениwтва за споменике и нову изгрмњу. НепосреАНО ангажован на Аоноыењу првог урбани с тичкнг плана Сарајева, он у својим полемичким текстовима упозорава на вријеаности баwтине и греыке начињене у новој архитектонско-урбаној изгрмњи, инсистирајући на потреби успостављања хармо ничних ОАНОса волумена и обликовања нових објеката према непосреаном окруже њу. Иако ватрени заговорник очувања грмител,ског насљеђа, није романтик и залаже се за реконструкuију Баwчарwије са uил,ем побол,wања хигијенских услова. Принuипе за које се залагао на ИАејном плану, настојао је остварити и кроз конкретне пројекте, чија је зајеаничка и основна карактеристика Аа су бази рани на њего вом наглаwеном интересу за контекстуализам у архитектури. Поспиwилови стамбени објекти носе препознатл,иве ирте Аомаће стамбене архитектуре: uентрално развијена Аиспозиuија, Аоксати, веранае, наглаwен, масиван кров са јако истуреним стрехама, наглаыена масивност приземља насупрот лакоћи спрата. По властитом казивању, први је у босанском слогу почео пројекто вати јосип Ваниаы, навоаећи АОгрмњу псеуаомаурској Кираетхани Арвене веранае по узору на босанске Аиванхане. За креативну и битно нову интерпретаuију аутохтоног грмител,ства, значај на претпоставка била су сеuесијска остварења у којима је Bal;luaw показивао висок квалитет у структуралном схватању, кроз uентралну Аиспозиuију која се рефлектује и у вањском волумену. На овим искуствима и богатом знању, ОА 1909., а нарочито интензивно у ГОАИНИ, Ааје низ квалитетних пројеката у којима успоставља креативнију и мисаонију везу са насл,еђем, кроз логичну синтезу функuије, облика и конструкuије. Прве пројекте у босанском стилу Ааје за стамбене објекте, ыто је и CI. 8 јосип 8анuаы, ЈграАа Александра јефтовила, Сарајево, разумл,иво, јер је веза са трмиuионалним грмител,ством ОВАје најочиглеанија, па се и најлакwе могла успоставити. 3ајеАничка је карактеристика Ванuаwевих пројеката за ИНАИВИАУално и колективно становање - типична вертикална раычлањеност на масивно приземл,е и лакwу зону спратова глатких ЗИАних плоха, перфорираних јеаноставним правоугаоним прозорима и пластични третман волуменима у форми Аоксата. Композиuију по правилу заврwава снажно истакнутом стрехом масивног крова, великог нагиба, неријетко са кровним прозорима (баџама), такође Аиuионалне куће. Међу првим реализаuијама је на јамна, стамбено-пословна згрма ј. А.Салома (Каптол 4), коју пројектује ГОАине 7. Llиспозиuија објекта, са uентралном организа uијом тлоuрта и полуотвореним степениwтем по мотивима Аиванхана, показује напосреаан утиuај локалне стамбене архитактуре у њеном структуралном, а не само формалном поимању. Истим начином компоновања маса и интерпретаuије изворних архитектонских елемената, Ваниаы рјеыава и стамбено-пословну угловниuу За АИК Хаим Левиа (угао Титове и Гази Хусревбегове). Вертикалним Аиференuирањем на масивно приземл,е и лакwе спратове, елементима пластичног обликовања еркерима у форми трааиuионалних Аоксата, и пореа масивности волумена успијева успоставити квалитетан просторни ОАНОС са чарwијским ткивом. јеанако је успјеwна и интерполаuија у најужу зону Баwчарwије стамбено-пословне Авоспратне угловниuе АлексаНАра јефтановића (угао Сагрџија и с.б.баwагића) (Сл. 8). Трмиuионалне елементе босанске архитектуре поставл,а као примарне, иако је јоы присутан АУХ сеuесије у елеваuији прочеља. Најпрепознатл,ивији елементи преузети из локалног наслеђа су прозори поткровне етаже у форми преломл,еног лука са мрежом Аијагонално укрwтених летвиuа (тзв. муwебuи). препознатл,ивим елементима трапо аналогији са ова три објекта, Ваниаыу се може атрибуирати и хотел "Стари ГраА", у uентралном Аијелу Баwчарwије, саграђен ГОАИне на мјесту старог хана. Архитектонско обликовање засновано је на истим транспонованим трмиuионалним елементима које смо уочи - 7 Наuрти у Архиву 3аВОАа за планирање развоја грма Сарајева, Аатирани 1891, Потписан К. Паржик.

101 ЛИ КОА напријеа навеаених примјера стамбенопословних ЗГРаАа. СА. 9. Јосип Ванuаш, Зграда Хдин Али - паlilиног вакуфа, пројекат, /910. јеано ОА најуспјелијих рјеыења у босанском стилу је ЗГРаАа ХаАИН Али-паwиног вакуфа (Сл. 9) (Алипаwина 11), Врховно исламско старјеwинство). Пројекат је првобитно УРаАИО јосип Ванцаы 8, али је објекат реализован по пројекту који се приписује јосипу Поспиwилу, у то вријеме запосленом КОА Ванцаыа као ВОАећи пројектант. У ОАНОСУ на Ванцаыев, у основи сецесијски, третман ЗИАне плохе, извеаено рјеыење се у јачој мјери везује за регионални архитектонски израз (Сл. 1 О). Током ГОАине јосип Ванцаы је урааио неколико пројеката ЗГРаАа у босанском стилу, узимајући за основ босанску кућу и примјењујући на асиметрично компонованим прочел.има за њега већ уобичајане и препознатл.иве обликовне елементе. Међу тим, нажалост нереализованим пројектима, је и његов пројекат Палате Српско-православне црквене опwтине, у непосреаној близини Старе православне цркве Св. Архангела на Баwчарwији. И овај конкурсни раа потврђује Ванцаыево схватање босанског стила као израза регионалног, а не националног 9. На пројекту јеанопороаичне стамбене зграае lо Хусеuиновић у Бања Луци, из ГОАине (с.роаића 7) (Сл.II), Ванцаы на изузетно квалитетан, креативан и савремен начин рјеыава просторну организацију савременог становања, извеаеног из ТраАиционалне ГРаАске куће. Uентрално развијена Аиспозиција рефлектује се у вањском изглеау објекта, који је ИЗАИференциран на приземни масивни камени појас и зону спрата са већ познатим елементима Аоксата и стреха. јеанако висок квалитет рјеыења Ааје Ванцаы у пројектима филијала 3емал.ске банке у д.ервенти (Сл. 12 ), Бања Луци ( Сл. 13), Бихаћу, Ыамцу, ГАје тра Аиционалне просторне вријеаности транспонује на изузетно креативан начин, остварујући готово у потпуности поставл.ени ИАеал Аефинисања босанског стила, као савременог и у исто вријеме аутентичног просторног израза. Послије јосипа Ванцаыа, највећи практични АОПРИНОС развоју босанског стила Аао је архитект РуАОЛф Тениес( ) у низу реализација ИНАИВИАУалних стамбених ЗГРаАа, које карактериwе изванреаан ос јећај за АУХ мјеста. Пројекти из за вилу Азабагић и Авојну кућу Арнаутовић -Ћурчић (Сл. 14) спа Аају међу најбол.а остварења и примјере стваралачког ОАНОса према проwлости, којим се постиже континуитет регионалног ГРаАител.ског израза. 8 Перспективна скиuа у 3аво,\.у за заwтиту споменика културе Босне и Херuеговине, '\'атирана , оставwтина Јосипа Ваниаша. 9 Палата је саграђена го,\.ине у сеuесијским 06лиuима 10 Наuрти објављени у "Dег Bautechniker", Wien, 1915, Нр. 25, СЛ. 10. Јосип ПоСПИIilИА, Зграда ААи-Пc1ldиног вакуфа, Сарајево

