РУКОВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ГРАФИЧКИМ НОЖЕМ ОД СТРАНЕ РУКОВАОЦА У ЦИЉУ БЕЗБЕДНОГ РАДА У ШТАМПАРИЈИ

Transcription

1 РУКОВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ГРАФИЧКИМ НОЖЕМ ОД СТРАНЕ РУКОВАОЦА У ЦИЉУ БЕЗБЕДНОГ РАДА У ШТАМПАРИЈИ Др Бранко Савић Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Сваки графички производ након процеса штампе мора да се дорађује. Већина од тих производа морају се бар једном сећи на графичком ножу. Отуда се графички нож налази у свакој штампарији без обзира ког је она капацитета. С обзиром да графички нож има сечиво које се креће, може се рећи да је ово једна од најопаснијих графичких машина. Циљ рада је да се укаже на опасности у раду са графичким ножем и мерама које се предузимају да до повреда не дође. Такође, у раду се прописују мере за правилно одржавање ножа од стране руковаоца, као и нека конструкциона решења у циљу повећања безбедности руковаоца. Кључне речи: графички нож, безбедност и здравље радника, графичка дорада OPERATION AND MAINTENANCE OF A GRAPHICS KNIFE OPERATOR IN ORDER TO SAFE OPERATION IN THE PRINTING Dr Branko Savić The Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad AIMS AND OUTCOMES Each graphic printing process after the product has to be reworked. Most of these products must be at least one knife cut on the graph. Hence graphic knife in each printing regardless of whom it was with. As a graphic knife blade that is moving, it can be said that this is one of the most dangerous printing machines. The aim of this paper is to highlight the dangers of working with graphic knife and measures taken to that injury does not occur. Also, this paper lays down measures for the proper maintenance of the knife by the operator, as well as some construction solutions in order to increase operator safety. Key words: graphic knife, safety and health of workers, the graphics processing 1

2 1. УВОД Анализирајући графичку индустрију са аспекта повреда на раду, уочено је да већина повреда које се догоде у неком краћем, или дужем временском периоду могуда се санирају. Међутим, када су у питању повреде које се догоде на графичком ножу, или гиљотини како се овај уређај другачије назива, те повреде су трајне. То су повреде одсецање прста, шаке, а понекада и читаве руке. Разлог оваквих повреда је у томе што се те повреде углавном догађају у контакту са сечивом ножа и то не могу бити лаке повреде. Из тог разлога веома је важно предузети одговарајуће мере како не би дошло до повреде на овој веома ризичној машини за рад и како би се ризик у процесу рада са њом смањио на најмању могућу меру. Веома је важно напоменути да сваки графички производ након процеса штампе мора да се дорађује. Већина од тих производа морају се бар једном сећи на графичком ножу, а неки и по више пута у различитим фазама добијања графичког производа. Тако на пример у процесу добијања графичког производа књиге, потребно је пре процеса штампе папир исећи на димензије табака прихватљивог за машину, исећи одговарајуће димензије корица и на крају у процесу дораде сваку књигу обрезати са три стране. Отуда се графичком ножу мора посветити посебна пажња са аспекта безбедности и здравља запослених у штампаријама, јер он се налази у свакој штампарији без обзира ког је она капацитета. С обзиром да графички нож има сечиво које се креће, може се рећи да је ово једна од најопаснијих графичких машина. У првом делу рада уочиће се које се то повреде догађају у раду са графичким ножем, каквог су типа, у којој фази настају и због чега. Одатле би требало да се закључи на шта је посебно потребно обратити пажњу и указати запосленима на овој машини које активности морају да изводе и како да до повреде не дође. Други део рада представља захтеве што се тиче конструкционих решења ножа како би он могао безбедно да се користи. Посебно су наглашена могућа додатна конструкциона решења заштите опасних зона путем решетки, боксова или фотоћелија у циљу обезбеђења радног простора и смањења опасности по руковаоца на машини. У трећем делу рада прописани су услови, мере и активности којих се руковаоц на ножу мора придржавати да до повреде не дође. Ту се убрајају и мере обуке, као и мере провере исправности машине.посебан део посвећен је одржавању машине, као и замени сечива као веома опасној активности на ножу. Из свега овога види се да је циљ рада да се укаже на опасности у раду са графичким ножем и мерама које се предузимају да до повреда не дође. Такође, у раду се прописују мере за правилно одржавање ножа од стране руковаоца, као и нека конструкциона решења у циљу повећања безбедности руковаоца. 2. АНАЛИЗА АКЦИДЕНАТА У РАДУ СА ГРАФИЧКИМ НОЖЕМ Механичких опасности и то од недовољне безбедности због покретних делова (сечива), на ножу, доводи до повреда радника који опслужују ову машину. Удео укупних повреда на ножу је мањи него на офсет машини, али се мора узети у обзир каква је врста повреде на ножу присутна. На дијаграму 1 дат је преглед повреда према машинама које се користе у графичкој индустрији. 2

