Problemi u primeni SEVESO II Direktive u praksi

Transcription

1 Problemi u primeni SEVESO II Direktive u praksi mr Laslo Poljak, dipl.inž.tehnol.* * Rukovodilac kontrolnog tela, INSTITUT ZA PREVENTIVU Kraljevića Marka 11, Novi Sad, Srbija laslo.poljak@izp.rs; poljakl@eunet.rs Abstrakt: Prošle godine su stupili na snagu pravilnik i instrukcija kojima se nalaže izrada novog (u suštini, starog) posla koji se odnosi na izveštaj o bezbednosti (ili, procenu opasnosti od hemijskog udesa po starom pravilniku). Suštinu starog i novog posla predstavlja obaveza izrade analize najgoreg mogućeg scenarija. Koja je razlika u izradi između procene opasnosti i izveštaja o bezbednosti? Suštinski, nikakva. Ako je već jednom urađen, zašto ponovo raditi isti posao? Kako objasniti preduzećima da moraju ponovo raditi već urađen posao? U Evropskoj Komisiji je u toku revizija SEVESO II Direktive. Da li ćemo nakon revizije morati da radimo isti posao po treći put? Još uvek nemamo logičan odgovor na mnoga pitanja. Kako se ova praksa uklapa u opštu tendenciju za giljotinom propisa? Problemi koji su ranije bili prisutni u implementaciji starog pravilnika ne samo da nisu rešeni donošenjem novog, nego je praksa u implementaciji dovedena do apsurda. Ključne reči: Direktiva SEVESO II, Izveštaj o bezbednosti, Procena opasnosti od hemijskog udesa Abstract: Recently entered into force regulations and instructions ordering the drafting of a new (old) work related to the safety report (or risk assessment of chemical accidents under the old rules). The essence of the old and the new deal represents a commitment of analysis the worst-case scenario. What is the difference in making the risk assessment and safety report? Essentially, none. If it is already done, why it is necessary again do the same job? How to explain to the Companies that have to re-work already done job? The European Commission is to review the Seveso II Directive. Do we need an audit to do the same job for the third time? We still have no logical answer to many questions. How this practice fits into a general tendency for regulation guillotine? Problems that were previously present in the implementation of the old rules are not only not solved by adopting a new, but the practice in the implementation is pushed to absurdity. Keywords: SEVESO II Directive, Safety Report, Offsite Consequence analysis. 1. UVOD Po snazi i obimu proizvodnje, hemijska industrija je četvrta sila evropske privrede. Ona proizvodi više od različitih osnovnih hemikalija u količinama od oko 400 miliona tona godišnje. Od toga, na hemikalije koje dolaze na tržište u količinama većim od 10 tona godišnje otpada oko hemikalija i još hemikalija u godišnjim količinama između 1 i 10 tona. U svetu se ukupno proizvede godišnje 1,244 milijarde tona različitih hemikalija. Njihov najveći deo čine takozvane stare supstance sa kojima je čovečanstvo imalo teških nesreća a naša znanja o bezbednosnom aspektu njihove primene su se pokazala kao vrlo manjkava. Zadnjih nekoliko desetina godina proizvodnja hemikalija je rasla velikom brzinom, pa je ne tako davne godine svetska proizvodnja hemikalija iznosila samo milion tona godišnje, što znači da je za sedamdeset godina proizvodnja porasla hiljadu puta. Kontrola primene na svim nivoima je do kraja sedamdesetih bila izrazito loša. Teške nesreće sa hemikalijama koje su se dešavale u poslednih tridesetak godina su bile samo logična posledica loše kontrole i dokaz da je trgovina nadvladala razum i primenu bezbednosnih mera. Logična posledica teških nesreća je i donošenje mnoštva propisa kojima su svi segmenti proizvodnje, skladištenja i prometa stavljeni pod rigoroznu kontrolu. INSTITUT ZA PREVENTIVU, NOVI SAD 255