102 Изузетно развијен осјећај за контекст показао је и архитект Карло Паржик пројектом палате У лема-меџлиса (1911) (Сл. 15) уз Иареву џамију, која је као ансамбл том АОГРil6.ЊОМ Аоживјела значајну трансформаuију. Осјетл,ив и тежак Зil6.атак, Паржик управо бравурозно рје шава ујеаињујући проблематичну урбанистичку интрерполаuи ју са СЛОјевитом обликовном и ком поз иuионом артикулаuијом просторног зааатка. Уважавајући основне просторне КООРАинате амбијента, остварио је изврсну интеграuију новога са старим, уносећи нов квалитет у реа присутних вријеаности. Ово је сасвим сигурно најуспјешнији примјер интерполаuије, чему је битан АОПРИНОС Аао висок архитектонски Аомет у при клону регионалној Гpil6.ител,ској ТРil6.иuији. Палата је базирана на коришћењу трааиuионалног начина ком поновања КВil6.ратним кубусима, ГРil6.аuијом купола, обилно м употребом Арвета, чиме у јеаној новој синтези с постојећим сакрални м објектом успоставља суштинску, органску везу. Препознаје се она и на н и воу пропорuија, примарне пластике и Ауха форме, а не само на очиглеаном, буквалном и баналном понављању затечене матриuе и архитектонских мотива. " Ми босански архитекти смо Аакле л,епо настојали ", писао је касније Ванuаш, " Аа УАОВОл,имо патриотској АУЖНОСТИ за развој И унапређење босанског начина грађења, у чему чак ни Тil6.ашња Земал,ска ВЛil6.а сама није заостајала, Mil6.a још увијек није била сасвим на чисту што је босански, а што турски или арапски слог. д.обра воља била је ту " [2]. Међутим, отпор и неразумјевање према овој ИАеји показало је Аомаће становништво. О томе Ванuаш, износећи на Сабору резолуuију, пореа осталог каже : " Прије више ГОАина расписало је грааско вијеће натјечај за наирт, како ће се изграаити Иарева улиuа према нашој новој грааској палачи. Наuрти су били красни и засновани у босанci<ом стилу. Ја сам их ВИАИО И камо среће Аа се ГРil6.И онако какав је пројекат створен. Закл,учено је Аа се Аругачије у оном Аијелу не смије ГРil6.ИТИ. Но посл,еаиuа је, Аа нико није тамо ГРil6.ИО, јер неће Аа ГРil6.И у ТОМ слогу. То је врло увреал,иво за све, који се заузимају за босански слог и за uијели нароа, Аа нема нико интереса за оно што је карактеристично у овога слога. ЧУАНО ми је, што сам АОЖИВИО у својој пракси, Kil6. сам некоме преаложио Аа се фаcil6.а начини у босанском слогу, Аа се већини не AOnil6.a, јар воле, Аа је просто " [2]. Нерасположење Аомаћег становништва, које је својим палатама и кућама Аавало Рil6.ије запil6.њачки изглеа, као и прекратко вријеме ОА свега неколико ГОАина преа Први свјетски рат Аа се ова ИАеја шире афирмише и босански стил јасније профилише, имају за послеаиuу изненађујући мали број реализованих пројеката у овом стилу. Почетак рата означио је нагло смањење, а ОНАа и потпуни застој грађевинске Ајелатности. Мало се тога Аогађало, па је тим ВИАнији pil6. Ар Ханса Бергера, који у Сарајево Аолази ГОАине и рil6.и као архитект Грађевинског ОАел,ења Земал,ске влаае. И он је прихватио ИАеју Сл. Сл. Сл. Сл. / /. јосип 8аниаlil КуЛа Хусеџиновић, Бања Аука, /9/1 /2. јосип 8aнUdlll /1 јосип 8аниаlil Филијала Земаљске банке, Бања Аука, пр. /9/0. /4. Ру.ЈОАф Тениес КуЛа АрнаутовиЛ -1iурчић, Сарајево, /9/0. 102

103 и. 15. КаРАО Паржик, Пмата YAema-МеЏАиса, Сарајево, босанског аила, у којем пројектује зграде железничких станиuа, ыто је оаало нереализовано, као и uијели саборски програм о изградњи и проwирењу жељезничке путне мреже у Босни и Херuеговини. др Бергер такође од године руководи израдом регулаuионог плана сарајевске Баwчарwије, али ће и овај посао оаати недоврыен. Земаљска влада планирала је у години изложбу на тему босанске куће, односно приказ доаигнућа у њеној савременој интерпретаuији кроз босано<и аил [8], али је то због великих троыкова ОдГођено и умјеао тога одржана изложба радова младог архитекта Вилка Елберта 11. Те задње године аустроугарске управе, одржао је др Ханс Бергер предавање " О старом и новом начину грађења у Босни ", значајно као показатељ високо развијене свијеаи о вриједноаи традиuионалног градитељава и нужности да се оно новом изградњом очува и да се избјегне "контраст између старих лијепих домаћих грађевина и нових, које никако нијесу приаали међу ааре... и то посматрајући их било скуп но било као јединиuе само за себе ". С тим у вези др Бергер оытро критикује новоградње, које су "тако грађене да не носе никакво своје ни посебно домовинско обиљежје, него би могле бити смјеытене г дје му драго ", закл>учујући на крају да " када дакле имамо лијепе и добре ааре грађевине, које не само ыто земљи дају њезино обиљежје, него ОдГоварају и својој сврси, треба да се оне uијене, чувају и сматрају nyтоказом за даљни развитак нових грађевина. " Мисаона клима, у којој је идеја босанског стила тек требала доживјети своју пуну афирмаuију, у пракси била је веома повољна, али су Први свјетски рат и промјене настале његовим заврwетком, када Босну и Херuеговину напуыта већина страних архитеката, прекинули овај позитиван тренд. ЗАКЉУЧАК Како смо ВИдјели, пут до спознаје СУWТИНСI<ИХ карактеристика и вриједности аутохтоног босанскохерuеговачког градител>ства и њихова трансформаuија у савремени аутентичан архитектонски израз дефинисан појмом босанског аила, био је и дуг и сложен. 11 Рођен у Загребу 1890, ученик Ковачиuа и Лооса. Оновремени архитекти, који у Босну и Херuеговину долазе из разних земаља Монархије, са европоuентричним образовањем и генерали30ваним идејама о ОВд.аыњој култури, подстакнути аустроугарском политиком подрыке аутономном културном развоју, у увјерењу да афирмиwу властити, регионални босански аилски израз, најприје граде у псеуд.омаурском стилу. Архитекти најприје само један историјски декор замјењују другим, дословно копиране елементе различитих исламских регионалних wкола (најчеwће Сјеверне Африке, Wпаније и Египта), аплиuирају на академски конuиповане, симетричне и аатичне објекте. V односу на овај типично еклектички метод, бољим упознавањем просторних карактеристика босанско-херuеговачког градитељства, код објеката традиuионалних нам је на праве квалитетан помак ка формулисању аутентичног архитектонског језика овог поднебља, па се ова фаза може назвати и псеудооријентални м стилом. Настојање за регионалним архитектонским диференuирањем у периоду еклектиuизма није ни могло дати боље резултате од постигнутих у оквиру псеудомаурске, односно псеудооријенталне архитектуре, када је та идеја први пут конкретизована као антитеза интернаuионалном историuизму. Била је то неминовна и важна припремна фаза за формулаuију босанског сти ла, који је у основи, произаwао из сеuесијских поставки и метода грађења стилског израза на основама традиuионалног градитељства. Прва оаварења на путу дефинисања босанског стила заснивају се на наглаwавању препознатљивих елемената аутохтоне архитектуре, претежно на нивоу декоративноаи и без чврwће везе са структуром објекта. Најбоља остварења у босанском аилу представљају креативно транспоновање елемената традиuионалног градитељава и кроз потпуно јединаво форме и аруктуре. Први свјетски рат онемогућио је јасније профилисање и wиру афирмаuију Идеје босанског стила. Тиме је заврwена једна значајна фаза у тражењу регионалног архитектонског израза, које ће се наставити у дјелима дуыана Грабријана и јураја Најд.харта, а свој пуни израз и смисао наћи у врхунском аваралаwтву архитекте Златка Угљена. ЛИТЕРАТУРА 1 КалеНL\ар " Боwњак ", Сарајево 1892, стр Ј. Ваншw, БocafЮ<о нapol\нo гpal\ител.ство, Технички лист, бр.24/ 1928, Сарајевски лист, бр. 149/1887, Сарајевски лист, бр. 122/1888, Сарајевски лист, бр. 114/ 1902, Стенографски извјеwтај XXXII сјеl\ниuе Сабора БиХ, ОL\ржане у Сарајеву, стр М. Храсниuа, Архитект Јосип Поспиwил и његово L\јело, Трећи програм РaL\ИО - Сарајева, бр. 60/1988, стр Сарајевски ли ст, бр. 118/ 1918, 3.6. и t т' 1) Р ~ Q r р а Ф " Ј а 103

