ТЕХНОЛОГИЈА ГАЈЕЊА КОЗА У ПРВОМ МЕСЕЦУ ЛАКТАЦИЈЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ветеринарску медицину Наташа Крнета ТЕХНОЛОГИЈА ГАЈЕЊА КОЗА У ПРВОМ МЕСЕЦУ ЛАКТАЦИЈЕ Mастер рад Нови Сад, 2014.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ветеринарску медицину Кандидат Наташа Крнета Ментор доц. др Иван Пихлер ТЕХНОЛОГИЈА ГАЈЕЊА КОЗА У ПРВОМ МЕСЕЦУ ЛАКТАЦИЈЕ Mастер рад Нови Сад, 2014.

3 КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА Доц. др Иван Пихлер, доцент, ментор Ужа научна област: Сточарство (овчарство и козарство) Пољопривредни факултет, Нови Сад Др Станко Бобош, професор, члан Ужа научна област: Болести животиња и хигијена анималних производа Пољопривредни факултет, Нови Сад Доц.др Миодраг Радиновић, доцент, члан Ужа научна област: Болести преживара и општа клиничка дијагностика Пољопривредни факултет, Нови Сад

4 Садржај РЕЗИМЕ... 1 SUMMARY УВОД Историјат Узгој коза Расе коза Расе за производњу млека Карактеристике козјег млека Карактеристике колострума Услови смештаја и системи узгоја коза Карактеристике хранива у оброку Кабаста хранива у исхрани коза Крмне биљке у исхрани коза Сува-кабаста хранива Концетрована хранива у исхрани коза Допунска хранива ЦИЉ РАДА МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Место истраживања Узорци Апаратура Аналитички поступак Припрема узорака Ток испитивања Обрада података РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Уздржне и производне потребе коза у лактацији Распоред и састав исхране Густина колостралног млека Анализа млека лактоскеном ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА... 38

5 РЕЗИМЕ Да би производња била одржива неопходно је обезбедити адекватну исхрану. Бројна обољења настају због непотпуне и недовољне исхране, или зато што храна садржи штетне материје. Истраживање је усмерено према прављењу и примени доброг плана исхране којим се испуњава производни програм, а задржава задовољавајући здравствени статус животиња. Узорак истраживања обухвата десет коза са фарме коза у Војводини, старости од 2 до 4 године, ојарених у распону од двадесет дана. Производни циљ је продукција 3,5 l млека дневно, задовољавајућег квалитета. Утврђени оброци, који се дају седам пута током дана, омогућавају континуирану исхрану коза. Анализом колострума помоћу колостриметра, утврђене су вредности густине у опсегу од 10 до 120 mg/ml, док је просек испитиване групе износио 70,5 mg/ml, а то га карактерише као веома добар колострум. Лактоскaном су одређене вредности масти и протеина у узорцима млека првог, седмог и двадесет првог дана.применом статистичких метода установљене су просечне вредности масти: првог дана 8,57%, седмог дана 5,13%, а двадесет првог 3,64%. Просечне вредности протеина добијене истом методом, износиле су: први дан 5,23%, седмог дана 3,25%, а двадесет првог дана 2,82%. Постоји прогресивно опадање вредности, тј. процента млечне масти и протеина са одмицањем дана лактације. Током треће недеље они се устаљују и добијене просечне вредности су на задовољавајућем нивоу. Анализирајући све добијене податке утврђено је да су коришћена квалитетна хранива и да је оброк добро избалансиран. Кључне речи: исхрана, млечне козе, лактоскен, колострум, млечна маст, протеини 1

6 SUMMARY Production will be sustainable if we provide adequate nutrition. Many diseases are caused by incomplete and insufficient diet, or because the food contains harmful substances. This research is directed towards the design and implementation of a good diet plan that meets production program and maintains good health status of animals. The study sample includes ten goats from goat farm in Vojvodina, aged 2 to 4 years, giving birth in the range of twenty days. The production target is 3.5 l of high quality milk per day. Meals were provided seven times during the day, which allows continuous feeding of goats. The colostry analyses using colostrometer determined density values in the range of 10 to 120 mg/ml, while the average of the test group was 70,5 mg/ml, and it s characterized as high quality colostrum. Using lactoscan were determined values of fat and protein in milk samples of the first, seventh and twenty first day. Using the statistic methods were determined average values of fat: the first day 8.57%, 5.13% the seventh day, and a the twenty first day 3.64%. The average values of protein, obtained in same period were: the first day 5.23%, 3.25% the seventh day, and the twenty first day 2.82%. It shows progressive decline in values of fat and protein as lactation progresses. During the third week of lactation, they are stabilized and the average values were at satisfactory level. After analyses of all obtained data it has been found that good, quality food and wellbalance meal have been used. Keywords: food, dairy goats, lactoscan, colostrum, milk fat, protein 2

7 У некадашња времена козе су сматране сиротињском мајком, а данас хране богате људе. Козје млеко и сир су изузетно цењени у другим земљама, а наш човек га не пије када је здрав, него га се сети само у болести. 3

8 1. УВОД У данашње време, у сточарској производњи, козарство добија све већи значај. Иако је некада било присутно углавном у подручјима са екстензивном производњом, сада се ситуација знатно мења. Козе се узгајају у развијеним земљама ради производње млека. На територији Азије и Африке, њихова намена је везана за производњу меса. Пре Другог светског рата на територији Балкана било је присутно око 2 милиона коза. Током рата тај број се смањио, а преко 80% популације коза уништено је доношењем и спровођењем закона о Забрани гајења коза године (слика 1). Слика 1. Забрана гајења коза Закон је био јединствен у свету, а основ за његово доношење било је мишљење да су козе штетне за развој шума. Ипак, ова корисна домаћа животиња је успела да преживи вишедеценијско истребљивање. Козе су скромне, интелигентне и лако прилагодљиве животиње, па су захвалне за држање како у најскромнијим, тако и у најсавременијим условима смештаја. У односу на телесну масу имају већи потенцијал за производњу млека, него друге домаће животиње. Тржиште препознаје изузетан квалитет козјег млека и сира. Козје млеко је одличан извор калцијума и триптофана, као и протеина, фосфора, витамина B2, калијума. С гледишта здравствене и прехрамбене вредности козјег млека незаобилазно је поменути да многи људи који не подносе кравље млеко могу конзумирати козје млеко без икаквих проблема (Иванковић и сар., 2011). 4

