KOMPJUTERSKE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE UNIVERZITET UNION - BEOGRAD FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŢMENT. Beograd, 2012.

Transcription

1 1

2

3 1 Dragan Ćosić Vladan Mitić KOMPJUTERSKE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE UNIVERZITET UNION - BEOGRAD FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŢMENT Beograd, 2012.

4 Informacioni 2 sistemi u bankarstvu Prof. dr Inţ. Dragan Ćosić Mr Vladan Mitić KOMPJUTERSKE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE Recenzent: Prof. dr Hasan Hanić Izdavaĉ: Fakultet za poslovno industrijski menadţment Univerzitet Union, Beograd Za izdavaĉa: Prof. dr Milija Bogavac, direktor Korice: Mr Ivan Marković Tehniĉka obrada: Autori Tiraţ: 500 Odlukom Nastavnog veća Fakulteta za poslovno industrijski menadţment od odobrena je upotreba knjige KOMPJUTERSKE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE kao udţbenik za predmete: KOMPJUTERSKE TEHNOLOGIJE 1 i 2 i KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

5 3 Predgovor Digitalna revolucija promenila je naĉin proizvodnje dobara i obezbeċivanja usluga, transformisala sve industrijske grane i kreirala širok spektar novih proizvoda i poslova brzinom od koje zastaje dah. Informacione i komunikacione tehnologije (ICT), pre svega Internet, jedan su od glavnih pravaca razvoja, i imaju ogroman uticaj na razvoj ostalih sektora društva i ekonomije u celini. Temeljne inovacije u proizvodnji i distribuciji informacija dovode do revolucionarnih promena u savremenom društvu i nastanka nove tehno ekonomske paradigme bazirane na informaciono komunikacionim tehnologijama, u kojoj informacija postaje najznaĉajniji resurs. Tehnološki skelet savremenog informatiĉkog društva formiran je procesima deregulacije i transformacije telekomunikacionog sektora i izgradnjom meċunarodne infrastrukture raĉunarskih mreţa. Pomenuta infrastruktura omogućila je efikasnu transformaciju i reorganizaciju poslovanja multinacionalnih i transnacionalnih kompanija: stvaraju se globalne poslovne mreţe, a osnovna jedinica ekonomske organizacije postaje upravo mreţa. Komercijalizacija javnih raĉunarskih mreţa, kojom se proširuje efektivni domet trţišta, doprinosi brţem usponu digitalne ekonomije, koja poĉiva na informacionim tehnologijama i komunikacionim tehnologijama, koje su ujedno i okosnica ove knjige. Buran razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), pre svega Internet-a, omogućio je stvaranje tehnološke platforme za prelaz iz industrijske u informatiĉku, digitalnu eru. Internet je evoluirao od mreţe, koja omogućava prezentovanje informacija putem Web portala, u jedinstvenu, otvorenu i globalno rasprostranjenu raĉunarsku platformu. Već danas, Internet predstavlja globalnu

6 4 infrastrukturu za kreiranje i deljenje informacija i znanja. Informatiĉko društvo, nekada futuristiĉki scenario, danas je realnost. Informatiĉko društvo je društvo u kome stvaranje, distribucija, rasprostiranje i korišćenje informacija predstavlja znaĉajnu ekonomsku, politiĉku i kulturnu aktivnost. Termin globalizacija oznaĉava prisustvo ili primenu širom sveta (Webster). U širem smislu, globalizacija je objedinjavanje ljudskih napora i aktivnosti u smeru ubrzane integracije ĉoveĉanstva, na planetarnom nivou, podstaknuta napretkom tehnologija, nezapamćenim kretanjem ljudi, kapitala, informacija, ideja i kulturnih vrednosti meċu drţavama i narodima, ali na takav naĉin da ni drţave, a ni narodi ne kontrolišu ovaj proces u ţeljenoj meri. U skladu sa tim, ekonomska globalizacija nije ništa drugo do integracija sveta, koja se odvija preko trgovine, finansijskih tokova, razmene tehnologija i informacija, kao i migracije stanovništva. Iako tek na poĉetku, digitalna revolucija i globalizacija fundamentalno menjaju naĉin razmišljanja ljudi, naĉin njihovog ponašanja i meċusobnog komuniciranja, kao i naĉin rada i obezbeċivanja sredstava za ţivot. Stvoren je nov naĉin kreiranja znanja, obrazovanja ljudi i distribucije informacija. U svetskim razmerama, menja se ekonomska i poslovna praksa, naĉin upravljanja, vladanja i politiĉkog angaţovanja. Informacione i komunikacione tehnologije predstavljaju bazu, infrastrukturu digitalne revolucije. Osnovni princip, postavke i koncepti koji se u ovom radu razmatraju, podjednako su relevantni za preduzeća koja proizvode robu i za firme koje pruţaju usluge, za distributere i trgovce na malo, za one koji posluju na domaćem trţištu i za one koji osvajaju svetska trţišta. Mada je prvashodno namenjena studentima Fakulteta za poslovno industrijski menadţment, za predmete: Informacione tehnologije i Komunikacione tehnologije, verujemo da ovaj rad moţe korisno da posluţi svima onima koji ĉine prve korake u oblasti elektronskog poslovanja, odnosno elektronske trgovine, i primeni raznih informatiĉkih alata u ovim oblastima. Iskreno se zahvaljujemo recenzentu ovog izdanja, prof. dr Hasanu Haniću, na dragocenim sugestijama i smernicama. TakoĊe, rado ćemo prihvatiti sve dobronamerne sugestije koje mogu doprineti da naredno izdanje bude još bolje. U Beogradu, novembra, Autori

7 5 Sadrţaj Predgovor... 3 Sadrţaj MODERNO POSLOVNO OKRUŢENJE Informaciono doba Razvoj Informacionog doba Karakteristike Informacionog doba Karakteristike informacione tehnologije Kompjuteri Komunikacione mreţe Sposobnost ( know how ) Principi informacione tehnologije Funkcije informacione tehnologije Prednosti informacione tehnologije Odgovornost pri upotrebi informacione tehnologije INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I DIGITALNA EKOMNOMIJA Uvod u informacione tehnologije i digitalnu ekonomiju Digitalna ekonomija Nastajanje nove ekonomije Digitalna ekonomija i znanje Intelektualni kapital Upravljanje znanjem Organizacija koja uĉi... 42

8 6 Odlike digitalne ekonomije Globalizacija Umreţavanje Mobilnost lntegracija Elektronsko poslovanje Nestajanje posrednika Digitalni proizvodi i usluge Nove organizacione forme Digitalna generacija Ekonomska ravnopravnost Rizici digitalne ekonomije Nestabilnost Nezaposlenost...57 Raslojavanje...57 Nemoral Ugroţavanje bezbednosti i privatnosti Kriminal Digitalni nervni sistem RAČUNARSKA TEHNOLOGIJA UREĐAJI I PRINCIPI RADA Matematiĉke i logiĉke osnove raĉunara Brojni sistemi i kodovi EBCDIC kod Instrukcije i naredbe Arhitektura raĉunarskih sistema Raĉunarski sistemi Mikroraĉunarski sistemi Centralna jedinica Glavna (operativna) memorija Periferne jedinice raĉunara Ulazne jedinice Jedinice za memorisanje podataka Izlazne jedinice RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE Daljinska obrada podataka RAČUNARSKE MREŢE Vrste raĉunarskih mreža Arhitektura raĉunarskih mreža Protokoli

9 7 UreĊaji za povezivanje raĉunarskih mreža Komunikacioni parametri INTERNET MULITEMDIJALNE KOMUNIKACIJE I INTERNET Telekomunikaciona revolucija Multimedijalna elektronska pošta Od teksta do videa Arhitektura sistema za elektronsku poštu Standardi elektronske pošte Audio i video elektronska pošta Faks i Internet Tradicionalni faks servis Telefon i Internet Video telefonija Mobilna telefonija i Internet Mobilna telefonija Satelitska telefonija Mobilni Internet Mobilna elektronska pošta Mobilni Web Novi servisi Video konferencije i Internet Vrste video konferencija Integracija video konferencija i drugih internet sevisa Televizija i Internet Integracija televizora i raĉunara Emitovanje radio i TV programa preko Internet-a Audio i video standardi Internet radio Emitovanje TV programa preko Internet-a Emitovanje Web-a preko televizije Video na zahtev Univerzalni komunikacioni sistem ZAŠTITA PODATAKA NA INTERNETU Sigurnosni problemi Sigurnosni servisi

10 8 Šifarski sigurnosni mehanizmi Šifriranje Šifriranje poruka javnim i tajnim kljuĉem Digitalni potpis Digitalni vodeni ţig Specijalni sigurnosni mehanizam Inteligentne kartice Biometrijski sigurnosni mehanizmi Sigurnosne barijere MENADŢMENT INFORMACIONI SISTEM MIS (UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM UIS) Donošenje odluka Tipovi odluka Transakcioni sistemi - TPS (Transaction Processing Systems)179 Mehanizam zakljuĉivanja Planiranje resursa preduzeća ERP (Enterprise resource planning) Osnove planiranja resursa preduzeća Evolucija ERP-a REČNIK MANJE POZNATIH REČI I IZRAZA Literatura

11 9 1. MODERNO POSLOVNO OKRUŢENJE 1. Informaciono doba Ţivimo u društvu u kome informacija predstavlja suštinski vaţan resurs i u kome znanje ima ogromnu vrednost. Tek su u poslednjih 30 do 40 godina ljudi zaista shvatili da informacije i znanje predstavljaju elemente koje svako društvo treba da razvija i da njima efikasno upravlja. Upravo ovo "otkriće" oznaĉava poĉetak Informacionog doba. Informacione tehnologije predstavljaju veoma vaţan faktor (resurs) u procesu strateškog pozicioniranja preduzeća. Proces tranzicije koji u sebi sadrţi i procese globalizacije i integracije trţišta obezbeċuje preduzećima sa našeg podruĉja da izlaze na inostrano trţište, ali istovremeno i otvara granice naše zemlje za priliv stranog kapitala, investicija i proizvoda. U takvom okruţenju preduzeća se, kao i sama zemlja i privreda, moraju transformisati. Veliki broj informacija mora se obezbediti menadţment timu preduzeća da bi se procesi u preduzeću odvijali na optimalnom nivou. Segment poslovanja preduzeća koji predstavlja predmet ovog istraţivanja su informacione i komunikacione tehnologije, sa svim aspektima i mogućnostima primene. Brzina, globalizacija, unapreċenje produktivnosti, dolaţenje do novih klijenata i deoba znanja meċu organizacijama i institucijama u cilju ostvarivanja konkurentne prednosti - jesu termini koji odreċuju elektronsko poslovanje i informaciono-komunikacione tehnologije. Ukratko, sinonimi za savremeno poslovanje jesu: Informaciono-komunikacione tehnologije, Elektronsko

12 10 poslovanje, i Internet, a da bi se, što bolje razumele društvene transformacije koje su nastale pod uticajem Informacionog doba, evo kratke istorije njegovog razvoja Razvoj Informacionog doba Sve do poĉetka XIX veka, dakle davno pre pojave magiĉnih digitalnih znakova, ţivot ogromne većine ljudi zavisio je od poljoprivrede. Tokom takozvanog Poljoprivrednog doba, ĉitave familije su bile prinuċene da ţive u partnerskom odnosu sa zemljom, koja im je za uzvrat pruţala manje-više dovoljno plodova da se prehrane. Ovakvo stanje stvari je još uvek preovlaċujuće u mnogim zemljama trećeg sveta. Kako su se vremenom razvijali novi alati i usavršavale postojeće tehnike proizvodnje, a farmeri na raspolaganju imali sve veću površinu zemlje na kojoj su mogli da uzgajaju ţitarice i napasaju krda stoke, postalo je moguće sa sve manje uloţenog rada proizvesti sve veće koliĉine hrane. Sada je, dakle, većina farmerskih porodica bila u stanju da proizvede više hrane nego što im je trebalo, što im je omogućilo da proizvode sa svojih farmi prodaju ili ih razmenjuju za neku drugu robu ili usluge. To je na kraju dovelo do ekspanzije nepoljoprivrednog sektora i evoluciju društva na viši nivo. Sa pojavom Industrijskog doba - najpre u Engleskoj, u sam osvit devetnaestog veka, a nešto kasnije i u drugim zemljama - radnici su za pomoćnike dobili mašine, koje su u ogromnoj meri povećale njihovu produktivnost. Umesto sa obradivom zemljom, ljudi su sada stupali u partnerske odnose sa mašinama. Kako je devetnaesti vek sve više odmicao, mašine su postale primarni alat za većinu radnika. Pojednostavljenjem sve većeg broja procesa putem mehanizacije i automatizacije, povećavao se broj radnika zaposlenih u proizvodnji i industriji. Sredinom dvadesetog veka, ogromna većina radnika u razvijenim zemljama već je izvršila potpuni prelazak sa poljoprivredne na industrijsku proizvodnju Karakteristike Informacionog doba Kada govorimo o informacionom dobu, moţemo pre svega reći da se informaciono doba od prethodnih perioda u razvoju ljudskog društva razlikuje po sledećim karakteristikama: Došlo je do razvoja društva zasnovanog na informacijama. Pri obavljanju svakodnevnih poslova, preduzeća uveliko zavise od informacione tehnologije. Radni procesi se transformišu u cilju povećanja produktivnosti.

13 11 Informaciona tehnologija pruţa naĉine za ponovno osmišljavanje - to jest ponovno kreiranje ili re-inţenjering - konvencionalnih poslovnih procesa. Uspeh u poslu je u najvećoj meri determinisan efikasnošću primene informacione tehnologije. Informaciona tehnologija je ugraċena (embedded) u veliki broj proizvoda i usluga. 1 U osnovi svih pomenutih karakteristika centralni znaĉaj ima obrada podataka i informacija, kao sastavni deo svakodnevnih aktivnosti većine ljudi u industrijalizovanom svetu Informaciono društvo. Prva karakteristika opisuje kako je uopšte nastalo Informaciono doba. Ono je, u osnovi, zapoĉelo sa pojavom informacionog društva, koje presudno zavisi od informacione tehnologije. U jednom informacionom društvu, na poslovima vezanim za rukovanje informacijama radi više ljudi nego u poljoprivrednom i industrijskom sektoru zajedno. Ovo je neosporna ĉinjenica ne samo u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, već i u Velikoj Britaniji, Australiji i Japanu - da pomenemo samo par zemalja koje predstavljaju informaciona društva. 2 Komunikacije tipa jedan-na-jedan (person-to-person) i IT linkovi izmeċu pojedinaca i preduzeća, neke su od najvaţnijih karakteristika informacionog društva. Efikasnom upotrebom IT-a, grupa ljudi koja radi na nekom zajedniĉkom projektu u stanju je da postigne neuporedivo veći uĉinak nego kada bi pojedinaĉni ĉlanovi te iste grupe radili samostalno. Transformacija procesa rada. Osim pojave fantastiĉnih novih alata, Informaciono doba karakteriše temeljna transformacija postojećih alata i radnih procesa. Ove promene su dovele do povećanja produktivnosti i efikasnosti na radnim mestima. Pod podacima (data) se podrazumevaju gole ĉinjenice - detalji koji opisuju ljude, mesta, objekte i dogaċaje. Uzeti sami za sebe, pojedinaĉni podaci nemaju neku naroĉitu vrednost. Tek nakon što ĉinjenice o nekom problemu ili objektu od interesa budu prikupljene i sintetizovane u neki upotrebljiv oblik, one tada postaju informacija. 1 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komputer biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 7 2 O Brien J., Management information systems, McGrawHill, 2004., str. Str.7

14 12 Rezultat ovakve mehanizacije ogledao se prvenstveno u ogromnom povećanju produktivnosti. Sada je mnogo veći obim poslova mogao biti obavljen za isti broj radnih ĉasova. U Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, jednom od trenutno najrazvijenijih informacionih društava, na poslovima rukovanja informacijama radi više ljudi nego u poljoprivredi i industriji zajedno. 3 Naime, novi alati i savremeniji radni procesi kombinuju se sa već postojećim alatima i aktivnostima, na naĉin koji povećava njihovu produktivnost i efikasnost. Ovde se pod radnim procesima podrazumevaju aktivnosti koje radnik izvršava, naĉin na koji ih izvršava, kao i alati koje pritom upotrebljava. Sa druge strane, produktivnost predstavlja koliĉinu posla koji moţe biti obavljen uz ulaganje odreċenog nivoa napora - drugim reĉima, odreċeni nivo izlaznih rezultata (output), koji se dobija kao posledica odreċene koliĉine ulaznih aktivnosti (input). Efikasnost je mera koja pokazuje u kom stepenu su ţeljeni rezultati ostvareni. Revizija poslovne prakse. Ĉetvrta karakteristika informacione tehnologije odnosi se na mogućnost revizije (ponovnog osmišljavanja) konvencionalne poslovne prakse. Kada su poslovni ljudi poĉeli da IT uvode u svoje firme, uglavnom su imali za cilj da pomoću kompjuterske obrade podataka automatizuju neke rutinske poslove, koje su radnici do tada obavljali ruĉno. Naĉin upravljanja biznisom se, dakle, nije znaĉajno promenio, već je samo došlo do ubrzavanja radnog procesa. Jednostavno, veći broj poslovnih transakcija je mogao da bude obavljen za kraće vreme. Ako su aktivnosti u nekoj firmi bile haotiĉne kao posledica loše organizacije ili neadekvatno osmišljenih procedura, onda se automatizacijom nije moglo postići ništa više do ubrzanja takvog haosa. 4 Pravilnom upotrebom informacione tehnologije, meċutim, postiţe se znatno više od prostog ubrzavanja rutinskih aktivnosti. Ona kompanijama omogućava da ponovo razmotre konvencionalne naĉine obavljanja poslova. Ona pruţa mogućnost re-inţenjeringa kompletne poslovne politike u nekoj kompaniji ili ĉitavoj grani industrije. Re-inţenjering je koncept koji je u poslovni vokabular ušao godine, nakon što je uvaţeni profesor i konsultant Michael Hammer objavio jedan svoj ĉlanak u ĉasopisu Harvard Business Revieiw. Mada se ovaj termin danas sve reċe koristi (kao direktna posledica njegove neadekvatne upotrebe od strane menadţera, koji su ga koristili kao opravdanje za najrazliĉitije akcije iako one ĉesto nisu imale nikakvih dodira sa re-inţenjeringom), princip na kome se on zasniva još uvek ima veliki znaĉaj. Re-inţenjering obuhvata: Ponovno osmišljavanje (rethinking) poslovne prakse Stavljanje teţišta na poslovne procese 3 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komjputer biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 8 4 Laudon K., Laudon J., Management Information Systems - Managing the Digital Firm, 2004., str. 6

15 13 UvoĊenje radikalnih poboljšanja od kojih će koristi istovremeno imati firme i njihovi klijenti. 5 Poslovni proces je skup aktivnosti, ĉesto raspodeljenih na nekoliko razliĉitih odeljenja, pomoću kojih se, na osnovu jedne ili više ulaznih veliĉina (inputa), dobijaju rezultati od znaĉaja za potrošaĉe (klijente) date kompanije. Prijem i obrada narudţbine nekog kupca za odreċenu robu predstavlja tipiĉan primer poslovnog procesa. Pri obradi bilo koje narudţbenice, svoj deo posla moraju obaviti zaposleni u odeljenju prodaje, skladištu, proizvodnom odeljenju, odeljenju isporuke i raĉunovodstvu. Sve aktivnosti nabrojanih odeljenja zajedno ĉine poslovni proces ispunjenja narudţbine. Prvi korak re-inţenjeringa sastoji se u tome da se konkretan poslovni proces sagleda sa drugaĉijeg stanovišta, kako bi se ustanovilo da li on zaista ispunjava postavljeni cilj, kao i da li bi taj proces moţda mogao da se izvrši za kraće vreme, kroz manji broj koraka, uz manji utrošak resursa ili uz angaţovanje manjeg broja ljudi. Cilj re-inţenjeringa, dakle, nije u postepenom poboljšanju efikasnosti poslovnog procesa od, recimo, 10 do 15 procenata, već u njenom naglom skoku za ĉak 100 do 200 procenata u odnosu na prethodno stanje - a to je, priznaćete, veoma znaĉajno poboljašnje performansi. Tokom Industrijskog doba, povećanje produktivnosti vršeno je usitnjavanjem radnog procesa na komponentne poslove i specijalizacijom radnika za obavljanje svakog od tih pojedinaĉnih poslova. Ovakav postupak se obiĉno naziva podelom rada. Nasuprot tome, danas se povećanje produktivnosti postiţe povezivanjem radnika razliĉitih struka, tako da oni mogu deliti iste informacije u cilju ostvarenja zajedniĉkog rezultata. U Informacijskom dobu, ogromna većina poslova se obavlja kroz: Timski rad. Ljudi rade zajedno kako bi ostvarili zajedniĉki rezultat, umesto da pojedinaĉno obavljaju svoje usko specijalistiĉke poslove. MeĊusobno povezivanje. Pojedinci komuniciraju, bez obzira na meċusobnu udaljenost, kako bi razmenjivali svoje ideje, iskustva i misli. Zajedniĉko korišćenje (deljenje) informacija. Pomoću komunikacionih mreţa, informacije postaju dostupne većem broju ljudi istovremeno, momentalno i u bilo kom trenutku. 6 Ukoliko se nesavesno i na neodgovarajući naĉin primeni, re-inţenjering postaje ništa drugo do eufemizam i izgovor za smanjenje troškova putem otpuštanja radnika ili povod da se zaposleni primoraju da rade više uz istovremeno smanjenje plate. Mada se, ĉak i u ovakvim sluĉajevima, izvršene promene pokušavaju predstaviti kao re-inţenjering, njihov pravi cilj leţi u smanjenju 5 Laudon K., Laudon J., Essentials Of Management Information Systems And Multimedia Package, 2004., str. 9 6 O Brien J., Management information systems, McGrawHill, 2004., str. str. 7

16 14 troškova proizvodnje, redukciji broja zaposlenih ili u povećanju brzine obavljanja radnog procesa. Osim toga, termin re-inţenjering se sasvim nepravilno koristi i za oznaĉavanje minimalnih poboljšanja i neznatnih promena u postojećim radnim procedurama. Drugim reĉima, samim tim što ćete neku promenu u poslovnom procesu nazvati re-inţenjeringom ne znaĉi da ona to zaista i jeste. Informaciona tehnologija utiĉe na poslovni uspeh. Peta karakteristika Informacijskog doba usko je povezana sa njegovom trećom karakteristikom. Naime, informaciona tehnologija ima za Informaciono doba isti onaj znaĉaj koji je mehanizacija imala za Industrijsko doba. Poslovni procesi provlaĉe se kroz sve funkcionalne jedinice preduzeća. U Informacionom dobu najuspešniji su oni koji znaju kako da do maksimuma iskoriste sve mogućnosti koje nudi informaciona tehnologija. Za to je, meċutim, potrebno mnogo više od poznavanja naĉina unošenja podataka u kompjuter i štampanja izveštaja. Za pravi uspeh je neophodno znati kako da pomoću IT-a poboljšate svoje liĉne performanse (kvalitet, brzinu i efikasnost u obavljanju posla, na primer) i kako da poboljšate svoje proizvode i usluge tako da oni dobiju veću vrednost sa aspekta potrošaĉa. 7 Slika 1. Informaciona tehnologija 7 Turban Efraim, Univ. of Hawaii at Manoa,Dorothy Leidner, Baylor University, Ephraim McLean, Georgia State Univ., James Wetherbe, Texas Tech University, Information Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th Edition, str.5

17 15 UgraĊena informaciona tehnologija, Šesta karakteristika Informacionog doba odnosi se na ĉinjenicu da informaciona tehnologija ĉesto predstavlja sastavnu komponentu mnogih proizvoda i usluga. Upravo je to ono što se podrazumeva pod terminom ugraċene (embedded) informacione tehnologije: IT je, dakle, neraskidivo integrisan sa svim ostalim komponentama datog proizvoda ili servisa. Proizvodi i usluge u koje je ugraċena informaciona tehnologija ponekad se nazivaju na znanju zasnovanim (knowledge-based) proizvodima i uslugama zbog toga što je znanje o njihovoj funkciji i performansama ugraċeno u njih kao njihov sastavni deo. Primera radi, interaktivni Wizard Web Sign je mnogo više od obiĉne natpisne ploĉe na spoljnom zidu kancelarije. Informaciona tehnologija koja je u njega ugraċena vrši njegovu temeljnu transformaciju, dajući mu neke nove osobine i mogućnosti, koje je fiziĉki nemoguće ostvariti kod klasiĉnih natpisnih ploĉa. Ista stvar se postiţe integrisanjem informacione tehnologije u navigacione i upravljaĉke sisteme dţinovskih putniĉkih aviona ili digitalnih foto-aparata - ona ovim klasiĉnim sistemima daje potpuno nove karakteristike i napredne mogućnosti. Ugradnja informacione tehnologije u neki proizvod ili uslugu imaće praktiĉnu vrednost jedino pod uslovom da se korisnik tog proizvoda ili usluge moţe uveriti da su nove mogućnosti koje IT nudi zaista poţeljne i opravdane. Ova dodatna vrednost se moţe ogledati u komfornijoj upotrebi datog proizvoda, njegovom kvalitetu, pouzdanosti ili jednostavno u ĉinjenici da predstavlja novinu - drugim reĉima, u bilo kojoj osobini koju potrošaĉ smatra korisnom. Kod pojedinih proizvoda, poput digitalnih foto-aparata, sve prednosti ugradnje informacione tehnologije su sasvim nedvosmislene i oĉigledne. 2. Karakteristike informacione tehnologije Informacionom tehnologijom se oznaĉava širok spektar alata i tehnika, koje se koriste prilikom kreiranja, skladištenja i distribucije podataka i informacija, kao i prilikom kreiranja znanja (knowledge). Ovde se pod podacima podrazumevaju sirove ĉinjenice, brojke i detalji. Sa druge strane, informacije predstavljaju organizovanu, smislenu i upotrebljivu interpretaciju tih podataka, dok se pod znanjem podrazumeva shvatanje i razumevanje nekog skupa informacija, kao i naĉina na koji se one mogu najefikasnije upotrebiti. Fine razlike izmeċu ovih pojmova najbolje ćemo objasniti na jednom jednostavnom primeru. U bilo kojoj prodavnici na malo, svaka narudţbina nedvosmisleno identifikuje konkretnog potrošaĉa, vrstu i koliĉinu robe koju je taj potrošaĉ kupio, kao i ukupnu cenu kupljene robe.