104

105 Научни и стручни скупови у Аружење урбаниста Србије Арил,е, l:i.ecnoтobau, Миониuа, По- еколоwке ресурсе и њихове ка- Симпозијум Принuипи И пракса жареваu, пример из Ирне Горе, као паuитете. и из Републике Српске (Бања Лука). 6. Бесправну изгра~њу ставити по~, Посебан сегмент Књига 1 и 2 чине v контролу, како на локалном тако ОАРЖИВОСТИ у развоју прево~и примера из стране праксе и на наuионалном нивоу као изнасеља у Србији из ~OMeHa планирања европског ре- раз политичке вол,е Управе и мо- Косјерић, м ај гиона, KOHuenTa о~rживе стамбене ралног O~HOca према насел,у и је~иниuе, примера пројеката села, простору у uелини. Европска п ланерска пракса већ као и најзначајнијих повел:.а у којима 7. Неопхо~но је наставити са усавр - щже o ~ j e~he ~еuеније усмерена је су сааржани принuипи о~рживости. ыавањем закона који регулиwу ка реал и за u иј и KOHuenTa " о~рживос- Pa~ симпозијума се ОдВијао у пан ел материју уређења, заwтите и разти ". У југословенској пракси, кориw - ћење овог приступа планирању је сесијама и р~иониuама. воја насеы, као и ко~ификаuију унутар републичког законо~авте К у почетној фази. злкљvчuи: ства и екстерно, према Европи. У ~ ружење у рбаниста Срби ј е посве - РЛАИОНИUЛ: 8. У скл~у са потписаним међутило је ово ј теми симпозијум, o~p - ОАРЈКивоа и ГРЛА наро~ним ~еклараuијама неожан у з Го~иwњу скупwтину, у Косје- Проф. ~p Борислав Стојков пхо~но је приступити изра~и рерићу, маја Тема симпозијума Проф. ~p Ружиuа Бог~ановић публичке "AгeH~e 21" и по~стакби ла ј е " Принuипи и пракса о~ржи- 1. УпраВЛ:.ање и уређење насел:.а у нути опwтине ~a приступе европвости у развоју насел:.а у Србији ". Србији треба ~a чине uеловит сис- ском покрету за локалне aгeh~e Реферати су објавл,ени у две књиге тем, са јасно истакнути м елемен- за гp~cka насеы. o~ укупно 900 страниuа. тима економског, еколоwког и 9. Неопхо~но је ~a Република оз- Симпозијум и књиге били су посвећени: соuијалног приступа. бил,но и систематски приступи информисању стучне јавности о саз- 2. УпраВЛ:.ање гр~ским грађевинс- програму ед.укаuије, како грађа- ким земл,иwтем по~разумева д.е- на, тако и службеника у опwтисе у вези са " о~рживим развојем " нањима и искуствима европске прак- мократско разреwење привид.ног нама, у поглед.у од.рживог уређе-, енској пракси, пред.ставыњу примера из праксе и стварног сукоба поiед.иначног и ња насел:.а. У д.ружење урбаниста претставл:.ању теоријске примене KOHuema " од.рживости" у југословјавног интереса, уз поытовање ле- гитимитета плана и сензибилитета и ид.ентитета места. Србије у том поглед.у може д.а пружи своје стручне услуге. 1 О.У период.у , Репубкој и имају елементе " од.рживости" у 3..llобро управл:.ање ГP~OM под.ралика мора д.а инсистира, а гp~конuепту. зумева учеwће свих грађана у o~ске и опwтинске управе ~a схвате Тематски, усмерење је било на: лучивању, без политичке или со- своју обавезу ред.ефинисања или uијалне маргинализаuије. Учеwће д.ефинисања стратегије развоја, Од.рживост и г~, грађана је могуће обезбед.ити уређења и заwтите град.ова и се - Од.рживи развој села : постојеће развојем локалне самоуправе, д.иwта опwтина (нови uиклус изстање и могућности развоја села д.еuентрализаuијом, као и већом p~e генералних планова) на Срби је, ефикасноwћу, јед.накоыћу и без- принuипима од.рживог развоја. Од.рживи пред.ео, бед.ноwћу. 11.У д.ружење д.аје пуну под.рыку ан- Принuипи од.рживости на гажовању невл~иних организапримерима из праксе, них интереса у уређењу гp~a, а функuији од.рживог развоја. них ресурса, треба реwавати У Књизи 1 и 2 су пред.ставл,ени тепартнерским O~HOCOM и уважа - оријски р~ови И примери из прак- вањем, са јасним оыоворима на се урбанистичког планирања који су питања: ко Од.Лучује, чија је оыо - излагани на симпозијуму посвеће- ворност, ко извлачи корист а ко 4. Чест сукоб наuионалних и локал- uија на конкретним темама уре- Оперативно управна структура у са становиwта капаuитета локалђења и заwтите места и простора. РААИОНИUА: ПРИНUИПИ ОАРЖИВОcrи И ПРИМЕНА у ПЛАНИРАЊУ ПРЕАЕЛА ном теми nлaнирања насел:.а у 21. ве- трпи ытету. Притисак на ГP~CKO.llp Миод.раг Вујоwевић ку, на принuипима" од.рживог разво- грађевинско земл,иwте мора би - Проф. д.р Јасминка Uвејић ја ". Интерес за тему исказан је кроз ти контролисан показател,има ка- l.3аконска регулатива у области теоријске ~OBe са различитих фа- паuитета од.носно оптерећења планирања пред.ела у наыој земл,и је култета, као и виwе од. 50 примера локаuије и места у uелини. спеuифична и разликује се од. законис кустава гp~oba и села Србије: 5. Инсистира се на очувању ид.енти- ске регулативе планирања пред.ела у. Суботиuа, Панчево, Нови ш, Бео- тета места уз нужну обнову и ре- европским земыма. За разлику од. гp~, Крал,ево, KpyweBau, Крагује- генераuију остарелог насел,ског наые регулативе, гд.е је планирање Bau, Н и w, Ивањиuа, Крчмар, Бор, ткива, поwтујући препознатл,ив пре~ела регулисано Законом о Ужи uе, Косјерић, Ражана, Wa6au, урбани пејзаж и унапређујући планирању и уређењу простора и 'lcј5

106 насеља, планирање предела у већи ни европских земаља регулисано је у оквиру Закона о заwтити природе. Сходно регулативи ових земаља, план предела ствара могућност да у свим планерским омукама, на свим размерама планирања, буду разматрани захтеви заwтите природе, неге и уређења предела. Планирање предела је оруђе за постизање заwтите средине и везано је за појмове " интегрално планирање", "еколоwко планирање средине" или " еколоwко планирање". На основу овако постављених задатака, план предела је у овим земљама прихваћен као један од инструмената спровођења одрживог развоја. Наыа законска регулатива у области планирања предела, увођењем "г е нералног плана предела " у Закон о планирању и уређењу простора и насеља, унела је доста недоумица о карактеру овог плана. Идеја о карактеру овог плана веома је оскудно представљена у Закону. Јасно је да овај план по својој суwтини не може да буде Генерални или Просторни план какав смо имали у наыој досадаыњој пракси. СХОдНО карактеру и сврси планирања предела у европским земљама, предност над грађењем у овом плану требало би да имају заwтита природе, унапређење и нега предела, ыто се у досадаыњој четворогодиwњој пракси из раде Г енералних планова предела не уочава. Проблем се јавља и код дефинисања простора за који се ради овај план. Оваквом законском регулативом покривен је део територије опwтина, ыто намеће потребу да се, у складу