9 У неразвијеним земљама козје млеко се троши у свежем, а мање у прерађеном стању, док се у западним земљама већина млека користи за прераду. Најпопуларнији производи од козјег млека су сиреви (Божанић и сар., 2002). Иако су скромне у захтевима, уколико желимо постићи високу производњу млека и одрживост целокупног узгоја, неопходно је пружити им одговарајуће услове смештаја, неге и правилне исхране Историјат Козе спадају међу прве припотомљене животиње, које су човеку служиле за производњу меса, млека, коже, влакна и ђубрива. Према археолошким истраживањима, оне потичу из Азије, одакле су се прошириле по целом свету, изузев Арктика и Антартика. Докази о доместификованим козама датирају осам хиљада година пре Христа, у области прве познате цивилизације, односно Месопотамије (Boyazaoglu и сар., 2005). Развојем цивилизације откривају се нови докази (слике, песме, цртежи) стари преко година, а који говоре о доместификованим козама (слика 2).. Слика 2. Цртеж козе на зиду пећине Козе су присутне у религији, економији и свакодневном животу људи. Козе су биле поштоване у Сумерији и Вавилону као богови Мардук и Нингирсу. Фараон Озирис се појављивао у облику јарца. У грчкој митологији коза по имену Алтеја је одгојила оца свих богова и мушкараца, Зевса. Он ју је у знак захвалности наградио и сместио на небо као сјајну звезду Capella (мала коза). Од тада коза постаје симбол плодности и изобиља. У Египту, фараон Тутанкамон је захтевао да га сахране са 22 колута козјег сира, желећи да их поклони боговима на оном свету. Кинези су представљали бога муње у форми јарца. И у Монголији коза симболише божанство. У руској култури јавља се 5

10 као дух дрвета, који предстваља Пана и Сатира у форми човека са козјим роговима, ушима и ногама. Поистовећивање коза и богова има и негативну конотацију. У древном Вавилону уведен је обичај жртвовања јарца којим се тражи опроштај за грехе целе заједнице. У Индији реч коза има значење нерођеног. Коза је мајка света, представљена у три боје (црвену, белу и црну) и симбол је непознате супстанце од које је настао сав живи свет. Козје млеко и месо младих животиња конзумира се дуж Медитерана хиљадама година (Boyazoglu и сар., 2005). Кожа се користила на много начина као пергамент, као посмртна одора, али и као материјал за прављење одеће. У доба раног хришћанства су прављене специјалне тканине од козје длаке. Оне су имале бројне намене, од кројења морнарске и риболовачке одеће, израде шатора, врећа, покривача за коње, па до пуњења јастука. Од козје коже су се правиле боце за чување течности, нарочито приликом дугог транспорта на великим врућинама. Приликом истраживања Новог света, Колумбо је на својим бродовима имао козе као извор свежег млека ( Boyazoglu и сар., 2005) Узгој коза Козе су најбројније у екстензивним подручјима, где није могућ значајан узгој крупније стоке. Према проценама, на свету се узгаја 996,121 милиона коза (FAO, 2012). Oвај број није најпрецизнији, јер се сматра да је стварни број већи, пошто у појединим земљама не постоје евиденције. Табела 1. Популација коза у свету у грла (FAO, 2012) година % Свет 996, ,00% Африка 344,514 34,59% Америка 35,996 3,61% Азија 595,084 59,74% Европа 16,557 1,66% Океанија 3,970 0,40% 6

11 Према подацима (FAO, 2012) данас се у свету гаји скоро милијарду коза (табела 1). Током задњих десетак година константно се повећава њихов број. Највећи број коза се гаји на територији Азије, готово 60% светске популације, као и у Африци, где се одгаја 34% светске популације коза. Најмањи број коза налази се у региону Океаније, где се гаји свега 0,40% светске популације коза. Европско козарство је специфично. Иако прве узгајане козе нису биле пореклом из Европе, може се рећи да је европско козарство једно од најразвијенијих у свету и да су темељи, нарочито високомлечних раса коза, постављени на овим просторима. У Француској и Швајцарској су настале најквалитетније расе за високу производњу млека (Миоч и сар., 2002). Иако се током двадесетог века њихов број значајно редуковао, због тадашњег закона, протеклих тридесет година ситуација се знатно мења. Данас су симбол еколошке и квалитетне сточарске производње (Boyazoglu и сар., 2005). Козе се на територији Републике Србије одгајају дуги низ година, али се развој козарства и укупан број коза значајно мењао. После Другог светског рата популација коза од око 2 милиона је била смањена за 80% доношењем закона о Забрани гајења коза године. Тај закон је био резултат неконтролисане испаше коза, притиска шумарске индустрије због наводних штета које козе наносе шумским засадима, као и заосталог схватања да су козе показатељ беде, сиромаштва и привредне неразвијености (Миоч и Павић, 2002). У нашим условима козе се у већини случајева гаје екстензивно, али има тенденција ка интезивирању производње. У новије време један број фармера се одлучио на увоз одређеног броја коза санске, алпске и немачке шарене расе, високог генетеског потенцијала за производњу млека. Тако је козарство добило тржишну оријентацију производње. Козе се држе интезивно по узору на европске земље са развијеним козарством, а почиње се и са производњом и прерадом козјег млека. У Србији се узгаја око коза (FAO, 2012). 7

12 1.3. Расе коза Подела раса коза према географској распрострањености није најпрецизнија, због честог понављања описа исте расе у различитим земљама. Постоје следеће расе: 1. Расе за производњу млека 2. Расе за произвдњу меса 3. Расе за производњу влакна. 4. Расе комбинованих производних својстава Расе за производњу млека Европа је колевка млечног козарства. На овим просторима су настале данас најзначајније високо продуктивне расе коза за производњу млека. Ту спадају: 1. Санска коза (швајцарска, француска) 2. Немачка оплемењена бела коза 3. Алпска коза 4. Немачка срнаста коза 5. Тогенбуршка коза 6. Англо- нубијска коза и друге. Швајцарска санска коза је једна од најпознатијих и најмлечнијих раса коза на свету. Добила је назив по граду Сану, у Швајцарској. Иако је намењена за производњу млека, и у производњи меса даје добре резултате. Због добрих производних карактеристика и добрих аклиматизационих способности, ова раса се проширила у готово све крајеве света. Пожељна је у целом свету ради побољшања особина млечности локалних раса или ради узгоја у чистој крви (Миоч и Павић, 2002). Санска коза је мирног темпераментом и добро прилагођена интезивном систему гајења. Потпуно је бела и краткодлака. Изворно оба пола су без рогова. Достижу телесну масу од 65 kg (женке) до 90 kg (јарчеви). Плодност је врло висока. Козе најчешће јаре близанце, а није ретка појава троје, па и четворо јаради у леглу. Јарад имају дневни прираст и преко 200 g. Грла у лактацији, старија од 30 месеци, дају у просеку 800 l млека, а најбоља грла производе више од l млека у лактацији од 280 до 300 дана (Миоч и Павић, 2002). 8

