ЗБОРНИК РАДОВА Друге регионалне међународне конференције ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ

Transcription

1 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Међународни институт за примењено управљање знањем Нови Сад Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања РС Факултет заштите на раду у Нишу Факултет техничких наука у Новом Саду Департман Заштите животне средине International Institute for Applied Knowledge Management, USA ЗБОРНИК РАДОВА Друге регионалне међународне конференције ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ Златибор, септембар 2015.

2 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Издавач: Међународни институт за примењено управљање знањем Нови Сад За издавача: Проф. др Божо Николић, директор Института Штампа: Штампарија НС МАЛА КЊИГА плус Нови Сад ISBN Тираж: 120 примерака CIP Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 31.45/.46(082) РЕГИОНАЛНА међународна конференција "Примењена заштита и њени трендови" (2 ; 2015 ; Златибор) Зборник радова Друге регионалне међународне конференције Примењена заштита и њени трендови, Златибор, септембар / [организатори] Међународни институт за примењено управљање знањем Нови Сад... [и др.].- Нови Сад : Међународни институт за примењено управљање знањем, 2015 (Нови Сад : Мала књига). - [8], 305 стр. ; 25 cm Радови на срп. и енгл. језику. - Тираж Стр. [3]: Предговор / Божо Николић. - Резимеи на енгл. језику уз сваки рад. - Библиографија уз већину радова. ISBN Међународни институт за примењено управљање знањем (Нови Сад) a) Заштита на раду - Зборници COBISS.SR-ID

3 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПРЕДГОВОР Прву конференцију Примењена заштита и њени трендови одржану је карактерисала година, која је била обележена значајним друштвеним променама. Ове промене у области поља заштите испољавале су се нарочито у променама и допунама Закона о раду и БЗНР. Такође, донети су бројни Правилници па је тренутно период у којем се налазимо у стабилном окружењу. Додуше, измене Закона о БЗНР још нису заживеле, али је тај закон на скупштинском прагу усвајања, а новине у њему су већ свима познате. Друга регионална конференција омогућава да се размишља више о будућности: како имплементирати промене које доноси Закон о БЗНР, нова правила у области безбедности машина, образовни развој у струци и науци лица и сарадника за БЗНР и како, по први пут, третирати проблем експлозивних атмосфера. Ту су још и друге бројне теме обрађиване у радовима, као показатељ праваца могућих ангажовања стручне и научне јавности из области БЗНР. Конференција обезбеђује објављивање одређеног броја радова у научним часописима, што јој даје и одоговарајући повећани значај. Опредељење организатора је да се конференција одржи подједнако као научна и стручна, зато што само тако може бити интерес целокупне јавности. Председник Организационог одбора проф. др Божо Николић

4 Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2014.

5 Примењена заштита и њени трендови - Златибор САДРЖАЈ УЗРОЦИ ПОВРЕЂИВАЊА И ЕФЕКТИ ПРИМЕЊЕНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ У ЈЕДНОМ ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ Дробњак Радмила, Дробњак Предраг, Васовић Весна... 1 РАД НА ОТВОРЕНОМ - ШТЕТНОСТИ ОД UV ЗРАЧЕЊА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ Мирослав Пузовић...11 ЕРГОНОМСКО ПОБОЉШАЊЕ РАДНИХ УСЛОВА ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ ГУРАЊЕМ И ВУЧЕЊЕМ Даниела Ристић, Сања Ристовић, Огњен Ристић...14 УТИЦАЈ РАЗВОЈА ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА НА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ Жарко Јанковић...24 БЕЗБЕДНОСТ ИНФОРМАЦИЈА И ПРОЦЕНА РИЗИКА У ПРЕКРШАЈНОМ СУДУ ЧАЧАК Никшић Петар, Домановић Богдан...33 УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ ОТПАДОМ НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ ОБАВЕЗА ИЛИ ИЗБОР Ана Петровић...41 МОДЕЛ ОПРЕМАЊА ХЕЛИКОПТЕРА МИ-8 У ЗАДАЦИМА ПОМОЋИ ЦИВИЛНОМ СТАНОВНИШТВУ Славиша Влачић, Владимир Грбовић, Момчило Кубурић...44 ИСПИТИВАЊЕ МИКРОКЛИМАТСКИХ ПАРАМЕТАРА У ПРОИЗВОДНОМ ПОГОНУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХЛЕБА Иван Крстић, Дејан Крстић, Бојан Бијелић...54 ОСВРТ НА ДЕФИНИСАЊЕ РИЗИКА Александар Шотић, Раденко Рајић...61 ПРОБЛЕМ МОБИНГА У ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА СРБИЈЕ Божо Николић, Љиљана Ружић-Димитријевић...64 ПЕРМАНЕНТНО ОБРАЗОВАЊЕ ЛИЦА И САРАДНИКА ЗА БЗНР Љиљана Ружић-Димитријевић, Јелена Дакић...70 АНАЛИЗА ПОВРЕДА НА РАДУ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА СТУДИЈА СЛУЧАЈА Бојан Тешић, Душан Татић, Миомир Станковић...76 БЕЗБЕДНОСНА АНАЛИЗА СПЕЦИФИЧНИХ РАДНИХ ОПЕРАЦИЈА Владица Глигоријевић, Бранислав Живановић ЗАМОР РАДНИКА ПРИ РУЧНОМ ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА Душан Вељковић, Марко Цветковић...97 БЕЗБЕДНОСТ МАШИНА - ПРАВНИ ОКВИР Симо Косић ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА ОПРЕМИ ЗА РАД МАШИНАМА Симо Косић ПРОЦЕНА РИЗИКА РАДНОГ МЕСТА НА КОМЕ ЈЕ ЗАПОСЛЕНИ ИЗЛОЖЕН ХЕМИЈСКИМ ШТЕТНОСТИМА Свeтлaнa Кeцojeвић ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ КОРИШЋЕЊА РАЧУНАРА Андрија Тошић ЗНАЧАЈ МЕНАЏМЕНТА У УПРАВЉАЊУ БЕЗБЕДНОШЋУ И ЗДРАВЉЕМ НА РАДУ Стјепан Панић, Љиљана Трумбуловић, Нада Јовичић

6 Примењена заштита и њени трендови - Златибор MOГУЋИ УTИЦAJ НA ЖИВOTНУ СРEДИНУ СTAНИЦA ЗA СНAБДEВAЊE MOTOРНИХ ВOЗИЛA TНГом И MEРE ЗAШTИTE Никшић Петар, Вујовић Драган УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ КАО АЛАТ УПРАВЉАЊА РИЗИКОМ Божо Николић АНАЛИЗА ЕКОЛОШКИХ РЕКОНСТРУКЦИЈА ГРАДОВА У СВЕТУ Слободан Крњетин КВАРОВИ У НИСКОНАПОНСКИМ ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА И ЊИХОВА ДЕТЕКЦИЈА УПОТРЕБОМ САВРЕМЕНИХ ЗАШТИТНИХ КОМПОНЕНТИ Неџад Хаџиефендић, Немања Костић, Марко Давидовић ПРЕВЕНЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ БЕЗБЕДНОШЋУ И ЗДРАВЉЕМ НА РАДУ Симо Косић ОДРЖАВАЊЕ И ПРЕГЛЕД ЛИЧНЕ ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ РУКАВИЦЕ Милица Таушановић, Добривоје Станојевић РАЗВОЈ РЕГУЛАТИВЕ ИЗ ОБЛАСТИ КОНТРОЛЕ ОПАСНЕ ЕНЕРГИЈЕ - ЗАКЉУЧАВАЊЕ/ОБЕЛЕЖАВАЊЕ Бојан Бијелић, Иван Крстић, Аца Божилов ПЛАН ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ ПРИЛИКОМ ИЗВОЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА У РТБ БОР Бранислав. Живановић, Саша Перишић, Миодраг Петковић, Мирјана Јовановић, Виолета Ђорђевић, Ивона Паци БЕЗБЕДНОСНА ЗАШТИТА ОДРЕЂЕНИХ ЛИЧНОСТИ Драган Стевановић, Дејан Ранђеловић, Мирослав Терзић, Дејан Николић ПРОЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СА ЕКРАНИМА Аница Милошевић, Милица Ђорђевић ОБЕЗБЕЂЕЊЕ МЕСТА РАДА У ТС 110/X kv СА ДВА СИСТЕМА САБИРНИЦА ПРИЛИКОМ РЕМОНТА Милица Таушановић, Добривоје Станојевић PROPOSAL OF A METHOD FOR ASSESSMENT OF ACOUSTIC RISK Michaela Balážiková ПРОЦЕНА РИЗИКА У ЕКСПЛОЗИВНИМ АТМОСФЕРАМА261 Божо Николић МЕНАЏМЕНТ РИЗИКОМ У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ И ОДРЖАВАЊУ ПАРНЕ ТУРБИНЕ Никшић Петар, Mркић Ратко КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР ПОНУДЕ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА У РТБ БОР Бранислав Живановић МОГУЋНОСТИ БЕЗБЕДНЕ ПРИМЕНЕ САВРЕМЕНИХ РОБОТА У ПРОЗВОДНИМ ПРОЦЕСИМА Нада Стојановић OБУЧАВАЊЕ, ОСПОСОБЉАВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ OHSAS Слађана Недељковић HOW TO SAFELY HANDLE PYROTECHNICS Marianna Tomašková

7 Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2015.

8

9 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УЗРОЦИ ПОВРЕЂИВАЊА И ЕФЕКТИ ПРИМЕЊЕНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ У ЈЕДНОМ ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ Дробњак Радмила 1, Дробњак Предраг 2, Васовић Весна 1 Висока пословно техничка школа струковних студија Ужице 1, Висока инжењерска школа струковних студија Техникум Таурунум Београд Земун 2 Резиме: У овом раду је на основу евиденција и повредних листи, које се воде и чувају по законским одредбама, извршена анализа повреда на раду у периоду од године у једном привредном друштву. Повреде су приказане по годинама, тежини, индексу повреда по запосленом и узроцима настанка повреда. Затим, приказане су мере заштите које се предузимају и које ће се предузети у даљем раду за отклњање, смањење или спречавање ризика. Урађена је анализа ефекта мера заштите кроз класификацију друштва према стопи повређивања. Кључне речи: повреде на раду, узроци повређивања, повредне листе, мере заштите, ризик. CAUSES OF INJURIES AND EFFECT BY APPLYING PROTECTION MEASURES IN A BUSINESS ORGANIZATION Higer Education Business Technical School, Uzice 1 Tehnicum Taurunum Higher Education Engineering School of Professional Studies, Zemun 2 Abstract: In this paper, based on the records and lists of injuries, which are kept on the basis of legal regulations, the analysis of occupational accidents in period from has been carried out in a business organization. Injuries are presented according to age, weight, per employee index injuries and causes of injuries. Then, displayed measures protect undertaken and to be undertaken in future work to removing, reducing or preventing risks. An analysis of the effect of safeguards through classification society at the rate of injury has been done. Keywords: Injuries, causes of injury, list of injures, safeguards, risk УВОД Повређивање уопште, а посебно повреде на раду, за сваку земљу па и нашу представљају озбиљан медицински, социјални и економски проблем. Оне су чест узрок инвалидности, одсуствовања са посла и нажалост смрти. Бројни су фактори који суделују у настајању повреда на раду, а најчешће истовремено делује више њих. Без обзира на велики број фактора повређивања, они се грубо могу поделити на две велике групе: а) људске факторе и б) факторе који потичу из радне и животне средине. У настанку повреда уопште и повреда на раду, сматра се да је људски фактор најзначајнији. На основу бројних анализа повреда на раду, уочени су извесни фактори који имају значаја при повређивању. То су: године старости, искуство (дужина радног стажа), адаптација нових радника или старих

10 2 Примењена заштита и њени трендови - Златибор радника на нове послове, акутне и хроничне болести, стрес, штетне навике, телесне карактеристике, мотивација за рад и сл. Фактори који суделују у настајању повреда на раду, а потичу из радне околине су: стање машина и подова, неповољни услови рада, организација рада, неадекватне мере заштите, међуљудски односи итд. У циљу лакшег упоређивања и обраде професионалног трауматизма уведена је Интернационална класификација повреда на раду према: начину настанка, извору повреде, узроку повреде, природи повреде, према локализацији, према тежини повреде. Према тежини повреде се деле на: лаке, тешке, смртне и колективне. Према величини, повреде на раду могу да се сврстају у две групе и то: Микро-повреде, то су оне повреде (које не изискују радну неспособност) при којима се повређеном раднику укаже прва помоћ и он настави да ради или евентуално одсуствује са посла 1 2 дана, (на пример, мање посекотине, упад у око страног тела и сл.); Макро-повреде које узрокују радну неспособност дужу од три дана. Без обзира да ли се ради о микро или макро повредама, послодавац треба обавезно да их евидентира, а само ако се ради о макро-повреди и пријави, односно, попуни извештај о повредама на раду. Потребно је истаћи да је евидентирање и анализа микро-повреда од великог значаја у превенцији повређивања јер може да укаже на потенцијално опасне послове, активности или места рада. На основу Закона о безбедности и здравља на раду ( Сл. Гласник РС бр..101/05,чл ), прописана je обавеза за послодавца да организује послове безбедности и здравља на раду, било да послодавац исте обавља сам или ангажује правно лице које има лиценцу. Послодавац има обавезу да приликом рада и радног процеса обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених, као и да за њихову примену обезбди потребна финансијска средства. Превентивне мере се обезбеђују пре почетка рада запосленог, у току рада, код сваке промене технолошког процеса избором радних и производних метода заснованих на примени прописа о безбедности и здрављу на раду, радног права, техничких прописа, стандарда и др. Ради праћења остваривања мера за спречавање и отклањање ризика и утврђивање одговорности за њихово отклањање, уводи се обавеза послодавца да донесе Акт о процени ризика и утврди начин и мере за његово отклањање. План заштите на раду базиран је на анализи повреда на раду ради откривања узрока и других околности које имају удела у повређивању. Узрок повреда на раду је најчешће скуп дејства више фактора, субјективних и објективних, који су у интеграцији, а који за последицу имају настанак повреде на раду. Припрема извештаја са предлозима мера за отклањање узрока повреда довело је до укупног смањења повреда тј. повреда по запосленом раднику. Предмет овог рада је анализа ефеката примењених мера заштите у једном привредном друштву у периоду од 2008 до 2014.год.

11 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПОВРЕДЕ НА РАДУ У ЈЕДНОМ ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ У ИНТЕРВАЛУ ОД ГОДИНЕ У Табели 1. приказан је укупан број повреда на раду по годинама, тежини и по запосленом. Од gодине број запослених се благо смањивао до 2010.године, а онда се благо повећавао до године. Ред. Бр. Табела 1. Укупан број повреда на раду по тежини и годинама Година Број запослених Повреде на раду лака тешка смртна Укупно По једном запосленом (долазак на посао) 129 0, , , , , , ,0406 Поређењем резултата закључујемо да се укупан број повреда смањује како по укупном броју повреда тако и по броју повреда по запосленом, а нарочито од године. Према класификацији стопа повређивања, коју је дао Видосав Ј. Ђорђевић [3] експерт у области безбедности и здравља на раду, разликујемо четири групе стопа повређивања: - Ниску стопу повређивања до 2% повређених радника, - Умерену стопу повређивања од 2,1% до 4% повређених радника, - Високу стопу повређивања од 4,1% до 6% повређених радника, - Изразито високу стопу повређивања радника већа од 6,1% повређених радника. На основу података у периоду од до год. у посматраном привредном друштву, може се истаћи да је од године била присутна изразито висока стопа повређивања (преко 6%), док је у периоду од године била присутна висока стопа повређивања. Стопа повређивања у години је смањена и можемо је сврстати у категорију умерене стопе повређивања (друга група). У Табели 2. приказане су повреде на раду током једне године, нпр. за 2010.годину, према месту дешавања и оцени тежине повреде, из које видимо да је повређено укупно 80 радника запослених у Друштву што чини 9,32% од укупног броја запослених, од тога 76 повреда у Друштву и 4 повреде ван Друштва (долазак и одлазак са посла). Укупно је било 12 тежих повреда на раду у оквиру Друштва док су остале повреде лакше природе (68). Као и у подацима за остале године, највише повреда на раду је било у највећа три погона посдматраног привредног друштва (ливница, ваљаоница и пресаоница)

12 4 Примењена заштита и њени трендови - Златибор где и ради највећи број запослених тј. скоро две трећине запослених, при чему су ту и најтежи послови и услови рада. Најмањи број повреда забележен је у секторима у којима се не обавља процес производње: финансијски сектор, планирање и развој и инжењерски тим. Табела2. Повреде на раду у години према месту дешавања и оцени тежине повреде Погон Број Повреда на раду Укупно запослених лака тешка смртна у друштву ван друшштва Укупно % Квалитет ,03% Истраж. и развој 6 Маркетинг 1 Ком. сектор ,97% Припрема произ. 5 Одржавање ,17% Ливница ,21% Ваљаоница ,54% Пресаоница ,46% Енергетика ,68% Фин. сектор ,25% Људски ресурси 19 Информац. центар 8 Укупно ,32% АНАЛИЗА УЗРОКА ПОВРЕДА НА РАДУ Ради бољег сагледавања узрока повређивања, дат је пример узрока повређивања на раду за 2008, 2010, 2011 и годину у табелама бр. 3, 4, 5 и 6, с тим што се подаци у табелама за ненаведене године разликују само према броју повреда. Четвртина повреда у 2008.год. је била непажња запослених, следе неправилан поступак при раду са 15%, оклизнућа (клизав и нераван под) са мање од 12%, недовољна обученост са 10% и неношење личних заштитних средстава 5%, што се види у Табели 3. У Табели 4 приказани су узроци повреда у 2010 години, а у Табели 5 узроци повреда у 2011.години.

13 Неисправно оруђе за рад Неисправна инсталација Прскање лива Неисправн алат Недостатак зашт. уређаја Закрчен рад простор Недостатак простора Оклиз. клиз. и неравномеран под Осветљење и вентилација Промена тех процеса Неношење ЛЗС Неправилан начин рада Непажња запосленог Недовољна обученост Долазак на посаопад Други узроци УКУПНО Неисправно оруђе за рад Неисправна инсталација Прскање лива Неисправн алат Недостатак зашт. уређаја Закрчен рад простор Недостатак простора Оклиз. клиз. и неравномеран под Осветљење и вентилација Промена тех процеса Неношење ЛЗС Неправилан начин рада Непажња запосленог Недовољна обученост Долазак на посаопад Други узроци УКУПНО Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 3. Узроци повређивања у години ШТА ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО ПОВРЕДУ? Погон Квалитет Истраж. и развој Маркетинг Ком. сектор Припрема произ. Одржавање Ливница Ваљаоница Пресаоница Енергетика Фин. сектор Људски ресурси Информац. центар УКУПНО Табела 4. Узроци повређивања у години ШТА ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО ПОВРЕДУ? Погон Квалитет 1 1 Истраж. и развој Маркетинг Ком. сектор Припрема произ. Одржавање Ливница Ваљаоница Пресаоница Енергетика Фин. сектор 1 1 Људски ресурси Информац. центар УКУПНО Из наведених табела може се закључити да су најчешћи узроци повреда на раду: Непажња запосленог (27 према 14 повреда), Прскање лива (12 према 9 повреда), Неправилан начин рада (11 према 13 повреда), Оклизнуће (8 према 8 повреда). Остали узроци повређивања су: Неисправно оруђе за рад (6 према 6 повреда), Долазак на посао, пад (4 према 3 повреде), Недовољна обученост за обављање послова (2 према 0 повреда), Закрчен радни простор (2 према 0 повреда), Недостатак заштитних уређаја (2 према 0 повреда), Неношење личних заштитних средстава (1 према 3 повреде).

14 Неисправно оруђе за рад Неисправна инсталација Прскање лива Неисправн алат Недостатак зашт. уређаја Закрчен рад простор Недостатак простора Оклиз. клиз. и неравномеран под Осветљење и вентилација Промена тех процеса Неношење ЛЗС Неправилан начин рада Непажња запосленог Недовољна обученост Долазак на посаопад Други узроци УКУПНО Неисправно оруђе за рад Неисправна инсталација Прскање лива Неисправн алат Недостатак зашт. уређаја Закрчен рад простор Недостатак простора Оклиз. клиз. и неравномеран под Осветљење и вентилација Промена тех процеса Неношење ЛЗС Неправилан начин рада Непажња запосленог Недовољна обученост Долазак на посаопад Други узроци УКУПНО 6 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 5. Узроци повређивања у години ШТА ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО ПОВРЕДУ? Погон Квалитет Истраж. и развој Маркетинг Ком. сектор Припрема произ. Одржавање Ливница Ваљаоница Пресаоница Енергетика 1 1 Фин. сектор Људски ресурси Информац. центар УКУПНО Анализом Табеле 6, видимо да се смањује укупан број повреда према узроцима, али запажа се и чињеница да се појављују нови узроци повређивања као што су неисправност алата и други узроци (застарелост машина). Овде треба узети у обзир и повећање броја радника као и мањак инвестиционих улагања у нову опрему. Табела 6. Узроци повређивања у години ШТА ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО ПОВРЕДУ? Погон Квалитет Истраж. и развој Маркетинг Ком. сектор 2 2 Припрема произ. Одржавање Ливница Ваљаоница Пресаоница Енергетика Фин. сектор Људски ресурси Информац. центар УКУПНО У год. индекс повреда по једном запосленом је приметно мањи у односу на 2008.год. и износио је 0,1040. Како је током и 2009.год. предузето низ мера (нпр. урађен акт о процени ризика за сва радна места у радној околини са утврђеним мерама за њихово уклањање или смањење) тако су се смањивале повреде на раду (потврђено и кроз статистику, 0,1259 на 0,1040, Табела 1.). У наведеном периоду привредно друштво применило је законске прописе у делу организовања послова безбедности и здравља на раду. Вршено је свакодневно обилажење радних места (контрола ношења личних заштитних

15 Примењена заштита и њени трендови - Златибор средстава), провера мера безбедности. Већи део подова хала погона Ваљаоноце и Пресаонице је бетониран, чиме су створени безбеднији услови рада. Велики број машина је ремонтован и модернизован, а делом је и зановљен машински парк (старе машине су избачене из употребе). За новопримљене раднике као и оне који мењају радна места спроведена је обука за безбедан рад. Такође организоване су обука и за раднике другог послодавца који обављавају послове у привредном друштву, као и за студенте и ученике на пракси. Ношење заштитних средстава је обавеза сваког запосленог и овај проблем се мора у потпуности решити (макар то биле и казнене мере у смислу смањења личног дохотка), јер за њега су одговорни сами радници, њихове пословође и на крају управници погона. Спровођењем превентивних мера константно се тежи да се број повреда на раду смањи. Без обзира на све мере предострожности и техничко-технолошке и друге заштите, повреде су неизбежан пратилац рада. Учесталост повређивања зависи од две врсте фактора: Субјективни фактори везани су за људе који обављају одређене активности, Објективни фактори обухватају услове под којима се посао обавља (осветљење, бука, температура, итд.). Испитивања су показала да је 60-90% повреда обично проузроковано субјективним факторима. ПРОГРАМ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОВРЕЂИВАЊА На основу анализе доминантних узрока повређивања и свих других битних карактеристика за одређену радну популацију сачињава се програм превентивних мера заштите од повређивања. Мере у превенцији повређивања сврстане су у три групе: техничке, медицинске и опште-организационе. Техничке мере подразумевају одржавање оптималних услова рада, избор машина, уређаја и алата са минималним могућностима повређивања, увођење механизације, аутоматизације па и роботике. Уколико општа заштита не обезбеђује потпуну сигурност, користе се и лична заштитна средства, као допунска мера заштите. Медицинске мере обухватају професионалну оријентацију, селекцију и предходни преглед при запослењу, периодичне и друге превентивне прегледе. Опште-организационе мере подразумевају правилну организацију рада, неговање добрих међуљудских односа у колективу, разни облици награђивања и похвале оних који су допринели смањивању повреда, спровођење разних социјалних мера: исхрана, превоз, решавање стамбеног питања, помоћ у очувању и школовању деце и др. Као пример општеорганизационе мере може се узети пример једног иностраног привредног друштва, где је послодавац финансијски награђивао запослене у случају смањења повреда за 50% у односу на претходни месец. Након шест месеци, послодавац је укинуо стимуланс, а број повреда се поново вратио на исти ниво. Једна од мера која се често практикује у привредним друштвима

16 8 Примењена заштита и њени трендови - Златибор последњих година је оглашавање сваке повреде на огласним таблама са именима запослених који су се повредили, местом повреде, машина и сл. као и број протеклих дана без повреде и достизање нових рекорда у броју протеклих дана без повреде у привредном друштву у смислу стимулација запослених, које дају ефекте у смањењу броја повреда. Када се погледа анализа повреда на раду у предметном привредном друштву, може се закључити да су главни узроци повређивања: непажња повређених радника, прскање лива (масна или мокра шаржа), неправилан начин рада, оклизнућа (клизав и нераван под). Мере које су се предузеле у циљу смањења повреда на раду су: редовна обука радника код заснивања радног односа и код промене радног места или промене технологије рада, контрола рада запослених, посебно оних радника који мењају радно место у току редовног процеса рада, контрола рада запослених код промене технолошког процеса и већа дисциплина у коришћењу личних заштитних средстава, посебно за заштиту шака руку и доњег дела ногу, као и средстава за заштиту главе и очију. Наведене мере се морају примењивати интезивније како би се побољшали наведени резултати праћења настанка повреда које смо имали у табелама 3 и 4 (неправилан начин рада - повећан број повреда са 11 на 13 у год.; оклизнућа - није смањен број повреда у наведеном периоду посматрања 8; неисправно оруђе за рад - није смањен број повреда у наведеном периоду посматрања 6; долазак на посао, пад незнатно смањење повреда са 4 на 3; не ношење личних заштитних средстава - повећан број повреда са 1 на 3 у 2011.год.; итд.). Да би се добили што објективнији подаци о повређивању на раду уведена су стандардна мерила која се односе на учесталост, врсту и тежину повреда на раду. Поред праћења наведених индекса, веома је важно пратити узроке и изворе повређивања, место и време повређивања у току дана, недеље, месеца у току смене. Објективним сагледавањем свих параметара, може се са доста објективности проценити ефикасност предузетих и планирати нове превентивне мере ради сузбијања повређивања. Концепт медицине рада је економски врло оправдан, па улагање у медицину рада за послодавца није трошак, него инвестиција. Односно, то јесте повећавање трошкова, али и смањење губитака на дужи рок. За повреде на раду које су настале у вези са условима радне средине, исте се могу спречити или умањити предузимањем следећих мера: Бољим одржавањем и чишћењем подова и степеништа, заштита отвора у подовима, заштита радних платформи, правилним складиштењем материјала, посебно складиштење секундарног отпада у ливници за прераду без садржаја снега или воде, као и бољим осветљењем радних и помоћних просторија,

17 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Постављањем знакова упозорења за процењене ризике на одређеним радним местима, Обележавањем транспортних путева по халама Друштва, Бољим одржавањем оруђа за рад, електро инсталација, инсталација флуида, опреме и објеката, На оруђима за рад постављање механичке заштите према важећим стандардима и њихово правилно одржавање, Сва оруђа за рад морају имати потребну техничку документацију на српском језику и упутства за безбедан рад, Употреба исправног ручног алата, Правилним руковањем средствима унутрашњег транспорта, Забрана њиховог преоптерећења и забрана управљања од стране запослених који су необучени да са истим рукују, Правилном употребом привремене електро инсталације за прикључак машина и уређаја (незаштићени каблови по поду), Ангажовањем радника да раде послове за које су обучени и квалификовани. ЗАКЉУЧАК Организатори процеса рада морају строго водити рачуна при распоређивању радника да раде на радним местима за која су обучени (теоријски и практично). На основу чл.23 Закона о безбедности и здравља на раду, послодавац је дужан да запосленима да на употребу средства и опрему за личну заштиту на раду и да обезбеди контролу њихове употребе у складу са наменом. Одредбе овог члана у потпуности се поштују у делу обезбеђења и набавке ЛЗС, али коришћење истих није у потпуности испоштовано у делу коришћења заштитних шлемова, заштитних наочара и радних одела, ципела, што се и види по повећаном броју повреда у год као и у год. Треба нагласити да није довољно да опрема за рад има важећи стручни налаз, већ да је много важније да се она редовно одржава у исправном стању према упутствима произвођача и/или организовањем дневних, недељних, месечних, годиђњих и ванредних прегледа исправности. Интезивном применом свих предложених мера, отклањањем уочених недостатака, поштовањем прописаних процедура, као и коришћењем ЛЗС смањује се број повреда на раду у предметном Друштву у посматраном временском интервалу, што треба да буде смерница за остале организаторе процеса рада. Поред свих мера потребно је придржавање законских норми (оквира). Да би се опасност од повреда, које су у вези са поступком рада, свеле на минимум потребна је периодична обука и контрола радника, посебно оних радника који мењају радно место тј. технолошки процес. Повреде на раду које су последица услова радне средине, могу се избећи: бољим одржавањем чистоће подова и степеништа; бољим осветљењем радних и помоћних просторија;

18 10 Примењена заштита и њени трендови - Златибор постављањем заштитних ограда на опасним местима; постављањем упозоравајућих порука на видним местима које указују на посредну и непосредну опасност; правилним складиштењем материјала. У двадесет првом веку је све веће интересовање о развоју културе безбедности и здравља на раду. Данас је већ, а посебно ће то бити у будућности, прихватљив производ и услуга који у себи садрже као део пословне стратегије бригу о одрживом развоју, здрављу људи и њиховој безбедности ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здравља на раду, Сл. Гласник, Бр. 101/05 [2] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, Сл.гласник РС бр. 72/06, 84/06 и 30/10). [3] Ђорђевић В.: Професионални трауматизам, МАКСУМ, Београд, [4] Документација Службе за безбедности здравље на раду, Привредног друштва

19 Примењена заштита и њени трендови - Златибор РАД НА ОТВОРЕНОМ - ШТЕТНОСТИ ОД UV ЗРАЧЕЊА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ Мирослав Пузовић Контролпоинт Д.О.О., Ужице Резиме Србија је године доживела једно од најтоплијих лета. Температуре су прелазиле 35 степени по Целзијусу око 40 дана, а више од 60 дана су мерене температуре изнад 30 о C. У последњих 10 година свака трећа година је била изразито сушна. Лето 2015-те такође је било јако топло и без пуно падавина. На својој кожи су то најбоље осетили људи чије је радно место на отвореном. Климатске промене су реалност, оне утичу на здравље и безбедност радника. УВ зрачење обухвата подручије таласних дужина од 100 до 400 nm у делу оптичког зрачења. Излагање интензивном УВ зрачењу негативно утиче на људе изазивајући еритем, оштећења генетичког материјала у ћелијама коже изазивајући рак, болну акутну упалу рожњаче, акутни коњуктивитис, убрзано старење сочива, катаракту и прерано старење коже. Исто тако, високе температуре могу да утичу на ментално и физичко стање човека. У медицинској и биометеоролошкој науци и пракси постоји читав низ емпиријских израза, индекса, којима се елементи који одређују човеков осећај топлоте стављају у однос. На човеков осећај температуре утиче шест основних фактора: температура ваздуха, влажност ваздуха, топлота зрачења, кретање ваздуха, физичка активност и одећа. Поред наведених шест фактора који утичу на све људе, постоје и лични фактори који утичу на поједине особе, а то су: тежина, здравље, физичка форма, старост и употреба лекова. У условима топлотног дискомфора, организам настоји да се ослободи вишка топлоте па долази до ширења крвних судова у кожи у коју се слива топла крв из централних делова организма. Као последица дејства високих температура може доћи до топлотног удара, топлотних грчева и сунчанице. Природном УВ зрачењу и топлоти у већој мери су изложени људи који по природи посла већи део године проводе на отвореном простору: грађевински радници, земљорадници, морнари и рибари, радници у соланама, геометри, радници на далеководима, радници на одржавању пруга, путари и сл. За таква радна места неопходно је предузимање мера заштите. Техничке и организационе мере подразумевају: аклиматизацију радника на услове при високим температурама, едукација радника о превенцији могућих последица, прављење честих пауза радника у хладовини, скраћено време експозиције или двократно радно време са дужом паузом у најтоплијем делу дана, прерасподела послова (тежи део посла пребацити у хладније делове дана или године), циљани лекарски прегледи, прилагођавање опреме и средстава за личну заштиту на раду. Хигијенске мере заштите подразумевају: обезбеђивање туширања након рада како би се спречила хипертермија, правилну исхрану са доста витамина и минерала, унос довољне количине течности, неконзумирање алкохола и газираних напитака, примену заштитних кожних препарата који апсорбују УВ зраке и спречавају њихово продирање у кожу. Да би се избегле негативне последице по здравље људи неопходно је: спроводити систематска истраживања утицаја свих електромагнетних зрачења на људски организам, нормативно уредити област електромагнетних зрачења (закони, правилници, стандарди), одговарајућим прописима допунити Правилник о превентивним мерама за БЗР при раду на отвореном у екстремним временским условима, спроводити прописане мере заштите од зрачења уз праћење њихове реализације, едукација послодаваца и запослених.

20 12 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Приликом периодичних лекарских прегледа запослених, специјалисти медицине рада морају обратити пажњу на промене које би могле бити последица рада на отвореном или излагања нејонизујућим зрачењима. Број професионалних болести из године у годину опада, а разлози су: недостатак регистра, недовољна едукованост лекара да их препознају и мали број радника које прегледају специјалисти медицине рада. Најчешће професионалне болести и болести у вези са радом у Србији су: обољења коже, пре свега хронични екцеми, затим бронхијална астма, вибрациона болест, док се малигне болести најчешће јављају као последица зрачења. Оштећења изазвана дејством UV зрака налазе се на листи професионалних обољења. Циљ овог рада је да укаже на потребу да се више размишља о радницима чије је радно место на отвореном. Што се више буде причало о овој теми, веће су шансе да се уместо препорука послодавцима, донесу одговарајући правилници којима ће се заштитити радници на прави начин. У решавање ових питања треба да се укључе сви они који имају знања и моћи. Кључне речи: безбедност и здравље на раду, заштитне мере, рад на отвореном, UV зрачење, Закон о БЗР, правилници.. Овај рад ће у целости бити објављен у листу Свет рада, часопису за питања безбедности и здравља на раду, медицине рада и заштите животне средине за југоисточну Европу у издању Центра за социоеколошка истраживања и документацију, Београд. OUTSIDE WORK - UV RADIATION AND PROTECTIVE MEASURES Miroslav Puzović Kontrolpoint D.O.O., Užice Abstract In 2012, Serbia has experienced one of the hottest summers. Temperatures exceeded 35 degrees Celsius for about 40 days and for more than 60 days temperatures above 30 C have been measured. In the last 10 years every third yеаr was extremely warm and dry, and so is the summer of People who work outdoor felt it on their own skin. Climate changes are reality, and they affect health and safety of the workers. UV radiation is in the range of wavelengths from 100 to 400 nm of the optical radiation. Exposure to an intense UV radiation adversely affects people causing erythema, damage of the genetic material in skin cells causing cancer, painful acute inflammation of the cornea, acute conjunctivitis, rapid aging of the lens, cataract and premature skin aging. Also, high temperatures can affect mental and physical condition of a man. In medical and biometeorological science and practice there is a great number of empirical expressions, indexes, which are elements that determine a person's sensation of heat and put it into the relationship. Six basic factors affect the man s sense of temperature: air temperature, humidity, heat radiation, air movement, physical activity and clothing. In addition to these six factors that affect all people, there are personal factors that affect the individual, such as: weight, health, physical condition, age and use of medications. In terms of thermal discomfort, the body tries to get rid of excessive heat that spread blood vessels in the skin where the warm blood from the central parts of the body is interflowing. Due to the effects of high temperatures, it can lead to heat exhaustion, heat cramps and sunstroke.

21 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Natural UV radiation and heat are increasingly exposed people who spend most of the year working outdoor: construction workers, farmers, sailors and fishermen, workers in the enterprises for salt processing, surveyors, workers on power lines, railroad maintenance workers, road workers, etc. For such jobs is necessary to take measures of protection. Technical and organizational measures shall include: acclimatization of workers to conditions at high temperatures, training workers on prevention of possible consequences, making frequent breaks in the shade, part-time exposure or double-time with a longer break in the warmest part of the day, the redistribution of tasks (hard work should be postponed in cooler parts of the day or year), targeted medical examinations, adapting equipment and resources for personal protection at work. Hygienic protection measures include: providing showering after work in order to prevent hyperthermia, proper diet with plenty of vitamins and minerals, intake of sufficient liquids, avoidance of the alcohol and carbonated drinks, the usage of protective skin preparations that absorb UV rays and prevent their penetration into the skin. In order to avoid negative consequences for human health it is necessary to: conduct a systematic investigation of the impact of all electromagnetic radiation on the human body, normatively regulate the area of electromagnetic radiation (laws, regulations, standards), amend the Regulation on preventive measures for OHS at outdoor work in extreme weather conditions through the appropriate rules, carry out the prescribed measurements of radiation safety along with the monitoring of their implementation, education of employers and employees. During periodical medical examinations of employees, occupational medicine specialist must pay attention to the changes that could be the result of working outdoor or exposure to ionizing radiation. The number of occupational diseases from year to year declines, and the reasons are: lack of registry, insufficient education of doctors to recognize them and a small number of workers who are inspected by occupational medicine specialist. The most common occupational diseases and diseases related to work in Serbia are: skin diseases, especially chronic eczema, asthma, vibration disease, while malignant diseases usually occur as a result of radiation. Diseases caused by UV radiation are on the list of occupational diseases. The aim of this work is to highlight the need to think more and more about the workers whose workplace is outdoor. The more we talk about this subject, the bigger are chances to, instead of recommendations to employers, adopt appropriate regulations that will protect workers in the right way. All those who have the knowledge and power should be involved in addressing these issues. Key words: occupational health and safety, protective measures, outdoor work, UV radiation, Law on OHS, regulations. This paper will be published in the "The World of Labour", journal dealing with issues of health and safety at work, occupational health and environmental protection for South Eastern Europe, issued by the Centre for Socio-Ecological Research and Documentation, Belgrade.

22 14 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЕРГОНОМСКО ПОБОЉШАЊЕ РАДНИХ УСЛОВА ПРИ РУЧНОМ РУКОВАЊУ ТЕРЕТОМ ГУРАЊЕМ И ВУЧЕЊЕМ Даниела Ристић, Сања Ристовић, Огњен Ристић Висока инжењерска школа струковних студија Техникум Таурунум Београд Земун Резиме У индустријском окружењу, велики изазов је како и на који начин безбедно пренети терет, а да то буде ефикасно и исплативо. У циљу обликовања и осмишљавања начина преношења терета важно је узети у обзир следеће: тежину, материјал, производ, опрему, радне услове, дизајн колица и опреме за пренос терета, запослене, дужину путовања, учесталост и понављање задатка (преноса терета), точак на колицима (његов избор) и још много тога. Иако постоје многе области при ручном руковању теретом, овај чланак ће се фокусирати на вучење и гурање колица. Усавршавање ергономије на радном месту са пословима гурања и вучења је корак ка побољшању безбедности на раду, заштити запослених и смањењу трошкова у вези повреда на радном месту. Ергономски дизајнирана колица и точкови доприносе бољој ефикасности, удобности, сигурности и здрављу запослених током гурања и вучења. Кључне речи: ергономија, ручно руковање теретом, гурање, вучење, колица, точак, повреда, бездедност и здравље, запослени ERGONOMICS IMPROVING WORKPLACE IN PUSHING AND PULLING MANUAL MATERIAL HANDLING TASKS Daniela Ristić, Sanja Ristović, Ognjen Ristić TEHNIKUM TAURUNUM Higher Education Engineering School of Professional Studies, Zemun, Beograd Abstract In most industrial environments, there are significant challenges to make a materials handling task safe, efficient and cost effective. In order of designing and creating a material handling task it is important to consider the following list: weight, raw materials, product, equipment, operating conditions, material handling cart and equipment design, workers, length of travel, frequency and repetition of material handling task, caster/wheel selection and more. Although there are many areas of manual handling risks to be explored, this article is going to focus on pulling and pushing carts. Improving workplace ergonomics in pushing and pulling manual material handling tasks is a step in the right direction to protect employees and reduce workplace related injury costs. Ergonomically designed carts and casters take into account the efficiency, comfort, safety and health of the user during pushing and pulling tasks. Keywords: ergonomics, manual material handling, pushing, pulling, cart, caster, injury, safety and health, employee

23 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УВОД ЕРГОНОМИЈА Људи су један од најважнијих ресурса индустрије. Људске способности, ограничења и друге јединствене људске особине се проучавају већ дуго како би могли да ергономски обликују радно место, у смислу да радно место што боље прилагоде раднику како би се повећала продуктивност и ефикасност радних задатака [1]. Назив потиче од грчке речи ергон (дело, рад) и речи номос (закон). Ергономија је наука која се бави дизајном производа тако да они најбоље буду прилагођени људском телу. Ипак, она је мулти и интердисциплинарна наука која се бави системом човек-машина. Њен циљ је да машину прилагоди свим човековим ограничењима и захтевима како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и поузданија. РУЧНО ПОДИЗАЊЕ И ПРЕНОШЕЊЕ ТЕРЕТА Ручно преношење терета представља сваки физички рад који укључује дизање, преношење, спуштање, гурање, вучење или ношење терета људском снагом и друге сличне радње (нпр. подупирање, држање). Ручно премештање терета значи сваку операцију која укључује померање или подупирање терета једног или више радника [4]. Ручно преношење терета је најскупљи транспорт и спада у тешке физичке послове. Поједини се послови, међутим, не могу друкчије обавити него се мора употријебити снага људских мишића. Скелетно мускулатурна обољења су једно од најчешћих здравствених проблема у вези са радом, која обухватају милионе европских радника из свих делатности, а европске послодавце коштају милијарде евра. Мишићно-коштани поремећаји представљају групу поремећаја повезаних са костима, мишићима, тетивама и нервима. Радње на послу које се учестало и увек изнова обављају или радње које захтевају неугодне положаје узрокују поремећаје који могу бити болни за време рада или одмора [2]. Готово сви послови при ручном руковању теретом захтевају коришћење руку и шака. Стога мишићно-коштани поремећаји захватају руке, зглобове, рамена, лактове и врат. Код послова где се користе ноге поремећаји настају на ногама, стопалима, зглобовима и куковима. Највећа дозвољена маса терета (у kg) у односу на пол и године радника је: за мушкарце 50 kg, а за жене 25 kg [3]. Табела 1. Највећа дозвољена маса терета Највећа дозвољена маса терета Старосна доб [kg] запослених мушкарци жене 15 до 19 година од 19 до 45 година више од 45 година 40 15

24 16 Примењена заштита и њени трендови - Златибор При томе треба водити рачуна о природном губитку коштане и мишићне масе с обзиром на доба живота. Према посебним одредбама, постоји ограничење за рад младих радника (испод 18 година), за младе у узрасту од године због психо-физичког развоја, трудница, дојиља, старијих радника, а што се све ближе дефинише актом о процени ризика и Правилником о безбедности и здрављу на раду (општим актом). Уколико се често манипулише теретом већих маса неопходно је увести средство за механизовану манипулацију теретима. Преношење тешких терета, коришћење неадекватних техника и неисправног алата и прибора за ручну манипулацију може изазвати озбиљне повреде радника. Због свега напред наведеног, неопходно је наћи ергономске начине манипулисања терета како би се избегле последице које могу трајно нарушити здравље запосленог. ГУРАЊЕ И ВУЧЕЊЕ У овом раду биће размотрена оптерећења која су условљена гурањем и вучењем терета, као и њихове последице и начини њиховог отклањања у циљу безбеднијег и здравијег рада и смањењем повреда и обољења на раду. Као основно средство за гурање и вучење терета користе се разна колица. Њихова конструкција је веома битна, али су такође битни и точкови помоћу којих се колица покрећу, а чему је посвећена знатно мања пажња. Ергономија радног места се може дефинисати као интеракција између људи и опреме кoју користе на радном месту. У контексту точкова, то је интеракција ефикасног и безбедног кретања производа са једног места на друго. Ергономски дизајнирани точкови узимају у обзир ефикасност, удобност и сигурност оператера у току радног задатка гурања / вучења. Продуктивност и квалитет Коришћење исправних помоћних средстава може значајно да смањи снагу потребну за гурање или вучење. Смањењем снаге за гурање или вучење за радника који гура тешка колица, продуктивност се може значајно повећати, јер радник може наставити кретање у складу са темпом који му одговара. Једноставно речено, смањењем непотребних положаја и захвата може се смањити време и труд који је неопходан да се радни задатак заврши. Покрети тела, видљивост и други важни ергономски параметри такође утичу на квалитет рада и квалитет производа. Када се задатак усклади са способношћу људи који га обављају, они чине мање грешака и производе мање отпада. Здравље и безбедност Ручно манипулисање теретом доводи до мишићно-коштаних поремећаја. Фактори ризика су радње или услови на радном месту који могу изазвати или погоршати мускулоскелетни поремећај. Поремећаји се увећавају уколико се посао обавља у неадекватним условима радне околине као што су: екстремне врућине, хладноће, влага, бука или вибрације. Често, комбинација тих фактора ризика током времена може довести до бола, повреде или инвалидитета.

25 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Ови фактори ризика могу се смањити дизајном радног места, помоћу инжењерске контроле, законске регулативе, дефиницијом радне праксе и личном заштитном опремом. Начин на који фактор ризика доводи до повреда или болести је обично преко акумулације изложености факторима ризика. Рад као што је гурање или вучење колица може да направити проблем меких ткива у пределу руку, рамена, леђа или ногу. Главне могућности за избегавање ризика од повреде на радним местима где се задатак обавља гурањем/вучењем Задаци гурања и вучења захтевају одређену силу како би се извршило покретање колица са датим теретом. Како се оптерећење повећава, све већа сила је неопходна да би се колица покретала. Повреде услед прекомерног умора настају када сила потребна за кретање колица постане довољно велика да изазове повреде. Највеће оптерећење запослени на пословима гурања или вучења терета трпи када точкови на колицима нису у линији правца кретања. Овај тип силе може такође да доведе до премора ако је оптерећење довољно велико. ЕРГОНОМИЈА ТОКОМ РАДНИХ ЗАДАТАКА КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ ВУЧЕЊЕ ИЛИ ГУРАЊЕ Ручно управљање теретом су радни задаци који захтевају физичке радне активности, односно које захтевају од запосленог да користи своју снагу као покретач неког кретања, што може бити веома напорно и тешко уколико је запослени приморан да то често на радном месту ради. Слика 1. Гурање терета Препознат је низ кључних фактора који се морају узети у обзир приликом пројектовања упутства за послове гурања и вучења терета. За побољшане ергономије на радном месту и смањење ризика од повреда, много је боље терет гурати него вући, а разлози су следећи [5]: када запослени вуче, колица или терет који вуче могу му прећи преко стопала,

26 18 Примењена заштита и њени трендови - Златибор док се терет вуче, радник гледа у правцу ходања, тако да су му врат и раме извијени, што такође прави проблем због неправилног држања тела, када радник вуче терет окренут терету, постоји ризик од тога на шта ће леђима наићи јер не види шта је иза њега, истраживања показују да је сила којом радник гура терет, већа од силе којом вуче исти. Ергономска решења за задатке гурања и вучење терета како би се спречио премор и повреде на раду укључују 4 фактора: 1. Људски фактори: висина, тежина, старост, пол, снага, физиологија и капацитет Задатак гурања захтева од запосленог да има снагу да надјача силу трења која делује као отпор. Особа мора бити способна да генерише довољно јаку силу, односно да има снаге у рукума и ногама. Када особа гура терет који има точкове, радни задатак је много лакши и безбеднији. Опрема, као и ђон ципеле, особи која гура терет мора бити направљен тако да особа не може да склизне приликом гурања терета, јер би то довело до повреде на раду. Када је неопходно да запослени примени велику снагу за гурање или вучење, његово држање мора бити у таквом положају да тело генерише највећу силу, користећи групу мишића, а то чини тако што искорачи једном ногом у напред. Тако се постиже да сила гурања буде већа од силе трења која делује на терет. Када је предмет лакши, особа која га гура стоји усправно и користи мању снагу да тај предмет одгура. 2. Фактори посла: удаљеност, иницијатива покрета захтева снагу, издржљивост захтева снагу, правац и природа кретања, трајање задатка гурања или вучења Силе које делују у супротном смеру од гурања колица представљају отпор котрљања точкова. Отпор котрљања дефинише силу коју особа мора генерисати и применити да би покренула и гурала та колица. Највећа сила коју мора особа да генерише је почетна сила, која помера колица са нултог положаја у покрет. Континуална сила, која се користи током гурања колица, је генерално мања од почетне силе. Постоји и сила окретања и ту силу особа користи да би колица окренула и променила јој правац кретања. 3. Фактори колица и опрема: висина држача, тип, точак - дизајн точка, стабилност, величина, тежина Већина колица и опрема имају држаче. Висина држача је важна јер дефинише положај у коме ће особа бити. Немогуће је да једне ручке имају висину која је одговарајућа за све људе. Висина држача за особу висине 190 cm треба бити око 162 cm. Подесив систем ручки је идеалан начин за људе различитих висина. Алтернативна опција би била вертикалне дршке које се могу ухватити било где по дужини саме шипке [6]. Држачи су неопходни за задатке вучења. Ширина дршки треба бити мало шира од ширине самих колица која се гурају, али не превише широка да могу да изазову повреду. Дршка треба да буде обликована тако да не

27 Примењена заштита и њени трендови - Златибор концентрише притисак на неки конкретан део руке. Такође, дршка би требало да буде довољно широка да стане цела шака и дозволи запосленом држање са прстима. Шака треба да држи дршку тако да не дође до преклапања прстију. Избором добро дизајнираних точкова који користе технологију и материјале модераног дизајна, отпорност услед трења може бити сведена на минимум. Трење између точка и пода је занемарљиво, осим ако дође до тога да се точак не окреће, већ клиза по поду. У пракси, најбољи су точкови са лежајевима. Неопходно је њихово одржавање подмазивањем лежаја, али им је век трајања дужи и квалитет много бољи од обичних точкова. Технологија лежаја је доста напредовала, материјал и пречник точка су најважнији за врсту лежаја. 4. Фактори пода подлоге: површинске карактеристике, нагиб, чистоћа пода Грубе или неравне површине могу стварати физичке препреке за окретање точкова. Када точак наиђе на неку препреку, мора преко исте да пређе. Снага потребна за то зависи од величине препреке у односу на пречник точка. Како се пречник точка повећава, отпор је све мањи. Пречник точка је један од најважнијих фактора. Што се тиче нагиба, тежина опреме је такође битна, и може да делује као олакшавајући или отежавајући фактор за запосленог. Спуштање низ нагиб обично не захтева снагу гурања, јер сила гравитације има значајан утицај. Неопходно је користити снагу вучења, како особа не би изгубила контролу над колицима. Уградња кочница је од велике помоћи, уколико се зна да ће се та опрема користити у гурању низ нагиб. На сличан начин, гравитација делује против запосленог када он гура опрему уз нагиб. Тада терет и опрема за гурање делују негативно на запосленог. Што је нагиб под већим углом то је по запосленог све теже, до границе када цео терет опреме носи својом снагом. Други проблеми настају када се нека нечистоћа (метални опиљак нпр.) са пода убоде у точак и прави дотатно трење, вибрацију, буку. Такође је важно напоменути да одређено радно окружења захтева специјализоване материјале точкова. На пример, у запаљивом окружењу и у медицинској установи, статички електрицитет је веома опасан и може бити потребна посебна опрема. Просторије где су присутне хемикалије такође захтевају посебан избор материјала. Фактори који одређују услове безбедности и здравља на пословима гурања или вучења Ако се посао гурања или вучења обавља ручно, примарни циљ је смањити на минимум силе које захтевају од запосленог да троши снагу при обављања посла, окретања или позиционирања. Мора се задовољити пет главиних фактора да би се дошло до постизања безбедности и продуктивности посла: 1. Људи дизајн неопходне силе за мање људе, претпоставља се да ће и сами генерисати мању снагу у оваквим пословима;

28 20 Примењена заштита и њени трендови - Златибор однос обуће и пода је веома важан због клизања, стога се користи обућа која има 0,6 или већи коефицијент трења. 2. Задатак удаљеност, понављање и трајање задатка је важан фактор за запосленог, дозвољена маса коју жене могу да пренесу креће се у распону од 5 kg до чак 25 kg. 3. Радно окружење и под што је грубља или више неравна површина пода, то је потребнији већи пречник точка; нечистоћа на поду као што су уља, масти и хемикалије могу да отежавају запосленом да примени неопходну силу, али може ометати и одржавање и задату функцију точка; радни услови као што су специјални подови, прашине, висока влажност или екстремне температуре морају бити испитани и анализирани при одабиру точкова да би се обезбедила оптимална преформанса; линија кретања треба да буде без препрека, а запослени треба да има јасну видљивост у правцу кретања; подови морају бити под честим надзором, чишћење и одржавање је од изузетног значаја како би се избегли негативни утацаји. 4. Колица и опрема за гурање, висина ручки треба да буде између лакта и висине кука; за вучење, висина ручки треба да буде између кука и колена; натоварена колица или опрема мора да буде стабилна, јер нестабилна колица или опрема могу да падну и повреде особу или направе оштећење; ручке не треба да превазиђу оквире стране колица да би се избегле повреде током ударања руке о неку површину. 5. Дизајн точка Избор дизајна точка може бити најкритичнији део задатка, јер што је пречник точка већи, то је котрљање, окретање или ваљање лакше. Слика 2. Колица за пренос терета Избор материјала за израду точка Како би се закључило који је бољи точак: од тврдог или од меког материјала, важно је знати како се сваки од тих точкова понаша на површини са препрекама. Уколико је подлога крута, глатка, чиста и истог нивоа, тежак

29 Примењена заштита и њени трендови - Златибор точак направљен од чврстог материјала ће бити идеалан. Међутим, уколико је подлога од меког материјала као што су теписи, простирке или линолеум, преласком тврдог точка преко њих може доћи до њиховог деформисања, односно набирања, што може довести до повећања силе отпора подлоге, а што даље захтева повећање вучне силе на ручици колица. То је ситуација у којој је меки точак много погоднији [7]. У ситуацији када се на подлози налази нека препрека од чврстог материјала од тврдог точка се захтева да се попне на њу како би је прешао. Меки точак ће се деформисати и на тај начин прилагођавајући свој облик препреци прећи је. За то је потребно мање снаге него за пењање на препреку. (а) Слика 3. (а) Тврди и (б) меки точак Избор облика и врсте точка у циљу смањења повреда на раду Величина точка утиче на његову покретљивост. Већи пречник точка смањује неопходну снагу коју запослени мора да генерише, као и ризике од повреда на радном месту. Постоје бројне врсте точкова на тржишту али се треба одлучити за одговарајући [8, 9]. Важност одабира точкова укључује: Разумевање конкретног задатак, услове рада, као и људе који ће обављати посао пре почетка избора точка. Одређивање типа пода по коме ће се точкови кретати: гладак бетонски под, меки тепих или груба површина. Познавање врсте пода може бити од значаја у одабиру точка који се користи за тврду или меку подлогу. Другачијег су дизајна точкови који се користе на грубим површинама и точкови који се користе на меким површинама. Детаљи попут рупа у (б)

30 22 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗАКЉУЧАК поду, испуцалог пода или нечистоћа на поду током радног процеса у тој просторији, такође су од значаја код избора врсте точка. Тврђи точкови најбоље се котрљају на равним подлогама, док мекши точкови на грубљим и оштећеним површинама. Ово укључује компромис између карактеристике материјала и пречника точка. Избор точка зависи и од тежине коју мора издржати током радног процеса познавање капацитета. Познавањем ове вредности можете брзо сузити врсте точкова који могу да се користе. Генерално правило је да сваки точак мора бити у стању да издржи најмање 1/3 укупне тежине терета на себи. Често колица морају имати два точка која се ротирају и два која су фиксирана. За такав дизајн, ротирајући точкови се морају налазити на страни на којој су и држачи. Кочнице могу бити потребне уколико се зна да ће се терет кретати низ нагибе. Тестирање потенционалних точкова под стварним условима рада - циљ је да точак одговара на захтеве хоризонталне силе са нивоима препоручене снаге. За најбоље резултате, тест у стварним условима рада користи мераче силе, динамометре, при гурању или вучењу да би се измерили почетна сила, сила током кретања точка и ротациона сила. Мешање ручног и аутоматског управљања код гурања или вучења може бити од великог значаја у неким ситуацијама. Понекад један или више запослених могу да обављају делове радног задатка, али у неким ситуацијама је неопходно аутоматско управљање (нпр. када се терет гура уз или низ нагиб). Разматрање средине у којој се точак креће важно је да ли ће точак бити на отвореном, где пада киша, влада висока или ниска температура или на болничком кревету који се креће по поду који се чистити детерџентима. Стога је веома битно знати, приликом избора точкова, да ли ће бити потребно често одржавање точкова, да ли ће бити потребна честа замена истих, или ће точкови захтевати мало или никакво одржавање. Као што је речено, ергономија предстваља научну дисциплину која се бави разумевањем интеракције између људи и осталих елемената посматраног система, па применом теоријских сазнања, принципа и метода на дизајн и производњу има за циљ одржавање људског здравља. Ергономија данас игра важну улогу у одеђивањању напрезања човека приликом обављања свакодневних активности, а све са циљем очувања здравља и нормалног функционисања запосленог. Уколико се познају физиолошки процеси људског организма могуће је предвидити и спречити појаву грешака узрокованих неприродним условима околине. Од изузетног је значаја да запослени не обољева од опасности и штетности које су повезане са условима рада, јер је основни циљ да се

31 Примењена заштита и њени трендови - Златибор постигне друштвено благостање на раду. Да би се остварио овај циљ неопходно је да послодавци буду упознати са значајем примене ергономије приликом рада њихових запослених. То је важно јер је доказано да на радним местима где се примењује ергономија запослени након радног времена одморни одлазе кући и могу да се посвете другим активностима које побољшавају њихово здравствено стање. Такође, примена ергономије може ефикасно да утиче на побољшање мотивације запослених да задовољнији одлазе на посао и при томе се још више труде приликом испуњавања радних задатака. Ово је од изузетног значаја, јер су тиме послодаваци на добитку. Задовољни запослени остварује много боље резултате који директно утиче на профит послодавца. Улагањем у ергономију на раду постиче се безбеднији и здравији рад запослених који доноси знатно мање повреда и обољења на раду, а самим тим и већи профит послодавца јер не плаћа трошкове лечења, осигурање, адвокате... ЛИТЕРАТУРА [1] Ergonomics in the Workplace, Health and Safety Authority [2] Daniela Ristić, Ergonomija rada i psihofizičke štetnosti, skripta, [3] Helander M, A Guide to Ergonomics in Manufacturing, Taylor &Francis, [4] Health and Safety Authority, Management of Manual Handling in the Workplace, [5] Kelly Estevez, Workplace Ergonomics Guide Introduced by Caster and Wheel Technology Expert, Caster Industry News & Events, Workplace Ergonomics, January 13th, [6] Anton Malek, The Link between Casters and Ergonomics, Caster Technology, Workplace Ergonomics, December 16th, [7] Anton Malek, Why a Soft Wheel Outperforms a Hard Wheel, Caster Technology, December 16th, [8] Anton Malek, Caster Problems: 10 Reasons Casters Fail, Caster Problems, Caster Technology, April 20th, [9] Anton Malek, 10 Key Material Handling Tips to Reduce Workplace Injuries, Caster Technology, Workplace Ergonomics, May 19th, 2015.

32 24 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УТИЦАЈ РАЗВОЈА ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА НА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ Жарко Јанковић Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду у Нишу Резиме У раду се анализира развој техничких система и њихов утицај на безбедност радног места. Да би се могао разумети проблем професионалног ризика на радном месту у односу на развој техничких система у раду су дефинисани различити концепти производних процеса, почев од мануфактурног, индустријског и рачунарско индустријског до потпуне аутоматизације производних процеса. Од времена мануфактурног концепта производње до потпуне аутоматизације техничкотехнолошких система услови рада су се мењали у погледу смањења физичког напора а погоршавали у психолошком напрезању. Посебно је акцент дат утицају аутоматизације на безбедност и здравље на раду. Указано је на могуће проблеме које са собом доносе нове савремене производне технологије. Кључне речи: професионални ризик, технички системи, безбедност и здравље на раду, аутоматизација THE IMPACT OF TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL DEVELOPMENT ON OCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY Žarko Janković University of Nis,Faculty of Occupational Safety Abstract This paper analyzes the development of technological systems and their impact on the safety of the workplace. In order to understand the issue of occupational risk at workplace in line with the development of technological systems, the paper defines various concepts of production processes, strating from manufacturing, industrial, computingindustrial to complete automation of production processes. Working conditions have been changing through periods of manufacture to complete automation of techical-technological systems; physical efforts have been reduced, while physchological strain have been increased. A special significant has been given to the impact of automation on occupational health and safety. The potential problems of new and modern production technologies have been emphasized here. Key words: occupational risk, technical systems, occupational health and safety, automatization УВОД У тежњи за лакшом обрадом производа, човек је увек водио рачуна о томе да рад буде што лакши и безбеднији. Ту се, у ствари, налазе и први зачеци заштите на раду, која је, заједно са развојем производних снага, еволуирала у једну интердисциплинарну науку. У суштини посматрано, у овом раду се жели да истакне одређена корелација између техничко-технолошког развоја и какав овај развој има утицаја на безбедност и здравље на раду. Важан утицај на техничко-технолошки развој имала је индустријска производња. Међутим, у данашње време развој индустријске производње

33 Примењена заштита и њени трендови - Златибор представља увођење нумеричког управљања техничким системима, којим се постиже аутоматско управљање без физичког оптерећења и замарања радника. Почетак аутоматизованог развоја техничких система датира од године прошлог века. Интензиван развој електронике је омогућио аутоматско управљање процесом производње. Посебан допринос оваквом процесу производње и развоју техничко-технолошких система огледа се у томе што је овај систем постао јефтинији и поузданији. Значајан корак у даљем развоју техничко-технолошких система представља конструисање рачунски управљаних машина. Увођењем флексибилне аутоматизације, комбиновањем јединица за нумеричко управљање и рачунара, омогућено је мање физичко напрезање радника и његово удаљавање из опасних процеса рада. Виши ниво развоја техничкотехнолошких система представља увођење робота у процес производње. На овај начин је омогућен развој аутоматизованих производних система, који врше интеграцију планирања производње и праћење процеса рада. За тотално аутоматизовани начин производње фабрике без радника потребно је извршити даље повећање аутоматизације процеса рада. На овај начин би се у будућности сасвим елиминисало присуство радника (оператора) у непосредној производњи и у зони присуства опасности и многобројних штетности по здравље раднике. Угроженост радника од могућих повређивања механичког дејства као и сви други ризици практично би били сведени на најмању могућу меру или потпуно елиминисани. ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ Сагледавањем савремених спознаја и насталих промена у домену деградације природе и поражавајућих промена њеног стања уочава се сва трагика утопистичких филозофија поимања квалитета човековог живота. С тим у вези, техничко технолошки развој у 21. веку се може сагледати кроз глобалне проблеме опстанка. Анализирањем квалитета живљења човека преко глобалних проблема опстанка, и резултата његове делатности који су довели до цивилизацијског прогреса, долази се до поражавајућих констатација: a) Човек је решио само један глобални проблем, и то опасност од животињског света; b) Створио је пет нових, веома озбиљних и изражено крупних проблема и то: (еколошки; материјални; енергетски; демографски и морални); c) Увећао је три проблема из првог периода развоја, и то: проблеме глади; рата и епидемија. Поред изнетих поражавајућих констатација, проблем се још више усложњава када се наведени глобални проблеми безбедности човека при обављању својих делатности поделе у две групе, и то: A. Основни проблеми - који су настали независно од делатности и воље човека, и B. Допунски проблеми - које је створио човек својим несавесним деловањем.

34 26 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Ова два проблема до почетка 21. века проучавана су одвојено и сматрало се да нису међусобно зависни. Међутим, развојем технологија - нажалост - успоставља се, у негативном смислу, зависност основних глобалних проблема од делатности човека. Као доказ довољна је спознаја да су се некада планетарне непогоде и катастрофе дешавале независно од човека, што данас није увек случај. У природи се константно одвијају два супротносмерна процеса, чиме је обезбеђен затворен циклус кружења материје, и то: - усложњавањем природних функционалних елемената и система, тј. стварањем система вишег нивоа од елемената и система нижег нивоа, и - њиховим упрошћавањем, односно, разграђивањем сложенијих система, система вишег нивоа, у системе и елементе нижег нивоа, а који тиме постају сировинска база за поновно усложњавање. Човек је проучавајући Природу и откривајући њене законе упао у замку. Не сагледавајући у довољној мери природне механизме и принципе у потпуности, њене процедуре и законе, створио је своје функционалне системе (вештачке системе) који су све сложенији. Резултат оваквих човекових активности су производне технологије које угрожавају опстанак човека на Земљи, јер су процеси рециклаже у неким технологијама непознати, минорни или се не спроводе. ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ Основе техничко-технолошког развоја у периоду који је иза нас, чиниле су: - заблуде да су природни ресурси бесконачно велики и да развој технике и технологије неће изазвати промене стања у биосфери; - научна сазнања која су одговарала производним технологијама, и - техничко-економски критеријуми вредновања производних технологија, базираних на похлепи човека. Последице оваквог развоја су: - сагледавање времена - блиске будућности - у коме ће бити исцрпљени природни ресурси градивних и енергетских материјала, и - озбиљни поремећаји стања биосфере и алармирајућег, све прогресивнијег, нестајања у великом броју читавих еко-заједница. Убрзани техничко-технолошки прогрес условљен развојем нових технологија, материјала и информационих система довео је до промена у садржају и карактеру људског рада, као саставног елемента сваког производног технолошког система. Производни технолошки систем као скуп улазних елемената (материјал, средства рада, пројектоване технологије, људски рад) и излазних елемената (готови производи) је окружење које пресудно утиче на смањење или увећање професионалног ризика у односу на примењене системе зашттите. Какав ће систем заштите да се примени зависи од опасности и штетности које са собом носе нове процесне технологије. Неповољни параметри радне средине (штетне материје, испарења, издувни гасови, бука, вибрације) могу негативно утицати на безбедност и здравље на радном месту при коришћењу различите опреме за рад. Као

35 Примењена заштита и њени трендови - Златибор саставни део спречавања тих нежељених утицаја развили су се различити технички системи заштите. Ови системи заштите служе да омогуће безбедан рад, уз несметано обављање технолошког процеса. За адекватну заштиту радника у току обављања процеса рада захтева се детаљно идентификовање опасности и штетности у свим фазама производно-технолошког система, као и изучавање законитости настанка поремећаја у прозводно технолошким системима и какве опасности и штетности ти поремећаји могу проузроковати. Основу индустријских система чине средства рада. С обзиром на специфичности и испољене одређене карактеристике у току развоја опреме за рад и њиховог утицаја на индустријске системе, могу се издвојити три карактеристична периода. У односу на поменута три периода развоја опреме за рад, у времену у коме живимо, важно је истаћи трећи период аутоматизованог начина производње. У трећем периоду аутоматизованог процеса рада, радно место и параметри радне средине се суштински мењају и, с тим у вези, мења се и узајамни однос између опреме за рад и радника, мења се место, положај и улога радника у радном простору. Могућности угрожавања радника се, због измењених услова у радној средини мењају, јер су промењени и узрочници који могу довести до његовог физичког или менталног повређивања са повећањем стреса на радном месту. У табели 1 су дата три развојна периода опреме за рад са најважнијим карактеристикама сваког периода. Табела 1. Периоди развоја средстава рада са најважнијим карактерстикама Период Средства рада КАРАКТЕРИСТИКЕ I Универзална Отпочиње увођење машина у производни процес Извор енергије постаје машина уместо човек Задржава се занатски начин производње Машина је опште намене - универзалног типа Радник још ради све операције у процесу обликовања производа II Специјализована Специјализација машина по технолошким операцијама Радник опслужује машину материјалом који се обрађује, надзире рад машине и врши њену оправку Рад човека постаје индиректан Он не врши обраду директно на предмету рада, већ то чини машина коју он снабдева, надзире и подешава. III Аутоматизована Човек не учествује у операцијама обраде Аутоматизовани су: рад машине, команде, токови материјала по свим фазама обраде Радник нема физичко напрезање, ризик од механичких опасности је незнатан Повећан је проблем психофизиолошког напора, менталног оптерећења и професионални стрес.

36 28 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Даљи развој технолошких система и опреме за рад стварају раскорак између потенцијалних могућности машине и крајњих психо физиолошких могућности човека. У већини случајева, машина смањује захтеве човека у физиолошком погледу, али их знатно повећава у психолошком. Полазећи од човекових недостатака у односу на машину, при пројектовању и конструкцији машине треба настојати да се све оне операције које превазилазе границу психо физичких могућности човека пренесу на машину. На тај начин ће се пронаћи најповољније могућности за оптималну и ефикасну међузависност елемената у систему човек машина, [1]. КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ У ОДНОСУ НА ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ Опасности и штетности по интензитету дејства мењали су се у зависности од временског перида техничко технолошког развоја. Анализа интензитета касрактеристичних опасности и штетности које су биле изражене у прошлом веку приказана је дијаграмом, слика 1. Слика 1. Дијаграм промене интензитета опасности и штетности у двадесетом веку Почетком прошлог века најизраженије су биле механичке опасности, док су проблеми психофизиолошке природе били безначајни. Међутим, на крају прошлог века сасвим су друге улоге у односу на поређења ова два негативна фактора по безбедност радника. Интензитет опасности од повреда механичког дејства је знатно мања, али се зато знатно повећао интензитет

37 Примењена заштита и њени трендови - Златибор психофизиолошких проблема са тенденцијом сталног пораста, а све због преласка на нов аутоматизован начин производње. Двадесети век је време у коме су аутоматизовани производни системи доживели свој пуни развој, и то нарочито у другој половини двадесетог века са појавом рачунара. На основу анализе услова рада и техничко-технолошког развоја у прошлом веку може се констатовати следеће: Процесом аутоматизације радник се све више удаљава из опасних зона, при чему су и повреде механичког дејства од покретних делова машина сведене на минимум или су у појединим технологијама потпуно елиминисане. Као резултат развоја аутоматизоване опреме за рад и технолошког напретка од половине двадесетог века, може се констатовати да је интензитет опасности од механичких повреда смањен што показује и крива на дијаграму - (М п ), слика 2. Измењени су услови човековог оптерећења, јер аутоматизацијом технолошких процеса и производње физички напори радника се своде на минимум, док се психичка оптерећења значајно увећавају. Ово се манифестује наглим порастом психолошких обољења, што показује крива на дијаграму - (П о ), слика 2. Аутоматизација процеса доводи до неслућених размера прераде свих врста материјала, што се манифестује све већим хемијским и радијационим загађењем радне, а нарочито животне средине. Последица овог стања је веома изражен пораст интензитета опасности од професионалних болести, што показује крива на дијаграму - (П б ), слика 2. Применом нових технологија педесетих година прошлог века све је израженији утицај штетног зрачења, што показује крива на дијаграму - (З р ), слика 2. Доминантан утицај у наредном периоду има штетно дејство буке и вибрација која настају у процесу коришћења опреме за рад, што показује крива на дијаграму-(б&в), слика 2. УТИЦАЈ АУТОМАТИЗАЦИЈЕ НА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ У досадашњем развоју друштва, међусобни однос улоге човеке у односу на машину могуће је идентификовати кроз три концепта: мануфактурни, индустријски и рачунарско-индустријски. У зависности од тога каква је улога човека у производном процесу рада машине он може бити мање или више угрожен. Угроженост радника који опслужује машину зависи од степена њене аутоматизације. Уколико се посматра систем човек-машина" као кибернетски процес (процес преношења, примања, обраде и одавања информација у затвореном кругу), информације се деле на оне која машина пружа човеку и оне које човек пружа машини. При томе је круг потпуно затворен, јер реакција човека представља улазни податак за машину, а дејство машине и сигналних уређаја улазни податак за човека.

38 30 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Улазне податке човек прима перцепцијом од стране сигналних уређаја машине. На сигналним уређајима се очитавају подаци за доношење одлуке на коју реагује човек. Међутим, осим података које дају сигнални уређаји машине, човек прима и допунске улазне податке из спољне средине, који утичу на његово понашање у процесу рада. Ти спољни улазни подаци из радне средине (као што су: превелика топлота или хладноћа, бука и вибрације, лоше осветљење, прекор од стране руководиоца и слично), негативно утичу на радника и могу проузроковати смањење концентрације при раду уз повећање његове угрожености на радном месту. Аутоматизација индустријских процеса уз миниминизирање присуства човека на рутинским пословима у производњи представља давнашњу жељу и стални тренд у техничко-технолошком развоју. Аутоматско одвијање процеса производње и аутоматско управљање, поред тога што ослобађа човека од рутинског рада, обезбеђује му тиме довољно времена за креативне делатности и утиче поред осталог, на три битна елемента, и то на: повећање продуктивности; подизање квалитета производа и остварење позитивних економских ефеката. Анализом мотива који су довели до развоја механизације и аутоматизације у производњи, могу се издвојити следећи разлози: - да се смањи или елиминише удео људског тешког рада у призводном процесу; - елиминисање угрожености човека од средстава рада, односно, стварање безбедних услова рада у производњи и елиминисање могућих повреда; - заштита здравља радника у процесу производње; - економски разлози, ради остварења што већих економских ефеката - добити; - технички разлози како би се превазишли проблеми који произлазе из ограничених могућности и способности човека и - тржиште радне снаге, односно, да би се разрешио проблем недостатака квалификоване радне снаге. Аутоматизација индустријских процеса, уз минимално присуство човека у производњи, представља стални тренд у развоју производних односа. Аутоматско одвијање процеса производње и аутоматско управљање, поред тога што ослобађа човека од рутинског рада, обезбеђује му тиме довољно времена за креативне делатности. У аутоматизованим процесима машина је бржа, прецизнија, снажнија али мање прилагодљива, док је човек спорији, склон грешкама, релативно је слаб, али је зато прилагодљив на променљиве ситуације у процесу рада. Прва разматрања о аутоматизацији технолошког система била су везана за оптималан начин производње од стране човека, а касније коришћењем адекватне опреме за рад. Аутоматизација је при томе третирана и схваћена као степен на коме је човеков рад замењен аутоматизованом опремом, а мерен производњом, односно, производима као излазним резултатом из система. Међутим, за објективну оцену производних система различитих нивоа аутоматизације неопходно је поред познавања производних

39 Примењена заштита и њени трендови - Златибор резултата, изражених производима, сагледати и све друге факторе и чиниоце који се директно или индиректно одржавају на човека и утичу на квалитет његовог живљења, као што су: заштита радника у процесу производње, квалитет радне и животне средине, психо-физичко ангажовање и оптерећење радника и одраза на његово здравље, ниво ризика на радном месту и слично. С обзиром на реалност данашњице да постоје фабрике без људи, што значи производни системи у којима је остварена потпуна аутоматизација, могу се издвојити четири периода од доба искључивог мануелног рада до тоталне аутоматизације, и то: 1) Први период карактерише коришћење опреме за рад као што су: разни ручни алати и алатке, мерни инструменти и слично. 2) Други период карактерише коришћење мотора и машина који својом снагом вишеструко превазилазе снагу човека уз непознавање проблема замора мерено људском издржљивошћу. 3) Трећи период карактерише коришћење опреме за рад која је олакшавала обављање одређених радних операција. Уствари ова опрема за рад представља почетак периода праве аутоматизације, јер прва два периода се могу сматрати етапама механизације, која се третира као аутоматизација нижег нивоа, или како је многи аутори декларишу - као посебан део аутоматизације. 4) Четврти период карактерише коришћење опреме за рад која преузима све функције човека, при чему је добијен потпуно аутоматизовани производни систем. Овај период обележава опрема за рад која потпуно елиминише потребу човековог учешћа у одређеној производној операцији, односно, као крајње доводе до удаљавања човека из производног процеса у случају потпуне аутоматизације преузимајући све функције човека. У тотално аутоматизованим системима где је потпуно остварена аутоматизована производња фабрике без људи безбедност у физичком смислу је заступљена на највишем нивоу, али су зато психофизиолошке последице знатно повећане. ЗАКЉУЧАК Сталним развојем техничко технолошких система мења се концепт улоге човека у односу на коришћење машине: прво је машина била помоћ човеку у производном процесу, затим је човек постао управљач машине и коначно човек постаје монитор машине. Човек је створио машину, али машина је заробила човека и човек ради али не живи више (Ганди). Развој електронике и микропроцесора, и на њима настале информацијске технологије омогућио је скоро потпуну заштиту физичког интегритета човека у радној средини. Међутим, брзи техничко-технолошки развој редуковао је покретне функције човека уз продужавање времена са статичким оптерећењима и нервном напетошћу. Вековни захтеви човека везани за физичку заштиту на раду сада су задовољени, али се јављају далеко озбиљнији проблеми који доводе до психолошких поремећаја и оболевања радника, као и професионалног ризика без обзира на њихов однос према раду.