18 16 Svi ovi detalji predstavljaju sirove podatke (raw data). Na kraju poslovnog perioda, detaljni podaci o svim narudţbinama se prikupljaju, sumiraju i uporeċuju sa planiranom koliĉinom naruţbina. Na osnovu tako dobijenih informacija, menadţeri mogu doći do zakljuĉka da li je uspeh konkretnog prodajnog objekta bolji ili lošiji od oĉekivanog. U kombinaciji sa još nekim informacijama, moţe se doći do saznanja da pojedini potrošaĉi radije pazare u nekoj drugoj prodavnici, zbog toga što je konkurencija nedavno pokrenula kampanju smanjenja cena svojih proizvoda. Ovo saznanje moţe na kraju dovesti do toga da menadţeri prodavnice u potpunosti izmene dotadašnju strategiju formiranja cena. U ovoj knjizi ćete pronaći veliki broj primera sliĉnih ovom, koji ilustruju kako posedovanje pravih informacija u pravo vreme moţe poboljšati kvalitet i performanse poslovnih kompanija. Obrada podataka i informacija vrši se uz pomoć komponenata informacione tehnologije. Tek kada se komponente na odreċeni naĉin iskombinuju, stiĉu se uslovi za povećanje produktivnosti, efikasnosti i uspeha u poslovanju. 8 Slika 2. Zdruţene snage informacione tehnologije 8 Taylor W.B., Introduction to Management Science, Allyn and Bacon, Boston, 1990., str. 12

19 17 Tri komponente informacione tehnologije meċusobno su neodvojive. Kompjuteri i komunikacije nemaju nikakvu praktiĉnu vrednost bez sposobnosti njihove upotrebe Kompjuteri Kompjuter, pod kojim se u najširem smislu podrazumeva bilo koji elektronski sistem kome se mogu davati instrukcije za prijem, obradu, skladištenje i prezentovanje podataka i informacija, danas predstavlja nezaobilazan sastavni deo ţivota ogromnog broja ljudi širom planete. U stvari, teško je zamisliti bilo koju oblast ţivota i rada koja u sebe ne ukljuĉuje ili na koju barem malo ne utiĉu kompjuteri. Slika 3. Kompjuteri Kompjuteri, meċutim, nisu baš uvek izgledali onako kako mi danas zamišljamo da bi svaki kompjuter trebalo da izgleda. Primera radi, najobiĉniji bankomat (automated teller machine - ATM) se moţda ne uklapa baš najbolje u vašu predstavu o kompjuteru. Ipak, ova mašina za izdavanje gotovog novca zaista predstavlja kompjuter, kao što je to sluĉaj i sa automatskim prijavnim terminalima, koji su danas uobiĉajena pojava na svim većim aerodromima.

20 18 Prema svojim dimenzijama i performansama, kompjuteri se dele na ĉetiri kategorije: mikrokompjuteri, takozvani midrange (srednje veliĉine) kompjuteri, zatim mainframe raĉunari i, kao najveći i najmoćniji, superkompjuteri. 9 Mikrokompjuteri Personalni raĉunar (personal computer ili kraće PC) spada u kategoriju mikro-kompjutera. Ovaj relativno kompaktan i najuobiĉajeniji tip kompjutera, po broju prodatih primeraka godišnje daleko nadmašuje sve ostale tipove kompjutera zajedno. Više miliona PC-ja se svake godine proda za kućnu i poslovnu upotrebu. PC raĉunari se najĉešće dele na sledećih pet tipova: 1. Desktop (stoni) kompjuteri. Kao originalan oblik PC raĉunara, desktop kompjuteri su dizajnirani tako da se njihova tastatura i monitor, a ponekad i njihova jedinica za obradu podataka, mogu udobno smestiti na površinu radnog stola ili školske klupe (doduše, jedinica za obradu se kod savremenih desktop kompjutera obiĉno nalazi na podu). Slika 4. Desktop (stoni) kompjuteri 9 Turban Efraim, Univ. of Hawaii at Manoa,Dorothy Leidner, Baylor University, Ephraim McLean, Georgia State Univ., James Wetherbe, Texas Tech University, Information Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th Edition, st.r9

21 19 Sve komponente su sa jedinicom za obradu povezane uz pomoć kablova. Neki od najpoznatijih proizvoċaĉa ("brendova") desktop kompjutera, kao što su IBM, Dell, Compaq, Gateway, Hewlett-Packard ili Toshiba, prodaju svoje proizvode širom sveta. Ĉak i ako nikada niste ĉuli za izraz "desktop kompjuter", sigurno znate za neke od poslova koji se pomoću njih mogu obavljati: obrada teksta, , elektronske radne tabele (spreadsheets), stono izdavaštvo, raĉunovodstveni poslovi, upravljanje liĉnim i poslovnim finansijama, kreiranje vizualnih prezentacija i tako dalje. 2. Notebook računari. Takozvani notebook kompjuteri, koji i po svojim dimenzijama podsećaju na obiĉnu beleţnicu (notebook), dizajnirani su prvenstveno sa ciljem da budu prenosivi (portabilni). PC kompjutere ovog tipa, koji teţe izmeċu 3 i 9 funti (od 1.3 do najviše 4 kilograma - prim.prev.), moţete lako nositi sa sobom kuda god da krenete. Slika 5. Notebook kompjuteri Za razliku od desktop raĉunara, koji obiĉno imaju veći broj prikljuĉnih komponenti, kod notebook kompjutera su svi delovi (osim štampaĉa) ĉvrsto spojeni u jednu celinu. Većina proizvoċaĉa desktop kompjutera u svom asortimanu poseduje i odreċeni broj modela notebook raĉunara. 3. Tablet PC kompjuteri. Sa svojom teţinom od oko tri funte (1.3 kilograma) i dimezijama obiĉnog papira za pisma, takozvani tablet PC raĉunari spadaju u perolaku kategoriju PC-ja. Ruku na srce, tablet PC kompjuteri se danas

22 20 proizvode u mnogo razliĉitih oblika i veliĉina: beţiĉnim (wireless) tabletima, koji se po potrebi mogu prikaĉiti i na obiĉnu tastaturu, upravlja se pomoću specijalne elektronske olovke (pen); tu su, zatim, notebook raĉunari ĉiji se displej moţe koristiti kao tabla za crtanje; na kraju, postoje i takozvani "kabriolet" (convertible) kompjuteri, kod kojih se ekran moţe zakrenuti i pomoću šarki preklopiti preko minijaturne tastature ili pak potpuno odvojiti od nje i tako pretvoriti u samostalan tablet PC. Slika 6. Tablet PC kompjuteri Tablet PC kompjuteri se mogu koristiti u najrazliĉitijim situacijama. Primera radi, policajci ih mogu koristiti za elektronsko pisanje kazni za saobraćajne prekršaje, dok agenti osiguravajućih društava mogu na njima vršiti pripremu odštetnih zahteva tako što će na licu mesta na ekranu skicirati detalje u vezi sa nekom saobraćajnom nezgodom. 4. Lični digitalni pomoćnici. Dovoljno mali da ih moţete nositi svuda sa sobom i sa teţinom manjom od jedne funte (454 grama), takozvani liĉni digitalni pomoćnici (personal digital assistants - PDAs) ipak predstavljaju veoma brze i moćne ureċaje. Kod većine PDA kompjutera imate mogućnost da elektronskom olovkom pišete direktno po displeju. Pomoću PDA ureċaja moţete kreirati rokovnike obaveza za više godina unapred, praviti liste zadataka (to-do lists), ĉuvati podatke o imenima i adresama velikog broja ljudi ili zapisivati kratke beleške u toku poslovnih sastanaka.

23 21 Slika 7. Lični digitalni pomoćnici (Personal Digital Assistants ) Ako nekom poslovnom prijatelju ţelite da pošaljete faks, većina PDA modela je u stanju da iz imenika pronaċe broj telefona ţeljene osobe, te da zatim izvrši automatsko biranje tog broja i slanje faksa preko telefonskog prikljuĉka sa kojim ste ga prethodno povezali. Sve veći broj PDA ureċaja poseduje i mogućnost beţiĉne komunikacije, pomoću koje su u stanju da šalju i primaju faksove i poruke, ĉak i onda kada nisu prikljuĉeni na telefonsku liniju. MeĊu najpoznatije proizvodaĉe PDA ureċaja spadaju: Palm, Handspring i Sony. Slika 8. Pet tipova mikrokompjutera Seen A.J., Informaciona tehnologija, Kompjuter biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 21

24 22 U prošlim vremenima, većina mikrokompjutera bila je smeštena na radne stolove, ali smo zato u poslednjih desetak godina svedoci prave eksplozije ruĉnih i portabl - pa ĉak i tzv. nosivih (wearable) - mikrokompjutera. 5. Palm PC kompjuteri. Palm PC kompjuteri predstavljaju verziju mikrokompjutera ĉija je popularnost poslednjih godina brzo narasla do neslućenih razmera. Sa veliĉinom najobiĉnijeg dţepnog dugitrona, koja im omogućava da se udobno smeste na dlan jedne ruke (palm je engleska reĉ za dlan - prim.prev.), ovi kompjuteri se danas koriste za obavljanje manjeg broja poslova, poput voċenja poslovnih kalendara, telefonskih imenika i adresara i elektronskih radnih tabela. Slika 9. Palm PC kompjuteri Ipak, PC dizajneri u poslednje vreme ugraċuju sve veću snagu u ove minijaturne ureċaje, tako da će se oni uskoro sve više koristiti u tako divergentnim oblastima kao što su inţenjering ili medicina, na primer, gde će prvenstveno sluţiti za obavljanje brzih proraĉuna, te slanje i prijem podataka i informacija. HP-ov ipaq je jedan od najprodavanijih modela Palm PC raĉunara. PDA ureċaji i Palm PC kompjuteri ĉesto se jednim imenom nazivaju ruĉnim (handheld) kompjuterima, jer ovaj termin priliĉno dobro opisuje njihove dimenzije, kao i ĉinjenicu da se oni mogu komotno drţati u jednoj ruci, dok se druga ruka moţe upotrebiti za unos i prikazivanje informacija na displeju. Midrange i mainframe kompjuteri. Kompjuteri ĉija se upotreba najĉešće vezuje za srednja i velika poslovna preduzeća obiĉno se nazivaju midrange

25 23 kompjuterima (nekada su se još nazivali i minikompjuterima), odnosno mainframe raĉunarima. Ovi tipovi kompjutera povezuju ljude sa ogromnim koliĉinama informacija, pri ĉemu ta veza moţe biti na nivou celog preduzeća - to jest, ukljuĉivati u sebe više razliĉitih jedinica i odeljenja unutar neke organizacije - ili, pak, na nivou pojedinaĉnog odeljenja. Mainframe raĉunari su, u opštem sluĉaju, veći, skuplji i brţi od midrange kompjutera i omogućuju meċusobno povezivanje znatno većeg broja ljudi. Pored toga, u mainframe raĉunarima se obiĉno ĉuvaju ogromne koliĉine podataka i informacija. Slika 10. Midrange kompjuteri- Mainframe računari- Minikompjuteri Midrange kompjuteri najĉešće su namenjeni za izvršavanje specifiĉnih funkcija u velikim korporacijama. Primera radi, midrange kompjuteri se koriste za kontrolu sloţenih proizvodnih procesa ili za upravljanje sistemom rezervacija soba u hotelima. U manjim preduzećima, midrange kompjuteri se mogu upotrebiti za praćenje svih poslovnih aktivnosti, ukljuĉujući i upravljanje bazama podataka i finansijskim sistemima. Jedna od velikih prednosti mainframe sistema leţi u tome što se oni mogu upotrebiti za više razliĉitih namena istovremeno. MeĊutim, kako midrange kompjuteri postaju sve brţi i snaţniji, mnoge kompanije sve više prelaze na upotrebu ovih kompjutera specijalne namene, radi obavljanja pojedinih aktivnosti koje su ranije morale da se izvršavaju na mainframe raĉunarima.

26 24 Superkompjuteri. Najmoćniji od svih tipova raĉunara, superkompjuteri su dizajnirani prvenstveno radi rešavanja onih problema koji zahtevaju duga i komplikovana izraĉunavanja. S obzirom na to da su oni u stanju da izvrše po nekoliko miliona raĉunskih operacija u sekundi, nauĉnici rado koriste ove kompjutere u cilju predviċanja meteoroloških obrazaca, za kreiranje modela hemijskih i bioloških sistema, mapiranje površine planeta ili prouĉavanje neuronske mreţe u ĉoveĉijem mozgu. U poslovnim preduzećima superkompjuteri se koriste za osmišljavanje i testiranje novih radnih procesa, mašina i finalnih proizvoda. Danas, na primer, kada proizvodaĉi aviona odluĉe da dizajniraju neki novi model aviona, oni najpre pomoću superkompjutera kreiraju simulacije svih mogućih vremenskih uslova u kojima će novi avion leteti, pa zatim virtualnim avionom praktiĉno isprobavaju "letenje" pod razliĉitim simuliranim uslovima pre no što uopšte zapoĉnu sa izradom pravog aviona. Sve ovo ne bi bilo moguće bez pomoći superkompjutera. Slika 11. Superkompjuteri Mnogi proizvoċaĉi automobila takoċe dizajniraju nova vozila pomoću superkompjutera i testiraju ih pod razliĉitim uslovima (ukljuĉujući i simulaciju kvarova i sudara) kako bi temeljno proverili ĉvrstoću strukture i bezbednost usvojenog dizajna pre nego što odluĉe da svoje resurse uloţe u proizvodnju novog modela automobila. Kompjuteri i njihova prateća oprema - monitori, štampaĉi, tastature i ostali periferijski ureċaji - jednim imenom oznaĉavaju se kao hardver. Sam po sebi, meċutim, hardver nije u stanju da obavi nikakav koristan posao. Svaka hardverska

27 25 komponenta mora biti opremljena odgovarajućim programom, sastavljenim od instrukcija koje joj saopštavaju na koji naĉin treba da izvrši neki konkretan zadatak ili skup zadataka. Termin softver odnosi se upravo na ove instrukcije koje upravljaju hardverom. Kompjuter ne moţe korektno funkcionisati ukoliko nije pravilno programiran - to jest, ukoliko za svaku od njegovih komponenti ne postoji odgovarajući softver. Pod sistemom se podrazumeva bilo koji skup komponenata - ljudi, kompjutera, preduzeća, vladinih agencija - koje meċusobno stupaju u interakciju radi ostvarenja nekog cilja. 11 Sisteme nalazimo svuda oko nas: obrazovni sistem, transportni sistem ili sistem skladištenja robe, predstavljaju samo neke od brojnih primera sistema. Štaviše, svaki stanovnik naše planete je prinuċen da ţivi u skladu sa nekim ekonomskim sistemom, mada se ovi sistemi meċusobno mogu znatno razlikovati od jedne do druge drţave. Slika 12. Struktura tipičnog poslovnog sistema 12 Svako poslovno preduzeće takoċe predstavlja sistem. Sve njegove komponente - marketing, proizvodnja, prodaja, istraţivanje, transport, raĉunovoċstvo i ljudski resursi - stupaju u meċudejstvo radi stvaranja proizvoda i 11 Clemons E, and Raw M., Sustainning IT advantage: The Role of Structural Differences, MIS Quarterly, Septembar, 1991., str Seen A.J., Informaciona tehnologija, Kompjuter biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 25

28 26 usluga od kojih će korist imati kako potrošaĉi, tako i zaposleni i, naravno, akcionari konkretne organizacije. Štaviše, svaka od pobrojanih komponenata nekog poslovnog preduzeća, sama po sebi, takoċe predstavlja sistem. Savremene kompanije u ogromnoj meri zavise od tzv. informacionih sistema, odnosno sistema pomoću kojih se podaci i informacije razmenjuju izmeċu ljudi i pojedinih odeljenja kompanije. Informacionim sistemima je obuhvaćeno bukvalno sve - od i telefonskih veza izmeċu kancelarija, pa sve do kompjutera i komunikacijskih mreţa za generisanje izveštaja. Oni opsluţuju sve poslovne sisteme na taj naĉin što sve njihove komponente povezuju u jednu celinu i omogućavaju efikasno postizanje zajedniĉkog cilja. Sistemom se naziva bilo koji skup komponenata ĉijim se meċudejstvom dolazi do nekog cilja. Poslovni sistem prikazan na slici sadrţi u sebi ne samo ljude i odeljenja, već i procedure za efikasno obavljanje svakodnevnih poslova Komunikacione mreţe Ogroman podsticaj razvoju komunikacija dao je Alexander Graham Bell, svojim pronalaskom telefona godine. Njegova je velika zasluga što danas moţete pozvati nekoga u bilo kom delu sveta, sa bilo koje taĉke na planeti i što, kada progovorite u mikrofon, vaš glas moţe dopreti do sagovonika za manje od jedne sekunde, bez obzira da li se on nalazi u Velikoj Britaniji, Kini, Juţnoj Africi ili bilo kojoj drugoj drţavi. Pritom moţete koristiti obiĉne, ţiĉane telefone, koji su tokom više decenija predstavljali neprikosnoveni standard u govornoj komunikaciji na daljinu, ili pak beţiĉne, visoko-pokretljive mobilne telefone, koji su danas u najširoj upotrebi. 13 Integralni deo informacione tehnlogije jeste komunikacija - slanje i prijem podataka i informacija preko neke komunikacione mreţe. Komunikaciona mreţa se sastoji od niza stanica postavljenih na razliĉitim lokacijama i meċusobno povezanih odgovarajućim medijumom, preko kojeg ljudi mogu slati i primati podatke i informacije. Telefonske ţice i kablovi još uvek predstavljaju najĉešće korišćeni tip komunikacijskog medijuma, mada beţiĉni vidovi komunikacije, kao što je već reĉeno, poslednjih godina beleţe buran razvoj. Pod razmenom podataka (data communication) podrazumeva se prenos podataka i informacija putem nekog komunikacijskog medijuma. 13 Kalkota R., Robinson M., E-Business:Roadmap fpr Success. Reading, MA: Addison-Wesley, 1997

29 27 Slika 13. Komunikacione mreţe Razvoj komunikacijskih mreţa doveo je do prave revolucije u kvalitetu proizvoda i usluga, kao i u našim svakodnevnim ţivotima. Avio-kompanije koriste komunikacijske mreţe radi meċusobne razmene informacija o putniĉkim rezervacijama, zahtevima po pitanju obroka i neophodnom premeštanju prtljaga prilikom presedanja putnika iz jednog u drugi avion. Javno dostupne mreţe, kao što su: America Online (AOL), Earthlink, Minitel, Internet i World Wide Web - koje nude širok spektar komercijalnih i drugih tipova usluga - svojim korisnicima omogućavaju nesmetanu elektronsku korespondenciju preko PC raĉunara Sposobnost ( know how ) Informaciona tehnologija je onoliko vredna koliko je korisnik sposoban da je upotrebi. Drugim reĉima, morate znati kako da istraţite i iskoristite sve mogućnosti koje ova tehnologija nudi. Sposobnost upotrebe informacione tehnologije podrazumeva: Dobro poznavanje svih IT alata, ukljuĉujući i Internet Posedovanje neophodnih veština za efikasnu upotrebu ovih alata Prepoznavanje situacija u kojima se IT moţe upotrebiti radi rešavanja nekog problema ili stvaranja neke poslovne šanse Christensen C., The Inovators Dilemma: When New Technologies Cause Great Firm to Fail. Boston: Harvard Business School Press, 1997., str 6

30 28 Poput sportskih fanatika koji su toliko jako koncentrisani na pamćenje statistike da potpuno gube iz vida lepotu same igre, ljudi koji se isuviše fokusiraju na tehniĉke detalje IT-a ĉesto ne uspevaju da mentalnim "pogledom" obuhvate celovitu sliku. Ova celovita slika obuhvata sve ono što se pomoću informacione tehnologije moţe uĉiniti danas, kao i sve mogućnosti koje će nam ona ponuditi moţda već sutra. Onaj ko stekne celovitu sliku, u svakom trenutku zna kada neki pristup moţe funkcionisati, a kada ga treba odbaciti i primeniti neki drugi pristup Principi informacione tehnologije Uvek je dobro imati pravi odgovor na neko pitanje. U stvari, predviċanje mogućih pitanja i pronalaţenje adekvatnih odgovora predstavlja jedan od najefikasnijih naĉina u rešavanju problema bilo koje vrste. Ovaj metod primenjuju i mnogi studenti u toku pripreme ispita; oni se iz petnih ţila trude da "pogode" koja će im pitanja profesor postaviti da bi zatim napamet nauĉili odgovore na ova pitanja. Ali, šta će se dogoditi ako neko pitanje nije pravilno anticipirano ili ga je profesor donekle izmenio? U tom sluĉaju nauĉeni odgovor više neće biti primenjiv; u stvari, uĉenje ovog pogrešnog odgovora pokazaće se upravo kontraproduktivno u pokušaju da se problem reši, to jest taĉno odgovori na izmenjeno pitanje. Daleko najefikasniji naĉin uĉenja bilo kog predmeta sastoji se u ovladavanju osnovnim ĉinjenicama tog predmeta i razumevanju principa na kojima se te ĉinjenice zasnivaju. Pod principom se ovde podrazumeva fundamentalno pravilo, ideja vodilja ili motiv koji, kada se primeni na odreċenu situaciju, dovodi do ţeljenih rezultata. Stavljanje teţišta na principe, umesto na konkretne situacije i gole ĉinjenice jedini je naĉin da budete adekvatno pripremljeni za suoĉavanje sa najrazliĉitijim problemima i iskrslim šansama. Prvi princip informacione tehnologije objašnjava samu namenu IT-a: Najveća korist od informacione tehnologije je u tome što ona ljudima pomaţe u rešavanju problema, oslobaċa njihovu kreativnost i ĉini ih znatno efikasnijim no što bi oni ikada mogli biti bez primene IT-a u izvršavanju svojih aktivnosti. Podjednaku vaţnost za efikasnu primenu informacione tehnologije ima takozvani "high-tech/ high-touch" princip: Što je neka informaciona tehnologija "sofisticiranija" ("high-tech"), utoliko je vaţnije temeljno razmotriti njene "hightouch" aspekte - to jest, njenu "ljudsku stranu". Jedan srodan princip kaţe sledeće: "Uvek nastojte da informacionu tehnologiju prilagodite ljudima, umesto da od ljudi zahtevate da se prilagode informacionoj tehnologiji" Christensen C., The Inovators Dilemma: When New Technologies Cause Great Firm to Fail. Boston: Harvard Business School Press, 1997., str 6

31 Funkcije informacione tehnologije Šta je, dakle, IT u stanju da uradi? Moţe se reći, IT izvršava šest funkcija iz oblasti rukovanja informacijama: (1) beleţenje, (2) obrada, (3) generisanje, (4) skladištenje, (5) preuzimanje i (6) prenos. 16 proces. Naĉin primene ovih funkcija odreċuje koliki će uticaj IT imati na dati Beleţenje (capture). Ĉesto je korisno prikupljati detaljne zapise o izvršenim aktivnostima. Ovaj proces, koji se obiĉno naziva beleţenjem podataka (data capture), vrši se u svim sluĉajevima kada se smatra da će prikupljeni podaci kasnije biti od neke koristi. Na ovaj naĉin sistem iz svakog poziva eliminiše po nekoliko sekundi beskorisnih uzdaha i pauza - što je znaĉajna ušteda u vremenu ako se uzme u obzir ogroman broj poziva koje ova kompanija svakodnevno obraċuje i servisira. Evo nekih primera beleţenja rezultata. Prilikom svakog uzimanja neke knjige iz biblioteke, beleţi se ime i prezime (odnosno identifikacioni broj) osobe koja je knjigu pozajmila, kao i naslov (ili tzv. pozivni broj) konkretne knjige. Na biletarnici pozorišta beleţi se svako sedište za koje je prodata ulaznica. U bolniĉkim sobama za intenzivnu negu, specijalni monitori beleţe otkucaje srca i broj belih krvnih zrnaca u krvotoku pacijenta. Kada Maria Carey, pop zvezda, nastupa uţivo, njeni koncerti ponekad bivaju zabeleţeni na magnetnoj traci, kompakt disku (CD-u) ili na hard disku kompjutera, radi kasnijeg preslušavanja. UreĊaji za snimanje glasa i podataka, smešteni u pilotskoj kabini aviona, beleţe celokupnu konverzaciju pilota, kao i sve parametre leta koji su vezani za trenutnu lokaciju i performanse aviona. Kada naruĉite neku knjigu iz bilo koje Internet knjiţare, pored samog naslova naruĉene knjige biće zabeleţeno vaše ime i prezime, adresa stanovanja, broj kreditne kartice, kao i adresa na koju ţelite da vam knjiga bude isporuĉena. 16 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Kompjuter biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 29

