ULO GA FI ZIČ KE AK TIV NO STI U PRO GRA MU ČI GO TI CA U PO STI ZA NJU I ODR ŽA VA NJU ŽE LJE NE TE LE SNE MA SE

Size: px

Start display at page:

Download "ULO GA FI ZIČ KE AK TIV NO STI U PRO GRA MU ČI GO TI CA U PO STI ZA NJU I ODR ŽA VA NJU ŽE LJE NE TE LE SNE MA SE"

Francis Gilmore
6 years ago
Views:

1 Je le na Šev ku šić *1 ULO GA FI ZIČ KE AK TIV NO STI U PRO GRA MU ČI GO TI CA U PO STI ZA NJU I ODR ŽA VA NJU ŽE LJE NE TE LE SNE MA SE Gojaznost je, u prin ci pu, de finisana kao preterana količina telesne masti nastale poremećajem energetskog metabolizma. Povećana telesna masa najčeš će nastaje kao nesklad energetskog unosa i energetske potrošnje. Uzrok ovako naglog porasta dečje gojaznosti je verovatno uslovljen promenama u savremenom životu i nedostatku fi zičke aktivnosti. Nedovoljna fi zička aktivnost je, prema SZO, proglašena kao samostalni faktor rizika. Nekretanje u dečjem uzrastu pokazuje ozbiljne probleme, jer deca koja se ne ba ve fi zičkim aktivnostima imaju veći rizik da postanu gojazna. Program za regulisanje dečje gojaznosti nazvan,,čigotica, sastoji se od veoma složenih procedura snimanja kompletnog zdravstvenog stanja, primene specifične redukcione ishrane i pažljivo odabranog fi zičkog opterećenja u čijoj realizaciji svih neophodnih procedura učestvuje brojan tim različitih stručnjaka, pedijatri, psiholozi, fizijatri, dijetetičari-nutricionisti, među kojima značajno mesto pripada profesorima fi zičke kulture, kao stručnjacima za odabir, način i dinamiku sprovođenja fi zičkog optereće nja. De ca sa po ve ćanom telesnom masom preko 97 percentila, uzrasta od 12 do 18 godina borave na programu tri nedelje. Fizičke aktivnosti dece u današnjem savremenom nači nu ži vo ta su u stal nom opadanju. Današnja deca igru u parku zamenila su igrom na kompjuteru. Ovakva slika rezultuje umanjenjem fi zičke aktivnosti dece, podstiče sedentarni na čin ži vo ta i kao takva sa sobom nosi rizik gojaznosti. Neaktivnost u dečijem dobu ima za posledicu neaktivnost u odraslom dobu. Pregledom 6000 odraslih, ustanovljeno je da 25% onih ko ji su bi li ak tiv ni u uz ra stu od 14 do 19 go di na osta li su ak tiv ni u od ra slom do bu, dok je sve ga 2% ne ak tiv nih iz uz ra sta 14 do 19 go di na po sta lo ak tiv no u od ra slom dobu (Or te ga FB., Ru iz JR., Ca stil lo MJ., Sjöström M., 2007). Za po če tak de cu tre ba upo zna ti sa što vi še raz li čitih fi zičkih aktivnosti i njima prepustiti odabir aktivnosti koja im najviše odgovara. Moraju se, pre svega, u aktivnost de ce uklju čiti roditelji, škola, a zatim i dete samoinicijativno. Gojazno dete ima * Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma, Zlatibor.

