UDK: RAZVOJ EKSPLOZIVNE SNAGE TIPA SKOČNOSTI KOD UČENIKA SREDNJE ŠKOLE SAŽETAK

Size: px

Start display at page:

Download "UDK: RAZVOJ EKSPLOZIVNE SNAGE TIPA SKOČNOSTI KOD UČENIKA SREDNJE ŠKOLE SAŽETAK"

Damon Wiggins
5 years ago
Views:

1 1 Dejan Milenković, 2 Slađan Karalejić, 2 Zoran Savić, 2 Vesko Milenković 1 Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Nišu 2 Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, Univerzitet u Prištini UDK: RAZVOJ EKSPLOZIVNE SNAGE TIPA SKOČNOSTI KOD UČENIKA SREDNJE ŠKOLE SAŽETAK Uzorak od 60 ispitanika izvučen je iz populacije učenika srednjih škola u Nišu, uzrasta 16 godina, muškog pola, obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja. Uzorak je podeljen na dva subuzorka: 1) Subuzorak od 30 ispitanika koji su na časovima fizičkog vaspitanja, u okviru B glavnog dela časa sprovodili eksperimentalni program za razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti (eksperimentalna grupa) i 2) Subuzorak od 30 ispitanika koji su u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja realizovali programske sadržaje nastave fizičkog vaspitanja, propisane planom i programom za srednju školu (kontrolna grupa). Cilj istraživanja bio je utvrđivanje efekata eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti kod učenika srednje škole. Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti podrazumevali su: Koncentrični mišićni rad: Skok iz polučučnja sa rukama na struku, skok iz polučučnja sa zamahom rukama, ponavljajući skokovi iz polučučnja i ponavljajući skokovi iz skočnog zgloba; Ekscentrično-koncentrični mišićni rad: Skok sa prethodnom pripremom, Abalakov skok, dubinski skok i skok u zvezdu. Za utvrđivanje efekata eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti korišćena je multivarijantna analiza kovarijanse. Rezultati su pokazali da je utvrđen efekat eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti kod učenika eksperimentalne grupe u obe vrste mišićnog rada. Ključne reči: eksplozivna snaga, skočnost, učenici srednje škole. 1. UVOD Razvoj fizičkih sposobnosti vrši se organizovanim i sistematskim telesnim vežbanjem. Postoje različiti organizacioni oblici koji se sprovode na različitim nivoima. U nastavi fizičkog vaspitanja poboljšanje fizičkih sposobnosti nije preveliko, zbog malog obima i intenziteta rada. Učenici koji pored redovne nastave imaju i druge organizovane sportske aktivnosti (vančasovne aktivnosti) postići će bolje rezultate. Međutim, i na redovnoj nastavi moguće je pravilnim radom uticati na adaptivne promene u nivou fizičkih sposobnosti učenika. Teorijska saznanja o eksplozivnoj snazi tipa skočnosti Eksplozivna snaga predstavlja jedan od tri akciona vida ispoljavanja snage (eksplozivna, repetitivna i statička snaga) i predstavlja sposobnost maksimalnog ubrzanja u razvijanju maksimalne snage mišića. U fizičkom pogledu, eksplozivna snaga se dovodi u vezu sa pojmom energije, statička sa pojmom sile, a repetitivna sa pojmom moći (Matić i sar., 1992). Osim tog kriterijuma, postoji i podela prema nervno-mišićnom delovanju, te se snaga manifestuje u obliku izometrijske, koncentrične, ekscentrične ili ekscentrično-koncentrične kontrakcije. Izometrijska kontrakcija, prisutna je u situaciji kada je snaga mišića jednaka spoljašnjoj sili ili opterećenju, te se ne registruje kretanje mišićnih pripoja. Koncentrična kontrakcija je pozitivan rad mišića i posledica je mišićne snage koja je veća od spoljašnjeg 1