са стратегијом одрживости, на осталом делу тери торије и другим размерама плани рања морају примењивати други инструменти планирања који ће га рантовати уважавање еколоwких и визуелних функција предела. Стога се у области планирања предела на меће потреба боље законске регулативе. Она може да обухавати : Llопуну Закона о паланирању простора и уређењу насеља са јаснијим дефинисањем карактера Ген ералног плана предела и подручја за која се овај план ради. Разраду пратећих законских аката којима ће се јасно дефинисати методологија израде Генералног плана предела. За разлику од уобичајене праксе у методологији планирања простора, г де се природни услови анализирају ма хом ОдВојено од створених ус лова, у методологији израде Г енералног плана предела, од самог почетка, од документаuионе основе па надаље мора да буде Обухваћено вредновање, конфронтаuија и усклађивање међузависности природних и сворених услова. Унапређење законске регулативе у области планирања предела може да следи искуства европских земаља и да кроз друге законе, као на пример Закон о заwтити природе или Закон о заwтити животне средине, дефини ые потребу израде планова предела који би представљали ис товремено основу и ограничења за све нивое планирања. 2. Угроженост урбаних предела ве ликих градова намеће потребу њихове радикалније заwтите. Реыење се сагледава кроз : заустављање тренда дивље изградње ; адекватну примену прописаних законских мера ; доноыење правне, законске ре гулативе за примену планирања предела на нивоу урбаних предела ; у духу" Агенде 21 " и других међународно прихваћених повеља и докумената намеће се потреба уважавања енвиајронментално сензитивних реыења, другачијих од доеадаы ње праксе; доноыење Правилника о заwтити животне средине и ПРИРОдних и непокретних културних добара. 3. Иноваuија знања планера знањима из 06аласти преаеоне екологије је императив за спровођење стратегије одрживог развоја. 4. Актуелност база података за. планирање био-еколоwких мера заwтите средине мора да буде обезбеђена кроз картирање и вредновање биотопа. 5. На деградираним подручјима неопхода је реализација мера ревитализације рекултиваuије, како би се ова подручја довела до стања када се њима може управљати на одржив начин. 6. У контексту одрживости неопход но је разматрање остварл.ивости планова. У том смислу потребно је креирање "методског пута " остварљивог плана. РАЛИОНИUА: ЕКОЛОГИЈА И ОЛРЖИВОcr. МЕТОЛИ И ТЕХНИКЕ Llp Мила Пуцар Анализа yrицаја Потребно је дефинисати услове за усклађивање људске активности са капацитетом природе кроз такав развој који ће проузроковати минималне негативне утицаје на животну средину, повећањем ефикасности у проuесу производње и потроwње по питању кориwћења природних ре сурса и развој незагађујућих, за средину здравих технологија. Анализом утицаја обезбедити да се потенuијални загађивачи животне средине технички обраде у току планирања и изградње и да се наложеним мерама заwтите спречи наруыавање квалитета животне средине. АналИЗа утицаја подразумева сарадњу инвеститора, владиних органа, невладиних организаuија и заинтересованих група на утврђивању потенuијалних еколоwких ефеката предвиђених инвестиционих пројеката. На нивоу локалне самоуправе приказати да је одрживи развој део једног wирег концепта и да је његова примена могућа. Обезбедити координацију у про цесу доноыења омука на нивоу локалне самоуправе у областима урбанистичког планирања, производње и потроwње енергије у сектору зградарства, стамбене

107 изг радње и становања, очувања жи вотне сре.ll.ине и ресурса ИТ.lI.. Капаuитет простора Капаuитет простора узима у об з ир ПО.ll.ручја која морају бити за wтићена и искл,учена из.li.aл,е градње, ограниченог капаuитета и и нтезитета кориwћења, која траже спеuијални третман, услове за нову градњу ИТ.lI.. ОАРж.иво грађење дугорочни uил,еви еколоwки орј ентисаног грађења треба.ll.а бу.ll.у минимизаuија.li.егра.ll.аuије и потроыње ресурса на глобалном нивоу. Реализаuија ових uил,ева, поре.ll. осталог, ПО.ll.разумева ещкаuију становника и локалне власти уз сара.ll.њу стручних л,у.ll.и. Степен.lI.еградаuије сре.ll.ине упућује на неопхо.ll.ност примене новог приступа у архитектури и урбанизму који ће узимати у обзир еколоwке принuипе 3а све врсте pa.ll.oвa који ће.li.oприносити изграђивању нових начела у проuесу планирања и пројектовања стамбених објеката пожел,не су сталне експерименталне провере. ИНАустрија, сао6раћај, ресурси С обзиром на чињениuу.li.a на квалитет животне сре.ll.ине у гра.li.овима Србије највиwе утичу инщстрија, саобраћај и начин кориwћења енергије, Планови О.ll.рживог развоја rpa.ll.oвa (насел,а) треба.li.a обухвате: ИН.4.устрија Стриктно поwтовање прописа (правилника, омука ИТ.lI..) који се O.ll.HOCe на локаuију нових инщстријских погона,.li.епонија, ома галиwта опасног отпа.ll.а и.li.p. у свим фазама реализаuије (план и рање, пројектовање, извођење, пуwтање у pa.ll., експлоатаuија). Пост-пројектно праћење и контрола омагања отпада и емисија. 3а постојеће ИН.lI.устрије/погоне: кориwћење опреме за пречиwћавање, побол,wање технологија (уз поwтовање граничних вре.ll.ности имисије) O.ll.HOCHO.lI.ислокаuија загађујућих ПРОИЗВО.ll.НИХ проuеса. CiJобра!Јај дефинисати инпуте који o.ll.peђују услове за П~.lI.3емну изгра.ll. њу, нарочито у реыавању саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре. дефинисати техно економске показател,е за реализаuију тог са.ll.ржаја, Смањење У.ll.ела фосилних горива у транспорту : побол,wањем енергетске ефикасности различитих ВИ.ll.ова транспорта,.li.авањем пре.ll.ности јавном над ИН.lI.ивищалним превозом, стимулисањем замене застарелог возног парка новим и.li.p., Смањење буке и транспорта загађујућих опасних (експлозивних, токсичних) материја кроз насел,е, изградњом алтернативних саобраћајниuа. Изгра.ll.ња обилазниuа, Стимулисање (таксама и сл.) потроwње безоловног бензина и истраживања алтернативних енергената у транспорту, Обавеза израде алтернативних сuенарија саобраћајних ыема, уз интегрисање различитих ВИ.ll.ова саобраћаја у такве ыеме, повећање У.ll.ела железничког и речног саобраћаја и сл. (Поре.ll. тога ыто се овим мерама смањује загађивање отпа.ll.ним гасовима фосилних горива, оне.li.оприносе и мањем заузимању земл,иwта.) Стварање зелених заwтитних појасева око саобраћајниuа, Учеwће јавности ("транспарентност") у.li.оноwењу омука о новим комуникаuијама (КОРИ.ll.орима). Ресурси у свету бескрајно богатом ПРИРО.ll. ним ресурсима, за проблеме са којима се суочавамо постоји начин управл,ања, постоји простор и постоје начини реыавања. ИЗ.ll.Војићемо сле.ll.еће ресурсе : земл,иwте, BO.ll.a, в аз.ll.ух, енергија l. Потребно је прогнозирати утиuај планираног са.ll.ржаја на ресурсе како се не би угрозио развој бу.li.ућих генераuија. Обезбе.ll.ИТИ управл,ање животном сре.ll.ином, које ће омогућити квалитетнији приступ проuесу планирања, изгра.ll.ње и кориwћењу ресурса. Неопхо.ll.