2 114 MEDICINSKI GLASNIK / str smanjen izbor fi zičkih aktivnosti u samom početku, ali kasnije, kako bude sticalo kondiciju, ovladalo koordinacijski i tehnički određenim sportovima, njegovo samopouzdanje raste i omogućava mu ravnopravno učeš će sa osta lom de com u ve ćini sportova. Na po četku programa svim polaznicima testiraju se fi zičke sposobnosti uz pomoć sedam testova iz EUROFIT baterije testova, namenjenim deci, kojima se procenjuje: aerobni fitnes, mišićna snaga i izdržljivost, pokretljivost, ravnoteža i mišićni fit nes, a po završetku kontrolno merenje. Na programu se realizuju sledeći oblici fi zičkih aktiv no sti: 1. Šet nje br zi hod u pri ro di, na TRIM sta zi, ili na kar dio-fitnes trenažerima; 2.Vežbe oblikovanja i jačanja pojedinih mišić nih gru pa, bez re kvi zi ta, ili uz po moć izotoničnih fitnes trenažera, ili sa rekvizitima kao što su terapeutska lopta, elastične trake, na TRIM poligonu i sl; 3. Vežbe u vodi; 4.Trenažno plivanje; 5.Terenske igre, aktivnosti na otvorenom i 6. Sportske igre. Svi odabrani oblici fi zičkih aktivnosti, u trajanju minuta tri puta u toku dana, sprovode se korektno uz poštovanje osnovnih bioloških parametara, uz stručni nadzor profesora fi zičke kulture, vodeći ra čuna o eventualnim kontraindikacijama i uz saradnju sa lekarima pedijatrima. Sve aktivnosti imaju karakter organizovane, s ciljem usmerene, strogo dozirane aktivnosti. Po učestalosti, obimu, intenzitetu i odabiru vrste aktivnosti, možemo ih svrstati u terapeutsko fi zičko vežbanje. Prilikom realizacije programa usmeravamo se na individualno doziranje opterećenja u grupnom režimu rada. Kontrola pulsa treba da nam da osnovnu informaciju o tome kako korisnik podnosi zadato optereće nje i po mo ći će nam da osta ne u cilj noj zo ni pul sa 60 70% od mak si mal ne puls ne vred no sti. Ovo je ve o ma bit no, jer se ta da koriste depoi masti kao osnovni izvor energije. Šetnja De Vris (1980), Astrand i Ro da hal (1977) i Ni ko lić (1996), kao fi zi o lo zi u svojim udž be ni ci ma tvr de da se aerob na moć čo ve ka naj e fi ka sni je i naj kom plek sni je raz vi ja kroz ak tiv no sti u ko ji ma je an ga žo va no vi še od 2/3 ukup ne mu sku la tu re, a tr ča nje ume re nim in ten zi te tom je naj kla sič ni ji pri mer ta kvih ak tiv no sti. S ob zirom na to da se ra di o go ja znoj de ci naj pri mer ni ji ob lik ak tiv no sti je za njih šet nja ume re nim in ten zi te tom, što mi i spro vo di mo u ovom pro gra mu. Ci lja ne šet nje se re a li zu ju kao br zi hod na du ži ne 3 7 km u tra ja nju od 40 do 60 min. Op te re će nje je do zi ra no od pr vog do zad njeg da na i po ve ća va no na ra čun: po ve ća nja du ži ne sta ze, po ve ća nja br zi ne kre ta nja, pro me nom kon fi gu ra ci je te re na i kom bi na ci jom ne kih od na ve de nih mo guć no sti. Prva šetnja je,,informativna i služi za davanje bitnih saveta: kako disati (na prvi ko rak udah na nos, sle de ća dva ko ra ka, dva iz da ha na usta), da bi se što vi še ki se o nika unosilo. Ostale smernice se odnose na prikaz pravilnog koračanja pri kretanju uz i niz na gib i oda bi ru ade kvat ne ode će i obu će. Pr va šet nja tra je 35 mi nu ta, na sta zi du ži ne 3 km po rav nom te re nu.