13 Слика 3. Швајцарска санска коза Француска санска коза је настала укрштањем домаће беле козе са швајцарском санском расом, уз утицај немачких, енглеских и холандских белих млечних коза. Погодна је за све системе узгоја, а у интезивном даје најбоље резултате. Упоређујући грађу ова расе са швајцарском, она је нешто здепастија и није шута. Телесна маса је од 70 до 90 kg (јарчеви), а просечна производња млека се креће око l у селекционисанима запатима и преко 900 l. Козе најчешће јаре двојке, а није ретко појава тројки и четворки. Због добре отпорности и прилагодљивости доста се извози, а захвална је у различитим укрштањима, чији је циљ повећање млечности и плодности локалних раса коза (Миоч и Павић, 2002). Слика 4. Француска санска коза 9

14 Због изузетне прилагодљивости и производних особина, санска коза се проширила у све крајеве света. Користи се за побољшање особина млечности локалних раса Карактеристике козјег млека Млеко и млечни производи пре свега сир, главни су козји производи у већини европских земаља. Козје млеко садржи све састојке потребне за раст и развитак младог организма, а због својих дијететских особина препоручују се деци, одраслима и старијима (Миоч и Павић, 1991). Табела 2. Производња козјег млека у свету у 000 тона (FAO, 2012) година % Свет , ,00% Африка 4.308,399 24,14% Америка 590,761 3,31% Азија ,137 58,33% Европа 2.536,773 14,21% Океанија 0,048 0,00% Највеће количине козјег млека (табела 2.) се произведу на територији Азије, она учествује са око 58% у укупној количини произведеног козјег млека. Следећа је Африка са 24,14%, а регион Европе бележи 14,21% учешћа у светској производњи козјег млека. 10

15 Графикон 1. Процентуално учешће појединих региона у светској производњи козјег млека (FAO, 2012) Иако је састав козјег и крављег млека у основи врло сличан, козје млеко има значајне дијететске и терапеутске предности. У последњих двадесет година производња козјег млека у свету бележи све већи пораст (графикон 2). Графикон 2. Производња козјег млека од до 2012.године (FAO, 2012) Основни састав козјег и крављег млека врло је сличан. Састав козјег млека значајно се мења у зависности од расе и генотипа коза, редоследа и стадијума лактације, те годишњег доба. 11

16 Табела 3. Састав козјег и крављег млека (Божанић, и сар., 2002) Параметар Козје млеко Кравље млеко Сува материја (%) 11,94 12,89 Млечна маст (%) 3,60 4,10 Протеини (%) 3,10 3,38 Лактоза (%) 4,60 4,60 Пепео (%) 0,77 0,79 Густина (g/l) 1030, ,40 Ph вредност 6,72 6,68 Титрациона киселост ( SH) 6,80 6,70 Слободне масне киселине (mg/l) 8,10 7,50 Енергетска вредност (КЈ/100ml) 293,10 288,90 Холестерол (mg/100g) 10,00 13,00 Протеини козјег млека су сварљивији него протеини крављег млека и ефикаснија је апсорбција аминокиселина, јер је већи проценат слободних аминокиселина, а нарочито есенцијалних. Од слободних аминокиселина козје млеко садржи највише таурина. Она је слична количини таурина у хуманом млеку, а знатно већа него у крављем. Таурин се налази у ткивима и течностима организма, а нарочито је важан у исхрани деце и малих беба јер учествује у изградњи мозга (Божанић и сар., 2002). Садржај млечне масти је јако променљив, креће се од 2,5 до 6%. Млечна маст утиче на угодан укус млека, на арому, конзистенцију и текстуру млечних производа. Маст козјег млека садржи 20% нижих масних киселина. Мање глобуле млечне масти омогућавају бољу распршеност у млеку, те бољу хомогенст козјег млека у односу на кравље (Иванковић и сар., 2011). Маст козјег млека је сварљивија у односу на кравље млеко, јер су масне глобуле мање, а има их више, па праве већу површину, што омогућава липазама у цревима да их лакше разграђују. Три масне киселине су назване по козама (capra=коза, lat.). То су: капронска, каприлна и капринска, а чине 20% масних киселина козјег млека. Оне се метаболишу попут шећера, тј. пуно брже се претварају у енергију и не накупљају се у облику телесних залиха, па се не гомилају у ћелијама, нити долази до зачепљења артерија. Осим тога, оне утичу на јединствени укус и мирис козјег млека (Божанић и сар., 2002). Лактоза (млечни шећер) је значајан извор енергије, поспешује деловање дигестивног система и повећава способност организма да везује калијум и фосфор. Лактоза се састоји од глукозе и галактозе, а она даје благо слаткаст укус млеку (Божанић и сар., 2002). Лактоза је важан извор енергије за активност микроорганизама млека, а нарочито млечно-киселинских микоорганизама, који 12

17 ферментују лактозу у млечну киселину. Тако се производња ферментисаних производа заснива на ферментацији лактозе (Иванковић и сар., 2011). Козје млеко је одличан извор биоразградивног калцијума и аминокиселине триптофана, а осим тога предстваља добар извор протеина, фосфора, магнезијума, гвожђа и витамина B2. Са гледишта здравствене и прехрамбене вредности козјег млека, незаобилазно је напоменути да људи који не подносе кравље млеко, могу конзумирати козје млеко без икаквих проблема. Сматра се да 40% особа које су алергичне на кравље млеко подносе козје. Кратки ланци масних киселина дају млечној масти козјег млека бољу сварљивост и брзо оксидишу, а млечна маст обезбеђује организму есенцијалне масне киселине и липолитичке витамине (А, D, E, K). Козје млеко садржи више витамина А од крављег млека, а садржи мање холестерола. Због лаке свраљивости козје млеко може помоћи особама које пате од дигестивних болести, као што су чир на желудцу, хронична опстипација, хемороиди. Такође се препоручује конзумирање козјег млека код болести респираторног тракта, као што су алергијски бронхитис, астма и сл. Козје млеко као намирница помаже при јачању имунитета. Због тзв. козјих масних киселина, користи се у третманима малапсорбција, интестиналних поремећаја, срчаних болести, цистичних фиброза, камена у жучи, а важне су и у исхрани прерано рођене деце. Због високог процента протеина, непротеинског угљеника и фосфата, козје млеко има виши пуферски потенцијал. Има већу ph вредност од крављег млека, па помаже особама које пате од вишка киселине (Иванковић и сар., 2011) Карактеристике колострума Колострум преставља прву храну новорођене јаради. Ово млеко је изузетно богато мастима, минералним материјама и витаминима. Масти су основни извор енергије потребне новорођеној јаради за терморегулацију и прилагођавање на спољашње услове. Поред неопходне енергије, колострум даје јарету имуноглобулине и штити га од инфекција током првих дана живота (пасивни имунитет). Како истичу Миоч и Павић (2002), веома је важно да јаре што пре посиса колострум, јер апсорбција имуноглобулина траје свега 20-28h након партуса. Он делује као лаксатив и помаже у ослобођању црева јарета од првог измета (меконијума). Божанић (2004) наводи да колострум поред имуноглобулина садржи и леукоците, лактоферине, цитокине (интерферон и интерлеукини), те имуномодулаторне факторе (фактори раста, хромони). 13