НО је.li.a се.li.ohecy прописи о планирању и потроwњи ресурса на регионалном нивоу, који би осигурали.li.a сви органи локалних власти имају план за снаб.ll.евање,.li.истрибуuију и кори ыћење ресурса унутар свога по.li.ручја. Потребно је.li.a се на нивоу Републике формира банка ПО.ll.атака која би са.ll.ржала административне, финансијске и.li.okyментаuионе ПО.ll.атке за сва по.li.ручја која обухватају ресурсе, њихов капаuитет, ПРОИЗВО.ll.ЊУ, планирану ПрОИЗВО.ll.ЊУ и потро ыњу У становању, пратећим функuијама и инщстрији, економију, статистику, финансирање и систем пореза, законска акта и регулативу. Грађе6ИНСКО земљиыте Промена стања и својстава потенuијала геолоwке сре.ll.ине, мора.li.a бущ je.ll.ah О.ll. ограничавајућих инпута у проuесу планирања, посебно У промени Садржаја већ изграђених.li.елова грам. у проuесу планирања MOpa.ll.a се назначе квалитет и ограничења геолоwке сре.ll.ине, како. У приро.t1.ним, тако. и У авьреним (урбаним) УСАовима. Потребно је прогнозирати утиuај планираног са.ll.ржаја на ресурсе како се не би угрозио развој бущћих генераuија. у области геолоwких наука, за потребе планирања потребно је.li.a се изврwи вре.ll.новање параметара физичко.-гео.аоыког мо Аем геоао.ыке среаине ( "гео Ао.ыки проао.р "). 1 ОВАе су обрађени грађевинско земitoиwте и енергија. 3а остале ресурсе требало би ангажовати стручњаке који се баве тим проблемом. 'ј rп

108 х У свеукупном проuесу искориwћа- 3агревање домаћинстава, јавних датака за сваки тип насеtoa, ыто се р вања грађевинског земл,иwта, и приватних објеката реwити, где врwи кроз студије модела. О И потребно је схватити, у првом год је то могуће, преласком на Ila би се постигло најбол,е кориwкораку, везу између просторног д.ал,инско загревање (изград.ња то- ћење инвестиuионих улагања, пот- ПAdНИрања И геоаоijjких наука. плана, електрана, гасификаuија). ребно је успоставити систем снаб- К Истраживати геолоwки потенuи- Побол,wање рада градских то- девања енергијом комбинован са јал и приказати га у виду кванти- плана и квалитета горива, уз ре- мерама топлотне изолаuије. фикованих геолоwких модела. довну контролу инсталаuија. Као резултат ових истраживања, Мо потенuијала геолоwке Примена готово потпуно занема- било би неопходно да се форсредине су и геоаоljjке енергет- рених обновл,ивих извора енер - мулиwу упутства за планирање ске сировине (на пр. геотер- гије, чији потенuијали постоје у снабдевања топлотом, базирана ммна енергија), геоаоijjки гра- Србији, али који, нажалост, нису на типологији и врсти зграда у ђевински материјм#, геоаоijjки довол,но испитан и и технолоwки насеfoима. споменици и амбијент. усаврwени, такође се нуди као Један од главних предуслова екоједно од реыења која треба да Потребно је да се врwи осмат- номске оптимизаuије свакако је рање промена стања и својстава мерење потроwње топлотне енграђевинског земfoиwта, ыто доведу до очувања преосталих ресурса и животне средине. ергије. обезбеђује комплекснији ниво Велике могућности за раuионалну При дугорочном планирању граинформаuија о грађевинском потроwњу енергије, које такође дова и насеtoa, треба предвиземfoиwту. нису искориwћене, леже у поwто - дети и резервисати земfoиwте Посебно је питање Задатка геолоwвању неких једноставних правила погодно за примену алтернативких наука у заwтити животне за биоклиматско планирање и них извора енергије. средине и мониторинга, да би се архитектонско пројектовање. заwтитили тло и вода, као еле- Ila би био ефикасан, проuес ра - менти геоаоljjке сре~ине. uионализаuије мора да започне РААИОНИUА: од планирања и да се преко урба- ОАР>К.ИВИ РАЗВОЈ СЕЛА Енергија нистичког и архитектонског про- 3аwтита градитеfoског наслеђа и могућности развоја села Србије Енергетску ефикасност и енерјектовања протеже све до проuеса гетску раuионализаuију спровес - изград.ње и експлоатаuије. ти како у wирокој потроwњи, та - Потребно је обезбедити коордико и У индустрији, која је, највећи наuију у проuесу доноыења од- Проф. др Милорад Рибар, llywah Кузовић, д.и.а. потроwач у енергетском билансу лука на нивоу локалне самоу- Развој сеоских насеtoa и подручја, земfoе (смањењем потроwње ен- праве у областима урбанистичког као виwе- функuионалних произергије за загревање, хлађење, планирања, производње и потроw - водних, соuијалних и културних вентилаuију и одржавање). ње енергије у сектору зградар- простора и јачање економске снаге Ila би се постигли UИfoеви енер- ства, стамбене изградње и стано - сеоских д.омаћинстава, представtoa гетске политике који се односе вања, очувања животне средине најзначајније питање будућег равно - на уытеду енергије, супституuију и ресурса ИТД. мерног развоја. Сви UИfoеви и угtoa и нафте и заwтиту животне С обзиром на чињениuу да се у стратегије које воде ка развоју села, средине, потребна је заједничка фази експлоатаuије троwи преко а тиме и реыавању питања попула - акuија снабдевача енергијом, ре- 80% укупне енергије потребне за uионог развоја и размеwтаја публичких и локалних власти и производњу, изградњу и експлоа - становниwтва, представtoaју, у изкорисника. таuију зграда, један од важних за- весном смислу, ПОДUИfoеве једног Конuепuија снабдевања енерги- датака у развоју планирања треба основног uиtoa који би се могао де - јом треба да полази од интегра - да буде санаuија и реконструкuија финисати као добростојећи поfoо - uије урбаног планирања и пла- насеtoa са uил,ем побол,wања привредни произвођач/сеtoaк, нирања потроwње енергије у ДО- термичке ефикасности. грађанин. У стратегијском смислу то Било да је у питању нова изград - тивне промене на сеоско м подња или реконструкuија постојећих објеката, потенuијали за ытедњу касну демонстраuиону зону у којој би се успоставили погодни услови маћинствима, индустрији ИТд. Резервисати тзв. енергетски ефизахтева квалитативне и квантита- ручју, за ыта је потребно испунити за испитивање енергетске ефикасследеће услове: енергије налазе се у примени ности зграда и насеtoa, као и за ис- 1. Укрупњавање поседа, уз разтоплотне изолаuије, побоfowању питивање осталих ресурса. личите мере подрwке и поли - енергетског биланса, повећању Ila би могли да се анализирају раз- тике, је први услов напретка поефикасности система грејања и личити типов И насеtoa, на првом. foопривредне производње, раз - солиднијем начину градње. месту мора да се створи банка по- воја села, прилагођавања тржиw -