3 ULO GA FI ZIČ KE AK TIV NO STI U PRO GRA MU ČI GO TI CA U PO STI ZA NJU I ODR ŽA VA NJU Vežbe oblikovanja na parteru Pored razvoja aerobne moći, fi zička aktivnost pozitivno utiče na čitav organizam posebno na lokomotorni aparat, jačanjem mišića, po ve ćanjem pokretljivosti u zglobovima i jačanju kostiju (postaju čvrš će, održavanjem nivoa kalcijuma) i time se smanjuje mogućnost povreda i lomova kostiju. Vežbe za oblikovanje i jačanje mišića su aktivnost koja sve ovo obuhvata. Ova aktivnost je organizovana u sali za vežbanje sa tatami strunjača ma i sa stavljena od 30-ak posebno odabranih i izbalansiranih vežbi. Vežbe obuhvataju celokupnu mu sku la tu ru u tra ja nju od 45 min. sa po na vlja nji ma od 3 do 8 po na vlja nja za sva ku vežbu i promenom tempa izvođenja koju diktira trener. Kompleks vežbi je sastavljen od vežbi zagrevanja, istezanja, vežbi snage i koordinacije. Opterećenje je umerenog intenziteta i na osnovu toga zadaće se i tem po u ko me se ve žbe iz vo de. Prvih dana obavljamo testiranja fi zičkih sposobnosti, a narednih dana čas se organizuje tako da sadrži obuku, odnosno prikaz i objašnjenje vežbi sa ciljem da se one što pravilnije izvedu. Posebna pažnja je na obuci pravilnog disanja tokom svake ve žbe i kra tak opis za ko ju gru pu mi ši ća je na me nje na ko ja ve žba (ka ko bi ste kli što bolja znanja o vežbama i njihovoj ulozi i kako ih izvoditi u kasnijem periodu kad vi še ne bu du na pro gra mu). Sledećih dana optereće nje se po ve ćava: većim brojem ponavljanja, uvođenjem no vih ili mo di fikovanjem već postojećih vežbi, promenom ritma izvođenja pokreta u vežbama i kombinacijom prethodnih metoda. Vežbe u bazenu Ve žbe u vo di ima ju za cilj da uz po moć otpora vode angažuju mišiće ce log te la i to: vežbama disanja, grudne mišiće, mi ši će ramenog pojasa i ruku, stomač ne i le đne miši će i kar lič ni po jas i mi ši će nogu. Sastavljene su od kombinacija raznih kretanja: ciklična (hodanje i plivanje), razne varijante, vežbe snage, ruku i ramenog pojasa, trupa, karličnog pojasa i nogu i vežbe istezanja, ruku, trupa i nogu. Ove ve žbe su ve o ma spe ci fične, jer se sprovode u vodenoj sredini gde telo prividno gu bi oko 2/3 te ži ne, što je ve o ma bit no za oso be sa pre ko mer nom te ži nom i go ja zne oso be, jer im omo gu ća va da efikasno vežbaju. Jedan deo energije organizam troši na održanje telesne temperature koja je stepeni C, a temperatura vode u kojoj se aktivnosti odvijaju je stepeni C, odnosno niža od temperature tela u proseku za oko 9 ste pe ni C. Zna či, veliki deo energije trošiće se samo na održanje temperature tela, a dodatne aktivnosti omogući će da taj gu bi tak ener gi je bu de još ve ći. Za ve žbe sna ge ve o ma je za ni mlji vo da se spro vo de ve žbe u vo di, jer je gu sti na vode veća od gu sti ne va zdu ha i sve ve žbe se, u stva ri, ra de sa ot po rom ko ji vo da stva ra