40 32 Примењена заштита и њени трендови - Златибор На крају се може закључити да и поред сталног развоја техничкотехнолошких система, још увек нема апсолутно безбедних који би омогућавали обављање радних операција без ризика, односно неких последица по физичко и психичко здравље запослених. Разлог за немогућност да се ризици потпуно елиминишу садржан је у комплексу многобројних субјективних фактора који се односе на човека и оних објективних фактора који се односе на техничко-технолошка решења. ЛИТЕРАТУРА 1 Јанковић, Ж.: Развој техничких система заштите, Национална конференција са међународним учешћем, Зборник радова, , Факултет заштите на раду у Нишу, март Јанковић, Ж.: Ризик од опасности механичког дејства, 1. Међународна научна конференција Безбедоносни инжењеринг и 11. Међународна конференција Заштите од пожара и експлозије, Зборник радова, , Нови Сад, октобар Zeljković, V., Đapić, M., Janković, Ž.: Machine Safety and Mechanical Hazards, International Conference Dependability and Quality Management - DQM 2006, , Belgrade, Encyclopaedia of Occupational Health and Safety, fourth edition, Volume II, Accidents and safety management, Moving Parts of Machines ( ), Machine Safeguarding ( ), International labour office, Geneva, ( )

41 Примењена заштита и њени трендови - Златибор БЕЗБЕДНОСТ ИНФОРМАЦИЈА И ПРОЦЕНА РИЗИКА У ПРЕКРШАЈНОМ СУДУ ЧАЧАК Никшић Петар, Домановић Богдан Висока школа техничких струковних студија, Чачак, Прекршајни суд Чачак Резиме Рад третира проблематику примене захтева стандарда СРПС ИСО 27001:2011 и његове имплементације у Прекршајном суду у Чачку.У уводном делу рада приказани су захтеви стандарда за безбедност информација СРПС ИСО 27001:2011. У следећим поглављима рад приказује начин складиштења података и начин контроле приступа нформацијама. У наставку рада су дати методологија и критеријуми за процену ризика, као и пример процена ризика за безбедност информација. Кључне речи: безбедност информација, ризик, складиштење података, контрола приступа информација-ма, мрежна сигурност INFORMATION SECURITY AND RISK ASSESSMENT IN THE MAGISTRATES COURT CACAK Nikšić Petar, Domanović Bogdan Technical College Cacak, Magistrates Court, Cacak Abstract The paper deals with the problem of applying the requirements of ISO 27001: 2011 and its implementation in the Magistrate's Court in Čačku.U introductory part presents the requirements of standards for information security ISO in In the following chapters, the work shows the way of storing data and a way of controlling access to nformation. In continuation of the work are given the methodology and criteria for risk assessment, as well as an example of risk assessment for information security. Key words: information security, risk, storage, access control information, network security УВОД Информација је имовина која, као и друге важне пословне имовине, има вредност за организацију, а тиме и потребу како да буде заштићена на одговарајући начин. У којој год форми информација била, којим год начином била саопштена или ускладиштена, увек мора бити примерено заштићена. Међународни стандард ИСО је припремљен да се обезбеди модел за успостављање, имплементацију, рад, праћење, преиспитивање, одржавање и побољшавање система менаџмента безбедношћу информација (ИСМС). ИСО специфицира захтеве за успостављање, имплементацију, примену, праћење, преиспитивање, одржавање и побољшављање документованог ИСМС-а унутар контекста укупних пословних ризика у организацији. ИСМС је пројектован тако да обезбеди избор одговарајућих и сразмерних безбедносних контрола које штите информациону имовину и пружају поверење заинтересованим странама. Наведени стандард усваја модел "планирати-урадити-проверитиделовати" (Plan-Do-Check-Act, PDCA), који се примењује да структурира све

42 34 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ИСМС процесе. Табела 1 илуструје како ИСМС узима као улаз захтеве за безбедност информација и очекивања заинтересованих страна и помоћу неопходних активности и процеса производи излазну безбедност информација која испуњава те захтеве и очекивања. Табела 1 Планирати Успоставити ИСМС политику, циљеве, процесе и процедуре (успоставити ИСМС) битне за менаџмент ризиком и побољшање безбедности информација да би се постигли резултати у складу са укупном политиком и циљевима организације Урадити (имплементирати и примењи- процесе и процедуре Имплементирати и примењивати ИСМС политику, контроле, вати ИСМС) Проверити (пратити и преиспитивати ИСМС) Деловати (одржавати и побољшавати ИСМС) ЗАХТЕВИ ИСО Оцењивати и, када је применљиво, мерити перформансе процеса у односу на ИСМС политику, циљеве и практично искуство и извештавати о резултатима који се односе на преиспитивање од стране руководства Предузимати корективне и превентивне мере, засноване на резултатима интерне провере ИСМС-а и преиспитивањима од стране руководства или другим релевантним информацијама, за постизање сталног побољшавања ИСМС-а Организација да би успоставила ИСМС мора да: а)дефинише подручје примене и границе ИСМС-а у односу на карактеристике пословања, организацију, њену локацију, имовину и технологију, укључујући и детаље о свим изостављањима и образложења за та изостављања из подручја примене; б) Дефинише политику ИСМС-а у односу на карактеристике пословања, организацију, њену локацију, имовину и технологију; ц) Дефинише приступ оцењивању ризика у организацији; д) Идентификује ризике; е) Анализира и процењује ризике; ф) Идентификује и процени опције за поступање са ризицима; г) Изабере циљеве контрола и контроле за поступање са ризицима; х) Добије одобрење руководства за предложени преостали ризик; и) Добије ауторизацију руководства за имплементацију и примену ИСМС-а и ј) Припреми изјаву о применљивости. Организација да би имплементирала и применикла ИСМС мора да: а)формулише план поступања са ризиком у којем су идентификоване одговарајуће мере руководства, ресурси, одговорности и приоритети за управљање ризицима за безбедност информација; б) Имплементира план поступања са ризиком како би се достигли идентификовани циљеви контрола, који обухвата разматрање финансирања и поделу улога и одговорности; ц) Имплементира програме обуке и подизања свести;

43 Примењена заштита и њени трендови - Златибор д) Управља применом ИСМС-а; е) Управља ресурсима за ИСМС; ф) Имплементира процедуре и остале контроле погодне да омогуће тренутно откривање догађаја у вези са безбедношћу и одговоре на инциденте нарушавања безбедности. Организација да би пратила и преиспитивала ИСМС мора да: а)спроведе процедуре за праћење и преиспитивање и остале контроле; б) Предузима редовна преиспитивања ефективности ИСМС-а (укључујући испуњење ИСМС политике и циљева и преиспитивање безбедносних контрола) узимајући у обзир резултате провера безбедности, инциденте, резултате мерења ефективности, предлоге и повратне информације од свих заинтересованих страна; ц) Мери ефективност контрола ради верификације да су захтеви за безбедност испуњени; д) Преиспитује оцењивање ризика у планираним интервалима, преиспитује преостали ризик и идентификује прихватљиве нивое ризика; е) Спроводи интерне провере ИСМС-а у планираним интервалима; ф) Предузима редовно преиспитивање ИСМС-а од стране руководства; г) Ажурира планове безбедности узимајући у обзир резултате праћења и преиспитивања; х) Записује активности и догађаје који могу имати утицај на ефективност или перформансе ИСМС-а. Организација да би одржавала и побољшавала ИСМС мора да: а)имплементира и идентификује побољшања у ИСМС-у; б) Предузима одговарајуће корективне и превентивне мере. Примењује знања стечена из искустава о безбедности других организација и оних сопствених; ц) Саопштава мере и побољшања свим заинтересованим странама онолико детаљно колико то одговара околностима; д) Осигурава да побољшања достигну предвиђене циљеве. У даљем тексту се наводе примери како Прекршајни суд у Чачку испуњава неке од захтева ИСО НАЧИН СКЛАДИШТЕЊА ПОДАТАКА Сви електронски записи (траке, хард дискови ЦД-и, ДВД-и итд.), који садрже резервне податке, су ускладиштени у простору отпорном на ватру, воду, електромагнетно зрачење и ударце, у наменском сефу. Сеф је лоциран у посебној просторији Прекршајног суда Чачак која је обезбеђана од неовлашћеног приступа. Метод који се примењује на све рачунаре на појединим мрежама унутар Прекршајног суда Чачак је израда копија помоћу услужних програма за копирање (вackup), који на сваком рачунару у задато време по унапред израђеном распореду копије смешта на одговарајући медиј или локацију где се налази хард диск намењен за чување информација. Распоред израде копија зависи од битности подата на рачунарима. Копије података на рачунарима који

44 36 Примењена заштита и њени трендови - Златибор садрже битне информације израђују се сваког месеца. Распоред и темине израде резервних копија одобрава руководство организације. Динамика вackup података: ЕРП - сваког петка Рачуни за клијенте - бацк-уп података уз захтев и одобрње клијента Backup електронске поште - једном недељно Архивирање припрема за штампу - на компакт дискове (СD) Поред копија које се чувају на СD или DVD, једном недељно копира се помоћу интерног вackup програма уграђеног у сам Wиндоwс ОС, подаци се чувају на посебном екстерном хард диску за вackup на истуреној локацији. Руководилац ИТ сектора је одговоран за складиштење инсталације електронских записа, њихово одржавање и надгледање у сефу. Само особи, чије име се налази на Сагласности о складиштењу резервних података датој од стране руководства организације је дозвољено да узме траку или диск из сигурносног сефа. Руководилац ИТ сектора мора имати запис о датуму ускладиштења, садржини и серијском броју електронских записа ( трака, хард дискова, СD -а, DVD -а итд ), који су у сефу. Надгледање сефа се мора вршити сваког месеца. За ту активност, одговоран је представник Менаџмента за безбедности информација. КОНТРОЛА ПРИСТУПА ИНФОРМАЦИЈАМА Да би се спречио неовлашћен приступ информацијама од вредности за Прекршајни суд Чачак од стране трећег лица или подуговарача, одговарајуће безбедносне контроле се сматрају обавезним. Детаљи зависе од природе информација и ризика који су повезани са њима, тако да се намеће потреба да се процене ризици и у складу с њима се изгради одговарајући тип контроле. Контроле техничког приступа укључују: Идентификацију корисника и потврду; Ауторизацију приступа, углавном кроз лозинку; Шифрирани подаци у складу са политиком шифрирања података и стандардима који одређују алгоритме, дужину лозинки, лозинке управе итд. Бројање (провера) броја корисника који приступају мрежи, плус аларми опрезности, којима се предупређују покушаји неовлашћеног приступа, када је то могуће. Процедуралне компоненте контрола приступа морају бити документоване. То укључује: Избор поузданих лозинки; Детерминисање и формирање одговарајућих логичких права приступа; Провера и ако је потребно, ревизија контроле приступа да би се одржала усаглашеност са захтевима: Физичке контроле приступа морају укључивати: Вишеструке контроле које укључују параметре и унутрашње баријере; Квалитетну опрему; Одговарајуће забране са посебним начином отварања; Приступ мрежи употребом ауторизованих уређаја (регистри за посетиоце)

45 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Ако делови опреме Прекршајног суда Чачак морају бити уступљени трећем лицу, оператер, који њом рукује, мора обезбедити услове у којима ће та опрема бити изолована од других система. Ако је Прекршајни суд Чачак. уговорио са трећим лицем обављање пословних задатака на другој локацији, мора се проверити да ли просторије трећег лица одговарају критеријумима безбедности, дефинисаним уговором. Провера се мора односити и на ниво услуга, наведених у уговору, приликом чега ће се одредити да ли је ниво услуга одговарајући уговореном нивоу који је наведен у уговору, уколико има одступања, примењују се контроле. Учесталост провера мора одредити руководство, на сугестију интерних проверавача, преставника руководства за безбедности информација или правне службе. Руководство је надлежно за именовање одговарајућих руководилаца пословних процеса у којима учествују трећа лица, који ће надзирати пословне активности трећих лица и старати се да се следи политика организације. МЕТОДОЛОГИЈА И КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА Методологија процене ризика кроз коју се процена ризика имплементира има следеће фазе: узимање у обзир главних информационих вредности Прекршајног суда Чачак и подела на категорије. Комплетирање Регистар вредности и Процена Ризика. Ово укључује поделу на : Власника вредности, Класификацију вредности, Мерило Вредности и Значај Вредности за Прекршајни суд Чачак Термином значај, Регистар вредности и Процена Ризика подразумева усклађивање са правном регулативом и контролним захтевима стандарда. Потом се разматрају могући ризици везани за безбедност информација (претње рањивости и утицаји), који могу утицати на Информационе вредности. Резултати се уписују у Процене ризика, Регистар вредности и Процена Ризика. Процена ризика идентификује претње и рањивости везане за информационе вредности. За израчунавање ризика, користе се следећи поступци: Примарна брига за безбедност Примарна брига за безбедност означава утицај који одређена претња и рањивост имају на губитак поверљивости, интегритет и расположивости информација. У документу Регистар имовине и процене ризика у одговарајућој колони оцењујемо и уписујемо C, уколико се највиши степен негативног утицаја одражава на поверљивост, I, уколико се одражава на интегритет, А уколико се одражава на расположивост. Вероватноћа У сврху Процене безбедносног ризика, следећа табела се користи, ради процене вероватноће појаве ризика:

46 38 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 2 Вероватноћа Објашњење Број Незнатна Мала вероватноћа појаве 0 Веома мала 2-3 пута у периоду од 5 година 1 Мала До једанпут годишње 2 Умерена До два пута годишње 3 Велика До једанпут месечно 4 Веома велика Више од једног појављивања месечно 5 Изузетно велика Неколико пута недељно или дневно 6 Утицај (Штета) Утицај или штета носи ознаку нумеричке вредности која рефлектује степен оштећења ако дата претња нанесе штету због рањивости. Утицај није повезан са вероватноћом. Ова вредност дозвољава организацији да оцени по одговарајућој табели озбиљност ризика, независно од вероватноће. Ради ове процене безбедносног ризика следећа табела се користи да се процени утицај: Табела 3 Ниво утицаја Објашњење Број Без значаја Без утицаја 0 Мањи Нису потребни посебни напори да се отклони штета 1 Значајан Опипљива штета, велики напор је потребан за отклањање 2 штете. Са наношењем Значајни трошкови и ресурси су неопходни за отклањање 3 штете штете. Настала је штета по углед фирме и умањено је поверење у фирму. озбиљан Велики прекид и губитак веза. Долази до великог угрожавања података и услуга. 4 Веома тежак квар Трајни прекид рада. Потпуно угрожавање радног процеса. 5 Ризик Благовремена процена и умањење ризика је циљ система управљања безбедношћу информација. Математички ризик се може изразити кроз формулу Ризик = Вероватноћа x Утицај, дајући следећи распон вредности ризика. Табела 4 Ниво ризика Објашњење 0 Непостојећи 1 до 3 Низак 4 до 7 Умерен 7 до 14 Висок 15 до 19 Критично висок 20 до 30 Екстремно висок Откривање ризика Што пре организација открије када и како је дошло до појаве ризика, пре ће доћи до реакције и до умањења даљих губитака. Ризици (као и многе

47 Примењена заштита и њени трендови - Златибор преваре), које остану дуго скривене могу да акумулирају велике губитке, чак иако су појединачни инциденти ниско рангирани. Табела 5 Откривање Вероватноћа откривања Вероватноћа неоткривања Екстремно висок Врло очит и лак за откривање 1 Висок Релативно лак за откривање, лако приметан 2 Умерен Може се открити али је потребно улагање 3 напора Низак Тешко се открива, вероватно ће остати 4 скривен Екстремно низак Веома тешко је могуће открити га (скоро немогуће) 5 Рангирање откривања ризика У циљу давања приоритета и рангирања ризика РПР (редослед приоритета ризика) се рачуна по следећој формули РПР = Ризик x Вероватноћа да не дође до откривања За идентификоване ризика донети одлуку да ли је преостали ризик (нпр, ризик који је прихватљив) или ризик захтева примену Контрола из стандарда ИСО 27001:2011 (ПРИЛОГ А); При доношењу одлуке треба узети у обзир следеће критеријуме за прихватање ризика; Ризик са вредношћу ризика мањом од 8 и са степеном приоритета мањим од 10, може се сматрати прихватљивим; Остали ризици се морају узети у поступак отклањања. План третирања ризика План третирања ризика постојеће процене ризика је имплементиран процењивањем ризика и одлуком о начину на који ће се он третирати. Могућности процењивања ризика су идентификоване на следећи начин: Умањење ризика применом одговарајућих безбедосних контрола; Избегавање могућности ризика; Преношење ризика његовим преносом у други пословни процес или другим радним целинама; Прихватање ризика (преостали ризик). Избор контроле и циљева Селекција циљева контроле (из ИСО 27001:2011, Прилог А) је идентификована Изјавом о променљивости. За сваки циљ контроле који је изузет, оправдање за изузимање је унето у запис у Изјави о применљивости. ЗАКЉУЧАК Прекршајни судови су судови посебне надлежности који у првом степену воде прекршајни поступак из области саобраћаја, јавног реда и мира,

48 40 Примењена заштита и њени трендови - Златибор девизни, царински као и поступак према малолетним лицима, а све у складу закона о прекршајима и закона о уређењу судова. Информатор о раду Прекршајног суда у Чачку представља годишњу публикацију која садржи релевантне податке о надлежности, организационој структури и његовом функционисању као и о начину на који заинтересована лица, у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја могу да остваре своја права у односу на информације везане за његову активност и рад. Информационе технологије играју значајну улогу у развоју и одржавању конкурентности савремених организација. Увођење интернета, електронског пословања итд. значајно је унапредило способност организација да брзо реагују на сталне промене које се дешавају у околини у којој организације остварује своје пословне активности. Без примене ових технологија оне тешко могу да преживе на тржишту које се све више глобализује. Отварање информационих ресурса организације према спољњем свету има и своје негативне стране. Информације и информациони ресурси (хардверски и софтверски) изложени су бројним сигурносним претњама као што су рачунарске преваре, индустријске шпијунаже, хакерске саботаже, вируси итд. Опстанак организација је у директној вези са њеном способности да заштити своје информационе вредности. Тако концепт заштите, односно сигурности информација избија у први план. Савремена пословна пракса показује да проблем сигурности информација није искључиви проблем информационих технологија него је то више "пословни" проблем којим мора да се позабави највиши ниво менаџмента организације. У њеној сржи је проблем управљања (менаџмент) ризицима. Серија стандарда ISO/IEC 27000, односно њени стандарди ISO/IEC 27001:20011 и ISO/IEC 17799:2005 дају један хармонизовани приступ управљању ризицима којим су изложене информационе вредносту у организацији кроз развој, имплементацију и одржавање менаџмент система за сигурност информација (Information Security Management System - ISMS). ЛИТЕРАТУРА [1] Broderick, S., ISMS, security standards andsecurity regulations, Information Security Technical Report IT, [2] Димитријевић П., Менаџмент квалитетом, ВТМШ-Земун, Београд [3] Kenning, M., Security management standard - ISO 17799/BS 7799, BT Technology Journal, Vol 19, No 3, July [4] Никшић П., Управљање квалитетом, ВШТСС Чачак, [5] Перовић Ј.М., Менаџмент, информатика, квалитет, Машински факултет, Крагујевац, [6] Пешаљевић М., Интегрисани системи менаџмента организације, Пословна политика,београд, [7] Solms, R., Information security management: why standards are important, Information Management & Computer Security, Vol 7, No 1, [8] ИСО стандарди: ИСО 9001:2000; ISO/IEC 27001:2011; ISO/IEC 17799:2005 [9] Документација ИСМС Прекршајног суда у Чачку,2014.

49 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ ОТПАДОМ НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ ОБАВЕЗА ИЛИ ИЗБОР Ана Петровић Градска општина Младеновац, Република Србија Резиме У тежњи за бољим стандардом и испуњењу својих све већих потреба, човек је достигао огроман технолошки развој али је притом угрозио животну средину. Кроз законске механизме Републике Србије, који су у великој мери усклађени са легислативом Европске уније, Република Србија је направила велики помак у унапређењу заштите животне средине. Међународним конвенцијама о одрживом развоју регулише се прекомерно уништавање животне средине као и утицај друштава нa њу. Поред одрживог коришћења природних ресурса велика пажња је усмерена и на отпад чији је човек једини произвођач. Због свог састава отпад представља велику опасност за животну средину. И поред постојања законског оквира који јасно дефинише обавезе и одговорности субјеката заштите животне средине истраживања показују да је квалитет животне средине на локалном нивоу незадовољавајући и да је још увек у великој мери присутно одлагање отпада на дивље депоније. Такав пример је и градска општина Младеновац. Заоштравањем еколошке ситуације човек је коначно схватио да је питање опстанка његов однос према животној средини. Одрживи развој као концепт којег чини корелација привредног и друштвеног развоја и животне средине, усмерен је на рационално коришћење природних ресурса у циљу подизања квалитета животне средине и квалитета живота. Иако је човекова тежња за напретком и стицањем материјалног богатства пресудна у трајном оштећењу животне средине, увођењем еколошког менаџмента може се постићи и друштвено-економски развој. Уз оптимално коришћење природних ресурса обезбеђује се њихов дугорочан квалитет и довољност. Упоредо са порастом потрошње природних ресурса долази до повећања отпадних материја која због свог састава представља опасност за животну средину. Принцип промене начина потрошње је веома важан, ако не и најважнији принцип одрживог развоја и представља промену потрошачког менталитета који се одликује умереношћу и скромношћу у потрошњи ресурса и у процесу производње и у задовољавању потреба људске врсте. Поступање са отпадом у земљама Европске уније као и стање у овој области различито је од државе до државе. Процењује се да доминира одлагање комуналног отпада на депоније, које су у надлежности општина, иако је то најнепожељнија опција. Резултати недавно спроведеног истраживања на територији општине Младеновац показују да је садашње стање квалитета животне средине на овој територији незадовољавајућ, а да су лоше управљање отпадом и дивље депоније главни проблеми животне средине у општини. Као главни и највећи загађивачи животне средине идентификована је канализација, а одмах за њом комунални отпад. Организованим и добро осмишљеним системом управљања отпадом, постижу се позитивни економски и еколошки ефекти, заштита од загађења, смањују негативни утицаји на животну средину, здравље људи, биљни и животињски свет. Сви ресурси који долазе из животне средине су угрожени и свакако се намеће решење да је кључ људски фактор који немилице троши али који је такође и у улози контролора искоришћења, потрошње истих. У будућности се очекује наставак развоја љуске цивилизације, а како људски фактор има огроман утицај на окружење и трајно оштећење животне средине, велику и значајну улогу имаће доносиоци одлука, менаџери и људи који учествују у планирању развоја.

50 42 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Циљ рада је указати на значај заштите животне средине као основног предуслова одрживог развоја са аспекта управљања комуналним отпадом на локалном нивоу и присутност дивљих депонија као идентификовани проблем општине Младеновац. Иако је ова област регулисана законом, истраживања показују да је Србији потребно још доста рада на достизању стандарда за улазак у Европску унију. Кључне речи: управљање комуналним отпадом, средине, одрживи развој депоније, заштита животне Овај рад ће у целости бити објављен у листу Свет рада, часопису за питања безбедности и здравља на раду, медицине рада и заштите животне средине за југоисточну Европу у издању Центра за социоеколошка истраживања и документацију, Београд. WASTE MANAGEMENT AT THE LOCAL LEVEL - LIABILITY OR CHOICE Ana Petrovic Municipality Mladenovac, Republic of Serbia Abstract: In pursuit of a better standard and of fulfillment of his growing needs, the man has reached a huge technological development but, at the same time, he has endangered the environment.by using legal mechanisms of the Republic of Serbia, that are mainly in compliance with the legislation of the European Union, the Republic of Serbia has made a significant development in protecting the natural environment. By using international conventions on sustainable development, it has been tried to regulate the excessive destruction of natural environment as well as the influence that society has on it. In addition to a sustainable use of natural resources, great attention is directed to the waste produced by the only producer, the man. Because of its composition, waste represents a major threat to the environment. Despite of the existence of the legal framework that clearly defines the duties and responsibilities of the subject of the environment, research shows that the quality of the environment at the local level is unsatisfactory and that disposal of waste in illegal dumps is largely present. Such an example is the municipality of Mladenovac. By tightening the environmental situation, the man finally understood that a question of survival is his attitude towards the environment. Sustainable development as a concept that makes the correlation of economic and social development and the environment is focused on the rational use of natural resources in order to raise the quality of the environment and quality of life. Although the man's desire for progress and acquiring material wealth is crucial in permanent damage to the environment, the introduction of an environmental management can be achieved and the socio-economic development. By the rational use of natural resources, their long-term quality and sufficiency can be ensured. The increase in consumption of natural resources leads to an increase in waste materials which, for their composition, represents a danger for the environment. The principle changes in consumption patterns is very important, if not the most important principle of sustainable development and represents a change in consumer mentality that is

51 Примењена заштита и њени трендови - Златибор characterized by moderation and modesty in consumption of resources in the production process and in meeting the needs of the human species. Waste management in the European Union as well as the situation in this area varies from country to country. It is estimated that the disposal of municipal waste in landfills dominates, which is the responsibility of municipalities, although it is least desirable option. The results of the recently conducted research on the territory of Mladenovac show that the present state of environmental quality in this territory is unsatisfactory, and that poor waste management and illegal dumps are the main environmental problems in the municipality. Sewage has been identified as the main and biggest polluter of the environment, closely followed by municipal waste. By organized and well-thought-out system of waste management positive economic and ecological effects can be achieved as well as protection against pollution, negative impacts on human health, the environment, flora and fauna are reduced. These resources that come from the environment are endangered and certainly the imposed solution is that is the key is the human factor that mercilessly consumes, but which also plays a role of a controller of utilization and consumption of the same. It is expected to continue the development of the human civilization in the future, and that the human factor has a huge impact on the environment and permanent damage to the environment, decision makers will have an important role as well as managers and people who participate in development planning. The aim is to highlight the importance of environmental protection as the basic prerequisite for sustainable development from the aspect of municipal waste management at the local level and the presence of illegal dumps as identified problems of the municipality of Mladenovac. Although this area is regulated by law, research shows that Serbia needs a lot of work on achieving standards for joining the European Union Key words: waste management, waste, environmental protection, sustainable development This paper will be published in the "The World of Labour", journal dealing with issues of health and safety at work, occupational health and environmental protection for South Eastern Europe, issued by the Centre for Socio-Ecological Research and Documentation, Belgrade.

52 44 Примењена заштита и њени трендови - Златибор МОДЕЛ ОПРЕМАЊА ХЕЛИКОПТЕРА МИ-8 У ЗАДАЦИМА ПОМОЋИ ЦИВИЛНОМ СТАНОВНИШТВУ Славиша Влачић, Владимир Грбовић, Момчило Кубурић Војна академија, Министарство одбране, Генералштаб Војске Србије, Војна академија, Министарство одбране Резиме Хеликоптер Ми-8 је стандардни транспортни хеликоптер који се налази у наоружању хеликоптерских јединица Војске Србије. Током више од 40 година експлоатације није доживео ниједну суштинску модернизацију, што утиче на безбедност и ефикасност његове примене. Искуства из употребе овог хеликоптера у задацима помоћи цивилном становништву током 2014.године указала су на правце могућег опремања хеликоптера ради ефикаснијег извршавања наведених задатака. У раду је представљен један од могућих модела опремања хеликоптера Ми-8 наменском опремом за извршавање задатака помоћи цивилном становништву. Кључне речи: Хеликоптер Ми-8, цивилно становништво, наменска опрема MODEL OF EQUIPPING MI-8 HELICOPTER FOR THE TASKS OF HELPING TO CIVILIAN POPULATION Slaviša Vlačić, Vladimir Grbović, Momčilo Kuburić Military Academy, Ministry of Defence, the General Staff of the Army of Serbia, Military Academy, Ministry of Defence Abstract Mi-8 helicopter is the basic type of transport helicopter which is in operational use of Serbian Army helicopter units. During the 40 years of exploitation, it didn t have any kind of modernization and that has major affect on safety and efficiency of its use. Experience from the helicopter exploitation in the tasks of helping civil population during the 2014 th highlighted the possible directions of equipping helicopter for the more efficiency fulfilling its tasks. This paper shows the possible model of equipping helicopter Mi-8 with purposely built equipment for fulfilling tasks of helping to civilian population. Keywords: Mi-8 helicopter, civilian population, purposely built equipment УВОД Елементарне непогоде које су године задесиле Републику Србију нанеле су велику материјалну штету и проузроковале губитке људских живота. У таквим ситуацијама, а у складу са додељеним мисијама и задацима, на помоћи цивилном становништву ангажовани су потенцијали Војске Србије, а нарочито хеликоптерске јединице опремљене транспортним хеликоптерима Ми-8/17. Сложени услови у којима су извођени задаци и велики интензитет напрезања летелица указали су на одређене недостатке ангажованих летелица, посебно Ми-8, што је утицало на безбедност летења. Недостаци могу бити превазиђени усавршавањем мањег или већег обима, односно модификацијом или модернизацијом. С обзиром на ресурсе постојећих хеликоптера Ми-8 и значајна експлоатациона искуства, нарочито у задацима помоћи цивилном становништву, у овом раду је разрађен оквирни модел опремања хеликоптера

53 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Ми-8 како би боље извршавао наменске задатке помоћи цивилном становништву. ХЕЛИКОПТЕР МИ-8 Хеликоптер Ми-8 совјетског порекла припада категорији средњих транспортних хеликоптера. Први пут је полетео јуна 1961.године и од тада је, у различитим варијантама произведен у више од примерака. У војне сврхе користи га 76 држава [1], не рачунајући бројне цивилне кориснике. На простору бивше СФРЈ је од до године за потребе РВиПВО увезено укупно је 93 примерка, у основној транспортној варијанти Т. Данашњу флоту транспортних хеликоптера Ми-8Т Војске Србије чини пет летелица. Поред њих у употреби је један примерак модернизоване верзије овог хеликоптера типа Ми-17 (Ми-8МТ). Користе их две јединице и то 890. мешовита хеликоптерска ескадрила Пегази, 204. ваздухопловне бригаде на Батајници и 119. мешовита хеликоптерска ескадрила Змајеви, 98. ваздухопловне бригаде на аеродрому Ниш [2]. Хеликоптер Ми-8Т је намењен за тактички ваздушни транспорт људства и материјала, за превожење хеликоптерског десанта и ватрену подршку. Поред тога, користи се за задатке трагања и спасавања, за медицинску евакуацију и за извођење радова на тешко приступачном терену. Највећа носивост хеликоптера је 4000 kg. На рачун корисног терета хеликоптера у теретни простор се постављају један или два допунска спремника за гориво ради повећања долета на максимално 930 km [3]. Утовар технике, терета и рањеника врши се кроз утоварна врата на стражњем делу теретног простора преко нарочитих греда. На левој страни трупа налазе се клизна врата за улаз у теретни простор, као и за утовар терета мањих димензија када су главна утоварна врата затворена. Хеликоптер се лако може подесити за санитетску варијанту и у том случају њиме се може превести 12 пацијената на носилима. Ми-8Т је опремљен уређајем за спољње вешање терета типа клатна, који омогућује преношење терета великих димензија тежине до 3000 kg, као и конзолном дизалицом са електровитлом (ЛПГ-2) за подизање (спуштање) терета тежине до 150 kg (или једног човека) при лебдењу хеликоптера изнад земље. Основне тактичко-техничке карактеристике хеликоптера дате су у табели 1. У овој табели могуће је уочити и део просторних, временских и оперативних могућности и карактеристика [4] које је потребно имати на уму приликом планирања употребе хеликоптера Ми-8, посебно од стране структура које се налазе ван система одбране, а које имају утицаја приликом доношења одлуке о ангажовању хеликоптера на задацима помоћи цивилном становништву.

54 46 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 1. Основне тактичко-техничке карактеристике хеликоптера Ми-8Т Погонска група Пречник главног ротора Дужина трупа Дужина трупа када се ротори окрећу Димензије теретног простора (дужина/ширина/висина): Тежина празног Унутрашње гориво Макс.користан терет Оптимална оперативна тежина људства и материјално-техничких средстава који се превозе у хеликоптеру Оптимална оперативна тежина (људства) и материјално-техничких средстава који се превозе као спољњи (висећи) терет Макс. тежина терета (1 човека на спољној дизалици/носила са повређеним) Макс.полетна тежина Макс.брзина на нивоу мора Крстарећа брзина: Плафон лета Макс.долет са доп.резервоарима Тактички радијус Минимална величина терена за слетање хеликоптера Долет са макс.теретом: Макс.време лета Средње време маневра прилаза на слетање са слетањем Теретни капацитет Два турбоелисна мотора ТВ2-117А снаге у полетању по КС сваки 21,29 m 18,30 m 25,24 m 5,15 (7,50) m х 2,34 m х 1,82 m kg 1870 l 4000 kg 3000 kg 2000 kg 150 kg kg 250 km/h km/h 4500 m 930 km km 50 x 50 m 438 km 3 h 45 min 3-4 min kg терета у трупу или подвесно или 24 наоружана војника или 12 рањеника на носилима и 1 санитетски пратилац или 28 путника или лако теренско возило са посадом

55 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Наоружање четири лансера за по 16 невођених ракетних зрна калибра 57 mm (лансери се постављају на бочне носаче само по потреби), као и могућност употрeбе стрељачког наоружања из отвора на транспортној кабини. Осим поменутих могућности веома је битно и познавање наменске опреме хеликоптера, ради бољег разумевања условности ангажовања хеликоптера Ми-8Т у задацима помоћи цивилном становништву. Према важећем Ваздухопловно техничком упутству за управљање хеликоптером, летелица је опремљена специјалном опремом за обављање летова у повољним и сложеним метеоролошким условима (ПМУ и СМУ), дању и ноћу. Међутим, основна варијанта хеликоптера Ми-8Т опремљена је само радио-компасом, који припада радио-навигацијским средствима која своје корене вуку још из Другог светског рата. Управо зато, посаде хеликоптера Ми-8Т, нису у могућности да се у потпуности оспособљавају за летење у СМУ, посебно не у СМУ ноћу. Недостатак адекватне радионавигацијске опреме на хеликоптеру Ми-8Т је разлог због којег није могуће извођење прецизних инструменталних прилаза за слетање дању и ноћу. Део хеликоптера опремљен је 2008.године, током ремонта, вишефункцијским уређајем Garmin GNS530W. GNS530W је вишефункцијски, навигацијско-комуникацијски уређај који у једној физичкој целини-кућишту обједињује GPS пријемник, VOR/ILS пријемник и VHF радио станицу. Намењен је за безбедно вођење навигације у ПМУ и СМУ, извођење прецизних инструменталних прилаза и одржавање радио комуникације. У том циљу, летачу пружа велику количину информација виталних за безбедно извршење лета, укључујући курс лета, стварну и задату линију пута, удаљеност и време лета до навигацијских тачака. Могућност пријема GPS сигнала омогућава стални увид у тренутну позицију ваздухоплова на покретној мапи у боји. Опција уношења у меморију уређаја навигацијских тачака и оријентира, ЗРНС, аеродрома, битних географских објеката (градова, путева, пруга, река, језера, обала итд.) олакшава припрему и вођење навигације, а тиме се скраћује и време ангажовања од добијања задатка. GNS 530W се начелно повезује и са другим уређајима и системима на ваздухоплову, примарно приказивачким подсистемим (GI 106 на хеликоптерима Ми-8) [5]. Ово је уређај ниже, комерцијалне категорије намењен употреби на лаким летелицама. Није повезан са сервисима за пружање метеоролошких података. Постојање наведеног навигацијско-комуникацијског уређаја као и уређаја за разлеђивање, нису довољни сами по себи за ангажовање хеликоптера у СМУ. Хеликоптеру суштински недостају термална осматрачка справа (FLIR), наочаре за ноћно летење, метеоролошки радар и аутоматски уређаји за програмирање и управљање летом. Због ниског нивоа опреме, обука у СМУ још увек није на предвиђеном нивоу да би се могли извршавати летачки задаци у свим условима дању и ноћу.

56 48 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Задаци помоћи цивилном становништву Употреба транспортних хеликоптера Војске Србије базира се на доктрини Војске Србије [6]. Према овој доктрини, свака мисија војске се реализује извршавањем задатака и то: 1. мисија: Одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља одвраћање од оружаног угрожавања, одбрана територије, одбрана ваздушног простора. 2. мисија: Учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету учешће у међународној војној сарадњи, учешће у мултинационалним операцијама. 3. мисија: Подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности помоћ цивилним властима у супротстављању унутрашњем угрожавању безбедности, тероризму, сепаратизму и организованом криминалу, помоћ цивилним властима у случају елементарних непогода и техничких, технолошких и других несрећа. Стални задатак Војске Србије је оспособљавање команди, јединица и установа за извршавање мисија и задатака дефинисаних доктринарним документима. Законом о ванредним ситуацијама уређују се надлежности свих државних органа током ванредне ситуације као и учешће Војске Србије у заштити и спасавању. На основу способности и карактеристика које поседује, РВиПВО има веома значајну улогу у извршавању задатака из треће мисије војске. Улога РВиПВО у пружању помоћи цивилним властима у случају елементарних непогода и техничких, технолошких и других несрећа, је пре свега у ангажовању својих снага на пружању ваздухопловне подршке цивилним властима и/или снагама КоВ у здруженим операцијама. Транспортни хеликоптери имају истакнуту улогу у извршавању задатака пружања помоћи цивилним властима у случају елементарних непогода и могу се сматрати једним од носилаца снага ангажованих из вида РВиПВО на извршавању већине задатака треће мисије Војске Србије. Ангажовање транспортних хеликоптера у пружању помоћи као што је то био случај са поплавама великих размера године, огледало се у извршавању широког спектра задатака, одређених њиховом наменом и карактеристикама, а најважнији су: евакуација угроженог становништва, трагање и спасавање унесрећених лица, хитна медицинска превожења и дотур санитетског материјала, превожење спасилачких тимова (спец.бригада/вс, ГСС, МУП...), дотур критичних материјалних средстава и хуманитарне помоћи, извиђање из ваздушног простора, превожење специјализованих (АБХО, ватрогасних и др.) тимова и опреме.

57 Примењена заштита и њени трендови - Златибор На сличним задацима транспортни хеликоптери би били ангажовани и у другим врстама непогода и несрећа, од којих је потребно издвојити пожаре. Категоријално посматрано, транспортни хеликоптери своје задатке изводе у операцији пружања подршке цивилним властима. Операције пружања подршке цивилним властима је највиши и најсложенији процес облик неборбених активности цивилних структура и снага одбране, у којој се јединственим руковођењем и командовањем, према јединственом поретку, на одређеном простору и у одређеном времену обједињавају и усмеравају њени садржаји ради оствривња постављеног циља [7]. Операције пружања подршке цивилним властима у случају непогода великих размера, изводе се када су угрожени људски животи, животна средина и материјална добра већих размера. Колико извршавање ових задатака тек може да има значај у будућности говоре и подаци да се, на пример, у периоду од до године сваких десет година догађало по 100 природних катастрофа, у периоду од до године било их је 650, а између и 1990.године - чак 2000, док је у десетогодишњем периоду до 2000.године број катастрофа порастао на Тренд показује - да се број ванредних и опасних ситуација из године у годину повећава [8]. Модел опремања хеликоптера Ми-8 Током 47 година употребе хеликоптера Ми-8 на простору Републике Србије, исти нису подвргнути ниједном усавршавању мањег или већег обима, односно модификацији или модернизацији. Изузетак представља уградња претходно описаног уређаја GNS530W. Узимајући у обзир повећан број елементарних непогода, старост хеликоптера чија техничка поузданост неминовно опада, скроман ниво наменске опреме хеликоптера, смањен налет посада услед дугогодишњег недовољног издвајања средстава за одбрану, ангажовање постојеће флоте хеликоптера Ми-8 представља повећан изазов за корисника, што у крајњем може да резултира губитком летелице и посаде, као и цивилних лица којима се пружа помоћ. Такав трагичан случај забележен је марта године када је изгубљен транспортни хеликоптер Ми-17 на задатку медицинске евакуације. Овај догађај, утицао је на преиспитивања стања и перспективе употребе транспортне хеликоптерске флоте, не само у Војсци Србије већ и у хеликоптерској јединици МУП. Први закључак, уродио је интензивним преговорима са произвођачима транспортних хеликоптера у циљу набавке две до четири летелице, што је у складу са финансијским могућностима државе. Међутим, овај корак не значи избацивање из употребе хеликоптера Ми-8. Како би се смањили евидентни ризици у извршавању комплексних задатака помоћи цивилном становништву који се, готово по правилу одвијају у сложеним организационим и метеоролошким условима, размотрено је више модела опремања хеликоптера Ми-8 у задацима помоћи цивилном становништву. Анализом карактеристика, а нарочито наменске опреме хеликоптера који се у другим државама користе на овим задацима искристалисан је потенцијални модел опремања хеликоптера Ми-8.

58 50 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Савремени хеликоптери опремљени су термалним осматрачким справама (FLIR), наочарима за ноћно летење, метеоролошким радаром, аутоматским уређајем за програмирање и управљање летом, рефлекторима, корпама, ведрима, појасевима, дизалицама, мрежама, сајлама, лежаљкама, бакљама и сл. Узимајући у обзир временске ресурсе хеликоптера Ми-8 у саставу РВиПВО који се неминовно ближе крају свог животног века, евидентно је да у усавршавању хеликоптера треба бирати економски исплативу наменску опрему која накнадно може бити употребљена или интегрисана на другим хеликоптерима, било да се ради о хеликоптерима истог типа (Ми-17 новије производње) или другим типовима хеликоптера. Термална осматрачка справа (FLIR - Forward looking infrared) представља уређај за осматрање напред. То је, у суштини, термовизијска, односно топловизијска камера. FLIR заједно са ТВ камерама ниског нивоа осветљења LLLTV (Low Light Level TV) и LLTV (Low Light TV) представља сензор у хеликоптеру за осматрање и нишањење ноћу, у условима магле, прашине или дима, односно када је оптичка видљивост у дијапазону од m. Осматрање сe изводи на основу сензора који користи ЕМС далеког ИЦ зрачења у дијапазону који представља емитовање циља загрејаног сунчевом енергијом. ТВ камере, као систем нормалног осветљења, базирају се на великим контрастима, односно ефикасније су за коришћење дању и по лепом времену. За ноћни рад потребне су појачивачке цеви, које су са ТВ камерама у систему LLLTV. За осматрање хеликоптером, користи се FLIR са широким и уским видним пољем. Широко видно поље FLIR користи при вођењу навигације код рељефног лета и за уочавање циља, а уско само за идентификацију. На квалитет и оштрину слике утичу многи чиниоци: видно поље оптике, даљина осматрања, топлотни контраст који је највећи у одређено доба дана и године, зависно од контраста околине. Термална осматрачка справа је од велике користи ноћу, у магли, облацима, приликом падавина, појаве дима или прашине и сл.јер омогућава креирање довољно јасне слике за вођење хеликоптера и проналажење дефинисаних циљева. Домет уређаја зависи од спољних услова, квалитета сензора и начина процесирања слике, а претпоставка је да у идеалним условима термалне справе новије генерације могу да пруже јасну слику човека и на удаљеностима преко 10 km. Цена термалних оптичких справа израђених по војним стандардима, а које се у вишесензорским турелама користе у хеликоптерима су веома високе. Заједно са интеграцијом на хеликоптер, обуком, документацијом и резервним деловима блиске су ценама од милион евра. Самим тим, без обзира на могућности, уградња овог уређаја на хеликоптер стар преко 30 година не може да се категорише као исплатива. Исти случај је и са аутоматским уређајима за програмирање и управљање летом. Финансијски мање захтевна опција је интеграција наочара за ноћно летење које се монтирају на кацигама посаде. Оне могу да унапреде осматрање пилота током лета ноћу у повољним метеоролошким условима. Наочаре за

59 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ноћно летење раде на принципу појачавања слике, омогућавајући посади хеликоптера да види у условима мрака, тј.у условима осветљености испод граница људског ока. Главни склоп ових система је цев која ради на принципу високе осетљивости на светлост блиске таласне ИЦ светлости. Светлост на таласним дужинама блиским ИЦ се налази у таласном подручју невидљивом људском оку. Светлост овог таласног подручја се у уређају прикупља, затим претвара у један заједнички сноп таласних дужина видљивих људском оку. Овако се ствара слика створена од слабе и невидљиве светлости људском оку у нормалним условима. Уређаји су јако осетљиви на појаву светлости јаког интензитета која их може делимично или потпуно оштетити, па су погодни за употребу у отвореним (руралним) неосветљеним срединама. Уређаји осим што пружају одређене могућности пилоту (појачавају интензитет светлости и до пута), доносе и многе потешкоће. Њихова употреба захтева стварање услова (амбијента) за употребу унутар кабине по питању унутрашњег осветљења, јер стандардно унутрашње осветљење кабине не омогућава употребу ових уређаја. Употреба наочара за ноћно летење препоручује се за ПМУ ноћу. РВиПВО је тренутно у процесу опремања наочарима за ноћно летење типа DIANA A. Оперативни дијапазон употребе је висина већа од 60 m и брзина не већа од 270 km/h. Ширина видног поља је 40 [9]. Претпостављена цена ових наочара са адаптацијом осветљења хеликоптера износи око USD што је више него десетоструко јефтиније од термалних оптичких справа. Поред ова два уређаја, хеликоптери који извршавају задатке помоћи цивилном становништву морају да буду опремљени и низом друге наменске опреме. Значајна ставка су поуздани метеоролошки подаци које је могуће обезбедити интегрисаним радаром оквирне цене USD или сензором за пријем података и графички приказ метео ситуације GDL-69A оквирне цене USD који је компатибилан са постојећим уређајем GNS530W. Сензор је уједно и лакши за уградњу. Једна од најбитнијих ставки су бочне дизалице носивости 150 и 300 kg. У задацима извршаваним током елементарних непогода године, припадници специјалних јединица су висили на сајлама, због истека века употребе дизалица које су се налазиле у саставу опреме РВиПВО. Такође су недостајала носила, корпе и разне врсте појасева за укрцавање унесрећених из лебдења, као и рефлектори, конструкције за употребу ужади за брзо спуштање ( FAST ROPE ), гумени чамци на надувавање, означивачи позиције-маркери, локатори и предајници у нужди и сл. Имајући у виду категорију ове наменске опреме (цивилна употреба), мала цена (неколико стотина USD или хиљада USD) и могућност набавке на тржишту, нејасно је зашто ни после годину дана иста није набављена чиме се отвара могућност да се при сваком новом ангажовању на задацима цивилне заштите угрозе животи и спасиоца и спасаваних.

60 52 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗАКЉУЧАК Хеликоптер Ми-8Т који се више од 40 година налази у наоружању РВиПВО примењен је у бројним задацима помоћи цивилном становништву. Данас је у употреби РВиПВО пет хеликоптера Ми-8Т који се налазе у последњој трећини животног века. Просторне, временске и транспортне могућности хеликоптера су и даље веома високе, због чега се значајно модернизоване варијанте хеликоптера под ознаком Ми-17 и даље производе. За разлику од Ми-17, хеликоптери Ми-8Т из наоружања РВиПВО, имају знатно мање употребне могућности због слабије опремљености за летење. То је нарочито изражено у СМУ и ноћу, при којима постоје битне разлике по питању услова примене, јер опрема хеликоптера Ми-8Т је таква да омогућава безбедну примену у овим условима уз знатна ограничења у односу на Ми-17, како у војној примени тако и у задацима помоћи цивилном становништву. Задаци помоћи цивилном становништву дефинисани су стратегијско доктринарним документима Војске и државе, посебно кроз помоћ цивилним властима у случају елементарних непогода и техничких, технолошких и других несрећа. Овакве ситуације, по правилу, захтевају максимално напрезање посада и хеликоптера, због чега недостатак адекватне летне и наменске опреме утиче на безбедост летења. Уградња навигацијскокомуникацијског уређаја GNS530W повећала је прецизност навигације и употребни домен у условима инструменталног летења. Међутим, недостатак метеоролошког радара, оптоелектронских уређаја, као и наведене спасилачке опреме, не омогућавају пун потенцијал примене хеликоптера Ми-8. Анализом цена, могућности, компатибилности и исплативости различите наменске опреме с обзиром на велику старост постојећих хеликоптера издвојен је предлог приступачног модела опремања хеликоптера Ми-8Т, којим се за релативно мала средства значајно повећавају могућности хеликоптера Ми-8. Овај модел укључује уградњу наочара за ноћно летење, сензора за пренос метеоролошких података, доопремање бочним дизалицама и другом мање комплексном опремом као што су носила, корпе, разне врсте појасева, рефлектори, конструкција и ужад за брзо спуштање- FAST ROPE, гумени чамци на надувавање, означивачи позиције-маркери, локатори и предајници у нужди. Применом овог модела и на овај начин, хеликоптеру се, по оквирној цени до USD значајно повећавају могућности у извршавању задатака помоћи цивилном становништву. Премда неће моћи да буду замена новим хеликоптерима, биће добра допуна до истека свог века употребе, а значајан део додатне опреме би могао да се користи и на другим хеликоптерима након истека века употребе хеликоптера Ми-8Т. ЛИТЕРАТУРА [1] приступљено године

61 Примењена заштита и њени трендови - Златибор [2] приступљено године [3] ВТУП Управљање хеликоптером ХТ-40, ССНО, Београд, [4] Р.Вулић, Тактика употребе хеликоптера у савременим противтерористичким операцијама, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2014, стр.125 [5] С.Влачић, В.Миленковић, Приручник за употребу уређаја GNS430W, радна верзија [6] Доктрина Војске Србије, Београд, [7] Д. Вукичевић.: Операције у миру, Београд, [8] приступљено године [9] приступљено

62 54 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ИСПИТИВАЊЕ МИКРОКЛИМАТСКИХ ПАРАМЕТАРА У ПРОИЗВОДНОМ ПОГОНУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ХЛЕБА Иван Крстић, Дејан Крстић, Бојан Бијелић Факултет заштите на раду у Нишу Резиме: У нашој земљи микроклиматски параметри (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха) се анализирају сходно Правилнику о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту. У зависности од метода рада и активности, као и физичког оптерећења запослених, Правилником је дефинисан опсег вредности који одговара задовољавајућем топлотном комфору. С обзиром да код извршиоца мерења увек постоји мерна несигурност, као и да у анализи није узета у обзир одевеност запослених и температура зрачења, циљ рада је да се на референтном систему погона за производњу хлеба, применом стандарда ISO 7730, прикаже поступак дефинисања топлотног комфора и дискомфора. Кључне речи: микроклиматски параметри, топлотни комфор. ASSESMENT OF MICROCLIMATE PARAMETERS IN BREAD PRODUCTION FACILITY Ivan Krstić, Dejan Krstić, Bojan Bijelić University of Nis,Faculty of Occupational Safety Abstract: Microclimate parameters (temperature, airflow velocity and relative humidity) in Serbia are analyzed according to Rulebook for preventive measures for safety and health at the workplace. Depending on the method of work and activities, as well as the physical stress of employees, Rulebook defines the range of values corresponding to a satisfactory thermal comfort. Considering that there is always a measurement uncertainty, and that analysis does not take into account the clothing that employees wear and radiation temperature, goal of this paper is to show the process of defining thermal comfort and discomfort according to the ISO 7730 standard on referent facility for bread production. Key word: microclimate parameters, thermal comfort. УВОД Микроклиматски параметри, значајни за процену ризика на радном месту и у радној околини, односно одређивање топлотног комфора, су температура ваздуха, средња температура зрачења, влажност и брзина струјања ваздуха. Температура ваздуха представља температуру ваздуха око људског тела и изражава се у степенима Целзијуса ( о C). Средња температура зрачења је униформна температура имагинарне затворене површине у којој је пренос израчене топлоте од људског тела исти са преносом израчене топлоте посматране неуниформне затворене површине. Релативна влажност представља однос парцијалног притиска водене паре за дато стање радне околине и парцијалног притиска засићеног ваздуха за дату температуру. Такође се може дефинисати и као однос количине водене

63 Примењена заштита и њени трендови - Златибор паре у ваздуху у односу на максималну количину која може бити садржана на датој температури и притиску. Брзина струјања ваздуха је величина која је одређена амплитудом и правцем. Посматрана у контексту микроклиматских параметара радне околине, брзина струјања ваздуха је последица деловања гравитационог закона, по коме топлији делови атмосфере попуњавају горње делове радног простора, а хладнији делови атмосфере попуњавају доње делове радног простора. Ако се у том простору налази и извор топлоте, јавља се и процес природне циркулације ваздуха у радној околини. Микроклиматски параметри у значајној мери утичу на психофизиолошко оптерећење радника. Неадекватан топлотни комфор може довести до тешких поремећаја (крвотока, варења, метаболизмам минерала, функције CNS-а са симптомима умора, дискоординације покрета и сл.) и исцрпљености. У том смислу, испитивање микроклиматских параметара представља важан фактор у процени професионалног ризика [1]. Сходно Правилнику о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине [2], испитивања микроклиматских параметара врши се на радним местима у радној околини у којој се обавља процес рада, односно у којој се запослени крећу, или задржавају дуже од два сата у току радне смене. Врше се у летњем периоду, кад је спољна температура изнад 25 о C, и зимском периоду када је спољна температура испод 5 о C. Испитивања микроклиме се не врше у просторијама у којима технолошки поступак условљава одређене климатске услове. Веома битно је да у току рада температура у радним и помоћним просторијама у којима се налазе радна места мора да буде одговарајућа, у зависности од метода рада и активности, као и физичког оптерећења запослених, осим на радним местима на којима је условљена технолошким процесом. Такође, температура у просторијама за одмор, просторијама за запослене који су на дужности, у санитарним просторијама и просторијама за пружање прве помоћи мора да буде одговарајућа у складу са наменом тих просторија. Испитивање микроклиматских параметара у нашој земљи, у радним и помоћним просторијама, врши се сходно Правилнику о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту [3], у даљем тексту Правилник. Циљ рада је да се на референтном систему погона за производњу хлеба, применом стандарда ISO 7730 [4], упореде резултати дефинисани Правилником и на тај начин одреди топлотни комфор. РЕФЕРЕНТНИ СИСТЕМ За референтни систем узет је део технолошког процеса за производњу хлеба који садржи већи број процеса и операција међу којима су најважнији замес теста, дељење, обликовање, ферментација и печење. С обзиром на специфичност технолошког процеса, користи се велика количина енергије, како би се добио коначни производ. Карактеристичан топлотни дискомфор је у близини тунелске пећи и ферментационе коморе, с

64 56 Примењена заштита и њени трендови - Златибор обзиром да процес ферментације има за последицу повећање релативне влажности, а процес печења појаву топлотног зрачења. На слици 1. приказана је шема дела енергетског система технолошког процеса производње хлеба, са које се јасно могу уочити ферментационе коморе и тунелске пећи за печење хлеба. Слика 1. Шема дела енергетског система технолошког процеса производње хлеба Реална слика топлотног дискомфора најбоље се може уочити термовизијским снимцима, који су приказани на слици 2. Слика 2. Термовизијски снимак тунелске пећи и ферментационе коморе Увођењем и применом термовизије у мониторинг параметара система технолошког процеса постиже се максимална заштитита радника, откривањем потенцијалних отказа система, уз реаговање у најповољнијем тренутку [1]. Термовизијским снимањем наведених енергетских система, неконтактном методом, у делићу секунде се региструје емитовање топлоте, односно

65 Примењена заштита и њени трендови - Златибор инфрацрвено зрачење, чиме се дефинише и вредбост енергетских губитака. Тиме се идентификују и тзв. лоша места, на основу којих се може утврдити процена губитка топлоте. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА Топлотни комфор радне околине у радним просторијама, дефинисан Правилником, мора да буду у складу са вредностима наведеним у табели 1. Табела 1. Топлотни комфор радне околине Врста рада Лаки рад (без физичк ог напреза ња) Средњи рад (лаки физичк и рад) Тешки рад (тешки физичк и рад) Тем перату ра [ о С] Температура спољашњег ваздуха до +5 о С од +5 о С до +15 о С више од +15 о С Брзин Тем Брзин Тем Брзин Рел. Рел. Рел. а перату струја рату струја а пе- а влажн влажн влажно струја ост ост ст ња ра ња ра ња [%] [m/s] [ о [%] С] [m/s] [ о [%] С] [m/s] max 75 max 75 max 75 max 0,3 max 0,5 max 0, max 75 max 75 max 75 max 0,6 max 0,6 max 0,6 max 28 max 28 max о С о С о С о С о С о С о С о С о С о С о С о С 73 max 0,5 max 0,7 max 1,0 Методологија мерења и оцењивања микроклиматских услова на радним местима и у радној околини дефинисана је и међународним стандардом ISO који дефинише методу за прогнозу топлотног комфора и степена дискомфора особа које су изоложене топлотном окружењу. Стандард омогућава аналитичко одређивање и интепретацију топлотног

66 Категорије 58 Примењена заштита и њени трендови - Златибор комфора радне околине на основу PMV и PPD индекса и критеријума за топлотни комфор. На овај начин се одређују микроклиматски услови околине који су прихватљиви за одређени проценат радника (дефинисан индексом PPD) који бораве у посматраној радној околини. PMV индекс је дефинисан за константне услове са малим променама једног или више параметара. Користи се за оцену топлотног комфора радне околине када се параметри који га одређују налазе у следећим границама: температура ваздуха: o C; температура зрачења: о C; брзина струјања ваздуха: 0-1 m/s; релативна влажност: 30-70%; активност: W/m 2 ; степен одевености: m 2 К/W. PPD индекс дефинише топлотни дискомфор околине дајући проценат особа који би посматрану околину оценили као незадовољавајућу, оценама +3, +2, -2 или -3 на скали топлотног комфора. Топлотни комфор радне средине се може дефинисати условима којима су изложене особе задовољне. Незадовољство може бити узроковано дискомфором целог тела услед топлоте или хладноће који је дефинисан индексима PMV и PPD или нежељеним хлађењем (или грејањем) једног дела тела што је дефинисано индексима DR и PD. Радна околина се може у складу са међународним стандардом ISO 7730 класификовати у три категорије A, B и C. У табели 2. дате су дозвољене вредности параметара који дефинишу топлотно стање тела радника као целине и локални дискомфор. За сваку категорију околине дефинисане су максималне вредности индекса који одређују проценат особа који ће бити незадовољне дефинисаним условима. PPD (%) Топлотно стање целог тела Табела 2. Категорије радне околине PMV DP (%) Локални дискомфор Услед вертикалне разлике температуре ваздуха PD (% ) Услед топлог или хладног пода Услед асиметрије емитера A <6-0.2<PMV<0.2 <10 <3 <10 <5 B <10-0.5<PMV<0.5 <20 <5 <10 <5 C <15-0.7<PMV<0.7 <30 <10 <15 <10 РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА На основу утврђених параметара топлотног комфора радне околине, температура ваздуха 28 о С, релативна влажност 56% и брзина струјања ваздуха 0,05 m/s, дефинисаном средњем раду (лаки физички рад), а сходно Правилнику, може се закључити да се ради о одговарајућем топлотном

67 PPD PPD Choose "Tools-Macro-Security- Mean". This Примењена заштита и њени трендови - Златибор комфору. version is scanned Примењујући w ith стандард ISO 7730, односно дефинисањем криве комфора Symantec Antivirus (слика Definition 3.), утврђени термални комфор радне околине на радном месту File rev. 23 не задовољава дозвољене вредности за дати период времена. Параметар Улаз Радна одећа (clo) 0.50 [0 do 2clo] Температура ваздуха ( C) 28.0 [10 do 30 C] Средња темп. зрачења ( C) 29.0 [10 do 40 C] Активност (met) 1.6 [0.8 do 4] Брзина ваздуха (m/s) 0.05 [0 do 1m/s] Релативна влажност (%) 58.0 [30 do 70%] Параметар Резултат Радна температура ( C) 28.5 PMV PPD Choose "Tools-Macro-Security Mean". This 0.00 version is scanned Borj iteracija: w ith 8 Symantec Antivirus Definition Izračunavanje PMV i PPD File rev PMV Слика 3. Крива комфора на граници ферментационе коморе и тунелске пећи Знатно већи дискомфор се јавља на средини и излазу из тунелске пећи, где је и већа Mтемпература odified by Håkan Nilssonтоплотног зрачења, као и температура ваздуха, слика 4. Department of Technology and Built Environment Laboratory of Ventilation and Air Quality University of Gävle Параметар Улаз Радна одећа (clo) 0.50 [0 do 2clo] Температура ваздуха ( C) 32.0 [10 do 30 C] Средња темп. зрачења ( C) 36.0 [10 do 40 C] Активност (met) 1.6 [0.8 do 4] Брзина ваздуха (m/s) 0.05 [0 do 1m/s] Релативна влажност (%) 58.0 [30 do 70%] Параметар Резултат Радна температура ( C) 34 PMV PPD Borj iteracija: Слика 4. Крива комфора на средини тунелске пећи PMV Специфичан случај у овом технолошком процесу је радник на изради и Izračunavanje PMV i PPD складиштењу Modified by Håkan замрзнутих Nilsson производа, који врши израду и примопредају Department of Technology and Built произведених количина за хладњачу и на тај начин доживљава топлотни Environment шок. Laboratory У of том Ventilation смислу, and Air Quality при анализи топлотног комфора, примењују се стандарди University of Gävle за велика топлотна оптрећења WBGT: ISO и за радове по хладноћи: ISO 11079, ISO , 7.

68 60 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗАКЉУЧАК На основу приказаних резултата испитивања за део технолошког процеса производње хлеба, простор ферментационе коморе и тунелске пећи, може се видети да постоји разлика у заључним разматрањима око квалитета топлотног комфора радне средине. С обзиром да код извршиоца мерења увек постоји мерна несигурност, Правилником дефинисане граничне вредности се двојако могу тумачити. Применом стандарда ISO 7730, који у анализу укључује и параметре који дефинишу одевеност запослених и температуру зрачења, добија се крива комфора која даје реалнију слику топлотног комфора. Треба напоменути и специфичне случајеве када се користе стандарди за велика топлотна оптрећења ISO 7243 и за радове по хладноћи: ISO 11079, ISO ЛИТЕРАТУРА [1] И. Крстић, Б. Анђелковић, Професионални ризик, Факултет заштите на раду у Нишу, Универзитет у Нишу, 2013, стр.187. [2] Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине ("Службени гласник РС", бр. 94/2006, 108/ испр. и 114/2014) [3] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту ( Службени гласник РС, бр.21/09) [4] ISO 7730/05, Ergonomics of the thermal environments - Analytic determination and interpretation of thermal comfort using calculation of the PMV and PPD indices and local thermal comfort criteria [5] ISO 7243, Hot environments - Estimation of the heat stress on working man, based on the WBGT-index (wet bulb globe temperature) [6] ISO 11079, Evaluation of cold environments - Determination of reqired clothing insulation (IREQ) [7] ISO 9920, Estimation of the thermal insulation and evaporative resistance of a clothing esemble [8] Стручни налаз о испитивању услова радне околине Житопек а.д. Ниш, Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду у Нишу

69 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ОСВРТ НА ДЕФИНИСАЊЕ РИЗИКА Александар Шотић, Раденко Рајић ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ Висока инжењерска школа струковних студија, Београд-Земун Резиме У складу са домаћом регулативом, безбедност на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду. Даље се наводи да повреде на раду могу да настану излагањем запослених опасностима, а ризик се дефинише као вероватноћа настанка повреде запосленог. Ризик је реч која значи различите ствари различитим људима. Већи део неспоразума произлази из недостатка споразума о значењу те речи. Људи користе исту реч да се обраћају различитим појмовима. Не само да се концепције лаика и професионалаца разликују, разлика има и унутар тих заједница. Ризик је важан концепт за већину научних дисциплина, али не постоји консензус о томе како да се дефинише и тумачи. Са једне стране, извесно је да се тиме отежава ефикасно управљање ризиком, као и развој области ризика, док са друге, могуће је да постоји веома јак разлог за такво стање. Наравно, поједине делатности захтевају различите методе, поступке и моделе ризика, нпр. медицина и инжењерство. Али питање је да ли постоји разлог зашто ове области треба да имају потпуно различите погледе на то како да се размишља о ризику и неодређености, када је основни изазов исти - да се сачини концепт који деловање система доводи до исхода различитих од очекиваних, жељених, планираних, или да не буде у складу са својим циљевима. У раду ће се представити туце дефиниција ризика које се уобичајено користе у пракси. Ове дефиниције могу се сврстати у неколико категорија, у којима се ризик изражава: 1. путем вероватноће и очекиваних вредности 2. кроз догађаје/последице и неизвесности 3. у односу на циљеве Разлози различите перцепције су, поред различитих контекста и природе проблема који се решава, свакако и различита порекла теоретичара и практичара (математичари или физичари, инжењери, психо-социолози, и други) који се баве ризиком. У раду ће се детаљније разматрати квантитативна дефиниција, традиционална инжењерска дефиниција и дефиниција Међународне организације за стандардизацију. Квантитативна дефиниција представљена је путем двостепене дефиниције. Дефиниција првог нивоа, путем скупа тријада, сценарија или описа, вероватноће и последица, говори нам да 'ризик је вероватноћа и последица'. Ризик може графички да се престави кривом ризика. У случају неког сценарија гледиште 'вероватноћа пута последица' ће изједначити сценарио мале-вероватноће високих-штета са сценаријом високе-вероватноће ниских-штета - што очигледно уопште није иста ствар. У случају вишеструких сценарија становиште 'вероватноћа пута последица' одговара као кад се каже да је ризик очекивана вредност штете, тј. средња вредност криве ризика. Ризик није средња вредност криве, већ је сама крива. Међутим, ни читава крива неће бити довољна јер у дефиницији не фигурише учестаност те ће бити потребна допуњена дефиниција II нивоа. Традиционална дефиниција ризика гласи да је ризик једнак производу вероватноће и озбиљности. Очекивана вредносна формулација је корисна само у најједноставнијим случајевима. Она претпоставља да је вероватноћа губитка савршено позната и да последица може бити процењена. Проблем са овом једноставном формулацијом је да осим најједноставнијих теоретских случајева, немогуће је знати и тачну вероватноћу и тачну последицу догађаја из реалног света. За сагледавања ризика од екстремних догађаја при решавању вишециљних проблема пробабилистичке природе, а које није

70 62 Примењена заштита и њени трендови - Златибор могуће обухватити традиционалном дефиницијом, развијене су методе попут методе дељене вишециљне анализе ризика, којима се одређују условно очекиване вредности ризика. Дефиниција Међународне организације за стандардизацију да је ризик последица неизвесности на циљеве уводи појам циља при дефинисању ризика. Напомене уз дефиницију покушавају да прецизирају саму дефиницију. Ризик се односи на циљеве, али ако нема дефинисаних циљева да ли нема ризика? Наведена дефиниција унела је бројне стручне полемике, за шта ће се дати критички осврт. Како се о неком појму може причати само ако се дефинише, радом ће се направити покушај да се наведу кључни напори на дефинисању ризика, представе разлике и услови, како би се унапредило разумевање и рад на каснијој анализи и управљању ризиком, односно унапредила безбедност рада Кључне речи: ризик, безбедност, безбедност и здравље на раду Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN ) који издаје Међународни институт за примењено управљање знањем са седиштем у САД REVIEW OF THE DEFINITION OF RISK Aleksandar Šotić, Radenko Rajić TEHNICUM TAURUNUM Higher Education Engineering School of Professional Studies, Zemun Abstract In accordance with Serbian legislative, occupational safety is the provision of such working conditions which, to the possible extent, reduce injuries at work. It further states that occupational injuries can be caused by exposure of employees to hazards, and risk is defined as the probability of injury of an employee. Risk is a word that means different things to different people. Much of the misunderstanding stems from the lack of agreement on the meaning of that word. People use the same word to address different concepts. Not only that concepts of lay people and professionals differ, the differences are present within these communities. Risk is an important concept for most scientific disciplines, but there is no consensus on how to define and interpret. On the one hand, it is certain that this complicate effective risk management, and development of risk topic, while on the other, it is possible that there is a very strong reason for such a situation. Of course, the specific activities require different methods, procedures, and risk models, e.g. medicine and engineering. But the question is whether there is a reason why this area should have completely different views on how to think about risk and uncertainty when basic challenge is same - to develop a concept that operation of the system leads to different outcomes than expected, desired, planned or not to be in line with its objectives. This paper will present a dozen of risks definitions that are commonly used in practice. These definitions can be classified into several categories, where the risk is expressed: 1. by probability and expected values 2. through events / consequences and uncertainty 3. in relation to the objectives

71 Примењена заштита и њени трендови - Златибор The reasons for different perceptions, among different context and nature of the problem at hand, are different professional origins of theorists and practitioners (mathematicians or physicists, engineers, psycho-sociologists, and others) dealing with risk. The paper will discuss quantitative definition, traditional engineering definition and the definition of the International Organization for Standardization. Quantitative definition is presented by two-level definition. Definition of the first level, through a set of triads, scenarios or description, probability and consequence, tells us that 'risk is probability and consequences. The risk can be graphically presented by risk curve. In the case of specific scenario, 'probability times consequence' perspective would equate smallprobability high-damage scenario with high-probability low-damage scenario - which obviously is not the same thing. In case of multiple scenarios perspective 'probability times consequence' corresponds with expression that risk is expected value of the damage, i.e. the mean value of curve risk. The risk is not mean value of the curve, but the curve. However, neither the whole curve is not enough because definition does not includes frequency, and complemented II level definition will be required. Traditional risk definition is that risk equals the product of probability and severity. Expected value formulation is useful only in the simplest cases. It is assumed that the probability of loss is perfectly known and consequences can be assessed. The problem with this formulation is that it is impossible to know the exact probability and accurate consequence of real world events, except of the simplest theoretical cases. For consideration of extreme events risk in resolving multiple problems of probabilistic nature, which is not possible to cover by traditional definition, methods have been developed such as the partitioned multiobjective risk method, which determine conditional expected value of risk. The definition of the International Organization for Standardization stated that risk is effect of uncertainty on objectives introduces the concept of objective in defining risk. Notes on the definition are trying to narrow the definition. Risk refers to the objectives, but if there is no objectives defined if there is no risk? This definition introduces numerous scientific controversies, and critical review will be put the light on. As we cannot talk about an issue if not defined, paper will make an attempt to indicate key efforts on defining risk, show differences and conditions, in order to improve the understanding and work on the subsequent analysis and risk management, and to improve occupational safety. Keywords: risk, perception, construction works execution, occupational health and safety This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN ) of International Institute for Applied Knowledge Management USA

72 64 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПРОБЛЕМ МОБИНГА У ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА СРБИЈЕ Божо Николић, Љиљана Ружић-Димитријевић Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад Резиме У овом раду је приказан један нови проблем на који запослени све више наилазе на радном месту, који може да изазове последице по здравље, а који је често прикривен и тешко се може са сигурношћу утврдити степен угрожености радне популације. Посебно је дат акценат на овај проблем у високошколским установама због одређене специфичности радних услова. Иако је законском регулативом овај проблем обухваћен, тешко је рећи да га чак и кад је препознат Закон може успешно решити. Кључне речи: мобинг, злостављање на раду, безбедност и здравље PROBLEM OF MOBBING IN SERBIAN HIGHER EDUCATION INSTITUTIONS Božo Nikolić, Ljiljana Ružić-Dimitrijević International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad Higher Education Technical School of Professional Studies, Novi Sad Abstract This paper presents a new problem that employees increasingly face in the workplace, which can cause health effects, and which is often difficult to determine with certainty the degree of vulnerability of the working population. Special attention is given to this problem in higher education institutions because of certain peculiarities of working conditions. Although the legislation covers this problem, it is difficult to say that, even when it is recognized, the law can resolve it successfully. Keywords: mobbing, abuse at work, health and safety УВОД Тражећи корен и значење речи мобинг, можемо доћи до разних извора, али сви воде до истог описа: терор групе над појединцем. Konrad Lorenz је први увео ову реч за понашање уочено код неких животиња које се манифестује удруживањем против једног члана и нападањем у циљу истеривања из заједнице. Немачки психолог Heinz Leyman је ову реч употребио за сличну ситуацију која се јавља на радном месту. Он је почео да истражује мобинг осамдесетих година прошлог века и у Шведској је основао клинику за помоћ жртвама мобинга, одређујући га као неетичку комуникацију од једне или више особа усмерене против појединца. Тако је и написао прву књигу на ту тему "Мобинг Психолошко насиље на послу. У том смислу бисмо мобинг могли превести као морално злостављање или психолошки терор. [1] У Закону о спречавању злостављања на раду не јавља се овај израз, него злостављање које се описује као..активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за

73 Примењена заштита и њени трендови - Златибор циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог... [2] Мобинг почиње од стране једног припадника групе и то обично оног који има одређену ауторитативну позицију у групи, а разлог је најчешће лични осећај угрожености од појединца над којим креће мобинг. Остали чланови групе вољно или невољно прихватају учешће у овом процесу, што овај Закон такође препознаје, па Злостављање, у смислу овог закона, јесте и подстицање или навођење других на понашање из става 1. овог члана. Овај Закон је донет у Србији године, а посебни закони за ову област постоје у Француској, Шведској, Норвешкој, Данској, Финској, Белгији и Швајцарској. Истраживања спроведена у неким од земаља дала су следеће резултате: у САД-у је сваки четврти радник изложен мобингу, у Великој Британији сваки осми, у Европским земљама је око 15% запослених изложено мобингу. Гледајући по делатностима, изложеност мобингу је највећа у државној управи и одбрани (14%), школству и здравству (12%), хотелијерство (12%) итд. Код жртава мобинга на радном месту развијају се здравствени проблеми, углавном психосоматске природе, (несаница, анксиозност, напади панике, ноћне море, депресија). Мобери су обично особе са поремећајем личности, најчешће имају моћ, али немају развијену емпатију, нити способности давања и дељења. Њихова најбитинја карактеристика је егоцентричност. На раду окривљују увек друге за нешто, често параноидно, сматрајући да су жртве мобинга заправо желеле њих да угрозе. Особе које им се придружују су обично слабе личности, уплашене за свој положај, или особе које стајући на страну мобера очекују личну корист. Мобинг у радној организацији доводи до лоших међуљудских односа, па поред штете од смањене мотивисаности и лошег односа према клијентима, долази до премештања радника, промене радног времена, отпуштања радника, а све то доводи до нарушавања репутације компаније и њеног угледа. [3] МОБИНГ У СРБИЈИ Од ступања на снагу Закона о спречавању злостављања на раду до марта поднето је преко предлога Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова, али нису сви решавани пред Агенцијом, јер је услов за то сагласност послодавца да се спор реши мирним путем. Агенција је донела преко 200 решења. Колико запослених у Србији трпи мобинг нема званичних истраживања, али од 8. јануара до 28. фебруара свих 15 предлога за решавање спора поднетих Агенцији односе на мобинг. Дневно контактира десетак особа да се информише о мобингу и начину заштите. У Србији је најраширенији мобинг у просвети и здравству. Како су у тим областима запослени из образованијих кругова, овде се мобингом руши професионално и лично достојанство. Последице су здравствене, емоционалне, социјалне, а Агенција истиче да скоро половина запослених који им се обраћају су или на боловању или већ имају дијагнозу. Оно што као последицу

74 66 Примењена заштита и њени трендови - Златибор осећа и послодавац је немотивисаност мобираног за рад, чешћи одласци на боловање, лош однос према клијентима. [4] Ако бисмо анализирали чињеницу да је појава мобинга у Србији најраспрострањенија у буџетским установама, поставља се питање да ли је можда у приватним компанијама боља ситуација. Мало је вероватно, већ се пре може претпоставити да су запослени код приватника у тежој ситуацији, јер или нису пријављени или им се уговор о раду периодично обнавља, а већина је пријављена на минималну зараду, па оно што се добије више треба не само да зараде, већ и да заслуже. Додуше, с обзиром на понуду и потражњу на тржишту рада, власник компаније може да се непожељног радника лакше ослободи без већих последица, док је у буџетским установама то теже, иако су директори моћни, па још и са подршком власти. Према речима Вере Кондић, председнице удружења Но мобинг, највећи број пријављених мобера је мушког пола, а разлог зашто се жртве не одлучују на тужбе је страх од ауторитета који се заснива на функцији мобера. Најчешћи облици мобинга у Србији су [5] 1. Спречавање напредовања у радној организацији 2. Освета у случају благонаклоности према бившем шефу 3. Отпуштање радника са здравственим проблемима 4. Психолошка тортура и понижавање запослених 5. Сексуално узнемиравање Термин злостављање који се користи у нашем Закону за мобинг можда није најсрећније изабран, посебно што је ова појава најчешћа у просвети и здравству, где се као врхунац мобинга може сматрати нарушавање достојанства, угледа, а не физичко или вербално повређивање. Посебно је то симптоматично у срединама где је лош начин избора руководства, па се дозволу обезвређивање и уништавање каријере мобингованих који често имају квалитетније људске и професионалне карактеристике од мобера. МОБИНГ У ВИСОКОМ ШКОЛСТВУ У СРБИЈИ Проблеми из области рада у школству, а нарочито у високом школству, су врло комплексни због специфичности услова рада, како у погледу заснивања радног односа, тако и радног времена. [6,7] Наставни кадар у високом образовању заснива стални радни однос, тек после вишегодишњег рада на одређено време. Сарадници и асистенти на 1 или 3 године, а предавачи и ванредни професори на 5 година. Тек редовни професори универзитета или професори струковних студија на високим струковним школама заснивају радни однос на неодређено време. Већина наставника на високошколским установама без већих проблема напредује у наведеним звањима ако остварује добре резултате у раду и истраживању. Међутим, могућност да након године, три или пет не прођу реизбор представља погодну подлогу за манипулисање и коришћење неизвесне ситуације од стране неког ко је на сигурној позицији. Тако се дешава да неко, уместо да помаже развоју појединаца и колектива и обезбеђује напредак, руши и спутава.

75 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Друга ствар која може донети недоумице је радно време наставника на високошколској установи. По неким стандардима за акредитацију наставник не може да има више од 12 часова недељно предавања, а сматра се да је норма за наставника по установи 6 часова предавања у просеку. Поред тога као обавезе јављају се консултације са студентима и испити у установи, а узима се у обзир и рад код куће на припреми наставе и испита. Посебно, наставници треба да издвоје време за научни рад и усавршавање. Како одредити колико је недељно или месечно обавеза наставника да проведе на радном месту у установи? Шта су стварне законске обавезе наставника? И то се може користити врло лако за манипулацију. Некад се може прогласити нарушавањем радне обавезе недолазак на састанак, или неузимање учешћа у раду одређених органа. У случају неког спора на универзитетима, врло често се чује позивање на аутономију универзитета и проблеми су сложенији. Арбитар би требало да буде оснивач, Министарство Републике или Секретаријат Покрајине, али њихове одлуке немају извршно дејство. На срећу, рад универзитета је врло јаван и учесници су многобројни и махом високообразовани, па се обично повинују суду јавности који ретко греши. Осврнућемо се на посебну категорију високошколских установа као што су високе школе. Оне су потпуно самосталне, нису као факултети у саставу универзитета, па нема више нивоа решавања проблема (катедра, Веће, декани, Сенат, ректор). Ту имате директора који углавном има сву власт. Сведоци смо многобројних афера које су потресале једну високу школу у Србији, где се породица смењује у директоровању, а из које велики број наставника годинама или није пролазио реизбор или је добијао незаконите отказе. Та Школа је плаћала казне, али није се повиновала одлукама инспекције, која је једноставно остала немоћна. Оно што је посебна појава јесте незаинтересованост колега у случајевима мобинга или што је још горе, придруживање из страха или очекивања личне користи. Шта тера људе високообразоване, са одређеним професионалним и истраживачким достигнућима да се приклоне мобингу? Или шта их спречава да реагују на злостављање чији су сведоци? Законске (Правне) недоумице У члану 7. Закона о спречавању злостављања на раду наводи се да је послодавац дужан да, у циљу превенције и спречавања злостављања, спроводи мере обавештавања и оспособљавања запослених и њихових представника да препознају узроке, облике и последице вршења злостављања. Већина компанија задовољи ову законску обавезу писменим упознавањем запослених са изводима из Закона. Иако је Закон дао широка овлашћења представницима запослених, Одбори за БЗНР ретко се укључују у ову проблематику. Запослени може захтев за заштиту од злостављања поднесе одговорном лицу код послодавца са својством правног лица (директор и др.), односно послодавцу са својством физичког лица (предузетник) или другом лицу кога они овласте (у даљем тексту: овлашћено лице код послодавца). Тај захтев може да поднесе и представник синдиката или одбора за БЗНР.

76 68 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Колико је послодавац спреман да спроведе поступак заштите? Колико се може запослени ослонити на ову заштиту, поготово данас у временима кад си срећан да имаш било какав посао, а мобери су најчешће на вишим функцијама од директора па хијерархијски наниже. Која ће институција да спроведе фер истрагу и поступак у коме треба да одговара неко на високој функцији. Коме се обратити ако је мобер директор? Министарство, или Секретаријат обично пошаљу неку инспекцију, али се њихов рад сведе на тражење изјаве од Школе о наведеном проблему, која се прихвати као таква без великог упуштања у детаље. Тако је Агенција за борбу против корупције донела одлуку да брачни пар претходно поменуте високе школе мора да напусти функције, али Агенција само даје препоруку, а оснивач (у овом случају Покрајина) треба да води рачуна о спровођењу. Међутим, ни Покрајина нема извршну моћ и по ре-чима покрајинског Секретара на овај начин закон може да се крши у недоглед". [8] Како се жртва мобинга осећа кад на крају поднесе тужбу против мобера, а добије тумачење да не може против појединца, већ Установе? Какву заштиту може да очекује? Потврду да је био злостављан, забрану злостављања (?!), уклањање последица, накнаду, објављивање пресуде. Тако члан 30 Закона о злостављању каже да У поступку пред надлежним судом запослени који сматра да је изложен злостављању може да захтева: 1) утврђење да је претрпео злостављање; 2) забрану вршења понашања које представља злостављање, забрану даљег вршења злостављања, односно понављања злостављања; 3) извршење радње ради уклањања последица злостављања; 4) накнаду материјалне и нематеријалне штете, у складу са законом; 5) објављивање пресуде донете поводом тужби из тач овог члана. Ово су највеће казне за мобере а могу бити и мање, ако има ишта мање. Висина казне указује на тужан друштвени однос. Неко ће бити можда опоменут што је некога понизио до бола, претворио и његов живот и њему блискима у пакао, или га чак отпустио. Има ли право лице за које је доказано да је вршило злостављање да буде на руководећој позицији и даље? Како ће се рецимо директору који је вршио злостављање над својим запосленим забранити даље злостављање истих или других, ако му овај облик понашања није стран? Да ли је тиме прекршен кодекс професионалне етике? Јер за орган пословођења високошколске установе члан 54 Закона о високом образовању каже да не може бити лице које је правоснажном пресудом осуђено за кривично дело против.., као ни лице које је прекршило кодекс професионалне етике. Кодекс професионалне етике треба да се бави посебно професионалним моралом. Навешћемо делове Кодекса професионалне етике Универзитета у Новом Саду. Члан 5 каже да Морални стандарди Кодекса уређују заштиту личних, академских, стваралачких и духовних слобода, као и достојанства чланова универзитетске заједнице...., а члан 14 да...2) Чланови универзитетске заједнице дужни су да се понашају према принципима једнакости и праведности. У моралном погледу недопустив је

77 Примењена заштита и њени трендови - Златибор сваки облик искоришћавања, узнемиравања, злостављања и дискриминације у универзитетској заједници. 3) Нико од чланова универзитетске и академске заједнице не сме злоупотребљавати свој положај и ауторитет, не сме личне интересе претпостављати објективном просуђивању, нити их стављати испред морално прихватљивог и професионалног обављања радних обавеза...[9] ЗАКЉУЧАК Данас када је у Србији тешко наћи посао и задржати га проблем мобинга је присутан, али прикривен и тешко га је решити из више разлога. Жртва ћути јер жели да задржи посао. Како је у буџетским фирмама посао колико толико сигуран, можда је то разлог што се у њима више прича о мобингу него у другим. Додуше на високошколским установама наставно особље подлеже реизбору, тако да је страх од губитка посла присутан. Једино је питање колико је жртва спремна да своје достојанство подреди материјалним, али и егзистенцијалним потребама. И на крају, шта и ако се докаже да је неко био жртва мобинга, које су могућности заштите? Како ће се забранити даље злостављање ако позиције жртве и мобера остану исте? Зато је потребно ову материју законски још детаљније регулисати и спречити мобинг, а ако се он и деси, спречити подршку групе, јер је то значајна снага и подршка моберу. Законским решењима не дозволити изигравање тих прописа. Такође, мобингу треба дати и тежу прекршајну и кривичну квалификацију. ЛИТЕРАТУРА [1] Kostelić-Martić, A. Psihično nasilje na delovnem mestu: ustvarimo delovne razmere, v katerem ne bo možnosti za pojav mobinga. HRM, 5 (15), 2007, str 30 [2] Закон о спречавању злостављања на раду ("Сл. гласник РС", бр. 36/2010) [3] Иванов З., Попов С., Николић М., Радановић М., Дејановић Г. Епидемиологија и карактеристике мобинга, Безбедносни инжењеринг Копаоник 2010 [4] Највише мобинга има у просвети и здравству Објављено 01/03/ Преузето [5] [6] Закон о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) [7] Закон о високом образовању ("Сл. гласник РС", бр. 76/2005) [8] Visoke-poslovne-skole.html [9] Kодекс професионалне етике Универзитета у Новом Саду, 2010.