32 30 Obrada. Kao aktivnost koja se najĉešće povezuje sa kompjuterima, obrada (processing) obiĉno predstavlja osnovni cilj zbog kojeg se ljudi i organizacije uopšte odluĉuju za kupovinu kompjutera. Funkcija obrade sastoji se od konverzije, analize, izraĉunavanja i sintetizacije svih mogućih vrsta podataka ili informacija. Slika 14. Šest funkcija informacione tehnologije Šest funkcija informacione tehnologije - beleţenje, obrada, generisanje, skladištenje i preuzimanje i prenos mogu se izvršavati postupno (sekvencijalno). Ipak, u većini sluĉajeva se dve ili više funkcija odigravaju istovremeno. Jedan od najstarijih naĉina poslovne primene ove funkcije IT-a, obrada podataka (data processing), podrazumeva preuzimanje podataka (golih brojki, simbola i slova) i njihovo pretvaranje u informaciju. Klasiĉan primer obrade podataka predstavlja izraĉunavanje stanja na tekućem raĉunu, koje se vrši tako što se na poĉetno stanje (prvog dana u mesecu) dodaju sve uplate i od njega oduzimaju iznosi na svim realizovanim ĉekovima (sve su to sirovi podaci), te tako dobijeni iznos predstavlja trenutno stanje na raĉunu. Obrada informacija predstavlja proces transformacije bilo kog tipa informacije u neki drugi tip informacije. Ovom obradom mogu biti obuhvaćeni tekst (izveštaji, sluţbena prepiska), zvuk (glas, muzika, tonovi) i slika (vizualne informacije poput dijagrama, grafikona, crteţa i animiranih crteţa). U poslednje vreme veliko je interesovanje za multimedijalnim sistemima, koji takoċe

33 31 predstavljaju jednu vrstu obrade informacija. U ovim sistemima se istovremeno obraċuje više razliĉitih tipova informacija - na primer, tokom prikazivanja neke animirane prezentacije na kompjuterskom monitoru koriste se informacije koje su preuzete iz kompjutera, ĉesto praćene muzikom, glasom ili nekim drugim vrstama zvuĉnih efekata. Od ostalih tipova obrade, pomenućemo sledeće: Obrada teksta (word processing), Obrada slika Obrada glasa. Obrada teksta (word processing). Kreiranje tekstualnih dokumenata, kao što su izveštaji, elektronski bilteni (newsletters) i poslovna korespondencija. Sistemi za obradu teksta omogućavaju korisniku da u kompjuter unosi podatke, tekst i slike, koje zatim moţe transformisati u upotrebljiv dokument atraktivnog formata. Obrada slika. Konverzija vizualnih informacija (grafike, crteţa i fotografija) u format kojim se moţe upravljati unutar nekog kompjuterskog sistema, odnosno koji se moţe razmenjivati izmeċu ljudi i kompjutera. U toku procesa koji se naziva skeniranje vrši se konverzija slika odštampanih na papiru ili sa foto-negativa, u oblik koji je razumljiv kompjuteru. Obrada glasa. Transformisanje i prenos govornih informacija. Trenutno se glasovne informacije u kompjuterski sistem najĉešće unose putem telefona ili mikrofona prikljuĉenog na kompjuter. Pojavljuju se, meċutim, neki novi sistemi, koji ljudima omogućavaju direktnu komunikaciju sa kompjuterom radi izdavanja instrukcija za preduzimanje konkretnih akcija. Generisanje. Informaciona tehnologija se ĉesto koristi za generisanje informacija kroz proces obrade. Pod generisanjem informacija podrazumeva se organizovanje podataka i informacija u neki upotrebljiv oblik, bilo da se radi o brojkama, tekstu, zvuku ili slici. 17 Ponekad se tokom ovog procesa informacije regenerišu u njihovom originalnom obliku. U ostalim sluĉajevima, generiše se potpuno novi oblik informacija - primera radi, zabeleţene muziĉke note se reprodukuju u obliku zvuka, zajedno sa odgovarajućim ritmom i pauzama (drugim reĉima, kao muzika). Vizualizacija takoċe predstavlja jednu vrstu generisanja informacija, tokom koje se podaci konvertuju u odgovarajuću vizualnu formu. Kao rezultat toga, 17 Shapiro C., Varian H., Information Rules: A Strategic Guide to the Network Economy. Boston: Harvard Business School Press, 1999., str. 40

34 32 naizgled besmisleni nizovi brojeva pretvaraju se u razumljive dijagrame, uzorke i relacije izmeċu zavisnih veliĉina. Ĉesto se vizualizacijom mogu generisati ĉak i trodimenzionalne slike, koje pored visine i širine imaju još i "dubinu". Skladištenje. Proces skladištenja (storage) omogućava ĉuvanje podataka i informacija u kompjuteru radi njihove kasnije upotrebe. Uskladišteni podaci i informacije ĉuvaju se na nekom skladišnom medijumu sa kojeg ih kompjuter moţe oĉitati kada se za to ukaţe potreba. Pritom, kompjuter konvertuje podatke i informacije u oblik koji zahteva manje skladišnog prostora nego originalni podaci. Primera radi, glasovne informacije se ne ĉuvaju u glasovnom (voice) formatu, već u specijalno kodiranom elektronskom obliku, koji zauzima manje prostora i koji je razumljiv za kompjuter. Jednom reĉju, glas na ovaj naĉin postaje digitalan. Preuzimanje. Funkcija preuzimanja (retrieval) obuhvata lociranje (pronalaţenje) i kopiranje uskladištenih podataka i informacija radi njihove dalje obrade ili prenosa ka drugom korisniku. Kompjuterski korisnik mora voditi raĉuna o tome na kom medijumu su uskladišteni odreċeni podaci i informacije, te omogućiti da one budu dostupne kompjuteru u trenutku kada se ukaţe potreba za njihovom obradom. Prenos (transmisija). Slanje podataka i informacija sa jedne lokacije na drugu naziva se prenosom. Kao što je već reĉeno, telefonski sistemi prenose naš govor sa mesta njegovog nastanka do ţeljenog odredišta. Kompjuterski sistemi ĉine isto to, ĉesto pritom koristeći takoċe telefonske linije. MeĊutim, kompjuterski sistemi mogu za slanje podataka i informacija koristiti i neke druge medijume, kao što su sateliti ili svetlosni signali koji se prenose putem plastiĉnih ili staklenih optiĉkih vlakana. Savremene komunikacione mreţe, ukljuĉujući tu i Internet, omogućavaju nam da informacije u deliću sekunde pošaljemo do susedne kancelarije ili na suprotan kraj sveta. PC raĉunari, mainframe i superkompjuteri mogu se elektronskim putem povezati radi prenosa podataka i informacija sa jedne na drugu mašinu. Postoje dva uobiĉajena oblika prenosa informacija: - Elektronska pošta ili . Prijem, skladištenje i prenos tekstualnih i slikovnih poruka izmeċu korisnika nekog kompjuterskog sistema. Sadrţaj poruka pošiljalac obiĉno unosi pomoću tastature, dok ih primalac pregleda na monitoru svog kompjutera (ĉime se eliminiše potreba za štampanjem poruka na papiru). Ĉesto se, meċutim, porukama pridodaju još neke informacije - slike i fotografije, dodatni tekstualni ili zvuĉni fajlovi - koje se za poruke "kaĉe" u vidu priloga (attachments). U tom sluĉaju, ovi prilozi se prenose zajedno sa osnovnom porukom. poruke mogu razmenjivati pojedinci meċu sobom, a mogu se poslati i velikom broju ljudi istovremeno.

35 33 - Glasovne poruke ili govorna pošta (voice mail). Pod ovim terminom se podrazumeva jedna posebna vrsta obrade glasa (voice processing), kod koje pozivaĉ ostavlja govornu poruku izgovorenu preko telefona. Ova glasovna poruka se zatim prenosi, skladišti i preuzima (reprodukuje) od strane primaoca Prednosti informacione tehnologije Kompjuteri meċusobno povezani komunikacionim mreţama svojim korisnicima pruţaju kako na privatnom tako i na poslovnom planu sledeće ĉetiri prednosti: (1) brzina, (2) doslednost, (3) preciznost i (4) pouzdanost. Slika 15. Prednosti informacione tehnologije Brzina. Brzo razmišljanje i donošenje odluke u deliću sekunde je osobina koju jako cenimo kod drugih i koju bismo veoma voleli da i sami posedujemo. Ali, šta se taĉno podrazumeva pod "razmišljanjem u deliću sekunde" (split-second thinking)? Ovaj pojam, oĉigledno, implicira brzinu-kada u toku voţnje iznenada ispred sebe ugledate loptu koja skakuće po putu, momentalno ćete nagaziti na koĉnicu kako ne biste pregazili dete koje, po svoj prilici, trĉi za tom loptom. U ovakvim i sliĉnim situacijama na raspolaganju imate samo delić sekunde da donesete odluku i pravilno reagujete. Eto, to je razmišljanje u deliću sekunde. Za rešavanje većine problema, meċutim, ĉak je i najbrţim umovima potrebno znatno više vremena od delića sekunde. Primera radi, niko ţiv nije u stanju da napiše reĉenicu ili sastavi listu od 15 uplata i isplata za delić sekunde. Kompjuteri, sa druge strane, sve što rade rade u deliću sekunde. U nepreglednom obilju

36 34 najrazliĉitijih poslova oni su neuporedivo brţi nego što će ljudi ikada moći da budu. Oni su u stanju da gotovo momentalno izvrše komplikovana izraĉunavanja, preuzmu sa diska uskladištene informacije, prenesu informacije sa jedne lokacije na drugu ili pomeraju objekte po ekranu velikom brzinom. Doslednost (konzistentnost). Ljudi ĉesto imaju velikih poteškoća da jednom izvršenu aktivnost više puta ponove na istovetan naĉin. Zaista, uĉiniti nešto jedanput nije ni izbliza tako teško kao kada tu istu stvar treba uraditi na isti naĉin i sa identiĉnim rezultatom više puta uzastopno. Nasuprot tome, kompjuteri su pravi šampioni u doslednom ponavljanju izvršenih akcija. Bilo da se radi o pokretanju programa za gramatiĉku i pravopisnu proveru nekog tekstualnog dokumenta ili o reprodukciji nekog multimedijalnog sadrţaja za potrebe obuke, kompjuter će zahtevanu aktivnost svaki put izvršiti na potpuno identiĉan naĉin. Preciznost. Pored brzine i doslednosti, kompjuteri se odlikuju i izuzetnom preciznošću. Oni mogu detektovati najsićušnije razlike, koje ljudsko oko nije u stanju da vidi. U automobilskoj industriji, na primer, upravo od preciznog razmeštanja delova, procesa kojim upravlja kompjuter zavisi da li će neki auto "doţiveti punoletstvo" ili će "produvati" još pre prvog servisa. Kompjuteri su svetski prvaci u uoĉavanju sićušnih razlika, drugim reĉima, u preciznosti. Pouzdanost. Zajedno sa brzinom, doslednošću i preciznošću, neminovno dolazi pouzdanost. Ako znate da će se jedna te ista procedura svaki put izvršavati brzo, dosledno i precizno, onda s pravom moţete oĉekivati pouzdanost rezultata - drugim reĉima, moţete se osloniti na ĉinjenicu da će ta procedura uvek iznova imati potpuno identiĉne ishode. Osim toga, moţete raĉunati na to da će kompjuteri i komunikacijske mreţe ispravno funkcionisati i biti dostupni onda kada su vam potrebni - što predstavlja jednu drugaĉiju vrstu pouzdanosti, takozvanu pouzdanost upotrebe. Generalno gledano, kompjuteri su veoma pouzdani. Veliki broj vlasnika personalnih raĉunara nikada nije bio prinuċen da pozove servisera. Komunikacijske mreţe su takoċe vrlo pouzdane i obiĉno dostupne kad god vam zatrebaju. Verovatno se ne sećate da ste ikada bili u nemogućnosti da obavite neki telefonski poziv zbog toga što je telefonska centrala bila u kvaru. Do prekida telefonskih linija obiĉno dolazi samo u sluĉajevima kad neka ţešća oluja obori obliţnju banderu ili kad radnici gradskog komunalnog rovokopaĉem "sluĉajno" zakaĉe podzemni telefonski kabl.

37 Odgovornost pri upotrebi informacione tehnologije Upotreba IT-a implicitno podrazumeva sledeće tri osnovne pretpostavke: Biti informisan. Korisnici moraju znati kako se kompjuteri i komunikacijske mreţe mogu primeniti na razliĉite situacije, te dobro poznavati mogućnosti i ograniĉenja IT-a u svakoj od tih situacija. Pravilno koristiti IT. Korisnici su duţni da preuzmu odgovornost za upotrebu IT-a na prihvatljiv i moralno ispravan naĉin, koji će biti usmeren ka dobrobiti svih ljudi, a nikako ne ka narušavanju njihove privatnosti i ljudskih prava. Preduzimati sve potrebne mere bezbednosti. Korisnici moraju preuzeti odgovornost za zaštitu svih podataka i informacija koje su smeštene u kompjuteru ili se prenose putem mreţe, kako bi spreĉili mogućnost njihovog namernog ili sluĉajnog oštećenja ili potpunog gubitka. Oni su, takoċe, duţni da preduzmu sve što je u njihovoj moći radi spreĉavanja pojave otkaza kod svih onih procesa koji se oslanjaju na informacionu tehnologiju. 18 Iz pomenutih odgovornosti direktno proizilazi sledeći vaţan princip: Ljudi koji koriste informacionu tehnologiju imaju obavezu da temeljno razmotre sve dobre i loše strane primene IT-a u bilo kojoj konkretnoj situaciji. 18 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komputer biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 45

38 36

39 37 2. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I DIGITALNA EKONOMIJA Fabrike budućnosti imaće samo dvoje zaposlenih : čoveka i psa! Zadatak čoveka ce biti da hrani psa, a zadatak psa da sprečava čoveka da dodiruje mašine Warren Bennis (1925) konsultant Uvod u informacione tehnologije i digitalnu ekonomiju Poĉetak dvadesetprvog veka je okarakterisan brzom promenom od industrijske ekonomije u mreţnu (digitalnu) ekonomiju zasnovanu na raĉunarima, povezivanju i ljudskom znanju. Nova ekonomija koristi novu tehnologiju zasnovanu na raĉunarima, povezivanju i ljudskom znanju odnosno informacionu tehnologiju. Informaciona tehnologija je vrlo kompleksan pojam koji u sebi integriše moderna tehniĉka sredstva, tehnike povezivanja sa savremenim raĉunarskim sistemima i komunikacije. Informaciona tehnologija (skraćeno IT) je termin koji povezuje raĉunare i raĉunarske mreţe, hardver i softver, razliĉite aplikacije i servise kao što su: elektronska pošta, videokonferencije, uĉenje na daljinu i sl. Informaciona tehnologija se koristi za kreiranje, ĉuvanje, izmene i korišćenje informacija u razliĉitim formama. Informaciona tehnologija se kao pojam najĉešće povezuje za informacione sisteme i pri tome se ovaj pojam moţe posmatrati u uţem i širem smislu: U uţem smislu, IT ĉine sve tehnološke komponente informacionog sistema odnosno: hardver, softver, baze podataka, mreţe, komunikacije i dr. U širem

40 38 smislu, IT je skup informacionih sistema (ako ih ima više) korisnika i menadţmenta u posmatranoj organizaciji. ICT (information and communications technology - or technologies) prevedeno Informaciono Komunikaciona Tehnologija u sebi sadrţi i komunikacione elemente kao što su: telefonija, satelitske veze, mobilna telefonija i dr. Digitalna ekonomija Роjaĉanа konkurencija, finansijska nestabilnost i nesigurnost trţišta nameću kao imperativ stalno smanjenje troškova poslovanja, odnosno роvećanje produktivnosti i efikasnosti. Izlaz se traţi u razliĉitim inovativnim sadrţajima i odgovarajućim tehnološkim rešenjima. Veća konkurentnost se moţe ostvariti uvoċenjem sistema menadţmenta kvalitetom, reinţenjeringom poslovnih procesa, ali mnoge delatnosti i poslovne aktivnosti potrebno je graditi od poĉetka na drugaĉijoj osnovi, prilagoċenoj novom poretku stvari i ĉinjenici da je za savremeno poslovanje krucijalna primena najnovijih informacionih telekomunikacionih tehnologija. Nove tehnologije utiĉu na stvaranje nove ekonomije, a nova ekonomija je stalno gladna novih tehnologija. Nećemo pokušavati da odgovorimo na poznato pitanje «šta je starije, kokoška ili jaje?», tj. da li se savremene tehnologije razvijaju kao odgovor na narasle potrebe nove ekonomije, ili potencijali savremenih tehnologija iniciraju nastajanje nove ekonomije. U svakom sluĉaju, oĉigledan je efekat uzajamne pozitivne povratne sprege tehnologije i ekonomije. Slika 16. Digitalna ekonomija

41 39 U ovom poglavlju prikazane su opšte karakteristike nove ekonomije koja je u nastajanju, zatim uticaji savremenih, pre svega informacionih tehnologija na poslovanje, i uticaj informacionih tehnologija na nastajanje informacionog društva i digitalne ekonomije. Nastajanje nove ekonomije Proizvoditi znaĉi menjati svet oko sebe, tj. stvarati dodatnu vrednost. Ĉoveĉanstvo је prešlo dug put od proizvodnje zasnovane na snazi ljudskih mišića do fleksibilnih, automatizovanih proizvodnih pogona. U novoj ekonomiji dodatna vrednost je pre svega rezultat angaţovanja umnih mogućnosti ĉoveka, а ne njegovih mišića. Ţivimo u doba raċanja nove ekonomije, nove politike, novog društva. Naravno, nova ekonomija ne podrazumeva samo primenu novih tehnologije vеć i novih organizacionih modela, novih proizvoda i novih usluga. Kao što su, poĉevši od XV veka, geografska otkrića i pomorska putovanja revolucionarno uticali na širenje i ubrzavanje privrednih tokova, tako sada globalna raĉunarska mreţa, lnternet, podstiĉe dalji razvoj globalnog trţišta i stvara novu globalnu ekonomiju. lnternet iz osnova menja odnose izmeċu proizvoċaĉa i potrošaĉa. Mnogi ga uprošćeno posmatraju samo kao novi marketinški kanal ili naĉin za ubrzanje poslovnih transakcija, ali lnternet је mnogo više od toga - tehniĉko-tehnološka osnova za kreiranje novog ekonomskog poretka, nastala kao rezultat konvergencije primene digitalnih tehnologija: raĉunarskih, telekomunikacionih i multimedijalnih. Veze Internet-a i ekonomije brojne su i raznovrsne, ра odatle novom preduzeću, kao osnovnom elementu nove ekonomije, autori u literaturi daju razliĉite nazive: Peter Drucker: "networked organization"- umreţena organizacijа; Peter Senge: "learning organization"- organizacija koja uĉi; Davidow i Malone: "virtual corporation"- virtuelna korporacija; Peter Keen: "relational organization"- relaciona organizacija; Тот Peters: "crazy organization- luda organizacija; D.Quinn Mils: "cluster organization"- grozdasta organizacija; Russel Ackoff "democratic corporation" - demokratska korporacija; James Brian Quinn: "intelligent enterprise" - inteligentno preduzeće; Hammer i Champy: "reengineered corporation" - reinţenjerisana korporacijа;

42 40 Verovatno najbolji, najĉešći i najtaĉniji naziv, koji obuhvata poslovanje novih preduzeća na globalnom trţištu primenom internet tehnologija, jeste digitalna ekonomija. Digitalna ekonomija i znanje Za savremeno društvo ĉesto se kaţe da je informaciono društvo, jer se informacija verovatno prvi put u istoriji javlja kao najdragocenija roba. Osnovna karakteristika informacionog društva jeste visoka efikasnost društvenih i ekonomskih organizacija, ĉimе se stvaraju uslovi i za visok kvalitet ţivota njegovih graċana. Znanje postaje dominantan ĉinilac ekonomije takvog društva, ра se kaţe da se ekonomija informacionog društva zasniva na znanju. Treba imati na umu da je jedan od osnovnih proizvoda ekonomije bazirane na znanju - novo znanje, koje se potom na trţištu javlja kao roba. Osnovni zadatak informacionog društva jeste da stvori uslove i mehanizme роmoću kojih ćе se novo znanje efektivno, racionalno i u što kraćem vremenu vratiti u proces proizvodnje kao element sredstava za rad, predmeta rada i ţivog rada. Zatvaranjem pozitivne povratne sprege u procesu proizvodnje na ranije opisani naĉin, ekonomija informacionog društva uspostavlja se na kvalitativno višem nivou. lako novi naĉin proizvodnje zadrţava mnoge karakteristike industrijske proizvodnje, znanje predstavlja dominantan ĉinilac ekonomije koja se time sve više transformiše u postindustrijsku, informacionu ekonomiju. Nova ekonomija menja ustaljene obrasce poslovanja, i stvara se jedan novi model, nova paradigma poslovanja. Intelektualni kapital Celokupno ljudsko znanje nastalo do kraja XIX veka udvostruĉeno je u prvoj polovini XX veka, a od tada se udvostruĉava svakih pet do osam godina. Mnogi analitiĉari smatraju da ćе najvaţniji resurs XXI veka biti znanje, jer je nova ekonomija zasnovana na znanju, odnosno na primeni ljudskog know-how na sve što proizvodimo i kako proizvodimo. Organizacije moraju biti spremne da brzo prihvate nova znanja i da ih efikasno primene, jer osnovni pokretaĉ razvoja postindustrijskog društva predstavljaju informacije i ideje, a ne sirovine i jeftina radna snaga.

43 41 Kolektivno znanje organizacije - akumulirano iskustvo i struĉnost zaposlenih i partnera - jeste njen intelektualni kapital. Ovaj kapital predstavlja izuzetan potencijal i moţe snaţno da doprinese trţišnoj vrednosti preduzeća u globalnoj ekonomiji. U nekim sluĉajevima intelektualni kapital je vaţniji od drugih oblika kapitala, pa se liderstvo na globalnom nivou sve manje zasniva iskljuĉivo na finansijskoj moći, a sve više na intelektualnom kapitalu. Kompanija Netscape iz SAD predstavlja jedan od najboljih primera kako se bez realnih, tradicionalnih oblika kapitala moţe ostvariti ogromna vrednost kompanije na berzi. Netscape je praktiĉno "preko noći" na osnovu intelektualnog kapitala, u ovom sluĉaju softvera za rad sa lnternetom, postao znaĉajna meċunarodna kompanija donevši svojim vlasnicima ogromno bogatstvo. Upravljanje znanjem Nova ekonomija zahteva i nove metode upravljanja, koje se odnose ne samo na upravljanje klasiĉnim resursima vеć pre svega na upravljanje znanjem. Izazov za one koji upravljaju znanjem dvostruk је: (1) da implementiraju sistem koji ćе koordinirati tok informacija kako bi zaposleni mogli da pristupaju specifiĉnom znanju vaţnom za njihov posao, i (2) da stvaraju procese koji ćе pojedincima na raznim poslovnim funkcijama, moţda i iz raznih delova sveta, omogućiti da dele znanje i praktiĉno ga koriste. Poenta u ovom deljenju informacija jeste da se organizaciji obezbedi maksimalno iskorišćenje raspoloţivih resursa znanja. Mnoge organizacije rade na ubrzavanju poslovnih procesa i paralelno izgraċuju svoje resursa znanja. MeĊutim, veoma mali broj njih je iskoristio priliku, radi boljeg poslovanja, da kombinuje brzinu sa znanjem. Kada do toga doċe, organizacije ćе biti u stanju da spremnije apsorbuje nove informacije i da novo znanje iskoristi za bolju strategiju i efikasnije poslovanje. Kada oseti promene na trţištu, organizacija ćе biti spremna da izvrši realokaciju resursa i da preusmeri svoje trţišne aktivnosti. Ukratko, organizacija се postati inteligentnija i brţa, i tu sposobnost ćе koristiti za povećanje svoje konkurentnosti i trţišne vrednosti. Osim toga, znanje postaje i proizvod koji se moţe nuditi na trţištu i po tom osnovu ostvarivati znaĉajan profit. Kako kreirati sistem koji ćе prikupiti celokupno znanje kompanije i uĉiniti ga dostupnim svim zaposlenima? Koliko je znanje znaĉajno najbolje govori ĉinjenica da preko 40% kompanija sa liste Fortune 1000 ima direktora znanja (CKO - Chief Knowledge Officer); njegov je zadatak da kreira infrastrukturu i okruţenjе za širenjе i deljenje znanja u kompaniji.