4 116 MEDICINSKI GLASNIK / str u to ku iz vo đenja vežbi. Sila hidrodinamičkog otpora raste sa kvadratom brzine (Jarić S., 1993), što zna či da i ma lim po ve ćanjem brzine izvođenja pokreta u toku vežbanja u vo di ot por se znat no po ve ća va, a ti me i efikasnost vežbe. Za vežbe istezanja i povećanja pokretljivosti takođe je ve o ma bit no iz vo đenje ve žbi u vo di, jer vo da omo gu ćava lakše izvođenje većih amplituda u zglobovima, a ti me i efikasnije rezultate u povećanju elastičnosti u svim zglobovima. Ove ve žbe će se ra di ti u tra ja nju od 45 min. je dan put dnev no u pre po dnev nim satima. Svaki dan povećava se opterećenje: povećanjem brzine plivanja, povećanjem broja preplivanih deonica, promenom stila plivanja, povećanjem broja ponavljanja vežbi, povećanjem brzine izvođenja vežbi, povećanjem amplituda u izvođenju vežbi, uvo đenjem novih dodatnih vežbi i kombinacijom dve, ili više, prethodno navedenih metoda povećanja opterećenja. Osim ja čanja mišićnih grupa radiće se i ve žbe is te za nja, ko ji ma je cilj po ve ćanje pokretljivosti u zglobovima. Svakog 7, 14 i 19 dana organizovaće se tak mi čenje u plivanju (brzina i tehnika), štafetne igre, skokovi... Plivanje je ci klična aktivnost koja omoguća va kre ta nje kroz vo du i to u ho ri zontalnom položaju gde je kičmeni stub dosta rasterećen i, kao takva aktivnost, pogoduje gojaznoj deci koja u današnje vreme imaju sve učestaliju promenu statike kičme. Preplivane deonice, kao i brzina plivanja, treba da zavise prvenstveno od prethodnog znanja pli va nja, kao i od sti la pli va nja i na to mo že mo da uti čemo poboljšanjem tehnike plivanja sa po seb nim osvr tom na pra vil no di sa nje i to sa oba ve znim iz da hom pod vo dom. Kraul je tehnika plivanja koja bi trebalo da se savlada za vreme trajanja programa. Obuka plivanja je na me nje na svoj de ci ko ja su na pro gram doš la kao ne pli vači. Obuka plivanja sadrži obuku pravilnog disanja pod vodom, rad nogu, rad ruku uz pomoć daske za plivanje, plutanje, samostalno plivanje i skok u vodu. Terenske igre, sportske igre i aktivnosti na otvorenom Ovaj vid fi zičkih aktivnosti posebno je pogodan za decu, jer u prirodi deteta je igra. Ak tiv no sti na otvo re nom ima ju za cilj da ob u če de cu spor to vi ma kao što su košarka, odbojka, fudbal... Cilj nije samo obuka određenog sporta već socijalizacija, pripadnost grupi, razvijanje takmičar skog du ha i sl. Sport ske igre su planirane na osnovu programa redovnog fi zičkog vaspitanja ko ji de ca tog uz ra sta ima ju u ško li. Je dan od ci lje va pro gra ma je ste da se de ca kroz ciljani program fi zičkih aktivnosti usmere i osposobe da prate redovnu nastavu fi zičkog vaspitanja u školi. Časovi su usmereni na obuku pojedinih sportskih igara. Uvodni deo časa je organizovan tako da zagreje mišiće i pri pre mi ih za na por, kao i da spre či povrede kroz razne oblike trča nja, ho da nja, ve žba ma ob li ko va nja, sve u tra ja nju od 10 do 15 min, a po tom sle di 30 min obu ka po spor to vi ma po sle de ćem rasporedu datom u tabeli 1.