3 Дијаграм 1:Број акцидената у зависности од типа машине На следећем дијаграму биће приказано које су то незгоде најчешће биле на радном месту. Дијаграм 2: Приказ броја акцидената по природи повреде Из дијаграма број 2 видљиво је да од 14 повреда које су се десиле у раду са ножем, 13 су се завршиле ампутацијом опрста, шаке, или руке. Код повреда насталих у раду са другим машинама, повреде су раздеротине, нагњечења, огреботине и слично, што није тако фатално као ампутација. Из тог разлога, рад на графичком ножу веома је опасан по безбедност и здравље руковаоца. На следећем дијаграму види се који су то делови тела повређени при раду са графичким ножем. 3

4 Дијаграм 3: Број повреда по деловима тела Са дијаграма 3. уочава се да се највећи број повреда у процесу рада на ножу догоди на прстима запослених, а са следећим угроженим делом тела (повреде шаке) чини 90% свих повреда које настају у раду на графичком ножу. Понекада долази и до повреде целе руке. Мора се рећи да су све ове повреде ампутације наведених делова тела. На крају када се посматра фаза у којој настају повреде, то најбоље осликава дијаграм 4. На дијаграму 4 види се да већи део повреда настаје у фази одржавања ножа, где се убраја и замена сечива као сложена операција, а мањи део повреда настаје у фази оперативног рада. Дијаграм 4: Број повреда у зависности од активности на ножу 4

5 На основу изнетог намећу се два закључка: повреде радника на ножу су веома озбиљне природе, већи број повреда настаје у фази одржавања. 3. ПРЕДЛОГ МЕРА У ЦИЉУ СМАЊЕЊА ИЛИ ОТКЛАЊАЊА РИЗИКА ПО БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ РАДНИКА У РАДУ СА НОЖЕМ Један од начина да се повећа безбедност и смањи ризик од појаве нежељених повреда радника је обезбеђивање простора око машине и уградња сензора покрета на машини на начин као што је приказано на сликама а), б) и ц). Простор око машине можемо обезбедити помоћу физичких препрека у виду металне ограде као што је приказано на слици а), затим комбинацијом ограде и сензора покрета, као што је приказано на слици б) и трећи начин је коришћењем ласерских сензора са свих страна око машине, као што је приказано на слици ц). Ово је уједно и најбезбеднији систем, јер ће машина аутоматски бити заустављена уколико сензор буде регистровао било какав покрет или присуство у простору који обезбеђује. а) метална препрека (ограда) око машине штити послужиоца од могућих нежељених повреда 5

6 б) комбинација металне ограде и сензора покрета као заштите од могућих нежељених повреда послужиоца машине ц) ласерски сензори са свих страна машине као најсавременији и најбезбеднији вид заштите послужиоца 6