44 42 Menadţeri znanja u kompaniji treba da osmisle i organizuju rad sa znanjem kao intelektualnim kapitalom. Pristup resursima znanja najĉešće se realizuje primenom savremenih informacionih tehnologija. Resursi znanja zavise od delatnosti preduzeća, аli generalno su razasuti u tehnološkim priruĉnicima, pravilnicima, poslovnim pismima, faks dopisima... Uglavnom su na papirima koji su delimiĉno ukljuĉeni u postojeće informacione sisteme, ali mnogo toga se nalazi "u glavama zaposlenih". Kako znati šta sve zaposleni znaju? Kako to poznato i skriveno znanje (koje nije obuhvaćeno informacionim sistemom) iskoristiti za bolje poslovanje preduzeća? Još је znaĉajnije da mnogi podaci obuhvaćeni informacionim sistemom preduzeća implicitno sadrţe nepoznata, neotkrivena znanja, koja mogu biti znaĉajna za poslovanje. Za otkrivanje i analizu ovakvih znanja takoċe se koriste savremene informacione tehnologije: data warehouse (skladišta podataka), data mining ("kopanje/rudarenje" podataka), search engine (mašine za pretraţivanje), inteligent agents (inteligentni agenti). Detaljniji opis ovih tehnologija prevazilazi okvire ove knjige, ali treba napomenuti da su intranet i Internet prirodno okruţenje za njihovo korišćenje. Organizacija koja uči Na poĉetku novog milenijuma sve je jasnije da je sadašnji sistem obrazovanja u krizi. On ne zadovoljava tekuće potrebe adekvatno, a moraće da se suoĉi sa još većim pritiscima u godinama koja dolaze. Postojeći sistem obrazovanja, uglavnom postavljen u XIX veku (u vreme jaĉanja industrijskog naĉina proizvodnje) zasnovan je na pretpostavci da su promene znanja relativno spore; zato je bilo optimalno najpre odreċeno vreme uĉiti, a potom do kraja radnog veka koristiti nauĉeno. Imajući u vidu naraslu brzinu promena u poslednjim decenijama XX veka, zahtevi društva, kao celine, za odnosom uĉenja i rada bitno se menjaju. Ranije su budući struĉnjaci odlazili na fakultete kako bi se pripremili za odreċenu profesionalnu karijeru, jer su se osnovne veštine i znanja sporije menjali u nauci, inţenjerstvu, finansijama, pravu... MeĊutim, prema predviċanjima struĉnjaka, proseĉan radnik budućnosti imaće šest-sedam karijera, od kojih ćе svaka zahtevati nove veštine, znanja, iskustva... Ranije je cilj obrazovanja bio da ĉovek ovlada postojećim znanjem, a sada da pored toga nauĉi kako da stalno usvaja nova znanja. Kineska poslovica kaţe: "Gladnog ĉoveka nahrani tako što ćes ga nauĉiti da hvata ribu". Kako savremene poslovanje zahteva sve intenzivniju primenu znanja, multidisciplinarnost i saradnju - obrazovanje mora da daje i nove veštine: pronalaţenja informacija, kritiĉkog razmišljanja, efikasnog komuniciranja, rada u

45 43 timovima, upravljanja projektima. Na primer, velika preduzeća smatraju da nije dovoljno osnovno fakultetsko obrazovanja, jer se pravila poslovanja toliko brzo menjaju da uvek ima novih koja se moraju nauĉiti. Ono što ove firme ţele nisu diplomirani studenti koji "sve znaju", vеć oni koji osim znanja poseduju sposobnost i spremnost da stalno uĉе. Naţalost, konvencionalna organizacija preduzeća orijentisana je prvenstveno na obavljanje osnovne delatnosti, a ne na uĉenje. Pri uĉestalim zahtevima za dopunskim obrazovanjem, tradicionalni naĉini permanentnog obrazovanja suoĉavaju se sa ozbiljnim problemima, jer bi radnik suviše ĉesto odsustvovao sa posla, ili bi bio premoren radom na radnom mestu i uĉenjem posle rada. Dakle, rešenje treba traţiti u promeni paradigmi rada preduzeća! Organizacije koje su promenile naĉin rada tako da zaposleni pored obavljanja osnovne delatnosti u okviru radnog vremena moraju i da uĉе, nazivaju se "organizacijama koje uĉе" (learning organization). Takva preduzeća inoviranjem svojih proizvoda i usluga роvеćаvајu šanse za opstanak na trţištu. U novoj ekonomiji sposobnost i spremnost da se permanentno uĉi postaju presudni za opstanak i uspeh na globalnom trţištu. "Organizacija koja uĉi" podstiĉe novu kulturu rada, koju karakterišu stimulacija kreativnosti i inovacije. Ona zaposlenima daje sposobnost da "zdravo" rasuċuju i omogućava im da lakše i brţe rešavaјu ргоblemе. Organizacije koje prihvate ovaj koncept biće ispred svoje konkurencije. Кljuĉ za uspešno suoĉavanje sa ovim izazovima leţi u razvoju digitalne globalne infrastrukture uĉеnја. Zadatak je olakšan ĉinjenicom da lnternet, kao globalna raĉunarsko-komunikaciona mreţa i okosnica digitalne ekonomije, ispunjava zahteve koja se oĉekuju od infrastrukture uĉenja. Navedeni pristup omogućava da se premoste ograniĉenja koja nameće konvencionalni model univerziteta, u ĉijem је središtu amfiteatar i studentski grad, i da se zadovolje zahtevi nove ekonomije. Prostirući se daleko izvan tradicionalnog univerziteta i ukljuĉujući se u umreţenu zajednicu medijskih organizacija, izdavaĉa, specijalizovanih autora i tehnoloških firmi. Globalna digitalna infrastruktura ima potencijal da fundamentalno unapredi i transformiše proces obrazovanja.

46 44 Odlike digitalne ekonomije Globalizacija Globalizacija je stari fenomen. Ljudi su uvek traţili nove izvore sirovina i nova trţišta. Poznate su mnoge ekspedicije i osvajaĉki ratovi ĉiji је stvarni motiv bila borba za nova trţišta. Koliko globalni pristup moţe biti od koristi za ostvarivanje profita lеро se moţe uoĉiti na primeru starom pet vekova: španska kraljica lzabela finansirala је Kolumbovu ekspediciju i nepunu deceniju kasnije na svoju investiciju ostvarila profit od %. Internet је drastiĉno, poput katalizatora, ubrzao proces globalizacije, rušeći postojeće nacionalne, kulturne, organizacione i politiĉke granice. Као osnovni mehanizam digitalne ekonomije, Internet praktiĉno eliminiše trţištu prostorna i vremenska ograniĉenja, pre svega u prometu nematerijalnih dobara - trţište postaje globalno, ono je ceo civilizovani svet. Globalizacija je promenila mnoge ustaljene obrasce. Proizvodi su sada zaista na svetskom trţištu, jednostavno je odrediti njihovu trzišnu cenu, izvršiti najpovoljniji izbor, naruĉiti, platiti. Jedan od najboljih primera globalnog prisustva i obavljanja poslovanja preko lnterneta jeste kompanija Cisco iz SAD ĉiji dnevni promet, preko ove globalne raĉunarske mreţe, iznosi desetine miliona dolara. Slika 17. Globalizacija

47 45 Globalizacija rešava zateĉene, ali otvara i mnoge nove probleme. Na primer, u svetu u kome je osnovna ćelija drţava, sve je manji uticaj vlada na poslovanje kao globalni proces pa se pojavljuje problem nadleţnosti i ekonomskog suvereniteta. Treba takoċe napomenuti da proces globalizacije, podstaknut lnternetom, nije ograniĉen samo na planetu Zemlju, jer se Internet tehnologije koriste i u kosmiĉkim istraţivanjima (prva intranet mreţa na Marsu, i sl.). Umreţavanje Veliki poslovni sistemi tradicionalno su dislocirani bilo da je reĉ o distribuciji u oblasti organizacije (sloţena, sa više nivoa), resursa (razmeštaj resursa prati organizacije) ili projekata (geografska dislociranost). Takva preduzeća su i ranije koristila sopstvene raĉunarske mreţe, ali pojava lnterneta dovela je do intenzivnijeg umreţavanja. Dok su u poĉetku raĉunarske mreţe sluţile prvenstveno za prenos podataka izmeċu geografski dislociranih delova preduzeća, sada se infrastruktura lnterneta koristi za meċusobnu koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom procesu, jer nove tehnologije ukidaju prostorna ograniĉenja. Slika 18. Umreţavanje Naravno, opisani proces umreţavanja nije ograniĉen samo na organizacione delove jedne firme, vеć se umreţava veći broj firmi koje poslovno saraċuju.

48 46 Koliko je umreţavanje znaĉajno najbolje pokazuje to što је u SAD formiran konzorcijum (NIIIC - National Industrial Information Infrastructure Consortium), kao organizacije koja saraċuje sa vladom radi razvoja softvera i protokola koji treba da omoguće preduzećima da saraċuju tako kao da se nalaze u jednom velikom i jedinstvenom preduzeću na svetskom nivou. U umreţenim organizacijama, informacije se kreću ne samo preko internih sektorskih granica već i izvan firme, preko geografskih granica. Firme koje rade sa spoljašnjim konsultantima, kooperantima, partnerima u mešovitim preduzećima i nezavisnim distributerima, mogu da poveţu ove eksterne partnere na svoju informacionu mreţu. Mada je umreţavanje zapoĉelo još sedamdesetih godina prošlog veka korišćenjem raĉunarskih mreţa zasnovanih na sopstvenoj infrastrukturi, ovaj proces se znaĉajno ubrzao tek devedesetih godina primenom Internet-a kao globalne javne raĉunarsko-komunikacione infrastrukture. Jasno je da umreţavanje raĉunara radi razmene informacija nije dovoljno samo po sebi, već је potrebno povezivanje ljudi primenom novih tehnologija. Još uvek smo daleko od mogućnosti da povezivanjem "pametnih" mašina rešavamo sve probleme koje srećemo u poslovanju. Za uspeh su potrebni ljudi koji svoju inteligenciju, znanje i kreativnost, primenom savremenih tehnologija, udruţuju u "mreţu znanja". Mobilnost Za konvencionalno poslovanje karakteristiĉno je da se ĉovеk nalazi na "radnom mestu" dok radi. MeĊutim, nove tehnologije su u mnogo ĉemu uticale na promenu metafore radnog mesta kao radnog stola, stolice i telefona, pa tako u nekim sluĉajevima moţemo govoriti o mobilnom radnom mestu. Naime tipiĉno radno okruţenjе kancelarijskih sluţbenika, tzv. "belih kragni", moţe se pokriti malim prenosivim raĉunarima koji svojim korisnicima omogućavaju da praktiĉno na bilo kom mestu, u bilo kom trenutku radnog vremena ili van njega, obavljaju posao koji bi radili i u svojoj kancelariji. Ovi mali ureċaji (kao što su notebook, personal digital assistant,tablet), objedinjeni sa mobilnim telefonom, omogućavaju svojim korisnicima da van sopstvene kancelarije sastavljaju poslovna pisma, telefoniraju, primaju ili šаlju faks dokumenta, elektronsku i govornu poštu, da ostvare uvid u stanje magacina, narudţbenica, otpremnica, da kontaktiraju sa bankom, hotelom ili da rezervišu avionsku kartu.

49 47 Slika 19. Mobilnost Koliko је mobilnost vaţna karakteristika digitalne ekonomija ukazuje i strateška inicijativa Microsoft korporacije, poznata pod imenom.net (dot net). Microsoft je razvio skup tehnologija koje pruţaju sveobuhvatnu podršku konceptu mobilnosti. Naravno, primena ovog skupa tehnologija ne ograniĉava se samo na poslovanje, već obuhvata mnogo širi krug aktivnosti pripadnika informacionog društva. Dosledno ostvarivanje koncepta mobilnosti u digitalnoj ekonomiji još ćе više da naglasi znaĉaj usluga. Osnovni cilj je pruţiti potpunu uslugu korisniku u bilo kom trenutku, na bilo kom mestu, preko mnoštva razliĉitih pristupnih ureċaja. lntegracija Proces globalizacije radikalno menja poziciju kompanija na trţištu, jer lokalno trţište kao forma zaštićenog "zabrana" lokalnih kompanija prestaje da postoji. Firme su prinuċene da роvećајu svoje konkurentske sposobnosti, jaĉaјući na taj naĉin i svoje prisustvo na globalnom trţištu. MeĊutim, biti konkurentniji, u praksi znaĉi povećati ulaganja u istraţivanja novih tehnologija, novih proizvoda, novih trţišta, uz istovremenu racionalizaciju troškova u svim drugim domenima poslovanja. U procesu globalizacije jedan od efikasnih mehanizama jaĉanja konkurentne sposobnosti jeste ukrupnjavanje. Ukrupnjavanje ima više pojavnih oblika, od akvizicije (pripajanja) do integracije (udruţivanja) sa nekom od konkurentskih firmi. Nikada kao u poslednjoj deceniji nije bilo izraţeno pravilo da "velika riba guta malu ribu". Proces je ubrzan i strahom firmi da ćе ih druge firme, nastale integracijom, ili super uspešne "start-иp" kompanija digitalne ekonomije, ugroziti

50 48 na trţištu, ра tako dolazi do "efekta lavine", odnosno do lanĉane integracije firmi. Vrednost kompanija koje su se integrisale samo u prethodnoj godini prevazilazi stotine milijardi dolara. Ovaj proces ima formu fenomena u kome se pojavljuju i nova pravila; ona nisu vaţila u industrijskoj ekonomiji, pa se jav1jaju i nova termini, kao što је "coopetition", koji oznaĉava cooperation (kooperaciju) + competition (takmiĉenje). Elektronsko poslovanje Tradicionalno poslovanja zasniva se na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u dobro definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji izmeċu uĉesnika u procesu poslovanja. Savremene digitalne tehnologije omogućаvајu efikasnije poslovanje, bez korišćenja papirnih dokumenata i bez neposrednog kontakta izmedu uĉesnika Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Slika 20. Elektronsko poslovanje Procenjuje se da ukupan godišnji promet elektronskog poslovanja iznosi oko 750 milijardi dolara. Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet. Evolucija elektronskog poslovanja zароĉеlа је razmenom pošte u elektronskom obliku ("elektronska pošta"). Prvi zadatak Web tehnologija bio је elektronsko publikovanje poslovnih informacija kao zamena za klasiĉno štampanje. Široka prihvaćenost Web servisa kasnije je stvorila uslove za realizaciju poslovnih

51 49 transakcija kao elemenata sistema elektronskog poslovanja, a proces prodiranja Web tehnologija u sve pore poslovnih sistema i dalje traje. To dovodi do pretvaranja konvencionalne u virtuelnu organizaciju u kojoj se sve poslovne transakcije organizacije sa okruţenjem odvijaju iskljuĉivo mehanizmima elektronskog poslovanja. Postoje dva osnovna tipa elektronskog poslovanja: В2С - Business to Consumer, u kome potrošaĉi naruĉuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzeća. Internet pruţa razliĉite mоgućnosti marketinškog nastupa preduzeća i omogućava masovni pristup potrosaĉa proizvodima i servisima elektronskim putem. В2В - Business to Business, što podrazumeva elektronsko poslovanja koje se odvija izmeċu preduzeća (od otkrivanja i pronalaţenja odgovarajuće robe, pregovora, naruĉivanja, ispostavljanja faktura, plaćanja, distribucije dokumentacije, a nekada ĉak i konkretne robe ili usluge, podrške...). Poznati su uspesi pojedinih firmi u elektronskom poslovanju "preko noći", ali generalno govoreći, elektronsko poslovanja je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primenti novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja. Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko raĉunara, (koji je umreţen) ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijaće se preko mobilnog telefona. Nestajanje posrednika U budućnosti, u lancu snabdevanja i1i pruţanja usluga, opstaće samo oni koji mogu dodati neku novu vrednost (added value). Obiĉni posrednici, koji su u dosadašnjoj ekonomiji ostvarivali znaĉajan profit, praktiĉno ćе biti izbaĉeni iz tog lanca. Razlog njihovog nestanka je u primeni savremenih informacionih i telekomunikacionih tehnologija koje omogućavaju krajnjim korisnicima da posrednike "preskoĉe", ĉimе oni postaju višak. Sve ovo se odnosi i na nivoe u organizaciji. Oni ĉijа је uloga u hijerarhiji samo da "nadole" prenesu naredbe, a "nagore" samo izveštavaju, gube svoj znaĉaj i ulogu (tj. ne kreiraju nikakvu dodatnu vrednost). Ovo praktiĉno znaĉi da manje organizacije, koje su imale posredniĉku ulogu, u mnogim oblastima nestaju. Danas se preko lnterneta moţe stupiti u kontakt sa hotelom, kupiti avionska karta, i umesto uz роmоć posrednika (agenta) - сео posao obaviti роmоću tzv. softverskog agenta (software agent).

52 50 Internet pruţa široke mogućnosti i, kao što је već reĉeno, iskljuĉuje mnoge posrednike. Time se smanjuju troškovi i provizija, ali i ugroţava status i zarada mnogima koji se bave razliĉitim nivoima posredovanja. Na primer, ne mora se angaţovati turistiĉka agencija da bi se obezbedile informacije o nekoj turistiĉkoj destinaciji, izvršio izbor i rezervacija, ĉak i plaćanje dogovorenog aranţmana. Sve se to danas moţe uraditi preko Internet-a. Digitalni proizvodi i usluge U dosadašnjoj, "staroj" ekonomiji, tok informacija je fiziĉki: novac, ĉеkоvi, fakture, tovarni listovi, izveštaji, sastanci licem u lice, a fotografije i direktne reklame poštom. Као podršku ovom procesu, analogni tehniĉko-tehnološki sistemi omogućili su telefonske pozive, radio i TV prenose, faksimile. U novoj, digitalnoj ekonomiji, informacije u svim svojim oblicima postaju digitalne; korišćenjem raĉunarskog binarnog koda one postaju nizovi jedinica i nula. Informacije mogu biti predstavljene analogno ili digitalno. Analogni signali predstavljaju kontinualne, a digitalni diskretne vrednosti iskazane celim brojevima. Slika 21. Digitalizacija analognog signala Digitalne tehnologije omogućavaju da se razliĉiti pojavni oblici informacija (tekst, slika, crteţ, zvuk, video) lako transformišu u novu digitalnu formu, a zatim zapisuju i prenose. Posebna povoljnost jeste mogućnost njihove kombinacije i ugradnje u multimedijalne entitete, kao i otpornost na greške u transportu. Kod analognih zapisa teško је otkloniti "šum" koji nastaje u prenosu i na taj naĉin

53 51 degradira kvalitet izvornog signala. Kod digitalnih zapisa relativno je jednostavno otkloniti smetnje i regenerisati zapis koji je po kvalitetu potpuno jednak izvornom. Transformacija iz analognih u digitalne signale postiţe se digitalizacijom. Digitalizacija se ostvaruje odabiranjem konaĉnog broja reprezenata u vremenskom domenu i kvantizacijom, tj. predstavljanjem analogne vrednosti brojem. Ukoliko se "korak digitalizacije" smanjuje a brojĉane vrednosti роvećavaju (odnosno ukoliko se sa većоm taĉnošću - preciznije predstavljaju analogne signale), dolazi do manjeg šumа kvantizacije. MeĊutim, digitalni zapis u tom sluĉaju postaje sve veći. Bez detaljnog ulaţenјa u teoriju digitalnih sistema, moţe se reći da su digitalni signali superiorni u odnosu na analogne zbog svoje robusnosti, jednostavne integracije, višestruke upotrebe (reuseability) i lake distribucije. Internet tehnološka revolucija donosi promene u talasima. Prvi talas je izazvao revoluciju u pristupu informacijama i naĉinu komuniciranja, menjajući pritom naĉin na koji ţivimo, radimo i uĉimо. Trenutno je "na sceni" drugi talas, koji ima veliki uticaj na svet (fiziĉkih) proizvoda - sliĉno uticaju koji je prvi talas imao na svet informacija. Uticaj novog talasa moţe se ukratko "opisno objasniti kao transformacija fiziĉkih proizvoda (robe) u digitalni oblik. Ovaj trend je najbolje prikazati na primeru digitalizacije "muziĉkih proizvoda". Моţdа ćе neko reći da to nije ništa novo, jer je još osamdesetih godina XX veka digitalna tehnologija na velika vrata ušla u svet muzike. Tada je došlo do masovne tranzicije sa analognih gramofonskih рlоĉа na digitalne kompakt diskove (CD - Compact Disc). Ali i tada se morao kupovati "fiziĉki" oblik proizvoda (CD) na koji su bile utisnute digitalne informacije. Sada za preslušavanje muzike nije neophodan fiziĉki medijum (CD). Digitalni formati (kao što је МРЗ) omogućavaju da se muziĉki zapisi kupuju (nabavljaju) preko lnterneta i slušaju na raĉunaru, Tablet-u, personalnom digitalnom asistentu (vrlo malih dimenzija - moţe stati na šaku) ili ĉak na mobilnom telefonu. Naime, novije generacije mobilnih telefona imaju dodatak koji sluţi za smeštanje i preslušavanje digitalnih muziĉkih zapisa. Kada zazvoni telefon, emitovanje muzike sa njih automatski prestaje. To praktiĉno znaĉi da nije potrebno kupiti u prodavnici neki fiziĉki proizvod (medij), već se pesma moţe "dovući" preko mreţe i smeštati i preslušavati na razliĉitim ureċajima. Oĉigledno је da sve to bitno utiĉe na muziĉku industriju koja ubuduće ne treba da prodaje samo digitalni zapis na fiziĉkom mediju već i potpuno "digitalan proizvod" preko mreţe. Elektronske knjige takoċe plastiĉno mogu predstaviti novu generaciju digitalnih proizvoda. Ĉitalac ovakve «knjige» na raspolaganju ćе imati razliĉite opcije: izbor veliĉine, oblika i boja slova; podvlaĉenje "digitalnim flomasterom" zanimljivih delova; dopisivanje komentara. Kada se ĉitalac umori od ĉitanјa sa ekrana, pokrenuće audio opciju, tj. elektronska knjiga ćе "sama sebe ĉitati" preko zvuĉnika i1i slušalica. Ni u ovom sluĉaјu ne postoji fiziĉki proizvod - knjiga, već se

54 52 preko mreţe kupuju ili iznajmljuju informacije predstavljene u digitalnom obliku - elektronska knjiga. Mogućnost distribucije digitalnih proizvoda preko mreţe ukazuje na to koliko su dosadašnji posrednici ugroţeni. Sada pisci ili muziĉari mogu relativno lako premostiti jaz i izbeći posrednike (izdavaĉe i trgovce) da bi došli do svojih krajnjih kupaca. Digitalni proizvodi ne utiĉu samo na naĉin proizvodnje i transporta, već i na modele plaćanja, mehanizme za borbu protiv neovlašćenog kopiranja, itd. Naravno, sliĉni primeri mogu se naći i u drugim oblastima, kao što је distribucija softvera, proizvoda video industrije, elektronskih knjiga... Ekspanzija primene multimedijalnih tehnologija dobar je primer kako savremene tehnologije sluţe zadovoljavanju ljudskih potreba. S druge strane, moţe se reći da ogroman kapital koji se ulaţe u dalji razvoj i primenu multimedijalnih digitalnih tehnologija istovremeno podstiĉe stvaranje novih potreba. Vokmen (walkman) je vrlo dobar primer generisanja potreba. Svojevremeno, na trţištu nije bila iskazana potreba za ovakvim proizvodom, ali je industrija potrošaĉke elektronike ovaj ureċaj razvila, proizvela i prodala u velikom broju. Nove organizacione forme Rad na globalnom trţištu, integrativni procesi i sve intenzivnije umreţavanje generišu i nove organizacione forme u poslovnom procesu. Difuzija lnterneta i globalizacija specijalistiĉkih znanja omogućili su mnogim organizacijama da budu nezavisne od geografskih ograniĉenja. Sada je moguće pronaći struĉnjake razliĉitih profila širom sveta i angaţovati ih bez potrebe da se sele. Njihove usluge mogu se plaćati prema lokalnim uslovima, a prodavati po znatno višim cenama na geografski udaljenim trţištima. Postoje i drugi razlozi za angaţovanјe i saradnju na daljinu. U nekim poslovima potrebno je lokalno prisustvo odreċenih struĉnjaka, ali podrška potrebna za njihov rad moţe se odvijati na drugom kraju sveta. Tipiĉan primer za to je izvoċenje velikih graċevinskih radova: neophodno je lokalno prisustvo mehanizacije i ljudstva, ali veći deo inţenjerskog projektantskog kadra ne mora biti fiziĉki prisutan na lokaciji izgradnje. Rad na daljinu bio je u svojim poĉecima popularan zbog mogućih ušteda. То i dalje ostaje bitna karakteristika ovakvog rada. Doskora, ovaj oblik rada je podrazumevao saradnju na daljinu samo sa kolegama iz istog preduzeća. Sada se to menja, i novi modeli poslovanja podrazumevaju sve ĉešću saradnju na daljinu i sa zaposlenima u drugim preduzećima - poslovnim partnerima, a takva saradnja sve ĉešće postaje moguća zahvaljujući novim internet tehnologijama.