109 ту, раuионалног уређења, КОРИWћења и заwтите пол,опривре<lног земл,иwта, змовоtoaвајућег ни банистичких планова сеоских Hacetoa, уређења и кориwћења пол,опривре<lног земл,иwта по 14. Ефикасно остваривање страте wких uил,ева интегралног развоја села намеће потребу фор у. воа <loxotka и змржавања опwтинама. мирања сталног КООР<lинаuио становниwтва на селу. 2. По<lизање <lpywtbehor CтaH<lap<la и јавних служби на селу, комунално и грађевинско уређивање села, развој локалне саобраћајне мреже и <lругих инфраструктурних система. 3 Прилагођавање <lемографске структуре и ВИWI<а становниwтва у пол,опривре<lној <lелатнocrи стварним потребама пол,опривpe;lне ПРОИЗВО<lње, трансфером <lела пол,опривре<lног становниwтва у непол,опривре<lно или меыовито. 4. Развијање прерађивачких l<anauитета, полynрерме и сл. у селима, посебно у uентрима заје<lниuе села, повезаних са оыоварајућим технолоwким системима у грмовима. 5. Llиверзификаuијупол,опривре<lне ПРОИЗВО<lње према физичкогеографским условима у зоне (<lолински равничарски <lелови пре<lиспонирани су за ратарство и сточарство, а БР<lско-планин ски за воћарство и сточарство, разумл,иво уз разне <lonyhcke ПРОИЗВО<lње), имајући у ВИ<lУ нове те<lенuије те ПРОИЗВО<lње у Европи према развоју генетски МО<lификованих пол,опривре<l НИХ култура и органској пол,опривре<lи. б. Llонети <lугорочне програме интегралног развоја села у Републиuи, као основе за прещзимање конкретних мера економске и аграрне политике. 7. са uил,ем усмеравања <lemorpaфских npoueca жел,еним правuem, размотрити могућност формирања посебне <lржавне институuије за питања становниwтва, ПОРО<lиuа и <leue. У склму са иновираном <lемографском политиком, HeOnXO<lHO је посебно разрмити политику и мере оптималне репро<lукuије пол,опривpe<lhor и сеоског становниwтва. 8. у склму са просторни м планом Републике приступити изрми ур- 9. У оквиру конuепuије и стратегије щгорочног развоја пол,опривре<lе, потребно је обезбе <lити системске претпоставке и сагле<lати економске и аграрне мере којима би се створили услови <la пол,опривре;la постане профитабилна <lелатност и оптимална економска основа за веће запоwtoaвање и стиuање за<lовоtoaвајућег нивоа <loxotka, рми змржавања становниwтва на селу, посебно мла<lих toy<lи. 10. Актуелне KOHuenTe и програме ревитализаuије села HeOnXO<lHO је иновирати како би се ПО<lСТИuајним мерама <lpywtbehe заје<lниuе ПО<lржавао интегрални развој села. Са тим uил,ем посебно треба <lавати приоритет: - програмима који су O<l заје<lничког интереса за укупан развој села, O<lHOCHO за све његове житеtoe, као wтo су: изгрмња путева којима се село саобраћајно повезује са <lругим насел,има, O<lHOCно регионалним путевима; изгрмња основне електро- и rтrr мреже ; комплексно уређење земл,иwне територије ; изгрмња виwенаменских микроакумулаuија и BO<lOBO;la, оо.; - програмима којима се на сеоском ПО<lручју реализује изгрмња мањих и сре<lњих ИН<lустријских погона, базираних на кориwћењу. локалних ресурса, уз HeonXO<lност заwтите животне сре<lине. 11. Изгрмити информаuиони систем о пол,опривре<lи и селу, усклађен са <lругим информаuионим системима у Републиuи. 12. Организовати и оспособити стручне службе за унапређење услова живота и рма на селу. 13. Перманентним образовањем и практичном е<lукаuијом ПО<lИзати ниво знања становника о побол, ыању услова за привре<lне активности, културни и укупни соuијални живот на селу. ног тела у Републиuи, које би чинили пре<lставниuи намеж НИХ министарстава, научностручних институuија и асоuијаuија привре<lе и земл,ора<lње. РААИОНИUА: 3АWТИТ А КУ Л ТVPHOГ НАСЛЕЂА Проф. <lp Нађа Куртовић-Фолић r лобални простор, ПРИРО<lНИ и IbY<lCKa културни, највре<lнија је имовина л,у<lске заје<lниuе. заје<lниuа има зато обавезу <la то wтити O<l <lевастаuије и неразумног кориwћења; у управtoaчком npouecy на европском нивоу, изражен је проuec унификаuије, са изразито наглаwеном мејом наuионалног И<lентитета, који се схвата као И<lентитет <lефинисан културном је<lинственоwћу и различитоwћу наые сопствене "слике" простора, чврсто повезане за места и трмиuије које нас окружују; Интегративна урбана и планерска конзерваuија жели npebcxo<lho <la no<lcтakhe локалне управе, са uил,ем <la их учини осетл,ивим на очување културне баwтине; <la их no<lcтakhe <la на локалном нивоу примене политику која узима у обзир опыте и поје<lиначне проблеме које грмител,ско наслеђе npe<l то <lpywtbo поставл,а.., ј

110 Информаuије Колоквиј У Анкони Проф. др Борислав СТОјков у организаuији Економског факултетаvниверзитета у Анкони (Италија) а на позив професора Антонија Калафатија у јуну 2000 је одржан Колоквиј са две теме. једна тема је обухватила питања локалног развоја у uентралној и источној Европи а друга питања економске интегра UИЈе у региону јадрана. На скуп је позвано 15 угледних професора и научника из Европе који су водили виwедневне расправе са припремл,еним рефератима на две задате теме. Из југьславије су позвани и учествовали проф др Борислав Стојков (локални развој) идр rvlиодраг Вујоwевић (економска интеграuија). Међу учесниuима су били и Мартен Којне (Маагtеп Кеипе) из Холандије, Лудек Сикора (Ludek Sykova) из Чеыке, Петер Тројнер (Peter Treuner) из Немачке, Серђо Анселми (Sergio Anselmi) из Италије, Петар Филиповић изхрватске и други. Прва тема (локални развој) је плод трансформаuије привредних система земал,а uентралне и источне Европе двадесетих го1ина, када је. доwло до оwтрих заокрета у просторној дистрибуuији привредних активности. Реструктуирање индустрије у тим земл,ама ј~праћено падом укупних економских активности ыто је све заједно. довело до неуједначеног утиuаја на просторну дистрибуuију индустрије и компатибилних при.вредн их активности. Управо тај неуједначен утиllilј институuионалне илривредне транзиuије покреће питања локалног развоја где кл,учна тема виwе није делокаuија индустрије већ изградња оыоварајућег соuијалн~г си~еjyiа. Мађарски еко Н9МИСТИ Андраы Тот (Andras T6th) и Лукач Мамиuа (Lukasz Мјтјса) као и чеwки Лудек Сикора су ово питање озбил,но елаборирали на примерима мађарских рударских иентара као и.града Прага. југословенс~и експерт (Борислав Стојков) је ово питање елаборирао на примеру Панчева. ~pyгa тема економске интеграuије Јадранских земал,а је обухватила питања и експерте из јадранских земал,а Италије, Хрватске и југославије. ~ерт,и су покренули питања Вежући се за основне идеје пројекта VISION PLANEТ италијански екс истори Јске перспективе јадранског подручја осврнувwи се на проиесе економскеи културне интеграuије у историји јадранског подручја Марко Морони (Магсо Moroni). Преко теза о региону јадрана као систему Антонио Калафати (Antonio Calafati) разматрана су иосновна структурна питања могуће интеграuије у будућности обухватајући питања мреже индустрије, система саобраћаја, повезивања јадранских лука, туристичких мрежа и културне коопераuије. Наы експ~рт М. Вујоwевић је истакао питање институuионалних и методолоwких.. импликаuија планиране еко(номско) - еко(лоwке) рехабилитаuије и обнове југославије са акиентом на перспективе ирне Горе директноослоњене на јадран. Колоквиј у Анконије показао све добре могућнocrи озбиlьне сарад.ње експерата на осетlьи~им али перспе,ктивним T~MaMa које воде зближавању, привредној и просторној интеграuији Европе. Аруги међунароани семинар "Балкан у европском економском простору - проблеми прилагођаваља и политика развоја" (2nd International Seminar "The Balkans јп the European Есопоmјс Space, ProbIems of adjustment and policies of development"), Волос, Грчка, 23. јун - 3. јул године д.