7 4. МЕРЕ ОПРЕЗА КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ ПРЕ ПУШТАЊА МАШИНЕ У РАД, КАО И УПУТСТВО ЗА ПРАВИЛАН РАД И ОДРЖАВАЊЕ НОЖА I Пре стартовања машине обавезно је извршити следеће контроле 1. Извршити визуелну контролу свих делова и елемената машине пре почетка рада. При овој контроли руковаоц машине уочава све неусаглашености са стањем у коме је машина исправна. Визуелна контрола се почиње од система погона, најчешће је то довод електричне енергије, преко мотора за покретање, система за пренос снаге, улазних, радних и излазних елемената. 2. Проверити покретне делове и преноснике снаге који морају бити заштићени штитником. Веома је важно да су сви покретни делови заштићени штитником, како не би повредили оператера на машини и друге запослене. 3. Провера система двоструких команди и фотоћелија. Ове активности изводити и након пауза при поновном покретању ножа. Претпоставка је да руковаоц добро познаје машину и да му ова визуелна контрола неће одузимати много времена и утицати на његову продуктивност, што запослени често наводе као разлог избегавања провера. II Упутство за правилан рад и одржавање у циљу безбедног рада. Након провера приступа се укључењу ножа по тачно утврђеној процедури. 1. Укључити кабал у мрежну утичницу. 2. Пустити у погон нож помоћу кључа и прекидача са тачке 0 у положај Притиском ноге на папучицу спустити пресу, а левом и десном руком притиснути тастере и држати руке на њима док се не изврши фазу спуштања ножа у доњи положај при чему се извршава исецање. 4. Притиском на тастере левом и десном руком враћа се нож у почетни положај. 5. Приликом мењања ножа извршити следеће радње приликом демонтаже. Са левом и десном руком притиснути тастере и држати руке на њима док се не изврши фаза спуштања ножа у доњи положај. Са имбус кључем одврнути вијак који држи нож за тело пресе, уместо њега уврне се ручица за држање ножа 10 цм. Затим скинути нож за сечење тако што се ухвати левом и десном руком ручице за држање ножа. Нож одложити у дрвени сандук, тако да сечива ножа буду ослоњена на чврсту површину дна сандука. 6. Приликом монтаже ножа врше се сличне активности, углавном обрнутим редоследом. Одврнути вијке који држе нож са сандуком. Затим на тим рупама уврнути ручице за држање ножа који се вади из дрвеног сандука и поставља на тело пресе учвршћујући га вијцима. Одвију се ручице за држање ножа и на њихово место уврну вијци који чврсто држе сечиво. После ових операција врши се пуштање ножа у рад. 7. Приликом брисања ножа чишћења и замене обавезно имати заштитне рукавице да не би дошло до повреде. У случају отказа или сметњи при раду ножа, искључити из струјне мреже и ОДМАХ обавестити НАДЛЕЖНЕ. 7

8 5. ЗАКЉУЧАК На основу изнетог, може се уочити да су запослени у графичкој индустрији, изложени мањем ризику у односу на запослене у другим производним индустријама, што се тиче механичких опасности, односно, од недовољне безбедности због ротирајућих или покретних делова. Те повреде радника нису фаталне, већ су то у највећем броју површинске повреде прстију, шака и у најгорем случају ломови истих. Велики број повреда настаје од напора и телесних напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности), као и нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање). Што је технологија застарелија то је и број повреда учесталији. Међутим, оно што се на краћи рок не види, а што на дужи период оставља трагове јесу хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.), које су веома заступљене у овој индустрији, а из којих није евидентиран велики број повреда. За све поменуте опасности и штетности, предложене су мере за смањење ризика које би у краћем или дужем року довеле до смањења броја повреда запослених у овој комплексној индустрији и пратећим гранама као што су целулозна, папирна и сродне гране. 6. ЛИТЕРАТУРА 1. Kipphan, Helmut (2001). Handbook of print media: technologies and production methods (Illustrated ed.). Springer. pp ISBN Rees, Fran. Johannes Gutenberg: Inventor of the Printing Press 3. Saunders, Gill; Miles, Rosie (May 1, 2006). Prints Now: Directions and Definitions. Victoria and Albert Museum. ISBN Steinberg, S.H. (1996). Five Hundred Years of Printing. London and Newcastle: The British Library and Oak Knoll Press. 8