78 70 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПЕРМАНЕНТНО ОБРАЗОВАЊЕ ЛИЦА И САРАДНИКА ЗА БЗНР Љиљана Ружић-Димитријевић, Јелена Дакић Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, Резиме У овом раду је изложен проблем и потреба доживотног образовања запослених у разним областима рада. Посебно је направљен осврт на перманентно образовање кадра из области безбедности и здравља на раду. Изнето је стање у Србији и позитивни примери, као и предлог за слично третирање ове проблематике у области БЗНР. Кључне речи: образовање, усавршавање, лице за безбедност и здравље на раду PERMANENT EDUCATION OF PERSONS AND ASSOCIATES FOR OSH УВОД Ljiljana Ružić-Dimitrijević, Jelena Dakić Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad Са данашњим темпом развоја технологија немогуће је имати добре резултате рада ако запослени у свим областима не унапређују своја знања и вештине. Развијене земље су увеле у разним областима рада обавезе усавршавања за запослене и послодавци су препознали значај потребе континуалног и доживотног образовања. Ово образовање се чешће изводи неформалним системом у виду курсева, обука или тренинга који пружају могућности запосленима да стекну нова сазнања и обуче се за нова достигнућа науке и технологије у својој области рада, као и да се преквалификују у случају повећане потребе за другим занимањима. Многе институције нуде ове облике образовања користећи управо достигнућа савремених технологија, тако да се поред класичних традиционалних курсева и тренинга нуде електронски материјали, видео снимци и системи учења на даљину. Оно што је посебно значајно је и то да се ово усавршавање не само захтева од запослених, него се и вреднује, тако да се стичу одређени бодови квалификације који утичу на радну позицију, као и зараду. Сваки запослени мора и треба да сазна приликом ступања на посао како да његово радно место и околина буду безбедни и не угрожавају ничије здравље, као и како да се заштити у случају опасних ситуација. Ова област је изузетно значајна и осетљива, посебно што се са развојем технологија јављају нове могућности за опасности, као и за заштиту. То значи да би требало сви запослени да периодично пролазе једну општу обуку, као и специјалне обуке у зависности од радног места и радне околине. Ко би требало да организује ове обуке, извршава их и прати учешће запослених? Наравно, лица за безбедност и здравље на раду. Да би били кадри за ово морају и они пролазити одређене обуке и пратити развој своје области која покрива и обухвата многе друге

79 Примењена заштита и њени трендови - Златибор области. Њихова брига би требало да буде поред свог усавршавања и пружање могућности свим запосленима да се упознају са новим сазнањима која су повезана са безбедношћу и здрављем на раду. ТРЕНУТНО СТАЊЕ У СРБИЈИ Члан 49 Закона о раду Републике Србије каже [1]: Послодавац је дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада. Запослени је дужан да се у току рада образује, стручно оспособљава и усавршава за рад. У Србији је тешко доћи до поузданих података о обухвату одраслих у систему образовања, али по неким подацима тај проценат је врло низак 3-4%. Посебан проблем је неравномерна територијална дистрибуција образовних установа, што посебно осећа популација у сеоским подручјима. Постојеће формалне образовне институције нуде мали број програма за образовање одраслих, док је повећана понуда у неформалним облицима образовања (центри за професионални развој запослених, народни, раднички универзитети, Привредна комора Србије, приватне образовне установе и фирме, професионална удружења и сл.) У Србији не постоји систем контроле и унапређења квалитета образовања одраслих. Проблем је од простора и опреме до квалитетног наставног особља, као и непостојање критеријума за процену квалитета образовних услуга. Још увек се не увиђа значај и потреба сталног усавршавања радне снаге. Посебан проблем је обезбеђивање финансијских средстава за овај вид образовања. Тренутно не постоји модел финансирања доживотног учења и није системски решен. Тако је финансирање спорадично и зависи од разних околности. Како се још увек није усвојиo национални оквир квалификација, не може се дефинисати признавање претходног учења, било оно формално или неформално, што исто тако уноси велике недоумице и питања како код посладавца, тако и код запослених. БУДУЋЕ СТАЊЕ ПРЕДВИЂЕНО СТРАТЕГИЈОМ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ ДО Стратегија образовања у Србији до предвиђа да најмање 7% одраслих буде обухваћено програмимa образовања одраслих [2]. Под овим образовањем се између осталог предвиђа: континуирано образовање одраслих у различитим професијама у циљу унапређења знања и вештина, преквалификације и доквалификације; образовање одраслих ради стицања кључних компетенција дефинисаних европским оквиром квалификација за целоживотно учење

80 72 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Као предвиђени носиоци у овом процесу образовања помињу се формални и неформални систем образовања. Формални облик су образовне установе од основног до високошколског образовања, а неформални су установе, институције и организације специјализоване за образовање одраслих (народни, раднички, отворени универзитети), привредне коморе, струковна удружења, привредна друштва и остале установе и организације (културне, спортске, локална самоуправа, политичке организације итд.) Предвиђају се између осталих активности и развијање програма стручног усавршавања одраслих у складу с потребама тржишта рада, као и програма електронског учења и учења на даљину. Стратегија предвиђа да и формалне и неформалне установе пролазе процес акредитације по истим стандардима. Индикатори примене стратегије били би усвојени стандарди за акредитацију и проверу квалитета у области образовања одраслих, предвиђена буџетска средства за развој овог система образовања, издвајање послодаваца за програме стручног усавршавања и обуке, као и законска регулатива. Да би се добио квалитетан систем образовања одраслих неопходно је добити подршку од свих заинтересовани учесника. То се постиже изградњом система неформалног образовања, као и препознавањем и признавањем компетенција и квалификације које се њиме стичу. У Европи се у оквиру националне квалификације посебно наглашава струковно образовање за које је потребно креирати флексибилне наставне планове у складу са потребама струке и тржишта рада. Посебно се истиче стицање вештина које се односе на креативност и способност решавања проблема, за разлику од самог преноса велике количине знања са малом применом. Све већи нагласак је на самоорганизованом и самосталном учењу, које се може остварити уз нове технологије користећи електронски материјал и даљински систем учења. Тако се и у Стратегији предвиђа увођење система који признаје ECVET (European Credit System for Vocational Education and Training) и ЕСПБ бодове на основу компетенција и квалификација појединаца, без обзира на то како су стечени. Наравно, ту би се користила искуства земаља из ЕУ, као и специфичности нашег система образовања. ПОЗИТИВНА ИСКУСТВА У СРБИЈИ У Србији постоји Завод за унапређење образовања и васпитања који нуди образовање наставника у предшколским, основним и средњошколским установама, а све у циљу добијања квалитетнијег наставног кадра, који се образује целог живота, упознајући се са најновијим достигнућима како у својој области, тако и у области едукације, како би могли новостечено знање применити што ефикасније у процесу образовања и омогућили постизање бољих резултата код својих ученика. По Правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника [3] ("Сл. гласник рс", бр. 13/2012), члан 27 каже да Наставник, васпитачи стручни сарадник дужан је да у току

81 Примењена заштита и њени трендови - Златибор пет година оствари најмање 120 бодова из различитих облика стручног усавршавања. Правилник предвиђа и добијање бодова за похађање програма и скупова. Од тих 120 бодова, 100 мора бити из одобрених програма и до 20 на учешће у одобреним стручним скуповима. Сваки сат обуке и сваки дан учешћа на стручном скупу има вредност једног бода. 25 скупљених бодова стручног усавршавања имају вредност једног бода из европског система бодова ЕСПБ Скупштина Инжењерске коморе Србије, на Шестој редовној седници одржаној године, донела је одлуку о континуираном (перманентном) професионалном усавршавању чланова Инжењерске коморе Србије. Та одлука је у складу са одлукама Извршног одбора Европског савета инжењерских комора (ECEC) на основу Директива Европске уније 2005/36/EC и 2013/55/EC Обуке могу бити предавања, семинари, конференције и радионице које одржавају еминентни предавачи, експерти у областима инжењерских наука. И овде је предвиђено бодовање и то обавеза да се за 5 година скупи 100 бодова. Распоред бодова је такав да је 20% из заједничког европског програма усавршавања, а 80% из националног програма усавршавања, који треба да обухвати програме који се односе на националне законе и правилнике, као и на обуку у примени нових материјала, технологија и патената ОБРАЗОВАЊЕ ЛИЦА ЗА БЗНР Лица за БЗНР у Србији могу да имају завршене различите степене обрзовања, од средњошколског па надаље. Такође морају да имају лиценцу за обављање послова БЗНР, која је резултат познавања свих прописа везаних за област БЗНР. У овом тренутуку се може поставити проблем квалитета њиховог ангажовања с обзиром на још увек неизграђену свест запослених и послодавца, те долази до изражаја њихова немоћ да допринесу бољитку. Даље, примећује се и незаинтересованост многих таквих лица за развој и стицање нових знања, што доводи до једног летаргичног стања. Заправо, њихов посао је изузетно одговоран и захтева знања која покривају веома широки дијапазон разних области. Потреба за њиховим перманенетним образовањем се намеће већ природом посла којим се баве. Велике компаније, посебно оне које имају власнике ван Србије, образовале су читав тим и одељења која се баве проблематиком БЗНР. Они могу бити ефикаснији и остварити лакше одређене захтеве које поставља закон, а и одговорност посла којим се баве. Шта са мањим компанијама које имају једно лице за ову област, а делатност је често сложена и захтева компетентна и савремена знања из разних технологија? У раду [4] наведени су примери обуке и различити модули. Наравно, ту је кључно обучавање лица за БЗНР, како би и они могли да квалитетно обављају свој посао и пруже основне обуке осталим запосленим. Шема обуке и трансфер знања могао би се приказати следећом сликом:

82 74 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Експерти из области БЗНР са акредитованим програмима Ниво 1 Лица за БЗНР Сарадници БЗНР Ниво 2 запослени Ниво 3 Слика 1. Нивои трансфера знања Овај систем би унапредио систем рада у смислу да би се многи проблеми из области БЗНР ефикасније решили, захваљујући сарадњи лица која су непосредно укључена у процес рада (ниво 3), лица која се баве њиховом безбедношћу, као и лица која познају технологију (ниво 2) [5] Суштина у овом делу је да се дефинише образовање које се обавља на нивоу 1 јер би то довело до повећања квалитета знања и способности лица за БЗНР. Ово би се односило на све области његовог рада, као и на његово ангажовање у извођењу обуке својих запослених. Крајње је време да се прекине стара ружна пракса начина како се изводе обуке из БЗНР. Удварање радницима и руководиоцима и правдање како је то законска обавеза, ове обуке постају бесмислене, a тестовима (који се најчешће заједно решавају са запосленима) се доказује успешност извршене обуке. Наравно, овде би се Министраство рада требало укључити и направити нека правила, а при томе Министарство просвете, тј. Национални Савет дати упутства за акредитацију како би се могле припремити институције које би могле понудити квалитетне програме обуке и стручна саветовања. Нешто слично као што је направљено за средњешколске наставнике. Врло је корисна пракса коју уводи Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника, где приликом конкурисања за програм стручног усавршавања се морају (поред осталог) поднети референце установе која подноси програм, аутора, као и извођача обуке Што се тиче стручних скупова, исто се траже референце лица која организују и остварују ове скупове, захтева се извештај са списком учесника. За обе врсте наведеног усавршавања предвиђени су и обрасци уверења о похађању обуке, односно учествовању на скупу, који су дати на крају Правилника. Како су ове обавезе за задржавње лиценце законски регулисане то значи да се запослени морају усавршавати да би их задржали. Недавно се

83 Примењена заштита и њени трендови - Златибор појавио проблем са лиценцама лекара који нису поштовали обавезу да кроз континуирану медицинску едукацију стичу годишње 24 бода. Поред законске обавезе мотивација за усавршавање запослених би ттребало да буде задовољство због нових сазнања која резултирају у квалитетнијем раду и постизању бољих резултата, као и могућност напредовања на послу и систем награђивања од стране послодавца. И оно што је битно, је то да треба послодавац да препозна важност ових обука и да подстиче и захтева од запослених, посебно од лица за БЗНР, јер је безбедан и здрав рад оно о чему сваки послодавац мора да води рачуна. ЗАКЉУЧАК Дата је могућност да се свако, независно од радног стажа и школске спреме, ако положи стручни испит бави пословима безбедности и здравља на раду. Бављење струком може бити веома различито и мање или више активно, стручно и квалитетно. Увођење предложеног система бодовања бар једног дела активности сигурно даје квалитет више. Сусрети и размена искустава или учење на туђим искуствима би сигурно значајно допринело развоју и повећању знања. Осим тога, ова активност би била стимулативна за даље деловање. Настајао би један нови систем који би постао снажна база за развој и који би био отпоран на промене власти или појединаца у власти. Нормално, претпоставка за ово је добро осмишљен и урађен систем акредитације програма и институција, који би чинио основу система бодовања. Ово ће кад тад бити остварено и боље је то остварити на прави начин него неком присилом и испуњавањем форме. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) [2] Стратегија развоја образовања у Србији до ("Сл. гласник РС", бр. 107/2012) [3] Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника ("Сл. гласник РС", бр. 13/2012) [4] Николић Б., Ружић-Димитријевић Љ., Дакић Ј., Даљински систем учења у функцији оспособављања радника за безбедан рад, Зборник радова 1. Конференције Примењена заштита и њени трендови, Златибор 2014, стр [5] Николић Б., Дакић Ј., Knowledge management in the function of risk assessment, Online Journal of Applied Knowledge Management (OJAKM), Vol 3, Issue 2, 2015, pp

84 76 Примењена заштита и њени трендови - Златибор АНАЛИЗА ПОВРЕДА НА РАДУ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА СТУДИЈА СЛУЧАЈА Бојан Тешић, Душан Татић, Миомир Станковић Рудник и термоелектрана Углљевик, БиХ Универзитет у Нишу, Електронски факултет Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду Резиме Анализа грешака и неправилности које се дешавају на раду је значајна за превенцију повреда. Истрживање, описано у овом раду, бави се анализом повреда на раду у технолошком процесу производње електричне енергије у Радној Јединици Термоелектрана Угљевик (РЈ ТЕ) за период година. Дефинисани су узроци због којих долази до повећања ризика на поједим радним мјестима. Такође, идентификоване су опасности и штетности, на радном мјесту као и у радној средини. На основу добијених података дефинисани су извори и њихово учешће у укупном ризику. Резултати, добијени анализом повреда на раду, представљају основу за дефинисање неопходних мјера заштите како у организационом, тако и у техничком погледу. Кључне ријечи: Повреда, заштита на раду, постројење, машина. ANALYSIS SURVEILLANCE AT WORK IN THERMAL POWER PLANTS-CASE STUDY Bojan Tešić, Dušan Tatić, Miomir Stanković Mine and Power Plant Ugljevik, BiH University of Nis, Faculty of electronic, Nis University of Nis, Faculty of Occupational Safety, Nis Abstract The research deals with the analysis of injuries at work in the technological process production elеctric energy in the WU Thermal power plants. Also, we define cases which largely contribute to the increased risk in some workplaces and identifications of risks and hazards in the workplace and in the working environment. In this way, defined resources and their role in the total risk are the basis for defining the necessary measures for protection in organizational as well as in technical terms. Keywords: injury, occupational safety, plant, machinery. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАЊА ЗАШТИТЕ НА РАДУ У РАДНОЈ ЈЕДИНИЦИ ТЕРМОЕЛЕКТРАНА Служба заштите на раду као носилац активности спровођења и унапређења мјера заштите на раду, у циљу спречавања и отклањања опасности и штетности за раднике, материјална добра и околину, дужна је да путем извјештаја упознаје руководство предузећа о постигнутим резултатима и недостацима у спровођењу мјера заштите на раду у Радној јединици Термоелектрана [1]. Овим радом обухваћене су активности Службе заштите на раду (ЗНР) и заштите од пожара (ЗОП) за период од 10

85 Примењена заштита и њени трендови - Златибор година ( ). Радни задаци и активности које је Служба ЗНР-у и ЗОП-а обављала у овом извјештајном периоду прописани су законима и прописима а обухватају: Непосредна контрола спровођења мјера заштите на раду и заштите од пожара Давање стручног мишљења за пројектну документацију и сарадња са надлежним o министарствима о њеном одобравању Контролу да ли се радови изводе на основу важеће одобрене техничке o документације и важећих законских одредби из области производње електричне енергије Евидентирање и праћење повреда на раду запослених радника у РЈ ТЕ Праћење здравственог стања радника и изгубљених радних дана по основу боловања Активности око обављања редовних систематских прегледа радника РЈ ТЕ Оспособљaвање руковаоца средстава рада и опреме за самостално и безбједно руковање Обука и провјера знања радника из ЗНР и ППЗ-а и прве помоћи Стручно оспособљавање лица која раде на пословима контроле спров. мјера ЗОП-а Избор квалитетне заштитне опреме и активности око њене набавке Сарадња са другим службама у предузећу у циљу унапређивања и јачања система ЗНР и ППЗ-а Пружање помоћи у организовању практичних акција службе спашавања Покретање налога о расписивању огласа за набавку заштитне опреме и средстава Вођење прописаних евиденција Служба заштите на раду и заштите од пожара редовно је вршила прегледе и уочавала недостатке при извођењу свих врста радова. Записницима и извјештајима упозоравала је одговорна лица на могућност појаве опасности по живот и здравље људи и имовине предузећа na основу листе потенцијалних опасности и штетности у РЈ Термоелектрана [2]. ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД СТАЊА ЗАШТИТЕ НА РАДУ Укупан број радника у РЈ ТЕ је 569, од чега је 29 радника на одређено вријеме. У РЈ TE има 56 радника са преосталом радном способношћу (инвалиди), 6 радника са оцјеном ИПК да постоји опасност од настанка инвалидности. Од укупног броја запослених у РЈ ТЕ 11% је инвалида и радника са опасностима од настанка инвалидности.

86 78 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Преглед повреда на раду по годинама у РЈ TE Лака Тешка Смртна Слика 1 - Преглед повреда на раду по годинама Број повреда у 2010 и 2011 год. је 50% мањи у односу на просјечан број повреда за период год (Слика 1). Може се закључити иако је старосна структура запослених изузетно висока да број повреда из године у годину све више опада. Из података се може видјети да задњих пет година нема тешких повреда, захваљујући квалитетној обуци и оспособљености радника за здрав и безбједан рад и превентивим дјеловањем Службе ЗНР и ППЗ-а[3]. Преглед повреда по мјесту догађаја у РЈ ТЕ ТЕП-прпизвпдоа ДУиОШиП Одржаваое Радна зајед. Слика 2 - Преглед повреда по мјесту догађаја Лака Тешка Смртна Слика 2 показује да се највећи број повреда (49%) догађа у Радној цјелини Одржавања. Најчешћи узрок су углавном већа концетрација радника на малом простору, недовољна дисциплина радника и лоши временски услови.

87 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Преглед повреда по годинама старости у РЈ TE < >41 гпд. Слика 3 - Преглед повреда по годинама старости Лака Тешка Смртна Са слике 3 можемо да закључимо да је највећи број повријеђених радника старији од четрдесетједне године, што не говори да су узроци повреда старост и године радника већ највећи број радника ове старосне доби. Преглед повреда по врстама узрока у РЈ ТЕ Лака Тешка Смртна 0 Неппрезан рад Неисп.уређ. Заш.ппрема Осталп Слика 4 - Преглед повреда по врстама узрока Са слике бр.4 видљиво је да је најчешћи узрок поврјеђивања не кориштење заштитне опреме (која је прописана Правилником заштите на раду) и неопрезан рад (непридржавање прописаних мјера заштите и недовољна концентрација радника).

88 80 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Преглед повреда на раду по дужини стажа повређених радника у РЈ TE < 5 < 10 11<15 16<20 >20 Лака Тешка Смртна Слика 5 - Преглед повреда на раду по дужини стажа повријеђених радника Ако се узме у обзир да је просјек старости радника око 56 година, сасвим је разумљиво да је и највећи број до сада повређених радника са 20 и више година радног искуства. Преглед повреда по временским интервалима у РЈ TE Лака Тешка Средоа Слика 6 - Преглед повреда по временским интервалима Због повећаног обима послова долази до најчешћег повријеђивања у првим сатима радне смјене. Квалификациона структура запослених у РЈ TE Лака Тешка Средоа Слика 7 - Преглед повреда по данима у недељи

89 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Са слике бр. 7. можемо видјети да се најмањи број повреда догађа викендом, из разлога што суботом и недељом ради најмањи број радника у РЈ ТЕ. Квалификациона структура запослених у РЈ TE Глава Кичма Грудни кпш Окп Рука Нпга Осталп Лака Тешка Смртана Слика 8 - Преглед повреда по дјеловима тјела На слици бр. 8. имамо већи коначни број повреда од стандардних 186, из разлога што је петнаест радника повриједило више од једног дијела тијела. Највећи проценат повреда су повреде ногу и руку. Преглед повреда по квалификационој структури радника у РЈ TE Лака Тешка Смртна 0 ВС/ВСС ССС ВКВ КВ ПК Слика 9 - Преглед повреда по квалификационој структури Из приложеног на слици 9. може се уочити да је највећи број повреда код квалификованих радника. Повреде се дешавају зато што су ови радници највише изложени потенцијалним опасностима у току рада. Преглед повреда на раду по смјенама у РЈ ТЕ Лака Тешка Смртна 0 I II III Слика 10 - Преглед повреда на раду по смјенама

90 82 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Са слике бр. 10. је видљиво да је највише повреда у I смјени, из разлога што је у њој највећи број радника. Такође, сви послови одржавања концентрисани су у првој смјени [4]. ЗАКЉУЧАК Први потез заштите на радном мјесту мора се иницирати од самих радника у виду придржавања радних прописа, ношења заштитне опреме (која је знатно занемарена од стране радника) и професионалних опхођења према радном мјесту. Први корак у превенцији повреда на радном мјесту се састоји у састављању квалитетних база података о повредама на раду, које највише зависе од прикупљених чињеница са мјеста увиђаја. Ефикасност превенције у конкретним радним процесима зависи од тога колико поједини руководиоци могу да утичу на стање заштите и здравља радника. Они би требали да примењују опште мере и разматрају превенционе дописе стручних служби ради бездбједнијег рада у цјелокупнoj РЈ Термоелектрана. ЛИТЕРАТУРА [1] Правилник заштите на раду, Рудник и термоелектрана Угљевик, [2] Бојан Тешић, Mиомир Станковић, Менаџмент управљања заштите у Радној јединици Термоелектрана, зборник радова IIZS conference, стр Септембар 2013 [3] Програм оспособљавања радника за рад и руковање средствима рада и опремом стр Зависно предузеће Рудник и термоелектрана Угљевик, јун [4] Извјештаји Службе заштите на раду и протипожарне заштите Радне јединице Термоелектрана, Рудник и термоелектрана Угљевик

91 Примењена заштита и њени трендови - Златибор БЕЗБЕДНОСНА АНАЛИЗА СПЕЦИФИЧНИХ РАДНИХ ОПЕРАЦИЈА Владица Глигоријевић, Бранислав Живановић РТБ Бор Група, Топионица и рафинација бакра Бор Резимe У овом раду се анализира и описује метода процене ризика која се примењује пре сваке радне операције или процеса, где су запослени изложени специфичним опасностима у току рада. Ова метода је одавно прихваћена као стандард у земљама које су развијене како економски тако и у смислу безбедносне културе. Оригинални назив ове методе је Job Safety Analysis или Job Hazard Analysis и њена специфичност је у томе што у њеној изради учествују сами радници заједно са лицима задуженим за безбедност и здравље на раду, а који у многим ситуацијама знају најбоље које су опасне, критичне тачке радног процеса. Безбедносна анализа се заснива на разчлањивању процеса рада на појединачне кораке, операције које се затим анализирају, у смислу процене ризика, идентификују се опасности и на основу добијених резултата одређују се одговарајуће контролне мере у циљу смањења ризика и безбедно обавњеног посла, наравно уз поштовање хијерархије контролних мера. Безбедносна анализа такође се може користити и у едукативне сврхе нових радника, на јутарњим састанцима и потребно ју је непрестано допуњавати како се услови и параметри радне средине мењају, а посебно у динамичним радним срединама као што су градилишта. Кључне речи: безбедност и здравље на раду, процена ризика, безбедносна анализа ЈОB SAFETY ANALYSIS / JOB HAZARD ANALYSIS Vladica Gligorijević, Branislav Živanović Mining and Smelting Combine Bor Abstract In this elaborate we will analyse and describe a method of risk assessment that is being applied before commencement of any work operation or process, where employees are exposed to the specific hazards of their occupation. This method has been established as a standard in economically developed countries and countries with high level of safety culture. The name of this risk assessment method is Job Safety Analysis or Job Hazard Analysis and it is specific method where employees are developing it together with HSE personnel as they in many situations know the work process and critical danger points better. JSA or JHA is based on breaking the job in to the job steps that are then being analysed, hazards identified and based on calculated risk levels control measures are being applied with respect to hierarchy of controls. JSA or JHA can also be used as an educative tool for newly employed, be discussed on morning prestart meetings. It is a live document that needs to be constantly revised and amended especially when working environment is dynamic like construction sites. Key words: Health and Safety, Job Safety Analysis, Job Hazard Analysis, Risk assessment

92 84 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ Систем управљања ризиком обезбеђује свеобухватну и систематичну идентификацију опасности и правилно управљање (ублажавање) високоризичних активности током трајања пројекта. Процена ризика Поступак процене ризика у ширем смислу представља без сумње најзначајнији део система безбедности и здравља на раду. Ни SRPS OHSAS 18001:2007 ни српски прописи не предлажу конкретну методологију за процену ризика, него се позивају на бројне постојеће, међународно признате методологије, чији избор зависи од величине и организационе структуре предузећа, области њеног пословања и нивоа постојећих ризика. Извођач у почетку процењује ризике субјективно повезане са сваком грађевинском активношћу, под претпоставком да је планирана или контролише постојеће на месту локације. Ова процена може бити у оквиру интегрисаног приступа управљању ризицима у оквиру укупне стратегије пословања. Ризик у овом контексту се односи на вероватноћу да ће доћи до несреће и последице несреће (ОHSAS 18001:2007). Ову процену може да врши тим или специјализовани стручњак за безбедност у служби извођача. Одређивање тежине или подношљивост ризика од одређених активности ће се заснивати на основу сопственог искуства извођача или искуства у индустрији. Озбиљност ризика ће одредити ниво ресурса који извођач треба да издвоји за смањење ризика по себе и изложеност радника на њих. Конкретно, процена ризика треба да се спроводи за ситуације у којима се појављују опасности које представљају значајну претњу и неизвесно је да ли су постојеће мере адекватне. Помоћу партиципативног приступа менаџмент и радници усаглашавају безбедносне процедуре засноване на заједничкој перцепцији опасности и ризика (ОHSAS 18001:2007). Процена ризика формално може да се користи за снимање резултата у циљу процене. Овај облик, на пример, треба да обухвати: - Детаље о радним активностима; - Опасност(и) и / или потенцијалне опасности; - Контроле на месту локације; - Ниво ризика; и - Акција ће бити предузета када се заврши процена (ОHSAS 18001:2007). Пoступци за исправну израду одређивањa ризика морају да буду развијени. Примери ових садрже безбедносне рецензије, контролне листе, методу шта-ако, методу анализе стабла догађаја, методу анализе стабла отказа, анализе облика и ефеката отказа (метода FMEA), анализа опасности и операбилности (метода HAZOP), као и узрочно-последичне анализе. Даље, критеријуми морају бити успостављени за одлучивање да ли су ризици подношљиви где је ризик смањен на најнижи ниво који је разумно изводљив. Једноставан модел процене ризика је приказан на слици 1.

93 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 1. Једноставан модел за процену ризика У овом моделу вероватноћа, или вероватноћа дешавања несреће, док се посао обавља и тежина последице утврђују се пре почетка извршења посла. Ако је ризик прихватљив, посао се наставља. Ако се ризик сматра неприхватљивим, посао се мора другачије организовати ако промена није могућа. Где је могућа промена, вероватноћа и/или тежина последице се смањује. У сваком случају, прихватљивост ризика који су укључени у посао се мери пре него што се настави са радом. Идентификација опасности Сви значајни ризици везани за сваку грађевинску активност треба да се идентификују. Конкретно, треба размотрити ризике којима ће радници бити изложени и последице таквог излагања. Методе за идентификовање и категоризацију опасности морају бити успостављени. На пример, брзе листе опасности могу се развијати узимајући у обзир природу радних активности организације и локације на којима се посао спроводи. Постављени циљеви и захтеви за безбедност пословања Циљеви или кориснички захтеви (радника) треба да буду специфични, мерљиви, достижни, релевантни и благовремени. Када су изабрани кључни циљеви, они треба да буду квантификовани. На пример, циљ да се повећа или смањи нешто треба да наведе бројчану вредност и датум за њихово остваривање; циљеви за увођење мера безбедности или елиминисање одређене опасности треба постићи до одређеног датума; и циљеви за одржавање или наставак постојећег стања треба одредити постојећи ниво активности.

94 86 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Ниво ризика Незнатан Прихватљив Умерени Значајан Недопустив Табела 1. Акција за нивое ризика Акција и временски оквир Није потребна никаква акција и документоване евиденције треба да се чувају Немa обавезне додатне контроле. Разматрањем се може дати исплативије решење или побољшање које нe намеће додатне трошкове. Праћење је потребно кaкo би се осигурала одржива контрола. Треба уложити напоре да се смањи ризик, а трошковe превенције треба пажљиво мерити и ограничити. Мере за смањење ризика треба спровести у заданом времену. Где је умерени ризик повезан са изузетно штетним последицама, даља процена може бити неопходна да се прецизније утврди вероватноћа штете као основ за утврђивање потреба за побољшаним мерама контроле. Рад не треба започети док ризик није смањен. знатни ресурси морају да се определе у циљу смањења ризика. Где ризик подразумева рад у току, треба предузети хитну акцију. Рад не треба започети, односно наставити док се ризик не смањи. Ако није могуће да се смањи ризик чак и са неограниченим ресурсима, пословна активност треба да остане забрањена. Поред тога, одговарајући захтеви за перформансе и индикатори исхода који би требало да буду квантитативно изабрани да покажу у којој мери су постигнути циљеви безбедности. Такође је неопходно да се измери стање пре спровођења плана безбедности. Пример циља безбедности у вези са захтевом за перформансе спречавања пада са скеле приказан је у Табели 2. То се односи на свако радно место под контролом послодавца, где се јавља могућност пада радника са висине. Послодавци имају обавезу (члан 11. Закона о безбедности и здрављу на раду) да обезбеде сва средства која служе за спречавање запослених од пада, погодна за сврху за коју се користе. Табела 2. Пример безбедносног циља за спречавање пада са скеле Квантификовани основни циљ Повећати стопу коришћења ограде, подне плоче и везивање сигурносног појаса на свим скелама са садашње (измерене) вредности од 50% до 100% на овом послу Услов перформанси Индикатор исхода Рукохват изнад пешачке платформе мора бити подигнут дуж изложене ивице свих скела. Подна плоча мора бити укључена. Сви радници на скелама преко 3м висине морају да носе индивидуалне системе за заштиту од пада, као што су комплетан упртач за тело, заштитно уже (по спецификацији приизвођача) и анкер са вођицом да би се избегао ефекат клатна. Евиденција поштовања коришћења ограде, подних плоча и система за заштиту појединца од пада са скеле

95 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ НА ГРАДИЛИШТУ Процес процене ризика Поцес управљања ризиком је илустрован технолошком шемом приказаном на слици бр.2. ПРОЈЕКТНИ РИЗИЦИ Процена ризика на нивоу пројекта коју обавља пројектни тим Контролни обилазак, аудити и картице ОПАСНОСТИ Процена ризика пре доделе посла. Почетни састанак АНАЛИЗА ДНЕВНИХ РИЗИКА, АНАЛИЗА БЕЗБЕДНОСТИ РАДА, РАДНЕ ДОЗВОЛЕ НАКНАДНИ САСТАНЦИ Пре обављања савакодневних активности. Обављају главни извођач и сви извођачи Програм Step Back Процена личног ризикa Слика 2. Процес управљања ризиком Ризици пројекта и могућности Идентификацију ризика и могућности врши мултидисциплинарни пројектни тим пре отварања градилишта. Циљ је да се управља нејасноћама и њиховим потенцијалним последицама. Ризици безбедности на раду су издвојени из овог генеричког процеса и евидентирају се у регистру ризика пројекта. У овој фази пројекта ризици могу да се односе на способност извођача да обављају посао, аутомобилски саобраћај, буку, утицај на локалну заједницу, кашњење еколошких дозвола, итд. Процена опасности код изградње Процена опасности код изградње (CHA, Construction Hazard Assessment) значи процену ризика грађевинског пакета обављена током тендерске фазе од стране главног извођача и преноси се ка извођачу радова. За сваки грађевински пакет, идентификација и процена ризика, као и мере контроле, биће документовани у регистру ризика и укључени у тендерски пакет претходног уговора.

96 88 Примењена заштита и њени трендови - Златибор После доделе уговора, Извођач подноси главном извођачу ревидовани регистар ризика. Ажурирани регистар ризика се прегледа и уколико је потребно, мења га главни извођач и извођач и представници надзора на иницијалном састанку. За ову анализу може се као подсетник користити тзв. Топ 16 ризика уграђевинарству, приказаних на следећој слици. Слика 3. Топ 16 ризика у грађевинарству Анализа безбедности посла Сврха ове анализе је да се процене и контролишу ризици повезани са грађевинским активностима. То је такође средство безбедног планирања посла. Извођач радова прави детаљну анализу, план извођења радова, односно начин и методологију самог извршења радног задатка (начин рада описан у фазама од доласка, припреме, алат, врста материјала, употреба грађевинских машина,..., долазак на радно место па до одласка са истог после завршетка радног задатка) на основу кога стручњак за БЗНР ради безбедосну анализу. Оригинални назив ове методе је JSA-Job Safety Analysis, мада се често називају и JSEA-Job Safety and Environmental Analysis" или Анализа критичних задатака или Анализа опасности посла JHA-Job Hazard Analysis. Систематска анализа корака који су укључени у обављање задатака, опасности или изложености губитку који су укључени и контроле потребне да се спречи губитак. То је предуслов за развој радних процедура за безбедан рад. Специфичност ове методе је у томе што у њеној изради учествују сами радници, а који у многим ситуацијама знају најбоље које су опасне, критичне тачке радног процеса. Метода се заснива на пређашњем искуству радника приликом обављања одређених радних задатака који се константно понављају

97 Примењена заштита и њени трендови - Златибор и свакодневном праћењу могућих нових и специфичних ризика које се могу наћи на самој позицији за рад. Тако да се нове опасности везане за специфичност ране позиције, која је по правилу увек различита од претходне, додају безбедносној анализи самог посла. Уз такво праћење ризика потпомогнуте (Imminent danger report - Извештај о непосредним опасностима које су могле да се десе), у форми документованог извештаја дате ситуације, омогућава да се лакше утврди који су то најзаступљенији ризици са којима се радници свакодневно сусрећу. Уз овакво документовано праћење ризика, препоручљиво је урадити и Регистар ризика (Risk register) за градилиште. Сам регистар је уствари плод праћења свакодневних ризика на радним позицијама и као такав може се искористити за вршење Безбедносне анализе JSA. Безбедносна анализа посла се заснива на рашчлањивању процеса рада на појединачне кораке, операције које се затим анализирају у смислу процене ризика, идентификују се опасности и на основу добијених резултата одређују се одговарајуће контролне мере у циљу смањења ризика и безбедно обављеног посла, наравно уз поштовање хијерархије контролних мера. Анализа безбедности посла мора да се врши за сваку активност пре почетка нове активности на градилишту или када дође до промене (нови производ, материјали, поступци, организација рада, итд.). Докле год анализа безбедности одражава тренутни посао, важиће до месец дана, али ће је прегледати и саопштавати недељно надзорник извођача. Безбедносна анализа такође се може користити и у едукативне сврхе код увођења у посао нових радника, на јутарњим састанцима и потребно ју је непрестано допуњавати како се услови и параметри радне околине и животне средине мењају, а посебно у динамичној радној околини као што је градилиште. Бланко образац за JSA Безбедносну анализу посла може овако изгледати:

98 90 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Job Safety Analysis- Анализа Безбедности посла OПИС ПОСЛA ЛОКАЦИЈА ИЗВОЂАЧ НАПИСAO Прегледан од Oдобрено од ДАТУМ СПРЕМНОСТИ ПРОЈЕКАТ Планиран број људи ПОТПИС ПОТПИС ПОТПИС Протокол контроле критичних РИЗИКа (Обележити шта се примењује) #1 - Средства и покретна опрема #2 - Опасни материјали #3 - Осигуравање Опреме #4 - Изолација Енергије #5 - Рад на висини #6 - Послови подизања #7 - Ограничен простор #8 Ископавања Није применљиво ПОТРЕБНА ДОЗВОЛА за безбедан рад (Обележити шта се примењује) Ограничен простор топли радови Ископавања ЕлектроРадови Није применљиво НАЈЧЕШЋЕ КАТЕГОРИЈЕ ОПАСНОСТИ (Обележити) Опрема и алати Oprema i alati Радно подручје (Покретни) (Neпокретни) Пројектоване Повишене Платформе Комуникације Aerial mobile platform Рад насамо Радне платформе Човек-корпа Удаљена локација Виљушкари Скеле Истовремене операције Hoes / Bobcats Мердевине Радови изнад других Багери Ручни алати Клизиште Кранови Саобраћај Камиони / Приколице Мали камиони / Вoзилa Снажни ручни алати Vremenski uslovi Опасни материјали Топлота / Хладно компримовани гас ветровито Запаљива / сагориви плиме и осеке Оксидант морске олује Tоксично Снег / смрзавање Корозивно магла Биолошки / биомедицински Eксплозивно Енергија Eлектрична Механичка Пнеуматска Хидраулична Tермичка Зрачења Хемијска Потенцијална Преостала ПОТРЕБНИ АЛАТ / ОПРЕМА / МАТЕРИЈАЛИ ПОТРЕБНА ЛИЧНА ЗАШТИТНА ОПРЕМА КОРАЦИ ПОСЛА ОПАСНОСТИ Почетни Преостали ризик ризик МЕРЕ КОНТРОЛЕ V P RL V P RL Одговорно лице Потврђујем да сам презентовао ову Анализу безбедности посла радницима под мојим надзором. који ће извршити рад описан у овом JSA и да су правилно спроведене све мере контроле : Супервизор : Датум: Име и потпис Потврђујем да сам прочитао и разумео Анализу безбедности посла која је предиђена за овај рад: ИME И ПРЕЗИМЕ (ШТАМПАНО) ПОТПИС COMPANY- КОМПАНИЈА

99 Више смртних случајева Смртни исход Изгубљено време Промена посла Медицинска помоћ Прва помоћ Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 3. Калкулатор степена ризика зa JSA Безбедносну анализу посла Вероватноћа Последице ИЗЛОЖЕНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ ЈЕ КОНТИНУИРАНА НИВО РИЗИКА ПОСЛЕДИЦА НИВО РИЗИКА (RL- Risk Level) Низак Висок Средњи Eкстреман ВЕРОВАТ- НОЋА готово немогуће мало вероватно чули за Могуће догађа се готово сигурно Систем радних дозвола Систем радних дозвола је осмишљен са циљем да надзорни орган, носилац радова, извођач увек зна које позиције су отворене за рад и начин на који ће се тај рад извршити. Као што је раније речено технички опис посла је посебни део, међутим без безбедносне анализе самог техничког процеса дозвола је некомплетна и као таква не може бити одобрена. Саму дозволу прегледају стручна лица у зависности од врсте посла грађевинци, машинци, електро... и обавезно стручњак за БЗНР. После прегледа техничких детаља извођења радова, стручно лице одобрава технику извођења радова, након чега стручњак за БЗНР прегледа безбедносну анализу одобреног начина извођења радова и даје или не даје своју сагласност за извођење радова. Такође може да тражи и допуну безбедносне анализе, уколико сви ризици нису сагледани, као и увид у стручне налазе уколико се користе неке машине или алати за које је потребан одговарајући стручни налаз, или сумња у важност неког од стручних налаза (nпр. кранови, мобилне дизалице, сајле, виљушкари... итд).

100 92 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Систем радних дозвола се састоји од радне дозволе за обављање одређеног посла која садржи додатне податке анализе безбедности посла у погледу ризика и контролних мера за следеће специфичне активности: - критично подизање терета; - особље обучено и задужено за дизање терета; - минирање; - рад са моторизованом корпом; - привремени објекти везани за делатности високог ризика, односно скеле, висеће радне платформе, итд; - привремене гасне инсталације; - затварање пута; - рад у близини високог напона / електро водови; - хемијско чишћење и удувавање ваздуха; - систем испитивања, радиографија; - рушење (конструкције); - ископавање; - Lock-out и Tag-out; - извођење топлих радова (заваривања, брушења и сечења); - рад са опасним материјама - рад у ограниченом простору. Допунске дозволе прате радне безбедносне дозволе за одређене активности и садрже комплементарне информације, као што су: - извођење топлих радова; - рад у ограниченом простору; - ископавање; - Lock-out и Tag-out; - затварање пута. СВАКОДНЕВНА ПРОЦЕНА РИЗИКА Процена ризика код изградње Током свакодневне процене ризика извођачи радова, надзорници извођача, менаџери главног извођача за поједине области, надзорници и представници за безбедност и здравље ће идентификовати екстремне ризике и ризике високог нивоа. Дневна процена ризика се документује на обележеном плану пројекта уз наглашавање грађевинских активности које треба да изврши сваки извођач, идентификованих опасности и важећих контролних мера. Овај документ се доставља извођачу радова и лицу задуженом за безбедност на раду главног извођача и представницима надзора пре почетка рада. Разговори на састанцима тима На почетку смене пословођа или друго надзорно-техничко лице представља дневни план рада за различите позиције, а за које је раније издата дозвола за рад и том приликом упознаје раднике са начином извођења радова и безбедносним мерама које морају да прате такав рад.

101 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Образац присуства на састанку потписују сви радници и поставља се на радном простору у оквиру безбедоносне зоне. Методологија Step Back (корак назад) Као део свог програма безбедносног понашања, главни извођач SNC Lavalin на градилишту у РТБ БОР је очекивао да његови надзорници и надзорници извођача врше континуирану процену ризика као део свакодневних активности. Ово укључује коришћење процеса Step Back. Овај процес подразумева корак или два уназад (од радне позиције) и 2 минута времена (за сагледавање ситуације кроз три фазе): - погледајте и уочите опасност; - процените ризик; - предузмите одговарајуће активности. То омогућава брзу идентификацију опасности на радном месту без папира и спровођење корективних мера. Процена ризика преко џепне картице је врло једноставна и захтева мало времена за сагледавање новонастале ситуације. Картица може бити за личну употребу (Персонална) и за тимску процену ризика (Тимска картица) коришћењем методологије Корак назад. Сам процес је конциципиран тако да подстакне свест о безбедности и подигне безбедносну културу код радника. Као такав помаже раднику да сам, на основу свог искуства, процени своју радну позицију пре почетка радне операције и утврди да ли су већ раније дате мере безбедности довољне или је потребна допуна безбедности. Уколико има великих безбедносних пропуста радник ће обавестити, затражити помоћ од надређеног (пословође, одговорног инжењера...). Том приликом на критичној позицији треба да се нађу одговорни инжењер, пословођа, радник и стручњак за безбедност и као тим да сагледају постојећи проблем. Тад се користи Теам Step Back картица која ће помоћи да тим нађе најбоље могуће решење за новонасталу ситуацију. Решење може захтевати инжењеринг радне позиције или пак допуну ЛЗО. Прихватљиво решење се уписује у картицу (решење одобрава тим, а озваничиће га самим потписивањем картице) и као такво постаје допунски део JSA и издате дозволе.

102 94 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 3. Персонална картица за процену ризика коришћењем методологије Корак назад

103 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 4. Тимска картица за процену ризика коришћењем методологије Корак назад ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр.101/05). [2] Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима (,,Сл. гласник РС, бр. 14/09 и 95/10). [3] Закон о планирању и изградњи (,,Сл. гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013,50/2013,98/2013, 132/2014 и 145/2014). [4] Закон о заштити од пожара (,,Сл. гласник РС, бр.111/09и 20/15) [5] Закон о заштити животне средине (,,Сл. гласник РС, бр.135/04, 36/09, 72/09 и 43/11) [6] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини(,,службени гласник РС, бр. 72/06; 84/06 и 30/10) [7] Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта (,,Сл. гласник РС, бр. 121/12). [8] Правилник о заштити на раду при извођењу грађенинских радова (,,Сл. гл. РС, бр. 53/97). [9] План превентивних мера за безбедан и здрав рад за градилиште реконструкције топионице и доградње фабрике сумпорне киселине у Рударско топионичарском басену Бор у Бору (верзија , допуна децембар и допуна )

104 96 Примењена заштита и њени трендови - Златибор [10]Health, safety, environment and communities (HSEC) Program SNC- Lavalin International (Project: New flash furnace and sulphuric acid plant for RTB- Bor, AG-0001 od i izmena ) [11] SRPS ОHSAS 18001:2007 [12] М. Симић, Нова топионица и фабрика сумпорне киселине у Бору, Заштита у пракси Београд, 244 децембар 2014.(стр.15-22)

105 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗАМОР РАДНИКА ПРИ РУЧНОМ ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА Душан Вељковић, Марко Цветковић Резиме У раду је приказан пример заморености при ручном преношењу терета са којим се радници који обављају физичке послове сусрећу свакодневно. Ручно или мануелно руковање материјалом обухвата све послове који захтевају да радник диже/спушта, гура, вуче, држи или носи било који предмет или материјал. Карактеристике радне способности при ручном преношењу терета, који се огледа у оквиру 24 часа, упоређене су са резултатима субјективног осећаја заморености. Добијени резултати се даље упоређују са релативном радном способношћу радника у току радног времена и на основу тога се може донети закључак у ком делу радног времена се радник највише осећа заморено. Истраживање обухвата 5 радника старости од 25 до 29 година. Учесталост ношења у једници времена за дату радну смену, карактеристично је за све терете који се преносе техником ручног преношења терета. Кључне речи : замор радника, ручно преношење терета,субјективни осећај заморености FATIGUE FOR WORKERS IN THE CASE WHERE THE EMPLOYEE BEARS THE BURDEN OF MANUALLY Dušan Veljković, Marko Cvetković Abstract In this essay is an example, in this case the employee is manually transferred the burden. With this situation, the employees face every day. Manual material handling, includes all activities that require movement, such as lifting, lowering, pushing, approaching. It also means that a material possesses or carries. Characteristics of working capacity in cases where the employee is manually transferred the burden, this is reflected in a 24 hour period and it is compared with the subjective feeling of fatigue. The results are further compared with the relative working ability of the employee during working hours and on the basis that it can deduce which part of the working hours the employee will be most tired. This research includes five employees aged 25 to 29 years. The frequency of wearing per unit time for a given work shift, it is characteristic for each load to be transferred with technique of manual handling of loads Key words: fatigue workers, manual handling of loads, subjective feeling of fatigue РУЧНО ПРЕНОШЕЊЕ ТЕРЕТА Ручно преношење терета обухвата све послове који захтевају да радник диже, спушта, гура, вуче, држи или носи било који предмет или материjал. Ови послови често обухватају репететивне активности које могу нарушити здравље самог радника који их обавља. Не морају се сви послови ручног преношења терета сврстати у главне узрочнике повреда, међутим сматра се да око четвртина повреда на раду које се догоде јесу директно или индиректно повезане са учесталим активностима које обухватају ручно преношење терета. [4] Мануално руковање је заступљено у свим радним окружењима (фабрике, градилишта, складишта и сл.) и у складу са тим највећи број повреда

106 98 Примењена заштита и њени трендови - Златибор се јавља у таквим радним срединама чије је пословање уско повезано са обављањем послова који захтевају ручно преношење терета. Неправилно и небезбедно мануално преношење материјала или предмета могу изазвати тешке повреде, а најчешће су то повреде кичменог стуба, зглобова кука, колена, рамена и лакта. Веома је важно знати да особе које су физички неактивне могу да понесу највише пет до шест килограма терета и то на тај начин што ће терет расподелити у обе руке. Средње издржљиве особе могу безпоследично носити 10 килограма, а особе које су у изузетној физичкој кондицији могу носити и више од 10 килограма. Без обзира на стање мишићно скелетног склопа особе, препоручљиво је направити паузу на сваких пређених 50 метара, јер се на тај начин мишићи и лигаменти који су под притиском одмарају. У супротном као последица се може јавити блага упала изазвана повећаном количином млечне киселине, као и истегнуће лигамената, прскање мишићних влакана, оштећења тетива, померање кичмених пршљенова и изврнуће зглобова на стопалима. Посебну опасност представљају једнострана оптерећења која могу да доведу до повређивања меких ткива и зглобова. У такву врсту оптерећења се убрајају активности које подразумевају ношење терета у једној руци или испод пазуха. Као последица оваквог начина преношења јавља се преоптерећење нерава што проузрокује трњење руке у којој се носи терет. У суштини ручно преношење терета може довести до последица које се код радника манифестују у виду: погоршања здравственог стања, умањене радне способности, погоршања квалитета рада, умањење зараде због радне неспособности немогућности обављања послова у одређеним професијама психичких поремећаја који се јављају код радника а које су резултат свега претходно наведеног Превентивне мере при ручном манипулисању терета Тежина терета коју подижу мушкарци при повременом дизању терета не би смела бити већа од 25 килограма, док за жене та граница износи 15 килограма. [4] При манипулацији са теретима већих тежина неопходно је да се изаберу радници који поседују посебне радне способности и који морају бити обучени за примену правилних техника за подизање и преношење терета. У том случају, радници који су добро увежбани и обучени, могу преносити терет дежине до 50 килограма на удаљенос максимално до 60 метара. Уколико је пут преношења под нагибом, нагиб не сме бити већи од 25 0, а пут не сме бити дужи од 50 метара. Радници који превозе терет моторним возилом, не смеју подизати и преносити терете теже од 20 килограма, а уколико је возач жена, терет у том случају не сме бити тежи од 10 килограма. Пре почетка сваке ручне манипулације неопходно је, уколико то услови дозвољавају, употребити одговарајућа помоћна средства. У зависности од врсте терета обавезна је и употреба чичних заштитних средстава као што су

107 Примењена заштита и њени трендови - Златибор кожне заштитне рукавице, заштитне ципеле са челичном капицом, штитник за раме и врат, заштитна капуљача и друга лична заштитна средства која се примењују у зависности од могућих опасности. У табели 1. приказана је највећа дозвољена тежина терета за мушкарце и жене при ручном преношењу. Табела 1. Највећа дозвољена тежина терета у килограмима с обзиром на пол и старост радника [6] Старост радника мушкарци жене 15 до 19 година од 19 до 45 година изнад 45 година Технике ручног преношења терета У циљу спречавања повреда при ручном преношењу терета, потребно је познавати одговарајуће технике уз помоћ којих се на сигурнији, једноставнији и лакши начин врши обављање таквих послова. Ове технике се односе на положај тела, руку и ногу, зависно од карактеристика терета. Подизање Постојање плана пре почетка подизања терета у многоме смањује могуће последице од повређивања радника. Дакле неопходно је проверити да ли је подручје око самог терета чисто, односно да ли постоје препреке које могу представљати проблем приликом ношења. Такође, обавезна је провера држача и ручки терета због могућег клизања или изненадног испадања терета. Терет не сме бити клизав, као ни руке радника. Уколико терет преносе два радника, теирет се мора тежински равномерно расподелити. Да би се терет правилно подигао, без могућих нежељених последица, неопходно је следеће: Поставити стопала око терета, тако да тело буде што ближе терету или нагнуто преко њега. Коришћење мишића ногу приликом савијања колена и чучења. Положај кичме мора бити раван и усправан. Усправити и подићи терет на висину која је погодна за преношење испруженим рукама. На слици 1. су приказана претходно наведена правила која се односе на безбедно подизање терета. Слика1.Препоруке за подизање терета [3]

108 100 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Гурање и повлачење Гурање и повлачење у многим случајевима представља активности које могу да доведу до честих повреда кучме, рамена и руку. У складу са тим неопходно је познавање следећих правила: Руке морају да буду испружене и наслоњене отвореним длановима на сам терет, тако да се тежина тела преноси на њих. На овај начин се терет гура ногама уз помоћ тежине тела. Нога која се налази ближе терету мора бити под правим углом у односу на терет. Друга нога, у односу на претходну, треба да буде под углом од 45 0 Терет је потребно гурати на тај начин да се тежина тела максимално пренесе на терет. Уколико се врши повлачење терета, радник користи тежину самог тела при чему се мора нагнути уназад. Висина држача, односно ручки терета, треба да буде између рамена и појаса тако да се може гурати / повлачити у добром неутралном положају. На слици 2. су приказана претходно наведена правила која се односе на безбедно гурање и повлачење терета. Слика 2 Правилно гурање и повлачење терета [3] Манипулација терета приликом истраживања У складишту мешовите робе вршен је истовар, ручно преношење и складиштење робе. У обављању посла је учествовало 5 радника/оператера старосне доби од 25 до 29 година. Старосно доба радника одговара условима који морају бити испуњени у смислу одговарајућих психофизичких карактеристика радника за обављање ове врсте послова, табела 2. Роба која се истовара и ручно преноси до места складиштења је тежине 25 килограма, у облику џака. Џакови су такве структуре да испуњавају све безбедносне услове у смислу опасности које могу потицати од самог терета. Пут преношења који радници пређу од места истовара до места складиштења износи од 2 до 4 метара. Само преношење представља репететивну активност, услед чега радници неколико пута морају да пређу исти пут. Радници посао обављају у три смене. Прва смена представља радно време од 06 до 14 часова, друга смена од 14 до 22 часова и трећа смена од 22 до 06 часова.

109 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 2. Физичке карактеристике радника/оператера Оператор Висина (цм) Тежина (кг) Године старости Радна способност оператера Наизглед не тако опасно, али ако се сагледа цео човеков систем приликом манипулације терета, видећемо да долази до различитих положаја скелетно мишићног система као и до промена силе и контракције сваког мишића. Дакле, приликом сваког преноса терета долази до оптерећења различите групе мишћа и зглобова, те с тим, треба се адекватно одредити положај и кретање радног опетатера како би избегли било какве негативне последице. У том случају, треба се придржавати основних биомеханичких принципа. Неки од њих који су важни за пренос терета јесу [1]: Ограничене и тачно програмиране покрете тела треба заменити природним и слободним покретима. Неопходно је избегавати статичко напрезање мишића. Треба више користити тзв. балистичке и гравитационе порете (замах, слободан пад и сл.) у савлађивању већих отпора). Лактови у току рада треба да буду ближи нормалном положају (ниско уз тело). Треба избегавати покрете главом, савијање трупа, ротационе покрете трупа и екстремитета. За већа мишићна напрезањабоље је користити ноге него друге делове тела. Треба избегавати истовремене брзе и снажне покрете. Треба обезбедити довољан простор за покрете. У одређивању сваког радног оптерећења оператера, треба се нагласити да најчешће долази до активности два мишићна система, такође, неретко долази до активности и трећег. Прва два мишићна система су носиоци убрзања односно упоравања, док трећи представња статичко напрезање настало услед сопствене тежине одговарајућег дела тела и терета који се у том тренутку преноси. Статичка сила која учествује у формирању покрета са годинама опада, те с тим, повлачи са собом и смањење других способности оператера приликом манипулације теретом. Физиолози су утврдили да са повећањем броја година опада и проток крви те учествује у смањењу брзине покрета руке одређених група мишића. На основу дате констатације, одређена је крива која

110 102 Примењена заштита и њени трендови - Златибор говори о опадању максималне статичке силе у зависносту од година старости оператера. Слика 3 - Опадање максималне статичке силе (F m ) са годинама старости оператера [1] Радне делатности оператера Поредећи радне активности приком рада оператера код ручног преношења терета, сагледаћемо у дневно ноћном раздобљу од 24 часа. У овом оквиру, радна температура тела варира, такође долази до промена осетљивости на бол, погоршава се вид, итд. али не на потпуно исти начин. У раздобљу од 22 до 04 часа ујутру представља период који има најкритичнији утицај на колебања биолошких функција. Споменути период је тешко поделити у два или више дела како би се избегле негавне последице по здравље. Овај проблем је нарочито изложен приликом манипулације предметима које одликује неповољан ергономски облик. Поред дате констатације утицај имају и индивидуални фактори ризика. Знајући да људским телом владају биолошки ритмови који имају велики утуцај на његову дневну и ноћну активност, долази до великог одступања биолошке активације са радним задацима. То се може сагледати у два случаја: када оператор извршава рад у периоду ноћне неактивности (које захтевају додатни напор за савладавање предмета) и поремећај дневне активације када спава у том периоду. Ово проузрокује сан лошијег квалитете који нема моћ обнављања функције организма. Као последица дисбаланса биолошког ритма проузрокује грешке при раду и повећава могућност повреде. У овом раду, поредићемо дијаграм релативне радне спосбности човека са релативном фреквенцијом срца за дато радно оптерећење.

111 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 4 - Дијаграм релативне радне способности човека [1] Поред дијаграма релативне радне способности утицај на способност и могућност манипулације теретом од великог значаја има и године старости оператера као што је приказано на слици. Последице замора оператера Осећај заморености јавља се као специфично стање након напроног и дуготрајног рада. Иако се свакодневно јавља и представља опште познато стање, замор данас није тачно дефинисан и одређен, тако да у свакодневној употреби овај термин има само најопштији смисао. Једна од дефиниција замора, по Бујасу, гласи: реверзибилно погоршање спремности за рад одређене врсте, а због које је је дошло због саме активности [1]. Приликом преноса терета најчешће се јавља физички замор. Замор се може манифестовати као оперативни или хорнички све у зависности од различитог степена оптерећења и дужине ангажованости истих мишићних група. Хронична замореност може довести до битне смањености радне способности што може узроковати болести оператера као што је кардиоваскуларно обољење. Радне операције које доводе до подизања, повлачења и гурања, захтевају активност великих мишићних група. Ово може проузроковати општи замор који ће обухватити већи део човековог тела. Ово може да поремети раличите функције и способности и доведе до смањења укупног функционалног капацитета нарочито психомоторног. Наравно, ово са собом повлачи и друге болести везане за кардиоваскуларни и респираторни систем. Представљање субјективног осећаја заморености Манифестација субјективног осећаја заморености огледа се у променама кардиореспираторних и метаболичких функција проузрокованих активностима мишића. У литератури се могу наћи различите скале по којима се може оценти субјективан осећај заморености. У раду се користи модификована Боргова

112 104 Примењена заштита и њени трендови - Златибор скала која има 15 оцена вредности (Raiting of Perceived Expetion PRE) са вербалном проценом заморености. Приликом испитивања оператера, упознали смо их са Борговом скалом и испитаници су се изјаснили у погледу осећаја заморености, све у циљу што тачнијег субјективног процењивања осећаја заморености, који се вербално оцењује на крају сваког теста. Приликом динамичког рада оператера мерена је фреквенција рада срца и поређена са Борговом скалом. Табела 3. Модификована Боргова скала [1] 1 Нема заморености 2 Врло, врло лако (неосетно) 3-4 Врло лако 5-6 Сасвим лако (лако) 7-8 Нешто теже (умерено тешко) 9-10 Тешко Врло тешко Врло, врло тешко (исцрпљјуће) 15 Максимална замореност Релативна фреквенција срца у односу на поднето оптерећење дата је формулом: FS x FSm F S 100% (1) FSmax FSm FS (%) релативна фреквенција срца за дато радно оптерећење FS m почетна фреквенција срца (мировање) FS x фреквенција срца при радном оптерећењу (преношење терета масе 25кг) FS max фреквенцја срца при максималном поднетом оптерећењу Поред наведеног обрасца и Боргове модификоване скале, узето је у обзир и фактори који знатно утичу на осећај заморености као што су: Врста физичког оптерећења и начин рада (подизање, повлачење и гурање). Степен утренираности (трениране особе субјективно лакше подносе исте радна оптерећења). Здравствено стање (у истраживању су укључене искључиво радно способне особе). Године живота (старости од 25 до 29 година). Резултати истраживања Анализе резултата су представљене у временском интервалу од 24 часа са почетком од 6 часова и представљене су као просечне вредности релативне фреквенције срца за сваког од оператера.

113 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 5 - Релативна радна способност оператера у оквиру 24 часа Након одређивања релативне фреквенције срца, свако од оператера, након завршене смене одредио је свој сујективни осећај заморености. Пре одређивања осећаја заморености, детаљније су упознати са Борговом скалом, те су након тога доносили своје одлуке. ЗАКЉУЧАК Табела 4. Субјективни осећај заморености Субјективни осећај заморености Оператор Пва Друга смена смена Трећа смена Приликом преношења терета скелетно мишићни систем подноси велика оптерећења. У овом раду, као што је већ наглашено, вршено је поређење дијаграма радне способности оператера са релативном фреквенцијом срца и Борговом скалом субјективног осећаја заморености. Релативна фреквенција срца опада или је у благом порасу у првој смени (од 6 ч до 14 ч) што такође одговара дијаграму који за овај период наглашава максималне радне способности. Нагли скок се јавља у периоду од 14 до 16 часова, те у складу са тим, требамо одредити одмор оператера. Најкритичнији период се налази у трећој смени између 2 и 4 часа када је релативна фреквенција срца најкритичнија.

114 106 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Субјективни осећај одговара претходно наведеним дијаграмима. Постоје мала одступања, али да још једном нагласимо, одређивани су субјективно од стране оператера. ЛИТЕРАТУРА [1] М. Гроздановић, Ергономско пројектовање, Факултет заштите на раду, Ниш, стр 93. [2] Крстић И., Анђелковић Б., Професионални ризик, Факултет заштите на раду у Нишу, Универзитет у Нишу, Ниш, 2013 [3] Цветановић Б., Ђекић П., Процена ризика при ручном дизању и ношењу терета, ВТШ Ниш, Ниш 2012 [4] Цветановић Б., Ристић М., Опасности и мере заштите при ручном преношењу терета, ВТШ Ниш, Ниш 2012 [5] ( ) [6] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном ношењу терета ( СЛ. Гласник РС, бр. 106/09 )

115 Примењена заштита и њени трендови - Златибор БЕЗБЕДНОСТ МАШИНА - ПРАВНИ ОКВИР Симо Косић Агенција за безбедност и здравље на раду СИМОК Београд Резиме Имплементација и транспоновање у национално законодавство (усаглашавање или хармонизација) Директиве 2006/42/ЕЗ, као и доношење техничких прописа из области безбедности машина је у надлежности Министарства привреде. Међутим, посебно је значајна чињеница да се примена сета закона на основу којих обезбеђујемо доношење и имплементацију захтева за безбедност машина посебно односи на остваривање безбедних и здравих услова рада на машинама, што треба да утиче на смањивање повреда на раду и професионалних болести приликом коришћења машина. У Републици Србији први пут се ова проблематика уређује на јединствен начин, и то тако да је у највећој могућој мери уређена сагласно захтевима како је то уређено у развијеним земљама Европе. Ради тога треба очекивати да стручна лица која се баве проблематиком безбедности машина, у пословима остваривања безбедности и здравља на раду, у пуној мери уважавају примену и имплементацију кључних закона и подзаконских прописа у области безбедности производа-машина. Применом и имплементацијом прописа којима се уређује безбедност машина у знатној мери утиче се на развој и унапређивање културе безбедности и здравља на раду, односно културе превенције повреда на раду и професионалних болести. Кључне речи: технички прописи; безбедност машина; примена кључних закона. MACHINE SAFETY - LEGAL FRAMEWORK Simo Kosic Occupational Health and Safety Agency SIMOK Belgrade Abstract Implementation and transposition into national legislation (harmonization) of Directive 2006/42 / EC, as well as the adoption of technical regulations in the field of machine safety is the responsibility of the Ministry of Economy. However, especially noteworthy is the fact that the application of a set of laws that provide adoption and implementation of requirements for machine safety especially relates to providing safe and healthy working conditions on the machines, which should affect the reduction of workplace injuries and occupational diseases when using the machine. This issue is edited in a unique way for the first time in the Republic of Serbia, and so to the fullest extent regulated in accordance with the requirements as laid down in the developed countries of Europe. It should therefore be expected that professionals dealing with the issue of security of machines, in the field of management of occupational safety and health, fully respect the application and implementation of key laws and regulations in the area of "product safety machine." Applying and implementing regulations governing the safety of machinery considerably affects the development and promotion of the culture of occupational health and safety, or a culture of prevention of occupational injuries and occupational diseases Keywords: technical regulations; machine safety; implementation of key legislation

116 108 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УВОД Безбедност машина уређена је бројним прописима, било општег карактера или као специфична (посебна), обрађена је такође многобројним спецификацијама, научним и стручних радовима, и сл.. Увези с тим правна регулатива којом се уређује и прописује безбедност машина подразумева интеракцију великог броја различитих чинилаца, наравно у завианости од посматраног случаја, као што су законодавство, инспекција, осигурање, образовање, техничка знања, медицина, ергономија, информисање, истраживачки рад и многе друге дисциплине којима се остварује безбедан рад приликом коришћења машина. С тим у вези, морамо поћи од чинјенице, да се безбедност и здравље на раду на машинама од својих почетака континуирано налази у процесу проактивних-динамичких промена, унапређивања или усавршавања. Наведене промене последица су сталних промена везано за савремене захтеве приликом коришћења машина у технолошким процесима, у производњи уопште, као и разним другим облицима радних и друштвених односа и схватања значаја социјално-економских последица које могу настати приликом коришћења машина. Сагледавајући наведене чињенице, које у сопственој интеракцији промовишу сложеност односа између више целина као што су техничка знања и знања везана за способности корисника машина (интеракција човек машина) опредељују истраживање безбедности и здравља на раду на начин који можемо окарактерисати као холистички приступ (запослени на радном месту се посматра у контексту свог окружења и повезаности са системом ком припада-перформансама радног места, односно радне околине). Наравно, запосленг треба посматрати као целину саму по себи у контексту радног места и времена у ком ради, док се машина у највећој могућој мери прилагођава руковаоцу-кориснику уз истовремено остваривање највеће могуће безбедности тог руковаоца. Проблематика везана за безбедноси и коришћење машина у Републици Србији дужи низ година уназад била је регулисана Законима о заштити на раду и националним стандардима и као таква била је у сталном успону, међутим никад није била посебно обрађена јединственом регулативом као целина правних прописа. Доношењем кључних прописа посебно и искључиво везаним за безбедност машина ова област је знатно унапређена и можемо слободно рећи усклађена са обавезама како се то захтева од европских произвођача машина, чиме се обезбеђује слободан тржишни промет машина на територији Европе. Наиме, како су у међувремену, услед убрзаног транспоновања Директива ЕУ-новог приступа у разне домаће законе и подзаконке прописе из других области деловања легислативе (Резолуција о придруживању ЕУ Републике Србије -''Службени гласник РС'', бр.112/04), донети бројни технички и други прописи који су посебно значајни у систему безбедности и здравља на раду, ради обезбеђивања, пре свега превентивних мера на машинама у складу са Законом, овим радом учињен је напор да се објективно сагледа однос нових кључних техничких прописа у систему безбедност машина.

117 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗАЈЕДНИЧКО ТРЖИШТЕ Пуна интеграција српске привреде у заједничко тржиште Европске уније (ЕУ) које данас чине тржишта 28 држава чланица,представља један од стратешких циљева Републике Србије. Бити део заједничког тржишта значи имати отворен приступ тржишту од преко 500 милиона потрошача и потпуна интеграција српске привреде у међународне производне токове. Пут Србије ка придруживању ЕУ и пуноправном чланству у Светској трговинској организацији (СТО) подразумева, поред многих других реформских процеса, припрему за пуно поштовање захтева конкурентног заједничког тржишта. У току процеса приступања ЕУ и СТО, земље кандидати морају усвојити мере којима обезбеђују слободан проток робе, односно трговину без непотребних техничких препрека, водећи при томе рачуна да се на тржиште стављају квалитетни и безбедни производи. Ово захтева велику посвећеност, како безбедности и квалитету производа, тако и спровођењу једног од основних принципа Споразума о техничким препрекама трговини, да прописи, стандарди и поступци за оцењивање усаглашености производа са њима не стварају непотребне препреке у међународној трговини. Један од битних предуслова да се постигне овај циљ је успостављање ефикасног националног система инфраструктуре квалитета. У протеклих неколико година интезивно су се спроводиле активности на хармонизацији са законодавством ЕУ и подизању институционалних капацитета у области безбедности производа. У складу са потребама привреде и захтевима европских интеграција потребно је утврдити дугорочне правце развоја и стратегију деловања у овој области, како би се достигла пуна оперативност успостављеног система беубедности производа. Основна претпоставка савремене индустријске производње и међународне размене роба је усаглашеност производа и производних процеса са захтевима квалитета и безбедности. Ради остваривања ове претпоставке, свака држава настоји да развије систем инфраструктуре квалитета као оквир за унапређење безбедности и квалитета индустријских производа на тржишту, заштите потрошача и других јавних интереса Успостављање и ефикасно функционисање система ИК у свакој земљи има вишеструки значај и улогу, јер представља предуслов за стављање на тржиште безбедних и квалитетних производа и обезбеђивање високог нивоа заштите права потрошача. Да би се потрошачу омогућио приступ безбедним и квалитетним производима, производ треба да буде усаглашен са прописаним захтевима, стандардима и другим техничким спецификацијама. Кретање роба на међународном тржишту, без непотребних техничких препрека, се постиже применом Споразума о уклањању техничких препрека трговини СТО, о узајамном прихватању индустријских производа и оцењивању усаглашености. Овим се елиминишу разлике у националним прописима и поступцима за оцењивање усаглашености, тј. потребе за вишеструком

118 110 Примењена заштита и њени трендови - Златибор провером производа у односу на захтеве других земаља, приликом стављања производа на њихово тржиште. Слободан проток роба на европском тржишту, без непотребних техничких препрека, се постиже хармонизацијом прописа, стандарда, поступака за оцењивање усаглашености производа и тржишног надзора на европском нивоу, укључујући и примену принципа узајамног признавања у нехармонизованом подручју. У процесу европских интеграција, Србија интезивно ради на усклађивању домаћег техничког законодавства и националних стандарда са европским законодавством и стандардизацијом. Иако произвођачи који извозе на тржиште ЕУ могу да примене захтеве европских прописа и стандарда директно, за привреднике је значајно олакшање да исти прописи и стандарди важе на домаћем тржишту и да буду доступни на српском језику. Тако хармонизација техничког законодавства и стандарда омогућава произвођачима да производе стављају на домаће и инострано тржиште под истим условима, што доприноси њиховој конкурентности на домаћем и иностраном тржишту. Примена савремених стандарда у свим фазама процеса индустријске производње усмерава произвођаче на континуирано прилагођавање и усавршавање техничких и технолошких решења чиме се подстиче њихова иновативност и конкурентност. Савремени и ефикасни систем донетих закона доприноси јачању конкурентне производње и заштити јавних интереса, и као такав представља окосницу одрживог економског развоја. ТРАНСПОНОВАЊЕ ЕУ ДИРЕКТИВА За државе чланице ЕУ, директива је обавезујући документ, за који свака држава у свом правном систему ближе уређује начин и метод преношења. Врши се у складу са роковима утврђеним Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ, који је усвојен закључком Владе РС број /2014 од године. За израду и доношење прописа којим се у Србији преносе ЕУ директиве/уредбе надлежно је министарство у чијем делокругу је материја из директиве. ЕУ директиве/уредбе се могу транспоновати законом (нпр. Закон о општој безбедности производа) или подзаконским актом (нпр. Правилник о безбедности машина). Ако нема секторског прописа, Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености представља правни основ за доношење техничког прописа којим се транспонују ЕУ директиве, како новог тако и старог приступа. Општи и посебни циљеви транспоновања директива Општи циљ транспоновања директива ЕУ у национално законодавство је: a. Подизање конкурентности привреде; b. Заштита здравља, безбедности и имовине; c. Уклањање непотребних препрека трговини.

119 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Посебни циљеви транспоновања директива су a) заштита здравља и безбедности приликом употребе производа ван радног места (кућна употреба, рекреативне активности и др.); b) заштита животне средине; c) заштита здравља и безбедности на раду; d) квалитет производа и заштита потрошача. Нови приступ транспоновања директива подразумева: Прописивање само основних, битних захтева за производе, уз могућност примене српских стандарда којима се преузимају хармонизовани (европски) стандарди из одређене области; Поједностављивање прописаних поступака оцењивања усаглашености производа и прецизирање надлежности и одговорности за њихово спровођење; Уклањање техничких препрека трговини и увођење међународно прихваћених правила и захтева за стављање производа на тржиште; Добровољност примене српских стандарда и редовно ажурирање списка стандарда од стране надлежног министарства омогућава брже и еластичније прилагођавање техничко-техолошком развоју. ПРАВНИ ОКВИР У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Кључни прописи који чине правни оквир уређивања и спровођења безбедности машина у Републици Србији, донети поводом транспоновања Директива ЕУ новог приступа, су: 1) Закон о општој безбедности производа (41/09) ; 2) Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености ЗОТЗ (36/09); Примењује се на све производе, осим на производе за које су технички захтеви уређени посебним законима и посебним прописима донетим на осову тих закона (нпр. Закон о хемикалијама, Закон о планирању и изградњи); 3) Закон о тржишном надзору (92/11); 4) Закон о стандардизацији (36/09). Нови технички прописи који се примењују у спровођењу закона о безбедности и здрављу на раду Овом приликом корисно је да сагледамо неколико кључних Закона и подзаконских прописа који егзистирају као веома важна долумента у савременом обезбеђивању безбедних машина на нашем и европском тржишту. Применом тих прописа наша земља сврстава се у ред развијених европских земаља и ради остваривања заједничког циља у овој области, као што је обезбеђивање безбедних машина у производним и радним процесима домаћих предузећа, веома важно је обезбедити потпуну примену кључних прописа у овој области, као што су:

120 112 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) Закон о општој безбедности производа ( Сл. гласник РС, бр. 41/09), којим се уређује општа безбедност производа (машина) који су стављени на тржиште, критеријуми за оцењивање усаглашености производа (машина) са општим захтевом за безбедност, обавезе произвођача и дистрибутера, услови и начин информисања и размене информација у вези са ризицима које производ (машина) представља по здравље и безбедност потрошача и других корисника, као и вршење надзора. Закон се примењује на све производе (машине) који се у смислу овог закона сматрају производима, осим на производе за које је посебним прописом уређена њихова безбедност. Ако посебним прописима нису уређена питања која се односе на обавезе произвођача и дистрибутера, обавезе информисања и размене информација, каo и на питања која се односе на надзор, на та питања примењују се одредбе овог закона. Испуњавање обавеза прописаних овим законом не искључује одговорност произвођача за штету насталу од производа, односно ствари са недостатком у смислу прописа којима је уређена та одговорност. Овај закон суштински је усклађен са основним захтевима Директиве 2001/95/ЕЗ о општој безбедности производа и у потпуности преузима захтеве Директиве 87/357/ЕЕЗ о обмањујућим производима. Корисно је уочити да су овим Законом дефинисани поједини изрази битни за његову примену, као нпр: производ, безбедан производ, својства производа, опасан производ, озбиљан ризик, произвођач и сл. Према одредбама овог Закона, произвођач је дужан да ставља на тржиште искључиво безбедне производе, а производ се сматра безбедним ако испуњава захтеве српских стандарда којима се преузимају хармонизовани европски стандарди донети ради испуњења општег захтева за безбедност производа и чија листа је објављена у Службеном гласнику Републике Србије. Произвођач је дужан да, у границама делатности коју обавља, пружа потребне информације потрошачима и другим корисницима које ће им омогућити да процене ризик који производ може да представља током периода његове употребе који одређује произвођач или разумно предвидљивог периода употребе, ако такав ризик није очигледан без одговарајућег упозорења и које ће им омогућити да предузму одговарајуће мере предострожности у односу на такав ризик. Надзор над применом овог закона и прописа донетих за његово спровођење врше министарства надлежна за одговарајућу област, у складу са законом којим се уређује организација државне управе и законом којим се уређује делокруг послова министарстава. 2) Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености ( Сл. гласник РС, бр.36/09), којим се уређује начин прописивања техничких захтева за производе и доношење техничких прописа, оцењивање усаглашености производа са прописаним техничким захтевима, обавезе испоручиоца производа и власника производа у употреби, важење иностраних исправа о усаглашености и знакова усаглашености, обавештавање

121 Примењена заштита и њени трендови - Златибор о техничким прописима и поступцима оцењивања усаглашености и вршење надзора над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона. Овај Закон представља основ за преношење европских директива, уколико прописивање техничких захтева и спровођење поступака оцењивања усаглашености за производе (машине) није прописано посебним законима, али такође омогућава и прописивање техничких захтева у областима у којима не постоје хармонизовани прописи на нивоу ЕУ. Такође и овим Законом су утврђени поједини термини, од којих се неки и разликују у дефиницији, међутим у тумачењу појединих одредаба не утичу битно на решавање ствари, као нпр: производ. испорука на тржишту, стављање на тржиште, произвођач, заступник, увозник, оцењивање усаглашености, тело за оцењивање усаглашености, исправа о усаглашености, знак усаглашености, и сл. Посебно, интересантно је констатовати да је преглед активности редовног или ванредног проверавања испуњености прописаних захтева за безбедност производа (машина) током века употребе. Законом се прописује начин прописивања техничких захтева и дефиниција техничких прописа. Тако је наведено да је технички пропис сваки пропис, којим се за појединачни производ, односно групе производа, уређује најмање један од следећих елемената: 1) технички захтеви које мора да испуњава производ (машина) који се испоручује; 2) поступци оцењивања усаглашености; 3) захтеви за безбедност производа (машине) током века употребе; 4) редовни и ванредни прегледи производа (машина) током века употребе; 5) исправе које прате производ (машину) приликом стављања на тржиште или употребу; 6) знак и начин означавања производа (машина); 7) захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености; 8) захтеви у погледу паковања и обележавања. Технички прописи и у њима садржани технички захтеви доносе се ради заштите безбедности, живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, заштите животне средине, заштите потрошача и других корисника и заштите имовине. Важно је истаћи да је овим Законом прописано да се обавеза оцењивања усаглашености утврђује техничким прописом. Наиме, техничким прописом утврђује се да пре стављања производа (машина) на тржиште или употребу, оцењивање усаглашености може спровести, односно у њему учествовати: 1) произвођач; 2) именовано тело за оцењивање усаглашености; 3) орган државне управе.