2 opterećenja. Ekscentrična kontrakcija je negativan mišićni rad i pojavljuje se kada je spoljašnje opterećenje veće od snage aktiviranih mišića. U realnim svakodnevnim motoričkim situacijama, najčešće se pojavljuje ekcentrično-koncentrični tip mišićne kontrakcije ili kako se još naziva i pliometrijska kontrakcija, a manifestuje se između ostalog i kao skočnost. Najvažniji činioci skočnosti su: mišićni i nervni sistem. U mišićnom sistemu (prema Čoh, 2004), važan je odnos između brzih i sporih mišićnih vlakana i elastičnost mišića i tetiva. Ako su dominantna brza mišićna vlakna, tada to ima za posledicu veći nivo razvoja snage. Glavna karakteristika elastičnosti mišića i tetiva je korišćenje elastične energije u ekscentrično-koncentričnom ciklusu. Doprinos elastičnih karakteristika sistema mišića i tetiva zavisi od brzine prelaska iz ekscentričnog u koncentrični mišićni rad, koji mora da bude što kraći (kraći od 260 milisekundi: prema Bosco i sar., 1982; Zatsiorsky, 1995). Karakteristike ekscentrično-koncentrične kontrakcije Aktivni element lokomotornog sistema organizma, koji ima sposobnost aktivne kontrakcije uz utrošak i pretvaranje hemijske energije u mehaničku i toplotnu, jeste mišić, sa osnovnim elementom, mišićnim tkivom. Kontrakcijom mišića nastaje koordinisana dinamička akcija ili gibanje, koja preko zglobovnog sistema uz pomoć elemenata skeleta, vezivnih tkiva, hrskavičavih delova, vrši pokrete tela (Dodig, 2002). U pliometrijskom mišićnom radu dominira ekscentrična kontrakcija (negativan rad). Zbog manjeg utroška energije prilikom ekscentrične kontrakcije, telo aktivira manji broj motornih jedinica i troši manje kiseonika, pa u mehaničkom pogledu ima veći učinak od koncentričnog rada mišića. Pokreti se vrše umerenom do velikom brzinom uz angažovanje brzih, belih mišićnih vlakana, koja imaju anaerobno obezbeđenje energije, veću frekvenciju rada i veći poprečni presek, stoga proizvode više sile po motoričkoj jedinici. Proizvodnja sile tokom ekscentrične, veća je nego kod koncentrične kontrakcije, zbog veće napetosti mišića i tetiva koja trpe veće opterećenje (Radcliffe & Farentinos, 2003). Ekscentrični i koncentrični mišićni rad najčešće se dopunjuju i čine ekscentričnokoncentričnu kontrakciju (stretch-shortening cycle). Većina pokreta koje telo čini, rezultat su koncentričnog rada koji skraćuje mišić, kome prethodi ekscentrični rad koji isteže mišić u suprotnom smeru. Zahvaljujući tome dobija se eksplozivna snaga. Ciklus ekscentrično-koncentrične kontrakcije (prema Radcliffe & Farentinos, 2003): Startuje se fazom amortizacije koja predstavlja vremensko ograničenje od početka ekscentrične do početka koncentrične kontrakcije. Aktivira se refleks istezanja i refleks mišićnog vretena koji detektuje istezanje mišića i taj impuls šalje u kičmenu moždinu i nazad u mišić radi dinamičke kontrakcije. Tokom ekscentričnog rada u mišića se stvara elastična energija koja se oslobađa u koncentričnom radu. Vrlo je bitno da tokom istezanja, pokreti traju što brže, jer je brzina istezanja važnija od količine i dužine. Ukoliko je amortizacija spora, mišići prilikom istezanja gube na elastičnoj energiji koja se transformiše u toplotnu. Kada impulsi stignu u kičmenu moždinu i mozak, tamo se interpretiraju i vraćaju u mišić preko motornih nervnih vlakana izdajući naredbu onim motornim jedinicama čija mišićna vlakna treba da odreaguju, skrate se i izvedu koncentričnu kontrakciju, čime se ciklus završava. Pliometrijski trening Za glavni tip treninga skočnosti preporučuje se pliometrijski trening. Potrebno je, međutim, odrediti uzrast dece sa kojom se radi, stepen njihove treniranosti, tok treninga itd. Radcliffe & Farentinos (2003) smatraju da je vreme kada treba pristupiti pliometrijskom treningu, period od godine. Međutim, pliometrijski trening zahteva dobru pripremu koja se prema Bompi (2000), ogleda u razvijanju fleksibilnosti zglobova, jakosti najpre tetiva, a potom i mišića i jakosti trupa, a zatim i ekstremiteta (npr. kod odraslih se kao kriterijum pristupanja dubinskim skokovima izvodi maksimalni test čučnja sa opterećenjem od 1,5-2 puta veće težine od telesne težine ispitanika). 2