55 53 Prednosti moguće transformacije od fiziĉki agregiranih organizacija ka distribuiranim organizacijama povezanim elektronskim putem, veoma mnogo su elaborirane u razliĉitim tehnološkim i menadţerskim publikacijama. Sve je to uticalo na formiranje novih organizacionih formi poslovanja. Jedna od najpoznatijih, i u struĉnoj literaturi najĉešće upotrebljavanih paradigmi, jeste virtuelna organizacija. Zaposleni mogu raditi u takvim organizacijama ĉak i od kuće, što znatno smanjuje troškove poslovanju. Uskoro, kancelarija ćе biti tamo gde se moţe odvijati posao, a to znaĉi geografski vrlo dislocirano, tj. - svuda u svetu. Slika 22. Virtuelna organizacija Veliki poslovni sistemi sada imaju "virtuelne timove" - polimorfne, geografski dislocirano radne entitete, koji se po potrebi "elektronski" udruţuju da bi obavili odreċeni zadatak, pa se onda razilaze. Da bi se posao obavio, ĉlanovi tima elektronski saraċuju: dele dokumente, uĉestvuju na video i audio konferencijama, pristupaju udaljenim informacionim resursima. Sve ove aktivnosti moraju biti podrţane otvorenim kolaborativnim aplikacijama i raĉunarskim mreţama. Digitalna generacija Deca koja su roċena u XXI veku odrastaju u okruţenju digitalnih medija. Raĉunari se nalaze u kancelarijama, fabrikama, školama, domovima. Savremena tehnološka dostignuća starije generacije doţivljavaju kao "ĉuda", a za mlade

56 54 generacije ona predstavljaju sasvim prirodno okruţenje. Don Tapscot u svojoj knjizi "Digitalna generacija" kaţe: "Ništa od onoga što је pronaċeno pre vašeg roċenja nije nova tehnologija". Primena informacionih tehnologija u poslovanju kod starijih generacija ponekad izaziva odbojnost, pa ĉak i strah. Za razliku od njih, nova generacija ćе zahtevati sasvim drugaĉiјe radno okruţenje. Za njih ćе raĉunar i pristup Internet-u predstavljati neophodan preduslov za rad, kao što su to nekada bili stolica, radni sto ili telefon u kancelariji. Naravno, prethodno opisani procesi, koji karakterišu digitalnu ekonomiju, ne nastaju istovremeno niti se razvijaju ravnomerno. U ekonomski nerazvijenim zemljama ovi procesi kasne i po nekoliko decenija pa se "raċanje digitalnih generacija" tek oĉekuje. Ekonomska ravnopravnost Kaţe se da je Internet "demokratiĉan" i da pruţa svima podjednake šanse. Mnogi analitiĉari prognoziraju da ćе internet tehnologija pomoći smanjivanju razlika izmeċu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Na prvi pogled to deluje logiĉno i moguće, ali kako ćе se ostvariti kada su razlike u informacionoj infrastrukturi vrlo velike i kada se procenjuje da bar dve milijarde ljudi još nikada nije imalo priliku da koristi ni telefon? Veoma ĉesto se istiĉe da Internet pruţa mogućnost i zemljama u razvoju za ravnopravnije uĉešće u svetskoj ekonomskoj utakmici. Bez ţelје da sporimo tu tezu, potrebno je ovde istaći i drugi ugao posmatranja. Razvijene zemlje i bogate multinacionalne kompanije oduvek su bile u mogućnosti da "kupuju mozgove", pruţanjem boljih uslova rada i većih zarada. Vrhunski struĉnjaci su, kao ekonomska emigracija, u velikom broju napuštali nerazvijene zemlje. U uslovima primene internet tehnologija, razvijene zemlje i multinacionalne kompanije mogu "kupovati mozgove" još jeftinije. Mnogi visoko-kvalifikovani struĉnjaci mogu sada svoje poslove obavljati posredstvom Internet-a "na daljinu", iz mesta gde su ţivotni troškovi niţi nego u razvijenim zemljama. To utiĉe na sniţavanje cene rada visokokvalifikovanih radnika u razvijenim zemljama sveta, jer sada za posao konkurišu i oni koji iz razliĉitih razloga nisu bili spremni na emigraciju. Pošto Internet praktiĉno eliminiše potrebu za neposrednim nastupom na udaljenim trţištima, šansa za globalni nastup pruţa se i preduzećima koja su pre svega prisutna na lokalnom trţištu. Zapravo, Internet pomaţe ukidanju pojma lokalnog trţišta, što istovremeno ugroţava poziciju ovih preduzeća i na njihovom "sopstvenom" lokalnom trţištu. Naravno, opisani proces na globalnom nivou moţe se posmatrati i na primeru pojedinih drţava. U okviru jedne drţave Internet pomaţe proces

57 55 "demetropolizacije", jer ljudima iz provincije pruţa mogućnosti koje su do sada bile rezervisane za stanovnike metropola. Generalno posmatrano, primena informacionih tehnologija treba da omogući dalju "demokratizaciju" u svetskim ekonomskim odnosima, da pruţi podjednake šanse svima. Ali, pošto svi ipak nemaju istu "startnu" poziciju, niti ravnopravan pristup novim tehnologijama, oĉigledno је da ovaj proces istovremeno utiĉe na dalje raslojavanje izmeċu bogatih i siromašnih, izmeċu razvijenih i nerazvijenih. Na osnovu iznetog, mogla bi se pojaviti dilema da li nerazvijene zemlje treba da se ukljuĉe u svetske trendove primene informacionih tehnologija ili ne. Naravno da tu nema prave dileme - ona je laţna. Bez obzira na odreċene probleme i zamke, u ovaj proces se treba ukljuĉiti - radi smanjivanja trenutnih razlika i radi spreĉavanja daljeg povećanja razlika. Primena novih informacionih tehnologija, a pogotovo internet tehnologija, omogućiće nerazvijenim zemljama da роvećајu svoje šanse angaţovanjem sopstvenog intelektualnog potencijala koji je, po pravilu, globalno ravnopravno rasporeċen. Rizici digitalne ekonomije Digitalna ekonomija je relativno nov fenomen globalnog znaĉaja, ра na svetskoj sceni deli sudbinu prethodnika, tako što su u senci mnogih dobrih strana digitalne ekonomije ostale skrivene, ili nedovoljno izuĉene, njene tamne strane, odnosno rizici koje ona nosi. Moţe se govoriti i o euforiji koja je trajala sve do poĉetka novog milenijuma, kada se ne samo govorilo nego i delovalo роvоdеći se pre svega za opisanim pozitivnim efektima digitalne ekonomije, zanemarujući ili previċajući brojne negativne. MeĊutim, ignorisanje digitalne ekonomije moţe nas poštedeti negativnih propratnih efekata, ali iskustvo je pokazalo koju cenu moraju biti spremni da plate društva i pojedinci koji ne idu ukorak sa tehniĉkim i tehnološkim dostignućima svoga vremena. Nestabilnost Najveći rizik digitalne ekonomije proizilazi iz same suštine njene paradigme, jer primena efekta pozitivne povratne sprege u procesu uspostavljanja ekonomija na kvalitetno novom nivou, generiše nestabilnost. Nestabilnost je imanentna karakteristika digitalne ekonomije! Iz nauke o sistemima poznato je da primena pozitivne povratne sprege vodi sistem u nestabilno stanje, što znatno oteţava, a ponekad i onemogućava, odrţavanje sistema u ţeljenom stanju.

58 56 Znaĉajnije uvoċenje informacionih tehnologija u reprodukcioni ciklus poslednjih pola veka, zakonomerno је dovelo ne samo do ranije opisanih pozitivnih efekata, već i do niza problema u upravljanju ekonomijom. Pošto su promene u oblasti informacionih tehnologija velike i brze, preduzeća koja ih uvode, zbog inertnosti organizacionog sistema, nisu u mogućnosti da ih u punoj meri iskoriste, ili uvedene tehnologije zastare pre nego što su u potpunosti iskorišćene. Generalno, nekontrolisana primena informacionih tehnologija u profitno orijentisanoj privredi, umesto uvoċenja reda, zakonomerno dovodi do nereda - "potencijalnog haosa". Ĉinjenice pokazuju da je veliki broj start-up kompanija u oblasti digitalne ekonomije tokom devedesetih godina prošlog veka ostvario znaĉajne profite, što је dovelo do haotiĉnog prelivanja kapitala, dobrim delom i spekulativnog, u grane digitalne ekonomije. MeĊutim, pri naglim promenama, koje su u digitalnoj ekonomiji uobiĉajne, teško se upostavlja stabilnost sistema i trajnost statusa ovih investicija. Kao dobar primer efekta unete nestabilnosti moţe da posluţi kretanje svodnih pokazatelja rada vodećih svetskih berzi. Na primer, kretanje NASDAQ indeksa, koji pokazuje berzansko kotiranje akcija vodećih multinacionalnih kompanija u domenu digitalne ekonomije, upravo ilustruje razmere te nestabilnosti. Od jula do jula godine, kada je po mišljenju nekih analitiĉara privreda SAD pokazala znake recesije, NASDAQ indeks je izgubio oko 50% vrednosti, za razliku od drugih indeksa, koji su pokazali relativno mali pad. Slika 23. Kretanje svodnih pokazatelja na berzama

59 57 Za sada ne postoji pouzdan mehanizam za zaštitu od negativnih efekata koje donosi globalna nestabilnost. Dugoroĉno posmatrano, bolje ureċivanje poslovnih sistema (uvoċenje sistema menadţmenta kvalitetom, standardizacija...) vodi ka stabilizaciji, tj. ka mogućnosti da odziv preduzeća na izazove informacionih tehnologija bude brţi, a prilagoċavanje efikasnije i fleksibilnije. "Digitalni nervni sistem" preduzeća moţe se posmatrati kao pokušaj uvoċenja stabilnosti u rad preduzeća, dakle kao ostvarivanje lokalne stabilnosti sa ograniĉenim globalnim efektima. Nezaposlenost Digitalna ekonomija izaziva masovnu nezaposlenost, jer primena informacionih tehnologija minimizira korišćenje ţivog rada u procesu proizvodnje. Ova nezaposlenost je strukturnog karaktera. Profit је osnovni роkretaĉ ekonomije, i ako postoji mogućnost da preduzeća koji koriste neke od elemenala digitalne ekonomije ostvaruju prednosti nad svojim konkurentima, onda ćе vlasnici kapitala tu mogućnost i praktikovati, bez obzira na to da li se time роvećаvа nezaposlenost ili ne. Ekstrapolacija opisanog procesa vodi ka preduzeću sa potpuno automatizovanom proizvodnjom i fleksibilnim proizvodnim programom, praktiĉno preduzeću bez radnika. Podaci pokazuju da umesto konvencionalnih proizvodnih zanimanja, u razvijenim zemljama znatno raste udeo usluţnih zanimanja. Smatra se da ćе posledice digitalne ekonomije u domenu zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, biti toliko znaĉajne da ćе ponovo mali sloj bogatih imati privilegiju da zapošljava veliki broj liĉne posluge - kao u davna vremena. Treba napomenuti da postoje sektori u kojima se trenutno oseća nedostatak kvalifikovane radne snage, a to je pre svega sektor informacionih tehnologija koji razvija infrastrukturu digitalne ekonomije. MeĊutim, baš u ovom sektoru najbolje se vidi kako digitalna ekonomija jede svoju decu, jer istovremeno sa rastom traţnje za kvalifikovanom radnom snagom meċu mladima, najĉešće ţrtve otpuštanja su upravo stariji radnici iz sektora informacionih tehnologija: zbog brzine promena, njihovo znanje је zastarelo! Raslojavanje Na prvi pogled paradoksalno, ali digitalna ekonomija vraća siromaštvo na svetsku scenu. Digitalna ekonomija produbljuje jaz izmeċu bogatih i siromašnih, i to ne samo na globalnom, već i na lokalnom nivou. Raslojavanje ponovo postaje karakteristika društva, sa izrazito bogatim, ali i izrazito siromašnim drţavama i ljudima. Siromaštvo је postalo izraţenije u tradicionalno nerazvijenim delovima

60 58 sveta, ali se vratilo i u najrazvijenijim zemljama, kao što su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. Тај proces je posebno eksponiran poslednjih dvadeset godina, kada se svetsko bogatstvo umnogostruĉilo, a nadnice radnika pale. Na primer, realna kupovna mоć radnika u privatnom sektoru SAD opala je sa 8,12 $ u godini na ekvivalentnih 7,66 $ u godini! Problem raslojavanja i siromaštva postao je još izraţenije zato što је u proteklih dvadeset godina evidentan trend napuštanja koncepta socijalne drţave. Nemoral Nova ekonomija u prvi plan stavlja pitanje efikasnosti, a jedinstvena mera svih stvari postaje novac. Zastupnicima ortodoksnog monetarizma inflacija izgleda mnogo većе zlo nego nezaposlenost ili širenje nemorala. Оvаkav pristup dovodi do sukoba sa tradicionalnim vrednosnim sistemima društva. Tako se, na primer, u mnogim zemljama legalizuje prostitucija, a na Internet-u su mnoge Web prezentacije pornografske ili sadrţe elemente pornografskog karaktera. Pored pornografije, na Internet-u se nalaze i lokacije koje omogućavaju klaċenje - kockanje, kao i druge aktivnosti koje su zabranjene u potpunosti ili zabranjene maloletnicima u mnogim drţavama. Kako Internet ne poznaje granice, takvim sadrţajima se moţe pristupiti sa bilo koje taĉke sveta, bez obzira na starost korisnika. Ugroţavanje bezbednosti i privatnosti Jednostavnost s kojom se informacije razliĉitog karaktera mogu postaviti na Internet, dovodi i do mnogih zloupotreba. Tako se, na primer, na Internet-u mogu pronaći uputstva za pripremu eksplozivnih sredstava od priruĉnih materijala. Na taj naĉin se ohrabruje i širi terorizam i ugroţava bezbednost društva. Pored toga, dobri poznavaoci internet tehnologija, sa lošim namerama, posredstvom globalne mreţe prodiru u informacione sisteme vojske i1i policije kako bi došli do osetljivih podataka, proĉitali ih, promenili ili obrisali. Takvim upadima se ugroţavaju i kompromituju bezbednosni sistemi drţava. Široka primena Internet-a omogućava takoċe ugroţavanje privatnosti podataka. Mada su privatni podaci lica zaštićeni zakonom, u razvijenoj digitalnoj ekonomiji ovi podaci imaju trţišnu vrednost. Navedimo kao primer interes preduzeća da saznaju što više o posetiocima svojih Web prezentacija kako bi proverila ispravnost ili bolje osmislila svoj marketinški nastup i time роvećаlа sopstvenu efikasnost.

61 59 Kriminal Moţda najveći rizik primene internet tehnologija u digitalnoj ekonomiji ogleda se u mogućnostima izvršenja kriminalnih radnji. Naime, svako preduzeće koje svoj informacioni sistem povezuje sa Internetom kako bi unapredilo poslovanje, izlaze se potencijalnom riziku izvršenja kriminalne radnje, na primer kraċe. Тај problem naroĉito је došao do izrazaja u finansijskim transakcijama uz роmоć Internet-a, posebno u bankarstvu i elektronskoj trgovini. Kao odgovor na tu vrstu problema uspešno se razvijaju i primenjuju specifiĉni odbrambeni mehanizmi za autorizaciju i autentifikaciju. Digitalni nervni sistem Svedoci smo izuzetno brzih promena u poslovnom okruţenju. Svako preduzeće, ukoliko ţeli da opstane na trţištu, mora brzo da reaguje na promene i da na najbolji naĉin iskoristi svoje resurse. U knjizi "Poslovanje brzinom misli" the Speed of Thought) Bil Gates, jedan od najkreativnijih poslovnih ljudi u oblasti informacionih tehnologija i većinski vlasnik Microsoft-a, izloţio је sopstvenu viziju digitalne ekonomije. Polazeći od procene da se više od 50% bruto nacionalnog proizvoda industrijski razvijenih zemalja već sada odnosi na obradu informacija, bilо od strane raĉunara ili ĉovеkа, Gates predlaţe koncept preduzeća u komе informacije imaju dominantnu ulogu i vrednost. On pravi analogiju poslovanja preduzeća u privrednom okruţenju sa ponašnjem inteligentnog bića u njegovom okruţenju, i zakljuĉuje da je brzina reagovanja na promene u okruţenju od ţivotne vaţnosti, kako za ţivo biće tako i za preduzeća. Ljude i raĉunare u poslovnom sistemu treba integrisati specifiĉnim informacionim sistemom preduzeća koje Gates naziva digitalni nervni sistem, а prema idejama koje je dao Michael Dertouzos, direktor MIT laboratorije za raĉunarske nauke. Poslovni sistem kao celina treba da imа odlike ţivog bića, tj. da misli, deluje, reaguje i menja se tokom vremena. Digitalni nervni sistem treba da podrţi modele svih procesa od interesa u poslovnom sistemu, kao što su, na primer: planiranje, proizvodnja, finansije,

62 60 komunikacija sa korisnicima... Radnici koji rade sa digitalnim nervnim sistemom nazivaju se "knowledge workers", jer je predmet njihovog rada znanje. Slika 24. Bill Gates Poslovanje brzinom misli Naravno, da bi se uspešno poslovalo u digitalnoj ekonomiji, nije dovoljna samo dobra tehnologija, već pre svega dobra idеја šta preduzeća treba da rade. Tajna uspeha je u pravoj sintezi poslovne sa tehnološkom strukturom, pri ĉemu se odluke moraju donositi izuzetno brzo - brzinom misli. Digitalni nervni sistem stoga mora da sadrţi digitalne alate koji оmоgućavaju brzo reagovanja na promene, a statiĉki koncept strateškog planiranje treba da se zameni neprekidnim dinamiĉkim replaniranjem, kao sastavnim delom regularnih poslovnih aktivnosti.

63 61 3. RAČUNARSKA TEHNOLOGIJA UREĐAJI I PRINCIPI RADA Matematičke i logičke osnove računara Sa raĉunarom, korisnik komunicira preko ulaznih i izlazinih ureċaja sa podacima koji se nalaze u formi koja je ĉitljiva za ĉoveka. S druge strane, u elektronskom raĉunaru svi znaci su predstavljeni u obliku koji raĉunar razume. Podaci u raĉunaru su predstavljeni preko binarnih cifara, jedinica i nula. Svaka binarna cifra se naziva bit. Kada se govori o binarnom sistemu predstavljanja podataka, postavlja se prvo pitanje, zašto se koristi baš ovaj sistem. Razloga za ovo ima više. Kao prvo, kada se sa tehniĉke strane posmatraju materijali koji mogu da se koriste za memorisanje podataka, onda se uviċa da svaki od njih moţe da ima dva stanja. Tako su magnetni materijali namagnetisani ili nenamagnetisani, a papirni nosaĉi podataka su izbušeni ili neizbušeni. S druge strane, binarni naĉin memorisanja podataka, iziskuje minimalne troškove po jedinici ĉuvane informacije. Brojni sistemi i kodovi Predstavljanje podataka u raĉunaru vrši se preko jednog od tri brojna sistema: binarnog, oktalnog i heksadekadnog. Svaki od ova tri brojna sistema ima za osnovu stepen broja dva =2, 2 3 =8 i 2 4 =16.

64 62 Binarni brojni sistem U binarnom brojnom sistemu postoje samo dve cifre: 0 i 1, pa je i osnova ovog sistema 2. Brojanje u binarnom brojnom sistemu se vrši na sledeći naĉin: , , , , itd. Korisnici raĉunara, naravno, pri radu upotrebljavaju decimalne kardinalne brojeve. Da bi raĉunar mogao da obraċuje te brojeve, oni najpre moraju da budu prevedeni u binarni, i potom ponovo u dekadni brojni sistem, kako bi bili ĉitljivi za korisnika. Na primer, binarni broj se prevodi u dekadni na sledeći naĉin: = (35) 10 (100011) 2 = 1x x x x x x2 5 = Kako kod operacije sabiranja vaţi zakon komutacije, prevoċenje brojeva sa brojnom osnovom B u dekadni brojni sistem, moţe da se vrši i s leva u desno, što je zgodniji naĉin, s tim da najpre moramo da prebrojimo broj cifara kako bi utvrdili vrednost prvog eksponenta, npr: = (35) 10. (100011) 2 = 1x x x x x x2 0 = Oktalni brojni sistem Oktalni brojni sistem za osnovu ima broj 8 i njegove cifre su 0,1,2,3,4,5,6 i 7. PrevoĊenje dekadnih brojeva u oktalne i obratno moţe se vršiti po algoritmima koje smo naveli kod binarnog brojnog sistema, s tim što za B uzimamo broj 8. Npr (512) 8 = 5 x x x 8 0 = = (330) 10 Bilo koja oktalna cifra u binarnom brojnom sistemu se predstavlja sa tri binarne cifre. Npr. broj 0 8 = 000 2, broj 1 8 = 001 2, dok je broj 7 8 = (111) 2. Konverziju broja 512 sada moţemo da izvršimo i posrednim putem: (512) 8 = ( ) 2 = 1 x x x x x x x x x 2 0 = = (330) 10 Ukoliko broj cifara binarnog broja nije deljiv sa tri, onda se on dopunjava sa potrebnim brojem vodećih nula. Na primeru broja ( ) 2 to izgleda ovako: 001=1, 100=4, 011=3, 011=3, 110=6, 101=5, dakle ( ) 2 = ( ) 8

65 63 Heksadekadni brojni sistem Heksadekadni brojni sistem ima za osnovu broj 16, a njegove cifre su 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D i F, pri ĉemu 6 poslednjih cifara u dekadnom brojnom sistemu imaju sledeće vrednosti: A-10, B-11, C-12, D-13, E-14 i F-15. Npr. (2C5) 16 = 2x16 2 +Cx x16 0 = =(709) 10. PrevoĊenje binarnog broja u oktalni ili heksadekadni brojni sistem se vrši tako što se cifre grupišu po tri, odnosno po ĉetiri, a potom se svaka od dobijenih grupa prevodi u odgovarajuću oktalnu, odnosno heksadekadnu cifru. Vaţi i obrnut postupak. Npr. ako imamo sledeći binarni broj: , onda taj broj grupisanjem po ĉetiri binarne cifre lako prevodimo u heksadekadni broj: 1100=C, 0110=6, 1111=F, 0101=5, odnosno (C6F5) 16. Na ovaj naĉin heksadekadni broj moţemo prevesti u binarni, a potom iz binarnog u dekadni, npr. (2C5) 16 = ( ) 2 = 0 x x x x x x x x x x x x 2 0 = = (709) 10. Slika 25. ASCII - American Standard Code Postoji nekoliko metoda za binarno kodiranje znakova. Najpoznatiji meċu njima je American Standard Code for Information Inerchange (ameriĉki

66 64 standardni kod za razmenu informacija), ili skraćeno ASCII. ASCII kod predstavlja kodnu kombinaciju preko koje se dodeljuju numeriĉke vrednosti slovima, brojevima, interpukcijskim znakovima, i drugim posebnim znakovima. Standardizacijom vrednosti koje se koriste za ove karaktere, ASCII kod omogućava razmenu informacija izmeċu raĉunara i raĉunarskih programa. ASCII kod ima ukupno 256 znakova podeljenih u dva skupa od po 128 znakova - standardni i prošireni. Ovi skupovi su predstavljeni ukupnim brojem kombinacija od 7, odnosno osam bitova. Standardni ASCII skup koristi 7 bitova za predstavljanje znakova koji su predstavljeni brojevima od 0 do 127, (heksadecimalno (00)16 do (7F)16. Prošireni ASCII kod za predstavljanje znakova koristi 8 bitova, i ovi znakovi su u ASCII tabeli predstavljeni brojevima od 128 do 255 (heksadecimalno (80)16 do (FF)16. U standardnom ASCII kodu, prve 32 vrednosti su zapravo kontrolni kodovi koji se koriste za komunikacije, kontrolu štampaĉa, neštampajuće znakove, kao što su bekspejs, enter i tab znak, koji se koristi za kontrolu prenosa informacija od raĉunara do raĉunara, ili od raĉunara prema štampaĉu. Ovi znakovi se obiĉno ne nalaze na tastaturi kao posebni tasteri već se njihovo unošenje ostvaruje kombinacijom tastera Ctrl i nekog od slovnih znakova. Pri unošenju potrebno je oba tastera pritisnuti istvovremeno. Zamena kontrolnih znakova sa slovnim rešena je na nivou reda u ASCII tabeli, tj. kontrolni znak se menja sa odgovarajućim slovnim koji se nalazi u istom redu. Preostalih 96 znakova su koriste za predstavljanje interpunkcijskih znakova, cifara od 0-9, i malih i velikih slova Rimskog alfabeta. Za potrebe naše azbuke, neki manje vaţni znakovi iz ovog koda su zamenjeni našim znakovima \ Ċ Š š Ć ć Ĉ ĉ Ţ i ţ. Kao što smo rekli, svaki znak u ASCII kodu se predstavlja pomoću sedam bitova - prva tri su zonski, a preostala ĉetiri su numeriĉki bitovi. Za skraćeno prikazivanje nekog znaka u ASCII kodu se koristi heksadekadni brojni sistem. Tako npr. znaĉi A i 9 se u ASCII kodu prikazuju na sledeći naĉin: A = ( ) 2 = (41) 16, 9 = ( ) 2 = (39) 16 Prošireni ASCII kod ( ) se koristi za predstavljanje znakova proizvoċaĉa raĉunara, ili softvera. Kako se prošireni ASCII kod razlikuje od proizvoċaĉa do proizvoċaĉa, odnosno od programa do programa, to znakovi iz ovog skupa nisu razmenljivi izmeċu razliĉitih programa i raĉunara. Npr. IBM koristi prošireni ASCII kod, koji se generalno zove IBM prošireni skup znakova za IBM personalne raĉunare. Apple koristi sliĉnu, ali razliĉitu grupu znakova za svoju Mekintoš liniju raĉunara.

67 65 EBCDIC kod EBCDIC je skraĉenica za Extend Binary Coded Decimal Interchange Code - (prošireni izmenljiv binarno-dekadni kod). Ovu kodnu šemu razvio je IBM za korišĉenje na IBM i IBM kompatibilnim raĉunarima. EBCDIC kod je analogan proširenom ASCII kodu, i manje više je prihvaćen kao univerzalan od proizvoċaĉa raĉunara i softvera. U ovom kodu za predstavljanje jednog znaka koristi se osam bitova, pa je moguće predstaviti ukupno 256 znakova i oni su obeleţeni brojevima od 0 do 255. Kod EBCDIC koda moguće je predstaviti mnoge grafiĉke i druge znakove i oni u skupu EBCDIC uzimaju brojeve od 128 do 255. Za skraćeno prikazivanje znakova i u EBCDIC kodu se koristi heksadekadni brojni sistem. Znaci A i 9 u EBCDIC kodu se predstavljaju na sledeći naĉin: A = ( ) 2 = (C1) 16, 9 = ( ) 2 = (F9) 16 Iako nije široko korišćen kod mikroraĉunara, ovaj kod je poznat i meċunarodno prepoznatljiv kod mejnfrejm i miniraĉunara. Instrukcije i naredbe Mašinska instrukcija, simboliĉka instrukcija i naredba Mašinska instrukcija se u elektronskom raĉunaru predstavlja u binarnom-kodiranom obliku i sastoji se iz dva osnovna dela: koda operacije (operacioni kod) i adresnog dela (adrese lokacija polja podataka). Kod operacije predstavlja kodirani oblik odgovarajuće elementarne operacije (ukazuje na operaciju koju treba izvršiti). Adresni deo predstavlja kodirani oblik efektivne adrese lokacije polja podataka i/ili opšte namenskog registara, nad ĉijim sadrţajima se ţeli izvršiti odgovarajuća elementarna operacija. Kod operacije se sastoji iz utvrċenog broja bitova (najĉešće 8) i za odreċenu konstrukciju raĉunara je jedinstven. Svaki bit, ili više bitova, u kodu operacije imaju svoje znaĉenje i to su, u principu: kolika je dužina instrukcije u pozicijama (bajtovima) memorije, kojoj vrsti instrukcija po funkciji pripada, tj. kog je formata instrukcija; u kom su formatu sadržaji polja podataka nad kojima treba da se izvrši odgovarajuća elementarna operacija (zonirani, pakovani, numerički, binarni itd.);

68 66 koja elementarna operacija treba da se izvrši nad sadržajima polja podataka (aritmetička ili logička operacija, prenos, poređenje itd.); koje komponente čine efektivnu adresu za svaku lokaciju polja podataka u adresnom delu itd. Adresni deo je deo instrukcije koji pruţa informacije komandnoupravljaĉkoj jedinici o adresama polja podataka i duţinama njihovih lokacija nad kojima treba da se izvrši operacija specificirana u kodu operacije kao i u koju lokaciju treba da se smesti sadrţaj rezultata, ili pak, adresa instrukcije na koju treba da se izvrši prelaz, odnosno koja treba da se modifikuje. Adresa lokacije sadrţaja polja podataka odreċuje se na više naĉina i u zavisnosti da li je podatak lociran u memoriji ili registrima. Adresa lokacije polja podatka u operativnoj memoriji predstavlja stvarnu adresu prve pozicije od koje je polje podataka locirano, zatim duţina lokacije polja podataka kada se vrše operacije nad podacima promenljive duţine. Adresa lokacije polja podataka moţe da se sastoji i iz više komponenti (bazna adresa, dodatna ardresa i indeks) ako adresiranje nije direktno, odnosno ako je indirektno. Adresa sadrţaja polja podatka koja se nalazi u opšte-namenskom registru je redni broj registra (akumulatora). Adresa instrukcije je stvarna adresa lokacije instrukcije u operativnoj memoriji i to uvek one instrukcije na koju se vrši prelaz, odnosno, koja treba kao sledeća da se izvrši u programu. Operand - Adresa lokacije polja podatka zajedno sa duţinom, ukoliko se zahteva, naziva se operand (OP). Adresni deo moţe sadrţati više operanda, odnosno onoliko koliko sadrţaja polja podataka uĉestvuje u operaciji, dok se kod nekih tipova instrukcija posebno specificira lokacija sadrţaja rezultata. U adresnom delu instrukcije moţe se nalaziti više adresa lokacije polja podataka, i to: jedna, dve, tri ili više. Broj adresa u adresnom delu odeċuje adresnost elektronskog raĉunara. Tako se kaţe da je raĉunar jednoadresan, dvoadresan, troadresan i više. Jednoadresna instrukcija - je ona instrukcija kojom se moţe adresirati jedna lokacija polja podatka. Dvoadresna instrukcija - je ona instrukcija kojom se moţe adresirati dve lokacije polja podataka, tj. OP1 (lokacija prvog podatka) i OP2 (lokacija drugog podatka). Kod dvoadresnih instrukcija sadrţaj rezultata, dobijen izvršavanjem odgovarajućih operacija (KO), u principu, smešta se u lokaciju OP1 ĉime se nakon izvršenja operacije gubi sadrţaj prvog polja podatka (OP1).