18 Ако коза (мајка) при породу угине, ако има болесно виме (маститис) или нема млека, јаради се мора дати колострум других коза. Колострум се може замрзнути и имунолошки вреди две године (Миоч и Павић, 2002) Услови смештаја и системи узгоја коза Да би остварили успешну и економски оправдану производњу, неопходно је обезбедити добар смештај и систем узгоја прилагодити датим условима. Устаљена су два типа узгоја. Стајски тип интезивног узгоја омогућава примену најсавременије технологије, опреме и механизације у храњењу, напајању и мужи (Миоч и сар., 2002). Поред тога, могуће је праћење појединачних животиња у узгоју, било да се ради о опажању знакова поједних репродуктивних фаза код животиња или о симптомима болести (Иванковић и сар., 2011). Интезивни систем узгоја ослања се на козе изузетног генетског потенцијала за високу производњу. Његов циљ је повећање производње уз максимално коришћење хране. У оваквом одгоју тежи се остваривању идеалних услова за животиње. Захтева доста улагања у смештај и опрему. Потребно је изградити адекватан објекат. Омогућити допунско прихрањивање током недостатке паше. Прилагодити садржај и квалитет оброка у зависности од категорије и узраста. Уколико је могуће обезбедити квалитетне пашњаке за напасање, а током зимског периода користити силаже и сенаже (Миоч и сар., 2002). 14

19 Слика 5. Стајски интезивни тип узгоја Уколико постоје услови, тј. могућности да се козе изводе на пашњаке, примењује се стајско-пашни систем козарења. Тај систем је прилично распрострањен у Европи. Козе су за време вегетације (од пролећа до првих снегова) током дана на пашњаку, а увече се враћају у козарник на мужу, остају у стаји до јутра, и након јутарње муже поново иду на пашу (Миоч и сар., 2002). Предходница овог начина гајења је екстензивни систем. Екстензивни (традиционални) систем узгоја не придаје велику важност самом смештају. Циљ овакве производње је уз што мање трошкове постићи одређене производне резултате. Темељи се на изворним расама коза за које је карактеристична висока отпорност, јака конституција, велика прилагодљивост, те скромност у захтевима исхране и неге (Иванковић и сар., 2011). Практикује се напасање мешаног стада, које подразмева козе и овце или козе и краве. Тиме се постиже боља искоришћеност пашњака. Овај начин узгоја није најбоље решење уколико се жели постићи завидна производња млека (Миоч и сар., 2002). 15

20 Слика 6. Екстензивни тип узгоја Да би се остварила задовољавајућа/висока производња, узгајивач мора направити адекватан план исхране коза Карактеристике хранива у оброку Сточна храна представља све супстанце биљног, животињског и минералног порекла, синтетичке супсатанце, произведене природним или индустријским путем, које унете пероорално обезбеђују физиолошко функционисање организма и немају штетне ефекте по здравље животиње (Ђорђевић и Динић, 2006). Раније су хранива коришћена као појединачна храна (паша, сено), што је данас карактеристично за екстензивно сточарење. Насупрот томе, у интезивној производњи хранива се мешају ради постизања оптималне концетрације и односа појединих хранљивих састојака, и користе се као мешана храна за животиње (Ђорђевић и Динић, 2006). Хранива садрже протеине, угљене хидрате, масти, витамине и минерале. Њихова заступљеност детерминише хранљиву вредност хранива. Ова вредност подразумева поред садржаја хранљивих материја, и њихову сварљивост, те продуктивно дејство сваког хранива (Ђорђевић и Динић, 2006). Постоје одређени фактори који одређују састав и квалитет сточне хране, а који се морају испоштовати. Они подразумевају услове под којима се гаје биљке (земљиште, клима, ђубрење, агротехничке мере), 16

21 затим ботанички састав и сорте биљака, старост биљака или вегетациони стадијум, време убирања биљака, тј. време косидбе и жетве, те начин спремања, дужина чувања и метод искоришћавања. Уколико се сваки од ових услова правилно примени добијена храна задовољиће све потребе домаћих животиња и донети одговарајући производни профит Кабаста хранива у исхрани коза Кабаста храна је основа исхране коза. Њу чине биљке у свежем и осушеном стању. Козе конзумирају пашу, сено, сенажу, сламу, силажу и различите дрвенасте биљке. Ова храна је од изузетног значаја, јер садржи целулозу неопходну за одржавање микрофлоре преджелудаца и физиологије варења. Поред тога, целулоза учествује у стварању сирћетне киселине, која је извор енергије за синтезу млечне масти. Козе у својој исхрани могу да користе око 90 врста биљака, чиме представљају апсолутне шампионе међу домаћим животињама. Иако нису много избирљиве, најпре проберу квалитетнију храну, једући од саме биљке прво листове и цвет, а после тога стабљику. Најрадије конзумирају луцерку, црвену детелину, зоб, суданску траву и италијански љуљ. Поред њих конзумирају сено, сенажу, грашак и зоб. Уколико нема предходно наведених биљака, могу да једу сунцокрет, купус, репу и лисичји реп. Пашњаци и брст су од изузетног значаја, нарочито у екстензивном облику узгоја. Поготово што је то најјефтинија али и најприроднија храна за козе. У подручјима где су они значајније заступљени могу бити једини извор сточне хране у време активне вегетације, од априла до новембра. Паша садржи висок проценат воде (60-80%), а у зависности од учешћа летирњача (детелина, грахорица, луцерка) у ботаничком саставу, удео протеина у сувој материји може бити 20-22%. Паша садржи доста Ca и K, а мало P (додају се фосфорна ђубрива) и Na (додају се NaCl). Квалитетна трава је богата витаминима (витамин А, К, C, неки витамини B комплекса). Код младих зелених трава проценат целулозе је 16-18%. Козе не искориштавају у потпуности потенцијал пашњака јер су оне првенствено брстачи. То значи да једу биљке изнад 30 cm до 2 m. Подижу се на задње ноге допирући до лишћа и цветова грмља. У просеку потроше 53% времена испаше на брст, док свега 38% пасе траву (Иванковић и сар., 2011). Најбоље искориштавају медитеранско пашњачко-шумске заједнице. Опстају у најсуровијим условима, јер у поређењу са 17