2 2. POSTOJEĆA REGULATIVA Slika 1: -Samo prisustvo rezervoara sa zapaljivim gasovima u blizini povredivih objekata predstavlja potencijalnu opasnost koja se ne sme zanemariti. Sama činjenica da se na jednom mestu nalazi uskladišteno npr. nekoliko desetina hiljada kubika motornog goriva ili propan-butana predstavlja opasnost iz sledećeg, veoma jednostavnog razloga: ne postoje aktivnosti sa nultim rizikom. Primenom svih mogućih tehničkih i organizacionih mera je moguće smanjiti verovatnoću nastanka akcidenta na najmanju moguću, prihvatljivu meru ali je praktično nemoguće potpuno eliminisati tu mogućnost. Razlozi su brojni, uglavnom preovlađuje ljudski faktor dok je u manjoj meri, u uslovima pravilnog održavanja, u pitanju otkaz tehničkih sredstava. Zbog toga se pojavila potreba za analizom posledica najgoreg mogućeg udesa. Rezultati analize posledica najgoreg mogućeg udesa su se pokazali kao veoma korisni u mnogim fazama realizacije projekata. Nakon tri godine pregovaranja, godine je usvojena SEVESO I Direktiva 82/501/EEC[1] čiji je cilj bio sprečavanje i kontrola akcidentnih situacija. Vremenom se pokazala potreba za proširenjem problematike koja je obuhvaćena direktivom, naročito primenom upravljanja rizikom od udesa, pa je usvojena SEVESO II Direktiva 96/82/EC[2] koja je u potpunosti zamenila primenu prethodne direktive. Pošto ni nova direktiva nije mogla obuhvatiti sve slučajeve (poznate nesreće sa izlivanjem otrova u Rumuniji, eksplozija magacina pirotehničkih sredstava u Holandiji), izvršena je izmena i dopuna teksta u Direktivi 2003/105[3] i konsolidovanom dokumentu[4]. Obaveza izrade procene opasnosti od hemijskog udesa je kod nas prvi put regulisana Pravilnikom[5] iz godine, dopunjavana je instrukcijom o primeni Pravilnika[6] koja je više iskomplikovala postojeću paksu nego što je bilo šta poboljšala u implementaciji navedenog Pravilnika[5]. Praksa primene Pravilnika[5] je u brojnim prilikama kritikovana. Međutim, ništa se konkretno nije promenilo ni u postojećim propisima niti u praksi implementacije navedenih propisa. Verovatno i sami svesni činjenice da je u navedenoj oblasti potrebno nešto promeniti, Ministarstvo životne sredine je sredinom godine donelo čitav niz propisa vezanih za zaštitu životne sredine, između ostalog i nekoliko pravilnika[7,10] i instrukcija[8,9] vezanih za konkretnu primenu SEVESO II Direktive. Da li je donošenje ovog pravilnika unelo bilo kakva poboljšanja i olakšalo primenu SEVESO II Direktive? Na našu žalost, problemi koji su ranije bili prisutni u implementaciji starog pravilnika ne samo da nisu rešeni donošenjem novog, nego je praksa u implementaciji dovedena do apsurda. 3. PROBLEMI Na adrese svih preduzeća koja su odavno uradila i dobila saglasnost na procenu opasnosti od hemijskog udesa prema starom pravilniku, stigli su dopisi Ministarstva u kojima ih obaveštavaju da su stupili na snagu novi pravilnici na osnovu kojih moraju uraditi praktični isti posao ali koji se sada po novom pavilniku zove Izveštaj o bezbednosti. Predmeti čiji je pregled u toku su postali poseban problem. Ministarstvo je u nekoliko navrata bilo upozoravano da se odgovor na predmete koji su predati na saglasnost dobijaju u rokovima od 6 do 14 