122 114 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Техничким прописом се одређује врста исправе о усаглашености коју је испоручилац дужан да изда или обезбеди за производ (машина) пре његовог стављања на тржиште или употребу. Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи произвођач, тим прописом прописују се и захтеви везани за интерну контролу производње. Интерна контрола производње обухвата све мере које су потребне да процес производње и праћење тог процеса обезбеде усаглашеност производа (машина) са техничким прописом. Произвођач издаје декларацију о усаглашености и обезбеђује техничку документацију, у складу са прописаним захтевима, која мора бити доступна надлежном инспектору ради спровођења надзора. Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи именовано тело за оцењивање усаглашености, тим прописом се утврђују и захтеви које то тело мора да испуни, нарочито у погледу: 1) стручне оспособљености запослених и других ангажованих лица; 2) опреме; 3) независности и непристрасности у односу на лица повезана са производом који је предмет оцењивања усаглашености; 4) поступања са приговорима на његов рад и донете одлуке; 5) чувања пословне тајне; 6) осигурања од одговорности за штету. Производ (машина) се ставља на тржиште, односно испоручује на тржишту само ако је усаглашен са прописаним техничким захтевима, ако је његова усаглашеност оцењена према прописаном поступку, ако је означен у складу са прописима и ако га прате прописане исправе о усаглашености и друга прописана документација. Поред тога Законом је прописана и заштитна клаузула по којој надлежни инспектор предузима одговарајуће мере ограничавања испоруке на тржишту, забране стављања производа на тржиште или испоруке на тржишту, повлачења, односно опозивања производа у складу са законом, ако се утврди да производ који је усаглашен са техничким прописом може да угрози јавни интерес, а нарочито ако је угрожена безбедност, живот и здравље људи, безбедност и здравље животиња и биљака, животна средина, безбедност потрошача и других корисника и имовина. Утврђене су обавезе произвођача машина или њиховог заступника, који је дужан да: 1) обезбеди да се производ (машина) изради у складу са прописаним захтевима; 2) изради потребну техничку документацију и чува је у прописаном року; 3) обезбеди спровођење прописаног поступка оцењивања усаглашености, изради декларацију о усаглашености и чува је у прописаном року, као и да стави на производ (машину) прописани знак усаглашености; 4) када је прописано, врши испитивање узорака производа (машине) на тржишту, обрађује информације, води регистар рекламација и

123 Примењена заштита и њени трендови - Златибор обавештава дистрибутере о неусаглашеним производима, као и корективним мерама предузетим самоиницијативно, по налогу или у сарадњи са надлежним органима, у циљу избегавања ризика које неусаглашени производ представља; 5) врши друге активности утврђене техничким прописом за поједине производе (машине). Произвођач може да овласти заступника да извршава његове обавезе дајући му писмено овлашћење, које заступнику мора да омогући најмање да: 1) чува декларацију о усаглашености и техничку документацију у прописаном року; 2) доставља надлежним органима све информације и документацију неопходну за доказивање усаглашености производа (машине); 3) сарађује са надлежним органима у свим корективним мерама предузетим у циљу избегавања ризика које производ представља. Произвођач ставља знак усаглашености на производ (машину) који је усаглашен са техничким прописом ако је то утврђено техничким прописом. На производ (машину) који није усаглашен са прописаним захтевима, односно на производ за који није прописано стављање знака усаглашености, забрањено је стављати знак усаглашености. Забрањено је на производ (машину) стављати други знак који није знак усаглашености већ на њега само подсећа својим садржајем или обликом чиме би код потрошача или другог корисника могао да створи заблуду да се ради о знаку усаглашености, или ако би се стављањем другог знака на производ (машину) смањила видљивост, односно читљивост знака усаглашености. Посебно треба истаћи обавезе увозника машина који је дужан да: 1) провери да ли је за производ (машину) издата декларација о усаглашености, односно да ли производ (машину) прати друга прописана исправа о усаглашености, да ли је означен прописаним знаком усаглашености, да ли је обележен на начин који омогућава идентификацију производа (машине) и произвођача и да ли га прати прописана документација; 2) у прописаном року чува копију декларације о усаглашености и техничку документацију, као и да их учини доступним надлежним органима на њихов захтев; 3) у случају основане сумње да производ (машина) није усаглашен са прописаним захтевима, стави производ (машину) на тржиште тек након што произвођач усагласи производ (машина) са тим захтевима, као и да о томе обавести надлежни орган, ако производ (машина) није безбедан; 4) обезбеди да, пре стављања производа (машина) на тржиште, услови складиштења или превоза не угрозе усаглашеност производа са прописаним захтевима; 5) врши друге активности утврђене техничким прописом за поједине производе (машина). Увозник се сматра произвођачем и преузима његове обавезе када стави на тржиште производ (машину) под својим именом или жигом, односно ако

124 116 Примењена заштита и њени трендови - Златибор измени производ (машину) који је већ стављен на тржиште у мери која утиче на усаглашеност са прописаним захтевима. Дистрибутер машине је дужан да: 1) провери да ли је на производ стављен прописани знак усаглашености и да ли га прати прописана документација; 2) у случају основане сумње да производ није усаглашен са прописаним захтевима, испоручи производ на тржиште, тек након што произвођач усагласи производ са тим захтевима, као и да о томе обавести произвођача или увозника и надлежне органе, ако производ није безбедан; 3) обезбеди да, пре испоруке производа на тржиште, услови складиштења или превоза не угрозе усаглашеност производа са прописаним захтевима; 4) врши друге активности утврђене техничким прописом за поједине производе. Дистрибутер се сматра произвођачем и преузима његове обавезе када стави на тржиште производ под својим именом или жигом, односно ако измени производ који је већ стављен на тржиште у мери која утиче на усаглашеност са прописаним захтевима. Власник технички сложеног производа (машине), за који је техничким прописом утврђена обавеза редовних, односно ванредних прегледа ради потврђивања безбедности производа током века употребе, може да стави у употребу тај производ (машину), односно да омогући употребу тог производа, само ако су извршени прописани прегледи којима је потврђена његова безбедност. Техничким прописом може да се одреди да прописане прегледе врши именовано тело или орган државне управе. Исправе о усаглашености које је издало инострано тело за оцењивање усаглашености и знаци усаглашености издати у иностранству важе у Републици Србији, ако су издати у складу са потврђеним међународним споразумима чији је потписник Република Србија. Надлежни министар може признати важење иностраних исправа и знакова усаглашености којима се потврђује усаглашеност производа са иностраним техничким прописом, под условом да захтеви из тог прописа обезбеђују најмање исти степен заштите безбедности живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, заштите животне средине, заштите потрошача и других корисника и заштите имовине, који су одређени захтевима српског техничког прописа. Инспекцијски надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона, врше надлежна министарства преко инспектора у складу са законом. Надлежни инспектор је овлашћен да у вршењу надзора, осим мера за које је овлашћен другим прописима: 1) захтева од испоручилаца све потребне информације и увид у исправе о усаглашености и прописану техничку документацију;

125 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) обавља одговарајуће провере, узима узорке производа и даје их на испитивање ради провере усаглашености производа са прописаним техничким захтевима; 3) проверава да ли су извршени прописани прегледи који потврђују безбедност производа током века употребе; 4) одреди отклањање утврђених неусаглашености у одређеном року; 5) захтева да се производи означе прописаним знацима усаглашености, односно да се уклоне недозвољени знаци; 6) ограничи или забрани испоруку производа на тржишту и спроведе додатне мере, у складу са законом, које ће осигурати да се ограничење или забрана поштује; 7) одреди повлачење или опозивање производа који нису усаглашени са прописаним захтевима; 8) обавести надлежно министарство које је донело технички пропис који се односи на одређени производ ради предузимања одговарајућих мера; 9) одреди уништавање неусаглашених производа ако представљају озбиљан ризик за безбедност, живот и здравље људи, животиња и биљака, као и заштиту животне средине. Надлежни инспектор у вршењу инспекцијског надзора овлашћен је да прегледа пословне просторије и објекте испоручиоца. Ако надлежни инспекцијски орган не располаже потребним стручним знањем или опремом за вршење провера или испитивања, провере и испитивања може поверити одговарајућем телу за оцењивање усаглашености. Трошкове провере и испитивања усаглашености производа, као и друге трошкове који настану у поступку инспекцијског надзора, сноси испоручилац ако се утврди да производ није усаглашен са прописаним захтевима. Жалба против решења којим је инспектор наложио предузимање мера не одлаже извршење решења. 3) Закон о тржишном надзору ( Сл. гласник РС, бр.92/11), којим се уређује област тржишног надзора коју врше надлежни органи тржишног надзора у прописаном делокругу, општа правила за спровођење активности и предузимање мера тржишног надзора, сарадња органа тржишног надзора и царинског органа, размена информација и комуникација са заинтересованим странама, општа начела за примену знака усаглашености, планирање и праћење активности тржишног надзора и координација у тој области. Циљ овог закона је да се обезбеди коришћење производа који испуњавају захтеве у погледу безбедности и заштите живота и здравља људи, заштите потрошача, заштите имовине, животне средине, здравља и безбедности на раду и других аспеката јавног интереса, као и да се омогући слободан промет робе без непотребних ограничења. Овај закон примењује се на производе обухваћене следећим прописима, осим ако ти прописи садрже одредбе којима се уређује спровођење активности и предузимање мера тржишног надзора са истим циљем, и то:

126 118 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) техничким прописима донетим на основу закона којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, хармонизованим са прописима Европске уније; 2) посебним законима и прописима донетим на основу тих закона, којима се уређују захтеви за производе и оцењивање усаглашености, а који су хармонизовани са одговарајућим прописима Европске уније и другим прописима којима се уређују технички и други захтеви за производе, начин руковања и употребе производа према њиховој намени и начин одржавања. Примена овог закона не искључује примену других, конкретнијих мера прописаних законом којим се уређује општа безбедност производа, односно прописа којима се уређује инспекцијски надзор у одговарајућој области. Под термином тржишни надзор подразумевају се активности које спроведе и мере које предузимају органи тржишног надзора да би се обезбедила усаглашеност производа са захтевима који су уређени техничким прописима, као и посебним законима и прописима донетим на основу тих закона и да би се осигурало да производи не угрожавају здравље, безбедност и друге аспекте заштите јавног интереса. Као и у претходним прописима и овим Законом утврђени су поједини термини, који се користе у његовој примени, као нпр.: хармонизовани прописи, производ, испорука на тржиште, стављање на тржиште, произвођач, орган тржишног надзора и сл.. У областима тржишног надзора које се односе на захтеве за усаглашеност производа са прописаним захтевима и ризике које ти производи могу представљати за здравље и безбедност корисника и друге аспекте јавног интереса уређене техничким прописима, као и посебним законима и прописима донетим на основу тих закона и да би се осигурало да производи не угрожавају здравље, безбедност и друге аспекте заштите јавног интереса, надлежни орган тржишног надзора спроводи активности, односно предузима мере у складу са тим прописима и општим правилима тржишног надзора која се уређују овим законом, у оквиру делокруга тог органа, у одговарајућем обиму у складу са програмом тржишног надзора, а у сарадњи са другим надлежним органима, укључујући одговарајуће аспекте тог надзора који се, између осталог, обављају у министарству надлежном за послове рада, преко инспектора рада, за: (1) опрему за личну заштиту у употреби на раду, (2) машине у употреби на раду, (3) лифтове у употреби у објектима намењеним за радне и помоћне просторије. Тржишним надзором обезбеђује се да производи (машине) који, и поред тога што су правилно инсталирани и одржавани и што се користе у складу са њиховом наменом и под предвидивим условима, могу да угрозе здравље и безбедност корисника или који на неки други начин не испуњавају прописане захтеве, буду опозвани, повучени или да буду примењене друге мере ограничења, у складу са законом и да јавност и надлежни органи буду о томе обавештени.

127 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Органи тржишног надзора су дужни да спроведу активности и предузму мере у складу са законом да би обезбедили да производи који представљају озбиљан ризик, укључујући озбиљан ризик чије последице нису тренутне и које захтевају хитно поступање, буду опозвани од корисника, повучени са тржишта, односно да се забрани њихова испорука на тржиште и да о томе, без одлагања, буде обавештено Министарство системом брзе размене информација. Мера тржишног надзора коју органи тржишног надзора одређују у случају када производ представља озбиљан ризик заснива се на одговарујућој процени ризика која узима у обзир природу потенцијалне опасности и вероватноћу да ће до ње доћи. Могућност постизања виших нивоа безбедности или доступност других производа који представљају мањи степен ризика не може да буде основ да се сматра да производ представља озбиљан ризик. Према одредбама Закона о општој безбедности производа озбиљан ризик јесте сваки ризик који захтева хитно поступање надлежних органа, укључујући и ризик чије последице нису тренутне, односно непосредне, а чија се озбиљност процењује нарочито на основу озбиљности могућих последица по здравље и безбедност потрошача и других корисника, као и на основу учесталости тих последица. Општа начела за означавање производа Пре стављања на тржиште или употребу, производ који је усаглашен са захтевима техничког прописа означава се одговарајућим знаком усаглашености, ако је то утврђено техничким прописом. Забрањено је стављати на производ поред знака усаглашености који је утврђен техничким прописом или самостално, други знак, симбол, натпис или другу ознаку који би могли довести у заблуду потрошача или другог корисника у погледу значења, односно облика прописаног знака усаглашености 4) Закон о стандардизацији ( Сл. гласник РС, бр. 36/09) Овим Законом се уређују начела и циљеви стандардизације у Републици Србији, организовање и делатност националног тела за стандардизацију, као и доношење, објављивање и примена српских стандарда и сродних докумената. Циљеви стандардизације у Републици Србији су унапређивање заштите живота, здравља и безбедности људи, животиња и биљака, као и заштите животне средине; Ради остваривања наведених циљева, Влада је одлуком основала Институт за стандардизацију Србије, као национално тело за стандардизацију у Републици Србији. Ступањем на снагу Закона о стандардизацији обезбеђени су услови за брже и ефикасније усвајање европских стандарда, односно испуњавање услова за пуноправно чланство у европским организацијама за стандардизацију. На основу Закона о стандардизацији извршена је трансформација Института за стандардизацију Србије. У складу са изменама оснивачког акта Иститута од

128 120 Примењена заштита и њени трендови - Златибор јануара има статус јавне установе. Како је Институт још крајем испунио свој циљ и обавезу, у погледу преузимања преко 90% европских стандарда, а до краја првог квартала преузео око 95% европских стандарда. ЗАКЉУЧАК Правни оквир у области безбедности машина успостављен је доношењем наведена четири системска закона и то у периоду од до 2010, као и усвајањем свих подзаконских аката за њихово спровођење, које је окончано у Наведени Закони представљају правни основ за преношење европских директива, уколико прописивање техничких захтева и спровођење поступака оцењивања усаглашености за производе није прописано посебним законима, али такође омогућава и прописивање техничких захтева у областима у којима не постоје хармонизовани прописи на нивоу ЕУ. Нови приступ у решавању система безбедности машина подразумева да се европским директивама новог приступа дефинишу само битни (суштински) захтеви за безбедност производа (машина), а да је детаљан технички садржај, тј. разрада тих битних захтева садржана у такозваним хармонизованим европским стандардима (донетим од стране европских организација за стандардизацију - CEN, CENELEC). Испуњењем захтева хармонизованих стандарда сматра се да произвођач испуњава битне захтеве садржане у дирекивама новог приступа (претпосатвка о усаглашености). С обзиром да испуњеност захтева из стандарда није једини начин да се обезбеди усаглашеност са битним захтевима, произвођач може да испуни битне захтеве и на други начин. На овај начин задржана је добровољност примене европских стандарда. Директиве новог приступа се заснивају на следећим принципима: 1) Хармонизација је ограничена на битне захтеве; 2) Само производи који испуњавају битне захтеве могу се пласирати на тржиште и пустити у употребу; 3) Сматра се да су хармонизовани стандарди, чији су референтни бројеви објављени у службеном гласилу и који су пренети у националне стандарде, усаглашени са одговарајућим битним захтевима; 4) Примена хармонизованих стандарда или других техничких спецификација остаје добровољна и произвођачи могу слободно да одаберу било које техничко решење које обезбеђује усаглашеност са битним захтевима; 5) Произвођачи могу да бирају различите поступке оцењивања усаглашености који су предвиђени у директиви која се примењује. Веома значајно је констатовати да се начин потврђивања усаглашености са битним захтевима спроводи оцењивањем које је засновано на утврђеним модулима за оцењивање усаглашености. Правило новог

129 Примењена заштита и њени трендови - Златибор приступа је у томе да усаглашеност са захтевима потврђује сам произвођач машине и то декларацијом о усаглашености или исправом о усаглашености коју издаје овлашћено тело за оцењивање усаглашености. На овај начин одговорност за производ (машину) сноси искључиво произвођач. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр. 101/05); [2] Директивa 2001/95/ЕЗ о општој безбедности производа; [3] Директива 2006/42/ЕЗ о безбедности машина (2009). године ; [4] Закон о општој безбедности производа ( Сл. Гласник РС, бр.41/09); [5] Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености ( Сл. гласник РС, бр.36/09), [6] Закон о тржишном надзору ( Сл. Гласник РС, бр.92/11), [7] Закон о стандардизацији ( Сл. гласник РС, бр. 36/09)

130 122 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА ОПРЕМИ ЗА РАД МАШИНАМА Симо Косић Агенција за безбедност и здравље на раду СИМОК Београд Резиме Систем безбедности и здравља на раду подразумева интеракцију великог броја различитих чинилаца (образовање, техничка знања, службе медицине рада, информисање и др.) Безбедност и здравље на раду као социјална дисциплина општег и хуманог значаја од својих почетака континуирано се налази у процесу динамичких промена уважавајући бројне различите аспекте интеракције запосленог и радне околине (технологија, производња, разни облици радних и друштвених односа, и др.) и промовише холистички приступ приликом истраживања и решавања мера превенције (сагледавање свих перформанси везани за безбедност и здравље на раду у целини или на посматраном месту на ком запослени ради при томе не издвајајући било коју перформансу - целовит приступ решавања безбедности и здравља на месту рада као филозофија која узима у обзир целину, а не само поједине перформансе). Кључне речи: безбедност машина; технички прописи; стандарди. PREVENTIVE MEASURES FOR SAFE AND HEALTHY WORK ON BUSINESS EQUIPMENT MACHINERY Simo Kosic Occupational Health and Safety Agency SIMOK, Belgrade Abstract The system of safety and health at work in the interaction of many different factors (education, technical knowledge, occupational health services, information, etc.) Safety and health at work as a social discipline and the general human significance of its origins is continuously in the process of dynamic changes taking into account many different aspects of the interaction of the employee and working environment (technology, production, various forms of work and social relations, etc.) And promotes " holistic approach "while investigating and solving measures of prevention (consideration of all performance related to safety and health at work in its entirety or at a site at which the employee works not excluding any performance - a comprehensive approach to solving health and safety at the place of work as a philosophy takes into account a whole, not just individual performance). Keywords: safety of machinery; technical regulations; standards. УВОД Према дефиницији Закона о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр.101/05), превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се предузимање планира на свим нивоима рада код послодавца, ради спречавања повређивања или оштећења здравља запослених, а обезбеђују се применом савремених техничких, организационих, ергономских, здравствених, образовних, правних и др. мера и средстава, у поступцима пројектова, израде, коришћења и одржавања опреме за рад. (чл. 7. Закона). Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини (дефиниција) у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду.

131 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Везано за то, послодавац је дужан да обезбеди да радни процес буде прилагођен телесним и психичким могућностима запосленог, а радна околина, средства за рад и средства и опрема за личну заштиту на раду буду уређени, односно произведени и обезбеђени, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА ОПРЕМИ ЗА РАД Суштински нови приступ у решавања безбедности и здравља на раду послодавац је дужан да, приликом организовања рада и радног процеса, (избора опреме за рад - машине, уређаји, постројења, инсталација, алати и сл.) обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених као и да за њихову примену обезбеди потребна финансијска средства. Послодавац је, по усвојеним принципима превентивног приступа, дужан да обезбеди превентивне мере пре почетка рада запосленог, у току рада, као и код сваке измене технолошког поступка, избором радних и производних метода (избора опреме за рад ) чиме се обезбеђује највећа могућа безбедност и заштита здравља на раду, заснована на примени прописа у области безбедности и здравља на раду, радног права, техничких прописа и стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада, здравственог и пензијског и инвалидског осигурања, и др.. На основу усвојених принципа, послодавац је дужан да: 1) запосленом одреди обављање послова на (са оремом за рад) којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду; 2) обавештава запослене и њиховог представника о увођењу нових технологија и средстава за рад (опреме за рад), као и о опасностима од повреда и оштећења здравља који настају њиховим увођењем, односно да у таквим случајевима донесе одговарајућа упутства за безбедан рад; 3) обезбеди одржавање средстава за рад у исправном стању, чиме обезбеђује да запослени ради-користи само опрему на којој су примењене прописане мере за безбедан рад у складу са њеном наменом. 4) Послодавац је дужан да запосленима да на употребу средства за рад (коришћење - машина, уређаја, постројења, инсталација, алата и сл.), односно да на коришћење у радном процесу, на којима су примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду и да у току рада обезбеди контролу њихове употребе у складу са наменом. Произвођач машине, у току њене израде утврђује намену машине. УСКЛАЂИВАЊЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ СА ЗАХТЕВИМА НОВИХ ТЕХНИЧКИХ ПРОПИСА Уочавајући насталу превазиђеност и неусклађеност постојеће одредбе члана 24. Закона о безбедности и здрављу на раду и нових техничких прописа којима су прописане техничке мере везано за безедност машина, а који су донети око четири до пет година касније у односуна Закон о безбедности и здрављу на раду, а ради усклађивања са новим техничким прописима, сачињен

132 124 Примењена заштита и њени трендови - Златибор је Предлог измена и допуна одредаба Закона о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду, којим се члан 24. Закона хармонизује са захтевима техничких прописа новог приступа (Члан 8. ЗОИЗ). Према том Предлогу члан 24. Гласи: Послодавац је дужан да запосленом да на коришћење опрему за рад или средство и опрему за личну заштиту на раду, само ако су усаглашени са прописаним техничким захтевима, ако је њихова усаглашеност оцењена према прописаном поступку, ако су означени у складу са прописима и ако их прате прописане исправе о усаглашености и друга прописана документација. Послодавац који је запосленима дао на коришћење опрему за рад или средство и опрему за личну заштиту на раду, пре ступања на снагу ове одредбе, дужан је да обезбеди упутство за њихову употребу и одржавање. Техничким прописима (Законима и подзаконским прописима), уређена су питања усаглашености машина са техничким захтевима, оцењивање усаглашености по прописаним поступцима, означавање у складу са прописаним поступцима, ознаке које се стављају на машине и обезбеђивање прописаних исправа, као и друга техничка документација која прати сваку машину на тржишту. Захтеви везани за безбедност машина прописани су Правилником о безбедности машина ( Службени гласник РС, број 13/10), којим је транспонована Директиве 2006/42/ЕЗ о безбедности машина. Овим Правилником прописују се битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се односе на пројектовање и израду машина, као и други захтеви и услови који морају бити испуњени за њихово стављање на тржиште и/или употребу-коришћење; садржина Декларације о усаглашености машине и Декларације о уградњи делимично завршене машине; садржина техничке документације; поступци за оцењивање усаглашености; захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано за оцењивање усаглашености; знак усаглашености и означавање усаглашености; и др. Правилник је усаглашен са свим начелима и битним захтевима Директиве 2006/42/ЕЗ о машинама, што је у складу са преузетим обавезама Р. Србије из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као и обавезама из Националног програма интеграције Р. Србије у ЕУ (НПИ). Обавезе из ССП се нарочито односе на слободан проток роба и, у том смислу, неопходност хармонизације техничког законодавства Р Србије са техничким законодавством ЕУ са циљем уклањања техничких препрека за трговину као једног од кључних елемената за обезбеђивање слободног протока роба и стварања јединственог тржишта. Ако се Правилник о безбедности машина посматра у техничком погледу, може се рећи да му је примарни циљ да хармонизује правила која уређују-условљавају продају машина док у исто време гарантује највећи могући ниво безбедности, али се са правом може констатовати и то да Правилник заправо представља упутство намењено инжењерском кадру које морају применити на самом почетку пројектовања машине са основним циљем да се омогући њено стављање на тржиште и/или употребу, што се у нашим условима може рећи и да се мења и сам приступ коришћења у производњи.

133 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Правилником је прописана појачана и искључива одговорност произвођача да машине које се стављају на тржиште и/или употребу морају бити усаглашене са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности корисника, што се постиже прописаном интерном контролом производње, прегледом типа машине и издавањем сертификата о томе, као и потпуним обезбеђивањем квалитета. То укључује и учешће Именованих тела, као тзв. треће стране, у оцењивању усаглашености, што зависи од потреба и избора произвођача. Шта доноси овај правилник Овим правилником прописују се: 1) битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се односе на пројектовање и израду машина, као и други захтеви и услови који морају бити испуњени за њихово стављање на тржиште и/или употребу; 2) садржина Декларације о усаглашености машине и Декларације о уградњи делимично завршене машине; 3) садржина техничке документације; 4) поступци за оцењивање усаглашености; 5) захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано; 6) знак усаглашености и означавање усаглашености; 7) поверљивост података и заштитна клаузула. Правилник се примењује на следеће производе 1) машине; 2) заменљиву опрему; 3) безбедносне компоненте; 4) приборе за дизање; 5) ланце, ужад и транспортне траке; и 6) заменљиве механичке преноснике снаге. Стављање машине на тржиште и/или употребу Према прописаним обавезама, произвођач пре стављања машине на тржиште и/или употребу: 1) обезбеђује да машина испуњава битне захтеве за здравље и безбедност из Прилога 1; 2) обезбеђује доступност техничке документације за машину из поглавља А Прилога 7 3) обезбеђује потребне информације (упутства и сл.) о машини; (Члан 5 ). 4) спроводи одговарајуће поступке за оцењивање усаглашености у складу са чланом 8. овог правилника; 5) сачињава и издаје Декларацију о усаглашености машине и обезбеђује да та декларација прати машину, у складу са поглављем А Прилога 2; Декларација о усаглашености машине и Декларација о уградњи делимично завршене машине, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део;

134 126 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) ставља знак усаглашености на машину, у складу са чланом 12. овог правилника Прилог 3. Техничка документација за машину и техничка документација за делимично завршену машину, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Према одредбама овог Правилника сматра се да је машина, на коју је стављен знак усаглашености и коју прати декларација о усаглашености машине, усаглашена са захтевима из овог правилника. Ако је одређена машина предмет и других прописа којима се уређују друга питања и којима се прописује стављање знака усаглашености, стављен знак усаглашености означава да је та машина усаглашена и са захтевима из тих других прописа. Веома важно је уочити чињеницу да се подаци о прописима који су узети у обзир приликом израде машине наводе у Декларацији о усаглашености машине. БИТНИ ЗАХТЕВИ ЗА ЗДРАВЉЕ И БЕЗБЕДНОСТ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА МАШИНЕ (Прилог 1. Правилника) 1. Произвођач машине дужан је да изврши процену ризика или обезбеђује да се та процена изврши, ради утврђивања захтева за заштиту здравља и безбедност који се примењују за машину. После процене ризика, машина се пројектује и израђује тако да се узму у обзир резултати ове процене. Поступак процене ризика спроводи се у складу са начелима стандарда СРПС ЕН ИСО 12100:2014 Безбедност машина Општи принципи за пројектовање Оцена ризика и смањење ризика. Основна сврха овог међународног стандарда јесте да пројектантима обезбеди опште оквире и упутства за одлучивање током развоја машине, који ће им омогућити да пројектују машине које су безбедне при њиховој предвиђеној употреби. Концепт безбедности машина разматра способност машине да обавља своју предвиђену функцију (функције) у току свог животног циклуса, где је ризик адекватно смањен. У процесу спровођења поступка процене ризика и смањивањем ризика до кога се дошло на наведени начин, произвођач: 1) Одређује ограничења машине, укључујући предвиђену намену машине и њену разумно предвидиву неправилну употребу; 2) Утврђује опасности које машина може произвести и са њом повезане опасне ситуације; 3) Процењује ризике, узимајући у обзир степен могућих повреда или оштећења здравља и вероватноћу њиховог настанка; 4) Вреднује ризике, ради утврђивања да ли је потребно смањити ризике у складу са циљевима овог правилника;

135 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) Отклања опасности или смањује ризике у вези са тим опасностима, применом заштитних мера, првенствено приоритета (безбедносна начела елиминација ризика, предузимање мера, инструкције). Процена ризика почиње са одређивањем граница-ограничења машина, узимајући у обзир све фазе животног века машине. То значи да треба да се идентификују карактеристике и перформансе машине или серије машина у интегрисаном процесу, заједно са људима, околином и производима. Границе употребе укључују предвиђену употребу и неправилну употребу машине која се може разумно предвидети. Утицаји који се узимају у обзир су следећи: а) различити режими рада машина и различите процедуре интервенције за кориснике, укључујући захтеване интервенције због неисправности машине; б) употреба машине (на пример, индустријска, неиндустријска и у домаћинству) од стране лица која су идентификована према коришћењу (доминантне руке), или према ограниченим физичким способностима (оштећење вида или слуха, величина, снага, итд.); ц) предвиђени ниво обуке, искуства или способности корисника, укључујући 1) руковаоце; 2) особље за одржавање или техничаре; 3) лица на обуци и ученике, и 4) сву јавност; д) излагање других особа опасностима које се односе на машине тамо где се то може разумно предвидети: 1) лица која су довољно свесна одређених опасности, као што су руковаоци суседних машина; 2) лица која нису довољно свесна одређених опасности, али су вероватно довољно свесна процедура за безбедност терена, дозвољених путева, итд., као што је административно особље; 3) лица која би могла имати веома мало свести о опасности машина или о процедурама за безбедност терена, као што су посетиоци или чланови јавности, укључујући и децу. Ако нису доступне одређене информације у односу на претходно наведено под б), произвођач треба да узме у обзир опште информације о предвиђеној популацији корисника (на пример, одговарајуће антропометријске податке). 2. Понављањем поступка процене ризика и смањивањем ризика до кога се дошло на начин из тачке 1., произвођач: 1) Одређује ограничења машине, укључујући предвиђену намену машине и њену разумно предвидиву неправилну употребу; 2) Утврђује опасности које машина може произвести и са њом повезане опасне ситуације; 3) Процењује ризике, узимајући у обзир степен могућих повреда или оштећења здравља и вероватноћу њиховог настанка;

136 128 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) Вреднује ризике, ради утврђивања да ли је потребно смањити ризике у складу са циљевима овог правилника; 5) Отклања опасности или смањује ризике у вези са тим опасностима, применом заштитних мера, првенствено приоритета (безбедносна начела елиминација ризика, предузимање мера, инструкције). 3. Битни захтеви за заштиту здравља и безбедност утврђени у овом прилогу 1. Правилника су обавезни. Ако,због достигнутог стања развоја технике, није било могуће да се постигну циљеви који су постављени у битним захтевима из овог прилога, машина мора бити, у мери у којој је то максимално могуће, пројектована и израђена тако да се приближи тим циљевима. СРПСКИ СТАНДАРДИ КОЈИМА СЕ ПРЕУЗИМАЈУ ХАРМОНИЗОВАНИ СТАНДАРДИ Сматра се да машина испуњава битне захтеве за здравље и безбедност из Прилога 1, ако је израђена у складу са српским стандардима из области машина којима су преузети одговарајући хармонизовани стандарди, чији се списак (у даљем тексту: списак стандарда) саставља и објављује у складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености и прописом донетим на основу тог закона. Кључни стандард у решавању захтева за машине је СРПС ЕН ИСО 12100:2014 Безбедност машина Општи принципи за пројектовање Оцена ризика и смањење ризика. Овај међународни стандард утврђује основну терминологију, принципе и методологију за постизање безбедности у пројектовању машина. Утврђује принципе оцене ризика и смањењa ризика како би помогао пројектантима у постизању ових циљева. Ови принципи су засновани на знању и искуству које проистиче из пројектовања, коришћења, инцидената, незгода и ризика које се односе на машине. Описане су процедуре за идентификовање опасности и за процену и вредновање ризика током одговарајућих фаза животног циклуса машине, као и процедуре за елиминисање опасности или одредбе за довољно смањење ризика. Дато је упутство за документовање и верификовање оцене ризика и за поступак смањења ризика. Референтни стандарди се користе за примену овог документа, а електричне референце из СРПС ЕН :2009, Електрична опрема машина Део 1: Општи захтеви. ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА МАШИНУ (Прилог 7. Правилника) Техничка документација мора да буде сачињена на српском језику, односно на једном од службених језика ЕУ, са одговарајућим преводом на српски језик. Техничка документација обухвата основну конструкциону документацију, као што су: (1) општи опис машине;

137 Примењена заштита и њени трендови - Златибор (2) склопни цртеж машине и цртеже управљачких кола, као и одговарајуће описе и објашњења неопходне за разумевање рада машине; (3) комплетне детаљне цртеже, уз које ће бити приложени прорачуни, резултати испитивања, сертификати и др., а који су неопходни за оцењивање усаглашености машине са битним захтевима за здравље и безбедност; (4) документацију о процени ризика, из које је видљиво који је поступак примењен, укључујући: - списак битних захтева за здравље и безбедност који се примењују на ту машину, - опис заштитних мера које су примењене ради елиминисања идентификованих опасности или ради смањења ризика и кад је то примењиво, навођење преосталих ризика у вези са машином; (5) примењене стандарде и друге техничке спецификације, са навођењем битних захтева за здравље и безбедност које покривају ти стандарди и спецификације; (6) све техничке извештаје са резултатима обављених испитивања од стране произвођача или од стране Именованог тела изабраног од стране произвођача или његовог заступника; (7) један примерак упутства за машину: ЗНАК УСАГЛАШЕНОСТИ (Прилог 3 Правилника) Машина која је усаглашена са захтевима из овог правилника означава се знаком усаглашености у облику и на начин који је прописан у Прилогу 3 Знак усаглашености ставља на машину произвођач или његов заступник, односно увозник ако произвођач или његов заступник није регистрован на територији Републике Србије, на видном месту тако да буде читљив и неизбрисив, у складу са прописом којим се одређује начин стављања и употреба знакова усаглашености. (Члан 12 Правилника) CE знак Знак за усаглашеност CE се састоји од стилизованог латиничног словног знака CE у следећем облику: Ако се СЕ знак смањује или увећава, морају се узети у обзир пропорције приказане на овом цртежу. Различите компоненте СЕ знака морају имати, суштински, исту висину која не сме бити мања од 5 мм. Од најмање висине може се одступити код малих машина.

138 130 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Српски знак усаглашености Српски знак усаглашености се састоји од три велика слова А повезана у облику једнакостраничног троугла (3А), изгледа и садржине као на слици: Величина знака одређује се према висини В знака која може имати само заокружене вредности стандардних бројева према реду величина Р10 изражених у милиметрима (мм) према српском стандарду - Стандардни бројеви, бројчане вредности и дефиниције - СРПС А.А V је мин.5мм. ДЕКЛАРАЦИЈА О УСАГЛАШЕНОСТИ МАШИМА (Прилог 2. Правилника) Декларација о усаглашености машине и њени преводи морају бити сачињени под истим условима као сва упутства и морају бити откуцани или написани руком, великим штампаним словима. Декларација односи се искључиво на машине у стању у коме су стављене на тржиште и искључује компоненте које су накнадно додате и/или операције које је накнадно извршио крајњи корисник. Декларација о усаглашености машине садржи следеће податке: 1) пословно име, односно назив и адресу седишта произвођача и кад то долази у обзир, његовог заступника; 2) име и адресу лица овлашћеног за сачињавање техничке документације; 3) опис и ознаку машине, укључујући општи назив, функцију, модел, тип, серијски број и трговински назив;

139 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) изричито навођење да је машина у складу са свим захтевима овог правилника и где је то могуће, навођење о усаглашености са другим посебним прописима и/или захтевима са којима је машина усаглашена. Ово навођење садржи и позивање на пропис који је примењен и број службеног гласила у коме је тај пропис објављен; 5) ако је то одговарајуће, пословно име, односно назив, адресу седишта и јединственог броја Именованог тела из одговарајућег регистра у складу са посебним прописом. 6) ако је то одговарајуће, пословно име, односно назив, адресу седишта и јединствени,односно идентификациони број Именованог тела из тачке 5) овог поглавља, које је одобрило систем потпуног обезбеђивања квалитета из Прилога 10; 7) позивање на примењене српске стандарде за машине из члана 7. овог правилника; 8) ако је то одговарајуће, позивање на друге стандарде и техничке спецификације кад су оне примењене; 9) место и датум издавања декларације; 10) идентификацију и потпис овлашћеног лица, одговорног за сачињавање декларације о усаглашености машине у име произвођача или његовог заступника. Произвођач машине или његов заступник чува оригиналну декларацију о усаглашености машине, у периоду од најмање десет година после датума израде последње машине. КОРИШЋЕЊЕ ОПРЕМЕ ЗА РАД Захтеви везани за коришћење опреме за рад (машине, уређаји, постројења, алати и инсталације) прописани су Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад (,,Сл. гласник РС, бр. 23/09) и Правилником о допунaма Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад ( Сл. гласник РС, број 123/12), којим се прописују минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу опреме за рад. Овај Правилник је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве Савета број 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева за безбедност и здравље запослених приликом коришћења опреме за рад на радном месту и Директиве бр.2001/45/ез којом се мења Директива Савета бр. 89/655/ЕЕЗ о минимуму захтева безбедности и здравља запослених приликом коришћења опреме за рад на радном месту. Наиме, овим правилником прописују се минимални захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу опреме за рад. (Члан 1 Правилника). Поједини изрази који се користе у овом правилнику имају следеће значење:

140 132 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) опрема за рад јесте машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл. која се користи у процесу рада; 2) коришћење опреме за рад јесу све активности које се односе на опрему за рад као што су покретање или заустављање, односно њена употреба, транспортовање, поправљање, измене којима се не мења намена, одржавање, сервисирање и чишћење; 3) употреба опреме за рад јесте њено подешавање, програмирање или репрограмирање, покретање, заустављање и чишћење; 4) подручје опасности јесте подручје унутар опреме за рад и/или у њеној околини, у којем за запосленог који је изложен опасностима или штетностима постоји ризик од настанка повреда и оштећења здравља; 5) запослени који је изложен опасностима или штетностима јесте сваки запослени који се у потпуности или делимично налази у подручју опасности; 6) руковалац јесте запослени који у оквиру послова које обавља употребљава опрему за рад; 7) рад на висини при коришћењу опреме за рад јесу све активности приликом којих постоји опасност од пада лица са висине веће од два метра од подлоге услед тога што радни простор није заштићен од пада са висине. (Члан 2 Правилника). Послодавац јесте произвођач опреме за рад у случају када изменама опреме за рад мења њену намену подлеже обавезама које су посебним прописима утврђене за произвођаче. Послодавац који обавља послове стављања у погон опреме за рад (њено састављање, инсталирање и подешавање) и искључивања из погона опреме за рад, дужан је да обезбеди да су при обављању тих послова спроведене мере за безбедан и здрав рад и да се при томе у потпуности поштују инструкције произвођача. (Члан 3 и 4 Правилника). Послодавац је дужан да обезбеди примену мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад, а посебно: 1) да се опрема за рад користи искључиво у складу са наменом; 2) да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је на правилан начин прилагођена за ту сврху; 3) да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-техничким подацима наведеним у документацији произвођача, односно испоручиоца. (Члан 6 став 1 Правилника). Послодавац је дужан да при избору опреме за рад води рачуна о специфичним радним условима и постојећим опасностима и штетностима на радним местима и у радној околини, као и о опасностима и штетностима које могу настати при коришћењу те опреме за рад. Послодавац је дужан да обезбеди да се применом мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад ризик од настанка повреда и оштећења здравља за запослене отклони или сведе на најмању могућу меру. (Члан 6 ст. 2 и 3 Правилника). Послодавац је дужан да обезбеди да опрему за рад може да користи само запослени који је за то стручно оспособљен.

141 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Послодавац је дужан да при коришћењу опреме за рад спроводи мере за безбедан и здрав рад утврђене у Прегледу општих мера (Прилог 1.) и Прегледу мера при коришћењу опреме за рад (Прилог 2.). Послодавац је дужан да руковаоцима обезбеди упутство за употребу опреме за рад. (Члан 5, 6а и 7 Правилника). Послодавац је дужан да, у случају када се при коришћењу опреме за рад појављују специфични ризици од настанка повреда и оштећења здравља запослених, обезбеди да: 1) ту опрему за рад могу да користе само руковаоци и 2) поправљање, изменама којима се не мења намена, одржавање,сервисирање и чишћење те опреме обављају запослени који су за то одређени. Послодавац је дужан да обезбеди да се при коришћењу опреме за рад у потпуности поштују ергономски принципи. (Члан 8 и 9 Правилника). Превентивни и периодични прегледи и испитивања опреме за рад Послодавац је дужан да ангажује правно лице са лиценцом за вршење превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад. Послодавац је дужан да обезбеди, у случају када се опрема за рад користи изван локације седишта, да стручни налази о извршеним превентивним и периодичним прегледима и испитивањима опреме за рад буду доступни на тим локацијама.(члан 10. Правилника). Послодавац је дужан да запосленима или њиховим представницима за безбедност и здравље на раду обезбеди информације које се односе на безбедност и здравље на раду, а нарочито о мерама које се предузимају у циљу остваривања безбедних и здравих услова за рад при коришћењу опреме за рад. (Члан 11 став 1 Правилника). Информације морају да садрже минимум података који се односе на: 1.услове употребе опреме за рад; 2.предвидиве неуобичајене ситуације и 3.закључке који су добијени на основу искустава стечених при коришћењу опреме за рад. Информације морају бити разумљиве запосленима на које се односе. (Члан 11 став 2 Правилника). Послодавац је дужан да у току оспособљавања за безбедан и здрав рад, запослене који нису руковаоци, упозна са свим врстама ризика који се могу појавити на радном месту и у радној околини, а који настају при коришћењу опреме за рад. Послодавац је дужан да запосленима који обављају послове наведене у члану 5. став 1. тачка 2) овог правилника обезбеди додатно оспособљавање за безбедан и здрав рад и да путем упутства или инструкција у писменој форми упозна запосленог о обављању тих послова на безбедан начин. (Члан 12 Правилника).

142 134 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗАКЉУЧАК Према захтевима Закона о безбедности и здрављу на раду, послодавац може запосленом дати да користи само исправне машине, на којима су примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду. Коко је у међувремену дошло до транспоновања Директиве 2006/42/ЕЗ о безбедности машина у домаће законодавство, доношењем Правилника о безбедности машина, предложене су измене и допуне Закона о безбедности и здравњу на раду. Наведеним техничким прописима прописана је обавеза послодавца да уз машину, као производ, обезбеђује одређену прописану техничку документацију, којом тврди да ја на машини применио све мере за безбедан рад са машином, у складу са захтевима Правилника о безбедности машина. Овим радом наглашавају се прописане обавезе послодавца, односно увозника машина са цињем да помогне посленицима који се баве набавком нових машина и лицима која раде на пословима безбедности и здравња како би се примениле превентивне мере на машинама. ЛИТЕРАТУРА: [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр. 101/05); [2] Директивa 2001/95/ЕЗ о општој безбедности производа; [3] Директива 2006/42/ЕЗ о безбедности машина (2009). године ; [4] Закон о општој безбедности производа ( Сл. Гласник РС, бр.41/09); [5] Закон о стандардизацији ( Сл. гласник РС, бр. 36/09;) [6] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад ( Сл. гласник РС, број 123/12); [7] Правилником о безбедности машина ( Службени гласник РС, број 13/10); [8] SRPS EN ISO 12100:2014 Безбедност машина Општи принципи за пројектовање Оцена ризика и смањење ризика.

143 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПРОЦЕНА РИЗИКА РАДНОГ МЕСТА НА КОМЕ ЈЕ ЗАПОСЛЕНИ ИЗЛОЖЕН ХЕМИЈСКИМ ШТЕТНОСТИМА Свeтлaнa Кeцojeвић BEZBEDNOST S&SNS доо Нови Сад Резиме Oснoвни циљ рaдa je прикaз израде процене ризика на радном месту у радној околини у којој су присутне хемијске штетности уз примeну принципа бeзбeдoнoснoг инжињeрствa у упрaвљaњу ризикoм. Дaти су oснoвни принципи процене ризика сa oписoм пoтeнциjaлних извoрa oпaснoсти у тoку извoђeњa рaдoвa у комори за фарбање. Пoсeбнo су истaкнутe мeтоде за идентификацију присутних опасности и мeрe зa њихoвo смaњeњe. Кључне речи: хемијске штетности, процена ризика радног места, утицај на здравље, мере и поступци за управљање ризиком. RISK ASSESSMENT OF WORK PLACE WHERE WORKERS ARE EXPOSED TO CHEMICAL HAZARDS Svetlana Kecojević SAFETY S&SNS doo Novi Sad Abstract The main objective of this paper is to show the development of risk assessment in the workplace in a working environment in which they are present chemical hazards by applying the principles of safety check in Engineering from risk management. The basic principles of risk assessment are given with a description of potential sources of danger in the course of the works in the chamber for painting. Especially prominent methods for identifying the hazards present and measures to reduce them. Key words: identification of chemical hazards, risk assessment of the workplace, impact on health, measurements and methods for managing risk. УВОД Прeмa зaкoну o бeзбeднoсти и здрaвљу нa рaду, прoцeнa ризикa jeстe систeмaтскo eвидeнтирaњe и прoцeњивaњe свих фaктoрa у прoцeсу рaдa кojи мoгу узрoкoвaти нaстaнaк пoврeдa нa рaду, oбoљeњa или oштeћeњa здрaвљa и утврђивaњe мoгућнoсти, oднoснo нaчинa спрeчaвaњa, oтклaњaњa или смaњeњa ризикa [1]. Утврђивaњe oпaснoсти и штeтнoсти нa рaднoм мeсту je нajвaжниja фaзa у прoцeни прoфeсиoнaлнoг ризикa и oснoвни je прeдуслoв прaвилнoм рaнгирaњу ризикa. Врши сe нa oснoву прикупљeних пoдaтaкa из дoкумeнтaциje, мeрeњимa и испитивaњимa, пoсмaтрaњeм и прaћeњeм тeхнoлoшкoг прoцeсa, прикупљaњeм пoтрeбних инфoрмaциja oд стрaнe зaпoслeних и инфoрмaциja из других извoрa. Утврђивaњe oпaснoсти и штeтнoсти врши сe нa oснoву испитивaњa услoвa рaднe срeдинe у рeдoвним врeмeнским пeриoдимa или у случajу пojaвe штeтнoг дoгaђaja, нпр. пoврeдe нa рaду, прoфeсиoнaлнe бoлeсти, бoлeсти у вeзи сa рaдoм, здрaвствeних прoблeмa, пoвeћaнe oдсутнoсти с пoслa. Нa oснoву прикупљeних пoдaтaкa, врши сe груписaњe oпaснoсти и штeтнoсти.

144 136 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Извршeнoм прoцeнoм ризикa je aнaлизирaнa, у дирeктнoj сaрaдњи сa мeдицинoм рaдa мoгућa пoслeдицa дeлoвaњa ризикa нa здрaвљe, вeрoвaтнoћaмoгућнoст дa oпaснoст, oднoснo штeтнoст угрoзи здрaвљe зaпoслeнoг, кao и учeстaлoст излaгaњa зaпoслeнoг oдрeђeнoj врсти oпaснoсти и штeтнoсти. У oвoм рaду je дaт прикaз дeлa прoцeнe ризикa при излaгaњу хeмиjским штeтнoстимa кoje су пoслeдицe рaдa сa бojaмa и другим хeмикaлиjaмa кoje сe кoристe у прoцeсу нaнoшeњa зaштитe нa мeтaлe. Подаци су бaзирaни нa прoцeни ризикa нa рaднoм мeсту рaдникa нa пoвршинскoj зaштити кoд пoзнaтoг пoслoдaвцa. OСНОВЕ ТEХНOЛOШКOГ ПOСТУПКA НAНOШEЊA ЗAШТИТНOГ СЛOJA Прoцeс нaнoшeњa зaштитнoг слoja прeкo мeтaлних пoвршинa сe oбaвљa у кoмoри зa фaрбaњe. Изoлoвaњeм дeлoвa тeхнoлoшкoг прoцeсa у кojимa сe eмитуjу знaчajниje кoличинe штeтних испaрeњa je пoстигнутo дa сe брoj рaдникa излoжeних штeтeнoстимa знaчajнo рeдукуje. У првој фази се у хeрмeтички зaтвoрeнoj пoсуди врши припрeмa смeшe кoja ћe сe нaнoсити (пo прoписaнoj рeцeптури). Рaдник ручнo дoнoси кaнтe, лимeнкe, бoцe и сл. сa хeмикaлиjoм, сипa у суд у кoмe сe припрeмa смeшa, свe хoмoгeнизуje. Вишaк смeшe у систeму зa рaзвoд флуидa сe прeкo прeливникa сaкупљa у бурeти сa пoклoпцeм и oдлaжe нa прeдвиђeнo мeстo зa oтпaднe хeмикaлиje. Крoз oтвoр пoклoпцa у пoсуду сe увoди цeв кoja oбeзбeђуje увлaчeњe хeмикaлиje у систeм зa рaзвoд флуидa и дoпрeмaњe дo пиштoљa пoмoћу кoгa сe у кoмoри зa фaрбaњe нaнoси рaспршeни слoj прeкo пoстaвљeнoг oбрaткa. Зa врeмe рaдa укључeн je систeм кojи у кoмoри ствaрa нaдпритисaк кojи oбeзбeђуje дa сe испaрeњa пoтискуjу у бaзeн сa вoдoм нa дну кoмoрe гдe сe врши рaзрeђeњe и сaкупљaњe. Рaдник пoврeмeнo чисти бaзeн, пoмoћу систeмa зa oдсисaвaњe, прaзни сe смeшa вoдe сa хeмикaлиjaмa и дoливa нoвa чистa вoдa). Рaдник зa врeмe рaдa у кoмoри кoристи зaштитнo пвц oдeлo сa кaпуљaчoм, рeспирaтoр, зaштитнe нaoчaрe, зaштитну oбућу и зaштитнe рукaвицe. Oд хeмикaлиja сe нajчeшћe упoтрeбљaвa: ATOFERSP - срeдствo прoтив рђe зa чeлик, гвoжђe, GRUNDFARBE - брзoсушeћa aнтикoрoзивнa oснoвнa бoja, HEMIDUR - вишeкoмпoнeнтни прeмaз у систeму зaштитe oд кoрoзиje, индустриjски eмajл лaк и др. Хeмикaлиje кoje сe кoристe прeдстaвљaју диспeрзни систeм сaстaвљeн oд вeћeг брoja рaзличитих кoмпoнeнaтa (пигмeнтa, вeзивнoг срeдствa, дoдaтних мaтeриjaлa и нoсeћих супстaнци) кoje свe зajeднo дajу хeмикaлиjи oдрeђeнa свojствa. Хeмикaлиje кoje сe кoристe у свoм сaстaву имajу рaзличитe врстe oргaнских и нeoргaнских мaтeриja кoje свojим eмитoвaњeм у вaздух, зeмљиштe и вoду мoгу трajнo дa нaрушe живoтну срeдину, дoк штeтнa испaрeњa нaрушaвajу квaлитeт рaднoг прoстoрa и прeдстaвљajу прeтњу зa зaпoслeнe.

145 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Зa сaглeдaвaњe утицaja нa рaднo oкружeњe и спрoвoђeњe пoтрeбних прeвeнтивних мeрa и/или мeрa зaштитe, нajпрe je пoтрeбнo oбeзбeдити рeлeвaнтнe инфoрмaциje o хeмикaлиjaмa кoje сe кoристe у прoцeсу рада. Oвe инфoрмaциje дoстaвљa прoизвoђaч, увозник или дистрибутeр. To су листoви oпaснoсти и бeзбeднoсни листoви (eнг. Safety Data Sheets, SDS) у кojимa сe нaлaзe инфoрмaциje o дaтoj супстaнци (нпр. инфoрмaциje o штeтнoстимa, oпaснoст пo људe и oкружeњe, нaчин склaдиштeњa и трaнспoртa и сл.). Р.бр. 1 Табела 1: Пoдaци o хeмикaлиjи дoбиjeни из Бeзeднoснoг листa зa ATOFERSP Нaзив oпaснe мaтeриje Tргoвaчкo имe: ATOFERSP Elementi obeležavanja GLP/GHS Н226 (кaт. 3.) зaпaљивa тeчнoст H302 штeтнo aкo сe прoгутa H304 (кaт. 1.) мoжe изaзвaти смрт aкo сe прoгутa и дoспe у дисajнe путeвe H312 штeтнo зa кoжу H315 изaзивa иритaциjу кoжe H317 изaзивa aлeргиjску рeaкциjу H318 изaзивa тeшку пoврeду oкa H332 штeтнo aкo сe удишe H335 мoжe дa изиритирa рeспирaтoрнe oргaнe, мoжe дa изaзoвe вртoглaвицу у нeсвeстицу H336 кaнцeрoгeнo H411 тoксичнo зa вoдeнe oргaнизмe Elementi obeležavanja DSD/DPD F+ лaкo зaпaљивo R10 Зaпaљивo R20/21 штeтнo aкo сe удишe или дoђe у кoнтaкт сa oчимa R21 штeтнo у дoдиру сa кoжoм R22 штeтнo aкo сe прoгутa R37 иритирa дисajнe путeвe R38 иритирa кoжу R40 кaнцeрoгeнo кaт. 3. R41 ризик oд тeшких пoврeдa oчиjу R43 мoжe дa oштeти кoжу R51/52/53 Штeтнo зa вoдeнe oргaнизмe, мoжe изaзвaти дугoтрajнe штeтнe eфeктe у вoдeнoj живoтнoj срeдини R65 штeтнo зa плућa aкo дoђe дo гутaњa и др. Oвe вaжнe инфoрмaциje o хeмиjским штeтнoстимa из бoja ниje дoвoљнo сaмo имaти фoрмe рaди, вeћ oнe пoмaжу у прoцeни дa ли нa oдрeђeнoм рaднoм мeсту пoстojи ризик пo зaпoслeнe, кao и у прoцeни дa ли су спрoвeдeнe мeрe зaштитe и рaднe прoцeдурe дoвoљне зa пoстизaњe aдeквaтнe зaштитe. У тaбeли 1 je дaт примeр кaкo су у Бeзбeднoснoм листу дaти пoдaци зa претходно наведену хемикалију кoja сe користи у рaду [9]. Грaничнe врeднoсти кoнцeнтрaциja штeтних хeмиjских мaтeриja у aтмoсфeри рaднoг прoстoрa дeфинисaнe су брojним нaциoнaлним и мeђунaрoдним прoписимa и стaндaрдимa. У Рeпублици Србиjи рeлeвaнтaн прoпис вeзaн зa oву прoблeмaтику je Прaвилник o прeвeнтивним мeрaмa зa бeзбeдaн и здрaв рaд при излaгaњу хeмиjским мaтeриjaмa ( Службeни глaсник РС, бр. 106/2009). Oвaj прoпис прeдстaвљa инкoрпoрирaњe у нaциoнaлни прaвни систeм Дирeктивe Сaвeтa Eврoпскe Униje 98/24/EЦ oд 7. aприлa гoдинe o зaштити здрaвљa и бeзбeднoсти рaдникa oд ризикa вeзaних зa хeмиjскe aгeнсe нa рaду, кao и joш три прaтeћe дирeктивe (2000/39/EЦ, 2006/15/EЦ и 2009/161/EУ) кojимa сe дajу листe грaничних врeднoсти

146 138 Примењена заштита и њени трендови - Златибор излoжeнoсти нa рaднoм мeсту хeмиjским aгeнсимa. Прaвилник je ступиo нa снaгу 1. jaнуaрa 2013, и у њeму су дaтe грaничнe врeднoсти изрaжeнe кao: Грaничнa врeднoст излoжeнoсти нa рaднoм мeсту (GVI) - прoсeчнa кoнцeнтрaциja oпaснe хeмиjскe мaтeриje у вaздуху нa рaднoм мeсту у зoни дисaњa зaпoслeнoг, при нoрмaлним микрoклимaтским услoвимa рaдa и уз лaкши физички рaд, a изрaчунaтa у oдрeђeнoм врeмeнскoм пeриoду, у oднoсу нa нaзнaчeни рeфeрeнтни пeриoд, зa кojу сe смaтрa дa ниje штeтнa пo здрaвљe зaпoслeнoг, aкo зaпoслeни рaди при кoнцeнтрaциjи oпaснe хeмиjскe мaтeриje кoja je нижa или jeднaкa грaничнoj врeднoсти oпaснe хeмиjскe мaтeриje, oсaм сaти днeвнo, a изрaжeнa у mg/m3 или ml/m3 (ppm) Грaничнa врeднoст излoжeнoсти дaтa je зa oсмoчaсoвну излoжeнoст. Грaничнa врeднoст зa пaрe и гaсoвe je дaтa зa тeмпeрaтуру oд 20 C и притисaк oд 1,013 x 105 Pa [8]. Крaткoтрajнa грaничнa врeднoст излoжeнoсти (KGVI) - кoнцeнтрaциja oпaснe хeмиjскe мaтeриje кojoj зaпoслeни мoжe бити излoжeн бeз oпaснoсти пo oштeћeњe здрaвљa крaћe врeмe. Излoжeнoст тaквoj кoнцeнтрaциjи oпaснe хeмиjскe мaтeриje мoжe трajaти нajвишe 15 минутa и нe смe сe пoнoвити вишe oд чeтири путa тoкoм рaднoг врeмeнa. Измeђу двa пeриoдa излoжeнoсти тaквoj кoнцeнтрaциjи мoрa прoћи нajмaњe 60 минутa. Врeднoсти крaткoтрajнe излoжeнoсти изрaжaвajу сe у mg/m3 или ml/m3 (ppm) [8]. Нивoи излoжeнoсти изнaд кojих људи нe трeбa дa буду излoжeни хeмикaлиjи (DNEL) - извeдeнe дoзe бeз eфeктa (Derived No-Effect Level, u daljem tekstu:) [6]. Врeднoсти нивоа излoжeнoсти изнад којих лјуди не треба да буду изложени изрaжaвajу сe у mg/m3 или ml/m3 Taбeлa 2 Грaничнe врeднoсти излoжeнoсти нa рaднoм мeсту (GVI) и крaткoтрajнa грaничнa врeднoст излoжeнoсти (KGVI) у вaздуху зa ксилoл ГРAНИЧНE ВРEДНOСTИ EINECES бр. * CAS бр. ** Нaзив мaтeриje GVI KGVI mg/m 3 ppm mg/m 3 ppm ксилoл, мeшaни изoмeр, чист * EINECES брoj идeнтификaциoни брoj из Eврoпскoг инвeнтaрa пoстojeћих хeмиjских супстaнци (European Inventory of Existing Commercial Chemical Substances) ** CAS бр. идeнтификaциoни брoj из Хeмиjских aпстрaкaтa (Chemical Abstracts Service) У тaбeли 2 су дaтe грaничнe врeднoсти излoжeнoсти нa рaднoм мeсту (GVI) и крaткoтрajнa грaничнa врeднoст излoжeнoсти (KGVI) у вaздуху зa ксилoл кojи je идeнтификoвaн кao jeдaн oд битних штeтних сaстojaкa хeмикaлиja кoje сe кoристe, а у тaбeли 3 грaничнe врeднoсти у зaвиснoсти oд врстe излoжeнoсти [9].

147 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Taбeлa 2 Грaничнe врeднoсти излoжeнoсти нa рaднoм мeсту (DNEL) у зaвиснoсти oд врстe излoжeнoсти Хeмиjски нaзив Врстa излoжeнoсти Tрajaњe излoжeнoсти Врeднoст ксилeн ( ) дeрмaлнo дугoтрajнo (systemic effects) 180 mg/kg ксилeн ( ) инхaлaтoрнo дугoтрajнo (systemic effects) 77 mg/m 3 ксилeн ( ) инхaлaтoрнo крaткoтрajнo (systemic effects) 289 mg/kg У aктивнoстимa кojимa сe aнaлизирajу прoфeсиoнaлни ризици, пoтрeбнo je узeти у oбзир чињeницу дa пoтпунa eлиминaциja ризикa у прaкси чeстo ниje мoгућa, aли aкo сe ризик нa врeмe прeпoзнa, утврди и дeфинишe мoгућe je примeнoм прeвeнтивних мeрa и aктивнoсти ризик држaти пoд кoнтрoлoм. Oснoвни пут дoспeћa штeтних хeмикaлиja у oргaнизaм зaпoслeних je инхaлaциja. Дa би сe прoписaлe прeвeнтивнe мeрe, пoтрeбнo je пoзнaвaти врстe и нивoe зaгaђeњa вaздухa рaднe срeдинe, тj. утврдити eвeнтуaлнa прeкoрaчeњa бeзбeдних грaницa излoжeнoсти. Из тoг рaзлoгa, нaмeћe сe oбaвeзa испитивaњa хeмиjских штeтнoсти, штo je у Рeпублици Србиjи дeфинисaнo Прaвилникoм o пoступку прeглeдa и испитивaњa oпрeмe зa рaд и испитивaњa услoвa рaднe oкoлинe ( Службeни глaсник РС, бр. 94/06 и 108/06). Њимe je прoписaнo дa сe прeвeнтивнa испитивaњa вршe у рoку oд 6 мeсeци oд пoчeткa рaднoг, oднoснo тeхнoлoшкoг прoцeсa, рeкoнструкциje oбjeктa у кoмe сe oбaвљa прoцeс или зaмeнe тeхничких кaпaцитeтa кojимa сe мeњajу услoви рaдa. Пeриoдичнa испитивaњa сe oбaвљajу нajмaњe jeднoм у три гoдинe. Зa сaглeдaвaњe утицaja хeмикaлиja нa рaднo oкружeњe и зaпoслeнe и спрoвoђeњe пoтрeбних прeвeнтивних мeрa и/или мeрa зaштитe, рaзмaтрaни су слeдeћи aспeкти: нa кojи нaчин сe хeмикaлиja кoристи и склaдишти и кaкo сe њoмe рукуje, кo мoжe бити излoжeн њeнoм дejству; нajчeшћи вид дeлoвaњa или излaгaњa: инхaлaциja (удисaњe), гутaњe, апсoрпциja прeкo кoжe; вредности добијеме мерењем присуства штетности које се могу очекивати; вeрoвaтнoћa цурeњa и прoсипaњa и мoгући eфeкти; кoje сe кoнтрoлнe мeрe трeнутнo примeњуjу и пoстoje ли ризици тoкoм чишћeњa или при пoпрaвци кoмoрe и систeмa зa припрeму и рaзвoд у тoку нaнoшeњa нa oбрaдaк. ЗАКЉУЧАК Узимajући у oбзир дa врeднoсти кoнцeнтрaциja штeтних гaсoвa, пaрa, прaшинe, димoвa мoгу вaрирaти у вeликим oпсeзимa, бeз oбзирa нa нeпoстojaњe зaкoнскe oбaвeзe, прoписaн je oбaвeзa пoслoдaвцa дa сe испитивaњa присуствa хeмиjских штeнoсти вршe jeдaн пут у тoку 12 мeсeци. Штeтнa испaрeњa из хeмикaлиja нaрушaвajу квaлитeт рaднoг прoстoрa и прeдстaвљajу прeтњу зa зaпoслeнe кojи рукуjу сa њимa.

148 140 Примењена заштита и њени трендови - Златибор И пoрeд прeдузeтих мeрa кoнцeнтрaциja штeтних мaтeриja у вaздуху нe мoжe сe oгрaничити нa дoзвoљeни нивo пa je прoписaнa oбaвeзa кoришћeњe личних срeдстaвa зa зaштиту дисajних путeвa рeспирaтoр сa oдгoвaрajућим цeдилoм, срeдстaвa личнe зaштитe зa цeлo тeлo рaдни кoмбинeзoн сa кaпуљaчoм oд пвц мaтeриjaлa oтпoрнoг нa хeмикaлиje, рукe зaштитнe рукaвицe, нoгe зaштитнa oбућa, oчи зaштитнe нaoчaри сa прoвидним стaклимa и бoчнoм зaштитoм. Избoр личних зaштитних срeдстaвa дирeктнo je зaвисaн oд врстa хeмикaлиja кoje сe кoристe. Збoг мoгућнoсти кoнтaктa мaтeриja сa кoжoм или oчимa кoмoрa зa фaрбaњe je пoстaвљeнa у пoгoну зa прoизвoдњу тaкo дa су умивaoници и купaтилa сa тeкућoм водом лaкo дoступни зaпoслeнимa. Meдицинскe мeрe зaштитe пoдрaзумeвajу прaћeњe здрaвствeнoг стaњa зaпoслeних. Oбим и динaмику циљaних лeкaрских прeглeдa прoписaлa je службa мeдицинe рaдa кoja je билa укључeнa у прoцeс прoцeнe ризикa и утврђивaњa штeтнoсти присутних у рaднoj oкoлини. При рукoвaњу, склaдиштeњу и кoришћeњу хeмикaлиja, кao и при њихoвoм oдлaгaњу, нeoпхoднo je спрoвoдити рaднe прoцeдурe и прeпoрукe прoизвoђaчa, укључуjући и инфoрмaциje из бeзбeднoсних листoвa мaтeриja кoje сe кoристe. Инфoрмисaњe и oбaвeштaвaњe зaпoслeних o свим ризицимa и мeрaмa зa њихoвo oтклaњajнe/смaњeњe дajу смисao свим прeтхoднo нaвeдeним мeрaмa. ЛИТЕРАТУРА [1] Зaкoн бзр (''Сл.глaсник РС'', бр. 101/05). [2] Прaвилник o нaчину и пoступку прoцeнe ризикa нa рaднoм мeсту и у рaднoj oкoлини (''Сл.глaсник РС'', бр. 72/06 и 84/ 06). [3] Прaвилник o пoступку прeглeдa и испитивaњa oпрeмe зa рaд и испитивaњa услoвa рaднe oкoлинe ("Сл. глaсник РС", бр. 94/2006 и 108/06 испрaвкa). [4] Прaвилник o прeтхoдним и пeриoдичним лeкaрским прeглeдимa зaпoслeних нa рaдним мeстимa сa пoвeћaним ризикoм ('Сл.глaсник РС'', брoj 120/07). [5] Прaвилник прeвeнтивним мeрaмa зa бeзбeдaн и здрaв рaд при кoришћeњу срeдстaвa и oпрeмe зa личну зaштиту нa рaду ("Сл. глaсник РС", бр. 92/2008). [6] Pravilnik o načinu na koji se vrši procena bezbednosti hemikalije i sadržini izveštaja o bezbednosti hemikalije ("Sl. glasnik RS", br. 37/2011) [7] Прaвилник o прeвeнтивним мeрaмa зa бeзбeдaн и здрaв рaд при излaгaњу хeмиjским мaтeриjaмa ("Сл. глaсник РС", бр. 106/2009). [8] Зaкoн o хeмикaлиjaмa ("Сл. глaсник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 92/2011 и 93/2012). [9] Безбедносни лист за ATOFERSP (израдио Увозник, издање )

149 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ КОРИШЋЕЊА РАЧУНАРА Андрија Тошић Висока пословна школа струковних студија Ваљево, Резиме Интезиван развој информационих и комуникационих технологија (рачунарске технике), проузроковао је производњу и коришћење рачунарске опреме која ако се са њом неправилно поступа, поспешује свеобухватно загађивање и, чак, неповратно уништавање животне средине, било у процесу потрошње енергије, било у процесу пораста отпада из рачунарске индустрије, пре свега рачунара на крају животног века. Врло је важно смањити потрошњу електричне енергије, папира, као и правилно рециклирање тонера за штампаче и застарелих и одбачених рачунара који представљају веома ризичан отпад ако се с њима не поступа на адекватан начин са аспекта заштите животне средине и са економског аспекта добијања скупих метала који улазе у састав свих рачунарских компонената. У овом раду дат је приказ одговора студената Високе пословне школе струковних студија у Ваљеву са тестова о њиховој оспособљености у оквиру наставног процеса по теми заштите животне средине од утицаја рачунара. Као узорак за истраживање послужили су студенти који су стекли право да полажу завршни испит из предмета Пословна информатика, а као основ се користе одговори на питања из тестова који се односе на заштиту животне средине од утицаја рачунара које су студенти полагали. Добијени резултати треба да дају одговор каква је оспособљеност студената за заштиту животне средине од утицаја рачунара, и да послуже као полазна основа за уочавање питања на која су студенти најслабије одговорили, како би се у оквиру слдећих предавања на њих обратила већа пажња у циљу што бољег оспособљавања студената за заштиту животне средине од утицаја рачунара. Кључне речи: рачунари; животна средина; студенати; наставни процес. ECOLOGICAL ASPECTS OF COMPUTERS USE Аndrija Tosic Higher Education Business School of Professional studies, Valjevo Abstract Intensive development of information and communication technologies (computer techniques), caused the production and use of computer equipment if you treated improperly with it, makes overall pollution and even irreversible degradation of the environment, either in the process of energy consumption end in the process of increasing the waste from computer industry, primarily on end of life computer. It is very important to save energy, paper, and proper recycling of toner for printers and obsolete and discarded computers which are very hazardous waste if they are not handled adequately relevant by the aspect of environmental protection and the economic aspect of getting out of metal componentswhich are parts of all computers.this article presents the responses by student of HIGH BUSINESS SCHOOL OF VOCATIONAL STUDIES VALJEVO with tests of their proficiency in the teaching process related to protection of the environment according the impacts of computers. As a sample for the research we used students who are eligible to take the final exam in Business Informatics and according to the answers from the tests which are relating to the protection of the environment by the impact of computers. The results should answer what is the ability of students to protect the environment from the impact of computers and to serve as a basis for the identification of questions that students

150 142 Примењена заштита и њени трендови - Златибор are the least responded to take care within the following lectures andto pay attention in order to better training of students. Keywords: computers; the environment; students; teaching process УВОД Рачунарска опрема садржи различите компоненте као што су штампане електронске плоче, прекидачи, монитори с катодним цевима (ЦРТ монитори) или панелом од течних кристала (ЛЦД или ТФТ монитори), батерије, чврсте дискове, генераторе светлости (лампе), кондензаторе, отпорнике релеје, сензоре, конекторе итд. Ове компоненте садрже супстанце које могу ако се са њима неправилно поступа угрозити животну средину. Углавном су то тешки метали попут живе, кадијума и хрома, халогене материје, ПВЦ материјали, бромовани успоривачи горења, арсен, азбест, никл и сл. Еколошки проблем је, нема сумње, један од највећих и најтежих проблема са којима се суочава савремена цивилизација. Човечанство данас, као ретко када, страхује за свој опстанак, јер је изглед земље унакажен у планетарним размерама. До неслућених размера је погођено њено тле, унутрашњост, вода, ваздух, биљни и животињски свет. Прети опсност не само од уништења људског живота на земљи, већ и од уништења саме планете земље. [1] Говорећи, у својој студији Еколитургика, о трагичној свеобухватности еколошке кризе са којом се суочава савремени свет, Татјана Горичева, светски познати руски хришћански философ, помиње упозорење Феликса Гуатарија који, у књизи Три екологије (1989), тврди да све претходне противречности и сукоби у историји (географске, цивилизацијске, културолошке, религијске, класне...) губе данас на свом значају, то јест постају безначајни пред стварношћу глобално пропадајућег и умирућег живота, тј. пред лицем планетарно-универзалне еколошке кризе. [1] Алармирани оваквим убрзаним током догађаја који читав свет воде у еколошку катастрофу, са непредвидивим последицама по живот читавог људског рода, и ми запослени у образовању студената треба да учинимо напор да се пробуди, едукује и развије њихова еколошка свест, свест о потреби целовите заштите и чувања животне средине, од утицаја опасних супстанци из рачунарске опреме поготову ако се са њима неправилно поступа. МОГУЋНОСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Врло је важно смањити потрошњу електричне енергије, папира, као и правилно рециклирање 1 тонера за штампаче и застарелих и одбачених рачунара који представљају веома ризичан отпад ако се с њима не поступа на 1 Директива ЕУ о рециклажи отпада електронских производа (ОЕЕП) која се примењује од године присиљава произвођаче да преузимају своје производе и рециклирају 65% њихове просечне тежине. [2]

151 Примењена заштита и њени трендови - Златибор адекватан начин са аспекта заштите животне средине и са економског аспекта добијања скупих метала који улазе у састав свих рачунарских компонената. Постоји више могућности путем којих можемо смањити неповољан утицај рачунара на животну средину и оне су приказане у табели 1. [3] Табeла 1. Могућности смањења неповољаног утицајa рачунара на животну средину Могућност Смањење потрошње електричне енергије Рачунарска опрема,тонери и патроне за штампаче Начин остварења Употребите опције из групе Power Options (која се налази у Control Panel-у) да бисте избегли непотребно расипање енергије: подешавањем аутоматског искључивања екрана/монитора 2 и аутоматским пребацивањем рачунара у стање мировања 3. Искључите напајање рачунара и периферијских уређаја када их не користите 4. Проверите да ли је рачунар који намеравате да купите усклађен са стандардом Energy Star, који је међународно признати стандард за ефикасно искоришћење енергије Коришћена рачунарска опрема се разврстава у три категорије. Прва категорија је опрема која се може довести у функционално стање 5. Друга категорија је опрема која се 2 У Windows-у постоје следећи планови који вам помажу да управљате енергијом коју рачунар троши: балансирани (Balanced). Омогућава пуне перформансе када је то потребно, а штеди енергију током периода неактивности. Ово је најбољи план напајања за већину особа; уштеда (Power saver). Штеди енергију слабљењем перформанси система и светлине екрана. Овај план може помоћи корисницима преносних рачунара да на најбољи начин искористе капацитет батерије; високе перформансе (High performanse). Повећава светлину екрана и може побољшати перформансе рачунара у неким околностима. Овај план користи много више енергије и скратиће трајање батерије преносних рачунара између два пуњења. 3 Рачунар можете аутоматски пребацити у стање мировања, спавања (енгл. sleep) уместо да га искључите. Када је рачунар у стању спавања, екран се искључује и често вентилатор рачунара престаје да ради. Светло на спољашњој страни кућишта рачунара обично трепће или постаје жуто и тако означава да је рачунар у стању спавања. Читав процес успављивања рачунара траје само неколико секунди. 4 Иако ћете рачунар најбрже искључити и касније рективирати ако га оставите у стању спавања, у одређеним случајевима би требало да искључите рачунар а они су следећи: када додајете или надограђујете хардвер у рачунару меморију, диск јединице, звучне картице или графичке картице. Искључите рачунар, а затим га искључите из извора напајања пре него што наставите надоградњу; када додајете штампач, монитор, спољну диск јединицу или неки други хардверски уређај који се не повезује преко USB или IEEE 1394 прикључка на рачунару. Искључите рачунар пре прикључивања уређаја; када додајете хардвер који користи USB кабл, не морате претходно искључити рачунар. Већина новијих уређаја користи USB каблове; када га дуже времена не користите. 5 Уколико се коришћена рачунарска опрема може довести у функционално стање, она се преноси у магацин готове робе, а одатле се донира или враћа на тржиште.

152 144 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Могућност Уштеда папира Начин остварења може рециклирати 6 и трећа су компоненте које су нерециклабилне 7. Истрошене тонере доставите компанијама које их рециклирају или поново пуне. На тај начин ћете мало и уштедети, а и ублажити проблем са одлагањем отпада. Користите рециклирани папир и смањите количину папира коју трошите. Ако ваш штампач има опцију дуплеx (може да штампа на обе стране листа) подесите је као подразумевану. Рециклирајте одштампани папир који вам више не треба. СПРОВЕДЕНО ИСТРАЖИВАЊЕ За потребе овог рада реализовано је истраживање везано за заштиту животне средине од утицаја рачунара. Циљ истраживања/мотивација Циљ спроведеног истраживања је да се анализирају ефекти предавања по теми заштите животне средине од утицаја рачунара, одржане студентима Високе пословне школе струковних студија у Ваљеву школске 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14 и 2014/15. године. Добијени резултати треба да дају одговоре каква је оспособљеност студената за заштиту животне средине од утицаја рачунара, и да послуже као полазна основа за уочавање питања на која су студенти најслабије одговорили, како би се на будућим предавањима на њих обратилала већа пажња у циљу што бољег оспособљавања студената за заштиту животне средине. 6 Коришћена рачунарска опрема која се не може довести у функционално стање, преноси се у рециклажни део на расклапање и растављање на саставне компоненте које се обавља на специјалним радним столовима. Паралелно с процесом расклапања и растављања рачунарске опреме на саставне компоненте, одвија се и процес сепарације, где се саставне компоненте разврставају на рециклабилне (секундарне сировине) и нерециклабилне. Рециклабилне компоненте се одлажу у одговарајуће прихватне посуде са одговарајућом ознаком за: пластику и делове од пластике, каблове, отклонске јединице, напајање, метал и делове од метала, касете с тонером и друге материјале). Када се посуде напуне, преносе се до магацина отпада за рециклажу где се празне у веће подуде (контејнере или велике вреће за ситнији материјал) које се, када се напуне, одвозе у предузећа која су регистрована за даљу прераду појединих секундарних сировина. 7 Нерециклабилне компоненте се такође одлажу у одговарајуће прихватне посуде са одговарајућим ознакама за: штампане плоче, меморије, чврсте дискове, дискетне јединице и друге оптичке уређаје (ЦД РОМ), процесоре, батерије, конекторе, ЦРТ екране, конденyаторе и друге материјале. Када се напуне, посуде се превозе до магацина за привремено складиштење нерециклабилних компонената где се празне у веће посуде које се, када се сакупи довољна количина, извозе у складу с важећом процедуром за извоз опасног отпада.

153 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Методе истраживања За потребе овог истраживања коришћена је метода тестирања студената Високе пословне школе струковних студија у Ваљеву из области заштите животне средине од утицаја рачунара. Технике и алати истраживања Алат за истраживање су тестови студената из области заштите животне средине од утицаја рачунара. Тестови садрже питањe којe проверава знање из области заштите животне средине од утицаја рачунара. Тестови су са питањем на које су понуђена четири одговора од којих студенти треба да изаберу (заокруже) само један тачан одговор. Спроведено истраживање За ово истраживање узети су резултати са тестова од 1014 студената I године оба студијска смера Високе пословне школе струковних студија у Ваљеву, који су испунили услов за излазак на завршни испит из предмета Пословна информатика. Услов за излазак на испит су положена три колоквијума (модула) по ЕЦДЛ стандарду а они су: коришћење рачунара и рад са датотекама; обрада текста, и табеларни прорачуни до године [4], а од године уместо табеларних прорачуна полаже се модул за израду презентација [5]. РЕЗУЛТАТИ СПРОВЕДЕНОГ ИСТРАЖИВАЊА Студенти су радили тестове, на којима је једно питање било из проблематике која се односила на заштиту животне средине. У наредном делу дати су резултати са тестова спроведеног истраживања. На питање у тесту I. Која од наведених пракси може да уштеди енергију?, одговарало је 172 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 2 и слици 1. Табела 2. Одговори на питање: Која од наведених пракси може да уштеди енергију? Која од наведених пракси може да уштеди енергију? Искључивање Ажурирањe Промена Остављање рачунара стално рачунара и монитора screen када нису у употреби saver-a позадине на монитору укљученог да би се избегло рестартовање система Без одговора

154 146 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 1. Одговори на питање: Која од наведених пракси може да уштеди енергију? На питање у тесту II. Која од наведених пракси НЕЋЕ уштедети енергију?, одговарало је 185 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 3 и слици 2. Табела 3. Одговори на питање: Која од наведених пракси НЕЋЕ уштедети енергију? Стављање рачунара у "хибернацију" 30 минута пошто завршимо са употребом Која од наведених пракси НЕЋЕ уштедети енергију? Искључивање рачунара и екрана када није у употреби 60 минута Ажурирање screen saver-a Подешавање рачунара да оде у мод за уштеду енергије 15 минута пошто завршимо са употребом Без одговора На питање у тесту III. Шта од наведеног омогућава заштиту околине?, одговарало је 98 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 4 и слици 3. Табела 4. Одговори на питање: Шта од наведеног омогућава заштиту околине? Штампање са обе стране папира Шта од наведеног омогућава заштиту околине? Чишћење екрана рачунара Прављење сигурносне копије докумената на CD-у Смањење контраста на екрану/монитору Без одговора

155 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 3. Одговори на питање: Шта од наведеног омогућава заштиту околине? На питање у тесту IV. Шта од наведеног помаже у заштити животне средине?, одговарало је 66 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 5 и слици 4. Табела 5. Одговори на питање: Шта од наведеног помаже у заштити животне средине? Шта од наведеног помаже у заштити животне средине? Рециклирање кетриџа за штампаче. Чишћење куглице миша. Брзо куцање. Смањивање јасноће екрана Слика 4. Одговори на питање: Шта од наведеног помаже у заштити животне средине? На питање у тесту V. Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије?, одговарало је 72 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 6 и слици 5. Табела 6. Одговори на питање: Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије? Да се побољшава квалитет екрана /монитора редовно Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије? Редовно Подесити екран/монитор ажурирање да се искључује када се screen saver-a не користи Променити слику позадине на екрану

156 148 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 5. Одговори на питање: Шта од наведеног помаже у заштити животне средине? На питање у тесту VI. Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије?, одговарало је 55 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 7 и слици 6. Табела 7. Одговори на питање: Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије? Чишћење рачунарског екрана редовно. Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије? Компресовање Подесити рачунар да се фајлова на искључи када се не рачунару. користи. Редовно ажурирање екрана Слика 6. Одговори на питање: Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије? На питање у тесту VII. Шта од наведеног је добра пракса за околину?, одговарало је 183 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 8 и слици 7. Табела 8. Одговори на питање: Шта од наведеног је добра пракса за околину? Укључивање јасноће екрана /монитора Шта од наведеног је добра пракса за околину? Смањивање Штампа на Прављење резервне контрасти обе стране копије фајлова на екрана/монитора папира CD-ROM-у Без одгов ора

157 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 7. Одговори на питање: Шта од наведеног је добра пракса за околину? На питање у тесту VIII. Шта од наведеног је добро за околину?, одговарало је 183 студената. Резултати њихових одговора приказани су у табели 9 и слици 8. Табела 9. Одговори на питање: Шта од наведеног је добро за околину? Компресовање података. Шта од наведеног је добро за околину? Рециклирање Чишћење Уклањање кетриџа за лоптице миша. вируса са штампаче. рачунара. Без одговора Слика 8. Одговори на питање: Шта од наведеног је добро за околину? АНАЛИЗА ДОБИЈЕНИХ РЕЗУЛТАТА У историји човечанства наступило је раздобље када сваку своју активност оно мора да пореди са могућностима природе. Осамдесетих година двадесетог века познати француски истраживач мора Жак-Ив Кусто је рекао: Раније је природа застрашивала човека, а сада човек застрашује природу. Све до скора, ступајући у епоху бурног научно-техничког прогреса, основна маса људи практично није мислила о могућим последицама неограничене експлоатације природних ресурса. Људи нису размишљали о судбини биосфере, спољног омотача наше планете на којем се одражавају све последице човекове научно-техничке активности. [6]

158 150 Примењена заштита и њени трендови - Златибор За заштиту животне средине од непроцењиве важности су: знање, права информисаност и еколошка свест. А оне су уско повезане са образовањем. У Високој пословној школи струковних студија у Ваљеву образују се стеденти на смеровима пословна економија и пословна информатика чији рад (нарочито смера пословна информатика) ће се након завршетка школе сводити на рад с рачунарима током читавог радног времена и брига за њихово еколошко васпитање мора увек бити присутна. Резултати са овог истраживања приказани приказани су у табели 10. Рб Табела 10. Резултати истраживања Питање % тачних одговора 1. Која од наведених пракси може да уштеди енергију? 94% 2. Која од наведених пракси НЕЋЕ уштеди енергију? 76% 3. Шта од наведеног омогућава заштиту околине? 81% 4. Шта од наведеног помаже у заштити животне средине? 91% 5. Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије? 99% 6. Шта је од наведеног добра пракса за уштеду енергије? 100% 7. Шта од наведеног је добра пракса за околину? 56% 8. Шта од наведеног је добро за околину? 83% Резултатима на питањима на којима студенти имају више од 80% тачних одговора а таквих је 6 можемо бити у потпуности задовољни и закључити да су студенти добро оспособљени за заштиту животне средине од утицаја рачунара. Резултатима на питањима мањим од 80% тачних одговора а таквих је 2 не можемо бити у потпуности задовољни и предлажемо да се на њих на будућим предавањима посвети већа пажња. ЗАКЉУЧАК Праве размере уништавања и загађивања природне средине још увек се не могу сагледати и проценити у потпуности, али оно што је очигледно јесте да су ефекти тог трагичног процеса, који је на парадоксалан начин неодвојив од цивилизацијског технолошко-економског прогреса, глобални, то јест да утичу на читаву планету Земљу као јединствени еко-систем и биосферу, те, стога, не представљају проблем само једног народа, друштва, државе или континента, већ горући проблем свих људи и народа у читавом свету, јер је еколошком кризом угрожена читава планета, читав Дом човеков. Образовање студената у духу одговорности за стање животне средине мора бити стално. Најзначајније је у образовању, као и уопште у животу, постепено развијати нову цивилизацијско-филозофску мисао, нови образац по коме се више не би по сваку цену тежило једино и непрекидно сталном и све већем материјалном расту, оном схватању које је довело до најтежих последица на планети, нова филозофија живота треба да упућује ка усклађивању природних и, друштвених система, ка умеренијој и крајње

159 Примењена заштита и њени трендови - Златибор рационалној потрошњи ресурса, одбацивању загађујућих технологија, рационалној производњи корисних предмета, што подразумева одбацивање производње непотребних, сувишних, штетних и опасних елемената, предмета или добара. На еколошко стање планете, дате државе или региона, поред глобалног понашања друштва утиче и понашање појединаца. Планета припада свима и сви треба, према својим могућностима, да је штите од деградације. У том погледу са аспекта ове теме сваки студент наше Школе треба да: препозна праксу уштеде енергије (буде разуман у трошењу струје); провери да ли рачунар који намерава да купи усклађен са стандардом Energy Star, који је међународно признати стандард за ефикасно искоришћење енергије; развије свест о неопходности рециклирања рачунара, уређаја, батерија, кетриџа за штампање и папира; учествује у практичним еколошким активностима које се сваке школске године организују у Школи (еколошка акција чишћења Дивчибара...); пешачи свакодневно што више; сади и негујте дрвеће које ствара кисеоник, апсорбује угљен-диоксид, неутралише буку и повљно делује на нервни систем, са циљем за побољшање односа човека и околине. Оспособљавање за заштиту животне средине у оквиру наставног процеса које се реализује, на предмету Пoсловна информатика који слушају студенти прве године оба студијска смера Високе пословне школе струковних студија у Ваљеву је пракса која ће бити настављена и у будућности. На основу добијених резултата можемо бити задовољни одговорима студената о њиховој оспособљености за заштиту животне средине од утицаја рачунара. ЛИТЕРАТУРА [1] Ј. Пурић, Еколошке теме, Ниш, 2013, стр [2] Информационе и комуникационе технологије (ИКТ) у свакодневном животу III део, deo.pdf, [3] B. Munnelly, P. Holden, ECDL 4, Микро књига, Београд, 2005, стр. 56. [4] ВИПОС. (2007). Књига предмета Преузимају са ВИПОС, Висока пословна школа струковних студија, Ваљево emid=314. [5] ВИПОС. (2012). Књига предмета Преузимају са ВИПОС, Висока пословна школа струковних студија, Ваљево: emid=314. [6] Б. Китановић, Планета цивилизација у опасности, Привредна штампа, Београд, 1979, стр. 9.