22 другим преживарима, боље варе целулозу и протеине, па су способне да веома ефикасно искористе све нутритијенте биљке Крмне биљке у исхрани коза Луцерка (Мedicago sativa) је једна од највреднијих хранива за све врсте и категорије животиња која се држе у фармским условима. Она садржи 76-81% воде, 4-5,5% протеина, а 4,5-7,5% целулозе (Шевковић и сар., 1991). Нарочито је богaта са витаминима B комлекса, као и са витаминима C, K, E, те каротином. Своју највећу хранљиву вредност има пред, и у време цветања, а пошто је то кратко траје мора се брзо убирати. Не препоручује се коришћење чисте луцерке као паша, јер је стока поприлично угази и уништи. Црвена детелина (Тrifolium pratense) је крмна биљка која се по хранљивој вредности налази одмах после луцерке. Но, даје мање приносе. Садржи мање протеина, витамина и калцијума, али има више бакра и кобалта него луцерка. Ако се користи као зелена храна, треба је косити у првој половини цветања. Тада је биљка сочна и богата хранљивим материјама. Грахорица (Viciа sativa) је биљка која добро подноси суше, а по хранљивој вредности је слична зеленој луцерки. Соја (Glycina hispida) може да служи као зелена храна када се густо сеје, а може се користити и за производњу сена и силаже. Код нас се ретко сеје у те сврхе, производи се искључиво због зрна. У смеши са сирком, суданском травом, кукурузом и мухаром, одлична је сировина за силирање. Мање је укусна од других лептирњача, па се препоручује косидба од момента стварања махуна (Шевковић и сар., 1991). Зелени кукуруз (Zea mays) је добра сточна храна коју нарочито добро искориштавају преживари. Може се користити као паша, силажа, сено и зелена покошена маса. Млади зелени кукуруз садржи 25-30% суве материје, сиромашан је у протеинима, а садржај целулозе је 5-6%. Богат је каротином. Пошто има доста шећера, слатког је укуса и све животиње га радо конзумирају (Шевковић и сар., 1991). Купусна уљана репица (Brassica napus var. oleifera) је прва пролећна зелена храна. У зеленом стању се не сме давати од почетка цветања до пуног цветања, односно од стварања семена јер садржи отровне гликозиде. Она садржи 3,1% протеина, 0,9% масти и 3,9% целулозе. Богата је каротином. Животиње веома 18

23 халапљиво једу уљану репицу због чега се мора водити рачуна да она буде сасвим сува. Мокра и росна врло лако изазива пролив и надун. Сточни купус (Brassica oleracea var. capitata) веома добро подноси ниске температуре, услед чега се користи као зелено храниво све до јануара. Сварљивост протеина је висока, а пошто је укусна животиње је радо конзумирају. Сирак и суданска трава су траве које потичу из предела са сувом и топлом климом. Одликују се великом прилагодљивошћу, па се гаје на свим могућим земљиштима. Хранљива вредност зелене масе сирке је слична кукурузу, а лако се силира. Суданска трава се користи и за прављење сена. Младе биљке садрже већу количину опасног амигдалина, чија је концетрација највећа у листовима. Али ако се ове биљке силирају или су у облику сена, нису опасна за стоку Сува-кабаста хранива Сено је важни састојак оброка коза. За његово спремање су потребни одређени климатски услови, а најпогодније време је током касног пролећа и лета. Као производ добијен конзервисањем зелене масе путем сушења, оно садржи доста целулозе. Припрема се да би животиње имале довољно хране преко целе године, а нарочито зими. Сено може бити од слатких трава (француски и енглески љуљ, ливадарка), од лептирњача или комбиновано. Најквалитетније је детелинско сено, као и мешавина детелине и трава. Ако је сено таква мешавина потребно је да детелина буде заступљена барем 50%. Оно мора имати одређена органолептичка својства. То подразумева да је природно зелене боје и да је угодног мириса (Иванковић и сар., 2011). Козе су јако осетљиве на квалитет сена, сходно томе не једу старо, плесњиво, прљаво сено. У зависности од времена косидбе, сено садржи мање или више хранљивих супстанци. Ако је кошено до фазе класања њихов садржај је виши (Иванковић и сар., 2011). Поред тога, на квалитет утиче техника сушења и начин складиштења. Трава се може сушити на земљи, на направама, изнад земље (на оградама тј. тарабама), вештачки сушити струјом топлог или хладног ваздуха и сушењем траве у дехидрататорима. Да би се очувао квалитет и хранљива вредност сена потребно га је на адекватан начин сачувати. Сено се чува око годину дана у: затвореним просторијама, шупама, таванима, специјално изграђеним кулама (сеници) где се сено уноси када је суво. 19

24 На фарми где је спроведено истраживање сено се чува процесом балирања. Помоћу машина за пресовање сено се пресује у бале или коцке. Највише се користи луцеркино сено. Оно је најхранљивије од свих врста сена. Све домаће животиње га врло радо једу. Добро луцеркино сено садржи 18-20% протеина, 2-3% масти и 10-20% целулозе. Богато је витаминима B комплекса, те витамином C и K (Шевковић и сар., 1991). Сено црвене детелине је одлична храна, иако садржи нешто мање протеина, калцијума и каротина него луцеркино. Ово сено је изузетно нежно и укусно за животиње (Шевковић и сар., 1991). Сено мора бити што бољег квалитета, хигијенски исправно, ароматично и укусно. Такво сено подмириће све потребе животиња изузев ако су оне у виском гравидитету, младе и у порасту, или спадају у групу високо продуктивних категорија. Поред сена, значајан део кабастог оброка чини слама. У оброку коза у лактацији користи се слама соје. Слама садржи 3-8% протеина. Ти протеини су мале сварљивости, а самим тим ниске биолошке вредности. Садржај целулозе је 28-50%, па чак и до 70% (слама жита). Слама не садржи витамине, а има веома мало калцијума и фосфора. Она нема велику енергетску вредност стога се не може користити као основно храниво. У зависности од доступних количина сламе соје, зими се може користи и кукурузовина. Ако се исецка и самеље животиње је боље искориштавају, а може да помири само део потреба за хранљивим материјама. Поред сена, од кабастих конзервисаних хранива, козе могу конзумирати силажу. Један од разлога зашто се мало користи јесте обично мали број животиња у стаду, па је стога онемогућено довољно брзо трошење из силоса. Други разлог је појава болести дигестивног тракта. Мора се водити рачуна. Она мора бити изврсног квалитета и беспрекорне хигијенске исправности, у противном постоје велике шансе да козе оболе од листериозе. Силажу треба постепено уводити у оброке да би се микрофлора дигестивног система прилагодила новој врсти хранива. Дневне количине не би требало да прелазе 4 kg по кози. Кукурузна силажа је богата енергијом, али сиромашна са протеинима, калцијумом и фосфором. Даје се козама након муже, да млеко не би попримило стране мирисе ( Да би животиње ефикасно користиле силажу потребно је познавати њен састав и хранљиву вредност, па на основу потреба животиња направити оптималан оброк. 20