meseci, što je apsolutno neprihvatljiva praksa, koja pravi direktnu štetu svima koji učestvuju u realizaciji ovog posla. I pored obećanja da će u buduće predmeti biti rešavani u rokovima kraćim od dva meseca, to se nikad nije dogodilo. U novoj situaciji, naši klijenti čiji su predmeti u postupku davanja saglasnosti, nakon više od šest meseci u proseku, dobijaju obaveštenje od Ministarstva čija je suština sledeća: Obaveštavaju ih da su stupili na snagu novi propisi; Predlažu im da odustanu od stare procedure i da ponovo urade već urađeni (i naravno, plaćen) posao po odredbama novog pravilnika; Uvidom u studiju su konstatovali da ima nedostataka, studija bi morala da se dopuni i doradi a to zahteva dodatno vreme od najmanje 120 dana. Ova praksa je apsolutno neprihvatljiva, pre svega zato što nije tačno da procedura dorade po primedbama traje 120 dana. Pored toga, Ministarstvo u dopisu priznaje da procena opasnosti koja je predata na saglasnost pre šest meseci nije praktično ni uzeta u razmatranje. INSTITUT ZA PREVENTIVU, NOVI SAD 256

3 Zašto raditi ponovo već urađeni posao? Koja je razlika u izradi procene opasnosti i izveštaja o bezbednosti? Suštinski, nikakva. To će biti jasno svakome ko uporedi sadržaj nove i stare metodologije. Nova metodologija je samo sadržajno prilagođena odredbama SEVESO II Direktive, dok je suština ostala praktično ista. Ako je već jednom urađen, zašto ponovo raditi isti posao? Kako objasniti preduzećima da moraju ponovo raditi već urađen posao? Stari simbol (van snage) F+ Ekstremno zapaljivo Novi simbol u skladu sa GHS Opasnost Ekstremno zapaljivo (tečnost i para) Slika 2: -Stari i novi način označavanja opasnosti od hemikalija. U metodologiji izrade plana zaštite od udesa se pogrešno traži označavanje u skladu sa starim sistemom označavanja. GHS sistem je uveden godine. pod uslovom da svi zahtevi iz ovog člana budu ispunjeni". Obzirom da je u Pravilniku samo naveden sadržaj Izveštaja o bezbednosti, Ministarstvo je objavilo Metodologiju za izradu Izveštaja o bezbednosti koja bi trebala olakšati i dati jasna uputstva za njegovu izradu, što na žalost nije slučaj. Ministarstvo se prilikom izrade Medodologije moralo voditi veoma jednostavnim principima koji su jasno opisani u članu 9. SEVESO II Direktive na sledeći način: "Bezbednosni izveštaji, ili njihovi delovi, ili neki drugi ekvivalentni izveštaji urađeni u skladu sa drugim propisima, mogu se kombinovati u cilju izrade jedinstvenog izveštaja u cilju ovog člana, pri čemu se mora preduprediti nepotrebno dupliranje informacija i ponavljanje rada od strane operatora ili kompetentnog autoriteta, To praktično znači da se informacije koje se već nalaze u postojećoj dokumentaciji preduzeća ne moraju ponovo navoditi kako bi se izbeglo nepotrebno dupliranje obavljenog posla, kako za vlasnike pogona tako i za nadležne organe. Po našem dobro poznatom opštem običaju, kod nas je maksimalno iskomplikovana kompletna priča insistiranjem na bespotrebnom administriranju. Metodologija je problematična iz sledećih razloga: I dalje nema kvalitetnih opštih i specifičnih uputstava koja bi olakšala primenu u praksi; U uvodu (tačka 1) se traže informacije o saglasnostima ali se bez ikakve potrebe traže dokazi o npr. saglasnosti na tehničku dokumentaciju, što je u nadležnosti drugih službi ove države; U tački 4.5 je bez ikakve potrebe naveden samo deo sadržaja koji mora imati SDS[16] (ili MSDS) obrazac; Bez potrebe su dodati zahtevi za prilično egzotičnim