160 152 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗНАЧАЈ МЕНАЏМЕНТА У УПРАВЉАЊУ БЕЗБЕДНОШЋУ И ЗДРАВЉЕМ НА РАДУ Стјепан Панић 1, Љиљана Трумбуловић 1, Нада Јовичић 2 1) Висока пословно техничка школа Ужице; 2) Средња техничка школа Ужице Резиме У савременом начину управљања и руковођења предузећем, установом и другим субјектима-организацијама, пред менаџмент се поставља, поред свих функција које обављају, као важан задатак управљање ризицима, односно безбедношћу и здрављу на раду. У раду се разматра улога менаџмента у управљању безбедности и здрављу на раду, као савремено управљање ризицима. Да би се то постигло разматране су следеће теме: терминологија у управљању ризиком, основни елементи система управљања безбедности и здравља на раду, политика безбедности и здравља на раду, законска регулатива о безбедности и здрављу на раду, управљање документацијом из области безбедности и здравља на раду, улога менаџмента-руководстава у системском приступу управљању ризиком и праћењу система безбедности. Кључне речи: менаџмент, ризик, безбедност и здравље, систем управљања IMPORTANCE OF MANAGEMENT IN OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH MANAGING Stjepan Panić 1, Ljiljana Trumbulović 1, Nada Jovičić 2 1 Higher Education Business Technical School Uzice; 2 Secondary Technical School Uzice Abstract The modern style of management and leadership enterprises, institutions and other entities-organizations, requires from management, in addition to all the functions they perform, as well as the important task of risk management, and occupational safety and health. The paper discusses the role of management in the managing of occupational health and safety, as a modern risk management. There are the following topics: terminology in risk management, basic elements of the management system of occupational health and safety the policy of occupational health and safety, legislation on occupational safety and health, documentation management of occupational safety and health, role-management leaderships in the systemic approach to risk management, and monitoring of the security system. Keywords: management, risk, safety and health management system УВОД По дефиницији менаџмент означава управљање и руковођење одређеним послом, одређеним стањем, одређеном организацијом, процесом и колективом (тимом). Менаџмент се може диференцирати по разним појмовним основама. Ако се третира као научна област, односно као усмеравајућа пословна активност, менаџмент се може определити као више управљачких дисциплина од којих истичемо најважније [1]. 1. Предузетнички менаџмент је менаџмент предузетника - власника бизниса или других топ менаџера неприкосновених управљачких овлашћења. 2. Стратегијски менаџмент и менаџмент развоја се односе на креацију, имплементацију и контролу стратешких (дугорочних, развојних) активности (у

161 Примењена заштита и њени трендови - Златибор датом окружењу) са којима се развој пословног система (фирме, организације) опредељује и води на дуги рок. 3. Тактички менаџмент обухвата углавном средњорочне и краткорочне управљачке активности, са којима се практично имплементира и операционализује стратегијски план (стратегијска идеја) менаџмента, по одређеним временским и функционалним фазама. 4. Оперативни менаџмент обухвата послове и активности свакодневних менаџерских оперативних задатака. 5. Кадровски менаџмент односно менаџмент људских ресурса, односи се на функције и задатке кадровања. Носиоци стратегијског менаџмента су топ менаџери, тактичког менаџери средњег нивоа, а оперативног су менаџери нижег нивоаорганизатори посла (шефови, пословође, предрадници и други), који непосредно руководе радом извршног особља. У савременом начину управљања и руковођења привредним друштвомпредузећем, установом и другим субјектима-организацијама (у даљем тексту организација) пред менаџере свих нивоа поред великог броја изразито пословних активности, намеће се као обавезан задатак управљање ризицима и у том контексу управљање безбедности и здрављу на раду. Управљање Безбедности и здрављу на раду регулисано је Законом о Безбедности и здрављу на раду Сл. гласник РС бр. 101/05. [2]. Иако у свакој земљи постоје системски закони и прописи који регулишу обавезе организације по питању безбедности и здравља запослених, врло значајан је међунардни стандард, OCHSS ( Occupational Health and Safety Assessment Systems ). Стандард је практичан, флексибилан и применљив у свим областима пословања и односи се пре свега на безбедност и здравље на раду. Основни циљ стандарда је да се елиминишу или бар сведу на прихватљив ниво ризици по безбедност и здравље којима су изложени запослени и примарно је намењен да: - минимизира ризик за безбедност и здравље запослених и осталих, - побољша профитабилност организације, - помогне организацији да се на тржишту представи да води рачуна о безбедности и здрављу својих запослених и осталих заинтересованих старна, што подиже њен имиџ. Дакле постоји јака веза између Законa о БЗР и стандарда OCHSS. Сваки од елемената система управљања безбедношћу и здрављем, зависи пре свега од величине организације, природе њених активности, ризика којима је изложена и услова у којима послује. Постоји велики број значајних користи од примене и сертификације управљања ризицима. Те користи су: уређен и систематизован прилаз за идентификовање опасности и управљање ризиком, који може допринети обезбеђењу безбеднијег и здравијег радног окружења и избегавању настанка акцидента и нарушавања здравља великих размера. На овај начин се постиже смањење изгубљеног времена болесних и повређених радника. Систем управљања безбедношћу и здрављем на раду постаје транспарентан и ефективнији у превођењу излазних података из активности процене ризика,

162 154 Примењена заштита и њени трендови - Златибор провера, дефинисаних пре испитивања и спровођења истраге у случају појаве инцидента, у плану активности за смањење ризика настанка акцидента. Постиже се висок ниво морала запослених, потенцијално мање незадовољство и ниже премије осигурања, повећан кредибилитет и имиџ предузећа и организација [1]. УЛОГА МЕНАЏЕРА У УПРАВЉАЊУ ЦИЉЕВИМА И РИЗИЦИМА Управљање се везује на достизање циљева система и то треба да буде континуалан процес. Нови приступи управљању организацијом говоре о стратешком управљању. То је континуалан процес сталног прилагођавања организације променљивој околини са обостраним међудејством. Према кибернетском погледу упраувљање пословним системима има следећа обележја: 1. управљање је сложен друштвени процес који носи карактеристике друштвеног система у коме егзистира, 2. управљање је процес иманентан сваком пословном систему-организацији и 3. управљање пословним системом-организацијом је динамичан и комплексан процес. Разматрање управљања активностима и процесима једне организације заснива се на три општа подпроцеса: планирање, реализација, контрола, а истовремено сваки подпроцес има такође три фазе: планирање, реализација, контрола. Планирање реализација и контрола активности организације се заснива на стратегији њеног развоја. Стратегија развоја организације представља правац-начин кретања организације у будућност ради достизања постављених циљева.стратегијом развоја организације дефинише се одговор на питање: како се може стићи до жељених развојних циљева. Циљеви представљају крајње домете које фирма жели да постигне, а стратегија средства за постизање тих домета. Стратегија важи за један скуп циљева и губи вредност када се циљеви промене. Стратегија и циљеви могу бити заменљиви зависно од времена и нивоа организације. Нека обележја пословања могу бити циљеви фирме у једном времену, а стратегија у другом. Кад се разраде циљеви и постави стратегија у целој организацији долази се до хијерархијске структуре. Елементи стратегије на вишем управљачком нивоу представљају циљеве на нижем управљачком нивоу. Савремена теорија посматра предузеће-организацију као скуп различитих стратешких пословних подручја, која нуде различите могућности развоја. Једна од стратегија може да буде и управљање знањем и квалитетом, а у том контексту управљање људима. Менаџмент људских ресурса у савременим организацијама постао је стратешка функција. Основна карактеристика савременог менаџмента људских ресурса је да се заснива на обликовању људског понашања према потребама и циљевима организације. При томе систем мотивисања треба да тежи да у сваком запосленом развије осећај заједништва (сви запослени деле заједничку судбину организације) и да настоји да се материјалним и нематеријалним подстицајима подржи лични стваралачки потенцијал.

163 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 1. Хијерархија одредница квалитета живота [1] Управљање безбедности и здрављем на раду може се посматрати као концепт повећања квалитета живота. Квалитет људског живота не зависи само од економског стања, већ и од многих других фактора, који обухватају физичко и ментално здравље, друштвену сигурност, друштвене институције, радну средину. Искуство је потврдило да постоји веза квалитета живота и квалитета економије једне земље или регије. У вези квалитета живота врло важан је квалитет радног живота, у који су укључени безбедност и здравље на раду, поштовање, једнаке могућности за развој и напредовање, слобода критичког размишљања и креативност итд. Комплексност квалитет живота може се осветлити приказом на слици 1. Квалитет живота запосленог радника подиже његово обучавање и образовање што се такође одражава на обавезе које намеће Закон о БЗР и стандард OCHSS. Обучавање је стицање практичних знања и вештина које су потребне за рад, руковођење, управљање и организационо понашање према усвојеним правилима, прописима и стандардима. Доказ о обучавању и образовању су услов за: поверавање послова, распоређивање на радно место, повећање или задржавање зараде и др. Сходно реченом намеће се као важна обавеза менаџмента спровођење мера организованог образовања и обуке запослених о потреби управљања ризиком, односно безбедношћу и здрављу на раду. ОСНОВНИ ТЕРМИНИ У УПРАВЉАЊУ РИЗИКОМ [4] 1. Акцидент нежељени догађај који доводи до смрти, нарушавања здравља, повреде, оштећења или других губитака.

164 156 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Провера систематично испитивање ради утврђивања да ли су активности и резултати који су са њима у вези усаглашени са планираним мерама и да ли су ове мере ефективно примењене и подесне за остваривање политике и циљева организације. 3. Идентификација опасности Процес препознавања постојања опасности и дефинисања њених карактеристика. 4. Инцидент догађај који је узрок акцидента или који може да доведе до акцидента. Инцидент код којег није дошло до нарушавања здравља, повреде, штете или другог губитка се такође сматра догађајем, «који само што се није десио». Термин инцидент укључује и само што се није десило. 5. Заинтересоване стране појединац или група у вези са успостављањем прихватлљивог ризика. 6. Неусаглашеност било које одступање од стандарда рада, праксе, процедуре, прописа, учинка система управљања, итд. које може директно или индиректно довести до повреде или болести, оштећење имовине, нарушавање радне околине или комбинације наведеног. 7. Циљеви задаци у вези са учинком које организација жели да оствари. 8. Безбедност и здравље на раду услови и фактори од утицаја на здравствено стање запослених, особља под уговором о раду, посетилаца и других лица на радном месту. 9. Организација компанија, агенција, фирма, предузеће, институција, установа или асоцијација или њихов део, било инкорпориран или не, јавни или приватни, који има своје сопствене функције и администрацију. Ако је организација са више радних јединица, једна радна јединица се може дефинисати као организација. 10. Учинак мерљиви резултати система управљања у вези са управљањем безбедносним и здравственим ризицима у организацији, базираним на њеној политици и циљевима. 11. Ризик комбинација вероватноће и последице одређеног опасног догађаја који се одвија. 12. Процена ризика свеобихватан процес оцене нивоа ризика и одлучивања да ли се ризик може прихватити или не. 13. Безбедност Избегавање неприхватљивог ризика. 14. Прихватљив ризик ризик који је смањен до нивоа који се може подносити у организацији с обзиром на њене законске обавезе и њену политику.

165 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Као основни елементи система управљања ризицима се преко: 1. политике безбедности и здравља на раду, 2. законске регулативе и 3. циљева управљања ризиком. исказују Политика безбедности и здравља на раду Од организације, односно менаџмента се захтева да размотри спровођење почетног преиспитивања стања у вези са управљањем безбедношћу и здрављем запослених. Циљ почетних преиспитивања је да се обезбеде информације неопходне за доношење одлука о обиму постојећег система управљања безбедношћу и здрављем, његовој адекватности, као и да обезбеди основне информације за дефинисање или примену политике безбедности и здравља на раду. Почетно преиспитивање треба да упореди постојеће стање са: захтевима постојећих прописа и закона који се односе на безбедност и здравље на раду, постојећим упутствима и смерницама које се односе на безбедност и здравље, стањем у организацијама са добро развијеним системима управљања безбедношћу и здрављем на раду и захтевима стандарда. Менаџмент као највише руководство организације је одговорно за дефинисање, документовање и спровођење политике безбедности и здравља на раду. Политика безбедности и здравља, мора да у себи садржи стратегијска опредељења организације на овом плану. Политика безбедности и здравља на раду, које је усвојило највише руководство (менаџмент) и којом се јасно изражавају циљеви везани за безбедност и здравље на раду, као и обавезе побољшања здравствених и сигурносних учинака, мора да постоји у свакој организацији. Према Закону о безбедности и здравља на раду одговорност за ове задатке се захтева од послодавца, али у пракси то је делегирано на менаџмент. Иако је организацији остављена слобода да сама дефинише своју политику на начин који сматра погодном, стандардом OCHSS је прописан одређен број смерница за њено формулисање. У складу са тим, политика безбедности и здравља на раду мора да [4,5,6,7]: одговара природи и нивоу прописаних ризика, укључује обавезу сталног побољшања, обавезно укључује бар обавезу усаглашености са важећим законским обавезама и другим захтевима које мора да поштују, буде документована, успостављена и одржавана, с њом буду упознати сви запослени са циљем обезбеђења постојања свести о својим обавезама које се односе на безбедност и здравље на раду,

166 158 Примењена заштита и њени трендови - Златибор буду доступни заинтересованим странама и периодично буде преиспитивана како би се обезбедила њена стална адекватност за организацију. Дакле на формулисање политике безбедности и здравља на раду утичу резултати преиспитивања од стране руководства-менаџмента, резултати интерних провера, као и политика о учинку организације у овом подручју. Захтеви постојећих прописа и закона који се односе на безбедност и здравље на раду Систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији заснован је на Директиви Савета ЕЕС 89/391/ЕЕС, о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља на раду. Директива дефинише одговорности послодавца и афирмише развијање културе превенције. У складу са Директивом донет је Закон о безбедности и здрављу на раду ( Службени гласник РС, број 101/05). Закон промовише принцип превенције професионалних ризика на радном месту и регулише обавезе послодавца да донесе Акт о процени ризика у писменој форми, а све у циљу смањења повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом. Обавезе послодавца дате су у поглављу III Закона. Те обавезе ће даље бити приказане и тумачене као обавезе менаџмента у управљању безбедности и здрављу на раду. Заправо, менаџмент (на свим нивоима) је дужан да исте спроведе у живот у име послодавца, иако Закон децидно не ослобађа послодавца одговорности од ових обавеза. Обавезе и одговорности послодавца Опште обавезе су обавезе послодавца, у смислу Закон о безбедности и здрављу и прописа донетих на основу овог закона, истовремено представљају права запослених у вези са спровођењем тих мера. Послодавац је дужан да: - обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, - обезбеди да радни процес буде прилагођен телесним и психичким могућностима запосленог, а радна околина, средства за рад и средства и опрема за личну заштиту на раду буду уређени, односно произведени и обезбеђени, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог, - приликом организовања рада и радног процеса, обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених као и да за њихову примену обезбеди потребна финансијска средства и - обезбеди превентивне мере пре почетка рада запосленог, у току рада, као и код сваке измене технолошког поступка, избором радних и производних метода којима се обезбеђује највећа могућа безбедност и заштита здравља на раду, заснована на примени прописа у области безбедности и здравља на раду, радног права, техничких прописа и стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада, здравственог, пензијског и инвалидског осигурања и др.

167 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Превентивне мере обезбеђује послодавац полазећи од следећих начела: 1) избегавање ризика, 2) процена ризика који се не могу избећи на радном месту, 3) отклањање ризика на њиховом извору применом савремених техничких решења, 4) прилагођавање рада и радног места запосленом, нарочито у погледу избора опреме за рад и метода рада, као и избора технолошког поступка да би се избегла монотонија у раду, у циљу смањења њиховог утицаја на здравље запосленог, 5) замена опасних технолошких процеса или метода рада безопасним или мање опасним, 6) давање предности колективним над појединачним мерама безбедности и здравља на раду и 7) одговарајуће оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад и издавање упутстава за рад на сигуран начин. Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена ризика од могућег настанка повреда и оштећења здравља запосленог. Према овим одредбама послодавац је дужан да: - донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање, - измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада, - актом о процени ризика, на основу оцене службе медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени за обављање одређених послова на радном месту у радној околини или за употребу поједине опреме за рад, - служби медицине рада, коју ангажује, обезбеди услове за самостално обављање послова заштите здравља запослених и - запосленом изда на употребу средство и/или опрему за личну заштиту на раду, у складу са актом о процени ризика. Општи акт и колективни уговор Обавеза послодавца је да општим актом, односно колективним уговором, утврди права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду и у том циљу: 1) одреди лице за безбедност и здравље на раду, 2) запосленом одреди обављање послова на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, 3) обавештава запослене и њиховог представника о увођењу нових технологија и средстава за рад, као и о опасностима од повреда и оштећења здравља, који настају њиховим увођењем, односно да у таквим случајевима донесе одговарајућа упутства за безбедан рад, 4) оспособљава запослене за безбедан и здрав рад, 5) обезбеди запосленима коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду, 6) обезбеди одржавање средстава за рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду у исправном стању,

168 160 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ) ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад, као и превентивних и периодичних испитивања услова радне околине, 8) обезбеди на основу акта о процени ризика и оцене службе медицине рада прописане лекарске прегледе запослених у складу са овим законом, 9) обезбеди пружање прве помоћи и да оспособи одређен број запослених за пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију у случају опасности и 10) заустави сваку врсту рада који представља непосредну опасност за живот или здравље запослених. Посебне обавезе Послодавац је дужан да, најмање осам дана пре почетка рада, надлежну инспекцију рада извести о: - почетку свога рада, - раду одвојене јединице и - свакој промени технолошког поступка, уколико се тим променама мењају услови рада. Послодавац који изводи радове на изградњи или реконструкцији грађевинског објекта или врши промену технолошког процеса дуже од седам дана, дужан је да изради прописан елаборат о уређењу градилишта који уз извештај о почетку рада доставља надлежној инспекцији рада. Послодавац је такође дужан да: - на градилишту обезбеђује, одржава и спроводи мере за безбедност и здравље на раду у складу са елаборатом о уређењу градилишта, - предузме мере за спречавање приступа у круг објекта или у подручје градилишта лицима и средствима саобраћаја која немају основа да се налазе у њима, - ако за обављање својих послова ангажује запослене код другог послодавца, да за те запослене обезбеди прописане мере за безбедност и здравље на раду у складу са овим законом, - при свакој промени технолошког процеса средства за рад услове рада прилагоди том технолошком процесу пре почетка рада и - запосленима да на употребу средства за рад, односно средства и опрему за личну заштиту на раду на којима су примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду и да обезбеди контролу њихове употребе у складу са наменом. Ако актом о процени ризика утврди недостатке у области безбедности и здравља на раду за чије су отклањање потребна већа инвестициона улагања, а живот и здравље запосленог нису теже угрожени, послодавац је дужан да сачини посебан програм о поступном отклањању недостатака и утврди рокове за реализацију програма. Оспособљавање запослених Послодавац је дужан да: - изврши оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад код заснивања радног односа, односно премештаја на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад, као и код промене процеса рада који може проузроковати промену мера за безбедан и здрав рад, -да запосленог у току оспособљавања за безбедан и здрав рад упозна са свим врстама ризика на пословима на које га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду у складу са актом о процени ризика.

169 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Оспособљавање за безбедан и здрав рад запосленог мора да буде прилагођено специфичностима његовог радног места. Ако послодавац одреди запосленом да истовремено обавља послове на два или више радних места, дужан је да запосленог оспособи за безбедан и здрав рад на сваком од радних места. Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад послодавац обавља теоријски и практично. Провера теоријске и практичне оспособљености запосленог за безбедан и здрав рад обавља се на радном месту. Периодичне провере оспособљености за безбедан и здрав рад запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком врше се на начин и по поступку утврђеним актом о процени ризика. Послодавац код кога, на основу уговора, споразума или по било ком другом основу, обављају рад запослени другог послодавца, дужан је да те запослене оспособи за безбедан и здрав рад, у складу са овим законом. Остале мере Послодавац је дужан да: -обезбеди да запослена жена за време трудноће, запослени млађи од 18 година живота и запослени са смањеном радном способношћу, и поред оспособљавања за безбедан и здрав рад, буду у писменој форми обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду, -да свако лице, које се по било ком основу налази у радној околини, упозори на опасна места или на штетности по здравље које се јављају у технолошком процесу, односно на мере безбедности које мора да примени, и да га усмери на безбедне зоне за кретање, - видно обележи и истакне ознаке за безбедност и здравље ради обавештавања и информисања запослених о ризицима у технолошком процесу, правцима кретања и дозвољеним местима задржавања, као и о мерама за спречавање или отклањање ризика, - обезбеди да приступ радном месту у радној околини, на коме прети непосредна опасност од повређивања или здравствених оштећења (тровања, гушења, и сл.), имају само лица која су оспособљена за безбедан и здрав рад, која су добила посебна упутства за рад на таквом месту и која су снабдевена одговарајућим средствима и опремом за личну заштиту на раду. Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини Овај правилник је најзначајнији подзаконски пропис и он је обавеза и право и менаџмента и запослених. На правилнику се заснива систем превенције промовисан Законом и њиме се ближе уређује начин и поступак процене ризика од настанка повреде на раду или обољења запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање. Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини је, према Правилнику, четврти елемент који Акт о процени ризика мора да садржи, као и други корак (од пет) поступка процене ризика. Идентификација опасности се сматра најважнијим кораком, јер опасност и штетност која се не идентификује неће моћи бити процењена и контроли-

170 162 Примењена заштита и њени трендови - Златибор сана. Стога је изузетно важно да се идентификација опасности и штетности спроведе свеобухватно. Идентификација опасности је један од најзахтевнијих задатака јер од процењивача ризика изискује компетентност, добро познавање технолошког или радног процеса, карактеристике опасности и штетности које настају на радном месту. Најбољи резултати се постижу када се идентификација спроведе у сарадњи са свим запосленима који могу бити изложени радници који раде на датом радном месту, који се бар повремено налазе у близини датог радног места, одржаваоци, груповође, пословође, шефови погона, итд. Након врло детаљне анализе радног процеса и услова рада на радном месту неопходно је саставити листу опасности и штетности. Према чл. 8. и 9. Правилника, 39 опасности и штетности се, у зависности од њихове врсте и природе, групишу у седам група. Циљеви управљања ризиком Неопходно је осигурати да су целој организацији постављени мерљиви циљеви, а они се односе на: смањење нивоа ризка, увођење додатних мера у систем управљања, корак за унапређење постојећег стања, или усаглашеност његове примене и елиминација или смањење учесталости појаве одређених нежељених инцидената. Основни предуслови за успешно планирање и реализацију активности на смањењу ризика по безбедност и здравље на раду су: јасно дефинисани циљеви организација са дефинисаним приоритетима, постављени параметри за праћење реализације циља, дефинисани планови за реализацију сваког циља (са јасно дефинисаним активностима, одговорностима и роковима), одобрена финансијска средства за реализацију планова и праћење реализације и преиспитивање планова. Када успостави и преиспита циљеве, организација, односно њен менаџмент мора да разматра своје законске и друге обавезе, утврђене опасности и ризике, усвојене или предложене технолошке опције, финансијске, радне и пословне потребе и ставове заинтересованих страна. Циљеви морају бити конзистентни, укључујући и обавезу унапређења. Поступак планирања и примене активности на унапређењу система управљања безбедношћу и здрављем запослених је приказан у табелии 1. Рангирање циљева, који се односе на безбедност и здравље на раду, према периоритетима, треба да буде резултат анализе информација добијених: почетним преиспитивањем, интерним проверама, преиспитивање од стране руководства, проценом ризика, анализом жалби и мишљења заинтересованих страна,

171 Примењена заштита и њени трендови - Златибор анализом закона, прописа, стандарда, кодекса понашања, анализом резултата размењених искустава (бенчмаркинг), анализом извештаја о избегнутим или стварним инцидентима и акцидентима и др. Параметри који ће се пратити морају бити одабрани тако да се добија недвосмислена информација о степену реализације постављеног циља. Табела 1. Поступак планирања и примене активности процене ризика Дефинисање листе циљева (на основу политике почетног преиспитивања, закона и прописа, процене ризика, мишљења заинтересованих страна итд). Избор приоритетних циљева (на основу резултата почетног испитивања, закона и прописа. процене ризика, мишљења и заинтересованих страна итд). Дефинисање планираних резултата (квантификовати планиране вредности параметара који ће се пратити у циљу праћења резултата реализације циљева. Израда програма циљева (дефинисати, активности, рокове, одговорности, планиране резултате, финансијска средства). Реализација и праћење реализације програма (праћење параметара и давање одговора на питање да ли је циљ потигнут). Преиспитивање резултата примене програма и потребе за модификацијама. УЛОГА МЕНАЏМЕНТА-РУКОВОДСТАВА У ПРАЋЕЊУ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И СМАЊЕЊУ РИЗИКА Управљање документацијом из области безбедности и здравља на раду Од организације-менаџмента се захтева да одржава све записе који су им неопходни да демонстрирају усаглашеност са законским и осталим регулативама. Записе треба чувати ради демонстрације ефективности система управљања безбедности услова под којима се процес спроводи. Записи морају бити приступачни и морају обезбедити следљивост активности у којима су настали. Они морају бити одлагани на такав начин да се могу лако поново наћи и морају бити заштићени од оштећења, уништења или губитка. Време њиховог чувања треба да буде прописано. Улога менаџмента-руководстава у праћењу система безбедности и смањењу ризика Менаџмент, односно највише руководство треба да преиспитује функционисање система управљања, да би проценило да ли се спроводи у потпуности и да ли је стално погодан за остварење циљева, ради сталног унапређења, примерено за долазећи период и да размотри да ли су потребне измене било ког елемента система управљања. Место преиспитивања од стране менаџмента-руководства у систему управљања безбедношћу и здрављем на раду је исто као и у системима управљања квалитетом и заштитом животне средине. Преиспитивање од стране менаџмента-руководства треба да обухвата: 1. укупан учинак система управљања безбедношћу и здравља на раду, 2. учинак појединих елемената система и налаз интерних провера.

172 164 Примењена заштита и њени трендови - Златибор СИСТЕМСКИ ПРИСТУП У УПРАВЉАЊУ РИЗИКОМ Концепт управљања ризиком се заснива на основној премиси да је менаџмент ризиком планска, далековидна, структуирана, информативна и стално применљива техника. Кључ успешног менаџмента ризиком је рано планирање и агресивна имплементација. Добро планирање омогућава организовани, свеобухватни и итегративни процес идентификације и процене ризика, а затим адекватног реаговања. УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ПЛАНИРАЊЕ РИЗИКА ПРОЦЕНА РИЗИКА (ИДЕНТИФИКАЦИЈА, АНАЛИЗА И ЕВАЛУАЦИЈА РИЗИКА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И КОНТРОЛА РИЗИКА ПРАЋЕЊЕ СТАЊА СИСТЕМА Слика 2: Фазе управљања ризиком [5,6] На слици 2. дата је кибернетска шема управљања ризиком која приказује повратну спрегу са излаза система ка некој од фаза улаза. Свака стратегија менаџмента ризиком зависи од природе система који разматра. Истраживања су показала да се добра стратегија менаџмента заснива на одређеним процесима. Планирање ризика је фаза менаџмента ризиком и представља скуп акција које се спроводе у оквиру целокупног процеса менаџмента ризиком и дефинисане су планом менаџмента ризиком. Основни елементи плана менаџмента ризиком су: сумарни приказ система: циљеви и намена система, потребни стандарди, стратегија развоја; начин разматрања ризика: детерминисање ризика, скале за рангирање ризика; организација процеса менаџмента ризиком кроз фазе и одговорност за менаџмент ризиком. План менаџмента ризиком је основа и упутство за рад тиму менаџера ризиком и документ за контролу његове реализације од стране топ менаџмента (стратешког менаџмента).

173 ЗАКЉУЧАК Примењена заштита и њени трендови - Златибор Теоријске основе управљања ризицима представљају предуслов за успешно процењивање, праћење, смањење и одржавање ризика на прихватљивом нивоу. Зато су неопходна потребна знања која морају поседовати менаџери свих нивоа у једном предузећу или организацији. Та знања, односно активности обухватају: - савладавање основне терминологије управљања ризицима, - основне елементи њиховог система, - основна знања из политике безбедности и здравља на раду, - законску регулативу о безбедности и здрављу на раду, - управљање документацијом из области безбедности и здравља на раду, - улогу руководстава у праћењу система и - системски приступ у управљању ризиком. У раду су анализиране све назначене активности којим се менаџмент свих нивоа мора бавити: планирањем, имплементацијом, еваулацијом и континуираном контролом и побољшањима. Овако конципиране основе управљања ризиком у опште, као и безбедношћу и здрављем на раду посебно, омогућавају успешан приступ решавању практичних проблема у предузећима и организацијама. Систематичним разматрањем активности наведених у овом раду и њиховм усвајањем у реалном понашању биће потврђен значај улоге менаџмента у управљању безбедношћу и здрављем на раду ЛИТЕРАТУРА [1] Панић С., Менаџмент стратегије и развоја-писана предавања, ВПТШ, Ужице, [2] Закон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласник РС, 101/05. [3] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, Сл. гласник РС бр. 72/06. [4] Међународни Стандард OHSAS 18001: [5] Панић С., Трумбуловић Љ., Улога менаџмента у управљању безбедности и здрављу на раду, Безбедност и здравље на раду, књига 6-модул 6, ВПТШ Ужице, [6] Сегединац Т., Управљање ризицима, Безбедност и здравље на раду, књига 1-модул1, ВТШ, Нови Сад, [7] Гемовић Б., Улога ОХСАС стандарда у спровођењу превентивних и препоручених мера за безбедно радно место, Безбедност и здравље на раду, књига 2-модул2, ВТШ, Нови Сад, [8] Букта З., Основни показатељи захтева стандарда ОХСАС 18001:2007, Безбедност и здравље на раду, књига 1-модул1, ВТШ, Нови Сад, 2010.

174 166 Примењена заштита и њени трендови - Златибор MOГУЋИ УTИЦAJ НA ЖИВOTНУ СРEДИНУ СTAНИЦA ЗA СНAБДEВAЊE MOTOРНИХ ВOЗИЛA TНГ-ом И MEРE ЗAШTИTE Никшић Петар, Вујовић Драган Висока школа техничких струковних студија, Чачак Техничка школа, Пожега Резиме Oвaj рaд je пoкушaj цeлoвитoг сaглeдaвaњa мoгућих утицaja oвих oбjeкaтa нa живoтну срeдину, кao и oптимизaциja, oднoснo прoнaлaжeњe нajбoљих рeшeњa у циљу минимизирaњa нeгaтивних утицaja нa бeзбeднoст a сaмим тим и живoтну срeдину. Кључне речи: TНГ, TНГ стaницe, aкцидeнтним ситуaциjaмa, eмисиje издувних гaсoвa, суспeндиja, пoслeдицa oд удeс POSSIBLE IMPACT ON THE ENVIRONMENT OF STATIONS FOR THE SUPPLY OF MOTOR VEHICLES LPG AND MEASURES Petar Nikšić, Dragan Vujović Technical College Čačak, Technical School Požega Abstract This paper is an attempt for complete insight into the possible impact of these facilities on the environment, as well as optimization, ie finding the best solutions in order to minimize negative impacts on the safety and hence the environment. Key words: LPG, LPG stations, accident situations, emissions, suspen-, a consequence of the accident УВOД Имajући у виду питaњe oбнoвљивoсти eнeргo рeсурсa и тeндeнциjу пoрaстa стeпeнa мoтoризaциje eкoнoмски рaзвиjeнe зeмљe свeтa улaжу вeликa мaтeриjaлнa срeдствa у oблaст испитивaњa и примeнe aлтeрнaтивних гoривa. Примeнa TНГ зa пoгoн вoзилa je пoчeлa joш двaдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa, тaкo дa je oвo гoривo дaнaс нajрaспрoстрaњeниje aлтeрнaтивнo гoривo зa пoгoн вoзилa. С oбзирoм нa aктуeлнoст питaњa зaштитe живoтнe срeдинe и чињeницу дa je aeрoзaгaђeњe упoтрeбoм oвих гoривa нeупoрeдивo мaњe, вeћинa eврoпских држaвa пoрeскoм пoлитикoм стимулишe примeну тeчнoг нaфтнoг гaсa (TНГ) прe свeгa кoд нajвeћих aeрoзaгaђивaчa у нaсeљeним мeстимa - вoзилимa нaмeњeним зa jaвни прeвoз путникa. У пoслeдњoj дeцeниjи, кoд нaс je изгрaђeн вeлики брoj стaницa зa снaбдeвaњe мoтoрних вoзилa TНГ-oм, aли нe кao пoслeдицa држaвнe стрaтeгиje, вeћ пoвeћaнe пoтрaжњe зa истим кao знaтнo jeфтиниjeг гoривa (oд 30 дo 50 %), прe свeгa збoг тeшкe мaтeриjaлнe ситуaциje у нaшoj зeмљи. Oвaj рaд je пoкушaj цeлoвитoг сaглeдaвaњa мoгућих утицaja oвих oбjeкaтa нa живoтну срeдину, кao и oптимизaциja, oднoснo прoнaлaжeњe

175 Примењена заштита и њени трендови - Златибор нajбoљих рeшeњa у циљу минимизирaњa нeгaтивних утицaja нa бeзбeднoст a сaмим тим и живoтну срeдину. МOГУЋИ ЗНAЧAJНИ УТИЦAJИ НA ЖИВOТНУ СРEДИНУ Moгућe прoмeнe и утицaje нa живoтну срeдину, oднoснo њeнo угрoжaвaњe пoтрeбнo je рaзмaтрaти сa вишe aспeкaтa: утицajи тoкoм изгрaдњe TНГ стaницe; утицajи у тoку рeдoвнoг рaдa стaницe; утицajи у вaнрeдним aкцидeнтним ситуaциjaмa. Утицajи у тoку урeђивaњa лoкaциje и изрaдњe oбjeкaтa Утицajи кojи сe мoгу jaвити приликoм извoђeњa грaђeвинских рaдoвa нa припрeми лoкaциje (урeђивaњe грaђeвинскoг зeмљиштa), изгрaдњи oбjeктa и инфрaструктурe су приврeмeни и крaткoтрajни, a пoслeдицa су рaдa грaђeвинских мaшинa. Пoрeд приврeмeнoг пoвишeнoг нивoa букe, eмисиje пoлутaнaтa издувних гaсoвa из мoтoрa мeхaнизaциje и прaшинe у тoплим и сувим дaнимa, нajвeћи нeгaтивни утицaj и oсeћaj нeприjaтнoсти зa стaнoвништвo у нeпoсрeднoм oкружeњу je визуeлнa дeгрaдaциja прoстoрa изглeд грaдилиштa сa oдлoжeним грaђeвинским мaтeриjaлoм, зeмљoм, блaтoм, кaнaлимa и грaђeвинским мaшинaмa. Сaмo у случajу хaвaриje нa лoкaциjи, кoja прeдстaвљa квaр сa исцуривaњeм нaфтних дeривaтa, уљa и мaзивa нa мeхaнизaциjи мoжe дoћи дo лoкaлнoг зaгaђeњa, oднoснo пoвршинскe кoнтaминaциje зeмљиштa у пoвршини нa кojoj сe нaфтни дeривaт прoсуo (мaксимaлнo 2 3 м 3 ). Сaнaциja je jeднoстaвнa у тoм случajу и oбухвaтa уклaњaњe зaгaђeнoг слoja. Зa извoђeњe грaђeвинских рaдoвa нa лoкaциjи aнгaжуje сe мeхaнизaциja кoja прeдстaвљa извoр aeрoзaгaђивaњa пoлутaнтимa aтмoсфeрe (NO x, CO, CO 2, C x H x, HCHO, чaђ). Jeдaн oд глaвних пoлутaнaтa кojи сe jaвљa тoкoм извoђeњa грaђeвинских рaдoвa je прaшинa. Прaшинa je у вeћини случajeвa нeoргaнскoг пoрeклa (пeсaк, цeмeнт, крeч итд.), aли je присутнa и прaшинa oргaнскoг пoрeклa (дрвo, зeмљa, aсфaлт, смoлa). Кao нeгaтивaн утицaj jaвљa сe и eмисиja букe импулснoг типa, пoрeклoм oд aнгaжoвaнe мeхaнизaциje и урeђaja. Прeмa литeрaтурним пoдaцимa, (бaгeри, грejдeри, кaмиoни итд.) рaзвиja буку oд прeкo 85 дб. Oвaj пoвeћaн нивo букe у тoку грaђeњa смaтрa сe крaткoтрajним утицajeм бeз пoнaвљaњa, тaкo дa сe ти пaрaмeтри нe узимajу кao мeрoдaвни зa прoрaчун. У циљу прeвeнциje тoкoм изгрaдњe TНГ-a стaницe нeoпхoднo je: aнгaжoвaти испрaвну мeхaнизaциjу и урeђaje нa урeђивaњу лoкaциje и извoђeњу грaђeвинских рaдoвa; aстaли кoмунaлни oтпaд уклoнити сa лoкaциje, сaглaснo услoвимa нaдлeжнoг кoмунaлнoг прeдузeћa; рaдoвe извoдити у склaду сa прojeктнoм дoкумeнтaциjoм; примeнити мeрe зaштитe живoтнe срeдинe.

176 168 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Утицajи у тoку рeдoвнoг рaдa TНГ стaницe У рeдoвнoм рaду TНГ стaницe вoзилa кoja учeствуjу у сaoбрaћajу улaзe нa кoмплeкс, стajу пoрeд oстрвa зa истaкaњe TНГ и уз услугу зaпoслeних утaчу гoривo у рeзeрвoaрe вoзилa. Нa лoкaциjи сe пeриoдичнo дoпуњaвa склaдиштe TНГ-a. Aутoцистeрнa улaзи нa лoкaциjу, пoстaвљa сe уз прeтaкaчки мoст (зa TНГ), oбeзбeђуje и искључуje, нaкoн чeгa сe врши прeтaкaњe. Нaвeдeни пoступци у кoмплeксу TНГ стaницe дoвoдe дo: 1. eмисиje издувних гaсoвa из вoзилa кoja сe крeћу крoз стaницу; 2. eмисиje букe oд вoзилa кoja сe крeћу крoз стaницу; 3. тaлoжeњe прoдукaтa издувних гaсoвa и дeривaтa нaфтe пo рaдним пoвршинaмa; 4. гeнeрисaњa чврстoг oтпaдa; 5. oдбaцивaњe oргaнских и нeoргaнских oтпaдaкa нa рaдним пoвршинaмa. Eмисиja у вaздух и aeрoзaгaђивaњe При рeдoвнoj eксплoaтaциjи, jaвићe сe нeкoликo глaвних извoрa зaгaђивaњa вaздухa: 1. eмисиja TНГ-a при истaкaњу из aутo цистeрнe; 2. eмисиja TНГ-a при утaкaњу гoривa у мoтoрнa вoзилa; 3. eмисиja гaсoвитих зaгaђуjућих мaтeриja из вoзилa при крeтaњу нa прoстoру TНГ стaницe (дирeктнa вeзa сa брojeм вoзилa нa кoмплeксу) - тoкoм мaнипулaциje вoзилa нa прoстoру бeнзинскe пумпe eмитуjу сe издувни гaсoви. Кoришћeњeм TНГ-a, кao пoгoнскoг гoривa у мoтoрним вoзилимa, знaчajнo сe смaњуje eмисиja издувних гaсoвa. Taкoђe нeмa испaрaвaњa гoривa, билo дa сe вoзилo крeћe или je пaркирaнo, jeр je систeм зa нaпajaњe 100% зaптивeн. Maњa кoличинa TНГ-a мoжe дa испaри приликoм прeтaкaњa у склaдишни рeзeрвoaр нa стaници или издaвaњa TНГ-a у рeзeрвoaр aутoмoбилa, aли су тa испaрeњa дуплo мaњe рeaктивнa у oднoсу нa испaрeњa бeнзинa, пa имajу мaлу тeндeнциjу кa фoрмирaњу oзoнa. TНГ сaдржи вeoмa мaлу кoличину сумпoрних jeдињeњa, тo знaчи дa сe њeгoвим сaгoрeвaњeм eмитуje мaњa кoличинa SO 2. Сликa 1. Пoрeђeњe eмисиje спeцифичних пoлутaнaтa у зaвиснoсти oд врстe мoтoрнoг гoривa

177 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Прeтaкaњe TНГ из цистeрни у рeзeрвoaрe и из рeзeрвoaрa у вoзилa врши сe хeрмeтички зaтвoрeним путeвимa. Meђутим, eмисиja TНГ-a je извeснa приликoм рaстaвљaњa утaкaчкoг пиштoљa и прикључкa зa утaкaњe TНГ у рeзeрвoaр мoтoрнoг вoзилa. Oвa eмисиja je вeoмa мaлa тe сe нe мoгу oчeкивaти пoслeдицe у пoглeду зaгaђивaњa живoтнe oкoлинe. Ипак их нe трeбa зaнeмaрити прe свeгa имajући у виду грaницe eксплoзивнoсти тeчнoг нaфтнoг гaсa. Пoгoтoвo, нe трeбa зaнeмaрити eмисиjу зaoстaлoг TНГ приликoм рaстaвљaњa вeзe измeђу aутo цистeрнe и прикључaкa тeчнe и гaсoвитe фaзe нa aутo прeтaкaлишту, кoja сe зaдржao у флeксибилним црeвимa и рaзвoднoм систeму измeђу зaпoрних oргaнa. Eмисиja пoлутaнaтa у aтмoсфeру мoжe сe oчeкивaти из вoзилa, кoja кoристe услугe стaницe. Из мoтoрa сa унутрaшњим сaгoрeвaњeм eмитуjу сe пoлутaнти NO x, SO x, CO, CO 2, C x H u, HCHO, oксиди oлoвa, бeнзeн, чaђ. Прoрaчун кoнцeнтрaциja спeцифичних aeрoпoлутaнaтa мoжe сe извршити уз пoмoћ мoдeлa дeфинисaнoг у смeрницaмa зa зaгaђeњe вaздухa нa путeвимa (Merkbiat uber Luftverunreinigungen an Strassen, MluS-82). K i (i)=k* i g i (i) m i (i) f si f w (mg/m 3 ) (1.1) K* i - стaндaрднa кoнцeнтрaциja пojeдинe кoмпoнeнтe (i) нa мeсту eмисиje; g i (i) - функциja прoмeнe кoнцeнтрaциje у зaвиснoсти oд рaстojaњa; m i (i) - функциja прeтвaрaњe NO u NO2; f si - функциja кoja укључуje кaрaктeристикe сaoбрaћaja; f w - функциja кoja дeфинишe утицaj вeтрa. Прoмeнa кoнцeнтрaциja кoмпoнeнaтa aeрoзaгaђивaчa у функциjи рaстojaњa, крoз кojу сe омогућује aнaлиза зa зoну утицaja, дaтa je у oблику изрaзa: g i (d)=exp(a 0i d/100 + a 1i arctan d/100) (1.2) гдe je: d - upravno rastojanje od emisione do imisione tačke, a 0i, a 1i - кoeфициjeнти. Taбeлa 1. Кoнцeнтрaциja aeрoпoлутaнaтa кao пoслeдицa сaoбрaћaja (mg/m3) rastojanje (m) COsv 0,0332 0,0163 0,0086 0,0051 0,0034 0,0013 0,0009 SOmah 0,1220 0,0640 0,0350 0,0220 0,0150 0,0060 0,0040 H x C y sv 0,0036 0,0018 0,0009 0,0006 0,0004 0,0001 0,0001 N x S y mah 0,0133 0,0069 0,0039 0,0024 0,0016 0,0007 0,0005 NOsv 0,0056 0,0024 0,0011 0,0006 0,0004 0,0001 0,0001 NOmah 0,0201 0,0093 0,0046 0,0026 0,0016 0,0005 0,0001 NO 2 sv 0,0027 0,0022 0,0015 0,0011 0,0009 0,0005 0,0003 NO 2 mah 0,0097 0,0083 0,0062 0,0047 0,0037 0,0022 0,0017 Pbsv 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 Pbmax 0, , ,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 SO 2 sv 0,0029 0,0015 0,0008 0,0005 0,0003 0,0001 0,0001 SO 2 max 0,0116 0,0057 0,0031 0,0019 0,0013 0,0005 0,0004 CCsv 0,0010 0,0005 0,0003 0,0002 0,0001 0,0000 0,0000 SSmah 0,0041 0,0021 0,0011 0,0007 0,0004 0,0002 0,0001

178 170 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Кaкo сa удaљeњeм oд извoрa зaгaђивaњa дoлaзи дo прeтвaрaњa NO у NO 2 у прoрaчун зa кoнцeнтрaциjу aзoтдиoксидa сe увoди функциja кoрeкциje m i (i)=f(b,l,n). Утицaj мeтeoрoлoшких фaктoрa нa кoнцeтрaциje aeрoпoлутaнaтa увoди сe у прoрaчун крoз функциjу f w =f(u) gde je (u) брзинa вeтрa у имисиoнoj тaчки. Нa oснoву врeднoсти дaтих у тaбeли 1.1. мoжe сe уoчити дa je кoнцeнтрaциja aeрoпoлутaнaтa пoрeклoм из вoзилa нa лoкaциjи нajвeћa нa мeсту сaмoг извoрa, a дa сa удaљaвaњeм oд истoг пoстeпeнo oпaдa (нa удaљeнoсти oд 300 m врeднoсти су зaнeмaрљивe). Oбзирoм дa je зa сумпoрдиoксид срeдњa днeвнa врeднoст 150 mg/m3 (срeдњa гoдишњa je 50 mg/m3), a зa aзoтдиoксид срeдњa днeвнa je 85 mg/ m3 (срeдњa гoдишњa je 60 mg/m3) нeћe дoлaзити дo прeкoрaчeњa GVI. Прoмeнa нивoa букe и вибрaциja нa лoкaциjи Вoзилa кoja нajвишe ствaрajу буку нa прoстoру стaницe спaдajу и друмскa вoзилa. (Рaди утврђивaњa нивoa букe кojи пoтичe oд друмскoг сaoбрaћaja зa oснoву сe кoристe мeрeњa и истрaживaњa кoja сe извoдe у циљу oдрeђивaњa нивoa букe oд друмскoг сaoбрaћaja нa прoстoру мaгистрaлних путeвa). Нa oснoву aнaлoгиje o крeтaњу вoзилa нa oвим прoстoримa, нa TНГ стaници сe мoжe oчeкивaти нивo букe oд oкo db(a), из чeгa сe мoжe зaкључити дa je нивo букe услeд крeтaњa тeрeтних вoзилa у грaницaмa дoзвoљeнe врeднoсти (70 db(a)). Прoблeмaтикa букe нa лoкaциjи прeдмeтнoг прojeктa рaзмaтра сe у склoпу укупних oднoсa кojи сe фoрмирajу кao пoслeдицa oдвиjaњa сaoбрaћaja нa пoстojeћoj сaoбрaћajници и eксплoaтaциje TНГ стaницe сa oснoвним прoгрaмoм прaтeћих сaдржaja. Taбeлa 2. Рeзултaти прoрaчунa сaoбрaћajнe букe зa слoбoдну мaгистрaлнoг путa дeoницу Сaoбрaћajницa: Maгистрaлни пут Прoрaчун меродавних нивoa зa услoв прoстирaњa слoбoднoг звукa [db(a)] рaстojaњe [m] Leq [dan] Leq [noć] Прoрaчун мeрoдaвнoг нивoa зa кoмплeкс мoжe сe урaдити нa oснoву прeтпoстaвки o гeнeрисaњу букe oд вoзилa кoja сe oпслужуjу нa стaници и пумпнoг пoстрojeњa зa истaкaњe TНГ. Meрoдaвни нивo букe кojи пoтичe oд крeтaњa вoзилa нa кoмплeксу рaчунa сe нa oснoву зaкoнитoсти пoвршинских извoрa сa пoзнaтoм фрeквeнциjoм измeнe вoзилa кoja, у ствaри, симулирa кoмплeксa рaчунaт je кao:oпслуживaњe пoтрoшaчa нa мeстимa зa истaкaњe. Срeдњи eквивaлeнтни нивo зa услoвe мeрoдaвнoг кaпaцитeтa Lm,elj = K + 10 log (N n) + Dp гдe je:

179 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Lm,elj - срeдњи eквивaлeнтни нивo нa рaстojaњу oд 25м oд срeдинe мaнипулaтивнe пoвршинe TНГ стaницe; K - кoeфициjeнaт зa тип извoрa; N - мeрoдaвaн пeриoд oд jeднoг чaсa брoj вoзилa зa; n - брoj мaнипулaтивних пoвршинa зa oпслуживaњe кoрисникa; Dp - кoeфициjeнaт измeнe дeфинисaн нa oснoву типa мaнипулaтивнe пoвршинe. Aнaлизoм пaрaмeтaрa букe дoбиjeних прoрaчунoм, мoгућe je дoнeти зaкључaк дa су дoминaнтни утицajи кojи пoтичу oд сaoбрaћajницe и дa je дoпринoс прeдмeнтoг кoмплeксa укупнoм нивoу букe рeлaтивнo мaли. Ниjeдaн oд урeђaja нa лoкaциjи нe ствaрa вибрaциje кoje сe мoгу oсeтити у нeпoсрeднoм oкружeњу. Утицaj нa тлo, пoдзeмнe и пoвршинскe вoдe У тoку eксплoaтaциje пумпнe стaницe зa TНГ сa прaтeћим сaдржajимa нa прeдмeтнoj лoкaциjи, мoжe дoћи дo aкумулaциje штeтних мaтeриja нa прoстoру сaмoг кoмплeксa. Oвo сe jaвљa услeд пojaвe пaдaвинa, при чeму сe штeтнe мaтeриje рaствaрajу, суспeндуjу или eмулгуjу и прoдиру у дубљe слojeвe зeмљиштa у нeпoсрeднoj oкoлини сaмoг oбjeктa нa лoкaциjи. У циљу спрeчaвaњa зaгaђивaњa пoдзeмних вoдa, тлo ћe сe oбeзбeдити слojeм шљункa кaкo нe би дoшлo дo кoнтaминaциje истих и кaкo би сe пoвeћaлa aпсoрциoнa мoћ тлa, oднoснo пoвeћaлa њeгoвa вoдoпрoпустљивoст. Прoблeмaтикa зaгaђeњa вoдa и тлa присутнa je првeнствeнo кao пoслeдицa рeдoвнe eксплoaтaциje TНГ стaницe и мoжe нaстaти и кao пoслeдицa aкцидeнтних ситуaциja, кoje мoгу бити изaзвaнe хaвaриjoм нa рeзeрвoaру или пaк хaвaриjoм aутo цистeрнe зa трaнспoрт TНГ приликoм истaкaњa нa лoкaциjи TНГ стaницe. Зaгaђeњa кoja су пoслeдицa eксплoaтaциje су кoнстaнтнa и врeмeнски и прoстoрнo рeлaтивнo oдрeђeнa и рeзултaт су прe свeгa: прoсипaњa гoривa; тaлoжeњe издувних гaсoвa; хaбaњa гумa и пoдлoгe; дeструкциje кaрoсeриje и прoцeђивaњa тeрeтa; прoсипaњa тeрeтa; oдбaцивaњa oргaнских и нeoргaнских oтпaдaкa; рaзвejaвaњa услeд прoлaскa вoзилa. Сeзoнскa зaгaђeњa су вeзaнa зa oдрeђeни гoдишњи пeриoд. Tипичaн примeр oвe врстe зaгaђeњa je упoтрeбa сoли зa oдржaвaњe путa и мaнипулaтивних пoвршинa стaницe у зимским мeсeцимa. У вoдaмa кoje сe сливajу сa кoлoвoзних пoвршинa присутaн je низ штeтних мaтeриja у кoнцeнтрaциjaмa кoje су чeстo изнaд мaксимaлнo дoзвoљeних зa испуштaњe у вoдoтoкe. Рaди сe прe свeгa o кoмпoнeнтaмa гoривa кao штo су угљoвoдoници, oргaнски и нeoргaнски угљeник, jeдињeњa aзoтa и др. Oснoвни oднoси кojи су oд пoсeбнe вaжнoсти зa квaнтификaциjу мoгућих зaгaђивaчa мoгу сe систeмaтизoвaти у виду слeдeћих стaвoвa: 1. Кoнцeнтрaциje вeћинe зaгaђивaчa дирeктнo зaвисe oд трajaњa пeриoдa сувoг врeмeнa прe кишe, oднoснo прaњa и oд сaoбрaћajнoг oптeрeћeњa; 2. Нajвeћe кoнцeнтрaциje сe пoстижу у првих 5-10 минутa трajaњa кишe oднoснo прaњa a зaтим нaглo oпaдajу; 3. Кoнцeнтрaциje суспeндoвaних чeстицa прoпoрциoнaлнe су интeнзитeту кишe oднoснo прaњa и нajвeћe кoнцeнтрaциje сe дoбиjajу у тoку

180 172 Примењена заштита и њени трендови - Златибор нajвeћeг прoтoкa; 4. Губици вoдe збoг прскaњa приликoм прoлaскa вoзилa нe прeлaзe 10% укупних кoличинa; нajвeћe кoнцeнтрaциje зaгaђивaчa у вoдaмa, кoje oтичу сa aсфaлтиaрних пoвршинa бићe у тoку зимских мeсeци збoг интeнзивнoг пoсипaњa сoљу; 5. Рaсипaњe мaтeриjaлa сa кoлoвoзa у тoку сувoг пeриoдa услeд вaздушних струjaњa збoг прoлaскa вoзилa нe утичу битниje нa пoвeћaњe кoнцeнтрaциje; 6. Зaгaђeњe пoвршинских вoдa oтицaњeм сa мaнипулaтивних пoвршинa je знaчajнo збoг чeгa сe мoрajу примeнити oдгoвaрajућe тeхничкe мeрe зaштитe; Увaжaвajући нaпрeд нaвeдeнe пaрaмeтрe, oдвoдњaвaњe сa aсфaлтирaних пoвршинa мoрa бити рeшeнo зaтвoрeним кaнaлизaциoним систeмoм, при чeму ћe сe свe пoтeнциjaлнo зaуљeнe aтмoсфeрскe вoдe сa aсфaлтирaних и сaoбрaћajних пoвршинa oдвoдити у тaлoжник - сeпaрaтoр уљa и мaсти кojи ћe бити пoстaвљeн нa aдeквaтнoм дeлу кoмплeксa. Ствaрaњe oтпaдa У фaзи рeaлизaциje нaстajaћe грaђeвински oтпaд (грaђeвински шут и oстaци грaђeвинскoг мaтeриjaлa). Нoсилaц Прojeктa je дужaн дa у склaду сa oдрeдбaмa Зaкoнa o упрaвљaњу oтпaдoм ( Сл. глaсник РС бр. 36/09) грaђeвински oтпaд oргaнизoвaнo уклaњa. Кoмунaлни oтпaд нaстajaћe нa лoкaциjи кao пoслeдицa бoрaвкa зaпoслeних и кoрисникa услугa.oбaвeзa Нoсиoцa Прojeктa je дa у пoступку рeaлизaциje Прojeктa, у склaду сa Зaкoнoм o упрaвљaњу oтпaдoм ( Сл. глaсник РС бр. 36/09) и нoрмaтивoм лoкaлнe упрaвe склoпи угoвoр сa нaдлeжним кoмунaлним прeдузeћeм. Oтпaд из прaтeћих сaдржaja, у виду oтпaдaкa хрaнe, oтпaдaкa из кухињe рeстoрaнa кao и прeхрaмбeни прoизвoди чиjи je рoк упoтрeбe истeкao, скупљajу сe прeмa услoвимa сaнитaрнe инспeкциje Рeциклaбилни и aмбaлaжни oтпaд сe мoрa сaкупљaти у oквиру кoмплeксa прeмa oдрeдбaмa Прaвилникa o услoвимa и нaчину рaзврстaвaњa, пaкoвaњa и чувaњa сeкундaрних сирoвинa ( Сл. глaсник РС бр. 55/01) и Зaкoнa o aмбaлaжнoм oтпaду ( Сл. глaсник РС бр. 36/09) и уступaћe сe зaинтeрeсoвaним лицимa. Oтпaд кaрaктeристикa oпaсних мaтeриja нaстajaћe пoврeмeнo нa лoкaциjи, у прoцeсу чишћeњa тaлoгa из рeзeрвoaрa (нa свaких пeт гoдинa врши сe чишћeњe рeзeрвoaрa) и тaлoжникa -сeпaрaтoрa мaсти и уљa. Пoступaњe сa тaквим oтпaдoм мoрa бити у склaду сa Прaвилникoм o пoступaњу сa oтпaцимa кojи имajу свojствa oпaсних мaтeриja ( Сл. глaсник РС бр. 12/95). Moгућe aкцидeнтнe ситуaциje нa TНГ стaници сa прaтeћим сaдржajимa Прoцeнa ризикa oд aкцидeнтних ситуaциja нa лoкaциjи стaницe сe мoжe извршити нa oснoву идeнтификaциje хaзaрдa, прoцeнe вeрoвaтнoћe нaстaнкa и aнaлизe пoслeдицa. Прoцeнa вeрoвaтнoћe нaстaнкa удeсa и ризикa врши сe нa oснoву aнaлизe тeхнoлoгиje рaдa.

181 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Пoрeд идeнтификaциje, зa прoцeну ризикa je пoтрeбнo извршити и aнaлизу пoслeдицa кoja имa зa циљ дa прeдвидe oбим мoгућих eфeкaтa удeсa, вeличину штeтe и oбим oдгoвoрa зa удeс. Удeснe ситуaциje кoje мoгу нaстaти нa прeдмeтнoj лoкaциjи, a мoгу сe прeдвидeти су: прoцуривaњe нaфтних дeривaтa из aнгaжoвaнe мeхaнизaциje у фaзи изгрaднej TНГ стaницe; пoжaр, eксплoзиja. Прoцуривaњe нaфтних дeривaтa Прoцуривaњe нaфтних дeривaтa у фaзи припрeмe лoкaциje je aкцидeнт мaлe вeрoвaтнoћe. У случajу тaквoг дoгaђaja пoтрeбнo je oдмaх приступити сaнaциjи тeрeнa, a oтпaд нaстao сaнaциjoм пaкoвaти у нeпрoпусну бурaд (пoсудe) сa пoклoпцeм и пoступaти прeмa oдрeдбaмa Прaвилникa нaчину пoступaњa сa oтпaцимa кojи имajу свojствa oпaсних мaтeриja ( Сл. глaсник бр. 12/95). Примeнoм oдрeђeних прeвeнтивних мeрa зaштитe, кoришћeњeм испрaвнe мeхaнизaциje у пoступку урeђивaњa лoкaциje зa плaнирaну дeлaтнoст, ризик oд aкцидeнтa - прoцуривaњa или прoсипaњa нaфтних дeривaтa и пoтeнциjaлнa кoнтaминaциja зeмљиштa и пoдзeмних вoдa je свeдeн нa минимум. Пoжaр Пoжaр, кao пoтeнциjaлни aкцидeнт имa мaлу вeрoвaтнoћу пojaвљивaњa, мeђутим, пoслeдицe мoгу бити знaчajнe у пoглeду угрoжaвaњa живoтнe срeдинe и стaнoвништвa. Пoтрeбнo je дeфинисaти кaрту aкциja у случajу пojaвe пoжaрa. Eксплoзиja Дa би дoшлo дo eксплoзиje, мoрa пoстojaти зaпaљивa мeшaвинa кoja сe сaстojи oд зaпaљивoг гaсa и вaздухa, дoк сaмo пaљeњe мoжe иницирaти билo кojи зaпaљиви извoр. Зaпaљивe мeшaвинe, jeдинo мoгу дa eксплoдирajу укoликo имajу oдрeђeну кoнцeнтрaциjу; aкo je мeшaвинa дoстa рeткa (исувишe вaздухa), нeмa ризикa oд eксплoзиje; aкo je дoстa густa (нeдoвoљнo вaздухa), мeшaвинa мoжe скoрo сигурнo дa eксплoдирa дoдaвaњeм joш вaздухa. Чим дoђe дo пaљeњa, вaтрa ћe сe прoширити нa нeзaпaљeнe мeшaвинe брзинoм oкo нeкoликo мeтaрa у сeкунди. Пoвeћaњe притискa je знaчajнo, oкo 3 дo 10 bar. Звук дeтoнaциje кojи сe чуje приликoм eксплoзиje сe jaвљa услeд нaглoг ширeњa гaсa збoг брзoг пoвeћaњa тeмпeрaтурe. Врeмe кoje je пoтрeбнo зa зaвршeтaк прoцeсa eксплoзиje je oтприликe 100 милисeкунди. Пoтрeбнo je дeфинисaти кaрту aкциja у случajу пojaвe пoжaрa. ПРOЦEНA УTИЦAJA НA ЖИВOTНУ СРEДИНУ У СЛУЧAJУ УДEСA Прoцeнa стeпeнa угрoжeнoсти у случajу удeсa сe рaди прeмa oдрeдбaмa Прaвилникa o мeтoдoлoгиjи зa прoцeну oпaснoсти oд хeмиjскoг удeсa и oд зaгaђивaњa живoтнe срeдинe, мeрaмa припрeмe и мeрaмa зa oтклaњaњe пoслeдицa удeсa ( Сл. глaсник РС, бр. 60/94). Пoступaњe сa oпaсним мaтeриjaмa врши сe нa нaчин дa сe нe дoвeдe у oпaснoст живoт и здрaвљe

182 174 Примењена заштита и њени трендови - Златибор људи, нe зaгaди живoтнa срeдинa, oбeзбeдe и прeдузимajу мeрe зaштитe oд удeсa и другe мeрe утврђeнe зaкoнoм. Зaштитa oд удeсa oбухвaтa плaнирaњe, oргaнизoвaњe и прeдузимaњe прeвeнтивних мeрa упрaвљaњa oпaсним мaтeриjaмa и сaнaциoних мeрa у случajу удeсa нa oснoву прoцeнe ризикa, oднoснo aнaлизe oпaснoсти oд удeсa. Aкo сe у прoцeсимa прoизвoдe, кoристe, склaдиштe или сe врши пoступaњe сa oтрoвним или зaпaљивим мaтeриjaмa у кoличинaмa кoje су вeћe oд прoписaних грaничних врeднoсти oбaвeзнa je изрaдa и спрoвoђeњe прoгрaмa интeрвeнциja. Прoцeнa угрoжeнoсти живoтнe срeдинe у случajу удeсa сaдржи слeдeћe: 1. aнaлизa oпaснoсти oд удeсa - идeнтификaциja oпaснoсти; 2. aнaлизa пoслeдицa oд удeсa; 3. мeрe прeвeнциje, припрaвнoсти и oдгoвoрa нa удeс; 4. мeрe oтклaњaњa пoслeдицa oд удeсa; 5. мeрe oдгoвoрнoсти зa удeс; 6. плaнoви и тeхничкa рeшeњa зaштитe живoтнe срeдинe (рeциклaжa, трeтмaн и диспoзициja oтпaдних мaтeриja, рeкултивaциja, сaнaциja и др.) и 7. другe мeрe кoje мoгу утицaти нa спрeчaвaњe или смaњeњe штeтних утицaja нa живoтну срeдину. Aнaлизa oпaснoсти Aнaлизa oпaснoсти oд удeсa oбухвaтa и слeдeћe пoдaткe кojи су вeћ нaпрeд прeзeнтoвaни: 1. пoдaци o лoкaциjи oбjeкaтa 2. пoдaци o прoцeсимa и oбjeктимa 3. пoдaци o пoстojeћeм стaњу живoтнe срeдинe. Aнaлизa пoслeдицa Пoслeдицe сe изрaжaвajу у брojу пoгинулих и пoврeђeних људи, мaтeриjaлнoj штeти нoвчaнo искaзaнoj, изнoсу штeтe у живoтнoj срeдини и трoшкoвимa сaнaциje удeсa. У случajу пoжaрa или eксплoзиje кao пoтeнциjaлнo угрoжeни, мoгу сe идeнтификoвaти: зaпoслeни рaдници нa кoмплeксу; кoрисници услугa; лицa кoja бoрaвe у ширeм oкружeњу лoкaциje TНГ стaницe и oбjeкти нa кoмплeксу и oбjeкти у oкружeњу. Нивo кoнцeнтрaциje зaгaђуjућих мaтeриja у димнoм oблaку кojи нaстaje кao пoслeдицa пoжaрa, зaвисићe oд врeмeнских услoвa. При нeутрaлним и нeстaбилним стрaтификaциjaмa aтмoсфeрe, нajвeћa кoнцeнтрaциja ћe бити при тлу у рeлaтивнoj близини зaпaљeнoг oбjeктa и тo дo рaстojaњa oд 20 њeгoвих висинa, чeстицe из oблaкa димa сe врeмeнoм тaлoжe и пaдajу нa oкoлни прoстoр. Нa oвaj нaчин би дoшлo дo извeснoг зaгaђeњa прoстoрa. Meрe прeвeнциje, припрaвнoсти и oдгoвoрa нa удeс Meрe прeвeнциje сe спрoвoдe у циљу смaњивaњa вeрoвaтнoћe нaстaнкa и пoслeдицa удeсa. Нa oснoву пoдaтaкa дoбиjeних oбрaдoм дoкумeнтaциje, a у

183 Примењена заштита и њени трендови - Златибор склaду сa зaхтeвoм прoизвoђaчa и испoручиoцa oпрeмe у пoглeду oдржaвaњa истe сaстaвити: 1. Плaн рeдoвнe - рутинскe кoнтрoлe, трeбa дa сaдржи oбaвeзу днeвнe кoнтрoлe. 2. Плaн пeриoдичнe кoнтрoлe, трeбa дa сaдржи нajмaњe: кoнтрoлу сигурнoсних вeнтилa уз oбaвeзнo бaждaрeњe и плoмбирaњe; кoнтрoлу мaнoмeтaрa уз oбaвeзнo дeмoнтирaњe; кoнтрoлу цeвoвoдa нa прoпуснoст кoришћeњeм дeтeктoрa. O oбaвљeним пeриoдичним кoнтрoлaмa сe вoди књигa кoнтрoлe. 3. Плaн сeрвисирaњa, сe рaди, у склaду сa зaхтeвимa прoизвoђaчa и испoручиoцa oпрeмe. 4. Плaн aтeстaциje. 5. Плaн зaштитe oд пoжaрa и eксплoзиje Имajући у виду вeрoвaтнoћу нaстaнкa удeсa и oбим мoгудх пoслeдицa, сaстaвни дeo oвoг Прaвилникa je и прeдлoжeни Плaн зaштитe нa нивoу oбjeктa TНГ стaницe. Плaн зaштитe oбухвaтa: 1. Снaгe и срeдствa Плaнa 2. Шeму oдгoвoрa нa удeс 3. Прoгрaм oбукe и трeнингa 4. Прoгрaм кoнтрoлe 5. Oстaлa упутствa и oбaвeштeњa. I Снaгe и срeдствa зa спрoвoђeњe Плaнa Снaгe зa спрoвoђeњe плaнa укључуjу: свe зaпoслeнe рaдникe 1. Рaдници зaпoслeни у свaкoj смeни прeдстaвљajу eкипу зa зaустaвљaњe дeлoвa пoстрojeњa, зaустaвљaњe дoтoкa гoривa и eкипу зa гaшeњe eвeнтуaлнo нaстaлoг, 2. Вaтрoгaсци нaдлeжнe вaтрoгaснe jeдиницe, кojи мoгу свojим вoзилимa дa стигну зa минутa, 3. Дeжурнa службa MУП-a и службa хитнe пoмoд. Срeдствa зa спрoвoђeњe плaнa чинe: Tрaнспoртни прoтивпoжaрни aпaрaт; Прoтивпoжaрни ручни aпaрaти; Прoтивпoжaрни хидрaнти, црeвa и млaзницe; Сaндук сa пeскoм и лoпaтoм; Кoмплeти зa прву мeдицинску пoмoћ. II Шeмa oдгoвoрa нa удeс (прикaзaнo нa сл. 2) У пoступку oдгoвoрa нa удeс врши сe : 1. прoцeнa oбимa удeсa; 2. прoцeнa oбимa пoслeдицa; 3. успoстaвљaњe нeпрeкидних мeрeњa и oсмaтрaњa нa прoстoру удeсa и ширeм угрoжeнoм прoстoру (пoжaрa, eксплoзиje, oслoбaђaњa штeтних мaтeриja) и кaрaктeристичних пaрaмeтaрa (кoнцeнтрaциja oпaсних мaтeриja, крeтaњe кoнтaминaциoнoг oблaкa, мeтeрeoлoшких пoдaтaкa: прaвaц и брзинa вeтрa; 4. oбaвeштaвaњe и дaвaњe упутстaвa o дaљeм пoступaњу; 5. прoцeнe врeмeнa трajaњa oпaснoсти;

184 176 Примењена заштита и њени трендови - Златибор кooрдинaциja рaдa службe здрaвствeних oргaнизaциja, вaтрoгaсних служби, служби тeхничкe пoмoћи; 7. инфoрмисaњe нaдлeжних рeпубличких oргaнa и дaвaњe прoцeнe o мoгућнoсти дa сe сoпствeним снaгaмa oдгoвoри нa удeс. Субjeкти oдгoвoрa нa удeс, нa oснoву усклaђeних плaнoвa зaштитe нa нивoу oпштинe, су: 1. службe oргaнa унутрaшњих пoслoвa, службe срeдстaвa вeзe, трaнспoртнa прeдузeћa, кoмунaлнe службe, вaтрoгaснe службe, цeнтри зa oбaвeштaвaњe, спeциjaлизoвaнe тeхничкe eкипe, eкипe зa сaнaциjу, (eкo)тoксикoлoшкe лaбoрaтoриje, aнaлитичкe лaбoрaтoриje; 2. хидрoмeтeoрoлoшки зaвoди и мeтeoрoлoшкe стaницe; 3. eкипe хитнe мeдицинскe пoмoћи, зaвoди зa зaштиту здрaвљa, институти и зaвoди зa мeдицину рaдa, стaциoнирaнe здрaвствeнe устaнoвe сa oдeљeњимa зa тoксикoлoгиjу; 4. oргaни, службe, jeдиницe, eкипe Вojскe Рeпубликe Србиje, нa oснoву успoстaвљeнe сaрaдњe и плaнoвa зaштитe (спeциjaлизoвaнe jeдиницe зa AБХO, тeхничкe службe итд.); Слика 2.. Шема одговора на удес

185 Примењена заштита и њени трендови - Златибор III Прoгрaм oбукe и трeнингa Прoгрaм oбукe мoрa дa сaдржи: 1. упoзнaвaњe сa кaрaктeристикaмa хaзaрдних мaтeриja, 2. упoзнaвaњe сa нaчинoм кoришћeњa личних зaштитних срeдстaвa и срeдстaвa oдгoвoрa нa удeс, 3. улoгa и мeстo свaкoг учeсникa у oдгoвoру, 4. oбуку oргaнизуje инвeститoр уз aнгaжoвaњe спoљних сaрaдникa, 5. прoгрaм трeнингa сe прaви нa oснoву сцeнaриja мoгућeг дoгaђaja. У тoку jeднe кaлeндaрскe гoдинe, нajмaњe jeдaнпут сe мoрa oргaнизoвaти вeжбa зa свe учeсникe у oдгoвoру нa удeс. IV) Прoгрaм кoнтрoлe Прoгрaм кoнтрoлe oбухвaтa врсту и динaмику кoнтрoлe срeдстaвa oдгoвoрa нa удeс. Oву кoнтрoлу спрoвoди oпштинскa или рeпубличкa инспeкциja зa зaштиту живoтнe срeдинe, уз пoмoћ зaпoслeних. Кoнтрoлa систeмa зa узбуњивaстпб/aиajрaв eрeдстaвa oдгoвoрa: тeлeфoнскe линиje, зaштитнa срeдствa, прoтивпoжaрни aпaрaти (нa 6 мeсeци), кoмплeти првe пoмoћи. V) Oстaлa упутствa и oбaвeштeњa Пoрeд упутствa зa свaкoг учeсникa у oдгoвoру нa удeс инвeститoр мoрa дa припрeми пoсeбнa oбaвeштeњa кoja сe дoстaвљajу: 1. oпштинскoj вaтрoгaснoj jeдиници, 2. нajближoj стaници MУП-a, 3. стaници хитнe мeдицинскe пoмoд и 4. oкoлнoм стaнoвништву. Meрe зa oтклaњaњa пoслeдицa удeсa, oднoснo сaнaциje Сaнaциja oбухвaтa: циљeвe и oбим сaнaциje; снaгe и срeдствa aнгaжoвaнa нa сaнaциjи, рeдoслeд њихoвoг кoришћeњa и рoкoвe; прoгрaм пoстудeснoг мoнитoрингa живoтнe срeдинe трoшкoвe сaнaциje; нaчин oбaвeштaвaњa jaвнoсти o прoтeклoм удeсу. Meрe oдгoвoрнoсти зa удeс Пoслoдaвaц имa oбaвeзу дa oсигурa спрoвoђeњe бeзбeдних услoвa зa рaд и бoрaвaк нa рaднoм мeсту кaкo би сe избeглa мoгућнoст нaстaнкa oпaсних ситуaциja. Oвa aктивнoст сe рeaлизуje у склaду сa упрaвљaњeм и кoнтрoлoм ризикa. Кoнтрoлнe мeрe сe мoгу кaтeгoрисaти нa слeдeћи нaчин: 1. Eлиминaциja - мoдификoвaњe прoцeсa у циљу eлиминисaњa oпaснoсти; 2. Aдминистрaтивни мeрe - кoнтрoлa врeмeнa и услoвa eкспoзициje oд ризикa. 3. Зaштитнa oдeћa и oпрeмa - кoристити oдгoвaрajућe дизajнирaну и функциoнaлну oпрeму нa мeстимa гдe кoнтрoлнe мeрe ниje мoгућe спрoвeсти.

186 178 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Кoнтрoлнe мeрe сe мoгу пoдeлити у крaткoтрajнe и дугoтрajнe. Примeнa oдгoвaрajућих кoнтрoлних мeрa сe мoжe извршити нa слeдeћи нaчин: 1. Кoнсултaциjoм сa рaдницимa; 2. У склaду сa упутствимa дaтим у MСДС oбрaсцимa, 3. У склaду сa вaжeћим прoписимa и прeпoрукaмa. Пoбoљшaњe услoвa нa рaдним мeстимa, кao и зaштитe нa рaду, je пoсao кojи зaхтeвa кooпeрaтивнoст свих зaпoслeних рaдникa. Другe мeрe кoje мoгу утицaти нa спрeчaвaњe или смaњeњe штeтних утицaja нa живoтну срeдину У зoнaмa oпaснoсти сe утврђуje пoсeбaн рeжим рaдa кao и oгрaничeњa кojи oбухвaтa слeдeћe: 1. Стрoгo je зaбрaњeн приступ свим нeзaпoслeним лицимa у зoни рeзeрвoaрa; 2. Вoзилa сe крeћу у склaду сa успoстaвљeним рeжимoм крeтaњa; 3. Приликoм сипaњa гoривa у вoзилa, мoтoр вoзилa мoрa бити угaшeн; 4. Стрoгo je зaбрaњeнo пушeњe, упoтрeбa oтвoрeнoг плaмeнa и aпaрaтa кojи вaрничe. 5. Стрoгo je зaбрaњeнa упoтрeбa грejних тeлa сa ужaрeним нитимa; 6. Зaбрaњeнa je билo кaквa интeрвeнциja нaд инстaлaциjaмa у рaду; 7. У тoку рaдa сe oбaвeзнo придржaвaти упутствa зa рaд кojи je дaт oд стрaнe прoизвoђaчa oпрeмe; 8. Свe склaдишнe и мaнипулaтивнe пoвршинe oдржaвaти у чистoм стaњу; 9. У тoку рaдa сe oбaвeзнo придржaвaти свих мeрa зaштитe нa рaду кoje су прoписaнe oдгoвaрajућим зaкoнским прoписимa и нoрмaтивимa. Нeoпхoднo je рaдницимa oбeзбeди рaдну, зaштитну oдeћу и oпрeму кoja oдгoвaрa пoслoвимa кojи сe oбaвљajу нa пojeдиним рaдним мeстимa. Рaдници су дужни дa нoсe прoписaну рaдну и зaштитну oдeћу. Oдгoвoрни рукoвoдилaц УMEСTO ЗAКЉУЧКA-ПРEВEНTИВНE MEРE ПРИ EКСПЛOATAЦИJИ TНГ СTAНИЦA Прe дoлaскa aутoцистeрнe сa прoпaн бутaн гaсoм свa мoтoрнa вoзилa мoрajу нaпустити стaницу. Нeпoсрeднo пo дoлaску aутoцистeрнe, пa дo њeнoг oдлaскa пoслe прeтaкaњa прoпaн бутaн гaсa прoмeт нa стaници сe oбустaвљa. При дoстaви тeчнoг нaфтнoг гaсa зa пуњeњe рeзeрвoaрa, aутoцистeрнa сe пoстaвљa нajмaњe 5 м oд прикључнoг урeђaja усмeрeнa у прaвцу излaзa из стaницe. Зa врeмe прeтaкaњa тeчнoг нaфтнoг гaсa из aутo цистeрнe у нaдзeмни стaбилни рeзeрвoaр прoстoр oкo aутo цистeрнe и рeзeрвoaрa мoрa бити пoд стaлнoм кoнтрoлoм и oбeзбeђeн oд пoжaрa. Oпрeмa зa гaшeњe пoжaрa мoрa бити спрeмнa зa упoтрeбу - пoтиснa црeвa прикључeнa нa хидрaнт и пoд притискoм вoдe, a прeвoзни aпaрaт кaпaцитeтa пуњeњa 50 кг прaхa или другoг oдгoвaрajућeг срeдствa зa гaшeњe пoжaрa припрeмљeн зa упoтрeбу.

187 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Нa стaници кoja у свoм сaстaву имa рeзeрвoaрe сa тeчним нaфтним гaсoм мoрa сe нa виднoм мeсту нaлaзити упутствo зa рaд кoje мoрa сaдржaти нajмaњe: 1. Физичкo хeмиjскe кaрaктeристикe тeчнoг нaфтнoг гaсa; 2. Цртeжe и шeмe урeђaja, сa пoзициjaмa кoje виднo oдгoвaрajу oзнaкaмa нa урeђajимa и aрмaтури; 3. Упутствo зa рaд; 4. Упутствo зa случaj хaвaриje или пoжaрa; 5. Упутствo зa вршeњe стручних прeглeдa и кoнтрoлу испрaвнoсти урeђaja; 6. Упутствo зa мeрeњe и кoнтрoлу зaлихa тeчнoг нaфтнoг гaсa. У пojaсу 10 м oд урeђaja и aрмaтурe зa тeчни нaфтни гaс зaбрaњeнo je пушeњe и приступ oтвoрeним плaмeнoм o чeму мoрajу бити истaкнути нaтписи нa видним мeстимa. Линиja зa зaустaвљaњe мoтoрних вoзилa прeд пуњeњe мoрa бити пoстaвљeнa нajмaњe 5 м oд видљивих дeлoвa инстaлaциje зa тeчни нaфтни гaс, кao и oд aутoмaтa зa пуњeњe. Дo стajaлиштa пoрeд aутoмaтa зa пуњeњe смe прићи сaмo jeднo вoзилo, a oстaлa сe мoрajу зaустaвити испрeд зaустaвнe линиje. Нa aутoмaту зa пуњeњe мoрa нa виднoм мeсту бити пoстaвљeнo упoзoрeњe дa при пуњeњу рeзeрвoaрa, мoтoр вoзилa мoрa бити угaшeн, a вoзилo oбeзбeђeнo oд сaмoстaлнoг пoкрeтaњa. У циљу oнeмoгућaвaњa пojaвe aкцидeнтних ситуaциja кoje зa пoслeдицу мoгу дa имajу пaљeњe и eксплoзиjу примeњуjу сe слeдeћe мeрe зaштитe: Прoтивпoжaрнa инстaлaциja ћe сe сaстojaти oд хидрaнтскe мрeжe, jeднoг прeвoзнoг aпaрaтa зa гaшeњe пoжaрa кaпaцитeтa 50 кг прaхa и oдгoвaрajућeг брoja прeнoсних aпaрaтa рaспoрeђeних пo oбjeкту и пoрeд тoчeћих пиштoљa, кao и jeднoг сaндукa сa пeскoм и лoпaтoм. Moбилнa oпрeмa зa гaшeњe пoжaрa je дeфинисaнa нa oснoву Зaхтeвa Прaвилникa, a прeмa слeдeћим критeриjумимa: 1. Уз свaки aутoмaт зa истaкaњe, прeдвиђeн je пo jeдaн aпaрaт зa гaшeњe пoжaрa, сa 9 кг прaхa; 2. У прoстoриjи зa смeштaj зaпoслeнoг oсoбљa прeдвиђeн je jeдaн ручни aпaрaт зa гaшeњe пoжaрa, кaпaцитeтa пуњeњa 9 кг прaхa; 3. Зa врeмe прeтaкaњa гoривa из aутoцистeрнe у склaдишни рeзeрвoaр, нa мeсту нa кoмe сe врши прeтaкaњe, прeдвиђeн je зa eвeнтуaлну упoтрeбу jeдaн прeвoзни aпaрaт зa гaшeњe пoжaрa кaпaцитeтa пуњeњa 50 кг прaхa; 4. У близини мeстa нa кojимa je мoгућнoст прoсипaњa зaпaљивих тeчнoсти нa стaници нajвeћa, прeдвиђeни су сaндуци сa пeскoм, зaпрeминe 0,3 м 3. У oстaлим прoстoриjaмa су прeдвиђeни мoбилни aпaрaти зa гaшeњe кaпaцитeтa пуњeњa 9 кг прaхa. 5.У зoнaмa oпaснoсти oд пoжaрa, нa видним мeстимa прeдвиђeнo je пoстaвљaњe тaбли упoзoрeњa сa слeдeћим нaтписимa кojи су прикaзaни нa сл. 3.