р Миодраг Вујоwевић Иако је активно тек неыто виwе од десет година, Oдelьeњe за планирање и регионални развој Техничког факултета Универзитета Тесалије у Волосу постало је једна од водећих академских и истраживачких институuија у овој области у југоисточној Европи. У оквиру Универзитета, основан је иентар за развој југоисточне Европе (SEED, South&East Ешореап Development Center), који окупл,а десетак веома продуктивних научних истраживача интердиcuиплинарних академских квалификаuија и интересовања. иентар предводи изузетно агилни проф. др Г е оргос Петракос. У истраживањима се настоји на интегралном приступу најразличитијим проблемима мање развијених земал,а/региона Европе, иако у томе доминирају економскопросторни и економско-институuионални приступи. иентар има амбиuија да проwири своје иначе разноврсне активности и да у томе ојача сарадњу са низом академских и истраживачких институuија у Грчкој и у другим европским земл,ама. Овогодиwњи семинар, иначе други по реду који је организовао иентар, окупио је тридесетак балканских економиста, као и велики број водећих економиста из Албаније, Бугарске, Грчке, Македоније и Румуније и неколико истраживача из других држава, међу њима и два учесника из СР југославије. Кроз појединачна уводна предавања и расправу за округлим столом, раз-

111 мотрена су бројна питања развоја Белеыка о преаа- матике ; историјски и политички Х балканских земаља и европски х контекст регионалног управљање и вањима у Љубљани политика. У средиwту пажње било је регионалног планирања и европ - следеће : li.р Миодраг Вујоwевић ско искуство након 11 светског ( а ) Искуства у развоју појединих зе - маља током десетак година транзи- uије, са нагласком на питањима управ л,ањуј планирању на " средмакроекономске стабилизаuије, приватизаuије, изград.ње тржиwних регионализма у развијеним земинституuија и страних улагања. На позив организатора, др Миодраг вања, 7. и 8. марта године. рата ( проблем регионалног нивоа, Вујоwевић из Института за архитектрадиuионални разлози у прилог туру и урбан изам Србије из Београ- да одржао је у Љубљани два пред.ањим " нивоима, главни периоди л,ама Европе, његова криза и ( б ) Компаративни прикази, анализе и Прво предавање, " Планирање критика и обнова регионализма у оиене. одрживог ра з воја Ирне Горе, тим годинама и др. ) ; главне ( и ) Приказ и оиена релевантности ев- проблеми теоријс ког заснивања проблеме односа јавни х и индиропских политика за развој земаља кониепта и његове реализаuи - видуалних интереса и структуре у транзиuији и других неразвијених је" (" Рl а Пјг а пј е traj nostnega razvoja моћи у регионалном планирању региона Европе. С г пе Gore, Р гоblетј teoretskega ( проб лем конфликата у планира- ( д) Будуће стратегије и политике раз- snovanja koncepta i njegove геаl ј - њу, наруыавање и обнављање левоја Балкана и његових регионај zacije"), одржано је у Урба - гитимитета планирања и регионземаља. нистичком институту Републике алне иниuијативе и коалиuије и На позив организатора, из СР југо- Словеније. Предавач је, на основу сарадња са " иентром " и др.) ; приславије Семинару су присуствовали својих теоријски х истраживања и каз и критику постојеће праксе проф. др Бранислав li.eрић са Г ео- искуства на ра зним пројектима у планирања (теоријски модели плаграфског факултета Универзитета у Ирној Гори У последњих неколи ко нирања на којима се заснивају раз- Београду и др Миодраг Вујоwевић година, нагласак ставио на следећа ни конuепuије у планској пракси и из Института за архитектуру и ур- питања: опwти значај теоријске проблеми планског приступа и мебанизам Србије из Београда. ( Сти- парадигме одрживог развоја и тодологије и др. ); и закл,учно иајем ра зних околности, учество- њених разних примена; развојни предвиђање о изгледној еволуuији вање већег броја научника из југо -. контекст Ирне Г оре у којем кон- регионалног питања, регионалног славије није се показало изводл,и - иenт одрживости задобија знача ј; управљања и регионалног план и- вим, иако је то била жел,а организа- посебне документе, у разним об - рања у земл,ама у транзиuији. тора, па се на томе и веома насто- ластима планирања и политике ра з- т О IЮМ борав ка у Љубљани, др Вујојало.) li.р Вујоwевић је поднео једно во ј а ; приступ и методо л оги ју к оји од уводних предавања, ПОд нази - вом " Соuиоекономске при лике у ју- ну Репуб лике Ирне Г оре и проје к - гославији, синдром изостанка раста ту " Правuи развоја Ирне Горе и хитност конuептуализовања новог е колоwке државе "; и поуке к оје се планс к ог приступа " ("The socioeco- могу извући из досадаыње при м е - су примењени у Просторном п лаwевић је у виwе наврата имао при лику да са колегама из С ловеније исuрпно расправл,а о многим к л,учним проблемима које се непосредно и посредно тичу потјс circumstances јп Yugoslavia, не конuепuије одрживости и сродству био на the non-growth syndrome, and ап них приступа. републичког просторног плана uгge to conceptualise а пеw planning li.руго предавање одржано је у Словеније, чија израда је већ у approach"). од дословuе свих учес- Намеытву за просторно планира- поодмакој фази, где је одржао две ју тема. Такође је у Министар- ника је током седам дана Семинара показивано велико интересовање за многе аспекте садаыњег тренутка и ње Министарства за животну сред - ину и простор Републике Словени- састанку радног тима консултаuије и имао прилику да предочи низ важних момената из је, под насловом " Исходиwта и рада на Просторном плану Репуб - будућности југославије, wтo је др li.eтрендови развоја система ре- лике Србије. Колеге и з Словеније рићу и др Вујоwевићу олакwало учеwгионалног просторног планирања " су највећу заинтересованост покаће у веома интензивним и продуб- ("Izhodi sca јп trendi razvoja siste- зале за п итања планског приступа и л,еним расправама о проблемима mov regionalnega prostorske ga методологије. Већ како је нађено развоја балканских земал,а и другим рl а пјг а п ј а "). Оиењене су могућне да су планери и други експерти у питањима која су с тим у вези. импликаuије развоја регионалног планирању на сличан начин управл,ања и планирања у разви- суочени са многим "заједничким " јеним земљама Европе - у по гледу проб лемима, оиењено је да то очекиваних промена у тзв. зем- представља додатни ра злог за об - љама пост-соuијалистичкејкому- нављање научне и стручне нистичке транзиuије. Предавање је сарадње између појединаuа одобухватило следеће проблеме: оп wти значај регионалне пр06ле- Србији. носно ~нституuија у Словенији и