3 Kada se govori o razvoju skočnosti pliometrijskim treningom, prva asocijacija su dubinski skokovi, tip skokova koji se najčešće koristi u radu i daje dobre rezultate. Uslov je da se tehnički dobro izvodi i pravilno dozira i može se očekivati pozitivan uticaj na ispoljavanje eksplozivne snage tipa skočnosti. Glavna karakteristika dubinskih skokova je da oni omogućavaju aktivno istezanje mišića koje prethodi aktivnom skraćivanju. U fazi amortizacije mišići ekstenzori nogu se istežu, nakon čega sledi snažna kontrakcija koja proizvodi odraz, a taj prelaz treba izvesti za što kraće vreme. ovi se izvode sa unapred određene visine, sa koje se skače u dubinu i zatim u visinu. Visinska granica za bezbedno i efikasno izvođenje dubinskih skokova je 1,2m (prema Birkić, 2003). Sve preko toga bilo bi veliko opterećenje za mišićni sistem. Ova visina se, naravno, odnosi na odrasle sportiste, inače visine se kreću od 0,2-1,1, zavisno od uzrasta sa kojim se radi i stepena treniranosti. Kada se želi naglašavanje ekscentrične faze, visina saskoka je viša, dok se za naglašavanje koncentrične faze koriste niže visine saskoka. Odraz prilikom dubinskog skoka treba da se izvede maksimalno brzo uz pomoć zamaha rukama. Trajanje kontakta sa podlogom treba biti što kraće ms (Antekolović, Žufar i Hofman, 2003). Cilj istraživanja bio je utvrđivanje efekata eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti kod učenika srednje škole. 2. METOD RADA 2.1 Uzorak ispitanika Uzorak od 60 ispitanika izvučen je iz populacije učenika srednjih škola u Nišu, uzrasta 16 godina, muškog pola, obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja. Uzorak je podeljen na dva subuzorka: 1) Subuzorak od 30 ispitanika koji su na časovima fizičkog vaspitanja, u okviru B glavnog dela časa sprovodili eksperimentalni program za razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti (eksperimentalna grupa) i 2) Subuzorak od 30 ispitanika koji su u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja realizovali programske sadržaje nastave fizičkog vaspitanja, propisane planom i programom za srednju školu (kontrolna grupa). 2.2 Uzorak varijabli Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti podrazumevali su: Koncentrični mišićni rad: 1) Skok iz polučučnja sa rukama na struku - SKVT, 2) Skok iz polučučnja sa zamahom rukama - SKVTZ, 3) Ponavljajući skokovi iz polučučnja - REPET i 4) Ponavljajući skokovi iz skočnog zgloba - KONT; Ekscentrično-koncentrični mišićni rad: 1) Skok sa prethodnom pripremom - KAUNT, 2) Abalakov skok - ABAL, 3) - DROP i 4) Skok u zvezdu - ZVEZD. Kao instrument za testiranje pomenutih testova eksplozivne snage korišćen je Chronojump sistem koji je merio vreme leta prilikom skokova. Za utvrđivanje efekata eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti korišćena je multivarijantna analiza kovarijanse. 3.3 Eksperimentalni program Eksperimentalna grupa ispitanika, sprovodila je eksperimentalni program za razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti, koji je realizovana sa dva časa nedeljno u trajanju od 12 u (24 nastavna časa) u okviru B glavnog dela časa redovne nastave fizičkog vaspitanja. Kontrolna grupa je sa dva časa nedeljno tokom 12, realizovala programske sadržaje predviđene planom i programom nastave fizičkog vaspitanja. Za obe grupe ispitanika organizovano je inicijalno i finalno testiranje eksplozivne snage tipa skočnosti. Vežbe za razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti: osnovni sunožni skok, skok iz čučnja, skok sa privlačenjem kolena, skok na sanduk, naskok na sanduk, skok sa sunožnim 3