podacima kao što su npr. brzina detonacije, osetljivost na udar, osetljivost na varnicu, plamen, toplotu, trenje, osetljivost na površinska zagrevanja i dr. U metodologiji su čak navedeni i netačni podaci za kriterijum verovatnoće zona opasnosti od eksplozije, kao i za druge događaje. Uporedne vrednosti su navedene u narednoj tabeli; Zašto analiza mogućih uzroka? Ako je suština analiza posledica od udesa najgoreg mogućeg slučaja, apsolutno je nebitno sa tog stanovišta, da li je taj scenario rezultat tehničke greške, ljudskog faktora ili terorističke aktivnosti; Zbog čega se mora raditi procena verovatnoće? Svi pogoni koji imaju npr. nadzemni rezervoar nekog zapaljivog fluida zapremine nekoliko desetina kubika, spadaju u pogone kod kojih je verovatnoća nastanka udesa mala, sa katastrofalnim posledicama. Prema kriterijumima iz Metodologije[8], mora se usvojiti veoma veliki rizik koji nije prihvatljiv, što za posledicu ima uvođenje dodаtnih tehničko-tehnoloških i drugih merа zаštite nа objektimа, tehnološkom procesu, opremi, kаo i u orgаnizаciji sistemа bezbednosti i rаdа, kаko bi gа sveo u grаnice prihvаtljivosti, što je pod navedenim kriterijumima potpuno nemoguće; Nije usklađen sa novim kriterijumima, po kojima se pogibija na radnom mestu smatra veoma ozbiljnom posledicom, dok se kod nas ozbiljne, velike i veoma velike posledice i dalje procenjuju sa 1-5, 6-20 i preko 20 poginulih, što je apsolutno neprihvatljivo i mora se što pre promeniti. Zbog čega se traži prilaganje fotokopije rešenja o saglasnosti na PP plan? Ministarstvo ZŽS se bez bilo kakve potrebe meša u rad drugih ministarstava. INSTITUT ZA PREVENTIVU, NOVI SAD 257

4 Tabela 1: Vrednosti verovatnoće događanja dati u Metodologiji u poređenju sa vredostima iz literature. Događaj Curenjа opаsnih mаterijа nа spojevimа cevovodа, ventilimа i sl. Prosipаnjа pri pretаkаnju tečnosti i prosipаnje čvrstih mаterijа pri mаnipulаciji. Oštećenjа jediničnih pаkovаnjа аmbаlаže i prosipаnje sаdržаjа. Curenjа tečnosti i prosipаnje čvrstih mаterijа u internom trаnsportu Curenje gаsovа pod pritiskom iz cevovodа i drugih sistemа pod pritiskom. Stvoreni uslovi zа izаzivаnje požаrа ili eksplozije u ZONI opаsnosti 2. Početni požаri nа instаlаcijаmа. Pucаnje cevovodа tečnih mаterija Pucаnje cevovodа gаsovа pod pritiskom Prosipаnje celokupnog sаdržаjа iz rezervoаrа tečnosti Prosipаnje аuto i železničkih cisterni nа kompleksu nаkon hаvаrijа Stvoreni uslovi zа požаr i eksploziju u ZONI opаsnosti 1 Požаr i eksplozijа delа postrojenjа Dvа i više udesа velike verovаtnoće nа jednoj lokаciji u isto vreme Pucаnje sudovа zа trаnsport Pucаnje sudа zа sklаdištenje Požаr celog postrojenjа Požаr celog sklаdištа Eksplozijа celog postrojenjа Eksplozijа celog sklаdištа Stvoreni uslovi zа požаr i eksploziju u ZONI opаsnosti 0 Dvа i više udesа srednje verovаtnoće nа jednoj lokаciji u isto vreme Verovatnoća prema Metodologiji[8] (dog./god.) Lit. vrednost (dog./god.) P > P > P > 10-1 U metodologiji izrade plana zaštite od udesa se pojavljuju sledeći nedostaci: Kompletan sadržaj metodologije je skoro identičan sadržaju koji ima plan zaštite od požara. Zbog čega ponovo raditi već urađeni posao? U tački 1.v kod rezimea izveštaja o bezbednosti se traži tabelarni prikaz svojstava opasnih materija sa znakovima opasnosti koji više nisu aktuelni (T, T+, F+, O, C i dr.). Evropski parlament je usvojio novu Regulativu 1272/2008[13] za klasifikaciju, označavanje i pakovanje supstanci i mešavina, kojom se zamenjuju odgovarajuće odredbe Direktive 67/548/EEC[14] I INSTITUT ZA PREVENTIVU, NOVI SAD 258