112 Нове књиrе х Q УРБАНИ АИ3АЈН - ур6анистичка техника и естетика Аутор: проф. др добр и воје ТОlJ1 ковић Издавач : Vрбанистич к и завод Репуб лике Српске, Бањалу ка,: године Реч д.изајн би на српски језик могла д.а се превед.е као пројектовање или уметничко обликовање. Самим тим и наслов ове књиге би могао д.а гласи : " Пројектовање град.а " или " Уметничко обликовање град.а ". Код. нас је већ год.инама у употреби израз планирање град.а а са д.руге стране архитектонско пројектовање чији је пред.мет обликовање појед.иначних објеката. Управо оно што нед.остаје између ова д.ва појма а на шта књига 110- бривоја Тошковића "Урбани д.изајн скреће пажњу је уметничка компонента при осмишл,ању интервенuија у простору, а то је свесно и креативно д.изајнирање урбане сред.ине кад.а се вод.и рачуна о естетиuи и лепоти буд.ућег решења. Као и Камило Зите, који је написао књигу "Уметничко обликовање ГРад.ова,пре више од. сто го д.ина тако се и аутор залаже д.а обликовање град.а поред. свих техничких и технолошких компоненти мора д.а има и ону уметничку. Нарочито значајан је временски период. за формирање неке урбанистичке uелине, а посебно време промена које захтева брзе и квалитетне оыоворе. Управо такве брзе промене су често без контроле и манифестују се као форме, д.обре или чешће лоше. Није необично д.а се јед.ан посвећеник изучавања феномена град.оград.ње као што је то 110бривоје Тошковић, кроз теорију и п ртаксу, омучио д.а синтетизује проблематику урбаног д.изајна у д.анашње време д.еград.ирања физичке структуре град.ова Србије. Си гурно д.а му је намера била д.а поред. стварања капиталног д.ела пошал,е поруку сад.ашњим генераuијама д.а више пажње обрате урбаној сред.ини која нас окружује и сугерише могуће начине акuије. Књига која је пред. нама вишеструко је значај на зато што може д.а буд.е занимл,ива онима који се баве урбанизмом, онима који тек уче као и најширој читалачкој публиuи коју занимају феномени град.а - јед.не од. најзначајнијих uивилизаuијских тековина. Полазећи од. четири основна теоретска принuипа мод.еловања град.а: функuионалистичког, хуманистичког, системстог и формалистичког, аутор се опред.елио за контекстуални који сматра синтезом претход.на четири и генеричким са ослонuем на искуства про шлости и савремене потребе и технологије. Поред. општег и сториј ског и теоретског прегле д.а д.ат је критички осв рт на новије град.ове и на сел,е Србије, затим проб лематика од.рживог раз воја, урбана естетика и њене примене а на крају, уместо закл,учка, пето поглавл,е под. називом " l1изајн и перспектива урбаног квалитета". У овом поглавл,у аутор образлаже вод.еће принuипе којих би требало д.а се д.ржимо при планирању и реконструкuији урбаних сред.ина и обрнуто при њиховом вред.новању. Научни приступ пред.мету урбаног д.изајна је основа ове књиге али није занемарен лични, поетски и на моменте присан и колоквијалан приступ аутора материји који чини д.а су штина буд.е схваћена под.стиuајно за креаторе урбаног д.изајна и за оне који би желели д.а га унапред.е. Убемивост оног што читамо потврђује се кад.а уочимо д.а се по решењима аутора књиге у д.алекој Инд.ији у Новој Калкути рађа град. планиран за тристотинехил,ад.а а у коме већ живи стопед.есет хил,ад.а станов ника и који је управо формиран на принuипима и анализама изнетим у Т ошков ићевом тексту. Књига која је пред. нама завређује пажњу не само стручњака већ због самог значаја и начина приказивања проблематике урбанизма требало би д.а заинтересује и ширу читалачку публику. Велики формат, штампа на кунстд.рук папиру, бројне илус траuије и uртежи, поред. квалитетног сад.ржаја, д.ају овој књизи репрезентативну форму. Игор Марић

113 11. маја умро је архитекта Зоран Петровић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду где је дочекао пензију, и у којем је провео иео свој радни век. Био је посвећен струuи uелим својим бићем, пун ентузијазма, педагоwке способности, и великог ума. За свој факултет учинио је много, као и за бројне генераuије студената, дипломаuа и последипломаuа које је wколовао на непоновљив начин - онако како је то само он знао и умео. Иза професора Зорана Петровића остало је много пројеката, студија, књига, записа и дела по којима ће га многи памтити. То су праве реликвије које су остале генераuијама његових колега, са којима је успеwно сарађивао, као и садаwњим и будућим генераuијама студената архитектонског фа - култета. Зоран Б. Петровић рођен је у Београду 16. августа године. Основно и средње образовање стекао је у Београду. Студирао је на Архитектонском факултету у Београду, где је и дипломирао године. После дипломирања код професора Бранислава Којића, постаје његов асистент (1955.), чиме започиње универзитетску каријеру, поставwи доиент (1962), ванредни професор (1972) и редовни професор (1979). Као асистент радио је ње градитеlbcке трад.иuина предмету Сеоска преузима наставу на предмету архитектура и руризам. Поставwи доиент, Архитектура унутраwњих простора. Осим тога, као ванредни и редовни професор, руководи једним од студија за пројектовање, а учествује и у последипломској настави на тему Заытита и ревитсиизација споменика културе. Осим одржавања наставе на Архитектонском факултету у Београду, руководи, током 15 година, наставом на предмету Унутраыња архитектура, на Архитектонском ОАсеку Грађевинско-архитектонског факултета у Приwтини. IN MEMORIAM првих награда, четрнаест других, четири треће и десет откупа). У свом градитељском опусу изградио је 85 објеката. од значајних пројеката треба навести : flom културе у Такову, стамбене зграде универзитетског насеља у Београду, Народни музеј у Врању, хотел супер луксузне категорије у Хериег Новом, урбанистички план града Плава, асанаuија и ревитализаuија старе чарwије " Теыњар " у Ваљеву, трг испред дома културе у Врању. Проф. арх. Зоран Б. Петровић,.6.. И.а. ( ) Бавећи се, поред наставних активности, пројектовањем и грађењем, остварио је 300 идејних и главних архитектонских пројеката, 45 конкурсних радова (са осам ОД реализованих архитектонских пројеката вредни су помена следећи: стамбена виwеспратниuа у Сарајевској улиuи бр. 30 у Београду (1959), Раднички уни верзитет у Младеновuу (1967), стамбени комплекс " Пјаuета" у Младеновиу (1960), породична вила Мараы у Пржну код Будве (1971), пословноадминистративни иентар IV на Бановом брду (1970), депанданса хотела " Санџак у Бијелом Пољу (1974), основна wкола у селу flрагинаu код Лозниuе (1979), стамбенопословни комплекс у иентру Врања (1973), flom културе у Врању (1990), конак манастира Раче код Бајине Баwте (1994), поwта у Трwићу (1988). ОД најранијих дана, ПОд утиuајем својих великих професора, Бранислава Којића и Александра fleрока, започео је изучава- је села и старих градских насеља некад.аыње југославије, као и проблеме односа "старо-ново" при савременим градитеlbcким интервенuијама у за- wтићеним споменичким срединама. 3ахваљујући истраживањима градитељске традиuије села и старих градских насеља, обиwао је крајеве некадаыње југославије, али и скоро све земље Европе, сакупља јући податке о њиховим споменичким и градитељским вредностима. Публиковао је виwе од 60 радова из области архитектуре, урбанизма и заwтите споменика градитељског наслеђа. од писаних радова треба посебно истаћи монографије: Трагају!Ји за архитектуром (прво издање 1980), Трагају!Ји за архитектуром (друго, допуњено издање, 1991), Манастири Свете горе (1994).. с,,ј