69 67 Troadresna instrukcija - je ona instrukcija kojom se moţe adresirati lokacija prvog podatka (OP1), lokacija drugog podatka (OP2), dok adresa lokacije trećeg podatka (OP3) je lokacija u koju se smešta rezultat dobijen izvršavanjem odgovarajuće operacije (KO). Simbolička instrukcija je u stvari mašinska instrukcija predstavljana u simboliĉkom obliku, tj. kod operacije je predstavljen mnemoniĉkom skraćenicom naziva operacije (npr. MOVE Character - MVC), a adresa lokacije polja podataka proizvoljnim alfabetskim ili alfanumeriĉkim nazivom (npr. KOL, SS1 itd.). Sintaksna struktura simboliĉke instrukcije utvrċena je konkretnim simboliĉkim programskim jezikom (ASSEMBLER). Naredba - je iskaz kojom se iskazuje operacija ili niz operacija koje program treba da izvršava i ona ĉini osnovnu jeziĉku strukturu višeg programskog jezika (COBOL, FORTRAN, PASCAL i dr.). Naredba uvek poĉinje glagolom (MOVE, MULTIPLY itd.) koji predstavlja operaciju i kome sledi utvrċena kombinacija pripadajućih operanda. Arhitektura računarskih sistema Arhitektura je opšti izraz za strukturu svih delova raĉunarskog sistema. U arhitekturu raĉunarskog sistema spada i sistemski softver, kao i kombinacija hardvera i elementarnog (neophodnog) softvera koji veţe raĉunar sa raĉunarskom mreţom. Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan. Prema tome, arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje raĉunarski sistem, ĉipove, kola i sistemske programe. Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne ukljuĉuje aplikativni softver. Računarski sistemi Istoriski, raĉunaru se klasifikuju u tri osnovne grupe: mikro, mini i veliki raĉunari. Mada je oĉigledno, da ovakva klasifikacija svoj osnov ima u razliĉitim veliĉinama memorije, razliĉitim brzinama rada, mogućnostima komunikacije kao i raznovrsnošću ulazno/izlaznih ureċaja. Mikroračunarski sistemi Mikroraĉunarski sistemi su koncepcijski sliĉni miniraĉunarima i velikim raĉunarskim sistemima. Oni su nastali, pre svega zahvaljujući visokom

70 68 tehnološkom napretku ĉime je omogućena miniturizacija osnovnih komponenti raĉunara. Mikroraĉunari nisu mašine iz jednog dela, to su sistemi koji se sastoje od mnoštva razliĉitih elemenata od kojih se jasno izdvajaju: (1) centralni procesor; (2) unutrašnja memorija; (3) ulazne jedinice; (4) jedinice za memorisanje podataka; (5) izlazne jedinice; i (6) komunikaciona mreţa, koja se zove magistrala, i koja veţe sve delove sistema u jednu celinu, i dalje sam sistem sa spoljnim svetom. Ulazni ureċaji, ureċaji za memorisanje podataka i izlazni ureċaji predstavljaju periferne delove raĉunara. Slika 26. Osnovni delovi mikroračunarskog sistema Raspored i naĉin povezivanja ovih delova nije uvek isti. Kod mikroraĉunara je uglavnom zastupljena arhitektura koja je zasnovana na jednoj glavnoj magistrali na koju su povezane sve ostale komponente mikroraĉunara. U osnovni mikroraĉunara nalazi se matiĉna ili logiĉka ploĉa (motherboard or logic board). Glavni delovi koji se nalaze na matiĉnoj ploĉi su: centralni procesor; glavna memorija (RAM i ROM) i slotovi za ekspanziju (proširenje) sistema. Slotovi predstavljaju neku vrstu utiĉnica u koje se stavljaju kartice za proširenje sistema (expansion cards ili expansion boards). Preko slotova, ove kartice su povezane sa magistralom, a time i sa svim ostalim delovima raĉunara. Tipiĉne kartice za proširenje sistema su kontroleri za jedinice diska, interni modem, memorijski ĉipovi, kartice za ulazno/izlazne ureċaje kao što su štampaĉi, monitori itd. Na slici 27. prikazana je matiĉna ploĉa PC raĉunara.

71 69 Slika 27. Matična ploča PC-računara Centralna jedinica Centralna procesna jedinica (Central Prossesing Unit) je raĉunska i kontrolna jedinica raĉunara koja intepretira i izvršava instrukcije. Kod mejnfrejm i ranih miniraĉunara centralna jedinica se sastojala od jedne ploĉe sa mnoštvom integralnih kola. CPU moţe da se sastoji od jednog ili više procesora koji izvršavaju aritmetiĉka i logiĉka izraĉunavanja i kontrolišu rad ostalih elemenata sistema. Kod većine mikroraĉunara, ulogu CPU obavlja samo jedan ĉip koji se naziva mikroprocesor. Mikroprocesor se sastoji od ĉetiri funkcionalno razliĉita dela: aritmetiĉko-logiĉke jedinice, registara, kontrolne jedinice i unutrašnje magistrale. Aritmetičko-logička jedinica je zaduţena za izvršavanje aritmetiĉkih i logiĉkih operacija. Registri privremeno ĉuvaju podatke, adrese instrukcija, kao i lokacije i rezultate ovih operacija. Kontrolna jedinica nadzire operacije svih ostalih delova raĉunara. Poslednji deo CPU, njegova interna magistrala, predstavlja mreţu komunikacionih linija koje povezuju unutrašnje delove procesora. Krajevi te mreţe (interne magistrale) završavaju se sa pinovima (nogicama) procesora koje se utiĉu u matiĉnu ploĉu i tako veţu mikroprocesor na spoljnu magistralu, odnosno sa ostalim delovima mikroraĉunara.

72 70 Slika 28. Mikroprocesor Postoje dve osnovne arhitekture mikroprocesora, CISC (Complex Instruction Set Computing) i RISC (Reduced Instruction Set Computing). Za razliku od CISC mikroprocesora, koji poseduju mogućnosti koje se gotovo nikada ne koriste, RISC mikroprocesori su smanjili broj instrukcija ĉime su povećali brzinu. Pored ovoga, ide se i na smanjenje broja taktova za izvršenje jedne instrukcije, smanjenje broja kodova koje procesor prepoznaje i korišćenje fiksnog formata instrukcije radi pojednostavljenja procesa dekodiranja. Dakle, CPU je centralni deo raĉunara koji je zaduţen za izraĉunavanja i kontrolu rada ostalih komponenti raĉunara. CPU, odnosno, njegova komandnoupravljaĉka jedinica interpretira i izvršava programske instrukcije, generiše odgovarajuće upravljaĉke signale, preko magistrale podataka prenosi podatke prema i od drugih komponenti. CPU je zaduţen za pribavljanje i dekodiranje podataka, izvršavanje instrukcija i jednom reĉju deluje kao mozak raĉunara. Kontrolna jedinica - komandno-upravljaĉka jedinica Kontrolna jedinica nadzire operacije svih ostalih komponenti raĉunara sa kojima je povezana preko upravljaĉke magistrale. Ona kontroliše protok informacija (podataka i instrukcija) kroz njih i od njih, prihvata instrukciju, dekodira je i omogućuje njeno izvoċenje. Kontrolna jedinica generiše razne upravljaĉke signale koji omogućavaju normalno funkcionisanje aritmetiĉko-logiĉke jedinice, operativne memorije, ulazno-izlaznih jedinica i kanala veza, kao i signale za komunikaciju sa operaterom sistema. Kontrolna jedinica ima tri principijelna zadatka: vremenski određuje i reguliše operacije računarskog sistema;

73 71 njen dekoder instrukcija prihvata instrukcije iz registra instrukcija i prevodi ih u aktivnosti, kao što su sasbiranje, poređenje i sl. i interaptni deo kontrolne jedinice inicira rad po kojem individualne operacije koriste CPU, i reguliše raspodelu procesorskog vremena po operacijama. Osnovne funkcije komandno-upravljaĉke jedinice su: upravljanje čitanjem i upisivanjem u operativnu memoriju; upravljanje razmenom podataka između operativne memorije i ALJ; upravljanje radom aritmetičko-logičke jedinice itd. Slika 29. Šema veza kontrolne jedinice sa ostalim jedinicama Sve ove funkcije komandno-upravljaĉka jedinica obavlja tako što sledeći (prateći) program selektuje jednu po jednu instrukciju, dekodira (interpretira) te instrukcije i generiše impulsne upravljaĉke signale kojima se postiţe izvršavanje tih instrukcija. Naime, pod kontrolom ove jedinice prenose se sadrţaji polja podataka iz operativne memorije ili registara, vrši se nad njima odgovarajuća operacija i rezultat vraća u memoriju ili registar.

74 72 Aritmetiĉko-logiĉka jedinica (ALJ) Aritmetičko-logička jedinica sluţi za obavljanje potrebnih aritmetiĉkih (raĉunskih) i logiĉkih operacija nad numeriĉkim podacima prema instrukcijama programa. Aritmetiĉko-logiĉka jedinica obavlja samo osnovne raĉunske operacije (sabiranje, oduzimanje, mnoţenje, deljenje) prema pravilima za raĉunske operacije nad binarnim brojevima. Sve potrebne operacije aritmetiĉkologiĉka jedinica obavlja automatski prema instrukcijama programa, tj. pod uticajem upravljaĉkih impulsnih signala koje prima iz upravljaĉke jedinice. Nearitmetičke operacije nad podacima se nazivaju logičke operacije i to su sledeće operacije: upoređivanje velične dva broja; testiranje nekog bita, pakovanje i raspakivanje (vraćanje u zonirani oblik); editovanje (priprema za štampu), punjenje memorije, ispitivanje predznaka nekog broja i dr. Logičke operacije se obavljaju na osnovu pravila Bulove algebre a implementiraju se pomoću logiĉkih i aritmetiĉkih kola. Postoje i razne pomoćne operacije koje omogućavaju aritmetiĉke i logiĉke operacije. Takva operacija je npr. pomeranje (shift). Njihovom kombinacijom se vrši mnoţenje, deljenje, uporeċivanje, ispitivanje vrednosti bita i druge operacije. Za obavljanje aritmetiĉkih i logiĉkih operacija aritmetiĉko-logiĉka jedinica poseduje sledeće delove: sabiraĉe, akumulatore sa link-registrom, pomeraĉke registre, registre za operacije sa pokretnim zarezom, komparatore i dr. Sabirači vrše sabiranje pojedinih bitova dva broja u binarno-kodiranom obliku. Mikroprocesori kod kojih se sve logiĉke i aritmetiĉke operacije odvijaju preko jednog ili više akumulatora karakteristiĉni su još za prve elektronske raĉunare. Registri opšte namene Opšti registri mogu da sluţe kao pomeraĉki registri, indeks registri i akumulatori, zatim da se koriste za smeštaj sadrţaja podataka u aritmetiĉkim i logiĉkim operacijama i kao adresni registri. Registri opšte namene omogućavaju aritmetiĉko-logiĉkoj jedinici znatno brţu manipulaciju podacima. Broj ovih registara kod 8-bitnih procesora je od 8 do 16. Duţina ovih registara je obiĉno 16- bitna ili 32-bitna. Mikroprocerosori zasnovani na opštim registrima, umesto specijalnim, predstavljaju danas dominantan vid arhitekture mikroprocesora.

75 73 Arhitekture zasnovane na ovim registrima daju programerima znatno veći komfor pri radu. Postoje i mikroprocesori sa stekovnom organizacijom. Ova organizacija se sreće kod nekih PDP i Hewlett-Packard raĉunara. Unutrašnja magistrala Grupa linija preko kojih se informacija u binarnom obliku prenosi izmeċu registara kao i registara i ALJ naziva se unutrašnja magistrala. Slika 30. Unutrašnja magistrala Razlikujemo arhitekture mikroprocesora sa jednom i sa više unutrašnjih magistrala. Kod mikroprocesora sa jednom magistralom, podaci iz registra se prenose preko magistrale do aritmetiĉko-logiĉke jedinice. Rezultat rada ALJ se istom magistralom šalje natrag prema odredišnom registru. Prednost ovih magistrala je pre svega u malom prostoru koji ona zauzima. Nedostatak je, svakako, u sporosti izvoċenja operacija, jer je u odreċenom momentu moguć samo jedan prenos. Kod mikroprocesora sa dve magistrale, razlikujemo magistralu operanada (prenosi operande od registara do aritmetiĉko-logiĉke jedinice), i magistralu rezultata (prenosi rezultate od aritmetiĉko-logiĉke jedinice do registara) Kod mikroprocesora sa tri magistrale dve su predviċene za istovremeni prenos operanada iz registara do aritmetiĉko-logiĉke jedinice, dok treća nezavisno prenosi rezultat u odredišni registar.

76 74 Glavna (operativna) memorija Glavna (unutrašnja) memorija sluţi za upisivanje i ĉitanje podataka i programa. Ova memorija moţe biti organizovana kao mreţa tankih ţica (matriĉni oblik), ili kao niz prekidaĉa. Prva organizacija je karakteristiĉna za ROM memoriju dok je druga prisutna kod RAM memorije. Preseci tankih ţica matriĉno rasporeċeni predstavljaju, kao i prekidaĉi, ćelije koje mogu imati dva stanja što se prevodi u vrednosti 0 i 1. Grupisane ćelije predstavljaju memorijske registre (npr. jedan red matrice). Memorijski registar predstavlja najmanju adresibilnu jedinicu. Ako se radi o registrima duţine 8 bitova, onda se takva memorijska organizacija naziva po bajtovima, a takav registar se naziva bajt. Ako je duţina jednog takvog registra 16 ćelija, onda je moguće adresirati jednu reĉ. Za takvu memoriju kaţemo da je organizovana po reĉima. Kapacitet memorije se meri u hiljadama - 1K ili u milionima - 1M pozicija (bajtova odnosno reĉi). Taĉnije, 1KB = 1024 bajtova; 1MB = 1024KB = 1, bajtova; 1GB = 1024MB = 1024x1024KB = 1024x102x1024KB. Grupa znakova se memoriše u susednim lokacijama operativne memorije. Prvi znak se memoriše sa najniţom adresom (to je pozivna adresa te grupe znakova), a zadnji znak se memoriše u poziciju sa najvišom adresom. Upisivanjem ili smeštanjem novih podataka u memorijske lokacije briše se njihov predhodni sadrţaj. Oĉitavanje memorijskih lokacija se moţe vršiti neograniĉan broj puta, što znaĉi da sadrţaj ostaje nepromenjen. - RAM memorija - RANDOM ACCESS MEMORY RAM je upisno-ispisni tip memorije, koja omogućava ĉitanje i upisivanje novog sadrţaja. Pojavljuje se u obliku RAM ĉipova (memorijski ureċaji zasnovani na poluprovodniĉkoj tehnologiji). Statička memorija koristi polje bistabila (TTL tehnologija), dok su u dinamičkoj RAM memoriji podaci predstavljeni u vidu napona u kondenzatoru (MOS tehnologija). Kako je broj tranzistora potreban za realizaciju ćelije statiĉkog RAM-a veći nego kod dinamiĉkog RAM-a, jasno je, da je kod dinamiĉke organizacije RAM memorije moguće ostvariti veću gustinu zapisa, ĉak do ĉetiri puta. Dinamiĉki RAM je brţi od statiĉkog. Po iskljuĉenju napajanja kompjutera, sadrţaj RAM memorije se nepovratno gubi, stoga RAM memorija sluţi za privremeno ĉuvanje programa i podataka. Posebnu kategoriju RAM memorije predstavljaju alfanumeriĉka i grafiĉka video RAM memorija (VRAM).

77 75 Alfanumeričku VRAM memoriju mikroprocesor vidi kao i statiĉku RAM memoriju i ona se moţe direktno povezati na adresnu magistralu ili magistralu podataka. U VRAM se upisuje i ĉita isto kao i kod obiĉnog RAM-a. Grafički VRAM sadrţi dodatne registre. Ovi registri sluţe za smeštanje boje, intenziteta, koordinata X,Y itd. ROM memorija - Read Only Memory Neophodno je da neki podaci, nakon iskljuĉivanja raĉunara i dalje ostanu u glavnoj memoriji. Takva memorija, onda mora da ispunjava dva uslova: neizbrisivost i neuništivost sadrţaja. Oba ova uslova ispunjava ROM memorija. ROM ĉipovi su memorijski ureċaji koji su, takoċe, zasnovani na poluprovodniĉkoj tehnologiji. Sastoje se od matrice tankih ţica utisnutih na ĉipu. Preseci ovih ţica zovu se, u slobodnom prevodu, spojevi nosioci bitova (bit-holding junctions). Neki od ovih preseka su prilikom izrade ĉipa ostali nedirnuti (ovim izrazom oznaĉavamo da nije došlo do pregorevanja veze na tom preseku) i oni se ĉitaju kao zatvorena kola. S druge strane, ako preseci nisu ostali nedirnuti, ĉitaju se kao otvorena kola. Kompjuter zatvoreno kolo ĉita kao JEDAN, a otvoreno kao NULA, i to se prevodi u binarni kod. Drugi tip ROM memorije je PROM memorija (user-programmable Read Only Memory). Ovu memoriju korisnik preko ureċaja za programiranje moţe isprogramirati za svoje potrebe. Za programiranje ove memorije obiĉno se koristi tehnika "pregorljivih veza", odnosno pregorevaju se odreċeni preseci ţica u matrici, ĉime se stvaraju otvorena kola koja se ĉitaju kao NULA. Naravno, nepregorene veze se, onda ĉitaju kao JEDAN. Iz naĉina na koji je programirana ova memorija, jasno je da se njen sadrţaj ne moţe više menjati. Za razliku od PROM memorije EPROM memorija, pošto je jednom isprogramirana, moţe se izbrisati i ponovo programirati. Brisanje ove memorije se vrši ultraljubiĉastim osvetljavanjem u trajanju do 10 minuta. Spoljna magistrala Sastavni delovi raĉunara meċusobno komuniciraju preko grupe linija koje se nazivaju spoljna magistrala. Preko spoljne magistrale, prenose se podaci, adrese i upravljaĉki signali izmeċu mikroprocesora i ostalih delova raĉunara. Naravno, da bi sistem bio u potpunosti iskorišćen, magistrala mora da bude brţa od ostalih komponenti raĉunara. S obzirom na prirodu informacija koje se prenose, razlikujemo: magistralu podataka, adresnu magistralu i upravljaĉku magistralu.

78 76 Magistrala podataka prenosi podatke koji se obraċuju. Adresna magistrala prenosi adrese memorijskih lokacija. Upravljačka magistrala prenosi upravljaĉke signale izmeċu mikroprocesora i ostalih komponenti raĉunara. Upravljaĉki signali koji se obiĉno prenose preko upravljaĉke magistrale su: signal za resetovanje; signal (zahtev) za prekid; signal čitaj/piši. SPOLJNA MAGISTRALA CENTRALNA JEDINICA MEMORIJA PERIFERNE JEDINICE Slika 31. Mikroračunarski sistem sa jednom magistralom Arhitektura mikroraĉunara moţe biti sa jednom, dve ili više spoljnih magistrala.primer arhitekture mikroraĉunara sa jednom spoljnom magistralom dat je na slici 31. Mikroraĉunari sa dve magistrale sadrţe jednu memorijsku i jednu ulaznoizlaznu magistralu. Postoji više ulazno-izlaznih magistrala, ali su po svojoj strukturi sliĉne glavnoj magistrali. Vrlo ĉesto je potrebno neke podatke samo preneti iz memorije na periferne ureċaje. Tada svakako nije ekonomiĉno da centralni procesor troši svoje vreme na tu vrstu posla, pa je za to napravljen specijalizovan mikroprocesor tzv. DMA modul (Direct Memory Access), koji, kao što se vidi iz njegovog punog imena ima mogućnost direktnog pristupa memoriji. Interfejs, adapter, kontroler Hardverski gledano, interfejsi su kartice, utiĉnice i drugi ureċaji koji veţu delove hardvera sa raĉunarom tako da se omogući prenos informacije povezanog ureċaja do CPU i nazad. Kada se pomene izraz interfejs, najĉešće se pomisli na serijski ili paralelni interfejs. Serijski interfejs prenosi podatke bit po bit. Ovaj interfejs se koristi kako za komunikaciju izmeċu dva ili više raĉunara, tako i za komunikaciju sa perifernim ureċajima.

79 77 Paralelni prenos podataka omogućava istovremeni (paralelni) prenos više bitova odjednom. Ako se npr. paralelnom vezom istovremeno prenosi osam bitova, onda ona umesto bita odjednom prenosi celi bajt. Realizacija prenosa paralelnim putem zahteva postojanje specijalnih signala kojima se signalizira poĉetak i kraj prenosa padataka. Naravno, bilo za serijsku vezu raĉunara, bilo za paralelnu mora postojati odgovarajući softver. Adapter se obiĉno pojavljuje u vidu štampane ploĉe (zove se i interfejsna kartica) i omogućava raĉunaru korišćenje periferne opreme za koju isti nema odgovarajući prikljuĉak, ili ploĉu. Adapteri se ĉesto koriste da omoguće nadogradnju novog ili razliĉitog hardvera. Ovaj izraz se najĉeše koristi za video. TakoĊe, postoje adapteri za dţojstik, sa serijsku komunikaciju sa ureċajima kao što je modem, za paralelnu vezu za štampaĉe, za druge tipove periferijskih ureċaja, CD-ROM itd. Jedna adapterska kartica moţe da ima više od jednog adaptera na sebi. Slika 32. Grafička kartica Kontroler je podsistem koji upravlja funkcijama prikljuĉenog ureċaja, i generalno ne menja znaĉenje podataka koji prolaze kroz njega. Prikljuĉeni ureċaji su obiĉno periferni ureċaji ili komunikacioni kanali. Jedna od funkcija kontrolera moţe biti formatiranje podataka u cilju njihovog prenosa ili snimanja. Kontroleri se javljaju u razliĉitim oblicima. Kod jednostavnih perifernih ureċaja, kao što je to tastatura, kontroler je jedno integrisano kolo koje prima ulaze sa tastature i interpretira ih pre nego što ih preko magistrale pošalje glavnom procesoru. Time je glavni procesor osloboċen ovog posla, što mu omogućava da radi brţe i efikasnije.