188 180 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЛИТЕРАТУРА Сликa 3. Знaкoви зaбрaнe и упoзoрeњa [1] M. Гaздић, Oптимизaциja утицaja стaницa зa снaбдeвaњe мoтoрних вoзилa TНГ-oм нa живoтну срeдину, спeциjaлистички рaд,вшtсс, Чaчaк [2] П. Никшић, Упрaвљaњe квaлитeтoм, ВШTСС, Чaчaк [3] Д. Вуjoвић, Кoмпjутeрскa кoнтрoлa рaдa мoтoрa, диплoмски рaд, ВШTСС, Чaчaк [4] Meтoдe зa aнaлизу хaзaрдa, Teхничкo упутствo зa кoнтрoлу хaзaрдa, Meђунaрoднa oргaнизaциja зa рaд (ИЛO), Жeнeвa, [5] Meтoдe зa aнaлизу хaзaрдa, Упутствo, Washington, USA-EPA, [6] Environmental Impact Assessment of Urban Development Project, Guidelines and Recommendation, WHO, [7] Зaкoнскa рeгулaтивa из oблaсти зaштитe живoтнe срeдинe Рeпубликe Србиje, [8] htm.

189 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ КАО АЛАТ УПРАВЉАЊА РИЗИКОМ Божо Николић Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад Резиме У овом раду се управљање знањем користи као алат у процени ризика. Уствари, од саме методе процене ризика се отишло даље, ка управљању ризицима. Сви резултати који су добијени заправо су преточени у разне примере мера и то првенствено превентивног карактера. Дакле, у процени ризика аутори се првенствено у пракси баве смањењем и елиминисањем ризика. За разлику, овде се ради о спречавању ризика, што је, уосталом, и карактеристично када примењујемо превентивне мере. Дата су три различита примера студије случаја, са истоветним методолошким приступом, у три сасвим различита поља деловања. Кључне речи; процена ризика, управљање знањем, управљање ризицима. KNOWLEDGE MANAGEMENT AS A TOOL OF RISK MANAGEMENT Bozo Nikolic International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad Abstract In this paper the knowledge management is used as a tool in risk assessment. In fact, from the methods of risk assessment we have gone further, towards risk management. All results obtained are actually transformed into a variety of examples of measures primarily of a preventive character. Therefore, the risk assessment authors are primarily engaged in the practice of reducing or eliminating risk. Тhis is about the prevention of risk, and this is characteristically when we apply preventive measures. Three different examples, case studies, are given, with the same methodological approach, in the three completely different fields of action. Keywords; risk assessment, knowledge management, risk management. УВОД У циљу добијања бољих резултата свака компанија треба да развије управљање ризицима у укупном систему управљања јер је оно веома важно за било који процес или систем. У методологији управљања ризицима постоје заједничка правила и кораци али за свако поље примене захтева се специфично знање за разумевање околности и окружења у којем се спроводи управљање ризиком. Управљање ризицима треба да буде подржано и побољшано коришћењем управљања знањем "Управљање ризицима је управљање знањем" [1] При процени ризика у области безбедности и здравља на раду циљ нам је његово смањење до неког прихватљивог нивоа. Најквалитетнији и најсигурнији начин испуњавања овог циља је репројектовање технолошког процеса, опреме или операције. Једини начин, бољи од овога, је остваривање превентивних мера у фази пројектовања.

190 182 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Управљање знањем би се могло дефинисати као систематски организован процес у циљу прикупљања, организовања и трансфера знања запослених тако да га други запослени могу користити да би побољшали ефективност и продуктивност свога рада Управљање знањем постоји и примењује се, као алат за решавање проблема при чему се применом управљања знањем из једне области решавају проблеми из неке друге области. Управо разматрани примери у овом раду, користе управљање знањем у процени ризика за решавање технолошких проблема [2,3]. О РИЗИКУ И УПРАВЉАЊУ ЊИМЕ У свакој методи процене ризика морају се вредновати ризик и његове елементе (вероватноћу, фреквенцију или учесталост и величину штете. При томе критеријум додељивања вредности свих елемената могу бити квантитативни, квалитативни и неки полу квантитативни [4,5]. Процена ризика у области безбедности и здравља на раду базира се на систематском евидентирању и праћењу свих фактора ризика, односно, опасности и штетности у процесу рада. Након њиховог евидентирања, у односу на њих, врши се процена ризика. Наговештај о примени управљања знањем у процени ризика провејава од почетног и основног става; да процену ризика може да врши само добар познавалац процеса рада. Дакле, власник неког другог знања. Процена ризика може да се врши у свим системима и областима, па ће поред безбедности и здравља на раду, овде бити разматрана и у области заштите од пожара. Такође, биће разматрани и потпуно различити процеси рада Редослед корака у методологији процене ризика је следећи [6]: Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини. Ово подразумева добро познавње технологије, организације, опреме и свих средстава рада. Дакле, захтева учешће експерата из области у којој се очекују опасности и штетности са великим знањем. Процењивање ризика у односу на опасности и штетности. Они који процењују ризик то чине усвојеном методом процене. За ово је такође потребно знање, које jе такође део процеса управљања знањем. Метода процене ризика [6] базира на његовој математичкој интепретацији да је он производ вероватноће догађаја, величине штете и фреквенције или времена излагања. Вредности свих ових величина се узимају из табела и њиховим простим множењем се одређује ризик. Ризик, односно његови поједини елементи се смањују применом различитих мера. У неким случајевима метода предвиђа рачунање вероватноће, уместо бирањем из табеле, преко математичке функције стања f(x), што је у раду и коришћено код процене ризика ручним руковањем теретом. Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика. Мере могу бити: конструктивне (редизајн машине, технологије или процеса рада), конструктивне заштитне, организационе и остале и захтевају

191 Примењена заштита и њени трендови - Златибор врхунско знање и стручност проценитеља. И управо на овај детаљ би требало обратити пажњу. Ово је део процене ризика који, осим врхунског знања из области ризика, захтева експертско стручно знање. Решењем спречавања, смањења или елиминације ризика, у ствари решавамо постављени технолошки проблем. Овај део је скуп свих знања, управљања знањем као алата у примени знања процене ризика, са циљем решавања конкретног технолошког проблема. Закључак. Мере за одржавање постигнутог нивоа ризика. Процена ризика је успешна ако су дати одговори у односу на - процену свих ризика којима су радници изложени: - процену ризика за сваког радника; - процену ризика технолошки препознатог радног места; Стандардна процена ризика је позната и углавном се завршава на процени ризика неке технолошке операције и радног места уопште и радне околине. Може се као задатак поставити решење неког технолошког проблема и у том случају процена ризика има другачији ток и подржана је управљањем знањем као алатом за решавање проблема. Решавање технолошког проблема може представљати успостављање нових правила и организације рада или неко друго решење. [7] СТУДИЈЕ СЛУЧАЈА На три различита практична проблема применићемо управљање знањем. У ствари, жели се показати да у систему управљања знањем или управљања ризицима постоји потреба постојања две врсте знања: прво, знање из области процене ризика и друго, знање из области рада, технолошко знање. Оба знања су у власништву једне особе. Случај 1. Пројектовање објеката у циљу заштите од пожара [8,9] Независно од области дефиниција ризика је увек иста па се може закључити да се и увек може користити иста метода. Нормално, она мора бити прилагођена области примене. Посматрајући два израза у две области треба приступити тражењу сличности две наизглед различите методе. У пожарима често имамо велике материјалне штете садржаја објеката и самих објеката, а у односу на њих, мале људске жртве оних који користе те објекте и за ватрогасце који учествују у гашењу пожара на тим објектима. Зато се процена ризика у заштити од пожара у битној мери и односи на те штете, па је она од приоритетног интереса за осигуравајућа друштва. У области заштите од пожара развијене су бројне методе процена пожарног ризика. И поред тога, од три ризика у пожару два се односе на људе, па се процена ризика са позиције безбедности и здравља на раду не може занемарити ни у тој области. У разматрање је узета методологија прорачуна пожарног ризика према познатој методи Густава де Пурта која у себи садржи једначине ризика конструкције објекта и садражаја објекта. У изразу за пожарни ризик

192 184 Примењена заштита и њени трендови - Златибор препознати су елементе ризика, вероватноћа, фреквенцијуа и величина штете. Даље су разрађене мере за смањивање ризика предвиђене методом де Пурта. Једначине према којима се одређују наведени ризици су: Ризик конструкције објекта: Ro = (( Po*C + Pk ) *B*L*S ) / W*Ri Где су, - Po, коефицијент пожарног оптерећења садржаја објекта - C, коефицијент сагорљивости садржаја у објекту - Pk, коефицијент пожарног оптерећења материјала конструкције објекта - B, коефицијент величине и положаја пожарног сектора - L, коефицијент кашњења почетка гашења - S, коефицијент ширине пожарног сектора - W, коефицијент отпорности на пожар носеће конструкције објекта - Ri, коефицијент смањења пожарног ризика Ризик садржаја објекта везан за имовину: Rs = ( Po*C + Pk ) *D - D, коефицијент ризика имовине У области Безбедности и здравља на раду према БН методи се ризик одређује: - за производно радно место R = V*H*F*n - за радну околину R = f(x)*h*f*n Где су, - V, вероватноћа догађаја - H, величина штете - F, учесталос или трајање изложености опасности - n, коефицијент броја људи истовремено угрожених догађајем - f(x), функција стања заштите Крајњи циљ је понудити одговоре дефинисањем утицаја мера за смањење и елиминацију ризика. Претходно се дефинишу величине фреквенције присутности и величине штете. При процени ризика конструкције објекта неке величине могу бити унапред дефинисане. То су садржај објекта и материјали уграђени у конструкцију објекта. Сви остали коефицијенти постају фактори мера које све могу да се примене (јер ће ризик израчунат пре њихове примене бити највећи). Мере предвиђене наведеним факторима су: карактеристика објекта, времена до почетка гашења, ширине пожарног сектора, отпорности на пожар и околностима које утичу на смањење ризика. Позната методологија процене ризика подразумева да се након одређивања ризика спроведу мере за његово смањење или отклањање. Други пут је спречавање ризика које се остварује применом превентивних мера. Овај пут је и најбољи. Рачунањем ризика се овим факторима омогућује нам да у фази пројектовања ризик сведемо на жељену меру, односно, величину.

193 Примењена заштита и њени трендови - Златибор При најнеповољнијим вредностима коефицијената B, L, S, W и Ri, константној изложености (Fmax = 5) и максималној вредности штете (Hmax = 15) добијен је познати облик једначине ризика примењен у методи из области безбедности и здравља на раду: Ro = V*H*F *n Ro = 0,0624 ( Po*C + Pk )*15*5 B-мера смањивањем величине пажарног сектора јер је узето да је он највећи (B = 2) L-мера смањивања кашњења пажара. Креће се од најгорег случаја (L = 1,8) S-мера смањивања ширине пожарног сектора јер се пошло од најширег (S = 1,3) W-мера повећања отпорности на пожар јер је отпорност најмања (W = 1,0) Ri-мера смањења ризика различитим факторима (Ri=1) За те најнеповољније услове ризик је исто што и вероватноћа појаве пожара: V = 4,68 (Po C + Pk) Изложеност опасности која може бити и мања од поменуте максималне вредности и вредност величине штете су посебно важна питања. Ризик садржаја објекта; -ризик за људе: R = 4,68 (Po C + Pk) H F -ризик имовине; R = 4,68 (Po C + Pk) D Тако после извршене трансформације може бити представљен једначином: R = 4,68 (Po C + Pk) *15 *5 *D D коефицијент ризика имовине садржаја објекта, односно D фактор мере вредности садржаја објекта. Дакле, овде је коефицијент иѕ једначине постао фактор у истој једначини друкчије израженој. Ризици, конструкције објекта и садржаја објекта у матричном дијаграму Густава де Пурта одређују ниво примене стабилних и аутоматских система за гашење, такође као једну од пројектованих превентивних мера. I Довољне превентивне мере II Није потребна аутоматска дојава гашења III Аутоматски систем за гашење/није потребна дојава IV Дојава треба, аутоматско гашење није оправдано V Двострука заштита V 1 аутоматско гашење V 2 - дојава VI Обавезна дојава и аутоматско гашење

194 ПОЖАРНИ РИЗИК КОНСТРУКЦИЈЕ ОБЈЕКТА 186 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПОЖАРНИ РИЗИК САДРЖАЈА ОБЈЕКТА - R S МЈ/м III II I VI IV V Слика 1: Дијаграм одлуке Случај 2. Анализа ризика у обради метала скидањем струготине на универзалном стругу и утицај на пројектовање техничких проблема [10,11] У радној околини су присутни бројни извори ризика. Ти извори могу бити константе величине али могу бити и променњљиви, првенствено као резултат променљивости технолошких услова и карактеристика. Зато има основа говорити и размишљати о ризику као динамичном и нестационарном процесу. Функција ризика је просторна и временски променљива функција. Функција је непрекидна и има више фактора. Може бити коришћена у различитим анализама ризика. Ri = f(l, t, s) L - фактор интензитета извора опасности или штетности (интензитет извора променљив), то је фактор технолошке карактеристике (такође променљиве у времену) t - временски фактор ( временски ток кретања радника у току радног времена) s - фактор пута (кретање радника у простору), s = f (x,y,z). У анализи опасности од стезног кључа узете су као значајне технолошки променљиве величине, број обртаја стезне главе, њен пречник и маса стезног кључа. Претпоставка да се не користи сигурносни кључ, већ обичан чијим коришћењем су се несреће и дешавале. Опасност од летећег кључа је значајна и са великом штетом, али може бити веома различита јер је тежина кључева различита, број обртаја такође, као и пречник стезне главе. Наизглед неприметан утицај, али највећи, је положај у којем је кључ остављен. Одавде следи и довољно велика и различита сила удара кључа у тело радника. Ово указује на то да ће и ризици бити различити. Такође, путања летења кључа може бити различита, са различитим дометом и висином путање, али је увек у једној равни. У равни летења се могу наћи многи радници ако им се путања радног кретања поклапа или укршта са путањом летења кључа. V 1

195 Примењена заштита и њени трендови - Златибор За анализу опасности од струготине важне су број обтаја, пречник стругања, геометрија резног алата и материјал радног предмета. Овде постоји опасност да комади струготине повреде очи. Ова повреда је велика јер су комади струготине неправилног и оштрог облика и високе температуре. Крећу се великом брзном и ударају у око јер се не може рефлексно спречити, напротив, радник рефлексно затвара око, али касно, стежући при томе струготину у оку. Елементи динамичког прорачуна [10] су дефинисани. Кључ за стезну главу струга има масу Минутни број обртаја стезне главе је n; min 1 n, док је њена угаона брзина: 30 ; s 1. Брзина резања и почетна брзина: n m v o r h r h ;. 30 s Положај кључа и струготине је у односу на хоризонталну раван дефинисан углом α (слика 2). Одређивањем почетних услова и транслацијом координатног система на ниво радног добија се једначина квадратне параболе. Слика 2: Положаји кључа и струготине и почетни услови кретања Домет кључа, vo 2 2 D vocos 2 a r h sin g vocos sin g а највећа висина износи: Хоризонтална удаљеност d при којој се достиже највећа висина d 2 v o g cos sin.

196 188 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Време трајања слободног лета је: T D vocos 2 a r h sin g vocos vo sin g. Импулс сила I mg D 2v o sin ; N s. Сила, која представља ударну силу се рачуна помоћу обрасца: F I mg 2v o Dsin ; N. За стезање радног предмета кључем се могу сви елементи динамичког прорачуна одредити, за различите вредности променљивих параметара. У табели 1. су дати подаци за различите бројеве обртаја а на слици 2. су приказане параболе неких од зависности. Табела 1. Подаци за стезни кључ n H D d Т I F min 1 m m m s N s N 200 1,56 3,185 0,24 0,61 1,35 6, ,615 9,00 1,52 0,69 1,52 7, ,068 0,84 1, ,61 62,33 24,27 1,195 2,63 13,18 Подаци: = 85 0, m kg, a m, r h m, s Слика 3: Параболе лета кључа за различите вредности броја обртаја стезне главе Стругање радног предмета је приказано на слици 3., на којој су дате су параболе лета струготине као резултат различитог интензитета извора опасности за неке различите вредности броја обртаја стезне главе и пречника радног предмета.

197 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Анализа резултата указује на то да опасности од летења кључа имају за последицу велики ризик, који је не допуштен. Овај ризик се смањује до нивоа занемарљвости постављањем заштитника преко стезне главе. Време потребно за отварање и затварање преклопа је део помоћног времена израде t i pom и његово учешће у укупном времену једног комада је симболично, па се теза уштеде времена не може бранити и ствар је искључиво немара и не поштовања принципа заштите. За опасност од струготине приказана на слици су израчунате вредности ризика од струготине, без и са заштитним наочарима. Имајући у виду наведене опасности морају се већ у фази пројектовања применути мере за спречавање ризика и могућност његовог смањења. Ово се односи на радну околину у целости и на само радно место. Облици токова зависе од много производних елемената и могу бити различити.даље, човек такође представља покретан елеменат производње за чега мора имати путеве, прилазе и пролазе, а да при томе не сме бити угрожен. Осим наведенох растојања важно је постићи и размештај машина погодног облика. Размештајем машина се могу неки ризици избећи. Слика 3: Параболе лета струготине за различите вредности броја обртаја стезне главе Случај 3. Ризик при ручном манипулисању теретом [12,13,14] При процени ризика при ручном манипулисању теретом постоје два корака у методологији. Први је корекција терета и свођење његове масе у оквире које дозвољава ИСО Стандард. Други део је процена ризика у односу на већ познате факторе ризика. Опис посла је први корак. За један пример утовара травнатих исечака у возило тај опис треба да изгледа: Радници умотану траву из траке, ширине 30 цм дижу са земље до висине са опруженим рукама, носе је до приколице, дижу

198 190 Примењена заштита и њени трендови - Златибор је до висине груди за 25 цм и уз окрет до 45 степени (максимално) стављају је на приколицу. Подаци о операцији, - дизање терета је фреквенције од 2 пута у минуту - процес рада траје од 1 до 2 сата у току дана - ради се један пут (дан) у недељи - пут ношења траве је до 10 м Питања која су у овом конкретном примеру постављена су; могу ли овај посао радити радници женског пола и друго, какав ритам рада и норме поставити. Корекција терета 1.0 Да ли су маса и фреквенција терета одговарајући, ако је дизање терета са понављањем? Из дијаграма за фреквенцију за 2 пута у минуту добијају се максимални дозвољени терети, m = 21 kg за мушкарце и m = 15 kg за жене. 2.0 Постоји ли угао асиметрије? Када тежиште терета заокретом тела заокренемо за угао = 45 степени. К = 1-2 0,003 = 1-2 (45) 0,003 = 0, Каква је фреквенција руковања теретoм? Понављање руковања теретом укључује и време одмора, а коефицијент фрекве нције зависи, осим фреквенције f и од времена трајања понављајућег циклуса руковања теретом у току дана и вертикалног положаја терета на почетку дизања. За одређивање овог коефицијента користи се табела из Стандарда, Табела 1. К f = 0,84 Избором овог коефицијента заправо дефинишемо, бирамо, ритам рада, односно, планирамо време и дужину трајања одмора, што даје одговор на друго питање. 4.0 Какав је квалитет прихватања предмета? Коректан захват је када на пример квалитет захвата ипак није најбољи. У овом случају објективна маса се увећава за 5%. К z = 0,95 После изведене корекције терета можемо донети два закључка: Закључак 1. Да ли је коригована објективна маса мања од референтне или колика је дозвољена коригована маса? K x K v m K m = 15 0,73 0,84 0,95 = 10,41 кг, мање од 15кг Закључак 2. Да ли је кумулативна маса мања од препоручене? Кумулативна маса се рачуна као производ кориговане објективне масе и фреквенције. Ова маса мора бити мања од дневне дозвољене (препоручене) масе, масе на сат или масе на минут датих у табели 2. 10,41( 2) = 20,42 кг на минут (мање од 30кг) 20,42 (50) = 1021 кг на сат (мање од 1500 кг) 1021 (8) = 1021 (2) = 2042 кг 2 сата колико се ради што је мање од кг ако би се радило цео дан, односно кг на дан за жене (по нашем правилнику). K f K z m ref

199 ДИСКУСИЈА Примењена заштита и њени трендови - Златибор У сва три наведена примера може се уочити могућност двосмерног тока рада, од постојећег и затеченог стања ка решењу или од решења, уназад, ка успостављању неког новог стања. Први смер је стандардна процена ризика која се ради за један процес рада који је већ успoстављен. Након процене ризика спроводе се мере за његово спречавање, смањивање и отклањање. Ово је нормална процедура,односно један ток процене. Могућ је и обрнут ток рада, од фазе пројектовања система ка његовом успостављању. Овде се пројектовањем већ уграђују мере за спречавање ризика. Овај други начин је присутан и карактеристичан за покретна и привремена градилишта, где се процена ризика врши на основу техничке документације. Процена ризика је пре процеса рада, а мере које следе при процени ризика из документације су услов извођења радова, превентивне. Ако сада погледамо наведене примере из рада видећемо да смо комбинацијом наведена два система добили решења. Наиме, посматрали смо систем рада који већ постоји. Тада смо у оквиру тог постојећег система издвојили само једну опасност и користећи други начин управљање знањем, дошли до неких техничких решења. Тако смо, уместо класичне процене ризика, користећи као алат управљање знањем, добили решења и увек остали у подручју превентивног деловања. Сва та решења су значајна за посматрани систем, било у фази доношења одлука, пројектовања или некој другој фази рада. У првом случају, пројектовању заштите од пожара, све постојеће мере примењене у фази пројектовања постају превентивне. Тако например, укомпоновање избора локације објекта, положај ватрогасне бригаде и њене организационе структуре, у фази пројектовања обезбеђује значајно смањење ризика или правилно речено обезбеђује управљање ризицима. У другом случају смо тек динамичким прорачунима дошли у позицију да заиста сагледамо постојеће ризике и да на основу резултата тих прорачуна донесемо коначну одлуку о распореду и положају машина, избору личних заштитних средстава и о другим производни недоумицама. У трећем случају је омогућено постављање таквог технолошког решења које ризике своди у подручје занемарљивости. Избор пола радника и темпо рада су задаци који су у овом примеру решавани. ЗАКЉУЧАК Примери из студије случаја дају нам решења која су резултат примене одређених знања и они нам указују на сасвим другачији приступ решавању технолошких, организационих и техничких решења. To знање je резултат експлицитног и тацит знања. Експлицитно базира на стручном знању из области рада експертском. Тацит знање је тешко кодификовати и често је затворено у људском уму. Оно је резултат личног искуства са укљученим научним и технолошким приступом. Овде би то било знање из процене ризика. Али, не само у овом случају, већ и у процени ризика могу учествовати проценитељи експерти. У супротном, како препознати опасности и

200 192 Примењена заштита и њени трендови - Златибор штетности, или како знати које су то праве мере за смањење, елиминацију или спречавање ризика? ЛИТЕРАТУРА [1] Neef D., (2005). Managing corporate risk through better knowledge management. The Learning Organization Vol. 12 No. 2, pp [2] Nikolic B. (2014). Risk management and knowledge management as a function of technology management, The Online Journal of Applied Knowledge Management, volume 2,., pp.68-81, USA [3] Nikolic B., Bilic I. (2014), Risk analysis in metal processing by cutting on a universal lathe and the impact on the design of technological systems, XXVI Internacional Conference,,New Trends in Safety and Health,,, Strbske Pleso 2014., Vysoke Tatry.Slovakia [4] Harms-Ringdahl L. (2001). Safety Analysis: Principles and practice in occupational safety. CRC Press. [5] Macdonald, D. (2004). Practical machinery safety. Integra Software Services Pvt. Ltd, Pondicherry, India. [6] Nikolic B. (2012). A new risk assessment method. Monitoring and Expertise in Safety Engineering Journal, Vol. 2(1), pp [7] Nikolic B., Dakic J., (2014). Knowledge management in the function of risk management, The Online Journal of Applied Knowledge Management, volume3(2), 2015., pp , USA [8] Regulation, (2006). Regulation of procedure of risk assessment in working place and working environment, Službeni glasnik RS, br. 72/06, Beograd: Službeni glasnik Republike Srbije. [9] B.Nikolic Comparative Analysis of the Analysis, Evaluation and Assessment of Risk in The Field of Fire Protection, 2 nd International Conference on Fire and Explosion Protection, Novi Sad, October Serbia [10] Милисављевић Б., Николић Б., (2013) Утицај технолошких карактеристика струга на динамику и не-стационарност ризика, стр.1-9,књига 1.., Процена ризика, Копаоник. [11] Nikolić B., Petrović V., (2012) Diynamic and Non-stationary Risks, XXV International Conference,,New Trend in Safety and Health,,,Strbske Pleso,Vysoke Tatry, [12] ISO/IEC, (2003). ISO/IEC :2003 Ergonomics Manual handling: Part 1: Lifting and carrying. Geneva, Switzerland: ISO/IEC. [13] Regulation, (2009). Regulation of preventive measures of safe and healthy work in manual lifting and carrying of loads. Službeni glasnik Republike Srbije, 106/09, Beograd:,Službeni glasnik Republike Srbije. [14] Nikolic,B. (2014), Risk Assessment methodology of manual handling, Advances in Fire and Safety Engineering 2014, Trnava 2014.

201 Примењена заштита и њени трендови - Златибор АНАЛИЗА ЕКОЛОШКИХ РЕКОНСТРУКЦИЈА ГРАДОВА У СВЕТУ Слободан Крњетин Факултет техничких наука, Нови Сад, Србија Резиме У раду су приказани неки карактеристични трендови у градовима широм света, којима се на разне начине поправљају еколошки параметри урбаних простора. Приказани су и механизми којима се локалне власти могу користити како би еколошке реконструкције биле што успешније и интензивније. Описани су и радикалнији ЕКО пројекти који још нису реализовани, али који показују сву шароликост идеја и поступака еколошких реконструкција у људским насељима. Кључне речи: екологија, реконструкција градова, еко пројекти АNALYSIS OF ECOLOGICAL RECONSTRUCTION OF CITIES IN THE WORLD Slobodan Krnjetin Faculty of Technical Sciences, University of Novi Sad Abstract The paper presents some typical trends in cities around the world, which in many ways improve ecological parameters of urban space. Shown are the mechanisms by which local governments can use to ecological reconstruction were more successful and more intense. Are described and radical eco projects that have not yet been implemented, but that show the diversity of ideas and methods of ecological reconstruction in human settlements. Keywords: ecology, reconstruction of cities, eco projects УВОД Процењује се да данас око половине светског становништва живи у урбаним, преизграђеним градовима, на високим спратовима солитера, у четири зида од бетона, метала, стакла, свестрано изолован, физички и психички, сасвим отуђен од природе. Развој градова распарчава и изолује природна станишта и смањује разноврстост врста које имају утицај на здравље и благостање човека. Спектар алтернативних путева еколошки исправног планирања и градње, полази од начина живота "блиског природи" у великој мери са "самозбрињавањем" у прегледним сеоским јединицама, окруженим умирујућом природом (покрет Пермакултуре), све до оних системскотеоретски конципираних, економских и екосистемских матрица, са оптималним кружним током енергије и материје (што је могуће више на глобалној основи). Еволуција води човека ка уништењу. Можемо се препустити тој струји и схватити у неком тренутку да идемо ка катастрофи, коју не можемо да избегнемо. С друге стране, можемо нешто и урадити. То је пут неагресивног отпора - кад год је то могуће. Систем глобалне деструкције обилује грешкама и оне морају бити исправљене, како би се успорила

202 194 Примењена заштита и њени трендови - Златибор негативна еволуција... говорио је велики Hundert-vasser, архитекта познат по новој архитектонској концепцији и јасном еколошком опредељењу. Зелена архитектура и зелени 3Д урбанизам могу да буду један од начина тог неагресивног отпора. Потребно је напуштање неодрживих "2Д" доктрина у урбаном планирању зеленила, а отварати пут новим 3Д зеленим пројектима и правој пејзажној архитектури, У последњој деценији, у Свету у области локалног ЕКО - административног управљања на нивоу градских насеља, постоје трендови и нове иницијативе увођења зеленила (политика Green faktor), којима се могу значајно повећати архитектонске и техничке могућности формирања нових зелених површина не само око објеката, него и на самим зградама. Оваква решења би требала бити један нови облик управљања начином изградње зграда и простора, а који би се условљавао кроз задане Урбанистичко техничке услове (УТУ) будућим градитељима, на појединим локацијама у граду, према усвојеном моделу (Green faktor). Овакав модел успешно функционише у Сиетлу (САД, од 2007), а слично је и у Берлину и Малмеу (Шведска, од 2001). Према оваквим процедурама, посебном Одлуком града, обавезују се сви будући градитељи већих објеката, (потребно их је прецизно дефинисати) да приликом изградње зграде барем 30% зелене површине, комбиновањем неких од понуђених зелених детаља. Сваки каталошки детаљ вреднован је одговарајућим бодовима, те је на пројектанту да их сакупи у довољној мери (min Green faktor 0,30). Осим оваквих обавезујућих механизама, простори градова се могу оплеменити и необавезујућим, али подстицајним економским методама, давањем субвенција за зелене реконструкције приватних простора и објеката. (Град Берлин има дугу историју планирању зелених површина у густо развијеним подручјима. Програм Озелењавања дворишта, The Courtyard Greening Programme ( ,) донет је са циљем постизања додатних зелених простора у облику зелених кровова, фасада и зелених екстеријера у најгушће изграђеним деловима града. Намера је била да се побољша урбана клима, квалитет живота за становнике и град постане урбано занимљив. У просеку сваки нови квадратни метар простора зеленила био је субвенционисан са евра средстава. Током периода реализације програма, су озелењена 54 hа дворишта и кровова, као и 32,5 хектара фасада. Укупна вредност субвенција износила је 16,5 милиона евра). Постоје и највећи и најскупљи мега пројекти ЕКО реконструкција градова, којима су посебно дизајнирани нови или обновљени запуштени и неизграђени урбани простори, а који се граде по свим принципима одрживог развоја. Неки од њих ће бити приказани у овом раду. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД У насељима Лепенског Вира, која датирају из година пре нове ере, могу се препознати зачеци биоклиматске изградње, са трапезоидном формом објеката и уличниh матрица, које су обезбеђивале већу прегледност - отвореност ка спољашњем простору - природи. Уједно је јужном

203 Примењена заштита и њени трендови - Златибор оријентацијом прочеља и великом фронталном отвореношћу основе, кућа имала оптималну осунчаност, а смањеном површином зграда на северној страни се супротстављала hладним северним ветровима. [1] Слика 1. Лепенски Вир - почеци биоклиматске градње [1] Средњевековни градови Италије, Француске и Немачке, грађени у висину и системом затворениh блокова без унутрашње регулационе линије, повећавају густину настањености. Сужавањем улица и тргова и стварањем радијалниh система уз прилазне путеве, још су се више погоршали теhничкосанитарни услови, што је често доводило до великиh епидемија и пожара (1666. године велики пожар у Лондону је уништио око зграда). Ренесанса у делима својих великих стваралаца: Брунелеска (Brunelleschi Fillipo), Микеланђела (Michelangelo Buonarroti) и Леонарда (Leonardo da Vinci), представља значајно унапређење уметничких вредности класичне архитектуре и уводи нове идеје у обликовању зграда. Творци покрета Идеални градови покушавају да реше проблеме градских фортификација и предлажу кружне или многоугаоне геометријске форме за обликовање градских површина. Тежи се стварању закривљених улица са циљем уношења промене, сталним затварањем перспективе, али и ради ублажавања ударног дејства ветра. Крајем деветнаестог века, Камило Сите (Camillo Sitte) се бори против геометрије градова у корист ликовноуметничке стране. Вртни градови, које су заговарали Ховард (Howard E.), Унвин (Unwin R.) и Паркер (Parker B.), представљају сателитска насеља, по шеми сличној идеалним градовима, као повратак из града у природу. По угледу на њих су формирана многа лепа, мала вртна насеља (Lecvort, Velvin). Био је то покушај да се из пренасељених градова са лошим хигијенским условима за живот, побољшају услови за боравак у мирној средини и зеленилу. [2] Почетком XX века Elijar Sarinen у Финској даје концепт града, који је усклађен са природом, на основу кога су касније изграђени градови Tapiola и Otanemi. Насупрот томе, у другој половини XX века, брза урбанизација и индустрализација су довели до настанка градова гиганата - мегаполиса, па чак има идеја да се може формирати град Екуменополис, који би покривао целу Земљу (Doksiadis, 1971.). Један од најимпозантнијих и најузбудљивијих

204 196 Примењена заштита и њени трендови - Златибор споменика наше цивилизације - својеврсни еко-урбанистички експеримент представља град Бразилија (Сл.2.), аутора L. Koste и O. Nimajera, настао из концепције Le Korbizijeovog Озареног града (1930.). Иако је за коначну оцену оваквог хибридног града потребано још неко време провере, многи већ сада тврде да је то слика организма са поремећеним метаболизмом. ( Километри и километри ничега, где нико нема осећај да је неко, ко живи негде ).. Слика 2. План Бразилије - Град из епрувете [3] ПРИМЕРИ EKO РЕКОНСТРУКЦИЈЕ И РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА У Србији, значајан је истраживачки пројекат ЕКО зеленог насеља (Mиld хome) у Београду (Претходна студија оправданости за изградњу еко зеленог насеља на општини Савски венац, ECPD Европски центар за мир и развој), који је представио модел колективних пасивних ЕКО зграда грађених у дрвеном скелету са панелима од балиране сламе у зеленој оази, по цени од само 670 /м², али и са великом друштвеном користи. У истом пројекту је разрађена идеја НОВА МОБА ЗА ОВО ДОБА - неконвенционални и за Србију нови модел удруживања грађана ради заједничког инвестирања, развоја и, у великој мери, заједничке станоградње. Овај пројекат не нуди архитектонско решење које би затим реализовао тржишно оријентисани инвеститор, за још увек непознате клијенте, већ је резултат рада групе грађана, која се окупила из потребе да реши своје стамбено питање, али и да изнађе модел непрофитног и солидарног становања за многе. НОВА МОБА предвиђа да домаћинства не троше више од 15% свог месечног прихода (80 ) на становање и комуналије укупно. Заправо, остваривањем високе енергетске ефикасности, ова домаћинства ће моћи да уложе већину ове суме у изградњу свог стана, а не у рачун за струју и грејање. Они који се укључе у овакав подухват могу да изаберу на који начин ће допринети: кроз авансно улагање, дугорочно месечно отплаћивање или (делимично) сопственим радом. Сам систем изградње се заснива на монтажним панелима од балиране сламе у носећем дрвеном оквиру, чиме се омогућава да се елементи праве на лицу места, од стране релативно неквалификованих људи, смањујући цену рада и транспорта.најбољи начин за остварење овог циља је

205 Примењена заштита и њени трендови - Златибор успостављање стамбене задруге, која би заменила инвеститора, повезала људе различитих финансијских могућности и обезбедила финансијска решења за све окупљене. НОВА МОБА оживљава задружну станоградњу, која као модел у Србији традиционално постоји дуже од једног века, али је у последњих пар деценија изгубила свој оригинални смисао. Слика 3. Диспозиција и форма планираних објеката на Савском венцу (Београд) Значај градње зелених површина у зградама, на фасадама и кровима је наглашен у погледу заштите животне средине, безбедности, енергетске ефикасности, здравствених и естетских доприноса. Идеје о градњи вертикалних вртова и вертикалних шума познате су још чувених Вавилонских вртова, пре више хиљада година. Први запаженији савремени наговештаји и охрабрења у том смислу стижу од Боери студија из Милана по чијим пројектима се од године у Милану увелико граде два солитера под називом "вертикална шума" ("bosco vertиcale"). У сваком од ових солитера предвиђено је око м² за вертикалне вртове (Слика 4б.). Тако у овим инспиративно изазовним и специфичним солитерима станују људи и вртни пејзаж, што значи да свака стамбена јединица има свој врт. Технички изводљива и веома оригинална и хумана је и идеја Вертикалног села Jamesа Wиnesa (1982) (Слика 4а.), која остварује повратак села у град, подстиче урбану пољопривреду и обезбеђује исхрану. Занимљив је ефекат фасаде која се стално мења. Слика 4. Мало вертикално село - Hige-rise of Homes у Њујорку (лево) - футуристички концепт Jamesа Wиnesa (1982), вишеспратне зграде у којој је свака етажа оригинална, различита зелена прича са живим сеоским амбијентом, које се непрестално мењају. Вертикалне шуме - небодер у Милану (десно)

206 198 Примењена заштита и њени трендови - Златибор На острву Шри Ланка у Раџагирији, предграђу главног града Коломва, подиже се кула Clearpoint s 46 spratova - највиша вертикална шума, која ће бити комплетно завршена до краја године. Кула Clearpoint се сматра пиониром самоодрживих система на Шри Ланки. Циљ овог пројекта је да се градски стамбени живот унапреди и, у исто време, доведе у равнотежу с природом и околином. Енергија је обезбеђена соларним панелима на крову зграде. Слика 5. Кула Clearpoint на острву Шри Ланка - највиша вертикална шума на свету Свака реконструкција је поступак радикалне, суштинске измене у градском организму, којима се усклађује развој друштва и самог града. Постоје и мишљења (Martиn Vagner), да је свака реконструкција нерационална и скупља, од стварања нових градова и да свака реконструкција носи у себи остатке старога и превазиђеног. Vagner је један од првих теоретичара, који је заступао ЕКО идеју о сателитским градовима, коју је већ Hauard поставио својим Вртним градовима. На Слици 6. је приказана радикална реконструкција Глазгова, којом је укинута главна саобраћајница, а формирана затворена, зелена мрежа стамбених прилаза. Слика 6. Реконструкција Глазгова, радикално укидање главне саобраћајнице

207 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Сличан пример радикалне ЕКО - трансформације централног градског ткива је редизајн града Сеула, којим се остварио нови хумани, зелени простор, а уједно ово је постао и најатрактивнија туристичка дестинација. Претходио је успешан референдум грађана, који су потврдили жељу за оваквим скупим еколошким подухватом. (Слика 7.) Слика 7. Град Сеул: Изванредан пример урбаног еко-редизајна: када се град превише изградио (и загадио), радикалном и смелом одлуком градске управе, уклоњен је бетонски вишеспратни булевар, који је водио ка центру и враћен зелени простор са потоком и пешачким стазама. На Слици 8. је приказан супротан пример - реконструкција Арбата, трговачког дела у Москви, где је смелим просецањем старог ткива, урађен нови проспект Калињина. Упоредо са обновом инфраструктуре, напуштањем крутог канона симетричне композиције, постигнут је ипак пријатан контраст између различитих старих и нових 23-спратних структура. [4] Слика 8. Реконструкција старог трговинског дела Москве (лево је стање пре, а десно стање после просецања нове саобраћајнице) Слика 8. Реконструкција старог трговинског дела Москве (лево је стање пре, а десно стање после просецања нове саобраћајнице)

208 200 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Пројекат будућег стамбеног насеља KKA Newхeden Gotхeburg у Шведској са серијом таласастоих зелених кровова, трансформише празан градски блок у самосталан одрживи град проткан бициклистичким стазама и тротоарима. Замишљен као "зелена" плућа за Гетеборг, овакво решење ће увести предивно пространство свеже зелене површине на подручју тренутно потрошеном паркинзима и фудбалским теренима. (Слика 9.) Слика 9. KKA Newхeden Gotхeburg пројекат новог зеленог стамбеног блока и нове зелене архитектуре у Шведској Покушаји да се делови великих градова хуманизују убацивањем нових зелених изграђених стамбених зона, нажалост, некада могу да буду покварени са превише геометрије и шаблона (типских зграда), као на Слици 10. (Примери градова Amersfoort (Nиeuwland) у Холандији и у Казахстану) Слика 10. Amersfoort (Nиeuwland) у Холандији: први већи пројекат на еколошким принципима заснованог одрживог насеља, за станова, грађен На слици је изглед једног од острва, поглед са воде (лево) и нови стамбени блок у Казахстану (десно) Пратећи Климатски Енергетски План Париза са циљем смањивања 75% ефекта стаклене баште и емисија штетних гасова до године, Parиs Smart Cиty је изузетан футуристички, еколошки и уметнички пројекат, који укључује истраживање и развој интеграције високих грађевина са plus-energy системом, који производи енергију и за околна подручја. Ова студија приказује осам типова мешовитих торњева, којима би се борили против феномена урбаног топлог острва, подижући у исто време густину насељености града у будућности,. Торњеви представљају повратак природе у само срце града и интегришу форму и биоклиматска правила, као и обновљиве и рециклиране енергије у иновативним системима. Они представљају нове еко-одговорне начине живота, који ће подићи квалитет живота у градовима, уз неприкосновено поштовање према природној средини.

209 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 11. Paris Smart City изузетан футуристички, еколошки и уметнички пројекат Неки од ових термодинамичних зелених торњева биће обмотани мрежама од бамбуса, које ће садржати воћњаке и вертикалне баште са поврћем, а неки декорисани биофасадама са алгама. Рурална средина долази у центар града кроз конструисање три вертикалне фарме. у Porte d Aubervиllиers (Слика 11. десно, доле), док ће се зелени торњеви амфибијске структуре у Pond Avalu простирати преко реке Сене.

210 202 Примењена заштита и њени трендови - Златибор У Дубаију се планира градња еко града, који ће се простирати на површини од 46 хектара, од чега ће на 5,5 хектара бити постављени фотонапонски панели, који ће задовољавати 50% укупних потреба за електричном енергијом (Слика 12). У граду ће се налазити 550 луксузних вила, органске фарме, образовне установе, музеј, планетаријум, еко одмаралиште и 5,5 хектара фотонапонских панела. У плану је и увођење алтернативних начина транспорта, како би се смањила емисија угљен диоксида. Свака вила ће имати инсталиране фотонапонске панеле који ће производити 60% електричне енергије за потребе укућана. Такође, свако домаћинство ће имати и паметни водоводни систем, који ће контролисати потрошњу воде и смањити је за 30%. Сиве и отпадне воде ће се пречишћавати и користити за заливање 20 органских башти које ће се простирати у свим деловима града. Постојаће и центар за рециклажу отпада. Изградња овог одрживог града је планирана у 4 фазе.до године. (Преузето са: Грађевинарство). Слични велики пројекти нових ЕКО градова, раде се и у Кореји (Songdo) и Кини (Tiandžin - на слици доле). Слика 12. Еколошки град будућности у Дубајиу

211 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Закривљен дизајн небодера у Берлину, под називом Green8, исплетен као фигура-8 облика, ће обухватити квадратних метара зеленог грађевинског простора и биће смештен у срцу Alekanderplatzа, великог јавног трга и саобраћајног средишта, у округу Mitte у Берлину. Слика 13. Green8 - закривљени еколошки небодер у Берлину У циљу стварања "одрживе заједнице" високе вредности, зграда је мешовите намене: вертикална башта са ефектом стаклене баште, пијаце, баште, воћњаци и фарме канцеларије и радионице корисника, старачки домови, дечији вртићи, базени и бар ресторани и хотели. У урбаним центрима, овакве вертикалне баште су извор хране заједница кроз примену вертикалне пољопривреде, са смањеним транспортним трошковима, као решење проблема несигурности хране широм света, због очекиваних климатских промена, повећања периода суша и поплава. Сличан револуционарни пројекат, вертикална стаклена башта структуре висине 54м се ради и у граду Linkoping, Шведска, која ће поред производње хране за цео град, бити и место за научна истраживања нове урбане пољопривреде. На острву Шри Ланка у Radžagiriji, предграђу главног града Kolomva, подиже се кула Clearpoint с 46 спратова који ће гледати на језеро Dijavana. Ово ће бити највиша вертикална шума коју је свет до сада видео, а биће комплетно завршена у другој половини године. Кула Clearpoint се сматра пиониром самоодрживих система на Шри Ланки. Циљ овог пројекта је да се градски стамбени живот унапреди и доведе у равнотежу с природом и околином. Слика 14. Кула Clearpoint се сматра пиониром самоодрживих система на Шри Ланки

212 204 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЗАКЉУЧАК Еколошки и енергетски исправна архитектура постаје тренд у архитектури техолошки најнапреднијих земаља. Технологије за то одавно постоје. Међутим, овакво грађење не би смело да остане на нивоу тренда, који дође и прође. Оно треба да постане (поново) основни концепт за грађење будућих објеката и градова. Архитектура као део огромног система људског деловања на природу, може одиграти своју важну улогу, поновним враћањем природи: Геометријске форме се могу смекшати покретним, живим формама зеленила, а грађевински елементи се њима заклонити или нагласити. Слој зеленила може потпуно или делимично да покрије зграду као крзнени огртач. Употребом зелених биљака могу да се обликују испусти, кружне структуре и друге занимљиве форме без компликованих грађевинских елемената. С обзиром на комплексност целог поступка заштите животне средине, као и на чињеницу да смо велики део природног потенцијала већ потрошили, потребно је искористити све новe техничкe могућности у изградњи објеката да се зеленило врати. Зелена архитектура и кровне баште су примери које морамо да прихватимо што пре, јер Природа је тиха и складна - њене свечане симфоније чујне су само пажљивом уху и оку. ЛИТЕРАТУРА [1] С. Крњетин, Градитељство и заштита животне редине, Прометеј, Нови Сад, [2] С. Стевовић, Д. Василски, Одржива архитектура, Задужбина Андрејевић, Београд, [3] Еколист, часопис за екологију, заштиту животне средине разв, бр.44, 2015, [4] A.N. Tetior, Ecosity, problems, solutions,, Moskva, 2006, ISBN (20, ) ( )

213 Примењена заштита и њени трендови - Златибор КВАРОВИ У НИСКОНАПОНСКИМ ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА И ЊИХОВА ДЕТЕКЦИЈА УПОТРЕБОМ САВРЕМЕНИХ ЗАШТИТНИХ КОМПОНЕНТИ Неџад Хаџиефендић, Немања Костић, Марко Давидовић Електротехнички факултет Универзитета у Београду Резиме У раду је представљена проблематика детекције кварова на нисконапонским електричним инсталацијама који се не могу открити прописаним периодичним верификацијама, нити их класичне заштитне компоненте могу препознати. Уз то, на местима настанка оваквих,,невидљивих кварова стварају се услови за настанак пожара. У првом делу рада су представљене класичне заштитне компоненте. Описано је како функционишу и какву заштиту обезбеђују, тј. од каквих кварова штите нисконапонске инсталације. У другом делу је објашњен значај употребе термовизијске камере у раном откривању лошег електричног контакта у нисконапонским електричним инсталацијама. Трећи део рада садржи опис савремене заштитне компоненте за рано откривање редног електричног лука. Како би се истакле предности савремених заштитних компоненти у односу на класичне компоненте (топљиви уметак, аутоматски прекидач, ФИД склопка...), дат је преглед најчешћих кварова у нисконапонским електричним инсталацијама и заштитних компоненти које представљају ефикасну заштиту од таквих кварова. Кључне речи: заштита од пожара, нисконапонске електричне инсталације, лош електрични контакт, редни електрични лук, термовизијска камера, AFDD уређај FAULTS IN LOW-VOLTAGE ELECTRICAL INSTALLATIONS AND THEIR DETECTION USING MODERN PROTECTIVE COMPONENTS Nedžad Hadžiefendić, Nemanja Kostić, Marko Davidović School of Electrical Engineering University of Belgrade Abstract - The paper deals with the problem of detecting faults in low-voltage electrical installations that cannot be detected by periodical verifications, nor identified by the classic protective components. In addition, conditions for fire can occur in places of origin of these,,invisible defects. The first part of the paper presents the classic protective components. Their functioning is described and types of fault they protect low-voltage installations from. The second part explains the importance of the use of thermal imaging cameras for early detection of poor electrical contacts in electrical installations. The third part contains a description of modern protective components for early detection of a series arc. In order to highlight advantages of modern protective components compared to the conventional ones (fuse, miniature circuit breaker, residual current device...), an overview of the most common faults in low-voltage electrical installations is given together with the protective components that represent effective protection against each of those. Keywords: fire protection, low-voltage electrical installations, poor electrical contact, series arc, thermal imager, AFDD device

214 206 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УВОД Сведоци смо да је најчешћи узрок пожара у стамбеним, јавним и пословним објектима квар настао на нисконапонским електричним инсталацијама. Такви пожари, који по правилу изазивају огромне материјалне штете, а често и људске жртве, спадају у групу пожара чије је настајање тешко предвидети. У европским земљама, у којима постоји статистика о узроцима пожара, утврђено је да су кварови на електричним инсталацијама узрочници 15 20% укупног броја пожара [1]. На основу статистичких података који се односе на период год., добијених од стране Управе за аналитику МУП-а РС, може се закључити да пожари на електричним инсталацијама у Републици Србији учествују у укупном броју пожара са око 25%. Места у нисконапонским инсталацијама на којима најчешће долази до појаве кварова су спојеви проводника на клемама у разводним таблама или у самим пријемницима електричне енергије, термичка и механичка оштећења изолације проводника, као и некоректно изведени или дотрајали контакти у утичницама, утикачима, продужним кабловима и прекидачима [2]. КЛАСИЧНЕ ЗАШТИТНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ КОМПОНЕНТЕ Улога заштитних електричних компоненти је да у појединим деловима електричних инсталација ограниче струју или напон, код кога одређују најмању или највећу дозвољену вредност. Све оне, осим топљивог осигурача, у свом саставу имају прекидач, који отварањем контакта прекида напајање места квара и одваја штићени део електричних инсталација од преосталог дела [3]. Топљиви осигурач Топљиви осигурач је једина заштитна компонента која превелику струју прекида самостално. То је постигнуто помоћу посебно конструисаног топљивог уметка. Код топљивог уметка се у затвореном простору, одвојеном од околине зидом израђеним од температурно постојане керамике, налази посебно обликован електропроводни део, чија је површинска густина струје значајно повећана у односу на ону која карактерише електропроводне делове изван њега. Због тога се тај део више загрева и достиже више температуре. Простор између керамичког зида и тог електропроводног дела испуњен је финозрнастим кварцним песком. Номинална струја топљивог уметка дефинисана је на сличан начин као и код пријемника и проводника, с том разликом што је овде гранична дозвољена температура одређена температуром топљења тог посебно израђеног електропроводног дела, а не издржљивошћу електроизолационог материјала. Ако би вредност струје кроз топљиви уметак постала већа од његове номиналне вредности, температура његовог електропроводног дела могла би да порасте изнад граничне вредности, услед чега би се тај део истопио, прекидајући ток струје.

215 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Биметални заштитни релеј Биметални заштитни релеј је израђен од биметалног споја образованог од метала различитих коефицијената дилатације, кроз који протиче струја која га загрева. Tај спој се утолико више извија уколико је већа достигнута температура, која зависи како од јачине струје, тако и од дужине њеног трајања. Поред врха споја који се извија поставља се полуга, чије се почетно растојање од споја може подешавати. Струја која после довољно дугог времена доведе до извијања споја управо за дужину почетног растојања представља номиналну струју биметалног релеја. Ако је извијање биметалног споја веће од почетног растојања, долази до померања полуге, које се преноси или на контакт прекидача (тзв. микро прекидача ), или на окидач затегнуте опруге у неком прекидачу. Извијање биметалног споја за дужину већу од почетног растојања може бити достигнуто при мањим струјама које трају дуже време, или при већим струјама које трају краће време, што значи да постоји временски зависна струјна карактеристика. Јасно је да се променом почетног растојања мења и вредност номиналне струје биметалног релеја, што омогућава његову примену као заштитне компоненте од преоптерећења. Прекострујни релеј Прекострујни релеј је заштитна компонента састављена од електромагнета и покретне полуге затегнуте опругом. Сила електромагнета, која је пропорционална струји кроз њега, повлачи полугу, а супротставља јој се сила опруге, која је пропорционална померају опруге учињеном при њеном затезању. Када надвлада сила електромагнета, доћи ће до тренутног помераја полуге. То значи да ће овај релеј имати временски независну струјну карактеристику. Пошто у релеју постоји могућност подешавања силе затезања опруге, до помераја полуге ће долазити при различитим струјама. И код прекострујног релеја се померај полуге може пренети на контакт микро прекидача или на окидач затегнуте опруге у неком прекидачу. Aутоматски и заштитни прекидач Аутоматски прекидач је прекидач са опругом који је компонован са биметалним и прекострујним релејом чије се номиналне струје не могу подешавати. Када се прекидачу са опругом додају ове компоненте чије се номиналне струје могу подешавати добија се заштитни прекидач. Они се састоје од једнополног, двополног или трополног прекидача са опругом затегнутом при његовом затварању. Њихове полуге делују на окидач опруге, која отвара контакте прекидача. Заштитни уређај диференцијалне струје (ЗУДС) За ову заштитну компоненту код нас је одомаћен назив ФИД склопка. На сл. 1 је дат изглед трофазног ЗУДС-а. ЗУДС треба трајно да поднесе струје мање од његове номиналне струје и да делује (искључи струјно коло) при појави диференцијалне струје (струје цурења ) веће од његове струје реаговања. Заштитни проводник води се директно ка пријемнику (без прикључивања на ЗУДС).

216 208 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 1 Физички изглед ЗУДС-а При нормалном функционисању инсталације, векторски (фазорски) збир струја у проводницима који су провучени кроз магнетско језгро ЗУДС-а једнак је нули. Ако настане квар нпр. спој фазног проводника и металног кућишта пријемника, нарушава се равнотежа струја (струја квара, која пролази кроз одговарајући фазни проводник, не враћа се кроз нулти проводник, него кроз заштитни проводник). Уколико је струја квара (земљоспоја) већа од струје реаговања ЗУДС-а, отварају се контакти прекидача и он прекида напајање дела електричне инсталације у коме је дошло до појаве квара. Више детаља о принципу рада ЗУДС-а можемо наћи у [4]. Веома чести кварови (лош електрични контакт или редни електрични лук) могу се јавити на било ком месту струјног кола од разводне табле до пријемника. Струја на месту ових кварова не може бити већа од струје оптерећења, јер је ограничена оптерећењем и импедансом електричног лука или лошег електричног контакта. Из кратког прегледа класичних заштитних компоненти може се закључити да оне не представљају ефикасну заштиту од појаве лошег електричног контакта или редног електричног лука. Јасно је да ни ЗУДС (ФИД склопка) не може да штити електричну инсталацију од редног електричног лука, јер његова појава не ремети равнотежу струја. ДЕТЕКЦИЈА ЛОШИХ КОНТАКАТА И РЕДНОГ ЕЛЕКТРИЧНОГ ЛУКА Детекција лошег електричног контакта Веома чести узроци пожара су прегревања настала услед лоших контаката. Временом на елементима електричне инсталације долази до микропомераја који доводе до слабљења контакта између проводника и прикључног елемента (папучице, стезаљке). На ослабљеним контактима може доћи до прегревања, чиме се формирају тзв. вреле тачке. Уколико температура вреле тачке премаши вредност трајно дозвољене температуре електричне изолације проводника, која зависи од типа изолације, долази до деградације њених својстава. Услед континуалног ослобађања топлоте временом може доћи до паљења електроизолације или околног запаљивог материјала. Важно је напоменути да вреле тачке не изазивају реаговање класичних заштитних компоненти. Уколико је на електричној инсталацији дошло до трајног преоптерећења проводника, појавиће се тзв. вреле линије, док у случају

217 Примењена заштита и њени трендови - Златибор преоптерећења електричних компоненти може доћи и до појаве тзв. врелих површина. Употребом термовизијске камере вреле тачке, линије и површине могу се на време детектовати. Преглед се врши под нормалним оптерећењем електричне инсталације, како би се активирале потенцијалне вреле тачке, линије или површине. У табели 1 су дате вредности максималних трајно дозвољених температура проводника или изолације у зависности од типа изолације (преузето из SRPS HD :2012[5]), које треба упоредити са температурама контаката измерених термовизијском камером. Уколико температура неке тачке премашује (или су блиске њима) одговарајућу температуру из табеле 1, она се проглашава врелом тачком, а препорука је да у што краћем временском року електричар отклони квар који је потенцијални узрок пожара. Табела 1 Највеће трајно дозвољене температуре за различите типове електричне изолације Тип изолације PVC-маса и природна гума Умрежени полиетилен и етил-пропилен Минерална (са PVC омотачем или металним плаштом када се каблови додирују) Минерална (са металним плаштом и када се каблови не додирују) Највећа дозвољена температура 70 о C на проводнику 90 о C на проводнику 70 о C на омотачу 105 о C на изолацији На месту где се између два проводна материјала појави лош електрични контакт после краћег или дужег временског периода, а у зависности од јачине струје, температуре споја и материјала који формирају електрични контакт, формираће се тзв. мост састављен од метала и металног оксида. На сл. 2 приказан је пример моста формираног на лошем контакту прекинутог бакарног проводника. Слика 2 Пример моста формираног на лошем контакту прекинутог бакарног проводника Проводни део моста приказаног на сл. 2 формиран је од смеше атома бакра и слоја Cu 2 O који има полупроводничка својства, док је непроводни део моста формиран од слабо проводног једињења CuO [6]. Протицање струје кроз повећану отпорност суженог проводног канала изазива повећање температуре до тачке топљења полупроводничког слоја Cu 2 O (око 1230 о C), када се на месту прекинутог проводног канала успоставља редни електрични лук. Он представља протицање струје кроз непотпуно јонизовану плазму насталу

218 210 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ударном јонизацијом гасова и пара. Чврст материјал врхова електрода преводи се, преко течне и гасовите фазе, у фазу непотпуно јонизоване плазме (температуре око 6000 о C). Редни eлектрични лук и могућност заштите од његове нежељене појаве Редни електрични лук се дешава на једном проводнику, а настаје услед исхабаности (истрошености) проводника у каблу, слабих спојева у утичници или утикачу, лошег контакта проводника са клемом у неком од уређаја, итд. Много више детаља о физичко-хемијским процесима настанка и развоја редног електричног лука дато је у [7]. Примери оштећења електричних компоненти (утикач, лустер клема, аутоматски прекидач и продужни кабл) до којих је дошло услед појаве редног електричног лука приказани су на сл. 3 [7]. Слика 3 Примери оштећених електроинсталационих компоненти услед горења редног ел. лука У следећем одељку je описан AFDD (Arc-Fault Detection Device), уређај који треба да обезбеди заштиту од појаве редног електричног лука, тј. да препозна јединствене карактеристике електричног лука и да после тога струјно коло у коме се појавио искључи са мрежног напајања. САВРЕМЕНЕ ЗАШТИТНЕ КОМПОНЕНТЕ ЗА ДЕТЕКЦИЈУ РЕДНОГ ЕЛЕКТРИЧНОГ ЛУКА AFDD (Siemens) намењен је систему 230 V, 50 Hz, са струјама до 16 А. Састоји се од AFD јединице и додатне заштитне компоненте (аутоматски прекидач (једнополни или двополни) или заштитни уређај диференцијалне струје) [8]. Ова комбинација обезбеђује заштиту од кратког споја, преоптерећења, пренапона и електричног лука (редног и паралелног), због чега је струјно коло у потпуности заштићено. На сл. 4 је приказан спољни изглед 5SM6 AFD јединице, која се комбинује или са аутоматским прекидачем или са заштитним уређајем диференцијалне струје (ФИД склопком).

219 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 4 Приказ заштитне 5SM6 AFDD компоненте (без и са једнополним аутоматским прекидачем прва и друга слика, односно без и са заштитним уређајем диференцијалне струје трећа и четврта слика) AFD јединица На сл. 5 је приказана принципска шема 5SM6 AFDD уређаја (комбинација AFD јединице и двополног аутоматског прекидача). Сви активни проводници у овом случају фазни и неутралан проводник пролазе кроз AFD јединицу. Фазни проводник пролази кроз два одвојена сензора: 1. струјни сензор за откривање нискофреквентних спектралних компоненти струјног сигнала, и 2. ВФ сензор за откривање високофреквентних спектралних компоненти струјног сигнала. Аналогна електроника припрема струјне сигнале за обраду у микроконтролеру, који помоћу одговарајућих алгоритама препознаје карактеристике које су својствене појављивању редног електричног лука. AFD јединица је механички спрегнутa са прекидачким механизмом двополног аутоматског прекидача, чијим се окидањем струјно коло у коме се појавио редни електрични лук искључује са мреже. Уколико је дошло до детекције редног електричног лука, после реаговања аутоматског прекидача, на предњој страни кућишта AFD јединице пали се и гаси жута LED лампица. Слика 5 Принципска (блок) шема AFDD уређаја (L фазни проводник, N неутрални проводник) Откривање редног електричног лука Алгоритам AFD-а на основу анализе нискофреквентних спектралних компоненти струјног сигнала закључује да ли је дошло до појаве редног електричног лука у струјном колу. Поред овог услова користи се допунски

220 212 Примењена заштита и њени трендови - Златибор критеријум који спречава лажно реаговање заштитног уређаја, а заснован је на анализи високофрекветног шума у струји пријемника у опсегу MHz [8]. Уколико су оба услова задовољена, микроконтролер шаље окидачки сигнал аутоматском прекидачу. Много више детаља о принципу рада и самотестирању AFD-a дато је у [7]. Да би се избегла искључења струјног кола у случајевима у којима није успостављен редни електрични лук, AFD јединица мора да направи разлику између струјног сигнала редног електричног лука и струјних сигнала који, на пример, потичу од нормалног рада колекторских мотора у коме се јављају варнице на четкицама колектора. Заштита од нежељеног окидања Поузданост деловања AFDD уређаја за детекцију редног електричног лука значајно је повећана анализом високофреквентних електричних шумова који настају како радом нелинеарних пријемника, тако и горењем редног електричног лука. На сл. 6 се могу видети значајне вредности електричног шума у струји нелинеарних пријемника у фреквентном опсегу MHz, док се у фреквентном опсегу MHz јавља само шум који потиче од струје редног електричног лука. АFD јединица управо скенирањем шума у овом опсегу (22 24 MHz) проверава допунски критеријум као потврду за појаву редног електричног лука. Слика 6 Позадински електрични шум нелинеарних пријемника и шум настао од редног електричног лука ПОРЕЂЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ЗАШТИТНИХ КОМПОНЕНТИ Када се говори о кваровима на електричним инсталацијама при којима се за време њиховог трајања успоставља електрични лук треба имати у виду могуће варијанте његовог појављивања. На сл. 7 су јасно приказане могућности његовог настанка било где на фазном и неутралном проводнику (изузетно, у случају квара, и на заштитном проводнику), као и између фазног и неутралног проводника, и фазног и заштитног проводника. Редни електрични лук обично настаје на месту неотклоњеног лошег контакта, док се паралелни

221 Примењена заштита и њени трендови - Златибор електрични лук најчешће јавља због дотрајалости и оштећења електричне изолације проводника. Сваки електрични лук може бити стабилан тј. непрекидан (трајан) или нестабилан прекидан (интермитентни). Слика 7 Редни и паралелни електрични лук у монофазном струјном колу (L фазни проводник, N неутрални проводник, PE заштитни проводник и LOAD оптерећење) Како би се упоредиле предности савремених заштитних компоненти (AFDD на европском тржишту) у односу на класичне компоненте (топљиви уметак, аутоматски прекидач, ФИД склопка...) у табели 2 је дат преглед свих могућих кварова у нисконапонским електричним инсталацијама и које заштитне компоненте могу да нас заштите од њих [9]. Редни број Табела 2 Преглед кварова и заштитних компоненти које их ефикасно детектују Врста квара у нисконапонским електричним инсталацијама Могућност детекције помоћу заштитне компоненте 1 Кратак спој (метални), фаза-фаза Аут. прекидач и топљ. уметак, AFDD 2 Кратак спој (метални), фаза-нула Аут. прекидач и топљ. уметак, AFDD 3 Преоптерећење Аут. прекидач, топљ. уметак, биметални заштитни релеј, AFDD Аут.прекидач и топљ. уметак (могу да 4 Кратак спој (метални), фазаизложени електропроводни део ефикасније у ТN него у ТТ систему одреагују недовољно брзо, најчешће заштите), ЗУДС (ФИД склопка), AFDD Кратак спој, фаза-изложени електропроводни део (преко стабилног паралелног ел. лука) Кратак спој, фаза-изложени електропроводни део (преко прекидног (интермитентног) паралелног ел. лука варничење Паралелан стабилан електрични лук (фаза-фаза) Паралелан стабилан електрични лук (фаза-нула) Аут. прекидач и топљ. уметак (могу да одреагују недовољно брзо, најчешће ефикасније у ТN него у ТТ систему заштите), ЗУДС (ФИД склопка), AFDD Аут. прекидач и топљ. уметак (мала је вероватноћа да уопште одреагују), ЗУДС (ФИД склопка) (већа је вероватноћа да ефикасно одреагује у ТN него у ТТ систему заштите), AFDD Аут. прекидач и топљ. уметак, AFDD Аут. прекидач и топљ. уметак, AFDD

222 214 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Паралелан прекидни (интермитентни) електрични лук (фаза-фаза) варничење Паралелан прекидни (интермитентни) електрични лук (фаза-нула) варничење Редни електрични лук стабилан (на фазном, неутралном или заштитном проводнику) Редни електрични лук нестабилан (на фазном, неутралном или заштитном проводнику) Аут. прекидач и топљ. уметак (мала вероватноћа да одреагују), AFDD Аут. прекидач и топљ. уметак (мала вероватноћа да одреагују), AFDD AFDD AFDD ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ Пошто прописаним периодичним верификацијама нисконапонских електричних инсталација лош контакт и његова последица редни електрични лук тешко могу да се открију, нити их класичне заштитне компоненте (аутоматски прекидач, топљиви уметак осигурача, ФИД склопка...) могу детектовати, треба размотрити обавезу увођења термовизијске контроле електричних инсталација у свим зградама и прописивање уградње уређаја сличних AFDD-у у разводне табле стамбених, пословних и јавних објеката. Такви објекти су, на пример, обданишта, школе, факултети, болнице, спортске хале, робне куће, биоскопи, позоришта итд. Уређаји слични AFDD-у представљају будућност у погледу заштите објеката од пожара, јер су у једном уређају интегрисане како заштите које имамо код класичних заштитних компоненти (преоптерећење, кратак спој...), тако и заштите од пренапона и редног и паралелног електричног лука. Додатно финансијско улагање за инсталирање AFDD уређаја (цена појединачног уређаја на тржишту данас износи око 100 ) може се у сваком случају сматрати оправданим. ЗАХВАЛНОСТ Представљени резултати су добијени истраживањима која су спроведена у оквиру пројекта ТР финансираног од стране Министарствa просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. ЛИТЕРАТУРА [1] М. Давидовић, Н. Хаџиефендић, Ј. Трифуновић, Опасност од настанка пожара услед коришћења електроинсталационих компоненти лошег квалитета продужни каблови, Безбедност, 1 (2013), стр [2] Н. Хаџиефендић, З. Радаковић, Ј. Трифуновић, Д. Вићовић, Електричне инсталације чест узрок пожара, Прво саветовање Садашњост и будућност безбедности од пожара, Зборник радова, 2008, Београд,

223 Примењена заштита и њени трендови - Златибор [3] Н. Хаџиефендић, Штетни ефекти појаве редног електричног лука у нисконапонским електричним инсталацијама, Магистарски рад (2002), Електротехнички факултет Универзитета у Београду. [4] М. Костић, Теорија и пракса пројектовања електричних инсталација, треће проширено издање, Академска мисао, 2014, стр [5] SRPS HD :2012 Електричне инсталације ниског напона Део 5-52: Избор и постављање електричне опреме Електрични развод, Институт за стандардизацију Србије, Београд, 2012 [6] J. Shea, Conditions for Series Arcing Phenomena in PVC Wiring, IEEE Transactions on Components and Packaging Technologies, 30 (2007), [7] И. Зарев, Н. Хаџиефендић, Откривање редног електричног лука у нисконапонским електричним инсталацијама употребом савремених заштитних компоненти, Техника, 69 (2014), [8] ( ) [9] Н. Хаџиефендић, A. Таталовић, М. Давидовић, В. Вукајловић, Ј. Трифуновић, Могућност унапређења заштите објеката од пожара инсталирањем компоненти за детекцију редног електричног лука, Зборник радова III саветовања у области заштите од пожара, 2013, Београд,

224 216 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПРЕВЕНЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ БЕЗБЕДНОШЋУ И ЗДРАВЉЕМ НА РАДУ Симо Косић Агенција за безбедност и здравље на раду СИМОК, Београд Резиме Позитиван утицај увођења система управљања безбедношћу и здрављем на раду (ОСХ) на нивоу организације непосредно утиче на смањење опасности и ризика и на повећање продуктивности, што је до сада признато од стране влада, послодаваца и запослених. Ове смернице о области безбедности и заштите здравља на раду у виду система управљања су развили Међународна организација рада (ИЛО) у складу са међународно прихваћеним принципима што је дефинисано ИЛО као трипартитни процесни приступ. Овај трипартитни приступ нуди снагу, флексибилност и одговарајућу основу за развој одрживе безбедносне културе у организацији. МОР је стога развила добровољне смернице о Систему управљања заштите на раду који одражавају ИЛО вредности и инструменте од значаја за заштиту безбедности и здравља запослених. Кључне речи: Међународна организација рада (ИЛО); развој одрживе безбедносне културе; добровољне смернице; PREVENTION AND OCCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY MANAGEMENT Simo Kosic Occupational Health and Safety Agency SIMOK Abstract The positive impact of introducing occupational safety and health (OSH) management systems at the organization level, both on the reduction of hazards and risks and on productivity, is now recognized by governments, employers and workers. These guidelines on OSH management systems have been developed by the International Labour Organization (ILO) according to internationally agreed principles defined by the ILO s tripartite constituents. This tripartite approach provides the strength, flexibility and appropriate basis for the development of a sustainable safety culture in the organization. The ILO has therefore developed voluntary guidelines on OSH management systems which reflect ILO values and instruments relevant to the protection of workers safety and health. Keywords: International Labour Organization (ILO); sustainable safety culture in the organization; voluntary guidelines on OSH management systems. УВОД Безбедност и здравље на раду (БЗР) представља значајну област у земљама Европе као и многим државама широм света, која у окврима реалзације већ успостављених система има трајан ефекат као средство за превенцију професионалних повреда и болести у вези са радом. Такви системи, када су дизајнирани у складу са прописаним захтевима и смерницама делују хумано у оквирима организације рада и радне околине те на тај начин, поред тога што служе најбољем интересу запослених, у великој мери

225 Примењена заштита и њени трендови - Златибор доприносе економском успеху организације. Уважавајући значај успостављања системских решавања БЗР (холистички приступ) Међународна организација рада (МОР) препоручује Смернице за добровољно увођење менаџмента система управљања БЗР, као противтежа стандардизацији. Сви фактори садржани у Смерницама промовишу њихово прихватање и ширење. Добро управљање БЗР подразумева обично избор и системску примену низа најбољих пракси спроведених на основу опште признатих или одабраних претпоставки из постојеће колекције мера и средстава којима се елиминишу или своде на најмању могућу меру повреде или болести на раду запослених. Имплементацијом Система управљања БЗР у организацију рада и технолошки процес послодавац остварује позитиван утицај увођења система управљања уопште, што се одражава кроз: Смањење трошкова и повећање продуктивности, Мотивацију запослених, Транспарентност и ефикасност, Правну сигурност, Смањење опасности и ризика на раду. Уважавајући овакав приступ системског и аналитичог решавања ове проблематике Законом о безбедности и здрављу на раду, уведене су дефиниције превенције и превентивних мера, које гласе: Превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се предузимање планира (системски приступ) на свим нивоима рада код послодавца, ради спречавања повређивања или оштећења здравља запослених. Превенција јесте процес обезбеђивања мера на радном месту и у радној околини код послодавца (претпоставка увођењем системског и аналитичког приступа) у циљу спречавања или смањења ризика на раду. У тексту Закона посебно се наглашава да су ''Превентивне мере'' све мере које је послодавац дужан да обезбеди приликом организовања рада и радног процеса пре почетка рада запосленог, у току рада као и код сваке измене технолошког или радног процеса, избором радних и производних метода којима се обезбеђује највећа могућа безбедност и заштита здравља запосленог, заснована на примени прописа у области безбедности и здравља на раду, радног права, техничких прописа и стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада, здравственог и пензијског и инвалидског осигурања и др.. Да би остварили примену наведених претпоставки морамо приступити решавању постављеног циља на систематичан и аналитички начин. Ова дефиниција заснована је на одредби члана 3. тачка (д) Директиве Савета 89/391/ЕЕЗ о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља на раду по којој ''превенција'' подразумева предузимање или планирање свих корака или мера на свим нивоима рада код послодавца са циљем спречавања професионалних ризика, као на другим документима ЕУ (члан 3. Европске социјалне повеље ''првенствени циљ политике јесте унапређење безбедности и здравља на послу и превенција незгода и повреда

226 218 Примењена заштита и њени трендови - Златибор које се могу догодити на радном месту, нарочито путем смањења ризика који су својствени радном окружењу'' Појам превенције, као процес обезбеђивања мера на радном месту и у радној околини код послодавца у циљу спречавања или смањења ризика на раду, који обухвата све превентивне мере које су као појам дефинисане у тачки 5) овог члана, а чланом 7. овог Закна је утврђено у којим поступцима се обезбеђују ове мере. Слично наведеном организације треба да се придржавају принципа Конвенције, 2006 (No.187), МОР-а о промотивном оквиру за безбедност и здравље, која је уведена да промовише континуирано побољшање безбедности и здравља, спречи повреде и болести на раду. Овај приступ примене превенције кроз успостављање система управљања БЗР подржава значај и важност, као и одговарајућу флексибилност правног основа за развој одрживе безбедносне културе превенције у организацији. Практичне препоруке су намењене за општу употребу од стране свих оних који имају одговорност за безбедност и здравствени менаџмент у предузећу, односно организацији и оне нису правно обавезујуће. Оне немају за циљ да замене националне законе, прописе или прихваћене стандарде, већ имају улогу да потпомогму њихову примену на холистички начин. Њихова примена не захтева сертификат. Послодавац је одговоран за БЗР и има обавезу да организује БЗР у својој организацији. Имплементација Система за управљање БЗР је један користан приступ у испуњавању те дужности. МОР је дизајнирао ове смернице као практично средство за помоћ организацијама и надлежним институцијама као средство за постизање континуираног побољшања БЗР и перформанси којима се она остварује (Гуиделинес он оццупатионал сафетy анд хеалтх манагемент сyстемс ИЛО-ОСХ 2001). Улога система управљања БЗР у организацији Полазна основа за успостављање система управљања БЗР је предпоставка да је организације већ имају добро организоване послове БЗР и да има одговарајућа акта и процедуре у складу са захтевима из Закона о БЗР, како би се дефинисао систем управљања. Основни циљ увођења система управљања БЗР је да се оснаже и унапреде људски перформансе везане за праве, обавезе и одговорности, поготово организатора, у области безбедности и здравља на раду у организацији. Послодавац би требало да покаже снажно вођство и посвећеност безбедности и здрављу на раду својих запослених, да предузме одговарајуће активности у организацији и да у вези са тим направити одговарајуће аранжмане за уређивање Система управљања БЗР. Систем треба да садржи основне елементе од политике, организовања, планирања и имплементације, евалуације и акције за побољшање. Овај документ треба да помогне организаторима рада у предузећу тако што ће: Нагласити кључне факторе за управљање БЗР у својој организацији, и исте ускладити са осталим пословним процесима у укупном управљању пословања (укупна пословна политика); Навести кључне политике БЗР и како их спровести ;

227 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Пружити подршку и дати практичне савете за управљање БЗР, што ће омогућити организаторима (менаџерима) да воде своје тимове; Детаљно објаснити како да се изборе са својим одговорностима према запосленим и како да спроводе одговорност за примену безбедносних мера и сл. Посебно у процесу управљања БЗР треба обратити пажњу на средњи менаџмент који обухвата именована лица средњег нивоа управљања, као што су: вође тимова, секција, лидери, супервизори, тренери, итд. који су кључни као лица у оквиру предузећа и могу представљати критичну масу за успех пословања.. Претпоставка да предузећа већ имају дефинисане обавезе утврђене Законом о БЗР којим уређују здравље, безбедност и добробит њихових запослених, процењују ризике на радним местима и у радној околини у односу на радне активности, идентификују приоритете и онда прописују одговарајуће мере контроле и акције за ублажавање-смањење или отклањање ризика. То се обично постиже кроз формалне контроле БЗР од стране организоване службе или појединаца. Међутим, успостављањем Система управљања БЗР исти треба да буде саставни део културе организације, са њеним вредностима и стандардима перформанси, који омогућава планирање, организовање, контролу и њихово праћење. Циљ успостављања система БЗР Општи циљ је да се обезбеди континуирани и одрживи напредак у БЗР са перформансама које припадају том систему. Да би се постигао баланс између постављеног система, уређенг у складу са прописаним захтевима и захтевима понашања запослених утврђеним Политиком БЗР у предузећу неопходно је системом уредити одговарајуће аранжмане да се све стави на једно место, односно да се окупе сви основни елементи захтеваног система, чиме се обезбеђује успешно сагледавање и управљање. Чињеница је да и циклична контрола и праћење система мора да резултира у Плану који обавезно садржи и континуирана побољшања. У овом раду наглашавају се само неки од елемената који морају да буду обухваћени Системом. Тако, примера ради, организације битребало да састављају: Планове са увођењем одговарајућих политика и процедура; Поступке да ли је извршено идентификовање ризика и спровођење мера контроле; Провере перформанси БЗР путем праћења и мерења и др.. Упоређење са захтевима из Закона и анализу, односно преглед напретка увођењем побољшања, и др. Послодавац би требао да у консултацији са запосленима или њиховим представницима усвоји Политику БЗР у писаном облику, која би требало да: буде специфична за свако предузеће у зависности од величине иприроде активности које обавља (усклађеност са важећим националним законима и прописима, колективним уговорима);

228 220 Примењена заштита и њени трендови - Златибор буде концизна, јасно написана, датирана са обавезама, одобрена од стране послодавца и сл.; са истом морају да буду упознати сви запослени и мора бити доступна на сваком рандом месту; мора да буде остварљива и подобна за предузеће које усваја политику; по могућности или потреби сатвљена на увид експертима за БЗР; тако уређена да је усмерена на спровођење основних принципа БЗР, у циљу спречавања повреда, професионалних болести и опасних појава (инцидената); тако уређена да се у свим критичним ситуацијама обезбеди консултација и учешће запослених; састављена на начин да садржи континуално побољшање перформанси БЗР система. Избор индикатора перформанси треба да буде у складу са величином и природом активности организације и циљева БЗР; опредељења у смислу да Систем БЗР буде компатибилан са постојећим (интегрисаним) системом управљања у предузећу, У том смислу систем БЗР требало би да буде саставни део технолошког или радног процеса; тако конципиран да запослени буду кључни елементи Система управљања БЗР. Послодавац би ребао да обезбеди да запослени и њихови представници за БЗР буду информисани и обучени са свим аспектима, нарочито везаним за њихова радна места и специфичностима којима се остварује примена мера за БЗР, укључујући и хитне ангажмане везане са њиховим радом; садржи политику одговорности, нарочито везано за послодавца, руководства и све остале, са обавезама за имплементацију и развој Система БЗР, обавезне комуникације у вези са тим. Одговорност и овлашћења за праћење на различитим нивоима у управљању као структура треба издвојити; активно праћење треба да садржи елементе потребне да се Систем одвија проактивно и треба да садржи праћење остваривања конкретних планова, утврђених критеријума и учинка везано за циљеве, систематску контрола над радом система (нарочито везано за радни и помоћни простор - просторије, постројења и опрему). садржи обавезан надзор у вези спровођења и имплементације система и сл. са циљем да се утврди у којој мери се спроводи политика БЗР. Надзор укључује и мониторинг, а не само елементарну контролу и увид у евиденцију са повратним информацијама и сл. Повратне информације о перформансама, ризицима и предузетим мера, да ли су мере коректне или са предлорима за корективне мере; процедуре за праћење, мерење и снимање перформанси БЗР са основама које треба развијати и периодично ревидирати. Одговорности и овлашћења за праћење на различитим нивоима у управљању; Приказани оквир система свакако није потпун, али може користити у примени прихваћених принципа доброг управљања и добре праксе за примену

229 Примењена заштита и њени трендови - Златибор у већини система БЗР, нарочито у малим и средњим предузећима, који помаже промоцији усвајања и развоја приступа најбоље праксе, и сл.. Поред економске користи, везано за БЗР, успостављање сиситема управљања могу имати користи од смањења трошкова и повећања ангажмана запослених, а запослени могу бити изложени смањеним нивоима ризика, што свакако доводи до смањења повреда на раду и професионалних болести, односно до повећања репутације предузећа и остваривања његовог пословног угледа. Принципи који се примењују у поступцима успостављања система управљања БЗР, захтевају претпоставке којима се обезбеђује функционисање система, као нпр.: Лидерство и посвећеност; Способности у вези идентификације опасности и процене ризика; Посвећеност циљевима БЗР-а; Циљу успостављања безбедног система; Користи од примене БЗР у технологији; Контрола и побољшање квалификације и знања свог запосленог; Потреба инвестирања у знање и мотивцију својих запослених. Лидерство и посвећеност Лидери у организацији треба да се баве стандардима и управљањем везано за БЗР као и управљањем ризика, као веома важним аспектима сваке организације, што подразумева праћење перформанси према прописаним стандардима који покривају политику предузећа, прописане процедуре, обучавање за БЗР, надлежности и др. чиме се обезбеђује постизање потребног нивоа БЗР, односно стандардних перформанси. Све наведено мора бити подржано и доследно примењено од стране запослених, што је у принципу и видљиво непосредно на радним местима и у радној околини. Укључивање запослених може се постићи преко представника запослених, одбора и сл. Виши менаџмент треба да буде одговоран за руковођење БЗР, тако да унапређивање и побољшање треба у принципу да креће са врха, јер су њима приступачни сви подаци везани за осавремењивање или унапређивање БЗР на вишем нивоу. Неопходно је успоставити и неговати ефикасне комуникације које сви разумеју и то на свим нивоима, што обезбеђује јасно дефинисане и документоване одговорности, као и њихово ефикасно праћење. Повећање свести о проблемима и њиховог решавања се огледа развојем праксе управљања укључивањем организационог, људског фактора и понашања запослених. Идентификације опасности и ризици Посвећеност примени принципа превенције ризика од повреда и професионалних болести заснованих на примени промовисаних и прописаних правила од лидера се очекује и захтева да на свим нивоима организације и радних активности у организацији спроводе усвојену политику БЗР, којом се остварује добробит на раду, односно добром пословном политиком примењују мере добре праксе (култура лидерства). Лидери доносе одлуке о бројним

230 222 Примењена заштита и њени трендови - Златибор питањима на радном месту или у целини, у оквиру процедуралних правила, тако да добра пословна политика омогућава добре (безбедне) радне праксе. Ради тога треба да постоји прописани систем за идентификацију и процену ризика за сва радна места и радне околине, са захтевом за праћење и спровођење контрола предузетих мера (акт о процени ризика). Независно истраживање заједно са разумевањем потенцијалних ризика у било којој организацији (предузећу) условљено технолошким или радним процесом, претпоставља идентификацију-препознавање бројних ризика везано за односне процесе или активности, који су од кључног значаја у решавању проблематике. Треба имати у виду чињенице да се бројни ризици мењају у току извођења радних активности или радног процеса, тако да се и ризици континуално мењају што потврђује чињеницу да и систем управљања БЗР има карактер динамичких промена у одређеном времену, односно да је тај систем подложан корекцијама. Виши менаџмент треба да води рачуна о овим променама. Виши менаџмент мора бити упознат са оваквим обавезама, са ефикасним процедурама постављеним на одговарајућим местима, како би помогли да се у организацији извођења активности постигли промовисани циљеви и политика БЗР. Све напред наведено може се остварити само ако организација (предузеће) располаже са компетентним и обученим запосленим (стручним кадровима) који су у систему задужени за решавање ове проблематике, одговарајућим ресурсима у погледу опреме и подршке. Ефикасне комуникације између свих субјеката у процесу рада од суштинског је значаја, што мора бити дефинисано и потврђено системом управљања БЗР за све нивое управљања и потврђено бројним инстрикцијама, нарочито за кључне и опасне радне активности или радне поступке. Мере и принципи усвојени у систему управљања БЗР треба да важе за све запослене и сва друга лица присутна у радном процесу у циљу ефикасне и ефективне примене мера којима се спречавају повреде или професионалне болести на раду. Да би остварили наведено неопходно је утврдити и мере за непоштовање промовисаних принципа, ради чега треба неговати културу превенције и њену ефикасност која се успоставља системом управљања БЗР. Посвећеност циљевима БЗР-а Организатори (менаџери) који су компетентни и одређени у систему БЗР као лидери, треба да покажу способност у широком спектру дисциплина које покривају техничка знања, знања природних наука, финансијске, оперативне пословне, управљачке и др. вештине у систему БЗР. Није препоручљиво мешање компетенција што може довести до сметњи у спровођењу мера за БЗР и препознавању перформанси којима се те мере остварују. За остваривање циља у смислу успостављања безбедног система, вема је важно да се спроведе одговарајућа обука, промовишу савети, упутства, инструкције и други разни начини подршке средњег менаџмента који носи производњу, снабдевеност неопходним средствима и сл., јер они су одговорни

231 Примењена заштита и њени трендови - Златибор за спровођење оперативних активности везано за управљање и процедуре које проистичу из укупне политике предузећа.везано за напред наведено у програмима оспособљавања за безбедан и здрав рад, треба оставити обавезу обављања благовременог практичног оспособљавања (тренинга), како би се избегле празнине у спровођењу ових обавеза. Надлежност и компетенција у области БЗР значи да организатори (менаџери) треба да поседују квалификације, знања, позитиван став и искуство, који су одговарајући у складу са њиховим обавезама у току руковођења и управљања. Оспособљавање за безбедан рад Организатори (менаџери) морају бити обучени из области БЗР, нарочито са кључним опасностима и штетностима везаним за радна места и процесе рада где руководе, сразмерно нивоу одговорности и захтевима радних места која покривају као лидери. Поред БЗР менаџери треба да буду обучени и у области вештине комуникација са запосленим којим руководи са непосредно подређенима. Значи, менаџери морају да буду упознати са процедурама за управљање радовима у оквиру својих области рада, нарочито ако се користе за активности где имамо већи ризик. Зато менаџери морају бити свесни сваког утицаја на здравље, безбедност и благостање својих запослених. Ови проблеми могу бити решени кроз дизајн радних места и процедуре увођењем безбедносних правила којима се обезбеђује ефикасно управљање ризицима у односном предузећу или општих правила. Они чине темељ свеобухватног система управљања безбедношћу и омогућавају безбедан систем рада, у смислу спречавања ризика у индустрији. Сет генеричких правила безбедности тако осигурава неопходне контроле манаџменту и омогућавају стално унапређење система. Формалне процедуре, одобрене и уведене након одговарајуће процене ризика пружају заједнички оквир за сарадњу, комуникације и контролу запослених и лидера- менаџера, и пружају оперативне смернице тако да запослени безбедно раде уз смањени ризик од повреда везано за себе и друге запослене присутне у рандом процесу. Због варијација у радном окружењу и могућности непредвиђених опасности и догађаја, процедуре које уређују тежу или сложенију проблематику морају бити потврђене од стране менаџера у пољу оперативног окружењу да би се осигурало да су одговарајуће и довољне у свим околностима. Манаџмент систем Успостављање манаџмента система постиже се кроз увођење и примену система управљања квалитетом (ИСО 9001:2008), заштите животне средине (ИСО 14001) и аспекта безбедности и здравља на раду (ИСО 18001:2007), како би се осигурало да одговарајуће предузеће обезбеди усаглашеност са и одржава договорених стандарда рада. Даље контрола се постиже кроз препознавање и поштовање међународних стандарда захтева (ISO, CEN, CENELEK). Ови стандарди су предмет континуиране ревизије и организације морају одржавати стање у складу са новим достигнућима у овој области. Смернице МОР-а (ILO-OSH 2001) о успостављању Система безбедности и здравља на раду, компатибилан је модел са менаџмент системом

232 224 Примењена заштита и њени трендови - Златибор управљања БЗР Упутства за примену ОХСАС 18001, међутим модел успостављен у складу са МОР-овим моделом даје потпуна јасан и недвосмислено поуздан процес-систем који у свему обухвата примену Конвенција бр.155 и бр.161, као и других конвенција, што је условљено врстом послова или технолошким процесом, односно радним активностима. Посебно у нашим условима Смернице МОР-а у потпуности обухватају и кључне елементе БЗР, који проистичу из ЗАКЉУЧАК Квалитет ових Смерница је у томе што модел подржава флексибилан облик управљања интегрисан у други општи систем управљања предузећем. Наиме, безбедност и здравље обухвата проблеме који се првобитно доживљавају као претежно техничких проблеми и који захтевају техничка решења. Касније, организациона питања су препозната као веома важна, и на крају људски фактор, понашања и организациона питања културе су такође препознати и идентификовани у решавању питања БЗР. Повећање свести о проблематици и решавању БЗР, односно њеном управљању на систематичан начин решено је увуђењем Смерница које се огледа у као примена добре прексе-људског фактора и понашања, превенције и културе превенције повреда на раду и професиоалних болести. Данас је широко признато да су сви ови фактори важни и управљање БЗР захтева интегрални приступ. Применом препорученог модела и успостављањем Система управљања БЗР у складу са смерницама МОР-а послодавци би требало да препознају њихов позитиван утицај у односу на продуктивност, на смањење повређивања и професионалних болести, а тиме и на финансијске ефекте кроз смањење ризика и побољшања безбедности и здравља на раду за своје запослене. Систем управљања постављен у складу са Смерницама МОР-а (МОР-ОСХ 2001), ће свакако помоћи послодавцима и запосленима да побољшају своје перформансе везане за безбедност и здравље на раду. Циљ овог рада је да помогне послодавцима и стручним сарадницима за БЗР у дизајнирању система, којим ће се у знатној мери промовисати култура рада и култура превенције повреда на раду и професионалних болести. ЛИТЕРАТУРА: [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр. 101/05); [2] Guidelines on occupational safety and health management systems ILO-OSH 2001; [3] Audit Matrix for the ILO Guidelines on Occupational Safety and Health Management System, 2013 (SafeWork, ILO Geneva); [4] Директива Савета 89/391/ЕЕЗ о минимуму захтева за безбедност и заштиту здравља на радном месту.