25 Силажа доброг квалитета садржи 20-34% суве материје (3,3-4,8% протеина, 0,3-2,1% масти, 3,0-10,4% целулозе, 0,8-7% пепела и mg/kg каротина ) и 66-80% воде. Орагнолептички гледано, добра силажа има сиво зелену боју и очувану структуру биљака. Она садржи око 2% млечне киселине, 0,3-0,5 сирћетне киселине и бутерне киселине у траговима. Млечна киселина нема мирис. Ако се осећа оштар мирис и ако је светле боје, сирћетна киселина је повећана. Мирис на кисело указује на пропалу силажу. Мирис који подсећа на свеже печен хлеб, тамна боја силаже и мека конзистенција биљака, указује да се јаче загрејала током силирања и да је лошег квалитета. Силажа има предности јер сам процес силирања не зависи толико до временских прилика. Због дуготрајне одрживости употребне вредности силаже (једна, две па чак и до 40 година) може се користити у сушним годинама или у време недовољног раста траве. На тај начин се произведе већа количина јефтине хране, уз мањи утрошак рада и мање губитке у количини и општом квалитету, него као код сена (Шевковић и сар., 1991) Концетрована хранива у исхрани коза Концетрована хранива се одликују високом сварљивошћу и великом енергетском вредношћу. Као таква користе се искључиво у форми допуне кабастом делу оброка. Њихова примена је условљена потребама коза у одређеној фази производње. Ова храна је скупа, па је потребно направити адекватан план састава оброка, сходно циљу производње и расположивости других хранива. Концетрована хранива која се користе у исхрани коза су: зрно кукуруза, јечма, пшенице и зоби. Могу се давати у облику целог зрна, крупније или ситније млевена, у облику крмних смеса или палета, али се препоручује коришћење млевеног зрна. Крупније млевена зрна често само прођу кроз цео дигестивни систем и не бивају сварена, док преситно млевена зрна могу проузорковати појаву ацидозе у бурагу. У исхрани коза, као представник житарица, кукуруз има велики значај. Представља изразито енергетско храниво, због високог садржаја скроба, велике заступљености уља и мало целулозе. Зрно кукуруза садржи 60-85% угљених хидрата, од чега је највећи део скроб. Осим скроба, важан извор енергије у зрну кукуруза су масти (уља). Масти су својеврсни енергетски депои, јер садрже чак 2,25 пута више енергије него угљени хидрати и протеини. У кукурузу се налази 4-7% сирове масти, што утиче на побољшање укуса хранива. Углавном су то незасићене масне киселине, које у 21

26 контакту са ваздухом брзо оксидишу (ужеглост), због чега треба бити обазрив (Ђорђевић и Динић, 2006). Самлевени кукуруз брзо промени укус и мирис због ужегнућа масти, на шта су козе нарочито осетљиве. Препорука је да се кукуруз меље непосредно пред употребу. Кукуруз садржи свега 8,5% протеина са неповољним аминокиселинским саставом. Посебно је изражен мањак аминокиселина лизина и триптофана. Због овога се комбинује у оброцима са другим хранивима. Кукуруз не садржи витамин C, D, а сиромашан је у рибофлавину (витамин B2). Богат је са витамином Е и витамином B1. Нарочито је дефицитаран у калцијуму, а садржи нешто више фосфора. Жуте сорте кукуруза садрже 1-8 mg/kg каротина (Ђорђевић и Динић, 2006). Уопштено, кукуруз је основно и најважније енергетско храниво. Козе добро користе цело зрно па се може давати и у клипу. Као концетровано храниво у хладнијим и влажнијим подручјима где слабије успева кукуруз, узгаја се јечам. Поред тога, јечам је компонента премикса који се користи у исхрани коза. Сорте за исхрану животиња садрже 10-15% протеина, Слично кукурузу, има лошији аминокиселински састав протеина. Сиромашан је у лизину и метионину. Због мање количине скроба има мању концетрацију енергије, али већи проценат целулозе. Ољуштени јечам садржи око 10% више енергије, јер се у плевици неољуштеног зрна налази око 5,4% целулозе. При његовој употреби треба бити обазрив, јер веће количине могу довести од надуна (Ђорђевић, и Динић, 2006). Пшеница се користи за исхрану жживотиња када је то економски оправдано, односно када је њена цена нижа од кукуруза. У односу на кукуруз има мање масти, а више протеина. Садржај протеина је 10-14%. Сматра се да је пшеница једино енергетско храниво које може заменити кукуруз. Мора се водити рачуна о величини зрна, јер преситно млевена проузрокује појаву индигестија (Ђорђевић и Динић, 2006). Од споредних производа прехрамбене индустрије у исхрани коза у лактацији користи се сунцокретова сачма и то у саставу премикса. Сунцокретова сачма у зависности од класе садржи од минимално 35% до преко 44% сирових протеина. Ови протеини су богати у метионину и цистину, али су сиромашне у лизину и триптофану. Садржи доста ниацина и пантотенске киселине. Поред ове сачме, може да се користи сојина сачма. Сојина сачма се добија екстракцијом уља из ољуштеног, делимично ољуштеног и неољуштеног зрна соје. Она је најквалитетније протеинско храниво биљног порекла. Садржај протеина је 40-50%. Пошто је богата са лизином користи се у комбинацији са житарицама дефицитарне у тој аминокиселини. 22