4 zabacivanjem, zgrčni skok, brzi jednostruki skok, dubinski skok, progresivni vertikalni skokovi, bočni skokovi, preskakanje prepona, raketa, naizmenični skok nakorakom na i sunožni skokovi na stepenicama. Tabela 1. Program vežbanja za razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti I i II III i IV V i VI VII i VIII IX i X XI i XII VEŽBE SERIJA I BROJ PONAVLJANJA Osnovni sunožni skok 3x10 Skok iz čučnja 2x4 Skok sa privlačenjem kolena 2x4 Zgrčni skok 2x-4-6 Skok na sanduk 2x8 Raketa 2x4-6 Brzi jednostruki skok 2x Skok sa sunožnim zabacivanjem 2x6 Osnovni sunožni skok 3x10 Skok iz čučnja 2x6 Skok sa privlačenjem kolena 2x6-8 Raketa 3x4-6 Skok na sanduk 2x8-10 Skok sa sunožnim zabacivanjem 2x8 Zgrčni skok 3x4-6 Brzi jednostruki skok 3x6-8 Skok iz čučnja 3x6-8 Zgrčni skok 3x4-6 Skok sa privlačenjem kolena 3x8 Skok na sanduk 2x8-10 Naskok na sanduk 2x4-6 3x4-6 Sunožni skokovi na stepenicama 2x4-6 1x4 Skok iz čučnja 3x8 Naskok na sanduk 2x6-8 1x4 Preskakanje prepona 3x3 3x5-7 Bočni skokovi 2x4-6 Progresivni vertikalni skokovi 2x3-6 Sunožni skokovi na stepenicama 2x6-8 Naskok na sanduk 3x6 Progresivni vertikalni skokovi 2x3-6 Bočni skokovi 2x4-6 Preskakanje prepona 3x3 3x6 Sunožni skokovi na stepenicama 2x6-8 1x5 Bočni skokovi 3x4-6 Progresivni vertikalni skokovi 3x4-6 1x7 Preskakanje prepona 4x3 3x8 Sunožni skokovi na stepenicama 2x6-8 OPORAVAK slučaju skoka na sanduk i brzog jednostrukog skoka 10 slučaju skoka na sanduk i brzog jednostrukog skoka 10 slučaju skoka na sanduk i dubinskog skoka 10 sekundi između ponavljanja) slučaju dubinskog skoka 10 slučaju dubinskog skoka 10 slučaju dubinskog skoka 10 4

5 3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Tabela 2. Analiza kovarijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u eksplozivnoj snazi tipa skočnosti (koncentrični mišićni rad) na finalnom merenju sa neutralizacijom razlika na inicijalnom merenju Tabela 2a Wilks Lambda Rao- F P-level Tabela 2b Testovi Adj. means (e) Adj. means (k) F P-level SKVT SKVTZ REPET KONT Multivarijantna analiza kovarijanse (Tabela 2a) između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom tesiranju uz neutralizaciju razlika između grupa na inicijalnom testiranju, ukazuje na statistički značajan efekat eksperimentalnog programa rada na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti (koncentrični mišićni rad) na eksperimentalnu grupu, na šta ukazuje nivo značajnosti P=.000 i vrednost F-odnosa U Tabeli 2b prikazane su univarijantne vrednosti analize kovarijanse. Prisutna je statistički značajna međugrupna razlika (P=.01) u korist eksperimentalne grupe u nivou svih testova eksplozivne snage: skok iz polučučnja sa rukama na boku (SKVT.004), skok iz polučučnja sa zamahom rukama (SKVTZ.000) ponavljajući skokovi iz polučučnja (REPET.000) i ponavljajući skokovi iz skočnog zgloba (KONT.000). Tabela 3. Analiza kovarijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u eksplozivnoj snazi tipa skočnosti (ekscentrično-koncentrični mišićni rad) na finalnom merenju sa neutralizacijom razlika na inicijalnom merenju Tabela 3a Wilks Lambda Rao- F P-level Tabela 3b Testovi Adj. means (e) Adj. means (k) F P-level KAUNT ABAL DROP ZVEZD Multivarijantna analiza kovarijanse (Tabela 3a) između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom tesiranju uz neutralizaciju razlika između grupa na inicijalnom testiranju, ukazuje na statistički značajan efekat eksperimentalnog programa rada na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti (ekscentrično-koncentrični mišićni rad) na eksperimentalnu grupu, na šta ukazuje nivo značajnosti P=.000 i vrednost F-odnosa U Tabeli 3b 5