80 78 Kod sloţenijih perifernih ureċaja, kao što je disk, kontroleri se pojavljuju u vidu kartice za proširenje sistema. Disk kontroler je ĉip specijalne namene i njemu pridruţena kola koja upravljaju i kontrolišu proces ĉitanja i upisa na disk. Prenos podataka ka i od disk jedinice je vrlo sloţen proces. Disk kontroleri rukovode takvim zadacima kao što je pozicioniranje glave za upis i ĉitanje, posreduje izmeċu jedinice diska i mikroprocesora, kontroliše transfer informacija prema i iz memorije. Periferne jedinice računara Razvojem raĉunarske tehnologije, raste i broj ureċaja koje je moguće prikljuĉiti na raĉunar. Pored standardnih, danas je na raĉunar moguće prikljuĉiti gotovo sve vaţnije kućne aparate, kao što su video, televizor, telefon itd. Periferne jedinice raĉunara moţemo podeliti na tri osnovne grupe: ulazne jedinice; jedinice za memorisanje podataka (nosaĉi podataka) i izlazne jedinice. Ulazne jedinice omogućavaju korisniku raĉunara da vrši unos podataka, komandi i programa u CPU. Najĉeša ulazna jedinica je tastatura. Druge ulazne jedinice su: miš, dţojstik, svetlosno pero, skeneri i jedinice za prepoznavanje glasa. Memorijske jedinice se, takoċe, koriste kao ulazni ureċaji, koje će biti posebno obraċene. Raĉunarski sistem moţe memorisati podatke interno (u glavnu memoriju) i eksterno, na diskove, trake itd. Interno, instrukcije ili podaci se privremeno smeštaju u silikonski RAM ĉipovima koji se nalaze na matriĉnoj ploĉi raĉunara, ili ĉipovima koji se nalaze na perifernim karticama utaknutim u odgovarajuće slotove na matiĉnoj ploĉi. Interno, podaci mogu biti ĉuvani u DRAM ĉipovima, kao i u ROM ĉipovima. Eksterni memoriski ureďaji su eksterni u odnosu na matiĉnu ploĉu. Ovi ureċaji memorišu podatke (u vidu naelektrisanja) na magnetski osetljivim medijima kao što je traka ili, još ĉešće, disk presvuĉen tankim slojem metalnih ĉestica (rċom). Najĉešći eksterni memorijski ureċaji su hard diskovi i trake. Kao jedinice za ĉuvanje podataka, danas se uveliko koristi CD i DVD ROM. Izlazni ureďaji omogućavaju korisniku da vidi rezultate rada raĉunara. Najĉešći izlazni ureċaji su terminal (Video Display Terminal - VDT) i monitor koji prikazuje znakove i grafiku na ekranu. Od izlaznih ureċaja vrlo ĉesto se koriste štampaĉi i nešto reċe modemi.

81 79 Ulazne jedinice Tastatura Tastatura je najĉeše korišćeni ulazni ureċaj za interaktivni rad sa raĉunarom. Smeštena je u kućištu od tvrde plastike. Klasiĉna tastatura ima 101 ili 102 tastera. U centralnom delu tastature nalaze se tipke za unos teksta ćiji je raspored prenet sa obiĉnih pisaćih mašina. Tastature kod kojih je raspored slova Q W E R T Y... nazivaju se QWERTY tastature i danas u najzastupljenije. Osim klasiĉnih alfanumeriĉkih tastera (ubuduće ćemo ovaj deo tastature nazivati alfanumeriĉkim), ovaj deo tastature sadrţi i sledeće tastere: TAB taster, taster za velika slova (Caps Lock), Shift, Alt, Ctrl, Enter i Backspace ili Del taster. Tasteri Shift, Alt i Ctrl nalaze se na obe strane ovog dela tastature. U gornjem levom uglu nalazi se taster Esc, a zatim 12 funkcijskih tastera (F1-F12). U desnom delu tastature nalazi se numeriĉki deo. Slika 33. Tastura Ovom setu znakova dodat je i taster Num Lock koji sluţi za ukljuĉivanje i iskljuĉivanje numeriĉke tastature. Kada je iskljuĉen ovaj taster, tasteri na numeriĉkom delu poprimaju druge funkcije. Te funkcije su oznaĉene (ispisane) na samim tasterima. Na primer, taster sa brojem 7, kada numeriĉka tastatura nije ukljuĉena, ima funkciju Home, broj 9 PgUp, 3 Pgdn, O Ins itd. U ovom delu tastature nalazi se još jedan Enter taster. IzmeĊu alfanumeriĉkog i numeriĉkog

82 80 dela tastature, nalazi se deo koji se koristi za rad u editoru, to su kontrolni tasteri. Tu se nalaze tasteri za pomeranje kursora, zatim tasteri Insert, Home, PgUp, Delete, End, PageDown (isto što i PgDn), Print Screen, Scroll Lock, Pause ili Break taster. Jedinice za memorisanje podataka Periferna memorija u osnovi ima iste funkcije ćuvanja, upisivanja i ĉitanja podataka i programa kao i operativna memorija uz bitnu razliku da je to trajna memorija i sluţi za permanentno ĉuvanje podataka i programa. Korisnicima raĉunara danas na raspolaganju stoji mnoštvo medija za memorisanje podataka i oni mogu biti magnetni i optiĉki. Magnetni mediji za memorisanje podataka se pojavljuju u obliku diskova i traka i. Optiĉki nosaĉi podataka se pojavljuju u obliku diskova. Pomenućemo da se za dugotrajno ĉuvanje podaci prebacuju na mikrofilmove. Koliĉina podataka koja moţe da se smesti na neki memorijski medij odreċuje njegov kapacitet. Uređaj koji čita podatke sa nekog spoljnog nosača podataka naziva se drajv ili jedinica. Takve jedinice su npr. jedinica za ĉvrste diskove, jedinica magnetne trake, jedinica za ĉitanje optiĉkog diska (CD-ROM drajv) itd. Disk jedinica (Hard disk drive) Disk jedinica je hermetiĉki zatvoren ureċaj (zbog prašine i prljavštine), koji sadrţi više rotirajuĉih okruglih ploĉa koje imaju magnetizirajuću površinu na koju mogu da se memorišu informacije u obliku polarizovanih taĉaka na koncentriĉnim stazama za snimanje. Usled velike brzine kojom se okreću ove ploĉe, stvara se tanki vazdušni jastuĉić zahvaljujući kojem se magnetne glave za upis i ĉitanje lagano kreću iznad površine ploĉa. Ovaj jastuĉić omogućava glavi za upis i ĉitanje da se dovoljno pribliţi magnetnoj površini kako bi moglo da se izvrši ĉitanje/upis. Glave za ĉitanje/upis se nalaze na pokretnoj ruĉici koja se naziva aktuator. Svaka pozicija glave ĉitaj/piši iznad rotirajućih ploĉa odreċuje (definiše) kruţnu stazu (Track), poput one na gramofonskoj ploĉi. Staze moţemo posmatrati i kao skup polarizovanih taĉaka, gde su taĉke predstavljene sa magnetnim ĉesticama koje mogu da imaju dva stanja: namagnetisane i nenamagnetisane. Staze se dele na jednake delove koji se nazivaju sektori. Skup staza na razliĉitim ploĉama, koje se nalaze na jednakom odstojanju od centra, odreċuje vertikalni cilindar. Broj glava zavisi od broja ploĉa, i za svaku ploĉu potrebne su dve glave, jedna za po svaku stranu.

83 81 Vremenski interval od momenta kada je izdata komanda ĉitaj/piši do momenta njenog izvršenja predstavlja vreme pristupa. Za ovo vreme, disk jedinica pomera glave za upis i ĉitanje do odgovarajuće lokacije na disku (staze), postavlja glave za upis i ĉitanje u odgovarajuću poziciju i ĉeka da se odgovarajući sektor pojavi ispod glave, kako bi se izvršilo ĉitanje/upis. Brzina pristupa podacima zavisi od broja obrtaja i od broja glava. Broj obrtaja se kreće od 7200 u minuti, pa na više. Brzina pristupa podacima kod diskova je reda milisekundi. Slika 34. Magnetni disk i magnetne ploče (Unutrašnjost hard diska) Da bi uopšte bilo moguće upisivati podatke na disk, a potom ih i ĉitati, neophodno je disk najpre formatirati. Formatiranje je proces usnimavanja informacija na magnetnom (optiĉkom) disku, koje omogućavaju sistemu da prepozna, kontroliše i verifikuje podatke. Format predstavlja naĉin na koji su podaci podeljeni u zasebne adresibilne delove, sektore, sa oznakama adresa i oznakama podataka kako bi se pravila razlika izmeċu razliĉitih tipova informacija unutar sektora, i sa CRC proverom ili kodom za ispravljanje grešaka. Prva spoljna staza na disku je rezervisana neophodne delove operativnog sistema u sam raĉunar. za program koji uĉitava Odmah iza ovog programa, smeštena je FAT tabela (File Allocation Table). FAT tabela predstavlja neku vrstu adresara. Ako bi zamislili jednu zgradu kao disk, a njene stanare kao podatke na tom disku, onda bi spisak stanara odgovarao FAT tabeli. FAT tabela odrţava podatke u klasterima. Iza FAT tabele nalaze se sektori za koreni direktorijum diska.

84 82 Kapacitet diskova se kreće od 500 GB, do nekoliko terabajta (TB). Ukratko ćemo ponoviti osnovne pojmove: staza predstavlja putanju za zapisivanje podataka na nekoj rotirajučoj površini; cilindar je vertikalni niz staza. Sve staze koje se nalaze na jednakom odstojanju od centra pripadaju jednom cilindru, sektor predstavlja jedan deo staze; kapacitet memorije predstavlja količinu podataka koja istovrememo može da se zadrži u memorijskom uređaju i obično se meri u bitovima, bajtovima ili rečima i formatiranje predstavlja proces usnimavanja formata informacija na magnetnom (optičkom) disku, koje omogućavaju sistemu da prepozna, kontroliše i verifikuje podatke SSD diskovi Tradicionalni hard diskovi imaju ploĉe koje se vrte velikom brzinom i glavu koja se kreće tik iznad te piste i upisuje na pistu magnetni zapis ili ga ĉita. Brzina ĉitanja i pisanja najviše zavisi od tri stvari; brzine rotacije ploĉa odnosno pista, brzine kretanja glave i koliĉine memorije u samom disku. Ubrzavanje hard diskova se uglavnom vršilo ubrzavanjem broja okretaja piste i brţim pokretanjem glave. Najbrţi diskovi ovog tipa su Raptor diskovi ĉija se ploĉa, odnosno magnetna pista vrtela brzinom od ĉak do obrtaja u minuti, dok je kod modernih standardnih diskova ta brzina obrtaja. Pojedini nešto stariji modeli koji su još uvek u upotrebi imaju brzimu od samo obrtaja u minutu. Slika 35. Unutrašnjost SSD diska

85 83 SSD diskovi predstavljaju veliki korak napred na polju hard diskova, nema više pista i glava, i što je najvaţnije nema više obrtanja i pokretnih delova. Razmišljajte o SSD disku kao o memoriji velikog kapaciteta, jer SSD diskovi se suštinski i prave od memorijskih modula. Kao što su diskete, koje su imale magnetni disk u sebi, koji se okretao u toku ĉitanja i pisanja, sada zamenili USB stikovi koji nisu ništa drugo do memorijski ĉip koji je povezan na USB kontroler i nemaju nikakvih pokretnih delova, tako SSD diskovi umesto magnetnog zapisa na obrtnoj ploĉi koriste memoriju kao medijum za skladištenje podataka. Neko se lepo setio i zalepio gomilu memorijskih ĉipova na jedan kontroler i rekao hajde da probamo ovo da koristimo kao hard disk. Jedinica magnetno-optiĉkog diska Kod magnetno-optiĉkih disk drajvova koriste se magnetno-optiĉke glave sliĉne onima koje se koriste kod ĉvrstih (hard) diskova. Kao što smo rekli, ĉitanje podataka sa optiĉkih diskova vrši laser. Kod magnetno optiĉkih diskova, laser se koristi za zagrevanje memorijske površine do Curie temperature koja omogućava magnetno-optiĉkoj glavi da promeni podatke na zagrejanom delu. Slika 36. Osnovi delovi optičkog disk drajva Temperatura (Pierre Curie) je temperatura na kojoj feromagnetne supstance postaju paramagnetne. Feromagnetne supstance su one koje imaju magnetne osobine sliĉne gvoţċu i mogu same i bez prisustva spoljnog magnetnog polja posedovati vlastito magnetno polje. Setimo se da se kod klasiĉnih magnetnih

86 84 medija koristi magnetni oksid nama poznatiji kao rċa. Paramagnetni materijali imaju magnetno polje koje je proporcionalno onom kojim se deluje na njih. Stoga se kod magnetno-optiĉkih disk drajvova, memorijska površina zagreva iznad odreċene temperature, tako da se podaci na njoj mogu menjati dejstvom magnetnog polja, odnosno magnetnom glavom. CD-ROM drajv CD-ROM drajv je optiĉki ureċaj koji ĉita podatke sa optiĉkog diska i nema mogućnost upisa. CD-ROM drajv moţe biti ugraċen u sistem ili se nalazi u vlastitom kućištu kablom spojen sa raĉunarom. Optiĉki disk je tip memorijskog ureċaja koji se sastoji od presovanog diska sa spiralnim ţljebom na ĉijem se dnu nalaze ulegnuća podmikrometarske veliĉne koja se oĉitavaju sa laserskim zrakom. Optiĉki diskovi imaju mogućnost memorisanja velike koliĉine podataka. Slika 37. CD-ROM drajv Jedinica magnetne trake Jedinica magnetne trake je periferni ureċaj koji za upis i ĉitanje podataka koristi memorijski medij magnetnu traku. Sastoji se od sistema za transport trake i jedne ili više magnetnih glava. U poĉetku, magnetna traka je bila namotana na koturove (ili kalemove) smeštene u jedinicu magnetne trake pri ĉemu je operater

87 85 morao da provuĉe traku izmeċu magnetnih glava i toĉkova za transport. Kasnije se javlja kasetna traka koja je bila sliĉnih ili istih dimenzija kao sami koturovi. Ĉitanje i upis na kasetne trake vrši se preko kasetnih drajvova. Prednost kasetne trake nad obiĉnom je u jednostavnosti rukovanja, dovoljno je kasetu sa trakom ubaciti u kasetni drajv i ostalo se automatski izvršava. Kasetni drajvovi i kasetne trake, kao potpuno novi sistem visokih performansi (uveden od IBM-a), pojavljuju se 1984 godine. Najĉešće dimenzije magnetnih trake bile su 0.5 inĉa širine i 2400 stopa duţine i obiĉno su namotane na koturove od 10.5 inĉa u preĉniku. Najvaţnije upotrebe magnetne trake su: razmena podataka; bekap magnentnih diskova, posebno fiksnih; serijska obrada. Da bi se bolje iskoristio prostor na traci tj. da se izbegne veliki broj meċuprostora vrši se grupisanje logiĉkih slogova u blokove. Blokiranje i deblokiranje slogova se vrši standardnim ulazno-izlaznim kontrolnim sistemom (IOCS) koji pripada sistemskom softveru. Kapacitet magnetne trake zavisi od gustine upisa, duţine trake i faktora blokiranja. Pristup podacima na magnetnoj traci je serijski (sekvencijalan). RAM drajv - virtualna memorija Za razliku od drugih drajvova koji su fiziĉke prirode, ram drajv, ili virtuelni drajv, predstavlja prividan mehanizam softverski ostvaren. Ovaj softverski mehanizam koristi ekstra RAM memoriju za smeštanje podataka. Virtuelna memorija je, zapravo, kombinacija glavne i spoljne memorije. U ovom sluĉaju se podaci sa spoljne memorije prenose u glavnu memoriju pa se posle obrade vraćaju na spoljnu memoriju, a u glavnu memoriju dolaze novi podaci za obradu. UvoĊenjem virtuelne memorije otklonjene su mnoge teškoće u programiranju, jer razmenom informacija izmeċu unutrašnje i spoljne memorije upravlja operativni sistem raĉunara. Umesto stvarnih fiziĉkih adresa programer koristi virtuelne, odnosno prividne adrese.

88 86 Izlazne jedinice Monitor Monitor je standardni izlazni ureċaj, koji izlazne veliĉine prikazuje u grafiĉkom i/ili tekstualnom modu. U izradi monitora danas se koristi nekoliko vrsta ekrana. Svakako je radije bila najpoznatija i najraširenija upotreba katodne cevi (CRT), a potom teĉnog kristala (LCD). Gas, plazma ekrani kao i LED (Light- Emiting Diode) ekrani su takoċe u znatnoj meri zastupljeni. LCD ekrani su tipiĉni za raĉunare manjih dimenzija, npr. laptop, notbuk i palmtop raĉunare. Naravno, razlog je u potrebi da se obezbedi prenosivost ovih raĉunara. Slika 38. Monitor LCD Rezolucija se definiše kao broj taĉaka slike (piksela) po jedinici površine, po jednom santimetru ili inĉu. Obiĉno se izraţava preko ukupnog broja piksela na ekranu, horizontalno i vertikalno. Tako npr. monitor sa rezolucijom 1024 x 768 ima 1024 piksela vodoravno i 768 piksela uspravno. Piksel moţe biti beo, crn ili u boji. Crno beli monitori koriste piksele za generisanje širokog opsega sivih tonova na ekranu. Kod monitora u boji pikseli mogu da generišu jednu od tri boje: crvenu, plavu ili zelenu.

89 87 Kod prikazivanja teksta, bafer pikseli obezbeċuju horizontalni i vertikalni razmak izmeċu dva karaktera. Kod monohromatskih ekrana koristi se jedan elektronski top i jedna vrsta fosfora. Kod kolor ekrana koriste se tri vrste fosfora od kojih svaki emituje jednu od boja, crvenu, plavu ili zelenu. Iz ovih razloga, kolor ekrani zahtevaju tri elektronska topa, po jedan za svaku boju. Kvalitet slike zavisi od vrste grafiĉke kartice. Od kvaliteta te kartice (obiĉno od memorije koju ta kartica ima) zavisiće i kvalitet slike. Na ovim karticama, kao sastavni deo, nalazi se i video kontroler. Terminal Terminal je izlazna jedinica koja se prvenstveno koristi na višekorisniĉkim sistemima. Terminal se sastoji od video adaptera, monitora i tastature. Adapter i monitor i ponekad, mada dosta retko, tastatura su obiĉno spojeni u jednu celinu. Kompjuterska obrada na terminalu se vrlo malo ili nikako ne obavlja; umesto toga, terminal je preko kabla povezan sa raĉunarom. S obzirom na svoj sastav i naĉin funkcionisanja, terminal predstavlja ulazno-izlazni ureċaj. Štampaĉi Šampaĉi su periferni raĉunarski ureċaji koji štampaju tekst i/ili slike na papiru ili nekom drugom medijumu kao što je folija. Podela štampaĉa moţe da se izvrši po osnovu nekoliko kriterijuma. Najĉeše se vrši podela na udaraĉke (impact) i neudaraĉke (nonimpact) štampaĉe. U grupu udaraĉkih štampaĉa spadaju igliĉni štampaĉi i štampaĉi sa zvezdastim toĉkom. Neudaraĉki štampaĉi ukljuĉuju svaki drugi tip ili mehanizam štampe. U ovu grupu spadaju laserski, ink-dţet i termiĉki štampaĉi. Podela štampaĉa moţe da se izvrši zavisno od: tehnologije štampe, od formata karaktera, naĉina prenosa, metoda štampe i štamparskih mogućnosti. Prema tehnologiji štampe, razlikujemo igliĉne, ink-dţet, laserske, termiĉke, i skoro prevaziċene štampaĉe sa zvezdastim toĉkom. Igliĉni štampaĉi dalje mogu da se podele prema broju iglica (pinova) na glavi štampaĉa na devetopinske, osamnaestopinske, dvadesetĉetveropinske štampaĉe, itd. Prema formatu štampanih znakova, pravi se razlika na štampaĉe koji formiraju puni znak (npr. štampaĉ sa zvezdastim toĉkom), i na one koji znak formiraju od matrice taĉaka (npr. igliĉni, ink-dţet i termiĉki štampaĉi). Iako koriste matriĉnu tehnologiju štampe, laseski štampaĉi se generalno ubrajaju u štampaĉe koji štampaju potpuno formiran znak, s obzirom da je njihov izlaz veoma jasan, dok je razmak izmeċu taĉkica jako mali i praktiĉno nevidljiv. Zavisno od metoda prenosa, štampaĉe delimo na serijske, paralelne i USB (Universal Serial Bus). Trenutno su najrasprostranjeniji USB štampaĉi.

90 88 Prema metodi razlikujemo štampu znak po znak, liniju po liniju (red po red) i stranicu po stranicu. Standardni igliĉni štampaĉi, ink-dţet, termiĉki i štampaĉi sa zvezdastim toĉkom štampaju znak po znak. Linijski štampaĉi mogu biti sa dobošem, lancem i sa metalnom trakom. Ovi štampaĉi se obiĉno koriste na velikim raĉunarskim sistemima. U straniĉne štampaĉe spadaju elektrofotografiĉki štampaĉi. Najpoznatiji predstavnik ove grupe je laserski štampaĉ. Slika 39. Matrični štampač Prema mogućnostima štampe razlikujemo štampaĉe koji mogu da štampaju samo tekst i one koji mogu da štampaju i tekst i grafiku. Štampaĉi sa zvezdastim toĉkom, neki igliĉni i neki laserski npr. mogu da štampaju samo tekst. U drugu grupu spadaju igliĉni, laserski i svi drugi štampaĉi koji mogu da reprodukuju sve vrste grafike kao skup taĉaka. Laserski štampaĉ Laserski štampaĉ spada u grupu elektrofotografiĉkih štampaĉa. Unutar štampaĉa nalazi se laserski izvor koji se preko ogledala ili prizme usmerava na bubanj štampaĉa koji je premazan tankim slojem fotoosetljivog materijala. Pod dejstvom lasera, na bubnju se stvara elektrostatiĉki napon (naboj) koji je rasporeċen u skladu sa slikom koju treba štampati. Okrećući se, bubanj najpre biva izloţen laserskom delovanju posle ĉega prolazi kroz rezervoar sa tonerom. Naelektrisani delovi bubnja privlaĉe deliće tonera, a potom ih prenose na suprotno

91 89 naelektrisani list papira. Zagrejani roler permanentno veţe toner za papir, kako ne bi došlo do razmazivanja. Slika 40. Laserski štampač Linijski štampaĉ Linijski štampaĉ ("Line printer") je takav štampaĉ koji štampa jedan red u jednom ciklusu svog rada. Broj karaktera u liniji generalno se kreće od 80 do 160. Brzina štampe iznosi od 150 do 3000 linija u minuti. Kod ovih štampaĉa, pre nego se poĉne štampati, prethodno se informacije potrebne da se odštampa cela linija smeštaju u jedan bafer. Kada se linija odštampa, sistem za transport papira povlaĉi papir na novi red itd. Papir koji se koristi za štampu je u obliku neprekidne trake koja je perforirana na odreċenim pravilnim razmacima, obiĉno u duţini jedne stranice A4 formata. Imamo više tipova linijskog štampaĉa i to sa: a) dobošem, b) lancem, i c) metalnom trakom. Duţ obe strane neprekidnog papira izbušene su rupice koje omogućavaju pomeranje papira za vreme štampe. Za razliku od linijskog, serijski štampaĉ u jednom ciklusu štampa samo jedan znak, kao pisaća mašina. Kod svih serijskih štampaĉa, za vreme štampe glava za štampu je paralelna papiru i kreće se duţ linije koja se štampa. Serijski štampaĉi mogu biti matriĉni (dot-matrix), sa zvezdastim toĉkom (daisywheel), inkdţet i termiĉki.

92 90 Modem Modem je ureċaj koji sluţi za povezivanje dva raĉunara preko telefonske linije. Izraz modem je nastao povezivanjem poĉetnih slova reĉi MODulate i DEModulate. Slika 41. Modem (MODulate i DEModulate) Pre nego što pošalje podatke preko telefonske mreţe, modem najpre konvertuje (modulira) binarne informacije u zvuĉne signale. Modem koji se nalazi na drugom kraju veze, prevodi (demodulira) ove zvuĉne signale u binarne informacije. Modemi mogu biti interni i eksterni. Interni modem je u obliku kartice i na raĉunar se prikljuĉuje preko odgovarajućeg slota na matiĉnoj ploĉi. Eksterni modem je zaseban ureċaj koji se posebnim kablom prikljuĉuje na raĉunar. Podela modema se obiĉno vrši prema brzini prenosa podataka. Brzina se izraţava u bod-ima ili u bitovima po sekundi (bps). Mada se ovi izrazi ĉesto koriste kao sinonimi, oni to ipak nisu. Bod se odnosi na broj paketa koji se šalju u jednoj sekundi. Samo u sluĉaju kada je duţina paketa jedan bit, ove dve mere su jednake.