27 Треба нагласити да су концетрована хранива само допуна кабастом делу, те надоконађују хранљиве састојке које му недостају. Важно је водити рачуна о њиховој количини и квалитету. Превелике количине могу довести до појаве ацидозе, ентеротоксемије и појаве малог процента млечне масти у млеку, а козе су поготово осетљиве на плесњива и ужегла хранива. Укупна количина концетрованих хранива не би требала прелазити 35% суве материје оброка Допунска хранива Уреа односно карбамид је веома важно једињење, које се користи у исхрани као азотна допуна. Садржи 44-46% азота и нешто енергије. Добија се индустријским путем, а унет у организам разлаже се на амонијак и угљендиоксид. Преко дисања избацује се вишак угљендиоксида, а амонијак је неопходан за функционисање микрофлоре бурага. Амонијум сулфат се користи као допуна азота оброку. Садржи 21,15% азота и 25,9%сумпора. Даје се као смеша са урејом у односу 2,5:1 (Крајиновић, 2006). Од минералних хранива у саставу готове смеше налази се сточна со и сточна креда. Сточна со (NaCl) је по хемијском саставу чист NaCl, уз ограничено присуство магнезијумових и других соли. Треба да садржи најмање 38% натријума и 0,0038% калијум-јодида. Максимално је дозвољено 2% влаге и 0,15% калцијума. У оброку со се укључује у количини од 0,3% до 0,5% (Ђорђевић и Динић, 2006). Сточна креда (CaCO3) има највећи значај од свих калцијумових хранива. Добија се млевењем креде, кречњака или мермера и представља веома јефтино храниво. Према Правилнику о квалитету хране за животиње ( Сл. Гласник Р. Србије, 4/2010), треба да садржи минимално 36% калцијума, максимално 2% влаге и 1% магнезијума. Зеолит као додатак готовој смеси има више улога. Представља средство за абсорпцију већине токсина у храни за животиње и смањује могућност депоновања токсина у производима (Ђорђевић и Динић, 2006). Током године, дошло је до велике експанзије афлатоксина код кукуруза. Како је ово основно концетровано храниво у исхрани коза, додавањем зеолита његова концетрација је смањена. Поред афлатоксина, зеолит везује амонијак, тешке метале и радионуклиде (Ђорђевић и Динић, 2006). 23

28 2. ЦИЉ РАДА Захваљујући протеклој деценији, дошло је до запажених промена у ставовима око гајења коза. Најчешћа грешка је поистовећивање узгоја коза са овчарством. Иако постоје извесне сличности, у смештајним објектима и опреми, морају се узети у обзир њихове разлике. Прихватањем флоскуле о скромности захтева коза долази до губитака у производњи, нарочито код високо продуктивних грла. Свакако најзначајнији услов у свакој производњи јесте обезбеђивање хране током целе године. Без адекватне исхране нема одрживе производње. При томе се мора водити рачуна о уздржним и производним потреба животиња у зависности од физиолошке фазе. Намеће се још један циљ, а то је да се са што мањом потрошњом хране по јединице производа обезбеди висока производња. Овај је посвећен тој проблематици. Како направити и применити добар план исхране којим би све потребе стада биле задовољене, здравствени статус животиња задржан на високом нивоу, а производни план испуњен. Циљ рада је како прилагодити и испунити план исхране млечних коза након порођаја и током прве три недеље лактације, а при том одржати висок квалитет и квантитет млека. Задак рада је да се одреде: уздржне и производне потребе коза у лактацији, распоред и количина дневних оброка, густина колострума, садржај млечне масти и протеина седмог и двадесет првог дана. 24

29 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 1.1. Место истраживања Фарма коза Beocapra из Кукујеваца је отворена године. Тада је из Аустрије увезено 170 коза и 5 јарчева. Данас фарма поседује 500 грла, од којих се 300 грла налази на мужи. Крајем године отворена је млекара капацитета до l млека, за прераду млека са фарме. Kозе се током целе године држе у објекту јер је фарма оријентисана према стајском типу интезивног узгоја. Планирано је да се временом организује и откуп млека од коопераната фарме. Крајњи циљ фарме је да постане репро-центар санске расе коза и да на мужи има око 500 грла коза Узорци Приликом истраживања и анализе, коришћени су узорци колострума добијени непосредно након јарења коза. Узорци припадају групи санских коза, старости од 2 до 4 године, просечне телесне масе од 60 kg, које су се ојариле у распону од двадесет дана. Друга група узорака обухвата млеко добијено од тих коза првог, седмог и двадесет првог дана лактације Апаратура Мерење густине колострума се ради помоћу колостриметра. Колостриметар је једноставан уређај, дизајниран тако да плива у узетом узорку млека и мери густину истог (слика 7). 25

30 Слика 7. Колостриметар У оквиру фарме постоји лабораторија. За анализу узорака млека првог, седмог и двадесет првог дана, кориштен је лактоскан (Lactocan). То је преносиви уређај за брзу анализу млека, односно одређивање млечне масти, протеина, лактозе, додате воде, температуре, тачке мржњења, ph, суве материје, киселости и минералних материја. Слика 8. Лактоскан Због једноставне употребе, малих трошкова одржавања и ниске цене коштања, Лактоскан је погодан за мале фарме, сабирне центре за млеко, млекаре и лабораторије. На малим млекарама се користи ради увида у важне параматере као што су млечна маст и протеини. 26

31 Захваљујући брзим и прецизним резултатима, могуће је брзо прилагођавање у производњи, чиме се обезбеђује оптималан квалитет млека Аналитички поступак Припрема узорака Након муже, свеж колострум се оставља да одстоји минута. Ово је неопходно ради редуковања мехурића ваздуха који смањују густину. Након тога, следи хлађење до температуре степени. Уклања се пена са површине и узорак је спреман за анализу. Други узорци млека се анализирају када протекне миминум два сата од муже. Непосредно пред анализу, узорци су темперирани до собне темпратуре због смањења утицаја температуре на резултате анализе. Пре анализе, испитивани узорак млека се добро измеша. То је веома важан услов за добијање тачних резултата. Меша се помоћу варјаче са дугом дршком, која досеже до свих слојева посуде у којој се налази узорак. Поступак мешања траје минимум пет минута. Овим се спречава стварање пене и издвајање млечне масти на површини. Следећи корак обухвата пажљиво пресипање у мензуру запремине 100 ml Ток испитивања Припремљени узорак колострума се сипа у мензуру. Затим се потапа колостриметар. Након неколико секунди колостиметар се устаљује на одређеној дубини, а затим се очитају вредности густине са његове скале изнад површине млека. Узорци млека, узети на крају првог, седмог и дведесет првог дана, се сипају у нормални суд. После активације апарата, узорак млека се приноси цевчици лактоскана. Она упија узорак и почиње анализирање. Резултати се очитавају на дисплеју уређаја Обрада података Анализом варијансе (ANOVA) су статистички обрађени добијени резултати за проценат млечне масти, као и за удео протеина са циљем испитивања статистичке значајности између испитиваних група мерења. 27

32 Утврђене су вредности средине најмањих квадрата (LSM), стандардна грешка средине најмањих квадрата (SELSM), минималне (min) и максималне (max) вредности са вероватноћом од 99%. За испитивање значајности између испитиваних група мерења урађен је Tucky HSD тест, помоћу софтверског пакета Statistica