233 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ОДРЖАВАЊЕ И ПРЕГЛЕД ЛИЧНЕ ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ РУКАВИЦЕ Милица Таушановић, Добривоје Станојевић "ЕПС Дистрибуција " д.о.о. Београд Резиме У овом раду ће се дати приказ метода одржавања личне заштитне опреме, на пример рукавица, које се користе за време извођења радова на одржавању или при отклањању кварова на дистрибутивној електроенергетској мрежи. Кључне речи лична заштитна опрема, рукавице, систем безбедности и здравља на раду, документи MAINTENANCE AND REVIEW OF PERSONAL PROTECTIVE EQUIPMENT GLOVES Milica Tusanovic, Dobrivoje Stanojevic Power Distribution Belgrade Аbstract In this work will provide a review of methods of maintenance of personal protective equipment such as gloves, used during performing maintenance or troubleshoot faults on the distribution power network Keywords Personal protective equipment, gloves, health and safety system at work, the documents УВОД Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду и у радној околини, којима се у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обољења и обољења у вези са радом, избегавају неприхватљиви ризици и штете и стварају претпоставке за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених («добробит на раду»). Лична заштитна средства и заштитна опрема морају имати одговарајући атест и/или уверење којим се портврђује да су изграђена прма важећим стандардима и прописима. Пре сваке упоребе траба да се изврши визуелни преглед. Оштећени елементи се не смеју користити и као такви се одмах требају одложити. Из тих разлога складиште се у подесним и сувим просторијама у којима нису изложени штетним утицајима околине. Приликом транспорта до места рада треба да буду у својим торбама, фолијама или кесама и да притом имају своје одређено место у специјализованим возилима. Заштитне рукавице као и изолационе гумене рукавице, заједно са обућом и радним оделом спадају у основна срества заштите радника при раду. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ Неопходне превентивне мере које се утврђују ради спречавања, отклањања или смањења ризика у поступцима између осталог је обезбеђивање

234 226 Примењена заштита и њени трендови - Златибор средстава и опреме за личну заштиту на раду и њихово одржавање у исправном стању. За сваку врсту рада као што је рад на висини, наограниченој висини, под напоном, у близини напона, са запаљивим, агресивним и токсичним материјам, као и за тежак физички рад неопходно је ношење заштитних рукавица. За сваки од поменутих врста радова постоје одговарајуће рукавице. ВРСТЕ, ТИПОВИ, КЛАСЕ И КАТЕГОРИЈЕ РУКАВИЦА У зависности од врста рада постоје више врста рукавица за рад и то: кожне рукавице - Заштитне рукавице се производе од коже као природног материјала. При раду кожа обезбеђује максимални осећај уз истовремено пружање заштите. Према дебљини и обради коже рукавице имају различита својства у погледу отпорности на абразију, пробијање, просецање, влагу као и температуру. заштитне рукавице од пвц и латекса - Мочене целе у ПВЦ, латеx, нитрил, дужине од 23 до 60 cm. Отпорне на киселине и базе користе се у индустрији погодене за рад са хемикалијама и киселинама. Погодне су за рад са нафтом и нафтним дериватима. текстилне рукавице - Најлон/памук. Погодне за зиму и ношење испод ПВЦ и нитрилних рукавица Рукавице се користе у индустрији погодне су у зимским условима за ношење испод ПВЦ рукавица Величина:8, 10 рукавице отпорне на просецања - Одлична заштита од просецања, кидања, абразије и врућих предмета комбиноване рукавице - Комбиноване рукавице се по својој природи производе углавном са кожном дланом и кожном сигурносном манжетном. Висока економичност ових заштитних рукавица се огледа у изради надланице од различитих врста материјала који пружају адекватну заштиту. електроизолационе рукавице - Рукавица специјално дизајнирана да штити од рада са или у близини напона. Морају бити дизајниране у складу са Стандардима IEC i EN Поред ове поделе гумене рукавице се могу поделити на две главне групе: 1. Рукавице са високим диелектричним перформансама, а ако се користе заједно са кожним рукавицама поседују и механичку заштиту. 2. Рукавице са механичкимособинама које пружају 100 % заштиту од кидања и као такве елиминишу потребу за додатним рукавицама. Поред овога постоје и такозване рукавице у ергономском облику, који је погодан за сваки облик шаке и које су мекане, гипке и омогућују добру водоотпорност. Bi-color рукавице на класи 1/2/3/4 омогућују рукавицама отпорност на прекомерно хабање, кидање, цепање и остале механичке перформансе које би могле да промене диелектрична својства рукавица. Изолационе рукавице без механичке заштите се користе заједно са кожним рукавицама, док се рукавице са механичком заштитом користе без кожних рукавица.

235 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ASTM изолационе гумене рукавице пружају потпуну заштиту при раду са или у близини напона. Ове рукавице треба да су у складу са ASTM Стандардом (ASTM D120). Рубови ових рукавица мора да су заобљени. Подрукавице су обично памучне и користе се испод гумених заштитних рукавица. У том случају се има најбољи однос хигијене и удобности. Изолационе рукавице увек треба бирати према класи у односу на ниво напона за које ће се користити. Табела 1 Класе рукавица Klasa DC DC V eff 750 V V eff V V eff V V eff V V eff V V eff V Постоји и подела по категорији: A- за рад са киселином, H за рад са уљем, Z за рад са ваздухом (озоном), R погодне за рад а све три материје и C за рад на високим температурама. СИМБОЛИ И ОЗНАКЕ Заштитне рукавице се појединачно тестирају и обавезно се испоручују у пластичним навлакама. Ради лакшег разврставања на основу потреба рада морају на себи поред декларације садржати и симболе (слика 1). Погодне за рад под напоном, према Стандарду IEC i EN Испитана на додатна механичка својства Пружају већи конфор и хигијену при раду Слика 1 симболи који су обавезни на свим рукавицама Поред ових основних симбола рукавице на себи морају да имају следеће ознаке: месец и година производње, продукциони код, ознаку класе односно категорије, величине, CE маркицу са нортификационим бројем, референцу IEC стандарда, лого произвођача, простор за обележавање првог датума употребе и датума испитивања и ознаку напонског нивоа за рад.

236 228 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ИНСПЕКЦИЈА И СКЛАДИШТЕЊЕ ИЗОЛАЦИОНИХ РУКАВИЦА Пре и након употребе све изолационе рукавице морају бити уредно визуелно прегледане. Поред овога постоје и разне врсте тестова у зависности од врсте, класе и категорије рукавица. За класу 0 и 00, тестови се састоје од надувавања ваздухом и визуелног прегледа, док се диелектрички тест ради само на захтев корисника односно власника рукавица. За класе 1, 2, 3 и 4 тестирање се обавезно врши на сваких шест месеци у случају да су складиштене. За нормално коришћене рукавице тестирање се врши на 30 до 90 дана. Препоручује се у унутрашњи преглед саме рукавице. ASTM изолационе гумене рукавице због боље заштите захтевају оштрија и чесћа механичка испитивања. Кожне рукавице се испитују и на механичка и на електрична својства. Изолационе рукавице које нису у употреби морају се складиштити у оригиналном паковању, даље од извора топлоте. Најбоље је да се чувају при температури од 10 до 21 C. Пре сваке употребе поред визуелног прегледа требало би обавезно извршити пнеумадски тест сваке рукавице понаособ. Он се састоји од надувавања спеијалном пумпом и потапањем сваке рукавице. Сваки запослени, коме је у опису радног места и на основу Акта о процени ризика на радном месту и у околини, задужује се за лична заштитна срества за рад (рукавице). Дужан је да се брине и одржава их у исправном стању, као и да пре и након употребе их провери на начине описане овим радом. Њихов гупитак мора да пријави. Право на нове рукавице радник има на сваке две до три године и тада добија нов комплет. ЗАКЉУЧАК У овом раду се види да је добра обука запослених из области безбедности и здравља на раду, исправна, атестирана и адекватна лична срества за рад су предуслов за добру радну ефикасност. Да би се спровела у дело било каква операција, поред обуке свих запослених, ЕПС - Дистрибуција д.о.о. Београд посвећује велику пажњу и тежи ка сталном унапређењу и набавци што квалитетнијих срестава за рад. Увођењем Сертификата система SРPS OHSAS 18001:2008, ЕПС - Дистрибуција д.о.о. Београд је у обавези да због заштите својих запослених, а самим тим и целокупне електроенергетске мреже која је у њеној надлежности набави што квалитетнију личну заштитну опрему. ЛИТЕРАТУРА [1] Ксенија Барон, Лука Радић, Безбедност и здравље на раду на електроенергетским објектима, са освртом на европске норме, [2] SRPS N.B4.052:1988 Алати и опрема за рад под напоном Ручни алат за рад под напоном до 1000 V a.c и 1500 V d.c. [3] IEC 60903:2014 live working Gloves of insulating material [4] Акт о процени ризика на радном месту и у околини, ЕДБ, 2008

237 Примењена заштита и њени трендови - Златибор РАЗВОЈ РЕГУЛАТИВЕ ИЗ ОБЛАСТИ КОНТРОЛЕ ОПАСНЕ ЕНЕРГИЈЕ - ЗАКЉУЧАВАЊЕ/ОБЕЛЕЖАВАЊЕ Бојан Бијелић, Иван Крстић, Аца Божилов Факултет заштите на раду у Нишу, Универзитет у Нишу Резиме: Послови одржавања су саставни део сваког пословног система чија комплексност иде од крајње једноставних до изузетно захтевних поступака, који захтевају опсежне припреме и компликовану логистику. Какви год били ови поступци, приликом њиховог обављања запослени су често изложени, у мањој или већој мери, ризицима од повређивања. Најчешће до инцидената приликом послова одржавања долази услед неадекватне контроле опасне енергије, која је једна од најбитнијих припремних активности од које зависи успешно обављање послова одржавања. Ови инциденти често завршавају са озбиљним последицама по запослене и носе са собом и велике економске губитке кроз оштећење опреме. Да би се спречило да дође до оваквих инцидентата неопходно је поставити јасне захтеве кроз подзаконске акте. Законска регулативе у области безбедности и здравља на раду у Србији индиректно помиње неке елементе контроле опасне енергије, али једна овако озбиљна област захтева опсежнију регулативу. Овим радом су дати аргументи за развој подзаконске регулативе за контролу опасне енергије у Србији, која би у основи требало да се у великој мери ослања на ОСХА програм за контролу опасне енергије закључавање/обележавање CFR , који представља стандард у области безбедности и здравља на раду у САД-у. Кључнеречи: контрола опасне енергије, закључавање, обележавање. DEVELOPMENT OF LEGISLATION IN THE FIELD OF CONTROL OF HAZARDOUS ENERGY - LOCKOUT/TAGOUT Bojan Bijelić, Ivan Krstić, Aca Božilov University of Nis,Faculty of Occupational Safety Abstract: Maintenance is an integral part of any business system, which complexity goes from fairly simple to extremely demanding tasks that require extensive preparation and complicated logistics. No matter how demanding these tasks are, when performing those, employees are often exposed tolower or higher risk of sustaining injuries. The most common incidents when maintenance tasks is due to inadequate control of hazardous energy, which is one of the most important preparatory activity of which successful completion of maintenance depends. These incidents often end up with serious consequences for the employees and can cause a big economic losses due to damage of equipment. In order to prevent such incidents it is necessary to set a clear legal requirements. Regulations in the field of safety and health at work in Serbia indirectly mentions some elements of control of hazardous energy, but such a serious area requires a more comprehensive regulation. This paper presents arguments for the development of regulations for control of hazardous energy in Serbia, which should basically in a large extent rely on OSHA s program for control of hazardous energy lockout/tagout CFR , which is a standard in the field of safety and health at work in USA. Keywords: Control of hazardous energy, lockout, tagout

238 230 Примењена заштита и њени трендови - Златибор УВОД Професионални ризици којима су изложени запослени који раде на одржавању опреме и инсталација представљају проблематику којој је неопходно посветити пуно пажње. Често је ниво ризика приликом обављања послова одржавања веома висок како су учесталост излагања и тежине последица велики. Један од најчешћих узрока инцидената приликом одржавања је неадекватна контрола опасне енергије, а инциденти са овим узроком најчешће резултују тешким повредама и великим материјалним губицима, а не ретко и са смртним исходом. Како би се осигурало безбедно обављање послова одржавања пре отпочињања рада на опреми од изузетног је значаја осигурати да је иста изолована од извора енергије које користи за рад као и да је ускладиштена енергија у опреми под потпуном контролом тј. да је онемогућено њено неконтролисано ослобађање. Довођење опреме у стање у ком се могу обављати послови одржавања на њој на безбедан начин постиже се применом правила која су позната под називом програм за контролу опасне енегије. Проблематика контроле опасне енергије је у свету одавно препозната као изузетно значајна и нешто чиме се може спасити много живота, те је развоју регулативе и стандарда у овој области посвећено пуно пажње. Опасна енергија Енергије се дефинише као способност за вршење рада и проналажење начина да се разне врсте енергије искористе за покретање машина довело је до значајног развоја и напретка. Човек је искоришћењем извора енергије за покретање машина добио користан рад и могао је да производи знатно више и ефикасније него када је на располагању имао само своју снагу или снагу животиња. Међутим поред корисног рада овде су се јавиле и опасности везане за употребу енергије. Постоје различити облици енергије са којима се сусрећемо у природи, и неопходно је да ова енергија буде под контролом како не би угрозила људе и материјална добра.најчешћи облици енергије које је потребно контролисати приликом послова одржавања су електрична, топлотна, хемијска и механичка енергија. Назив опасна енергија у пракси се користи из разлога што је ова енергија, уколико дође до изненадног ослобађања исте може да угрози запослене. РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ КОНТРОЛЕ ОПАСНЕ ЕНЕРГИЈЕ Прописи из области контроле опасне енергије су бројни у свету и оно што је уочљиво њиховим поређењем је да су сви они у мањој или већој мери слични. Као један од најбољих и целовитијих вреди поменути 29 CFR Контрола опасне енергије - Закључавање/Обележавање који је развила Америчка агенција за безбедност и здравље на раду ОSHА, као један од вероватно најбољих прописа у овој области и који је стандард у области безбедности и здравље на раду у САД-у. Овај пропис представља један од ретких који су у целини посвећени само контроли опасне енергије. Већина других земаља се овим питањем бави кроз друге прописе који обухватају ширу

239 Примењена заштита и њени трендови - Златибор тематику па тако имамо ЕУ директиву CEE 89/655 и упутство 89/655 везано за употребу опреме за рад, Аустрија ово питање регулише Федералним актом о безбедности и здрављу на раду, као и Немачка, Италија, Шпанија и Француска у којима је се ова област регулише директивама или законима који дају минималне захтеве по питању безбедности и здравља на раду. Ниједан од ових прописа међутим не обрађује проблематику контроле опасне енергије у целости као CFR Што се тиче стандарда који се дотичу проблематике контроле опасне енергије потребно је поменути ANSI/АSSЕ З Контрола опасне енергије - закључавање/обележавање и алтернативне методе објављен од стране Америчког националног института за стандарде АNSI и Америчког удружења инжењера безбедности АSSЕ, чија је верзија из била и полазна тачка за развој ОSHA CFR стандарда, и CSA З460-1, објављен од стране Канадске асоцијације за стандарде и који је у великом делу идентичан са америчким стандардом. Као стандарди који постављају захтеве по питању безбедности машина а самим тим и захтевају да исте поседују могућност контроле опасне енергије важно је навести следеће стандарде: ISО 12100:2010 Безбедност машина - општи принципи пројектовања - процена ризика и редукција ризика, ISO 14118:2000 Безбедност машина - Превенција неочекиваног покретања. Статистика везана за контролу опасне енергије Истраживање инцидента у свету јасно показује на значај правилне контроле енергије. Наиме велики број инцидената за које је утврђено да за узрок имају неадекватну контролу енергије могли су бити спречени само да је испоштован комплетан поступак контроле енергије. Сами инциденти који су доведени у везу са контролом опасне енергије често резултују озбиљним повреда па и смртним исходима. Као пример може се узети истраживачки програм Националног института за безбедност и здравље на раду NIOSH САД-а који је покренут године под називом FACE, а који се бави истраживањем смртних случајева повезаних са повредама на раду, са циљем идентификовања и бољег разумевања високо ризичних послова, а све ради формулисања и ширења стратегија превенције. [1] Тако је као резултат опсежног истраживања 185 смртних случајева насталих као последица повреде на раду у периоду од до приликом послова одржавања чак 173 смртних случаја или 94 % доведено у директну везу са неадекватном контролом опасне енергије, од тога 143 случаја или 77% као последица непотпуног изоловања опреме од извора енергије, неадекватно блокирање или ослобађање заостале енергије, док је у 31 случају око 17 % разлог био незакључавање уређаја за изолацију енергије након саме изолације. [2] Анализа 592 инцидента повезаних са контролом опасне енергије а који су резултовали са 624 смртна случаја који су се десили у производној индустрији у САД-у у периоду од до показује да у већини случајева (58,8 %) запослени нису ни покушали да примене процедуру за контролу опасне енергије. [3] Овакви случајеви су чести како неки запослени

240 232 Примењена заштита и њени трендови - Златибор имају став да су довољно искусни и да њима уопште не треба контрола опасне енергије, или пак дође до ослобађања ускладиштене енергије услед неадекватне контроле. Није редак ни случај да услед неправилне контроле опасне енергије други запослени изврши стартовање опреме у којој се налазе запослени и на тај начин угрози њихове животе. До оваквих ситуација долази због неразумевања или погрешног тумачења захтева за контролу енергије. Али иако ова област може да делује на први поглед мало компликована она је по оцени стручњака једна од најједноставнијих где су постављени јасни и концизни захтеви. КОНТРОЛЕ ОПАСНЕ ЕНЕРГИЈЕ - ОСНОВНИ ПОЈМОВИ Под контролом опасне енергије подразумева се низ активности које се спроводе са циљем постизања услова за безбедно обављање послова одржавања опреме, а што се постиже изоловањем опреме на којој ће се вршити активности одржавања од извора енергије и контролисаног ослобађања или осигурања од неконтролисаног ослобађања енергије која је ускладиштена унутар опреме. Поступци и начини вршења контроле енергије се разликују од опреме до опреме и могу бити врло шаренолики пре свега зато што не користе све машине исте изворе енергије и не складиште енергију на исти начин. Суштина контроле опасне енергије је да се опрема доведе у такозвано "нулто" стање у коме није прикључена на извор напајања енергијом и да се сва ускладиштена енергија у њој или ослободи на безбедан начин или осигура да не дође до неконтролисаног ослобађања. Потом је потребно осигурати да нико осим радника који обављају послове одржавања и који су извршили контролу опасне енергије не могу да изврше поновно прикључење и покретање саме опреме. Како би се успешно имплементирао програм контроле енергије у било којој компанији потребно је испунити неколико захтева. Најбоље је као полазну основу узети ОSHА стандард и испунити захтеве које он поставља. Да би програм за контролу енергије био ефикасан мора да поседује следећих пет услова [4]: Потребно је написати компанијску политика за контролу опасне енергије која у суштини треба да представља извод из законских захтева који су применљиви за компанију Развити појединачне процедуре за контролу енергије за сваку машину, које је потребно написати на основу законских захтева и упутства произвођача. Овом процедуром ће се јасно дефинисати поступак изоловања машине од извора енергије, начин за безбедно ослобађања ускладиштене енергије и осигурања од неконтролисаног ослобађања енергије, локације на којима је потребно поставити уређаје за закључавање и знакове за обележавање, поступак верификације контроле енергије и начине правилног документовања целог поступка. Такође овом процедуром ће се дефинисати ко врши контролу опасне енергије, ко врши верификацију контроле, која опрема је потребна.

241 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Извршити обуку запослених за примену програма контроле опасне енергије. Вршити годишњу проверу процедура и програма за контролу енергије, што је кључно ради осигурања успешности овог програма. Набавити опрему за контролу енергије која мора да одговара потребама компаније. Опрема потребна за контролу опасне енергије састоји се од уређаја за изолацију енергије (прекидачи, вентили, клоцне), уређаја за закључавање уређаја за изолацију енергије (катанци), знакова за обележавање и додатака који се користе при специфичним случајевима контроле енергије (ормари, кутије, гроздови и друго.) Под уређајем за изолацију енергије се сматра механичка направа која физички спречава пренос или ослобађање енергије, примери ових уређаја су прекидачи, вентили, клоцне. [5] Општи је захтев и препорука да сви уређаји за изолацију енергије имају могућност закључавања како би се спречиле евентуална намерна или случајна прикључења машине на изворе енергије. Како би за неки уређај за изолацију енергије могло да се сматра да има могућност закључавања он мора да испуни један од ова три услова [5]: Да је тако пројектован да има резу или сличан део на који се може поставити катанац Има уграђен механизам за закључавање у себи Може се закључати без демонтаже, ремонтовања или замене уређаја за изолацију енергије или трајног мењања његових могућности за контролу опасне енергије. Слика 1. Уређај са најлонском сајлом Слика 2. Уређај за изолацију прекидача Слика 3. Уређај за изолацију прекидача

242 234 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Уређај за закључавање представља било који уређај којим се осигурава уређај за контролу енергије у безбедном положају, тј. положају у коме је енергија изолована, и тиме спречава спајање машине са извором енергије. [5] Најчешће примењиван уређаји у ову сврху су катанци за контролу енергије. Слика 4. Катанци за закључавање уређаја за изолацију енергије Знак за обележавање је прост знак који се сигрном везом качи за уређај за изолацију енергије како би указао да се машина или опрема на којој се налази не сме употребљавати док се овај знак не уклони. [5] Ови знаци се користе углавном када уређаје за изолацију енергије није могуће закључати, тј не постоји могућност постављања катанца на њих. Иако постоје као опција по стандардима за контролу енергије препоручљиво је избегавати употребу знакове за обележавање, како не пружају сигурност као катанци јер је могућа злоупотреба пошто знак може уклонити било ко. Слика 5. Знаци за обележавање приликом контроле опасне енергије Сложеност поступка контроле опасне енергије зависи од саме опреме на којој се спроводи и може бити врло једноставан, када је потребно искључити пар прекидача или заврнути пар вентила и исте закључати, али и изузетно компликован, када је потребно употребити и преко 50 уређаја за изолацију. Како би се овај поступак олакшао многи произвођачи опреме за контролу енергије су понудили тржишту разне додатке којима се поједноставље сам поступак. Пример оваквих додатака су станице за

243 Примењена заштита и њени трендови - Златибор закључавање, кутије за закључавање, сајлице и гроздови за закључавања. Ови уређаји се користе најчешће приликом комплексних закључавања када је потребно користити већи број катанаца, код озбиљнијих послова одржавања на великим машинама овај број лако пређе и 50. Слика 6. Станица за закључавање Слика 7. Кутија за закључавање Слика 8. Грозд за закључавање Слика 9. Уређај за закључавање вентила ЗАКЉУЧАК Законски прописи у Србији у појединим деловима додирују тематику контроле опасне енергије. Тако Правилник безбедности машина захтева да свака машина мора имати могућност за прекид напајања приликом одржавања док се Законом о безбедности и здрављу на раду захтева предузимање мера ради спречавања повређивања или оштећења здравља запослених што контрола опасне енергије у суштини и јесте. Иако је контрола опасне енергије као програм у добром делу Србије непознаница неки елементи овог програма се ипак примењују. Постоје чак и изузетно напредне примене ових програма код страних послодаваца у Србији, тако је на пример U.S. Steel увео овај програм у смедеревску железару што је био један од први примена у нашој земљи програма који је у потпуности у складу са захтевима ОSHА, након тога FIAT, Nestle, LaFarge и др. На тржишту Србије се тражи све више опреме која је неопходна за контролу опасне енергије као и реализовање обуке за контролу опасне енергије. Развојем законске регулативе из области контоле опасне енергије и након тога појачаном инспекцијском контролом могу се лако постићи добри резултати у овој области. Доношењем прецизно дефинисаних захтева по узору

244 236 Примењена заштита и њени трендови - Златибор на ОSHА стандард за контролу енергије доћи ће до подизања свести послодаваца за ову област, а даљим радом је потребно и развити свест код запослених, те ће се повреде повезане са неадекватном контролом опасне енергије временом свести на минимум. ЛИТЕРАТУРА [1] (преузето ) [2] (преузето ) [3] Bulzacchelli, M. T., Vernick, J. S., Sorock, G. S., Webster, D. W., & Lees, P. S. (2008). Circumstances of fatal lockout/tagout related injuries in manufacturing. American journal of industrial medicine, 51(10), [4] (преузето ) [5] OSHA standard for The Control of Hazardous Energy (Lockout/Tagout), Title 29 Code of Federal Regulations (CFR) Part [6] McManus, Thomas Neil. Management of Hazardous Energy: Deactivation, Deenergization, Isolation, and Lockout. CRC Press, [7] Правилник о безбедности машина ("Сл. гласник РС", бр. 13/2010) [8] Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. гласник РС", бр. 101/2005) [9] Grund, E. V. (1995). Lockout/tagout: the process of controlling hazardous energy. National Safety Council. [10] Poisson, P., & Chinniah, Y. (2015). Observation and analysis of 57 lockout procedures applied to machinery in 8 sawmills. Safety science, 72,

245 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПЛАН ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ ПРИЛИКОМ ИЗВОЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА У РТБ БОР Бранислав. Живановић, Саша Перишић, Миодраг Петковић, Мирјана Јовановић, Виолета Ђорђевић, Ивона Паци РТБ Бор Група, Топионица и рафинација бакра Бор Резимe У овом раду се анализира значај израде Плана за ванредне ситуације у односу на потенцијалне опасности и штетности и њихов утицај на безбедност запослених и имовине. Описује се садржај добро осмишљеног Плана за ванредне ситуације на градилишту, почев од циљева, стратешких принципа, обуке, вежби, општих упутстава и поступака, као и начини сарадње са државним органима. Грађевинарство спада у најризичније гране индустрије. Кад се радови изводе у индустријском окружењу, онда се ризици додатно повећавају због међусобног утицаја индустријских погона на градилиште и извођача радова на рад индустријских погона. Систем превентивних мера, који се иначе захтева свим стандардима за системе менаџмента, може се успоставити ако се претходно путем анализе ризика - утврди на шта те мере треба да се односе. Пре почетка изградње инвеститор и главни извођач радова морају обезбедити зоне за евакуацију запослених у случају инцидента, као основни предуслов за безбедност запослених на градилишту. Такође се морају одредити и места за одлагање отпада. Инвеститор преко плана превентивних мера даје основу главном извођачу радова за израду Елабората и плана за ванредне ситуације на градилишту. Главни извођач упознаје друге извођаче радова са планом за ванредне ситуације и процедурама које се користе на градилишту, постављањем знакова и опреме за реаговање у ванредним ситуацијама. План се ради за конкретно градилиште и састоји се од смерница и планова који омогућавају брз и благовремен одговор на било које ванредне ситуације у складу са државним прописима и актима компаније, а примењује од почетка изградње до механичког комплетирања. План помаже менаџменту главног извођача и инвеститора у имплементацији стратегија за рано сузбијање и контролу било којих хитних интервенција и успостављању основних потреба за обуком тима за ванредне ситуације. План није замена за одржавање највиших безбедносних стандарда, већ се њиме обезбеђује да радници знају шта треба да ураде у ванредној ситуацији. Тестирање система се обавља кроз практичну обуку и програм редовних вежби. План, поред јасно прецизираних обавеза и одговорности кључних лица и сваког појединца, треба да садржи систем евакуације, гашење пожара, тражења и спашавања, као и других активности. Такође се наводи расположивост објеката, као што је локација опреме за гашења пожара, места окупљања, излази и приступни путеви и процедуре за помоћ спољних служби у случају потребе. У раду се закључује да у осмишљавању и изради Плана за ванредне ситуације у односу на потенцијалне опасности и штетности и њихов утицај на безбедност запослених и имовине, треба заједно да учествују инвеститор и главни извођач радова јер се кроз добро осмишљен План за ванредне ситуације стварају предуслови за безбедност запослених на градилишту. Кључне речи: безбедност и здравље на раду, план за ванредне ситуације на градилишту Овај рад ће у целости бити објављен у листу Свет рада, часопису за питања безбедности и здравља на раду, медицине рада и заштите животне средине за југоисточну Европу у издању Центра за социоеколошка истраживања и документацију, Београд.

246 238 Примењена заштита и њени трендови - Златибор EMERGENCY RESPONSE PLAN DURING CONSTRUCTION WORKS IN RTB BOR Branislav. Živanović, Saša Perišić, Miodrag Petković, Mirjana Jovanović, Violeta Đorđević, Ivona Paci Mining and Smelting Combine Bor, Copper Smelter and Refinery Abstract This paper analyses the importance of making Emergency response plan in relation to the potential hazards and harmfulness and their influence on safety of employees and assets. It describes the content of well-designed plan for emergency situations on construction site starting from goals, strategic principles, trainings, exercises, general guidelines and acts, as well as the collaboration with government authorities. Construction is one of the riskiest industries. When the work is performed in an industrial setting, then risks are further increased due to the mutual impact of industrial plants at the site and contractor on operation of industrial plants. The system of preventive measures, which normally requires that all management system standards can be established if it is previously determined - through risk analysis - what these measures should apply to.before commencement of construction the Investor and the main contractor must secure areas for evacuation of the employees in case of an incident as the basic precondition for safety of employees on the construction site.waste disposal sites should also be located. Investor through a preventive measures plan provides a basis to the general contractor for a study and emergency response plan at the construction site. General contractor meets other contractors with emergencies and procedures plan used at the construction site by placing emergency response signs and equipment. The plan is done for a specific construction site and consists of guidelines and plans that allow for a rapid and timely response in any emergency situation in accordance with government regulations and company bylaws and is applicable from the commencement of construction to mechanical completion. The plan helps the management of the general contractor and investor to implement strategies for early control of any emergency services and determining basic needs for emergency team training. The plan is not substitute for maintaining the highest safety standards, but it ensures that workers know what to do in an emergency situation. System testing is carried out through practical training and a regular exercise program. The plan, in addition to clearly specified obligations and responsibilities of key persons and individuals, should include an evacuation system, fire fighting, search and rescue, as well as other activities. Also stated is facilities availability and location of fire extinguishing equipment, gathering places, exits, access routes and procedures for external assistance services in case of need. The paper establishes that in designing and developing an emergency response plan in relation to potential dangers and harmfulness and their impact on safety of employees and property, the investor and general contractor should jointly participate because with a well-designed emergency response plan preconditions are created for safety of employees at the construction site. Key words: occupational health and safety, emergency response plan at the site This paper will be published in the "The World of Labour", journal dealing with issues of health and safety at work, occupational health and environmental protection for South Eastern Europe, issued by the Centre for Socio-Ecological Research and Documentation, Belgrade.

247 Примењена заштита и њени трендови - Златибор БЕЗБЕДНОСНА ЗАШТИТА ОДРЕЂЕНИХ ЛИЧНОСТИ Драган Стевановић 1, Дејан Ранђеловић 2, Мирослав Терзић 2, Дејан Николић 1 1 Гарда, Генералштаб Војске Србије, 2 Војна академија, Универзитет одбране, Београд Резиме У раду се говори о безбедносној заштити одређених лица. Основни задатак специјализованих служби за обезбеђење одређених личности је заштита интегритета особа које се штите. Да би се успело у томе, мора да постоји адекватан систем безбедносне заштите. Безбедносна заштита одређених личности представља делатност којом се штите одређене личности, односно механизам којим се та делатност реализује и субјекте који обављају послове безбедносне заштите. Кључне речи: безбедносна заштита, обавештајни и контраобавештајни послови, послови непосредне заштите обезбеђења, превентивно техничке мере и радње (противдиверзионе, противпожарне, превентивне биохемијске мере заштите), здравствене мере заштите. SAFETY AND PROTECTION OF CERTAIN PERSONS Dragan Stevanović 1, Dejan Ranđelović 2, Miroslav Terzić 2, Dejan Nikolić 1 1 Garda, the General Staff of the Serbian Army 2 Military Academy, University if Defence, Belgrade Abstract The main task of specialized services for the provision of certain persons is protecting the integrity of the person to be protected. In order to succeed in this, there must be an adequate system tht security. Safety and protection of persons representing the activity that protects certain individuals, or the mechanism by which this activity is implemented and entities who perform safety. Key words: security protection, intelligence and counter jobs, immediate protection - security, technical preventive measures and actions (against diversion, fire fighting, preventive biochemical measures of protection), health protection measures. УВОД Да би се супротставила активностима које угрожавају постојеће државно и друштвено уређење, не само од унутрашњих политичких противника који делују против уставних позиција (сепаратизам и тероризам), него и од одређених субверзивних активности спољних противника, држава оснива специјализоване установе и организације у оквиру свог апарата ради вршења заштитне функције. Тако су, поред контраобавештајних, обавештајних и других служби задужених за супротстављање деловању унутрашњег и спољашњег противника, временом настале и службе обезбеђења које се баве заштитом одређених личности и објеката у којима они бораве.

248 240 Примењена заштита и њени трендови - Златибор У оквиру свог делокруга рада специјализоване службе примењују специфична средства, мере и радње ради безбедносне заштите одређених личности и објеката које они користе. Tу спадају обавештајни [1] и контраобавештајни послови, послови непосредне заштите обезбеђења одређених личности и објеката које они користе, превентивно техничке мере и радње (противдиверзионе, противпожарне, превентивне биохемијске мере заштите), као и здравствене мере заштите. Безбедносна заштита одређених личности представља делатност којом се штите одређене личности и механизам којим се та делатност реализује, односно субјекте који обављају послове безбедносне заштите. Безбедносна заштита одређених личности представља правним прописима предвиђен и уређен делокруг надлежности, права и дужности субјеката безбедности, у склопу безбедносно-обавештајних система државе који систематски прикупљају, обрађују и презентују обавештајна сазнања и спроводе друге мере и радње, сa циљем да се обезбеди највиши степен заштите одређених личности, тј. представља целокупну делатност којом се спречава и сузбија појава угрожавања претње одређеним личностима које штите. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ОБЕЗБЕЂЕЊУ И БЕЗБЕДНОСНОЈ ЗАШТИТИ ЛИЦА Обезбеђење представља организовану и планску примену мера, радњи и средстава у циљу заштите од угрожавања одређених личности. Заштита представља процес коме је циљ смањење или неутралисање ризика изазваних потенцијалним дејством идентификованих претњи. Заштита одређених личности које се безбедносно штите предузима се у склопу јединственог система заштите, сходно позитивним прописима и обухвата усклађену делатност свих органа и служби безбедности, као и других субјеката који учествују у заштити а која предузимају, свака у оквиру своје надлежности, одговарајуће радње и мере у циљу потпуније заштите одређених личности. Непосредна заштита лица која се безбедносно штите, као део система безбедносне заштите, представља скуп мера и радњи које планирају и предузимају делови специјализоване службе за обезбеђење оперативни тимови, ради спречавања сваког покушаја угрожавања њихове личне безбедности, тј. елиминисање или смањење разних облика угрожавања и других опасности који прете личности која се штити. Она представља процес коме је циљ смањење или неутралисање ризика изазваних потенцијалним дејством идентификованих претњи, што се постиже благовременим откривањем и елиминисањем постојећих или предстојећих појава и процеса који су усмерени на угрожавање лица која се безбедносно штите, кроз стално физичко присуство, тј. као стална пратња приликом кретања пешке, аутомобилом или неким другим превозним средством у земљи и иностранству, и у ситуацијама када бораве у одређеним објектима, на јавним манифестацијама, скуповима и др. Лични пратилац је одговоран за непосредно обезбеђење лица која се безбедносно штите у свим приликама: кретање пешице, аутомобилом или

249 Примењена заштита и њени трендови - Златибор другим превозним средствима, током боравка у одређеним објектима, путовања у земљи и иностранству, као и приликом присуствовања одређеној свечаности, јавним скуповима. Задатак личног пратиоца је да визуелно посматра понашање лица у непосредној околини ради благовремене интервенције. Посебну пажњу обраћа на руке пролазника и присутних лица. У вези са активностима безбедносне заштите сачињавају се планови обезбеђења. Свако обезбеђење има своје особености на које би требало посебно обратити пажњу, осим заједничких обележја у примени одговарајућих мера дефинисаних планом обезбеђења. План мера обезбеђења представља кључни документ у процесу припреме и реализације свих активности које су у вези са обезбеђењем. Планови обезбеђења сачињавају се за сва места која се редовно користе и непрестано анализирају и допуњују. Све договорене мере прецизиране планом спроводе се савесно, одговорно и дисциплиновано, било да се ради о појединачним радњама или заједничким активностима (које подразумевају одређену координацију и синхронизацију). Безбедносни ескорт представља одређен број посебно опремљених моторних возила са припадницима специјализоване јединице за заштиту који задатак обављају у покрету аутомобилима, мотоциклима или другим превозним средством, ради спречавања непосредног напада на личност која се штити, односно на возило у којем се она налази. Одређеним објектом сматрају се сви они објекти у којима бораве или раде одређене личности, резиденцијалног су карактера и користе се стално, привремено или повремено. Санитарно техничке, хемијске, биолошке и радиолошке мере заштите представљају мере остваривања увида у здравствену исправност и квалитет прехрамбених и других производа приликом њихове набавке, контролу хигијене транспорта и ускладиштења намирница, биолошко--хемијску контролу животних намирница, воде, ваздуха и предмета опште употребе, увид у епидемиолошку ситуацију на подручју боравка највиших представника државе који се безбедносно штите. Том приликом се у реализацији мера ангажују инспекцијске службе и специјализоване установе. Здравствене мере заштите подразумевају: праћење здравственог стања личности која се штити, мере превентивно-медицинске заштите, пружање опште и хитне медицинске помоћи, ангажовање специјалних медицинских санитетских возила, припрема и дежурства специјализованих лекарских екипа, здравствено обезбеђење јавних скупова. Једна од веома битних мера здравствене заштите је познавање прве помоћи, и она би требало да буде део професионалне културе припадника специјализованих јединица за обављање послова непосредне заштите одређених личности. ЛИЦА КОЈА УЖИВАЈУ БЕЗБЕДНОСНУ ЗАШТИТУ Одређеним личностима која уживају безбедносну заштиту сматрају се она лица која су од стране надлежних државних органа одређена да буду штићена.

250 242 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Уредбом о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката одређују се послови безбедносне заштите одређених лица и у члану 2 се наводи да су та лица [2]: Председник Републике; Председник Народне скупштине; Председник Владе; Министар спољних послова; Министар одбране; Министар унутрашњих послова; Начелник Генералштаба Војске Србије; Директор Безбедносно-информативне агенције; Директор Војнобезбедносне агенције; Директор Војнообавештајне агенције; Директор полиције; Страни државници носиоци највиших државних функција током службених посета Републици Србији; Носиоци највиших правосудних функција и други државни функционери у зависности од процене угрожености, а по препоруци Бироа за координацију рада служби безбедности. По одредбама ове уредбе, право на безбедносну заштиту у трајању од шест месеци, по престанку функције,: [2] Председник Народне скупштине; Председник Владе; Министар спољних послова; Министар одбране; Министар унутрашњих послова; Директор Безбедносно-информативне агенције; Директор Војнобезбедносне агенције; Директор Војнообавештајне агенције; Директор полиције; Начелник Генералштаба Војске Србије. Председник републике, по престанку функције има право на безбедносну заштиту која се регулише посебним законом. Под пословима безбедносне заштите, у смислу ове уредбе подразумевају се: Мере контраобавештајне заштите; Превентивно-безбедносне мере; Мере превентивно-техничке заштите; Мере физичке заштите; Мере превентивно-медицинске заштите.

251 Примењена заштита и њени трендови - Златибор НОСИОЦИ И ПОСЛОВИ БЕЗБЕДНОСНЕ ЗАШТИТЕ ОДРЕЂЕНИХ ЛИЧНОСТИ Безбедносна заштита штићених личности у Републици Србији подразумева јединствени систем и обухвата усклађеност рада МУП-а, Безбедносно-информативне агенције (БИА), Војнобезбедносне агенције (ВБА), Војне полиције и јединица Војске Србије. За безбедност штићених личности у Републици Србији задужено је, према неким проценама око припадника државних безбедносних служби. Према подацима МУП- а Србије, Управа за обезбеђење овог министарства броји око припадника. Осим њих о безбедност штићених личности и објекта гарантују и припадници специјалних јединица полиције из Жандармерије, Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и Противтерористичке јединице (ПТЈ). За безбедност штићених личности гарантује у оквиру својих надлежности и Управа криминалистичке полиције (УКП). У информатору МУП-а, који је објављен на интернет страници овог министарства, наведено је да САЈ, између осталог, обезбеђује зграду амбасаде САД-а, амбасадора САД-а и његову резиденцију, као меру посредног обезбеђења личности. Жандармерија је, према истим информацијама, ангажована и на обезбеђењу дипломатско-конзуларних представништава и објеката од посебне важности као што су Окружни затвор у Београду, посебних притворских јединица београдског Специјалног суда, посебног одељења Казнено-поправног завода у Пожаревцу, резиденције амбасадора САД-а и амбасада САД- а, Израела, Немачке, Хрватске, Канаде, Велике Британије, Турске, Италије, Русије, и Белог двора. У складу са посебним наређењима, Жандармерија се ангажује и на обезбеђењу домаћих и страних државних личности и делегација и особа, које учествују у кривичним поступцима. Противтерористичке јединице су, између осталог, ангажоване на обезбеђењу посебно штићених личности и објеката од значаја. Свакодневно се за потребе особа под заштитом ангажује велики брoј возила, међу којима су и специјална возила са посебним системима заштите која подразумева непробојна стакла, гуме отпорне на метак и боцу са кисеоником. За потребе обезбеђења користе се и стандардна возила полицијских патрола. Број људи који ће бити ангажовани, као и број возила и друге опреме који ће се користити у сврху нечије безбедности зависи од процене, односно степена безбедности који се одређује за сваку особу посебно. Оперативни тимови, чији број зависи од безбедносне процене, штите личност од било ког угрожавања неке особе из непосредне близине до средњих дистанци, 360 степени око штићене особе. Осим тога, чланови тима имају задатак и да по потреби евакуишу штићену особу. Уредба владе дефинише који су то послови безбедносне заштите, шта они обухватају и ко се њима бави. Ти послови обухватају контраобавештајну заштиту, превентивно-безбедносне мере, мере превентивно-техничке заштите, физичку заштиту и превентивно-медицинску заштиту. За контраобавештајну

252 244 Примењена заштита и њени трендови - Златибор заштиту задужена је БИА, осим за особе и објекте у надлежности Министарства одбране, које контраобавештајно штити ВБА. Превентивнотехничка заштита подразумева, између осталог, откривање и уклањање минско-експлозивних, радиоактивних и других опасних материја. Њу обавља МУП Србије, осим објеката заштите Министарства одбране које врши Војна полиција. Осим за припаднике и објекте војске која брине о њима, о физичкој безбедности осталих штићених личности је одговоран МУП. Превентивна медицинска заштита подразумева налажење микробиолошких, хемијских и радиолошких материја штетних за здравље и живот људи и за овај посао су задужене специјализоване установе у сарадњи са МУП-ом, осим у случају војске када је та сарадња усмерена на Министарство одбране. МУП обавља и физичко обезбеђење објеката и простора за потребе БИА-е. Недавно је један од примера сарадње безбедносних служби доспео у жижу јавности. МУП Србије је саопштио да је БИА преко Дирекције полиције обавестила премијера и министра унутрашњих послова, да је на авиону којим је требало да се тада врати из Ирске могућа диверзија. Безбедносно информативна агенција је известила да вође појединих криминалних кланова настоје да за интересе својих чланова, уз помоћ особа које имају приступ авиону владе, изазову квар на летелици премијера [3]. Ова информација је за јавност, осим тога што је била узнемиравајућа, била исто тако и изненађујућа, јер грађани Србије не памте да је нешто слично раније објављивано, а испоставило се да је то регуларна пракса и нешто што службе свакодневно раде. ПРАВНИ ОКВИР Период након распада СФРЈ карактерише изузетно слаба законска регулатива у области обезбеђења одређених личности. У овом периоду нису донети одговарајући прописи који би целовито правно уређивали надлежност и овлашћења органа и служби безбедности у заштити одређених личности, већ је та област регулисана појединим прописима који, директно или индиректно, регулишу заштиту одређених личности. У савременом правном систему Републике Србије постоје следећи прописи који се односе на заштиту одређених личности: Закон о посебним правима и дужностима председника републике [4], којим се регулишу поједина права и дужности председника, као и поједини облици заштите за време трајања и након престанка председничке функције. Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и објеката [5], које је донео министар унутрашњих послова. Поменутим упутством се ближе одређују мере и радње које се предузимају ради заштите одређених личности и објеката. Kao носилац пословa координације, усклађивањa мера и радњи заштите, одређен је Ресор државне безбедности, VI Управа и Управа полиције.

253 ЗАКЉУЧАК Примењена заштита и њени трендови - Златибор Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и објеката10 01 број: 7350/2003 од ), које је донео министар унутрашњих послова године. Поменутим упутством се прецизирају радње и мере које се предузимају ради заштите одређених личности и објеката. Носилац послова координације и усклађивања мера и радњи је Управа за обезбеђење одређених личности и објеката. Уредба о одређивању послова безбедносне заштите коју непосредно врше Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција, војно- безбедносна агенција и Војна полиција. којом се ближе одређују послови безбедносне заштите одређених личности и објеката које непосредно врше органи надлежни за безбедносну заштиту. Такође је таксативно наведено која све лица, и по престанку функције, имају право на безбедносну заштиту. Уредба о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката [6]. Основни задатак специјализованих служби за обезбеђење одређених личности је заштита интегритета личности које се штите. Да би се успело у томе, мора да постоји адекватан систем безбедносне заштите. Обавештајне, безбедносне и друге специјализоване установе представљају основу превентивне заштите и већина њих делује у складу са јасно дефинисаним стратегијама националне безбедности. Стручност и ефикасност у вршењу тих послова представљају најзначајнији фактор остварења безбедносне заштите. Новије поље делатности специјализованих служби за обезбеђење је сарадња са појединим службама безбедности других земаља, у циљу борбе против свих облика угрожавања, а у интересу опште безбедности. Основни предуслов постизања вишег нивоа безбедносне заштите је, пресвега, усклађеност у планирању и реализацији заштите, кроз координацију свих елемената у систему обезбеђења. Из наведеног може да се закључи да безбедносна заштита одређених личности представља веома сложен задатак за сваку специјализовану службу дате земље. Историја је показала да функционална и квалитетна безбедносна заштита одређених личности и објеката мора да се састоји од вишеструко међусобно повезаних елемената: нормативно-правне регулативе у области безбедносне заштите одређених личности и објекта (уредбе и упутства), усклађености у планирању и реализацији заштите, кроз координацију свих елемената у систему безбедносне заштите, организацијског устројства специјализованих служби за обезбеђење и сталног побољшања кадровских и техничких услова рада специјализованих служби.

254 246 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ЛИТЕРАТУРА [1] Williams, K.& Deletant, D., (2001), Security Inteligence Services in New Democracies, Basingstoke, Palgrave, School of Slavonic and East Europian Studies, University College London; [2] Службени гласник РС, брoj 72/2010; [3] Белић, М., Оперативни тим у непосредној заштити одређених личности, Часопис НБП, број 2, Београд, 2009; [4] Службени гласник РС, бр. 49/99, 11/01 и 34/01; [5] Службени гласник РС, брoj 12/09; [6] Службени гласник РС, брoj 72/2010; Уредба о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката, Службени гласник РС, број 72/2010.; [7] Рађеновић Р. Безбедност личности и објеката, Београд, МДД Систем 2003.; [8]

255 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПРОЦЕНА РИЗИКА ПРИ РАДУ СА ЕКРАНИМА Аница Милошевић, Милица Ђорђевић Висока техничка школа струковних студија Ниш Резиме Рад са екранима укључује рад nа рачунарима што подразумева гледање у мониторе, дуготрајно седење, куцање употребом тастатуре и миша. Процена ризика при раду са рачунарима је основ успешног управљања безбедношћу и здрављем што је уједно и кључ за смањење последица повреда и обољења. Kључне речи: рачунари, ризик, превентива, здравље RISK ASSESSMENT FOR WORK WITH DISPLAY Anica Milošević, Milica Đorđević Higher Education School of Professional Studies, Niš Summary: Working with a display includes working of computer which means watching monitors, long term seatting, typing using keyboard and mouse. Risk assessment for working with computers the basis for successful safety and health management which is the key to reduce consequences of injuries and illnesses. Key words: computers, risk, prevention, health УВОД Поред великих позитивних утицаја на квалитет живота, употреба рачунара довела је и до многих нежељених ефеката. Неки од њих су негативно утицали на здравље корисника. У почетку развоја рачунара ти се ефекти нису много осећали, јер је време које су корисници проводили поред рачунара било јако кратко. Поред тога рачунари су били привилегија јако малог броја људи, тако да и статистика није била забрињавајућа што се тиче негативног утицаја рачунара. У озбиљне факторе ризика за настанак и развој разних патолошких стања и обољења убраја се и дуготрајан рад за рачунаром. Поремећаји који се најчешће јављају су поремећаји у функционнисању локомоторног система. Настају као последица дуготрајног статичког оптерећења кичменог стуба, затим нефизиолошког положаја, као и понављања покрета у зглобу шака, зрачења, оштећења вида и сл. ПРАВИЛНИК О ПРЕВЕНТИВНИМ МЕРАМА ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ КОРИШЋЕЊУ ОПРЕМЕ ЗА РАД СА ЕКРАНОМ Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном ("Сл. гласник РС", бр. 106/2009 и 93/2013) прописани су захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера при коришћењу опреме за рад са екраном. Одредбом члана 4. овог правилника прописано је да је послодавац дужан да изврши процену ризика од настанка оштећења чула вида као и

256 248 Примењена заштита и њени трендови - Златибор физичких и психофизиолошких оштећења здравља за сва радна места на којима се користи опрема за рад са екраном. Послодавац је такође дужан да изврши делимичну измену као и допуну акта о процени ризика уколико је процена ризика извршена тако да нису евидентирани и процењени сви фактори ризика. Одредбом члана 5. Овог правилника прописано је да је послодавац дужан да запосленом који користи опрему са екраном најмање четири сата дневно обезбеди рад на радном месту на коме су спроведене мере за безбедан и здрав рад. Послодавац је такође дужан да спроведе и организационе мере, заправо да обезбеди запосленима одговарајуће паузе или промену радних активности са циљем да се смање психофизиолошки напори који настају при коришћењу опреме за рад са екраном. Одредбом члана 6. Правилника прописано је: Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити, запосленима који користе опрему за рад са екраном обезбеди преглед вида који ће извршити служба медицине рада или офталмолог. Преглед вида, из става 1. овог члана, се спроводи пре почетка коришћења опреме за рад са екраном, периодично у току коришћења опрема за рад са екраном у интервалима не дужим од три године и уколико се код запосленог појаве проблеми са видом који могу настати као последица коришћења опреме за рад са екраном. Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити, запосленом који користи опрему за рад са екраном обезбеди циљани офталмолошки преглед, уколико резултати прегледа вида из става 1. овог члана покажу да је то неопходно. У оквиру Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном дат је и Преглед мера за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном. [1] УТИЦАЈ РАЧУНАРА НА ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ Употреба рачунара поред великих позитивних, довела је до многих нежељених ефеката, од којих су многи негативно утицали на здравље људи. Негативни ефекти се нису много осећали у почетном стадијуму развоја рачунара, јер су корисници проводили јако кратко време поред рачунара. Осим тога рачунари су тада били привилегија јако малог броја људи тако да се закључци о негативном ефекту рачунара нису могли поуздано извући. Како је расла употреба рачунара тако је и растао број корисника па се повећавао и временски период који су они проводили поред њих. Корисници су почели све више да се жале на различите проблеме као што су укоченост, пецкање или пробадање па је све то утицало да се негативном утицају рачунара посвети већа пажња. Већина проблема који су корисници имали јављали су се након дужег времена проведеног испред рачунара. У почетку појмове рачунар и тегобе нико није повезивао. Ефекти успешног рада на рачунару, заокупљују мозак човека толико да му не дозвољавају да обраћа пажњу на штетне ефекте који се јављају у току, а посебно после рада. Негативан утицај рачунара на људско здравље може се посматрати са неколико аспекта и то здравственог, етичког и социјалног. Негативни

257 Примењена заштита и њени трендови - Златибор симптоми утицаја рада на рачунару се огледају пре свега у проблемима са очима, проблеми који настају од електромагнетног зрачења CRC монитора али и проблеми везани за одређене покрете руку који изазивају оштећење у зглобовима. Истраживања су се временом проширила па је и статистика указивала да се јављају и други проблеми који нарушавају људски живот са социјалног и етичког аспекта. Штетном утицају рачунара и његове опреме изложени су сви органски системи, а нарочито органи чула вида и функционисање локомоторног система. Они настају као последица дуготрајног статичког оптерећења кичменог стуба, нефизиолошког положаја тела као и понавља покрета на напрезање екстремитета.[2] Систем вида На поремећај вида директно утиче тзв. блештање екрана, које може бити последица одраза екрана али и радних површина. То се догађа услед мешања два различита извора светлости, односно постоји истовремени доток сунчевог или вештачког светла са светлошћу која зрачи. Блештању доприносе и титрање слике као и неодговарајућа боја слова, лоша организација података на екрану, која присиљава корисника на предуго претраживање, али и превелика густина и неодговарајућа величина слова на екрану. Када читамо или куцамо текст на рачунару често више пута вршимо упоређивање или читање са различитих извора, а то захтева промену извора па и нову акомодацију ока. Ако је слика на екрану нејасна или изобличена, око у том случају трага за оптималном перцепцијом која доводи до премора мишића ока. [3] Функционисање локомоторног система Особе које се професионално баве радом на рачунару највише се жале на тегобе које се манифестују са боловима у зглобовима и мишићима.то подразумева укоченост врата, бол у глави и раменима, бол у боковима или пецкање у ногама. Ово су први симптоми који уколико се на време не уоче и не отклоне прелазе у озбиљна обољења.у групу повреда узрокованих радом на рачунарима (Computer Related Injuries) сврставају се три категорије патолошких процеса: повреде услед понављаног напрезања (Repetitive Strain Injury, RSI), поремећаји функције горњих екстремитета (Work Related Upper Limb Disorder,WRULD) и проблеми с кичменим стубом. Повреде услед понављаног напрезања Овим повредама су обухваћена разноврсна патолошка стања која су везана за повреде тетива и мишићних влакана, која настају као последица понављаног извођења покрета који нису у складу са физиолошким оквирима, током дужег временског периода. Радње које доводе до тога су куцање текста на тастатури, када шаке имају неодговарајући положај претеране адукције у ручном зглобу, померање миша по подлози која је без ослонца,... Овакве повреде су честе посебно код деце која више сати дневно проводе испред рачунара играјући игрице. Два најчешћа поремећаја из ове групе јесу синдром карпалног тунела и повреде тетива.

258 250 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Обољење горњих екстремитета Синдром горње торакалне апаратуре спада у групу обољења горњих екстремитета која су узорокована дуготрајном раду на рачунару. Ово обољење обухвата низ симптома који су узроковани притиском на неуроваскуларну петељку рамена, коју чине поткључна артерија и вена и брахијални плексус. Симптоми су трњење, болови и слабост мишића руку а некада и болни оток целе шаке. Оптерећење кичменог стуба Оптерећење кичменог стуба је узроковано дуготрајним седењем што је такође узрок многобројних болних стања доњег дела леђа и врата. Најчешће последице су дегенеративне промене на мишићима врата и вратном делу кичме које се манифестују кривљењем врата, боловима, ограниченим покретима, мучнином а и губитком свести. [4] ЕРГОНОМИЈА Ергономија је наука која се бави разумевањем интеракције између људи и осталих елемената посматраног система, применом теоријских сазнања, принципа и метода на дизајн и производњу са циљем одржавања људског здравља и оптимизовања перформанси система у складу са тим. Ова научна дисциплина се бави системом човек-машина како би се машина прилагодила човековим био-психо-социјалним ограничењима и захтевима, како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и поузданија. Све више људи је запослено у канцеларијама па се самим тим све већа пажња посвећује ергономији намештаја. Циљ сваке компаније би требало да буде повећање продуктивности својих радника пружајући им што веће задовољство на радном месту. Набавка ергономски дизајнираног намештаја у ту сврху увелико доприноси томе. На слици број 1, приказано је правилно држања тела при раду са рачунаром.[5] Ергономски дизајн радног места на коме се користи опрема са екраном Наука која се бави односима између радника и радне средине зове се ергономија. Када се тај термин веже за рачунар, то означава науку која се бави прилагођавањем рада на рачунару како би га учинили удобнијим и здравијим. Ергономија проучава проблеме везане за здравље корисника рачунара и предлаже правилан и сигуран начин његовог коришћења. Услови потребни за безбедан рад на рачунару су: простор у коме се рачунар налази; површина на којој је смештен; осветљеност; висина радне столице и стола; положај тела; удаљеност од тастатуре; удаљеност од екрана; распоред додатне опреме која се користи у раду; подешавање перформанси рачунара ради лакшег руковања; посебно подешавање перформанси екрана.

259 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Величина радне површине зависи од уређаја који се константно користе у току рада (миш, тастатура, телефон...) и препоручује да позиционирање тих уређаја буде у примарној радној зони. Седењем, ако је тело идеално подупрто, потрошимо 20% мање енергије него стајањем обављајући исти посао. Такође је познато да је притисак на кичму у нагнутом седећем положају и до 50% мањи него при усправном стајању. Постоји пар савета којима се може смањити напетост тела током дужег седења: Горњи део тела: Глава треба бити у равнотежном положају. Нагињање главе назад или превише напред на дуже време може изазвати напетост у врату. Надлактице требају бити близу тела и опуштене. Не би смеле бити укочене и нагнуте на страну или према напред. Шаке би требале бити у нивоу са лактовима. Мали одмак се толерише. Наслони за руке не смеју сметати покретима руку. Ако сметају промените њихов положај. Стопала морају бити удобно наслоњена на под или другу чврсту површину. Ако столица није прилагодљива по висини, требало би набавити наслон за стопала. Стопала морају бити смештена мало испред колена. Битно је да ноге изнад колена нису пречврсто наслоњене на јастук од седалице, да крв слободно циркулише. [5] ПОВРЕДЕ УЗРОКОВАНЕ РАДОМ НА РАЧУНАРУ И МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ Са порастом употребе рачунара, растао је број корисника, а самим тим и временски период који су они проводили поред њих. Све више су корисници почели да се жале на различите проблем: укоченост, пецкање у очима, пробадање. То је био знак да се проблему негативног утицаја рачунара мора посвети више пажње. Веома је интересантно имати у виду чињеницу да је мозак код свих људи најмање подложан штетним утицајима током активног рада. Ефекти

260 252 Примењена заштита и њени трендови - Златибор успешног рада које постижемо радом на рачунару толико заокупљују човечји мозак, да му не дозвољавају да обраћа пажњу на штетне ефекте који се јављају у току, а нарочито после рада. Међутим, све већи број људи који су радили са рачунарима, почели су да се жале на сличне симптоме - то је био знак да се овом проблему мора посветити већа пажња од стране стручњака. Многа истраживања су показала да већина проблема настају када су те особе престале да раде на рачунару. Поред тога утврђено је да се сви ти проблеми не манифестују код свих људи подједнако, али да су деца и жене највише подложни том негативном утицају рачунара. Колико су велике све те негативне последице рада на рачунару, говори и податак, да је уобичајена пракса да се рад са рачунарима, у готово свим земљама широм света, прогласи за један од најинтензивнијих и најнапорнијих послова.. Сходно томе, донет је и пропис да оператер не сме да проведе дневно више од 50 % радног времена радећи на рачунару и гледајући у монитор. Осим физичких проблема, рад на рачунару може бити узрок за различите психичке проблеме изазване стресом. Најчешће повреде повезане са радом на рачунару су: Проблеми са очима; Проблеми са вратом, главом и горњим делом леђа; Бол у доњем делу леђа; Болови и трњења у лакту и ручном зглобу. Најважнија правила за смањење повреда су: правилно седење за столом; удаљеност монитора цм од очију; заштита монитора од рефлексије и бљеска светла; након сваког сата рада на рачунару треба правити паузе од минута. Најбољи начин да се избегну штетне последице рада на рачунару је коришћење ергономских столица, столова, мишева, монитора и прављење честих пауза у раду. Ергономско радно окружење нам омогућује квалитетнији и здравији рад на рачунару. ЗАКЉУЧАК Веома мали број људи је свестан колико мале промене у њиховим радним навикама могу значајно да смање ризик од негативних утицаја дуготрајног рада на рачунару. Без обзира на то у ком контексту користимо рачунар, прво правило би требало бити: правилно га подесити према својим потребама. Свакако је важно напоменути и постојање законске регулативе која нас подсећа на обавезу бриге о здрављу, како самих послодаваца тако и самих запослених. Прилагођавањем радног окружења сопственим потребама можемо бити у могућности да замор и неудобност сведемо на минимум, а тиме свакако смањујемо ризик од последица напрезања, које у крајњем исходу

261 Примењена заштита и њени трендови - Златибор према мишљењу већине научника, може изазвати озбиљне повреде и појаву професионалних обољења. Многи фактори у нашем радном окружењу одређују да ли радимо ефикасно и то на здрав и безбедан начин. Разматрањем, применом и повременим проценама примене препорука које су изложене, могуће је креирати безбедније, удобније и здравије окружење за ефикасан рад са уређајима са екраном. ЛИТЕРАТУРА [1] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom ("Sl. glasnik RS", br. 106/2009 i 93/2013) [2] пос [3] [4] пос [5]Vulović R. i dr. ERGONOMSKI PROBLEMI RADA SA RAČUNAROM [6] pdf

262 254 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ОБЕЗБЕЂЕЊЕ МЕСТА РАДА У ТС 110/X kv СА ДВА СИСТЕМА САБИРНИЦА ПРИЛИКОМ РЕМОНТА Милица Таушановић, Добривоје Станојевић "ЕПС Дистрибуција " д.о.о. Београд Резиме ЕПС Дистрибуција је године, од ЕМС преузелa девет трансформаторских станица отвореног типа, напонског нивоа 110/X kv, које у већини случајева на 110 kv страни имају двоструки систем сабирница. Начин обележавања разводних, трафо и сабирничких поља у преузетим трансформаторским станицама се разликује од ТС које су већ власништво ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд. Због сигурности и безбедности радника приликом ремонта у овом раду ће се назначити неопходност усаглашавања постојећих ознака са ознакама које ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд већ користи у својим ТС. Из истих разлога ће се описати и назначити тачна места разграничења и обележавања зона сигурности рада у зони поља у ТС за време ремонта. Ремонт сабирничких растављача је давно или уопште није рађен, те је ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд дужна да га обави у неком наредном периоду у оквиру ремонта самих ТС. Кључне речи трансформаторска станица, систем безбедности и здравља на раду, сабирнице SECURITY POSITIONS IN TS 110/X kv WITH DUBLE BUSBAR SYSTEMS WITHIN THE OVERHAUL Milica Tusanovic, Dobrivoje Stanojevic Power Distribution Belgrade Abstract In 2013 EPS Distribution took nine open substations from EMS, the voltage of 110/X kv, which in most cases on the 110 kv side have double busbar system. The method of marking distribution, transformer and busbar field in taken substations differs from TS that are already owned by EPS - Distribution Ltd. Belgrade. Due to security and safety of the workers during the overhaul the necessity of adjusting the existing labels with the markings of EPS - Distribution Ltd. Which Belgrade has already used in its TS will be indicated in this paper. For the same reason the exact places of demarcation and marking safety zones in the zone fields during the overhaul will be described and indicated. Overhaul of busbar disconnectors was either done long time ago or was not done at all, and EPS - Distribution Ltd. Belgrade is obliged to do it in some future period within the overhaul of TS. Keywords substation, health and safety system at work УВОД ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд, поред редовних одржавања дистрибутивне мреже, једном годишње врши ремонт свих својих постројења. Манипулацијама на електроенергетској мрежи, диспечер одржава стабилност и конзум потрошача у напонском стању, док део који је предвиђен за ремонт мора бити у безнапонском режиму. Пошто су преузете трансформаторске

263 Примењена заштита и њени трендови - Златибор станице отвореног типа, изузев ТС 110/35 kv Београд IV, важно је да је екипа која врши ремонт безбедна и сигурна. Начини обележавања у ЕМС и ЕПС Дистрибуцији се разликују и због тога сигнализација и обавештења о пољима и ћелијама требају бити прилагођена постојећим, на која су екипе навикле и по којима већ раде. Исто тако и треба да постоје јасно дефинисана и обележена места за рад. ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Пре сваког изласка на терен и почетка манипулације неопходно је скупити сву потребну документацију. Налог за манипулацију је писани документ или усмени налог који издаје руководилац манипулације (диспечер у Диспечерском центру) извршиоцу манипулације (вођи диспечерске/уклопничарске екипе), са јасно дефинисаним задатком. Налог за манипулацију мора да садржи тачан назив, ознаку и врсту електроенергетског објекта (ЕЕО), тачан назив, врсту и ознаку расклопног апарата на коме је манипулација предвиђена односно јасну идентификацију, као и стање расклопног апарата и струјних веза које треба остварити. Налог за рад је писани документ који садржи: радни задатак, назив и врсту објекта на коме се ради, време рада (почетак и крај рада), руководиоца радова (РР), као и остале учеснике у раду (извршиоце). Дозвола за рад је документ у коме су назначени РР, објекат за који се даје, основне мере за безбедан рад у безнапонском стању, почетак и крај рада. Дозвола за рад се даје у трећој зони опасности. Дозволу за рад диспечер даје руковидиоцу радова. Дозвола за рад са самоискључењем је дозвола за рад код које руководилац радова преузима комплетно обезбеђење места рада, укључујући претходно искључење напајања и спровођење мера обезбеђивања места рада. КОМУНИКАЦИЈА Након добијене документације екипа мора да се информише о месту радa (електроенергетском објекту ЕЕО). То ће најбоље урадити уз помоћ једнополне шеме, а по доласку на ЕЕО, диспечерска (уклопничарска) екипа се упознаје са уклопним стањем на објекту и јавља се дежурном диспечеру у ДЦ. Комуникација између диспечера у ДЦ и екипе на терену/еео мора се, у техничком погледу, одвијати несметано и мора бити разговетна, разумљива и недвосмислена, без коришћења жаргонских израза (сленга). Говорна комуникација је првенствено допуштена радио-везом (тзв. моторолом ), ради омогућавања свим екипама на терену да прате целокупну комуникацију. Изузетно, говорна комуникација је допуштена и мобилним телефонима и то онда када комуникација радио-везом, из техничких разлога, није остварива. Сва комуникација (издавање налога и координација екипа на терену) између ДЦ и екипа на терену региструје се преко уређаја за снимање разговора (тзв. регистрофона).

264 256 Примењена заштита и њени трендови - Златибор По доласку на ЕЕО, диспечерска (уклопничарска) екипа се упознаје са уклопним стањем на објекту и јавља се дежурном диспечеру у ДЦ, који прво прoвeрaвa идeнтитeт пoзивaoцa и издaje eкипи нaлoг зa мaнипулaциjу пoнaoсoб зa свaки рaсклoпни aпaрaт. ОЗНАКЕ Диспечер је тај који води екипу кроз ЕЕО и због тога је врло важно да шема буде усклађена са местом, распоредом и ознакама у самом построљењу. Свако неслагање стања на ЕЕО и издатог налога се мора пријавити као и немогућност извршења манипулације. Тада је диспечер дужан да изврши корекцију налога у складу са стањем на ЕЕО. У супротном може доћи до рамимоилажења између диспечера и екипе. Због тога је важно да се сваки налог диспечера за манипулацију јасно и разговетно понови и потврди од стране екипе. Код преузетих станица начин обележавања пољa је друкчији, а у појединим случајевима има и рзлике између шеме и стања у ЕЕО, рецимо због конфигурације терена или уштеде. Појмове као што су спољно поље, попречно поље и сличне треба заменити адекватним ознакама које се већ користе у ЕПС Дистрибуцији д.о.о. Београд. На пример број поља: поље 01, Пре почетка извођења ремонта у ТС 110/X kv са двоструким системом сабитница неопходно је јасно и видљиво обележити делове под напоном. Према документу интерне стандардизације ЕДБ безбедност при раду на електроенергетским постројењима, Х.Б /01-Радови у постројењима тачка 4, просторно су дефинисане три зоне према степену опасности од електричног удара, а у циљу регулисања безбедног приступа, за постројења називног напона изнад 1000 V и то: I Зона - Зона слободног кретања; II Зона - Зона манипулације и контроле; III Зона - Зона опасности и приближавања Улазак у трећу зону дозвољен је при безнапонском стању постројења (или дела у који се улази): - лицима која спроводе обезбеђење места рада, - лицима наведеним у документу за рад и - лицима овлашћеним за контролу и надзор над постројењем и радом у постројењу. Који простори припадају одређеним зонама приказано је на слици број 1.

265 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Слика 1: Електроенергетско постројење изведено на отвореном простору За радове у безнапонском стању и у близини напона у тачки 7 су прописани минимални безбедносни размаци који су за 110 kv напонски ниво приказани у табели 1. Називни напон (kv) Табела 1: Минимални безбедносни размаци за 110 kv напонски ниво Сигурносни размак D L (mm) Минимални безбедносни размак D C (mm) 1150 у просторији и на отвореном Безбедносни размак при употреби лестава, гломазних предмета, транспортних средстава и код радова на водовима D Z (mm) 2150 Проблематику безбедног растојања у постројењу третира и Правилник за електроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V ("Сл. лист СФРЈ", бр. 4/1974; 13/78, "Сл. лист СРЈ", бр. 61/1995) у члановима 46 и 47 који гласе: Члан 46. Делови под напоном у постројењу који су од тла удаљени мање од mm односно вредност минималног размака из таблице 1 из члана 282. овог правилника (сигурносни размак 1150 mm), морају бити ограђени или на други начин заштићени од случајног приступа. Члан 47. Ако делови постројења нису ограђени у смислу члана 46. овог правилника горња ивица уземљене носеће конструкције изолатора високог напона мора бити од тла удаљена најмање mm.