6 prikazane su univarijantne vrednosti analize kovarijanse. Prisutna je statistički značajna međugrupna razlika (P=.01) u korist eksperimentalne grupe u nivou svih testova eksplozivne snage: skok sa prethodnom pripremom (KAUNT.000), Abalakov skok (ABAL.000), dubinski skok (DROP.000) i skok u zvezdu (ZVEZD.000). 4. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK Veoma je važno dobro organizovati nastavni proces i pružiti učenicima mogućnost da kvalitetno vežbaju, s obzirom na relativno mali fond časova nastave fizičkog vaspitanja i na činjenicu da je za većinu učenika ona jedini izvor organizovanog fizičkog vežbanja i bavljenja sportom. Time će razvijati svoje fizičke sposobnosti koje su vrlo bitne, ne samo za praćenje nastave, već predstavljaju egzistencijalni faktor ljudskog života. Potrebno je fizički osposobiti učenike, da vežbanje bude usmereno ka optimalizaciji, a ne ka sportskom maksimumu (Višnjić, Jovanović i Miletić, 2004). Posedujući određeni genetski sklop, čovek raspolaže različitim nivoom fizičkog potencijala koji se tokom biološkog sazrevanja, od perioda odojčeta do odrasle osobe, neprekidno razvija i usavršava, suočen sa zahtevima svakodnevnog života. Kao svesna aktivnost, razvijanje fizičkih sposobnosti utiče na pripremljenost organizma za rad i stvaralaštvo, a eksplozivna snaga ima svoj udeo u tom procesu. Međutim, vrlo je bitno poznavati zakonitosti i mehanizme njenog razvoja, kao i faze povećane senzitivnosti koje se kreću od 9. do 12. i od 14 do 18. godine kod dečaka i od 10. do 12. i 16. do 17. godine kod devojčica. U nastavnoj praksi, nastavnik fizičkog vaspitanja u obavezi je da poštuje osnovna pravila u razvoju eksplozivne snage kao što su frekvencija vežbanja, redosled vežbi, tempo vežbanja, optimalan položaj tela. U radu sa decom treba biti oprezan prilikom razvijanja ove sposobnosti, jer su kosti u periodu rasta razvoja vrlo osetljive. Povećanje mišićne mase takođe igra bitnu ulogu, jer nije uvek u skladu sa razvojem kostiju, pogotovu u pubertetu. U tom periodu dešava se naglo povećanje mišićne mase zbog veće količine testosterona i povećane sinteze proteina. Istraživanja eksplozivne snage tipa skočnosti postoje kod različitih kategorija i uzrasta ispitanika: kod odraslih nesportista (Herrero et al., 2006; González-Ravé et al., 2009), kod sportista (Gerodimos et al., 2008; McBride et al., 2008; Weber et al., 2008) kod studenata fizičke kulture (Marković et al., 2007; De Villareal, Gonzáles-Badillo & Izquierdo, 2008). Zaključci ovih istraživanja ukazuju na pozitivne efekte različitih oblika vežbanja na eksplozivnu snagu tipa skočnosti, kao i neke odrednice u vezi njene efikasne procene putem različitih vrsta testova i njihovih modifikacija. U nameri da se i kod učenika srednjih škola detaljnije obrati pažnja na ovu problematiku, ovo istraživanje imalo je za cilj da utvrdi efekte konstantnog tromesečnog izvođenja eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti visinskog smera. Rezultati su pokazali da je sprovedeno vežbanje imalo statistički značajan efekat na nivo eksplozivne snage tipa skočnosti kod učenika eksperimentalne grupe. 5. LITERATURA 1. Antekolović, LJ., Žufar, G & Hofman, E. (2003). Metodika razvoja eksplozivne snage tipa skočnosti. U D. Milanović i I. Jukić (Ur.), Međunarodni znanstveno-stručni skup Kondicijska priprema sportaša (str ). Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 2. Birkić, Ž. (2003). Neke odrednice u programiranju pliometrijskog treninga. U D. Milanović i I. Jukić (Ur.), Međunarodni znanstveno-stručni skup Kondicijska priprema sportaša (str ). Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 3. Bompa, T. (2000). Cjelokupni trening za mlade pobjednike. Zagreb: Hrvatski košarkaški savez. 6