5 ULO GA FI ZIČ KE AK TIV NO STI U PRO GRA MU ČI GO TI CA U PO STI ZA NJU I ODR ŽA VA NJU Tabela 1 Obuka po sportovima u toku trajanja programa 1. nedelja 5 dana obuka košarke 7. dan utakmica 2. nedelja 6 dana obuka odbojke 14. dan utakmica 3. nedelja izborni sport ili igranje već na u čenih 19. dan testiranje Izborni sport može biti fudbal, badminton, košarka, ili odbojka. Pored redovnog svakodnevnog vežbanja, kao deo programa fi zičkih aktivnosti, realizuju se i terenske igre (druženje u prirodi) koje po obimu mogu da zamene pojedine forme vežbanja, a istovremeno predstavljaju osveženje na psihološkom planu, odnosno razbijaju stereotip cikličnih aktivnosti i produže fi zičku angažovanost dece i boravak u prirodi. Uloga fi zičkih aktivnosti je da, pored razvoja aerobnih sposobnosti, inicira i razvoj mišićne mase, da bi koštano-zglobni sistem dobio odgovarajuću podršku za povećani obim aktivnosti. Povećanjem mišićne mase sagoreva se više kalorija u toku sa mog ra da, a ve ća mi šićna masa omoguća va i ve ću po troš nju i kad je te lo u mi ru, što će po ve ćati i bazalni metabolizam. Fizička aktivnost omoguća va i oslo ba đanje ma sti iz ma snih ćelija gde su skladištene i pomaže u smanjenju, a kasnije i održanju telesne mase. Ovaj proces se naziva lipoliza i ima veliki značaj ako je po ve ćana čak i od broja utrošenih kalorija. Raznovrsnijim aktivnostima izbegava se monotonija i povećava zainteresovanost. Rezultati su vidljivi i nakon sedam dana, jer deca rado prihvataju aktivnost, koriste naučene tehnike i učestvuju u kolektivnim sportovima. Rezultati u regulisanju telesne mase mogu se izraziti prosečnim vrednostima gubitka u kilogramima kod 21-dnevnog bo rav ka na uzor ku od 307 po la zni ka, oba po la, pro sečne starosti 14,3 godine. Telesna kompozicija merena je metodom bioelektrične impedanse, na IN BODY 230, a obimi santimetarskom pantljikom. Prosečne vrednosti antropometrijskih mera date su u ta be li 2, te le sna ma sa (TM), BMI, ma sti u kg (K Ma sti), mi šić ne ma se (M Mi ši ća) i tečnosti (K Teč no sti) u kg, obi mi nad lak ti ce (ON), grud nog ko ša (O gr. koš), stru ka (OS) i ku ko va (OK) na ini ci jal nom i finalnom merenju, kao i razlika nakon 21. dana primene programa,,čigotica. Tabela 2. Rezultati telesne kompozicije na inicijalnom i fi nalnom merenju uzrast TM BMI K Masti M Mi ši ća K Tečnosti O gr. ON koš OS OK 89, , , , , , , , , , , , , , , , ,351 6, , , , , , , ,55863