33 4. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 4.1. Уздржне и производне потребе коза у лактацији Комбинацијом искуства, литературе и различитих студија, на овој фарми се припремају оброци на основу следећих табела уздржних и производних потреба. Табела 4.Уздржне потребе коза у четвртом и петом месецу бременитости према плану фарме Уздржне потребе Сува материја (kg/d) 1,97 MJ (Ne/d) 8,25 Сирови протеини (g/d) 68,5 Ca (g/d) 7 P (g/d) 4,3 Током прва три месеца гравидности козе се хране у складу са уздржним потребама. Међутим, у току четвртог и петог месеца бременитости, развитак фетуса је врло интезиван, па је неопходно повећање енергетског и протеинског дела оброка, уз повећање количине минералних материја. Табела 5.Уздржне и производне потребе коза у лактацији према плану фарме Уздржне потребе Производне потребе 3,5l млека Сува материја (kg/d) 1,65 2,42 MJ (Ne/d) 4,97 14,63 Сирови протеини (g/d) 82,5 320 Ca (g/d) 3,3 14,5 P (g/d) 2,3 9,2 NaCl (g/d) 8,25 12,5 Миоч, и Павић (2002) истичу да козе током лактације нису у могућности у потпуности подмирити енергетске потребе из оброка, а због држања висине лактације мобилишу телесне масти. Сматрају да је за козу телесне масе 60 kg, са 29

34 дневном млечношћу од 3,5 l млека, а која калира у тежини просечно 257 g/d, неопходно обезбедити унос нето енергије од 10,20 МЈ/d и 216 g/d протеина. За козе телесне масе 60 kg, са дневном млечношћу од 4 l, потребно је обезбедити 12,99 МЈ/d и 272 g протеина. Поређењем резултата истраживања са тврдњама Миоча и Павића (2002), уочавамо само незнатна одступања у дневним потребама за енергијом и за протеинима, имајући у виду да је очекивани дневни принос млека на фарми износио 3,5 l. Треба нагласити да на енергетске потребе грла утичу фактори као што су старост и развијеност животиње, физиолошки стадијум, производне особине, околина, те међусобни односи и повезаност са другим хранљивим материјама (минералне, материје, витамини) (Mиоч и Павић, 2002). Будући да се енергија често сматра најскупљим делом оброка, потребе коза за енергијом треба што прецизније одредити (Миоч и Павић, 2002) Распоред и састав исхране На фарми где је спровођено истраживање, кабаста и концетрована хранива су распоређена у седам оброка током дана (табела бр.6. и 7). Табела 6. Распоред дневних оброка у четвртом и петом месецу бременитости Врста хранива Количина хранива Време оброка Сено луцерке 0,5 kg 5 h Готова смеса 16% 0,250 kg 6-10 h Слама соје 0,6 kg 10 h Кукурузна прекрупа 0,4kg 12 h Готова смеса 16% 0,250 kg 15 h Сено луцерке 0,5 kg 17 h Током четвртог и петог месеца бременитости хранива су распоређена у шест дневних оброка. Сено луцерке је количински најзаступљније. Исхрана у овом периоду је веома важна. Тада је најинтезивнији раст фетуса, изражене су потребе за угљеним хидратима, а ограничене су могућности конзумирања кабастих хранива јер 30

35 плод заузима све више простора у трбуху. Постепено се повећава количина концетрованих хранива што омогућава стварање трбушног лоја. Животиње високог потенцијала за производњу млека почетком лактације не могу конзумирати довољно хране за подмирење енергетских потреба. Оне тада црпе резервне масти акумулиране у овој фази гравидности (Миоч и Павић, 2002). Од задњих недеља бременитости до почетка лактације, количина готове смесе у оброцима расте од 0,250 до 0,500 kg. Табела 7. Распоред дневних оброка коза у раздоју Врста хранива Количина хранива Време оброка Сено луцерке 0,5 kg 5 h Готова смеса 16% 0,5 kg 6-10 h Слама соје 0,5 kg 10 h Кукурузна прекрупа 0,3 kg 12 h Сено луцерке 0,5 kg 15 h Готова смеса 16% 0,5 kg h Слама соје 0,5 kg 21 h Сено луцерке као кабасти део оброка, даје се два пута. Оно је најхранљивије од свих врста сена и козе га врло радо конзумирају. Поред луцерке, једном дневно се хране са сламом соје. Она нема велику енергетску вредност, не може се користити као основно храниво, али је свакако важна допуна кабастом делу дневних оброка. Као важно енергетско храниво истиче се кукурузна прекрупа. Даје се једном дневно, притом водећи рачуна да није оксидирала и ужегла, на шта су козе нарочито осетљиве. Готова смеса која се користи за исхрану коза у лактацији садржи 16% протеина. Њу чине кукуруз, јечам, сточно брашно, сунцеокретова сачма, зеолит, креда, со, сода и премикс. Сва ова хранива распоређена од 5h часова ујутро до 21h увече, омогућавају континуирану исхрану и правилно преживање животиња. Прва два, три дана након јарења, оброк треба да се састоји од мањих количина сена уз додатак концетрата у количини од 100 g по грлу дневно. Дневна количина се постепено повећава како би се 5-7 дана после јарења, достигла количину од g дневно. Количина и састав концетрата зависе од количине и квалитета кабастих хранива, као и броја јаради која сисају козу. 31

36 Приликом исхране коза храну треба давати у континуитету и без застоја како би козе имале довољно времена за одмор и мирно преживање. У току зимске исхране кабаста храна се даје три пута дневно, а концетрат само два пута Густина колостралног млека Након муже и припреме узорака, измерене су густине колостралног млека посматраних коза, а резултати су приказани у табели 8. Табела 8. Резултати мерења густине колострума колостриметром редни бр.козе старост козе датум јарења густина млека 1 4 године mg/ml 2 4 године mg/ml 3 4 године mg/ml 4 4 године mg/ml 5 2 године mg/ml 6 4 године mg/ml 7 2 године mg/ml 8 4 године mg/ml 9 2 године mg/ml 10 4 године mg/ml Посматрајући резултате мерења колострума ојарених коза, уочавамо постојање варијација у густини. Њиховом анализом утврђен је опсег густине од 10 до 120 mg/ml, док просечна вредност за истраживану групу износи 70,5 mg/ml. Варијације у густини могу бити узроковане индивидуалним разликама међу јединкама. Квалитет колострума је дефинисан количином IgG у сваком милилитру колострума. По правилу више IgG у колоструму, већа је густина млека. Веома добар колострум садржи преко 60 mg IgG по ml млека, добар колострум карактерише параметар од 50 mg, док сиромашан колострум садржи 30 mg/ml и ниже вредности. Средња вредност густине колострума посматране групе коза, износила је 70,5 mg/ml, што га карактерише као веома добар колострум у квалитативном смислу (табела 9). 32