7 4. Bosco, C., Ito, A., Komi, P.V., Luhtanen, P., Rahkila, P., Rusko, H & Viitasalo, J.T. (1982). Neuromuscular function and mechanical efficiency of human leg extensor muscles during jumping exercises. Acta Physiologica Scandinavica, 114, Čoh, M. (2004). Metodika i dijagnostika razvoja skočnosti u kondicijskoj pripremi sportaša. U I. Jukić i D. Milanović (Ur) 2. godišnja međunarodna konvencija Kondicijska priprema sportaša, Zbornik radova ( ). Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagrebački športski savez, Udruga kondicijskih trenera Hrvatske. 6. De Villareal, E.S., Gonzáles-Badillo, J.J. & Izquierdo, M. (2008). Low and moderate plyometric training frequency produces greater jumping and sprinting gains compared with high frequency. Journal of Strength & Conditioning Research, 22, (3), Dodig, M. (2002). Pliometrijski mišićni trening. Rijeka: Sveučilište u Rijeci. 8. Gerodimos, V., Zafeiridis, A., Perkos, S., Dipla, K., Manou, V. & Kellis, S. (2008). The contribution of stretch-shortening cycle and arm-swing to vertical jumping performance in children, adolescents and adult basketball players. Pediatric Exercise Science, 20 (4), González-Ravé, J.M., Machado, L., Navarro-Valdivielso, F. & Vilas-Boas, J.P. (2009). Acute effects of heavy-load exercises, stretching exercises and heavy-load plus stretching exercises on squat jump and countermovement jump performance. Journal of Strength & Conditioning Research, 23 (2), Herrero, J.A., Izquierdo, M., Maffiuletti, N.A. & Garcia-López, J. (2006). Electromyostimulation and plyometric training effects on jumping and sprint time. International Journal of Sports Medicine, 27 (7), Marković, G., Jukić, I., Milanović, D. & Metikoš, D. (2007). Effects of sprint and plyometric training on muscle function and athletic performance. Journal of Strength & Conditioning Research, 21 (2), Matić, M., Arunović, D., Berković, L., Bokan, B., Krsmanović, B., Madić, B., Radovanović, Đ. & Višnjić, D. (1992). Fizičko vaspitanje, teorijsko metodičke osnove stručnog rada. Niš: Redakcija posebnih izdanja NIU»Narodne novine«. 13. McBride, J.M., McCaulley, G.O. & Cormie, P. (2008). Infuence of preactivity and eccentric muscle ativity on concetric performance during vertical jumping. Journal of Strength & Conditioning Research, 22 (3), Radcliffe, C.J. & Farentinos, C.R. (2003). Pliometrija. Zagreb: Gopal. 15. Višnjić, D., Jovanović, A. & Miletić, K. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Beograd: Višnjić dr Dragoljub. 16. Weber, R.K., Brown, E.L., Coburn, W.J. & Zinder, M.S. (2008). Acute effects of heavy-load squats on consecutive squat jump performance. Journal of Strength & Conditioning Research, 22 (3), Zatsiorsky V.M. ( 1995). Science and practice of strength training. Champaign, IL: Human Kinetics. 7

SIMPLE PAST TENSE (prosto prošlo vreme) Građenje prostog prošlog vremena zavisi od toga da li je glagol koji ga gradi pravilan ili nepravilan.

SIMPLE PAST TENSE (prosto prošlo vreme) Građenje prostog prošlog vremena zavisi od toga da li je glagol koji ga gradi pravilan ili nepravilan. 1) Kod pravilnih glagola, prosto prošlo vreme se gradi tako