БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ. Бобан Цветановић БЕЗБЕДНОСТ РАДНИКА ПРИ УНУТРАШЊЕМ ТРАНСПОРТУ

Transcription

1

2 БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ Бобан Цветановић БЕЗБЕДНОСТ РАДНИКА ПРИ УНУТРАШЊЕМ ТРАНСПОРТУ Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта: TEMPUS JPHES Occupational safety and health degree curricula and lifelong learning Безбедност и здравље на раду образовни програми и доживотно учење који кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија. Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације. Тhis project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

3 Аутор: мр Бобан Цветановић, маш. инж. Главни уредник: др Дејан Благојевић Технички уредник: Горан Милосављевић Издаје и припрема за штампу: Висока техничка школа струковних студија у Нишу Штампа: "Пунта", Ниш Тираж: 200 примерака година

4 ПРЕДГОВОР Ова публикација намењена је студентима основних струковних студија техничке струке и представља подршку активностима које Висока техничка школа струковних студија из Ниша обавља у склопу међународног пројекта Европске Уније TEMPUS - JPHES , Безбедност и здравље на раду. Циљ публикације је, да на приступачан, сликовит и упечатљив начин, студентима укажу на опасности које се јављају при радовима у унутрашњем транспорту, као и да препоручи мере заштите како би се повећала безбедност на раду. Основа публикације је брошура др Мирољуба Петровића, Опасности и мере заштите у унутрашњем транспорту из године. Ниш, 2012.год.

5

6 УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ представља премештање терета (материјала, робе) на релативно кратка растојања у оквиру објеката привреде (индустрија, рударство, пољопривреда...) и ванпривреде (трговина, услуге, дистрибутивни центри...). Сматра се да трошкови радне снаге ангажоване у унутрашњем транспорту индустрије у целини износе 40% од укупних трошкова радне снаге. 1

7 Евидентан је велики број повреда радника при унутрашњем транспорту. Од укупног броја повреда у индустрији, преко 25% су повреде настале радом на унутрашњем транспорту. 2

8 Повреде се при унутрашњем транспорту дешавају приликом операција као што су: утовар, претовар, истовар, подизање, спуштање, складиштење итд. 3

9 Најчешће повређивани делови тела, при унутрашњем транспорту, су руке, ноге и прсти, а велики број повреда су тешке, често и са смртним исходом. 4

10 Само у 6% случајева узроци незгода и повреда налазе се у конструктивним недостацима машина унутрашњег транспорта, а у 94% случајева узрок је човек. Фактори који доводе до повреда на раду и великих материјалних штета су: непридржавање предвиђених процедура; лоша организација, управљање и контрола; немарности и слабе обучености запосленог особља. 5

11 Безбедност унутрашњег транспорта је резултат, с једне стране, карактеристика робе којом се манипулише, а са друге стране последица примењене технологије и начина реализације претоварних процеса. 6

12 Процеси базирани на ручној технологији ризичнији су од процеса који су механизовани или аутоматизовани. При потпуној аутоматизованости ових процеса до грешака долази много ређе, а када до незгоде и дође последице се углавном огледају само кроз материјалну штету без повреда радника. Карактеристике робе тј. материјала којим се рукује (маса, агрегатно и температурно стање, физичке и хемијске особине одређују поступак руковања и избор транспортног средства. 7

13 Непознавање података о маси доводи до преоптерећења. 8

14 За разлику од алатних машина где је опасна зона концентрисана око самог радног алата (на релативно малом простору), машине унутрашњег транспорта имају велику опасну зону.. Пример: У свакој тачки радног простора мосне дизалице прети активна опасност 9

15 Опасности при руковању материјалом се смањују ако се: Смањи број манипулација; Изврши механизација руковања; Правилно изаберу транспортни путеви. Сматра се да све радове на руковању материјалом треба механизовати уколико је: Маса појединачног терета већа од 50кг на хоризонталном путу и даљини преношења до 75м (и већа од 30кг на нагнутом путу) Време преношења исте врсте материјала дуже од 30минута у току смене 10

16 Приликом савијања леђа за 30 о, џак од 25кг извршиће притисак од 275 кг на ваша леђа. На 90 о овај притисак износи до 500кг! Многа леђа ће попустити под тим оптерећењем. Већина несрећа насталих при унутрашњем транспорту могу се спречити правилном обуком и поштовањем правила. 11

17 У циљу смањења опасности треба користити палете и контејнере, просте направе (полуге, ужад, утоварне рампе) или претоварну механизацију. Складиштени материјали морају да буду стабилни и компактни. 12

18 Терет не сме да прелази габарите - крајње тачке возила. Повреда је могућа ако се поред прописаних габарита не поштују безбедносни прописи. 13

19 Стабилност транспортног средства зависи не само од масе, већ и од положаја терета. Претурање виљушкара може да наступи при раду са теретом који одговара носивости виљушкара, ако се не води рачуна о положају терета. 14

20 У циљу очувања безбедности при раду, забрањен је превоз људи претоварним средствима. 15

21 Средства унутрашњег транспорта имају тачно одређену функцију. Немојте их користити на начин како то произвођач није предвидео! 16

22 17

23 18

24 Повећању безбедности доприноси и правилан ток материјала - кретање без повратних ходова, оптимална брзина кретања, најкраћи транспортни путеви. Укрштање транспортних путева представља сталну опасност. 19

25 За безбедно одвијање транспорта потребно је изврити правилно пројектовање транспортних путева. Препоруке за ширине транспотних путева. 20

26 Брзина кретања транспортног возила у халама не би смела да буде већа од 10 km/h, а на кривинама треба да се смањи (мање од 3,5 km/h). На правим и дужим деоницама, удаљеним од објеката, брзина може да износи до 18 km/h. 21 Брзина кретања зависи од врсте пута, интензитета саобраћаја, врсте возила и видљивости.

27 За безбедан рад са разним средствима непрекидног транспорта (елеватори, транспортне траке, ваљкасти транспортери, пужни транспортери...) неопходно је да размак између транспортера и непокретних делова у околини треба да износи минимално 1 метар 22

28 Брзина кретања траке транспортера износи око 1,5 до 2,5 m/s. Време реаговања радника је 1 секунда, што значи да ће у том периоду трака (или неки други део транспортера) прећи око 2 метра и захватити све што се налази у њеној близини (широку одећу, рукав, алат...). За време рада транспортера забрањено је чишћење траке и вршење било каквих оправки. 23

29 На претоварној механизацији би требало да се врше превентивни и периодични прегледи и испитивања. 24

30 Дозвољене брзине на крају транспортног жлеба за сигурно прихватање терета са гравитационог транспортера (ручно и механизовано) Ако је висина спуштања превелика, препоручене брзине се могу постићи завојним жлебом 25

31 Безбедносне мере унутрашњег транспорта, морају се стално усавршавати и надограђивати упоредо са развојем технолошких процеса и опреме и уређаја који се у њима користе. Треба запамтити тзв. SAFE правило: S pot the hazard - Уочити опасан подухват A ssess the risk - Проценити ризик F ix the problem - Решити проблем E valuate results - Проценити резултате 26

32 Сви на радном месту су одговорни за безбедност и здравље! То није ствар појединца! 27

33 БЕЛЕШКЕ 28

34