6 118 MEDICINSKI GLASNIK / str Kao što se iz ta be le vi di, pro se čan gu bi tak te le sne ma se iz no sio je 6,080 kg, BMI se sma njio za 2,1 kg/m 2, ko li či na ma sti za 3,88 kg, ukup ni gu bi tak ko li čine tečnosti i mišić ne ma se iz no si 1,99 kg, od čega gubitak teč no sti 1,64 kg, a mi šićna masa svega 0,35 kg, što nam uka zu je da smo fi zičkom aktivnošću us pe li da sa čuvamo mišićnu ma su i da sve de mo na mi ni mum njen gu bi tak. Obi mi su se sma nji li na svim me re nim de lo vi ma te la, obim nad lak ti ce naj ma nje 0,75 cm, obim grud nog ko ša 4,92 cm, obim stru ka 10,18 cm, i naj ve ći gu bi tak na obi mu ku ko va 12,15 cm. Nakon ovakvih rezultata možemo zaključi ti da je gu bi tak bio usme ren ka sma njenju te le snih ma sti i očuvanju mišić ne ma se, što je i bio naš cilj. Te le sna kom po zi ci ja naših ispitanika je dobila drugačiju sliku, procentualno masti su se smanjile, mišićna masa povećala u odnosu na postignutu telesnu masu. Obimi su smanjeni naročito na kritič nim de lo vi ma te la, kao i naj bit ni ji seg ment, BMI je sma njen sa 31,48 kg/m 2 gde su na po četku tretmana deca u proseku pripadala 1. stepenu gojaznosti, a smanjenjem na 29,34 kg/m 2 u proseku pripadaju predgojaznom statusu. Pro gram ni je de lo tvo ran sa mo u vre me tra ja nja u pro gra mu,,či go ti ca, već ste čene navike treba nastaviti. Znanja osim praktično, prezentuju se deci i teorijski, kako bi upotpunili obrazovni rad sa njima. Stekavši navike o fi zičkim aktivnostima, savladavši tehniku pojedinih sportova, poboljšanjem kondicije, snage, koordinacije, ravnoteže i ostalih fi zičkih sposobnosti, deca koja su prošla program,,čigotica mogu sa velikim samopouzdanjem da učestvuju u redovnom programu fi zičkog vaspitanja u svojim školama, ravnopravno sa decom svog uzrasta. Kroz niz predavanja, iz oblasti medicine, fi zičkih aktivnosti, psihologije i načina ishrane stiču se zna nja i na čin primene u svakodnevnom životu, kod svojih kuća. Uloga porodice, okruženja, kao i njih sa mih od ključ nog je zna čaja za nastavak programa. Multidisciplinarni pristup problemu dečje gojaznosti i trajna promena ponašanja vode ka rešenju problema. Literatura American Obesity Association, (August, 2000), Survey on parents perceptions of their children s weight, Retrieved Astran d, P. O., Rodahl K., Textbook of work Physiolog y (2. end ) McGraw Hill Book Company, 1977, New York. Berk, E., (2001) Naučni princip i regulisan ja te lesne težine, Lama sport, Beo grad. De Vris, H. A., Physiology of Excersise (3rd ed. ) Wm. C. Brown Co mpany Publishere, 1980, Dubuque, Iowa. Epstein LH., Roemmich JN., Robinson JL., et al (March 2008). A randomized trial of the effects of reducing television viewing and computer use on body mass index in young children. Arch Pediatr Adolesc Med 162 (3): Goran MI., Reynolds KD, Linquist CH., Role of physical activity in the prevention of obesity in children. Int J Obes 1999; 23:S18 33.

7 ULO GA FI ZIČ KE AK TIV NO STI U PRO GRA MU ČI GO TI CA U PO STI ZA NJU I ODR ŽA VA NJU Jarić, S., (1993), Biomehanika; Fakultet fizičke kulture u Beogradu. Kimm SY., Obarzanek E. (2002). Childhood obesity: a new pandemic of the new millennium. Pediatrics 110 (5): Kukolj, Jovanović i Ropret (1996), Razvoj izdržljivosti. U M. Kukolj, R. Ropret (Ur.), Opšta antropomotorika (str. 87,89). Beograd: FFK. Nikolić, Z., Fiziologija fi zičkih aktivnosti, FFK Beograd, Ortega FB., Ruiz JR., Castillo MJ., Sjöström M. (2007), Physical fi tness in childhood and adolescence: a powerful marker of health. Int J Obes (Lond) 23. Jelena Ševkušić, Efi kasnost letnjeg i zimskog modela fi zičkih aktivnosti u redukciji telesne mase kod gojazne dece u programu,,čigotica, (projekat doktorske disertacije) Beograd Troiano RP., Physical inactivity among young people. N Engl J Med 2002; N Engl J Med 347: Zaciorski, V.M., (1975), Fizička svojstva sportiste, Savez za fizičku kulturu Jugoslavije, Beograd.

Prijedor, october 2011, Preceded by a study trip to Jasenovac, Donja Gradina and Vukovar, october 2011

Prijedor, october 2011, Preceded by a study trip to Jasenovac, Donja Gradina and Vukovar, october 2011 organized by the Youth Initiative for Human Rights BiH, the French-German Youth Office, Documenta-Centar for Dealing with the past, and the Centre André Malraux in Sarajevo Prijedor, 19-21 october 2011,