266 258 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Исто тако ако се ремонт врши на једном систему сабирница, на пример растављач у сабирничком систему II, неопходно је извршити уземљење свих потребних тачака као на слици 2. Слика 2: Места уземљења у ТС 110/X kv Радове треба обављати изолованим алатом и то у безнапонском режиму рада дела ТС који је предвиђен за ремонт. У случају налога, издатог од стране дежурног диспечера у Центру, који може угрозити безбедност људи и постројења, екипа није дужна да изврши налог уз образложење. По обављеној реализацији налога, екипа извештава диспечера у Центру, који је налог издао. Диспечер потврђује извештај о реализацији налога или у случају да екипа није иправно или у потпуности реализовала налог упозори и по потреби изда нови. МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ НЕЖЕЉЕНИХ ДОГАЂАЈА Код извођења радова потребно је придржавати се важеће регулативе ЕПС Дистрибуцији д.о.о. Београд из области безбедности при раду на електроенергетским објектима. У трансформаторским станицама треба јасно означити и оградити место рада. Рад у високо напонском постројењу треба обављати изолованим алатом. Налози за рад треба да садрже тачно дефинисане позиције рада, као и места на којима се не сме радити јер су под напоном. Није довољно усменим путем давати обавештења о врсти и месту рада. Како је у последње време све чешћа пракса да се у ЕПС Дистрибуцији д.о.о. Београд, за обављање послова у диспечерским екипама и екипама које раде на одржавању и отклањању кварова на елементима мреже и

267 Примењена заштита и њени трендови - Златибор трансформаторским станицама, ангажују радници по уговору о привременом и повременом ангажовању на послове електромонтера, потребно је за наведене послове ангажовати искључиво раднике који поседују радно искуство на тим пословима. За све раднике који раде на радним местима која подразумевају рад у близини напона потребно је периодично организовати обуке за безбедан рад у близини напона, коришћење средстава заштите на раду, а такође курсеве и обуку за рад и руковање модерном опремом. увођење периодичне провере знања из области безбедности на раду и практичног пружања прве помоћи. ЛИТЕРАТУРА [1] Акт о процени ризика на радном месту и у околини, ЕДБ, 2008, [2] Интерни стандард ЕДБ - Х.Б /01-Радови у постројењима напона изнад 1000 V. [3] Правилник за електроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V ("Сл. лист СФРЈ", бр. 4/1974; 13/78, "Сл. лист СРЈ", бр. 61/1995) [4] Модел говорне комуникације при управљању дистрибутивним електроенергетским системом, Београд 2014

268 260 Примењена заштита и њени трендови - Златибор PROPOSAL OF A METHOD FOR ASSESSMENT OF ACOUSTIC RISK Michaela Balážiková Faculty of Mechanical Engineering, Technical University in Košice, Department of Safety and Quality of Production Abstract The non-auditory impacts of noise are defined by means of quantitative factors in this work. The suggested methodology is illustrated and applied in specific working areas. The consequences of acoustic risk evaluation are not just auditory, but also non-auditory, and the probability also includes the subliminal values of noise exposure. The non-auditory impacts of noise are relevant predominately in the life environment. The proposed method deals with the working environment primarily with respect to Directive no. 89/391/EEC on occupational safety and health protection and Act no.124/2006 on occupational safety and health protection. Noise is statistically defined as one of the most damaging factors in the work environment. The Labour Code states that an employee has the right to fair and satisfactory working conditions and the ensuring of safety and protection of health at work. Legislative provisions in the field of safety and protection of health in regard to the risk factor noise only take into consideration the damage to hearing resulting from noise or noise interference. No prescriptive and legislative document exists which would set limit values in regard to the non-auditory effects of noise exposure; therefore, experimental measurements of the nonauditory effects of noise are published in this article with the aim of proposing a method of managing acoustic risk. For minimizing this risk it is necessary to pay attention to this issue and to propose relevant measures a methodology of assessment of non-auditory effects of noise, which is the goal of further research. Key words: noise, acoustic risk management, non auditory effects of noise This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN ) of International Institute for Applied Knowledge Management USA

269 Примењена заштита и њени трендови - Златибор ПРОЦЕНА РИЗИКА У ЕКСПЛОЗИВНИМ АТМОСФЕРАМА Божо Николић Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад Резиме У раду је дат предлог могуће методологије процене ризика у експлозивним атмосферама. Покушај се првенствено односи на формирање методологије коришћењем принципа Елабората о зонама опасности и БН методе процене ризика. Посебно је направљена анализа одређивања зона опасности у зависности од извора испуштања опасне материје и процеса вентилације простора. Вероватноћа експлозије је формирана на бази вероватноћа два независна догађаја, формирања експлозивне атмосфере и постојања извора палења. Кључне речи: зоне опасности, вентилација, експлозија, процена ризика RISK ASSESSMENT IN EXPLOSIVE ATMOSPHERES Božo Nikolić International Institute for Applied Knowledge Management, Novi Sad Abstract The paper suggests possible risk assessment methodologies in explosive atmospheres. Methodologies are established using the principles Study on danger zones and BN risk assessment method. There is particularly an analysis of danger zones, depending on the sources of emissions of dangerous substances and process ventilation space. The probability of an explosion is set up on the basis of the probability of two independent events, the formation of an explosive atmosphere and the existence of sources of ignition. Key words: danger zones, ventilation, explosion, risk assessment. УВОД Постоје многи производни процеси који раде са експлозивним и запаљивим материјама, било у делу руковања са њима или одржавања. Оба ова процеса подразумевају контролу над овим материјалима, како у нормалним условима, тако и при нежељеном њиховом присуству. Оно што представља проблем овде је појава експлозивне атмосфере и њен утицај на безбедан и здрав рад. Под експлозивном атмосфером се сматра смеша са ваздухом, под атмосферским условима запаљивих супстанци у облику гаса, паре, прашине, влакана, која после паљења се шире у несагоривој смеши [9,11,12,13]. Основни принцип безбедности при руковању и одржавању инсталацијама у којима су запаљиве материјe је да се опасно подручје изазвано цурењем запаљивих материја сведе на минимум. Карактеристика опасног подручја дефинише се у односу на учесталост, трајање и количину цурења опасне материје. Осим створене експлозивне атмосфере, за појаву експлозије мора бити испуњен и други услов, а то је постојање извора паљења. Имајући ово у виду могу се тачно дефинисати кораци при стварању безбедних услова рада и то:

270 262 Примењена заштита и њени трендови - Златибор а) елимининација могућности стварања експлозивне гасне атмосфере око извора цурења; б) елиминација извора паљења; ц) када ни једно, или једно од два претходна, није могуће онда треба утицати на смањење последица експлозије, заштитним мерама на процесној опреми и систему и процедурама при руковању и одржавању. Имајући у виду да је резултат експлозије нагло повећање притиска и температуре очекиване су и велике нежељене последице. КЛАСИФИКАЦИЈА ЗОНА ОПАСНОСТИ У области заштите од пожара експлозивне атмосфере су третиране,,елаборатом о зонама опасности. Из њега се намећу решења избора опреме и њена уградња у циљу стварања безбедних услова рада [10]. За правилан избор опреме неопходно је извршити класификацију површина и запремина средине у којој експлозивна атмосфера може настати. Класификација узима у обзир карактеристике гаса или паре за паљење, као што су енергија за паљење (група гаса) и температура паљења (температурна класа). Доноси се одлука о подели простора и постројења на три зоне опасности: 0, 1 и 2. Вероватноћа постојања ових зона зависи од вероватноће учесталости и трајања цурења, степена цурења, брзине цурења, концентрације смеше и вентилације. Мада постоје и други, ово су основни фактори који утичу на формирање зона у простору постројења, али и у околним подручјима. Поједине зоне опaсности се према стандарду дефинишу: Зона 0 област у којој је експлозивна гасна атмосфера присутна стално, или током дугих периода времена, или често Зона 1 област у којој ће се експлозивна гасна атмосфера повремено појавити у нормалном раду (рад опреме у оквиру пројектованих параметара) Зона 2 област у којој није вероватна појава експлозивне гасне атмосфере при нормалном раду, или ако се појави то ће бити у кратком временском периоду. ИЗВОРИ ЦУРЕЊА И ОБИМ ЗОНЕ Основни елементи за утврђивање зона су идентификација извора цурења и одређивање његовог степена испуштања. Извори и степени цурења Континуални извор (површина запаљивe течности у фиксном кровном резервоару са сталним одушком у атмосферу или резервоар запаљиве течности отворен према атмосфери) Примарни извор (Заптивачи пумпи, компресора или вентили ако се ослобађање запаљивих материјала током нормалног рада очекује, вентили,славине и други отвори из којих се очекује ослобађање запаљивог материјала у атмосферу током нормалног рада) Секундарни извор (Заптивачи пумпи, компресора и вентила у којима се ослобађање запаљивих материјала током нормалног функционисања опреме не очекује, прирубнице, везе и цеви, где ослобађање запаљивих материјала

271 Примењена заштита и њени трендови - Златибор није очекивано током нормалног рада, вентили, славине и други отвори за које се не очекује да ослободе запаљиви материјал у атмосферу током нормалног рада). Поступак предвиђа да се сваки извор оцени као непрекидан, примаран или секундаран. Неопходно је одредити брзину ослобађања и друге факторе који могу утицати на врсту и обим зоне. Вероватноћа присуства експлозивног гаса у атмосфери зависи од квалитета ослобађања, али и од вентилације. Зоне се могу препознати као: зона 0, зона 1, зона 2 и неопасна област. Например, континуирано цурење обично доводи до зоне 0, примарно до зона 1 и секундарни извор до зоне 2. Међутим, утицај вентилације значајно помера распоред ових зона, што се може видети из примера из табела 1 и 2. Табела 1 Степен вентилације Извор опасности Затворен природна принудна отворен Трајан (константан) I II III IV Примаран II III IV V Секундаран III IV V VI Табела 2 Степен опасности I II III IV V VI Зона опасности Више 0 више 1 више 1 више 2 И поред потпуне затворености процесне опреме, осим постојања запаљиве атмосфере у њему, она се цурењем медиума може створити и у околини. Осим тога, кроз разне отворе (врата, прозори, вентилациони водови, разни технолошки отвори и други) експлозивна атмосфера може се пренети и у околне просторе. У табели 3 је дата препорука за избор степена цурења околине као извора, а у зависности од типа отвора и основног извора цурења. Зона опасности Основног извора Зона 0 Зона 1 Зона 2 Табела 3 - Утицај отвора на степен ослобађања Тип отвора А Б Ц Д А Б Ц Д А Б Ц Д Степен испуштања као извор цурења-испуштања континуалан (континуалан)-примаран секундаран секундаран примаран (примаран)-секундаран (секундаран)-нема испуштања нема испуштања секундаран (секундаран)-нема испуштања нема испуштања нема испуштања

272 264 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Обим, димензијa, зоне је процењена или обрачуната удаљеност од извора преко које је експлозивна атмосфера испод доње границе експлозивности и са одговарајућом фактором сигурности. Треба имати на уму да гас који је тежи од ваздуха тежи доњим нивоима, а да гас који је лакши од ваздуха може бити задржан на вишем нивоу. Понекад, у односу на извор, продор значајне количине запаљивог гаса или паре може бити спречен физичком баријером, па распоред и обим зона могу бити измењени. Слично се може десити постојањем надпритиска у суседним просторима. На крају, довољним протоком свежег ваздуха можемо значајно утицати на распоред и величину зона. Обим зоне је углавном одређен следећим хемијским и физичким параметрима: интензитет цурења гаса или паре (што је већа брзина ослобађања гаса, већи је степен зоне опасности). Интензитет цурења зависи од геометрије извора, брзине цурења, концентрације, испарљивости и температуре течности. -Доње граница експлозивности (за добијену ослобађену запремину, мања ДГЕ ће дати већи степен зоне). Вентилација (Са повећањем вентилације, обим зоне ће бити смањен. Препреке које ометају вентилацију могу повећати обим зоне или га ограничити) Релативна густина гаса или паре (Ако је гас или пара знатно лакши од ваздуха он се креће навише. Ако је значајно тежи, они ће настојати остати у приземљу. За практичну примену, гас или пара која имају релативну густину испод 0,8 се сматра да су лакши од ваздуха. Ако је релативна густина изнад 1, 2, сматра се да су тежи од ваздуха. Између ових вредности су могуће обе варијанте) Остали параметри. Климатски услови. Постоји минимална брзина ветра од 2 м / с - 3 м / за безбедно растурања. Брзина ветра већ од 0,5 м / с се сматра одговарајућом за смањивање запаљиве концентрације. ВЕНТИЛАЦИЈА Дисперзија гаса или паре у атмосфери могу да се ублажи дифузијом ваздуха до концентрације испод доње границе експлозивности. Вентилација, односно кретање ваздуха доводи до замене атмосфере у запремини око извора испуштања. Степен вентилације утиче на врсту зоне опасности. Постоје два главна типа вентилације: - природна и - вештачко проветравање, опште или локално. Степен, или количина вентилације, директно је повезан са врстом извора ослобађања гаса или паре и његовим интензитетом. Вентилацијом, било да је природна или вештачка, одређени број измена ваздуха у јединици времена ствара оптималне услови вентилације у области зона опасности и утиче на смањење степена зоне опасности, па чак је може учинити и неопасном. Осим степена вентилације и доступност вентилације има утицај на присуство или стварања експлозивних атмосфера, а тиме и на врсте зоне.

273 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Комбинацијом степена вентилације и нивоа доступности утиче се на дефинисање зона опасности. Природна вентилација је врста вентилације која се остварује кретањем ваздуха узроковане ветром и/или температурним градијентима. У отвореном ситуацијама, природна вентилација ће често бити довољна да обезбеди да нема експлозивне атмосфере. Природна вентилација може такође бити ефикасна у одређеним затвореним просторима (на пример, када зграда има отворе у својим зидовима и/или крова). Ако се кретање ваздуха потребно за вентилацију обезбеђује вештачким путем онда је то вештачка вентилација која може бити општа или локална. Коришћењем вештачке вентилације могуће је постићи: - смањење типа и / или обима зоне; - скраћење времена трајања експлозивне атмосфере - превентивно деловање. За пројектовање вештачког вентилационог треба знати локацију, степен ослобађања и брзине ослобађања запаљиве материје. Поред тога, на квалитет вештачког вентилационог систем ће утицати густина гаса, термодинамичко понашање, препреке и тако даље. При дефинисању вештачке вентилације могу се рачунати многи елементи, а неки од њих су хипотетичка запремина и време трајања концентрације. Процена времена потребног да просечна концентрација падне испод доње границе експлозивности се може израчунати, мада оно не утиче на одређивање зона опасности већ обезбеђује само додатне информације. Иако се овакав приступ пре свега директно користи у затвореном простору, могућа је примена и на спољним локацијама. И поред сложених прорачуна треба имати на уму да је метод приближан и да треба задржати одређени фактора сигурности. Даље, процена степена вентилације прво захтева познавање максималне количине гаса или паре на извору испуштања на слободу, на бази искуства или прорачуна. Процена степена вентилације Посматрајмо три степена вентилације. Висока вентилација Може смањити концентрацију на извору ослобађања готово тренутно, што резултира концентрацијом испод доње границе експлозивности. Ово подразумева добру доступност вентилације. Вентилација се може сматрати висока само када процена ризика показује да је обим потенцијалне штете услед наглог повећања температуре и/или притиска, као резултат паљења експлозивне гасне атмосфере, занемарљив. У пракси, високом вентилацијом може се сматрати локални вештачки вентилациони систем око извора. Средња вентилација Са њом може да се контролише концентрација а њен резултат је постизање стабилне границе зоне. Ако вентилација није ни висока ни ниска онда је средња. Дисперзија ослобађања запаљиве паре или гаса је контролисана, па треба очекивати појаву само зона 1 и 2. У отвореној локацији где постоје значајне рестрикције струје или блокаде вентилацију треба сматрати средњом.

274 266 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Ниска вентилација Не може да контролише концентрацију док је ослобађање у току и/или не може да спречи трајање запаљиве атмосфере и после заустављања цурења. Значи да постоји присуство експлозивне атмосфере. Ниска вентилација се неће генерално јавити у отвореном простору, осим уколико постоје ограничења за струјања ваздуха, на пример у јами. Доступност вентилације има утицај на присуство или стварања експлозивне гасне атмосфере па је треба узети у обзир приликом одређивања врсте зоне. Имамо три нивоа расположивости вентилације: Добра: вентилација је присутна готово непрекидно; Средња: вентилација се очекује да буде присутна током нормалног рада. Прекиди су дозвољене под условом да се ретко јављају и у кратким периодима Сиромашна: вентилација која не испуњава стандарде средње или добре, али прекиди се не могу очекивати током дугих периода. Непрекидно, доступност вентилације може се сматрати добра. Вештачка вентилација. У процени доступност вештачке вентилације, добра доступност ће обично захтевати аутоматско пуштање у рад и аутоматски прекид процеса рада када је вентилација у квару. У неким случајевима, степен и ниво доступности вентилације могу бити толико високи да не постоји опасна област. Алтернативно, степен вентилације може бити толико низак да добијена зона има опасније карактеристике. Утицај вентилације на одређивање зона опасности дат је у табели 4. Степен ослобађања, испуштања Непрекидан (Зона 0 незнатна) Нема опасности а Примарни (Зона 1 незнатна) Нема опасности а Секундарни б (Зона 2 незнатна) Нема опасности а Табела 4. Вентилација и зоне опасности Вентилација Степен Висок Средњи Низак Доступност добра средња лоша добра средња лоша добра, средња или лоша (Зона 0 незнатна) Зона 2 а (Зона 1 незнатна) Зона 2 а (Зона 2 незнатна) Нема опасности а (Зона 0 незнатна) Зона 1 а Зона 0 (Зона 1 незнатна) Зона 2 а Зона 1 Зона 0 + Зона 2 Зона 1 + Зона 2 Зона 0 + Зона 1 Зона 1 + Зона 2 (Зона 1 незнатна) Зона 2 а Зона 2 Зона 2 Зона 2 Зона 0 Зона 1 или Зона 0 c Зона 1 или Зона 0 c

275 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Напомена: "+" означава 'окружена'. а Зона 0, 1и 2 незнатна указује да теоријски та зона није могућа у нормалним условима. б Зона 2 област креирана секундарним извором ослобађања може бити већа, тако да се припише примарном или континуалном извору. У том случају веће удаљености треба узети. c ће бити зона 0 ако је вентилација толико слаба и ослобађање је такво да експлозивна гасна атмосфера постоји практично у континуитету (нпр приближава се стању без вентилације). ВЕРОВАТНОЋA И РИЗИК Тешко је осигурати да се експлозивна гасна атмосфера никада неће десити. Такође, тешко је осигурати опрему да у њој или њеној околини никада неће појавити извор паљења. Зато се у ситуацијама када појава експлозивне гасне атмосфера има високу вероватноћу дешавања ослањамо на коришћење опреме која има ниску вероватноћу стварања извора паљења. Супротно, тамо где је вероватноћа настанка експлозивне гасне атмосфере смањена, користи се опрема са мањим сигурносним захтевима при коришћењу. Свакако је најбоља варијанта када су обе вероватноће мале. Након завршетка класификације зона опасности врши се избор одговарајуће опреме, процесне, заштитне и средстава личне заштите. Одатле је јасно, да осим мотива високе сигурности постоје и економски захтеви и потребе. На крају, евидентна је неопходност процене ризика са посебним освртом на специфичност ове области. Посебно, зоне 0 или 1 треба свести на минимум јер постројења и инсталација би требало да буде углавном зона 2 или неопасан простор. Тамо где је цурење запаљивих материјала неизбежно, делове опреме треба ограничити на оне које дају секундарно цурење или, ако је примарни или континуирани извор неминован треба бити веома ограничена количина и интензитет цурења. Ако је потребно, рад, процес и опрема треба да су тако пројектовани да обезбеде да, чак и када су услови рада ненормални, количина запаљивог материјал испуштеног у атмосферу буде минимална. На овај начин би се смањио степен опасности, а са њим обим зона опасности и њихова вредност. Већ је речено да је експлозија могућа само у случају да су испуњени услови постојања експлозивне атмосфере и извора паљења. То значи да је вероватноћа настанка експлозије условљена вероватноћама два независна догађаја: вероватноћом стварања експлозивне атмосфере и вероватноћом појаве извора паљења. P(e) = P(e.a.) + P(i.p.) P(e) -вероватноћа настанка експлзије P(e.a.)-вероватноћа појаве експлозивне атмосфере P(i.p.)-вероватноћа појаве извора паљења

276 268 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Узмимо табелу вероватноће опасног догађаја из методе БН [4,7,8] која се користи у процени ризика [1] и у складу са претходном дефиницијом вероватноће експлозије табела се може користити за вероватноћу појаве експлозивне атмосфере. У табели су уписане и врсте зона опасности које одговарају опису појединих вероватноћа. Табела 5 Вероватноћа дешавања Вероватноћа дешавања контакта са опасношћу (V) Скоро немогуће могуће само под екстремним Није опасно 0,09 околностима Врло мало вероватно али ипак могуће Зона 2 или Није опасно 0,5 Мало вероватно али се може десити Зона 2 1,36 Могуће али није уобичајено Зона 2 2,73 50% могуће Зона 1 4,71 Вероватно није изненађење Зона1 7,34 Врло вероватно треба очекујивати Зона 0 10,68 Извесно сигурно ће се десити Зона 0 14,78 Вероватноћа појаве извора паљења ће се одредити преко функције стања f(x) f(x) = x 2,434 Величине стања [8] су: вреле површине или пламен, механичке изазване варнице, електрични апарати или инсталације, статички електрицитет и расејани електрични токови и корозија, електромагнетна поља и разна зрачења, хемијске реакције и термодинамички процеси. Ових шест величина стања су одређене на основу могућих врста извора паљења из стандарда ЕН Вероватноћа експлозије добијена од ова два независна догађаја дата је у следећој табели. Најједноставније би било посматрати ову табелу као табелу ризика, а то је могуће у случају ако је производ фреквенције и последице једнак јединици. Веров. настанка експлоз. атмосф. Скоро немог. 0,09 Врло мало веров. 0,5 Мало веров. 1,36 Скоро немог. 0,09 Табела 6. Вероватноћа постојања извора паљења Постојање извора паљења вероватноћа Врло мало Мало Није 50% Није веров. веров. уобичај. Могуће изненађе 0,5 1,36 2,73 4,71 ње 7,34 Треба очекив. 10,68 Извес но 14,

277 Није уобич. 2,73 50% могуће 4,71 Није изненађ ење 7,34 Треба очекив. 10,68 Извесно 14,78 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Процена ризика изведеног стања процеса и објекта. Осим процене ризика могућности саме експлозије потребно је извршити и процену ризика за усаглашеност изведеног стања са техничким нормативима и стандардима [10]. Вероватноћа појаве извора паљења ће се одредити прко функције стања f(x) f(x) = x 2,434 Величине стања су: примена правилника, постојање приступних саобраћајница, посебност изграђеног објекта, ниво радних подова и радне околине, приступачност споља, пролази возилом нису ометани, уграђени системи за гашење и хлађење, присутност других технолошких процеса, отпорност зидова и крова према пожару и експлозији, под просторије, врата, прозори, систем загревања, температуре грејних тела, вентилација. Могуће је да се по оцени проценитеља убаце и друге величине стања, а истовремено неке од предложених да се избаце. Ово је у складу са БН методом поцене ризика и овде може бити дозвољено. ДАЉИ ПРАВАЦ РАДА НА ТЕМИ Ово је, ако не и први, један од првих радова на тему процене ризика експлозивних атмосфера. Тема је у области пожара веома позната, дефинисана и разрађена кроз Елаборат о зонама опасности. Област је у надлежности Министарства унутрашњих послова и сада се први пут нашла у сфери интересовања Министарства рада. Тема је наметнута кроз наслов Процена ризика експлозивних атмосфера. Тако да је сасвим јасно да би требало тематски и методолошки повезати ове две приче [1,8,9,10]. У овом раду је дата оквирна могућност, али је потребно практичним решењима потврдити понуђени приступ. ЗАКЉУЧАК У тексту је наведено да су у табели вероватноће заправо дате вредности ризика. То је остварено давањем производу фреквенције и штете вредност 1. R = P *F*H = P*

278 270 Примењена заштита и њени трендови - Златибор У стварности ово не мора бити тако и вероватно је производ фреквенције и штете вишеструко већи од један. Колике ће бити њихове вредности зависи од конкретног процеса који се разматра. Поље употребљивих вредности из табеле вероватноће ће бити знатно мање што је и разумљиво зато што у процесима са појавом експлозивних атмосфера имамо изражену примену превентивних мера и процедура. Резултат тога су мали ризици. У ствари, у свим производним и непроизводним активностима би било нормално да процена ризика укаже на постојање првенствено занемарљивих ризика. ЛИТЕРАТУРА [1] Божић В., Косић С., Николић Б. Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини коментар, ВТШ Нови Сад, [2] Harms-Ringdahl L., (2001) Safety analysis, principles and practice in occupational safety, CRC Press [3] Macdonald D., Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt. Ltd, Pondicherry, Inidia, [4] Nikolic B., Ruzic Dimitrijevic Lj., Risk Assessment of Information Technology System, Issues in Informing Science and Information Technology, USA,Volume 6 (2009) [5] Nikolic B., Comparative Analysis of the Analysis, Evaluation and Assessment of Risk in The Field of Fire Protection, 2 nd International Conference on Fire and Explosion Protection, Novi Sad, October Serбia [6] Takala J. (1998) Gloбal estimates of fatal occupational accidents, Sixteenth International Conference of Labour Statisticians, International Labour Office, Geneva [7] Николић Б., Ружић Димитријевић Љ., Како даље корекција методе за процену ризика радног места и радне околине у безбедности и здрављу на раду и њена шира примена, стр , Процена ризика, Копаоник [8] Nikolic B., A New Risk Assessment Method, MESE journal, vol.2, No 1/2012, Novi Sad Serbia, Sankt Petersburg Russia, pp 5 23 [9] British Standard BS EN :2003, i [10] Николић Б., Елаборат о зонама опасности за утоварну станицу Адорјан, НИС-Нафтагас, Виша Техничка школа Нови Сад, [11] Службени гласник РС, број 101/12 Уредба о превентивним мерама за безбедан и здрав рад услед ризика од експлозивних атмосфера. Београд [12] Јованов Р., Павловић А., Јовановић С., Методологија одређивања зона опасности-запаљиве течности и гасова, Институт за нуклеарне науке Винча, Београд [13] Необавезујући водич о доброј пракси за примену Директиве 1999/92/ЕЦ о експлозивним атмосферама, Европска комисија, Брисел [14] Николић Б., Косић С., Процена ризика од експлозије,,међународно саветовање Ризик и безбедносни инжењеринг, Копаник, стр

279 Примењена заштита и њени трендови - Златибор МЕНАЏМЕНТ РИЗИКОМ У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ И ОДРЖАВАЊУ ПАРНЕ ТУРБИНЕ Никшић Петар, Mркић Ратко Висока школа техничких струковних студија, Чачак, ТЕ Морава,Свилајнац Резиме Примена међународног стандарда ISO 31000:2009 (E), Mенаџмент ризиком у експлоатацији и одржавању парне турбине у термоелектрани подразумева остварење пројектоване функције циља, а то је производња електричне енергије са што мањe застоја. Оптимално управљање сложеним системом парне турбине мора бити засновано на оцени и комплетној оптимизацији показатеља поузданости, расположивости, дуготрајности и економичности. Кључне речи: менаџмент ризиком, експлоатација, одржавање, парна турбина, поузданост, расположивост, дуготрајност, економичност. RISK MANAGEMENT IN SERVICE AND MAINTENANCE OF STEAM TURBINE Nikšić Petar, Mrkić Ratko Technical College Cacak, TE Morava Svilajnac Abstract: Application of international standard, ISO 31000: 2009 (E), Risk Management in the operation and maintenance of steam turbines in the power plant means to achive projected function of that objective, and that is production of electricity with minimal downtime intervals. Optimal control of a complex system of steam turbine must be based on the evaluation and optimization of all indicators of reliability, availability, durability and profitability. Key words: risk management, exploitation, maintenance, steam turbine, reliability, availability, durability, profitability. УВОД Менаџмент се може дефинисати као активност којом се врше одређене функције с циљем да се на ефикасан начин обезбеде, распореде и искористе људски напори и физички ресурси у циљу постизања одређеног циља, адаптације на промене или планирања будућности. Суштински задатак савременог менаџмента своди се на управљање променама, за разлику од традиционалне улоге која је имала задатак регулације и контроле тј. одржавање система у стабилним условима. Ризик је увек актуелан, променљив, динамичан и утиче да менаџмент ризиком уствари буде један процес. Експлотација парне турбине у термоелектрани као сложеног техничког система у првом реду подразумева остварење пројектоване функције циља, а то је производња електричне енергије, са што мањим временом застоја. Подизање вредности степена коришћења турбине и њене помоћне опреме на виши ниво постиже се квалитетним и од стране произвођача опреме прописаним руковањем и одржавањем.

280 272 Примењена заштита и њени трендови - Златибор За економичност енергетских и технолошких постројења веома је значајна расположивост, погонска сигурност, трајност парних турбина у њиховом производном процесу. Непланирани испади парних турбина у термоелектранама имају као последицу замашна средства за поправак и значајне губитке у производњи. Елементи и склопови парних турбина израђени су од различитих материјала и налазе се у различитим условима експлоатације, као што су висока температура, притисак, ерозија, површинска корозија, нагле промене режима рада, што негативно утиче на њихову погонску спремност и радни век. Поузданост и ефикаснот парне турбине зависи од великог броја фактора, између осталих, правилне организације одржавања, правовремене замене потрошених делова и склопова, квалитета саставних и уграђених делова. Добра стратегија менаџмента заснива се на процесима приказаним на (слици 1). Слика 1. Фазе менаџмента ризиком СИСТЕМСКИ ПРИСТУП У УПРАВЉАЊУ РИЗИКОМ Концепт менаџмента ризиком се заснива на основној премиси да је менаџмент ризиком планска, далековидна, структуирана, информативна и стално применљива техника. Кључ успешног менаџмента ризиком је рано планирање и агресивна имплементација (табела 1). Добро планирање омогућава организовани, свеобухватни и итерактивни процес идентификације и процене ризика а затим адекватног реаговања.

281 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 1. Шематски приказ процеса управљања ризиком Планирање ризика Планирање ризика је почетна фаза менаџмента ризиком и представља скуп акција које се спроводе у оквиру целокупног процеса менаџмента ризиком и дефинисане су планом менаџмента ризиком. Основи елементи плана менаџмента ризиком у експлоатацији и одржавању парне турбине су: обезбедити неопходну расположивост парне турбине, обезбедити поуздан рад парне турбине, обезбедити дуготрајан рад парне турбине, минимизација застоја, оптимално и економично одржавање. Могуће стратегије за реализацију плана су: превентивно одржавање увођењем политике одржавања према стању, увођење метода техничке дијагностике, увођење информационог система одржавања, уређене и актуелизоване базе података, дефинисање одговарајућих технолошких процеса одржавања. Могући циљеви за спровођење менаџмента ризиком код експлоатације парне турбине могу се у најкраћем дефинисати као:

282 274 Примењена заштита и њени трендови - Златибор процена и истраживање најкритичнијег погона, односно најкритичнијих детаља у том погону, кроз постављање утицајних основних и допунских критеријума истраживања и утврђивање ранга критичних погона и њихово сумирање; оптимизација начина обезбеђења поузданости, уз анализу њихових унутрашњих и спољних веза; анализа узајамне повезаности захтева за поузданошћу делова, односно система у целини и укупних трошкова за њихово обезбеђење; прогноза оптималне поузданости постројења парне турбине као дела система термоелектране, односно термоелектране као компоненте електроенергетског система и њено увезивање са решењима задатака оптимизације поузданости на нивоу електроенергетског система, уз разматрање функционалне зависности између захтеване поузданости и остварених трошкова, неопходних за њихову реализацију. Задаци и ефекти спровођења поузданости система парне турбине приказани су на слици 2. Полазећи од принципијелне технолошке шеме и састава опреме, као и основних токова материја које учествују у технолошком процесу, могуће је адекватно посматрање система техничког одржавања као система за управљање поузданошћу и сигурношћу стратегија техничких одржавања. С обзиром на велику комплексност, у класификацију су укључени и следећи фактори: сложеност техничког система парне турбине, механизми настанка и могуће последице отказа, ниво обучености особља за реализацију одржавања и обављања ремонтних активности, формирање и поседовање информације о могућим отказима елемената из система парне тубрине, поседовање система контроле и дијагностике, поседовање инфраструктуре која прати њену експлоатацију. Процена ризика Процена ризика је свеукупан процес идентификације ризика, анализе ризика и евалуацује ризика. У току експлоатације турбине, поједини њени делови раде у различитим погонским условима, који истовремено према критичном утицају одређују најоптерећеније и најугроженије компоненте и делове парне турбине. При трансформацији кинетичке енергије паре у механичку енергију, ротори са лопатицама који се обрћу, представљају компоненте турбине изложене различитим условима оптерећења. Тако су лопатице турбина подвргнуте променама притиска, температуре, деловању корозионе средине, а могу бити и посебно осетљиве на промену динамичких услова. а) Идентификација ризика је процес прегледа елемената и процеса система како би се идентификовали и документовали потенцијални ризици. После завршетка идентификације ризика формира се регистар свих идентификованих ризика. Уочене су следеће групе ризика: - Ризик за руковаоце: захватање делова тела, контакт са оштрим и абразивним површинама, бука, вибрације, контакт са елементима под

283 Примењена заштита и њени трендови - Златибор високим напоном, контакт са елементима под високим притиском и температуром; - Ризик за животну средину и околину: проблем оптималног функционисања, могућност изазивања економских губитака, угрожавање макрорегиона и микрорегиона; - Могући ризици за постројење: оштећење и лом делова турбинског постројења, оштећења као последица ерозије и корозије, оштећења као последица водених удара, прогиби дијафрагми, оштећење лежаја( висока температура, вибрације ), оштећење лопатица, неисправност кондезационог постројења, лоша центричност као узрок квара, лош квалитет турбинског уља, оштећење као последица лоше конструкције и материјала, оштећење као последица погоршаних експлоатационих услова. б) У процесу анализе ризика врши се обрада сваког идентификованог ризика, утврђивање узрока и последица (табела 2), анализирају се постојеће контролне мере у систему и врши се оцена ризика (табела 3). Слика 2. Задаци и ефекти спровођења поузданости система парне турбине

284 276 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Табела 2.Примери опасности и потенцијалних последица / ризика код турбине ОПАСНОСТ температура свеже паре превисока нагли пад температуре свеже паре засољавање у проточном делу разлика тем гор.-дол. > 50 С високе вибрације лежајева прогиб ротора > 0,2 мм фреквенција лопатица рот. у резон. превелика брзина обртања ротора превелик аксијални помак ротора изван гран. релат. помак ротора вел. смањење вакума у кондезатору темп. уља из лежаја > 80 С повећани прогиби дијафрагми ПОТЕНЦИЈАЛНА ПОСЛЕДИЦА /РИЗИК оштећење и деформација делова турбине водени удар, оштећење делова турбине пораст притиска,смањење зазора, дебаланс кривљење кућишта, задирање ротора у статор оштећење лежајева, ротора, лопатица тешко оштећењепроточног дела турбине пукотине, замор, лом лопатице лом лопатице због велике центрифугалне силе оштећење аксијалног лежаја, проточног дела оштећење проточног дела турбине висока темп. и оштећења у проточ. делу НП трошење лежаја и оксидација уља задирање ротора у статорски део - Да би се повећала поузданост рада турбине неопходна је примена следећих мера и препорука: рад турбине са повећаном температуром свеже паре изнад прорачунске (номиналне) вредности потребно је избегавати (због смањења брзине пузања допушта се неколико сати рада у току године са температуром свеже паре већом од номиналне за С); због могућности појаве воденог удара, не треба допуштати нагли пад температуре свеже паре испод допуштене границе; притисак паре у контролним степеновима не сме бити већи од % од номиналне вредности за дату количину паре (постепено повећање притиска у контролним степеновима указује на смањење проточног пресека статорских и роторских лопатица услед засољавања); за одређени попречни пресек турбине дозвољени горњи ниво разлике температура између доњег и горњег кућишта не сме прећи С (код већих разлика температуре долази најчешће до кривљења кућишта и задирања роторског дела у статорски део турбине); амплитуда вибрација лежајева турбине, при брзини обртања од 50 ѕ -1 не треба да прелази 15 μм, док вибрациона брзина треба бити нижа од 4,5 мм/ѕ; не треба допустити задирање лимова лабиринтних заптивача у ротор, као

285 Примењена заштита и њени трендови - Златибор и његов већи прогиб од 0,2 мм (манифестују се појавом металног шума или искрења, а за последицу имају тешка оштећења проточног дела турбине); контролисати властиту фреквенцију роторских лопатица с циљем недопуштања њеног примицања редовима узбуде од брзине обртања турбине (може узроковати пукотине и вибрациони замор и лом лопатице); брзина обртаја ротора мора бити контролисана (повећање брзине обртаја може узроковати лом лопатица због раста центрифугалне силе); аксијални помак ротора треба остати у дозвољеном дијапазону (већи помак указује на истрошење или топљење белогметала сегмената аксијалног лежаја); релативни помак ротора у односу на статор такође не сме прећи дозвољену вредност (релативни положај ротора и статора мења се због њиховог неравномерног прогревања при пуштању турбине у погон или при промени протока или температуре паре); вакуум у кондензатору се не препоручује мањи од 0,07 МПа (смањењем вакуума повећава се температура излазног дела кућишта турбине и мења релативни положај ротора и кућишта ТНП, што може узроковати њихово радијално задирање); температура уља на излазу из лежајева не треба прелазити 80 С (при већој температури турбинско уље је склоније оксидацији, уз смањење вискозитета, што опет смањује величину минималног зазора у лежају); код еластичних ротора турбине неопходно је лимове лабиринтних заптивача уграђивати у ротор, а гребене изводити на сегментима заптивача уграђених у статорски део турбине (ова изведба при повећаним вибрацијама ротора и задирању заптивача не доводи до његове трајне деформације). Табела 3. Препоруке за мапирање и / или приказ резултата процене ризика ПОСЛЕДИЦЕ Велика Средња Мала Невeроватна Вероватна ВЕРОВАТНОЋА в) Сврха евалуације ризика је да помогне у доношењу одлука на основу резултата анализе ризика о томе који ризици се требају обрадити и о приоритету имплементације обраде. Евалуација ризика обухвата поређење нивоа ризика који је идентификован током анализе са критеријима ризика успостављеним током разматрања контекста. На основу овог поређења може се размотрити и потреба за обрадом. Отказ система парне турбине се дефинише као престанак могућности неког елемента турбине или турбине у целини да врши функције за које је пројектован. Смањење или губљење радне способности техничког система током експлоатације последица је дејства различитих фактора (уграђених, случајних или временских), који мењају почетне параметре система,

286 278 Примењена заштита и њени трендови - Златибор изазивајући при томе и различити ниво оштећења. Постоји више категоризација отказа према изабраном критеријуму, (табела 4). Табела 4. Категоризација отказа према изабраном критеријуму Критериј за категоризацију Поступак измене стања техничког система у времену Веза са другим отказима Могућност кориштења елемента након настајања Начин елиминисања (отклањања) отказа Спољашње манифестације отказа Узрок настајања отказа Природа настајања отказа Брзина настајања отказа Време настајања отказа Инжењеринг Начин појаве отказа Подела -неочекивани или изненадни отказ -поступни отказ -зависан отказ; -независан отказ -потпун отказ -делимичан (парцијални) отказ -перманентан -отказ који се сам отклања -очигледан; -прикривени -конструкцијски (уграђена грешка) -технолошки (грешке у технологији обраде) -откази у експлоатацији (зависно од дужине експлоатације, начина одржавања и руковања) -откази настали као последица трошења делова (трење, хабање и др.) -настао природним путем; -намерно изазван -катастрофалан; -деградациони -у фази испитивања прототипа/постројења -у пробном пуштању у погон и трајања постројења -у оквиру редовне експлоатације -на крају основног радног века -у оквиру фазе ревитализираног додатног (продуженог) радног века -на крају ревитализованог животног века -прекидни отказ -непрекидни отказ -случајни отказ -системски отказ Обрада ризика

287 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Обрада ризика је процес избора најбоље стратегије за управљање ризиком у складу са постојећим ограничењима и постављеним циљевима. У оквиру ове фазе формира се план изборних стратегија. Стратегије за управљање ризиком подразумевају: контрола ризика, не покушава да елиминише ризик већ се изналазе начини за контролу ризика, односно његове вероватноће и последица по систем; смањење ризика, је стратегија код које се врше одређене измене у систему, измену концепта, захтева, спецификација и перформанси (смањење мax. брзине, смањење радне температуре,...) ради смањења појаве ризичног догађаја и његовог утицаја. На овај начин се елиминишу извори високог ризика са решењима која носе мали ризик (смањењем темературе паре утичемо на релативно издужење ротора или на релативне вибрације вратила,...); задржавање ризика, прихватљиво је само у ситуацији када је вероватноћа појаве великих ризика мала (нпр. рад са повећаним вибрацијама ротора турбине, а притом знамо да је узрок мањи дебаланс ротора); пребацивање или трансфер ризика, тако што ћемо део ризика или цео ризик пребацити на други део система ( нпр. ако динамичко стање лежајева парне турбине захтева вишу температуру уља за подмазивање, у том случају зарад мирнијег рада турбине жртвујемо квалитет уља које трпи промене због више температуре ). Након избора одговарајуће стратегије одржавања парних турбина, на бази могућих приступа и концепција одржавања неопходно је дефинисати и одговарајуће технолошке процесе одржавања, с циљем отклањања у пракси оствареног планираног или непланираног застоја. Разрадом конкретне технологије одржавања и дефинисањем одређеног поступка по коме се одвија тај процес, дефинишу се и промене облика или стања неке материје, енергије или информације, уз посредно деловање човековог рада. Променама у систему одржавања треба приступити према редоследу значаја фактора који утичу на промену показатеља успешности функционисања система парне турбине, као и могућности примене са аспекта захтеваних улагања. Циљ је постизање таквог редоследа корака који обезбеђују највеће ефекте уз најмања улагања. Послови, активности и операције у одржавању са становишта технологије одржавања обухватају најчешће следеће радове: прегледе (преглед стања, контролни прегледи, инспекцијски прегледи), испитивања и мерења, ревизије и надзоре, чишћења, прања и подмазивања, заштиту од корозије, праћења спољашњих стања, опслуживања, техничку дијагностику, мерења сигурности, заштиту на раду, сервисирања и дораде, монтажно-демонтажне послове, ремонте (мали, средњи и велики, генерална ревизија), рекострукције, ревитализације и модернизације.

288 280 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Праћење ризика Праћење и преиспитивање треба да буду део планирања у процесу управљања ризиком и да обухватају редовну проверу или надзор. Могу да буду периодични или по потреби. Одговорности око праћења и преиспитивања треба да буду јасно дефинисане. Процеси праћења и преиспитивања у организацији треба да обухвате све аспекте процеса управљања ризиком у следеће сврхе: осигурање ефективности и ефикасности контрола како у њиховом планирању тако и у њиховом извршавању, прикупљање додатних информација са унапређења процене ризика, анализирање догађаја, промена, тренодва, успеха и неуспеха и учење на тим искуствима (укључујући и оне полууспешне), уочавање промена у екстерном и интерном контексту, укључујући и промене у критеријима ризика и самог ризика које могу захтевати ревизију поступања са ризиком и приоритете, идентификовање ризика који се појављују. Техничка дијагностика парних турбина је активност која се врши ради оцене тренутног стања или давања прогнозе понашања система парне турбине у одређеном временском периоду. При томе користи све расположиве алгоритме, правила и моделе, неопходне ради одређивања стања система, с циљем правовременог предвиђања појаве неисправности. На тај начин се повећава поузданост, расположивост и ефективност постројења парне турбине са пратећом опремом. Основни задаци техничке дијагностике на парној турбини најчешће се формулишу као: прогноза и мере за спречавање хаварија, смањења броја и дужине трајања испада кроз благовремено предвиђање, откривање и праћење развоја узрока отказа, скраћивање обима планских и непланских ремоната, спречавање или отклањање услова рада који представљају генератор оштећења и појаве отказа, као и рачунаром подржано праћење радних ресурса и ефективности производње система парне турбине у оквиру термоелектране. Методе техничке дијагностике парнотурбинског постројења обухватају: а) вибродијагностичке методе, надзор и анализа буке, кроз мерење нивоа буке с циљем утврђивања утицаја на човека и окружење, затим анализу емисије буке од извора звука с циљем дефинисања стања машине, б) надзор и анализа релевантних индикатора стања парне турбине, као што су анализа положаја рукавца ротора у лежају, анализа релативног померања или аксијалног помака вратила, анализа релативног издужења вратила, анализа апсолутног издужења турбинског кућишта, анализа ексцентрицитета вратила и сл.; в) надзор и анализа технолошких (радних) параметара: броја обртаја, протока, притиска, температуре, диференцијалног притиска на филтеру, као и осталих параметара, који представљају резултат технолошког процеса трансформације потенцијалне енергије паре преко кинетичке енергије у механички рад обртања; г) анализа квалитета турбинског уља кроз: анализу физичких и хемијских особина уља (изглед, боја и мирис, киселост, базни број, вискозитет, индекс вискозности, садржај воде у уљу или проценат обводњавања уља, отпорност на

289 Примењена заштита и њени трендови - Златибор оксидацију турбинског уља), анализу контаминације уља, кроз унутрашњу контаминацију (последица хабања-абразивно, адхезионо, кавитационо, корозија, замор материјала,...) и спољашну контаминацију ( нечистоћа, вода ). Функције које треба да оствари систем техничке дијагностике дате су у облику одређених провера техничког стања система, провера радне способности, провера функционалности, лоцирања места отказа на најнижем могућем хијерархијском нивоу, као и давање процена преосталог времена коришћења или тренда појаве неисправности( слика 3 ). Слика 3. Функције техничке дијагностике везане за теханичко стање парне турбине Анализа и преиспитивање Промене у систему парне турбине или добијање нових информација из експлоатације, затим појава ризика неидентификованих у фази производње, као и информације из система техничке дијагностике утичу на промену првобитне процене ризика у систему. Због тога је неопходно константно информисање о ризику, анализа и преиспитивање. Управљање ризиком је динамично, итерактивно и реагује на промене. Управљање ризиком континуирано осећа промену и реагује на њу. Како се дешавају екстерни и интерни догађаји, тако се контекст мења, долази до праћења и преиспитивања ризика, појављују се нови ризици, неки се мењају а други нестају. Нагласак је стављен на континуирани напредак у анализи, мерењу, преиспитивању и у складу с тим модификацији процеса, система, ресурса, способности и вештина. Документовање и комуникација Документовање ризика је обавезна процедура у оквиру сваке фазе менаџмента ризиком и сачињавају је сви планови, процене и извештаји. У процесу управљања ризиком записи су основ за унапређење метода и алата као и целокупног процеса. Одлуке по питању документовања (записивања) треба да узимају у обзир: потребу организације за континуираним учењем, корист од поновне употребе информације у сврхе менаџмента, трошкове и труд обухваћене у креирању и одржавању записа, законске, регулаторне и операционе потребе записивања, метод приступа, лакоћа доступности и медији за похрањивање, период ретенције ( задржавања ), као и осетљивост информација.

290 Средњи Велике Постоји, велика 30 Април 2015 Средњи Средње Постоји, средња 30 Април 2015 Велик Велике, застој Постоји, велика 30 Април 2015 Мали Мале Постоји, мала 30 Април 2015 Велик Велике, застој Постоји, велика 30 Април 2015 Бр. ризика Ризик Могуће последице Последице (1 3) Вероватноћа (1 3) Резултат ризика (1,2,3,4,6,9) Одговорност Циљни датум комплетир. 282 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Неки од корисних докумената у процесу менаџмента ризиком су: план менаџмента ризиком, извештај о процени ризика( табела 5), извештаји о извршеним ремонтима, извештаји о извршеним испитивањима делова методама са и без разарањa, листе догађаја, сигнала, и активности које су регистроване ( архивске листе ), дневни извештаји са битним параметрима о раду парне турбине. Побољшано управљање ризиком подразумева и континуирану комуникацију са екстерним и интерним заинтересоавним странама и укључује исцрпно и учестало извештавање о перформанси управљања ризиком као делу доброг управљања. Табела 5. Извештај о процени ризика у експлоатацији парне турбине Процесни корак Мере тренутне контроле Додатне мере контроле Аксијални помак ротора 1 Постоје, контролна мерења помака Постоје, заштита, мерење притиска уља Засољав ање 2 Постоје, хемијска контрола паре Постоје, мерење проводљив ости Водени удар 3 Постоје, контрола температуре паре Постоје, лимитер притиска, аларм Висока Температура паре 4 Постоје, мерење температур е Постоје, аларм Вибрације лежаја 5 Постоје, мерење вибрација Постоје, аларм ЗАКЉУЧАК За смањење непланираних застоја, спречавање хаварија и повећање поузданости у раду парне турбине неопходна је стриктна примена прописа за осигурање квалитета током животног века парне турбине. За реализацију пројектоване поузданости турбине потребна је примена правила, процедура и

291 Примењена заштита и њени трендови - Златибор критеријума за експлоатацију, као и добра обученост погонског особља које рукује и опслужује парну турбину. Применом техничке дијагностике створени су сви предуслови за значајније смањивање корективних и превентивних активности у вези одржавања, уз постизање вишег нивоа поузданости постројења у целини. Менаџмент ризиком је процес активног доношења одлука којима се избегавају проблеми пре него што они настану. Менаџмент ризиком директно побољшава процес доношења одлука нарочито оних који носе велике ризике, као што је експлоатација парне турбине, омогућавајући менаџерима да разумеју окружење и ризике. Предвиђање догађаја који могу да крену наопако постаје свакодневна активност и менаџмент ризиком постаје равноправан процес са осталим процесима. ЛИТЕРАТУРА [1] Малбашић С., Јанковић А.: Менаџмент ризиком, Фестивал квалитета, Крагујевац [2] Миловановић З., Бабић В., Думоњић-Миловановић С.: Примена техничке дијагностике за процену стања парних турбина, Машински факултет Бања Лука;2000. [3] Никшић П.:Управљање квалитетом, ВШТСС,Чачак, [4] Никшић П.:Заштита животне средине, ВШТСС, Чачак, [5] Разумовић Ф.: Парне турбине, Савез енергетичара, Загреб, [6] Смиљанић Ј.: Парне турбине, Техничка књига, Београд, 1963.

292 284 Примењена заштита и њени трендови - Златибор КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР ПОНУДЕ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА У РТБ БОР Бранислав Живановић РТБ Бор Група, Топионица и рафинација бакра Бор Резиме У овом раду се анализирају критеријуми за избор понуђача и њихов утицај на безбедност запослених на градилишту. Традиционално се врши избор извођача радова на основу најнижe понуде. Међутим, у свету инвеститори који схватају значај безбедности и здравља на раду, не доносе одлуке о избору понуђача искључиво по висини понуде. Озбиљни инвеститори користе и друге критеријуме, као што су претходне безбедносне перформансе, искуство менаџмента и запослених на извођењу грађевинских радова, специфичне мере безбедности које треба применити за одређено градилиште, и тд. Инвеститори пре расписивања тендера морају јасно прописати услове и критеријуме за давање понуда, као и захтевану документацију. На тај начин се може изабрати понуђач који ће квалитетно и безбедно завршити посао приликом изградње. Кључне речи:безбедност и здравље на раду, критеријуми, избор понуде, CRITERIA FOR SELECTION OF OFFERS FOR CONSTRUCTION WORKS IN RTB BOR Branislav Živanović Mining and Smelting Combine Bor Abstract This paper analyses the criteria for selection of bidders and their influence on the safety of employees at the construction site. Traditionally contractors have been selected based on the lowest bid. However, investors around the world that understand the importance of health and safety at work do not make decisions about the selection of the bidder based solely on the amount of the offer. Serious investors are also using other criteria, such as previous safety performance, experience of construction management and workforce, specific security measures that need to be applied to a particular site, etc. Prior to the announcement of the tender investors must clearly specify the conditions and criteria for bidding, as well as the documentationrequired. This way the bidder can be selected that will conduct and finish the job by considering both safety and quality aspects during the construction. Key words: occupational health and safety, criteria, the selection of offers, УВОД Овај рад се бави питањима утицаја инвеститора на безбедност у грађевинарству. Тематика ове врсте није уоште наивна, нити би се њоме требало бавити паушално на било који начин. Грађевинарство је једно од највећих индустрија у Европи и свету. Грађевинска индустрија је стекла репутацију опасне или веома опасне индустрије због несразмерно високе стопе незгода и смртних случајева који се дешавају на градилиштима широм света. Системи набавке који се користе у индустрији су често засновани на тендерској конкурентности. Ова тендерска пракса доводи извођача да

293 Примењена заштита и њени трендови - Златибор предузима мере које се односе на обуку на послу који се јавља на стварном градилишту на ком је запослен радник и то имплицира да је стицање ових вештина последица обављања радних операција пројеката на једнократној основи. У грађевинарству се сваки пројекат у начелу третира као јединствен, без изгледа да ће се физичке структуре опет репродуковати или да ће пројектни тим заједно радити поново на следећем пројекту. Пошто је ова пракса преовлађујући начин добијања посла, то је тешко извођачима да одреде будућност свог посла, план или улагање за будућност. Ризици повезани са овом несигурношћу доводе до ограниченог улагања у фиксни капитал, минималног запошљавања стално запослених, као и повећаног коришћења подизвођача и повремене радне снаге. Постоји недовољно могућности за учење из грешака на једном објекту када ће следећи изграђен бити потпуно другачији. Због финансијских награда и подстицаја да се изгради што јефтиније у кратком периоду, једна од првих области, нажалост, која ће доживети смањење улагања за побољшање конкурентности тендера јесте безбедност и здравље. Све док су производи изградње роба, изграђена за непосредну продају или враћање инвестиција по завршетку, биће снажни подстицаји за инвеститоре да гурају минималне обавезне услове за безбедан и здрав рад приликом изградње. Циљеви главних уговорних страна, наиме инвеститора и извођача су различити у погледу традиционалних пројектних параметара времена, трошкова и квалитета. На пример, извођачи су стално под притиском инвеститора да поднесу веома конкурентне понуде и смање трошкове изградње. Конкурентни тендер обично доводи до избора извођача радова који је спреман да преузме највећи ризик или ко је направио највећу грешку. Сходно томе, безбедност је једна од првих области која ће бити жртвована у настојању да помири дивергентне циљеве. Режими контроле изградње нити подстичу нити обесхрабрују изградњу објеката који превазилазе минималне безбедносне и хигијенске услове. Врло је вероватно да минимални обавезни захтеви прописа постају норма док превладавају краткорочни финансијски изгледи. УГОВАРАЊЕ ИЗВОЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА Извођењу радова, осим пројектовања и процедура које се тичу припремања локације, предстоји избор извођача радова који се, најчешће, обавља позивним или јавним надметањем, тј. спровођењем лицитације, односно тендерском процедуром. Спровођење лицитације / тендера подразумевa: - организацију и управљање процесом подношења понуда, и - процену, вредновање понуда и уговарање. Организација и управљање процесом подношења понуда обухвата следеће активности, ако се спроводи јавно надметање: - општа објава о намери спровођења лицитације - припрема и објављивање позива на лицитацију

294 286 Примењена заштита и њени трендови - Златибор достављање понуђачима тендерске документације - евентуални обилазак локације градилишта - разјашњења понуђачима - питања и одговори који се односе на тендерску документацију - евентуална припрема додатка тендерске документације (адендума) - регистровање потврда пријема понуда - јавно отварање понуда и припрема и потписивање записника. Процена, вредновање понуда и уговарање (у случају јавног надметања) подразумева следеће активности: - комисијско оцењивање, вредновање и рангирање понуда - припрема нацрта извештаја о оцењивању тендера - припрема и подношење извештаја надлежним органима - потписивање уговора - где је то неопходно, добијање сагласности од стране финансијера Генерално, процедуре избора најповољнијег понуђача се могу разврстати према изворима финансирања (из буџета, из средстава међународних финансијских институција, из компанијских средстава, из приватних средстава или комбинације више извора). Лицитациона документација треба да омогући спровођење процедуре надметања у циљу избора најповољнијег извођача радова, од понуђача који су учествовали на лицитацији. Обавезе и права инвеститора и извођача на пројекту за који је расписана лицитација одређена су општим условима уговарања, и посебним условима уговарања. Ове услове прописује инвеститор, а учесници у лицитацији / понуђачи прихватају ове услове који се реализују приликом закључења уговора о изградњи ОБАВЕЗЕ ИНВЕСТИТОРА Већ дуго времена, грађевинска индустрија је означена као једна од најсиромашнијих што се тиче културе безбедности и здравља. Напори да се побољшају безбедносно- здравствене перформансе неће се моћи реализовати док се не побољша култура безбедности и здравља. Европска Унија је године донела Директиву Савета 92/57/ЕЕЗ по којој је инвеститор дужан и обавезан да извођача радова приликом уговарања упозори и захтева од њега да савесно, одговорно и стручно примењује мере безбедности и здравља на раду. Донета директива је утврдила оквире за решавање овог проблема. Створена је основа којом је било могуће регулисати обавезу по којој је и инвеститор у обавези да још у фази припреме пројектне документације заједно са пројектантом координира планирање мера безбедности и здравља на градилишту. Ранијом праксом то није било предвиђено. На овај начин поред извођача радова то је постала обавеза и инвеститора - да се све потребне и предвиђене мере безбедности примене током рада на градилишту. У Републици Србији је Директива ЕУ

295 Примењена заштита и њени трендови - Златибор имплементирана кроз Уредбу о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима. Процес пројектовања и израда техничке документације за изградњу објекaта Уредбом о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима, добијају једну више функцију. Основна намена техничке документације је да представља основ за изградњу објекта. Пројектантски поступак осмишљавања организације и технологије извођења радова добиja на важности јер представља и основ за израду Плана превентивних мера и спровођење процене ризика од повреда на будућем градилишту и Елабората о уређењу градилишта. Зато пројектанти том поступку морају приступити крајње озбиљно уз обавезан обилазак места изградње. Детаљно разрађена и наведена технологија извођења радова омогућaва јасно сагледавање извођачких активности, утврђивање опасности и штетности, и коначно дефинисање потребних мера за безбедан и здрав рад приликом извођења радова. Техничка документација која не садржи прописане делове којима се дефинише технологија извођења радова не доприноси стварању предуслова за безбедан рад. Ништа другачије неће бити ни са техничком документацијом која у потпуности не наводи неопходне технолошке поступке. Овим се проблем, настао у фази пројектовања, преноси у фазу извођења радова, што води недефинисаним радним активностима и до немогућности предвиђања одговарајућих превентивних мера, што повећава вероватноћу за бројне ризике током градње. Уредба предвиђа и обавезу инвеститора да ангажује координатора за израду пројекта и координатора за извођење радова. Њих инвеститор треба ангажовати на самом почетку сваког великог пројекта. ПРОЦЕС УГОВАРАЊА ИЗВОЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА У РТБ БОР Потенцијални понуђачи добијају инструкције за понуђаче од стручног тима РТБ Бор. Стручни тим РТБ Бор се састоји од стручњака различитих профила, а у њему су обавезно и дипломирани инжењери заштите на раду. Исти имају за задатак праћење безбедносних активности на градилишту, дефинисање кључних параметара ефикасности у области безбедности и здравља на раду,али и припрему обавезне безбедносне документације коју потенцијални понуђачи достављају РТБ Бор. Бројна је документација коју достављају понуђачи, а у области безбедности је најважнији HSE образац са прилозима. Од понуђача се захтева да достави кључне параметре ефикасности у области безбедности и здравља на раду у претходном периоду (временски период од 1-3 године у зависности од сложености посла). Инструкција за понуђаче садржи: Општи подаци Тендерска документација Припрема понуде

296 288 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Достављање понуде Отварање понуда и одабир најповољнијег понуђача Додела Уговора Општи подаци садрже: Предмет Понуде Предмет Понуде је Извођење радова према техничкој документацији (Главном пројекту) Прихватљиви Понуђачи Право да доставе Понуду имају све фирме које испуњавају услове прописане важећим законима Републике Србије за пројектовање и изградњу постројења које је предмет понуде, које имају финансијски и пословни капацитет за реализацију посла који је предмет понуде. Финансијски капацитет фирма има ако у последње три године фирма није имала блокиран рачун. Пословни капацитет фирма има ако је у последњих 5 (пет) година реализовала објекте сличног типа и капацитета и има запослене инжењере одговарајућих струка са важећим лиценцама. Понуда може бити достављена као заједничка понуда више фирми од којих ће се назначити фирма која је носилац посла и са којом ће се потписати Уговор у случају прихватања понуде. Услови за извођење радова: Извођач је дужан да испуни бројне услове међу којима су и следећи: - да све позиције радова изведе безусловно стручно прецизно и квалитетно, а у свему према пројектно техничкој документацији, одобреним цртежима, техничком опису и описима из предмера, техничким условима и стандардима за поједине врсте радова - да одреди Одговорне извођаче радова свих потребних струка који испуњавају услове прописане законом и да достави копије решења - да уради детаљан динамички план извођења радова и изведе све припремне радове потребне за извођење својих радова - да на градилишту устроји, води и чува градилишну документацију: грађевински дневник, књигу грађевинске инспекције и осталу потребну документацију (за радове које изводи) - да обезбеди и спроводи мере безбедности и здравља на раду у свему према важећим прописима за своје радове све до краја завршетка објекта - да обезбеди заштиту од пожара у складу са елаборатом заштите од пожара који је саставни део елабората безбедности и здравља на раду који мора бити израђен у складу са важећим безбедносним прописима РС - да изради и достави на сагласност Инвеститору елаборат организације градилишта са елаборатом безбедности и здравља на раду, усклађеног са планом превентивних мера инвеститора и пријави градилиште надлежном органу инспекције рада Инвеститор ће именовати свог овлашћеног представника, који ће у његово име вршити координацију и контролу рада Понуђача. Понуђач прихвата да

297 Примењена заштита и њени трендови - Златибор координира свој рад, подноси редовне извештаје, присуствује редовним недељним координационим састанцима, организованим од стране овлашћених представника инвеститора, и извршава писмене налоге, издате од стране овлашћеног представника инвеститора, уколико нису у супротностима са правилима струке, и релевантним законима и прописима који важе на територији Републике Србије. Посебни услови за понуђаче Понуђач заједно са (под)извођачима мора да испуни следеће услове: - да у радном односу има најмање одређен број стручних радника разних струка (инжењера са лиценцом и/или стручним испитом, заваривача, електричара,.. ) са важећим уверењем у зависности од врстерадова које изводи - да поседује сертификовану технологију рада за извођења радова на објектима и инсталацијама - да поседује одређену опрему потребну за извођење радова - -да приликом набавке опреме поштује принципе испоруке квалитетне и опреме референтних добављача Климатски, еколошки и други услови рада на градилишту Понуђач је дужан да сагледа климатске и еколошке услове - евентуално присуство недозвољене количине SО2 и SО3 и другим загађењима током планираног времена реализације и да их предвиди приликом дефинисања рока завршетка. Понуђач је дужан да сагледа утицај рада постојеће Топионице и Фабрике сумпорне киселине у фабричком кругу Инвеститора и да могући утицај на извођење радова предвиди приликом дефинисања рока завршетка. Понуђач је дужан да сагледа утицај других Извођача Инвеститора ангажованих на Пројекту реконструкције топионице и доградња фабрике сумпорне киселине и да могући утицај предвиди приликом дефинисања рока завршетка. Неадекватно сагледавање наведених утицаја од стране Извођача, неће бити основ за продужење рока завршетка. Тендерска документација Тендерска документација се састоји од: Позива за давање понуде Прилог 1: Инструкције за давање понуде Прилог 2: Технчки део тендерске документације (технички опис, услови за извођење радова, графичка документација, спецификације, предмери радова ) Прилог 3садржи:којима су и следећи: - Образац 1-Подаци о Понуђачу - Образац 2-Изјава Понуђача

298 290 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Образац 3-Образац понуде са приложеним попуњеним предмером радова - Образац 4- Списак (под)извођача - Образац 5- Динамика - Образац 6- Изјава Понуђача приликом потписивања уговора - Образац 7-Списак особља Понуђача - Образац 8- Списак особља (Под)извођача - Образац 9-Списак механизације - Образац 10- Референце Понуђача - Образац 11- HSE Упитник Прилог 4: Модел Уговора HSE УПИТНИК Ову процену користи Инвеститор (РТБ Бор), да утврди у којој мери Извођач испуњава критеријуме са становишта HSE (Health, Safety and Environment) (БЗР, ЗЖС и ЗОП), за безбедно и по животну средину прихватљиво понашање, у оквиру свог пословања. Упитник обухвата широк спектар питања која се односе на HSE, а на основу одговора Инвеститор процењује да ли ће се Извођач квалификовати и добити статус Квалификован Извођач са аспекта HSE. Захтеви законске регулативе БЗР, ЗЖС и ЗОП су обавезујући минимум, а надоградњу чини добра пракса. 1.Подаци о Извођачу 2. Профил компаније Извођача 2.1 Врста послова коју обавља компанија опис услуга 2.2 Детаљи о Организацији компаније 3.Општи HSE Систем 3.1 Политика HSE (поседовање Политике HSE - БЗР, ЗЖС и ЗОП у писаном облику,) 3.2 Улоге и одговорности у погледу HSE (Упознатост са обавезама из области ХСЕ акти, менаџмент, средњи мњенаџмент (руководиоци/супервизори), запослени, запослени код извођача,) 3.3 Уводна обука и специјалистичке обуке HSE (Програм Уводне HSE обуке/ HSE обуке, документа/записи о обукама, Образац 6) 3.4 Избор Извођача/Подизвођача (документовани процес/процедуре за процену HSE способности Извођача/Подизвођача, праћење перформанси Извођача/Подизвођача у вези HSE током реализације активности (записи, опсервације, контроле и др.)) 3.5 Праћење здравственог стања (систем за праћење здравственог стања запослених, у погледу идентификованих опасности и штетности којима могу да буду изложени, доказ о потребним/валидним лекарским прегледима за радна места са повећаним ризиком) 3.6 Осигурање (полиса осигурања запослених од повреда на раду, полиса осигурања за поједине објекте/опрему/постројења, доказ о пријави ангажованих запослених на обавезно осигурање (М образац)),

299 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Постројења и опрема (поседовање валидних стручних налаза/сертификата, обука запослених за рад са опремом, сва опрема, постројења и материје морају бити у складу са захтевима националног законодавства Републике Србије, односно пратећих стандарда и техничких прописа (нпр. усклађеност са стандардима, упутства, безбедносне листе, итд.) 3.8 Управљање и истраживање Догађаја/Инцидената/Акцидената (документовани систем/процедуру за пријављивање/евидентирање инцидената/акцидената, систем/процедуру за истраживање узрока инцидената/акцидената, Обрасци евиденција из области БЗР у последњих 12 месеци чија је последица била: Смртни исход, Повреде са изгубљеним данима, Крупан догађај (велика материјална штета, колективна повреда и сл.), Акциденти са лекарском интервенцијом, Замало избегнути Догађај/Инцидент/Акцидент, Инцидент са оштећењем имовине/мања материјална штета, судски спор у вези са кршењем ХСЕ прописа, испитани и утврђени зроци свих наведених Догађаја/Инцидената/Акцидената 3.9 Лична заштитна опрема (ЛЗО- PPE) 3.10 Методи безбедног рада (процедуре/упутства, у складу са захтевима за безбедан и по животну средину прихватљив рад: рад на висини, рад у затвореним просторима и др.; радне процедуре/упутства за рад на/са инсталацијама за напајање објеката) 3.11 Идентификовање и управљање ризицима (систем/процедуре за идентификовање и анализу опасности и штетности, Акт о процени ризика...) 3.12 Спремност за хитне/ванредне случајеве и реаговање у њима (процедуре за реаговање у хитним случајевима, обученост запослених) 3.13 Заштита животне средине (ЗЖС)- (процедуре за управљање отпадом и опасним материјама/хемикалијама, обука запослених за рад са отпадом и опасним материјама, евиденције, итд). На сва напред наведена питања понуђач обезбеђује доказе прилагањем записа/докумената/ евиденција/процедура. 4.Остале битне информације 5.Услови На крају упитника овлашћено лице понуђача потписује Изјаву којом се обавезује да ће сви извођачии њихови запослени поштовати HSE захтеве РТБ Бор: Политика HSE; Интерна правила из области БЗР, ЗЖС, ЗОП; Захтеве управљања нежељеним догађајима из области БЗР, ЗЖС и ЗОП; Захтеве интерних стандарда РТБ Бор, Правила за безбедан рад на терену/локацији; Специфична правила и захтеве у вези посебних пројекта; Захтеве и санкције дефинисане основним уговором и/или Анексом HSE. Отварање Понуда и одабир најповољнијег понуђача Инвеститор у најкраћем року приступа отварању пристиглих понуда. Понуде отвара стручна комисија у сталном саставу која има 19 чланова и

300 292 Примењена заштита и њени трендови - Златибор састављена је од стручњака из различитих области: грађевинских инжењера, машинскихинжењера, електроинжењера, инжењера заштите на раду, технолога, металурга, правника и економиста, а по потреби у зависности од врсте пројекта и инжењера других струка који су специјализовани за поједине области (нпр. инжењера заштите од пожара или заштите животне средине, саобраћајних инжењера, инжењера електронике итд.). Специфична улога у комисији је на инжењеру заштите на раду који утврђује да ли приспела документација одговаратраженимhse условима. Уколико утврди да не одговара, шаље се допис понуђачу да исту у веома кратком року (обично 3 дана) допуни, у противном се његова понуда одбија као неодговарајућа. Најчешће се дешавало да главнапонуда стане у један регистратор, а HSE образац са прилозима стане у 2 (два) регистратора. Појашњење Понуда Инвеститор има право да затражи од Понуђача додатна појашњења предате понуде. Оцена и поређење Понуда Одабир најповољнијег понуђача се обавља према следећем критеријуму: Максимални број бодова 100 бодова, од чега: - Понуђена цена 70 бодова - Понуђени услови плаћања 15 бодова - Референце понуђача 15 бодова У оквиру Референци понуђача се бодују класичне референце понуђача (рад на сличним пословима, објектима, капацитетима итд) и одговори на питања из HSE Упитника, као и КПИ- кључни параметри ефикасности понуђача на основу HSE обрасца са прилозима.кључни параметри ефикасности понуђача поред осталог морају бити да нису имали ни једну смртну повреду, као и да им је стопа инциденције повреда веома ниска. Врши се табеларно бодовање одговора на питања из HSE Упитника (1 бод за сваки заокружен позитиван одговор, 3 бода за сваки документован одговор), као и кључних параметара ефикасности. Постоје и негативни бодови (10 бодова за сваки смртни случај, 5 бодова за Крупан догађај/ колективну повреду, 2 бода за повреду са изгубљеним данима, 1 бод за остале случајеве). Након обављеног бодовања врши се рангирање понуђача и даје им се одређени (сразмерни) број бодова који улазе у збирну табелу, коју сачињава комисија. Додела Уговора Инвеститор потписује уговор са укупно најповољнијим Понуђачем у складу са оценом комисије и који испуњава све услове тендера.инвеститор и понуђач потписују типскиуговор који има 22 тачке, а једна од најважнијих јетачка 9. која се односи на област безбедности и здравља на раду. Уколико се извођач не придржава тачака и ставки из потписаног уговора исти може бити са њим раскинут. Тачка 9. Уговора која се односи на безбедност и здравље на раду 9.1. Извођач је обавезан да све своје раднике и особље ангажовано на реализацији овог уговора, упозна са планом превентивних мера,безбедношћу и здрављемна раду, заштитом животне средине и заштитом од пожара. План

301 Примењена заштита и њени трендови - Златибор превентивних мера мора бити потписан пре започињања радова на градилишту Извођач је одговоран за адекватност, стабилност и безбедност извођења свих радова и метода примењених при извођењу. Извођач ће предузети мере за обезбеђење постројења, суседних објеката, радова, опреме, справа, инсталација, особа, животне и радне средине и биће директно одговоран да надокнади сву штету Инвеститору или трећим лицима, насталу током извођења радова коју је направио он или неко од његових подизвођача. Трошак примењених мера сноси Извођач Извођач ће осигурати радове пре него што почну на градилишту о свом трошку, против свих штета које могу настати током извођења радова (осигурање против свих основних и додатних ризика) у складу са условима осигурања и посебним осигурањем према трећим лицима) за период од почетка радова до примопредаје радова у складу са чланом 13 овог уговора. Инвеститор ће бити ослобођен од било каквих одговорности према потражиоцу таквог осигурања. Извођач ће доставити копију полиса осигурања најмање један дан пре започињања радова на градилишту Извођач ће надокнадити Инвеститору сву штету, која трећа страна може оправдано да потражује од Инвеститора у складу са штетом дефинисаном у члану 9.3 овог Уговора. ЗАКЉУЧАК Утицај инвеститора на безбедност у грађевинарству је веома важан. Инвеститор још у фази прикупљања понуда и припреме пројектне документације заједно са пројектантом, односно понуђачем, координира планирање мера безбедности и здравља на градилишту. Најбоље решење је да координатор за израду пројекта и координатор за извођење радова од самог почетка учествују у свим активностима, почев од избора пројектантске куће, као и код избора кључних извођача радова. Пред пројектанте и понуђаче се постављају одређени услови које они морају да испуне како би уопште уговорили посао. Инвеститор извођачу радова поставља кључне параметре ефикасности, које овај мора испунити пре конкурисања за посао, као и приликом извођења радова. Кад уговоре посао, онда морају поштовати све мере предвиђене Планом превентивних мера на самом градилишту. Извођач радова мора потписати Изјаву о одговорности којом изјављује да је: Одговоран као директор/послодавац наведене компаније, и да ће стога стриктно поштовати важеће законске прописе који се односе на осигурање (пензијско, инвалидско, здравствено, као и осигурање у случају повреда и несрећа на раду); Потврђује да је упознат са Планом превентивних мера и да ће поштовати процедуре и норме које уређују превенцију, безбедност и здравље на раду.

302 294 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Извођачи морају поштовати све захтеве инвеститора и координатора за извођење радова. На овај начин инвеститор значајно утиче на безбедност и здравље на раду на градилишту. ЛИТЕРАТУРА [1] Закон о безбедности и здрављу на раду ( Сл. гласник РС, бр.101/05). [2] Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима (,,Сл. гласник РС, бр. 14/09). [3] Закон о планирању и изградњи (,,Сл. гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013,50/2013,98/2013, 132/2014 и 145/2014). [4] Правилник о садржају елабората о уређењу градилишта (,,Сл. гласник РС,бр. 121/12). [5] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини (,,Сл. гласник РС, бр. 72/06; 84/06 и 30/10). [6] Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинскох радова (,,Сл. гласник РС, бр. 53/97). [7] Симо Косић, Божо Николић, Ивана Косић-Шотић, Практична примена Правилника о изради елабората о уређењу градилишта, Зборник радова, Копаоник 2013 [8] Прoцедура за управљање услугама испоручилаца РТБ БорQP-RTB. P09 [9] План превентивних мера за безбедан и здрав рад за градилиште реконструкције топионице и доградње фабрике сумпорне киселине у Рударско топионичарском басену Бор у Бору (верзија , допуна децембар и допуна ) [10] ХСЕ Упитник - Упитник за предквалификацију добављача/ извођача са аспекта безбедности и здравља на раду и заштите животне средине РТБ Бор [11] М. Симић, Нова топионица и фабрика сумпорне киселине у Бору, Заштита у пракси Београд, 244 децембар стр.15-22

303 Примењена заштита и њени трендови - Златибор МОГУЋНОСТИ БЕЗБЕДНЕ ПРИМЕНЕ САВРЕМЕНИХ РОБОТА У ПРОЗВОДНИМ ПРОЦЕСИМА Нада Стојановић Висока техничка школа Ниш Резиме Модернизација производног процеса у било којој индустријској грани подразумева употребу и убрзан развој индустијских робота и наставак унапређења техничких решења у домену аутоматизације технолошких процеса. Ове машине су брже, снажније и прецизније од људи и због тога знатно унапређују обим и квалитет производње. Радници се ослобађају тешких и монотоних радова и радова у неповољним и по здравље опасним срединама. Да би један роботски систем правилно функционисао потребно је посебну пажњу посветити безбедности радних места која опслужују роботи на основу чега се онемогућавају неправилности у раду које могу довести до повређивања радника. Код примене робота значајно је да се истакне функциoнална безбедност, софтверски дефинисане границе роботског кретања и процена ризика. Робот је човеков помоћник. Роботи не могу да раде без човека. Човек је увек у директној или индиректној интеракцији са роботом и робот извршава његове команде. Карактеристични случајеви директне интеракције човек-робот: робот ради самостално без директног учешћа човека, нпр. аутоматска роботска линија или роботска технолошка ћелија, робот ради поред човека без дељења радног места и радног задатка, пример су хибридне производне линије, полуаутоматске линије, робот и човек раде тимски, заједничко радно место и заједнички радни задатак. Пример тимског рада човек - робот јесте у производним погонима компаније Ауди. У производном процесу са повећањем разноврсности моделских верзија, робот пружа запосленима важну помоћ. Он бира исправну компоненту и држи је спремном за преузимање. То значи да запослени више не морају да иду на удаљена места или да се сагну више пута. Робот постаје асистент који ради истом брзином као и радници на склоповима. Захваљујући меком заштитном омотачу са интегрисаним сигурносним сензорима, не постоји опасност по запослене (специјализовани КУКА робот). При раду индустријских робота неопходно је да се води рачуна о безбедности и заштити радника који опслужују робота или се из других разлога налазе у његовој близини (близини радног простора). За безбедност и заштиту радника примењују се различити системи у зависности од учесталости приступа роботском систему, начина приступа и брзине приступа роботском систему. Индустријски роботи, с обзиром на захтеве који се пред њих постављају као што је већа носивост и брже извођење операција, могу имати велике димензије а завршни уређај се може кретати великом брзином. На основу тога може доћи до веома опасних ситуација по човека уколико се нађе у радном простору робота за време аутоматског извођења операција, при чему може доћи до тешких и по живот опасних повреда. Да би се то избегло потребно је поштовати стандарде везане за конструкцију, опслуживање робота и безбедност роботизованих радних места. Кључне речи: савремене технологије, примена робота, роботи, безбедност. Овај рад ће бити у целости објављен у специјалном издању електронског часописа ОЈАКМ (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN ) који издаје Међународни институт за примењено управљање знањем са седиштем у САД (

304 296 Примењена заштита и њени трендови - Златибор POSSIBILITIES OF SAFE APPLICATION OF MODERN ROBOTS IN THE PRODUCTION PROCESS Nada Stojanović College of Applied Technical Sciences, Nis Abstract The modernization of production processes in any industry involves the use and rapid development of industry robots and continuance of improving technical solutions in the field of automation of technological processes. These machines are faster, more powerful and accurate than the people, and therefore significantly improve the scope and quality of production. Workers are released from heavy and monotonous work in difficult and hazardous environments. In order for a robot system to function properly it is necessary to pay special attention to the security of jobs that robots serve as a basis to prevent malfunction of which may lead to injuring workers. When using the robots it is important to emphasize operational safety, software-defined boundaries of robotic movement and risk assessment. Robot is man's assistant. Robots cannot perform without a man. Man is always in direct or indirect interaction with the robot and robot execute its commands. Typical cases of direct human-robot interaction: robot works independently, without direct participation of man, for example automated robotic line or robotic manufacturing cells, robot working near a man without sharing the workplace and job, for example the hybrid production lines, semi-automatic lines, robot and a man working as a team, a common position and shared the task. The example of teamwork human - robot is in the production facilities of Audi. In the production process with the increase of the diversity of the model version, the robot provides important assistance to employees. He chooses the right component and keeps it ready for mounting. This means that employees no longer have to go to distant places or to bend over repeatedly. Robot became an assistant who works at the same speed as the workers on the assemblies. Thanks to a soft protective casing with integrated security sensors, there is no danger to employees (specialist KUKA robot). During operation of industrial robots it is necessary to take into account the safety and protection of workers, who serve robots or who are located nearby. For the safety and protection of workers different systems are applied, which depend on the frequency of access to the robotic system. The choice of application of security and pro-tection systems depends from the access modes and the speed of access to the robotic system. Industrial robots, given the demands that have been placed to them, as larger capacity and faster execution of operations, can have large dimensions and the final device can move at high speed. This can lead to very dangerous situations if humans are found in the workspace of the robot during automatic execution of operations, which may lead to serious and lifethreatening injuries. In order to avoid this, it is necessary to follow the standards related to the construction and operation of robots and security of robotized workplaces. Key words: modern technologies, application of robots, robots, security.. This paper will be published in the on-line journal OJAKM (The Online Journal of Applied Knowledge Management ISSN ) of International Institute for Applied Knowledge Management USA

305 Примењена заштита и њени трендови - Златибор OБУЧАВАЊЕ, ОСПОСОБЉАВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ OHSAS Слађана Недељковић ВТШ Ниш Резиме: У раду су приказани систем менаџмента заштите здравља и безбедности на раду (OHSAS 18001) са освртом на фазе имплементације и сертификације OHSAS 18001, а затим и сам систем обучавања, оспособљавања и образовања OHSAS Кључне речи: систем менаџмента, OHSAS 18001, обучавање, оспособљавање, образовање. TRAINING, CAPACITATION AND EDUCATION OHSAS Sladjana Nedeljković College of Applied Technical Sciences, Nis Abstract This work shows system management of health, protection and safety at work (OHSAS 18001) with emphasis on implementation and certification phases OHSAS 18001, and then training, capacitational and educational system itself OHSAS Key words: management system, OHSAS 18001, training, capcaitation, education. УВОД Обука, образовање и оспособљавање су садржанни у свим менаџмент системима. Сви захтеви се односе на утврђивање потреба за оспособљавањем и обезбеђивањем обуке свих запослених. Обука кадрова може бити метод за квалитетнију примену стандарда. Циљ је да се кадрови оспособе адекватним знањем и вештинама тако да се испуне сви захтеви, потребе али и очекивања корисника. Обука је за развој организације веома значајна, тако да треба да направи анализу важних потреба за оспособљавање кадрова, развој погодне свести за квалитет и средства мотивисања запослених. [1] СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА И БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ OHSAS У отклањању несрећа десили су се многи неуспеси па је то довело до успостављања нових приступа у менаџменту здрављем и безбедношћу на раду. Важност OHSAS је истакнута у званичним извештајима о озбиљним несрећама који добијају све већу важност у законодавству. Слика 1. OHSAS 18001

306 298 Примењена заштита и њени трендови - Златибор Систем менаџмента здрављем и безбедношћу на раду је у складу са OHSAS и представља део укупног система управљања организације који се користи да развије и примени политику и праксу здравља и безбедности на раду и управљању ризицима који имају утицај на безбедност, али и на здравље запослених на радним местима. OHSAS 18001:2007 управља опасностима по здравље и безбедности запослених а објавио га је Британски институт за стандардизацију. Овај стандард је флексибилан, практичан, и применљив у свим државама и у свим сферама пословања.стандард има за циљ да успостави контролу над ризицима које носе опасности али и штетности.[2] OHSAS 18001има норме којима су обухваћена подручја организације: управљање ризицима кроз планирање мера, спровођење истих мера и проактивно деловање; мере заштите и ХТЗ опрема; законски захтеви; људски потенцијали, улоге, задаци, одговорности и овлашћења; оспособљеност, стручност и свест о значају заштите; спремност за реаговање у хитним случајевима; радна контрола; мерење резултата, снимање стања и побољшања; тимски рад. [3] Фазе имплементације и сертификације OHSAS Сам процес стандардизације према OHSAS се састоји из две фазе: I. развој и имплементација система менаџмента заштите здравља и безбедности на раду (OHSАS) по захтевима норми из OHSAS 18001:2007. II. оцењивање и сертификација имплементираног OHSАS у складу са техничким нормама које прописује ОHSAS 18001:2007. Фазе имплементације су: I. Фаза: упознавање запослениха са пројектом OHSAS 18001, очекивањима и циљевима пројекта. Консултанти ће извршити анализу постојећег стања у предузећу које ће обухватити: организациону структуру; систематизацију радних места; интерну и екстерну документацију; анализе процеса; активности реализације; аспекте радне средине; постојеће опасности на радном месту; начин рада менаџмента; именовање Менаџера заштите здравља и безбедности на раду. II. Фаза: идентификација пословања, повезивање са Актом о процени ризика и евентуалне корекције систематизације радних места и описа послова за свако радно место, израда/допуна Карти процеса са

307 Примењена заштита и њени трендови - Златибор елементима OHSAS 18001, дефинисање ресурса предузећа у оквиру OHSAS 18001, преиспитивање главних процеса и њихових међусобних веза у контексту OHSAS 18001, преиспитивање подпроцеса и међусобних веза у контексту OHSAS 18001, анализа токова документације и информација, идентификација власника процеса, допуна политике заштите здравља и безбедности и циљева у контексту OHSAS III. Фаза: дефинисање основа OHSAS - где консултанти са председником фирме дефинишу мисију и визију фирме, изјаву о политици заштите здравља и безбедности на раду. IV. Фаза: дефинисање процеса - врши се идентификација, попис, класификација, означавање и међусобне везе процеса. V. Фaза: израда докумената система OHSAS - Систем менаџмента заштита здравља и безбедности на раду мора бити документован. Најпре се дефинишу, израђују и усвајају одговарајући документи OHSAS: пословник заштите здравља и безбедности на раду - описује како организација задовољава захтеве OHSAS 18001:2007; процедуре - описују метод путем којих се управља процесима; радне инструкције - описују како се обављају индивидуални задаци и активности. VI. Фаза: имплементација OHSAS запосленима се презентују усво-јена решења и документа OHSAS-а у виду обука и презентација које су потребне за функционисање и разумевање OHSAS VII. Фаза: спровођење интерне провере провера се врши због провере стања пословања са аспекта захтева стандарда OHSAS 18001:2007. Проверивачи врше једну или више интерних провера система да би се утврдио степен ефективности. По спроведеној провери утврђује се да ли је фирма спремна за сертификацију или је потребно преузети одговарајуће корективне мере. VIII. Фаза: сертификација OHSAS представља проверу успостављеног Система менаџмента заштите здравља и безбедности на раду које врши изабрано лице. [4] Слика 2. Кораци имплементације OHSAS 18001