5 1999/45/EC[15]. Nova regulativa sadrži i kriterijume za klasifikaciju kao i pravila za označavanje koja su usaglašena na nivou Ujedinjenih nacija, čime je praktično usvojen globalni sistem harmonizacije (GHS) klasifikacije i označavanja hemikalija. Ovaj sistem se sastoji od primene sledećih oznaka: piktograma opasnosti, simbola koji se nalazi na beloj podlozi uokviren crvenim ramom, signalne reči (npr. opasnost), kategorije opasnosti i preventivnim merama. Tačku 12 (definisanje sanacije od udesa) obavezno izbaciti u svim varijantama. Ciljevi, obim, način i troškovi sanacije moraju biti predmet razmatranja isključivo u projektu sanacije, u kojem jedino i tačno mogu biti definisani predmer, odnosno tačne specifikacije i količine radova koji moraju da se obave u cilju kompletne sanacije nastale štete. Svaka druga, paušalna procena može biti veoma štetna. 5. UMESTO ZAKLJUČKA Da li plan zaštite od udesa moraju raditi preduzeća koja imaju uveden sistem kvaliteta ISO 14000, obzirom da je dobar deo sadržaja plana zaštite od udesa sastavni deo procedura navedenog standarda? Da li plan zaštite od udesa moraju raditi preduzeća koja su uradila plan (ili projekat) zaštite od požara, obzirom na skoro identičan sadržaj? U Evropskoj Komisiji je izvršena revizija[12] SEVESO II Direktive. Da li ćemo nakon revizije morati da radimo isti posao po treći put? Po dosadašnjem običaju, Ministarstvo usvaja isključivo zaključke koji su u potpunoj suprotnosti sa predlozima koje dobija sa strane. Da li ima svrhe davati bilo kakve predloge? 5. LITERATURA [1.] COUNCIL DIRECTIVE 82/501/EEC on the major-accident hazards of certain industrial activities (OJ No L 230 of 5 August 1982) Seveso Directive. [2.] COUNCIL DIRECTIVE 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-accident hazards involving dangerous substances Amended by: [3.] M1 Regulation (EC) No 1882/2003 of the European Parliament and of the Council of 29 September 2003; [4.] M2 Directive 2003/105/EC of the European Parliament and of the Council of 16 December (Konsolidovani dokument). [5.] Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama otklanjanja posledica (Sl. Glasnik RS br. 60/94). [6.] Instrukcija o primeni Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa. Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine. [7.] Pravilnik o politici prevencije udesa i sadržini metodologija izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa. Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine. [8.] Prilog I: Metodologija izrade izveštaja o bezbednosti. Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine. [9.] Prilog II: Metodologija izrade plana zaštite od udesa. Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine. [10.] Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa. Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine. [11.] Lista opasnih materija i njihovih graničnih količina i lista klasa opasnosti i graničnih količina opasnih materija. Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine. [12.] [13.] REGULATION 1272/2008, Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS); [14.] COUNCIL DIRECTIVE (67/548/EEC), Dangerous Substances; [15.] COUNCIL DIRECTIVE (1999/45/EC), Dangerous Preparations (i.e. mixtures of chemicals); [16.] COUNCIL DIRECTIVE (91/155/EEC),Safety Data Sheet; INSTITUT ZA PREVENTIVU, NOVI SAD 259