93 4. RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE 91 Daljinska obrada podataka Proces obrade podataka u kombinaciji sa prenosom podataka putem veza izmeċu udaljenih terminala (terminalska stanica) i samog raĉunarskog sistema naziva se daljinska obrada podataka (teleprocessing). Prema naĉinu prenosa podataka u operativnu memoriju raĉunarskog sistema daljinska obrada moţe biti indirektna ("off-line") ili direktna ("on-line"). Slika 42. Veza PC-a sa lokalnom mreţom Indirektna daljinska obrada podataka je ona kojom se podaci od terminala preko telekomunikacione linije prihvataju na mesto prijema na odreċeni

94 92 nosaĉ podataka, pa se kasnije vrši obrada primljenih podataka. Kod ove veze je karakteristiĉno da se podaci ne unose u operativnu memoriju istovremeno sa njihovim unošenjem u terminal preko tastature. Prenos podataka se moţe vršiti preko specijalnih ili komutiranih (javnih) telefonskih linija. Vrlo ĉesto, naĉin indirektnog prenosa vrši se tako što se podaci prilikom unošenja u terminal smeštaju na nosaĉ podataka, pa se sa tog nosaĉa automatski prenose na nosaĉ podataka koji je direktno vezan sa raĉunarskim sistemom, i koji se kasnije ukljuĉi u "on-line" vezu sa centralnim procesorom. Direktna daljinska obrada podataka je obrada kada terminali rade u "on-line" vezi sa raĉunarskim sistemom. U ovom reţimu rada podaci praktiĉno ulaze u operativnu memoriju sistema gotovo istovremeno sa njihovom registracijom (unosom) na terminalu. Postoji više reţima rada u daljinskoj obradi podataka, a to su: daljinska paketska obrada, daljinska interaktivna obrada, daljinska obrada u realnom vremenu i daljinska automatska akvizicija podataka. Prva tri reţima rada su, u principu, identiĉni reţimi rada kao i naĉinima korišćenja raĉunarskog sistema u lokalnoj obradi podataka. Jedina razlika je u tome što se daljinska obrada obavlja preko komunikacione linije i modema. Slika 43. Šema sloţene mreţe za daljinsku obradu podataka Daljinska automatska akvizicija se realizuje u sluĉajevima kada se na udaljenim mestima ne nalaze terminali već merni instrumenti, veštaĉki sateliti i dr. (koji su najĉeše izraċeni na bazi mikroprocesora) koji preko linije ili radio vezom

95 93 šalju u odreċenim trenucima, digitalne signale koji odgovaraju izmerenim veliĉinama kao podaci za vremenske prognoze, fotografije i dr. UreĊaji za daljinsku obradu Daljinska obrada postavlja posebne zahteve u pogledu hardvera, kako na strani raĉunarskog sistema, tako i na strani izvora podataka. Na strani računarskog sistema je: dovoljan kapacitet unutrašnje memorije raĉunara obzirom da svaki terminal angaţuje deo memorije za svoje podatke; spoljne memorije - magnetni diskovi moraju, u sluĉaju direktne daljinske obrade podataka, da omogućavaju direktan pristup podacima (upiti), kako bi vreme odgovora bilo minimalno. TakoĊe, na strani raĉunara mora da postoji kontrolna jedinica (telekomunikaciona upravljaĉka jedinica) koja ima funkciju ulazno-izlaznog kontrolera, ali vrši i dodatne operacije koje su potrebne u daljinskoj obradi podataka, a to su: istovremeno opsluţivanje više linija, usklaċivanje više brzina prenosa (ukoliko postoji), formiranje blokova poruka za sinhroni prenos, ispitivanje grešaka u prenosu podataka itd. Kada se radi o indirektnoj daljinskoj obradi podataka, tj. o meċusobnoj vezi dva terminala, tada su na oba kraja linije dovoljni modemi i komunikacioni adapteri. MeĊutim, u sluĉaju sloţene mreţe (komunikacione mreţe) sve se linije prikljuĉuju na komunikacioni kontroler ili komunikacioni raĉunar u ulozi predprocesora. Predprocesor (procesor na prednjem kraju) obavlja sve aktivnosti koje se odnose na upravljanje porukama, prima sa linije bitove od kojih formira znakove, a od znakova poruke, vrši ispitivanje grešaka u prenosu, konvertuje kodove, dodaje kontrolne znakove za prenos, inicijalizira stanje poruke, prepoznaje, odnosno oznaĉava kraj prenosa i dr. UreĎaji na strani terminala - da bi terminal mogao da se prikljuĉi na telekomunikacionu liniju mora da poseduje komunikacioni adapter koji konvertuje paralelni serijski impulsni signal i obratno. U sluĉajevima kada više terminala koristi jednu komunikacionu liniju tada se oni prikljuĉuju na jedan od ureċaja - multipleksor ili koncentrator, Multipleksor na strani terminala je ureċaj koji omogućava nezavisnu istovremenu razmenu podataka sa više sporih terminala, koji poseduju svaki svoj modem, preko jedne linije za brzi prenos. Multipleksor je najĉešće ureċaj bez unutrašnje memorije i mogućnosti programiranja. Kod dvosmerne veze podrazumeva se da postoji demultipleksor koji podatke sa linije distribuira pojedinim terminalima. Koncentrator je ureċaj koji poseduje unutrašnju memoriju i moţe se programirati. Postavlja se na strani terminala i sluţi za prikljuĉivanje više

96 94 terminala preko jednog zajedniĉkog modema na jednu liniju za brzi prenos podataka. Pri lokalnoj obradi podaci se direktno prenose impulsnim - digitalnim signalom u kodiranom obliku. Pri daljinskom prenosu, pored pojaĉavanja signala, digitalni signal se pretvara u analogni signal, i telekomunikacione linije vernije prenose analogne od digitalnih signala. Radi toga, na ulazu na komunikacionu liniju, postoji modulator koji moduliše impulsni signal sinusnim signalom noseće frekvencije i pojaĉava ga, dok na izlazu sa linije postoji demodulator koji vrši demodulaciju. Kod dvosmerne veze potrebna su, na oba kraja veze - linije, modulator i demodulator, koji se nalaze u jednom ureċaju koji se zove modem. Postoji više vrsta modema, a razlikuju se po brzini prenosa toka i po naĉinu modulacije koja moţe biti amplitudna, frekventna, fazna ili impulsna. Slika 44. Šema PPP - Point-to-Point Protocol over Ethernet Prenos telefonskom linijom zahteva da se vrši modulacija i demodulacija impulsnih digitalnih signala tonfrekventnim signalom. Prenos telefonskom linijom omogućava brzine prenosa preko bitova u sekundi. Terminali i raĉunarski sistem mogu, u principu, biti povezani na tri naĉina: Veza pojedinaĉnog prenosa ("point to point "). U takvoj vezi, svi terminali mogu istovremeno da komuniciraju sa sistemom, koristeći princip podele vremena. Na svakoj liniji se nalaze dva modema, po jedan na svakom kraju. (Slika 44.) Veza kod koje je na jednu zajedniĉku liniju prikljuĉeno više terminala sa istom logiĉkom adresom ("multipoint"), s tim da svaki terminal poseduje svoj sopstveni modem. U jednom momentu samo jedan terminal moţe da komunicira sa sistemom, a terminali moraju biti istog tipa i jednake brzine prenosa.

97 Veza kod koje je više terminala, preko multipleksora, prikljuĉeno na jednu liniju, s tim da svi terminali koriste jedan zajedniĉki modem. Terminali mogu biti razliĉitog tipa i svi imaju istovremeni pristup raĉunaru. Na strani raĉunara se nalazi komunikacioni kontroler ili predprocesor ili oba. Operativnim sistemima, olakšavaju proširenje samog raĉunarskog sistema, itd. 95

98 96

99 97 5. RAČUNARSKE MREŢE Raĉunarska mreţa ili mreţa raĉunara je sloţen multiraĉunarski sistem koji sadrţi dva ili više raĉunara i drugih urċaja (DTE i DTC) meċusobno povezanih komunikacionim linijama. Uobiĉajeno je da se raĉunari i raĉunarski terminali u podmreţi nazivaju DTE ("Data terminal equipment"), a ureċaji u telekomunikacionoj podmreţi (modemi, multipleksori i dr.) DCE ("Data communications equipment") ureċajima. Raĉunarska mreţa omogućava razmenu informacija i korišćenje zajedniĉkih resursa radi obezbeċenja usluga svim korisnicima raĉunarske mreţe. Pri tome se meċusobno komuniciranje vrši porukama koje se šalju/primaju prema odreċenim komunikacionim protokolima.postoji nekoliko razloga za povezivanje više raĉunarskih sistema u raĉunarsku mreţu: ulazno-izlazne transakcije se vrše daleko od centralnog (host) računara, stariji tipovi PC-a mogu se koristiti kao interaktivni terminali ili klijent računari moćnijih računara, povećanje broja računara povećanje resursa koji su dostupni korisnicima, povećan trend ka distribuiranoj obradi podataka i dr. U principu sve mreţe imaju neke zajedniĉke komponenete, funkcije i osobine. Tu spadaju: Serveri - računari koji obezbeđuju resurse koje dele korisnici u mreži, Klijenti - računari koji pristupaju zajedničkim resursima koje obezbeđuje server,

100 98 Medijum - sredstvo putem koga se računari povezuju, Zajednički podaci - datoteke koje server obezbeđuje preko mreže, Zajednički štampači i drugi uređaji - drugi resursi koje obezbeđuje server, Resursi - datoteke, štampači i drugi elementi koji se stavljaju na raspolaganje mrežnim korisnicima Vrste računarskih mreţa Razlikujemo tri vrste raĉunarskih mreţa, LAN (Local area networks), MAN mreţe (Metropolitan Area Network) i WAN (Wide area networks). U osnovi, ove mreţe se razlikuju po prostoru koji pokrivaju, odnosno po udaljenosti raĉunara koje povezuju. LAN ili lokalne raĉunarske mreţe, koriste se za povezivanje raĉunara unutar nekog zatvorenog prostora (in-house), obiĉno unutar neke zgrade. MAN mreţe nastaju povezivanjem LAN mreţa i pokrivaju teritoriju jednog grada, odnosno jedne oblasti. WAN mreţe su javnog karaktera i omogućavaju korišćenje veoma udaljenih raĉunarskih sistema. U poĉetku su raĉunarske mreţe bile samo lokalnog karaktera i formirane su prvenstveno radi deljenja hardverskih resursa, gde je centralno mesto zauzimao hard disk. Ušteda na hardveru i danas je jedan od osnovnih razloga za povezivanje raĉunara, ali povećanje operativnosti koje donose raĉunarske mreţe je, ipak, dominantan faktor njihovog korišćenja. Povezivanjem raĉunara u mreţu omogućuje se korišćenje zajedniĉkih programa, datototeka, baza podataka, štampaĉa, plotera, hard diskova i drugih memorijskih medija za pohranjivanje podataka. Raĉunarske mreţe omogućavaju korišćenje elektronske pošte i mreţnih aplikacija, lakše upravljanje i nadgledanje sistema, pristup razliĉitim operativnim sistemima, olakšavaju proširenje samog raĉunarskog sistema itd. Lokalne raĉunarske mreže (LAN) Kao što smo već rekli, LAN ili lokalne raĉunarske mreţe, koriste se za povezivanje raĉunara unutar nekog zatvorenog prostora, obiĉno unutar jedne zgrade ili kompleksa zgrada. Kao i druge raĉunarske sisteme i mreţu moţemo posmatrati sa stanovišta hardvera i softvera.

101 99 Sa aspekta hardvera mreţa je skup raĉunara meċusobno povezanih kablovima. Raĉunar povezan u mreţu naziva se ĉvor, nod ili radna stanica. Neki od raĉunara u mreţi imaju specijalne zadatke i takve raĉunare nazivamo serveri. Server je raĉunar kojem pristupaju drugi raĉunari iz mreţe (radne stanice), kako bi mogli da koriste specifiĉne usluge koje ovaj raĉunar obezbeċuje. Po naĉinu rada, server moţe biti namenski i nenamenski. Kao što mu ime kaţe, namenski server je raĉunar specijalno odreċen za tu svrhu, tj. ulogu servera u mreţi. S druge strane, nenamenski server moţe još da se koristi i kao obiĉna radna stanica. U jednoj LAN mreţi obiĉno postoji server za datoteke i server za štampanje. Zavisno od potreba, mogu se instalirati server za modem, za faks, za baze podataka i server za ĉuvanje slika. Slika 45. Lokalna mreţa Server za datoteke stavlja na raspolaganje svoj hard disk, odnosno podatke i programe koji se nalaze na njemu, korisnicima mreţe. U okviru jedne mreţe moţe postojati i više ovakvih servera. Server za štampanje, isto kao i server za datoteke, jedan ili više štampaĉa stavlja se na raspolaganje korisnicima mreţe. Svaki uĉesnik mreţe sa svog raĉunara izdaje nalog za štampu. Ukoliko štampaĉ u momentu prijema zahteva za štampu nije slobodan, server ovaj nalog stavlja u red za ĉekanje. Server za baze podataka predstavlja specijalnu vrstu servera koji je namenjen za rad sa brzim bazama podataka.

102 100 Modem server omogućava mreţnim stanicama komuniciranje sa drugim raĉunarima ili mreţama, preko telefonske linije. Faks server upravlja slanjem i prijemom svih faks dokumenata. Serveri za čuvanje slika ĉuvaju skenirane informacije u elektronskoj formi. Radna stanica predstavlja korisniĉki raĉunar u mreţi. Koristeći se uslugama servera, radna stanica preuzima programe i datoteke, vrši štampu dokumenata itd. Fiziĉko povezivanje raĉunara u mreţi vrši se preko kablova. Koja će vrsta kablova biti odabrana za izgradnju zavisi od duţine mreţe, od duţine segmenta i od broja radnih stanica po segmentu. Svaka mreţa mora da ima izvor za neprekidno napajanje, koji u sluĉaju prekida standardnog napajanja obezbeċuje rad mreţe još neko vreme. Gradske mreže MAN (Metropoliten Area Netvork) je gradska ili metropoliten raĉunarska mreţa. MAN mreţa predstavlja sloţenu mreţu meċusobno povezanih LAN mreţa na teritoriji jednog grada. Veza izmeċu LAN mreţa ostvaruje se stalnim telefonskim linijama ili specijalnim digitalnim linijama (standard IEEE 802.6). Slika 46. MAN (Metropoliten Area Netvork) Raĉunarske mreže koje se prostiru na većoj teritoriji

103 101 Ako raĉunarska mreţa povezuje veći broj razliĉitih vrsta raĉunara rasporeċenih na većem prostranstvu (više gradova ili zemalja), tada ona predsavlja WAN ("Wide Area Netvork") raĉunarsku mreţu. Postoje u svetu WAN mreţe gde su raĉunari povezani stalnim telefonskim linijama i gde je propusna moć i pouzdanost veća. Sve više se koriste privremene linije (zbog ekonomiĉnosti). Moţe se reći da privremene veze dominiraju. Slika 47. WAN ("Wide Area Netvork") Arhitektura računarskih mreţa U razdoblju god. proizvoċaĉi raĉunarsko-komunikacione (ili teleinformatiĉke) opreme posvećuju sve veću paţnju arhitekturi raĉunarskih mreţa. Pod ovim pojmom se podrazumevaju: sastav (struktura hardvera), naĉin povezivanja DTE ureċaja, i protokoli za meċusobnu komunikaciju istih. U poĉetku svaki proizvoċaĉ definiše arhitekturu, u cilju korišćenja samo svoje opreme. MeĊutim, zahvaljujući mreţnim mostovima, meċumreţnim protokolima i drugim, sve više dolazi do meċusobnog povezivanja raĉunarskih mreţa i opreme razliĉitih proizvoċaĉa. Da bi olakšala realizaciju standardizovanih protokola i omogućila kompatibilnost opreme razliĉitih proizvoċaĉa, meċunarodna organizacija za standarde ISO predloţila je tzv. OSI (Open System Interconnection) referentni model koji je prihvaćen kao standard za raĉunarske mreţe. Ovaj model ima slojevitu (višenivoisku) strukturu iz sledećih razloga:

104 102 - da bi pojedine izmene (prema zahtevima korisnika i tehnološkog razvoja) što manje uticale na celu mreţu, njene funkcije se prema srodnosti grupišu u slojeve (nivoe), tako da promene u jednom sloju mreţe bitno ne utiĉu na ostale slojeve, i - kompatibilnost na fiziĉkom nivou znaĉi da dva korisnika mogu da razmenjuju samo elektriĉne signale meċu sobom, što odgovara razmeni pisama dva korespondenta. MeĊutim, za kompletnu korespondenciju potrebno je da oba korespondenta razumeju jezik i alfabet koji se koristi u pismima; jezik, alfabet, format pisma i sl. odgovaraju višim slojevima u raĉunarskim telekomunikacijama. OSI referentni model sadrţi sedam funkcijskih slojeva ili nivoa koji se u svakoj stanici (DTE ureċaju) predstavljaju vertikalno jedan iznad drugog. Ovi slojevi su: fiziĉki, sloj veze, mreţni, transportni, sesije (razgovora), prikaza i aplikacije (ĉvorovi/komutacioni centri mreţe imaju samo po tri sloja). Računar A Aplikacijski sloj Računar B Aplikacija Sloj prikaza Prezentacija Sloj sesije Sesija Transportni sloj Virtuelna komunikacija Transport Mrežni sloj Mreža Sloj veze Veza izmeďu podataka Fizički sloj Fizičke komponente Slika 48. Odnos izmeďu OSI slojeva Svaki sloj poseduje sve entitete, protokole i usluge koje ĉini sloju neposredno iznad sebe. Korisniĉki podaci se u predajnoj stanici spuštaju od najvišeg (aplikacionog) ka najniţem sloju, s tim da svaki sloj dodaje korisnikovim

105 103 podacima svoje zaglavlje, pa se konaĉno dobijen okvir-paket šalje preko linije. U prijemnoj stanici se primljeni okvir penje od najniţeg ka najvišem sloju, s tim da svaki sloj "otkine" svoje zaglavlje. Horizontalne veze izmeċu istih slojeva dve stanice su, izuzev u fiziĉkom sloju, virtuelne, dok su veze izmeċu susednih slojeva jedne stanice stvarne. Uloga svakog sloja i usluge koje on daje narednom sloju su sledeće: I Fiziĉki sloj se odnosi na karakteristike U/I interfejsa i to: mehaniĉke (konektor, kabl), elektriĉne (naponski nivoi, tajming) i proceduralne (simultanost prenosa podataka i dr.). Ovaj sloj je odgovoran za prenos bitova (koji ĉine podatke), ali ne mari za znaĉenje kombinacije tih bitova II Sloj veze za podatke obezbeċuje uspostavljanje, odrţavanje (prenos podataka) i raskidanje veze. Sloj je odgovoran za kontrolu protoka podataka i kontrolu grešaka pri prenosu podataka. Zbog toga se primljenom okviru u ovom sloju dodaje, osim zaglavlja, i polje za prenos bitova zaštitnog polinoma. III Mrežni sloj obavlja sledeće funkcije u raĉunarskoj mreţi: komutaciju paketa u ĉvorovima mreţe, maršrutiranje poruka izmeċu dva DTE ureċaja mreţe, prevoċenje logiĉkih adresa odredišta i odgovarajuće fiziĉke (brojĉane) adrese, spreĉava zagušenje mreţe i sl. Sloj, takoċe podrţava komunikaciju izmeċu dve fiziĉki povezane ali logiĉki posebne mreţe. IV Transportni sloj je najniţi sloj koji koristi tzv. "end to end" protokol, tj. transportni protokol (npr. TCP/IP). U ovom sloju se primljene poruke iz viših slojeva dele ako je to potrebno na više paketa iste duţine. Ovaj sloj je odgovoran za pouzdanost cele mreţe. I u sluĉaju nepouzdane telekomunikacione podmreţe transportni sloj moţe korisniku da obezbedi pouzdanu "end to end" vezu, tj. automatski oporavak od neke greške (npr. izgubljen paket, dupli paket i sl). Ovaj sloj moţe i da poveća propusnu moć mreţe time što kreira za jednu vezu više paralelnih kanala. V Sloj sesije (razgovora) upravlja dijalogom meċu korisnicima. TakoĊe, omogućava korisnicima da se preko svog DTE ureċaja prijave za rad na udaljenom raĉunaru (logon procedura) i kasnije oċave (logoff procedura). Ovaj sloj logiĉke nazive (dobijene iz višeg sloja) preslikava u fiziĉke adrese koje predaje transportnom sloju. Na taj naĉin je aplikacioni softver nezavisan od vrste raĉunarske mreţe. VI Sloj prikaza (prezentacije) obezbeċuje da se podaci koji se razmenjuju prikazuju korisnicima u njima razumljivom obliku. Zadatak ovog sloja je odgovarajuće formiranje podataka za prikaz na ekranu terminala i za štampanje na papiru. To podrazumeva konverziju kodova i formata, eventualno (de)šifriranje i dr. Za sloj prikaza ne postoje standardi.

106 104 VII Sloj aplikacije se nalazi na najvišem nivou OSI referentnog modela. On pruţa usluge neposredno korisnikovim programima, tako da je za njih transparentna lokacija sistemskih resursa (centralizovani/distribuirani). Protokoli Komunikacija izmeċu servera i radnih stanica odreċena je protokolom. Protokol predstavlja skup ustanovljenih pravila preko kojih se ostvaruje prenos podataka u okviru jedne topologije. Svaki protokol sadrţi preciznu specifikaciju formata podataka koji se razmenjuju, kao i jasno definisane procedure kojima podleţu kontrolne poruke koje upravljaju transferom podataka. Protokoli koji se najĉešće koriste su: TCP/IP, X.25, IPX/SPX i dr. Zbog njegovog znaĉaja danas, nešto ćemo više reći o TCP/IP protokolu. TCP/IP Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) je paket industrijskih standarda koji omogućavaju komunikacije u heterogenoj (nestandardizovanoj) sredini. TCP/IP pruţa poslovni mreţni protokol i pristup svetskom Internetu i njegovim resursima. On je postao standardni protokol koji se koristi za interoperabilnost 19 izmeċu raznorodnih raĉunara. Ta interoperabilnost je jedna od osnovnih prednosti protokola TCP/IP. Gotovo sve mreţe ga podrţavaju. TCP/IP podrţava i usmeravanje i obiĉno se koristi kao protokol za povezivanje više lokalnih mreţa. TCP/IP je standard za rad više lokalnih mreţa. Svaka lokacija na internetu ima sopstvenu IP adresu (poznatu i kao univerzalni lokator resursa, URL). Kad se ona upiše u adresno polje programa za prikazivanje sadrţaja veba, server imena domena obezbeċuje mu odgovarajuću IP adresu. IP adrese se dodeljuju ureċajima kao što su veb serveri, raĉunari, mobilni telefoni, štampaĉi i zahvaljujući njima oni se lako lociraju i kontaktiraju. Trenutno, krajem godine, zvaniĉno vaţeća verzija TCP/IP protokola je verzija Ipv4. Internet je jednostavno prerastao IPv4 poslednje slobodne adrese su predate na raspodeljivanje u februaru, IPv4 koristi 32-bitno adresiranje koje omogućava oko 4,3 milijarde jedinstvenih adresa, dok IPv6 koristi 128-bitne adrese što omogućava 3,4 puta deset na tridesetosmi adresa, što faktiĉki znaĉi da, IPv6 omogućava da se preko Internet-a poveţe znatno veći broj ureċaja, odnosno, hiljadu milijardi novih entiteta. 19 Interoperabilnost znaĉi da sve hardverske i softverske komponente komuniciraju na svim nivoima.

107 105 U okviru paketa TCP/IP namenski su napisani sledeći protokoli: SMTP (Simple Mail Protocol) - za elektronsku poštu; FTP (File Transfer Protocol) - za razmenu datoteka između računara koji rade sa TCP/IP i SNP (Simple Network Management Protocol) - za upravljanje mrežom. Mrežni operativni sistem Da bi raĉunari u mreţi mogli da komuniciraju, neophodan je odgovarajući softver. Mrežni ili server operativni sistem predstavlja centralni deo mreţe, instalira se na serveru i upravlja većinom mreţnih funkcija. Te funkcije su: upravljanje datotekama i podacima u mreži, upravljanje poslovima štampanja i upravljanje procesom komunikacije među elementima priključenim na mrežu. TakoĊe je neophodno da mreţni operativni sistem podrţava rad sa razliĉitim protokolima i sa drugim operativnim sistemima. Na svakoj radnoj stanici moţe biti instaliran poseban operativni sistem, npr. MS-DOS, UNIX, MS Windows itd. Veza izmeċu mreţnog operativnog sistema koji se nalazi na serveru, i operativnih sistema radnih stanica obezbeċena je preko mreţnog komunikacionog softvera. Ovaj softver uspostavlja korelaciju izmeċu komandi operativnog sistema radnih stanica i istih komandi u mreţnom operativnom sistemu. Drugim reĉima, svaka naredba u operativnom sistemu na radnoj stanici istovetno se interpretira i u mreţnom operativnom sistemu. Uređaji za povezivanje računarskih mreţa Mrežne kartice Kao što smo već rekli, raĉunari, odnosno radne stanice u okviru mreţe povezani su kablovima. Ovi kablovi se prikljuĉuju na mreţne kartice, koje su zaduţene za sudelovanje meċu protokolima. Mreţna kartica ima ulogu posrednika izmeċu raĉunara i mreţe. Ona je odgovorna, kako za prenos korisniĉkih komandi u mreţu, tako i za prijem poruka sa mreţe.

108 106 Modem linije. Modem je ureċaj koji sluţi za povezivanje dva raĉunara preko telefonske Ostali ureċaji Za obavljanje saobraćaja u nekoj mreţi zaduţen je odgovarajući komunikacioni protokol. Komunikacioni protokol predstavlja skup pravila formiranih da bi se kontrolisala razmena podataka izmeċu dva entiteta. Protokoli sadrţe specifikaciju podataka koji se razmenjuju i procedure koje upravljaju prenosom tih podataka. Zavisno od toga kakve protokole koriste, dve ili više raĉunarskih mreţa mogu se povezati sa mostovima (bridges), ruterima (routers) ili prolazima (gateway). Radi se o hardverskim ureċajima koji sluţe za prosleċivanje paketa izmeċu mreţa. Most ("bridge") Most ("bridge") sluţi za povezivanje više mreţa iste ili razliĉite topologije, tako da one logiĉki funkcionišu kao jedna mreţa. Moţe se implementirati pomoću PC raĉunara odreċene karakteristike. Mreţe povezane preko mosta ponašaju se kao segmenti. Slika 49. Most - bridge

109 107 Most prima poruku ili paket iz jedne mreţe, prilagodi je i potom prosleċuje drugoj mreţi. Ako su brzine prenosa kod mreţa razliĉite, most će pre nego što pošalje poruku ili paket promeniti brzinu prenosa. Most radi na sloju linka, što znaĉi, da vidi sve radne stanice koje su prikljuĉene na mreţu. Ruter ("router") Ruter ("router") poseduje sloţeniji softver od mosta i ima veće mogućnosti. Za usmeravanje saobraćaja izmeċu segmenata u jednoj mreţi koriste se ruteri. Ruteri za usmeravanje saobraćaja koriste najkraći put, a ako doċe do prekida takvog puta, ruteri će saobraćaj usmeriti ka nekom od alternativnih puteva. Za povezivanje mreţa koriste se meċumreţni ruteri (internetwork routers), i mogu biti lokalnog (local routers), ili daljinskog (remote routes) karaktera, zavisno od toga da li usmeravaju saobraćaj izmeċu lokalnih ili udaljenih mreţa. Slika 50. Ruter - usmeravanje saobraćaja izmeďu segmenata u jednoj mreţi Ruter radi na mreţnom sloju, i razlikuje se od mosta što ima mogućnost da iz paketa podataka ĉita adresu radne stanice i adresu lokalne mreţe, ĉime je u mogućnosti da odredi najkraći put (rutu) do radne stanice kojoj su podaci namenjeni.

110 108 Gejtvej - Prolaz ("gateway") Gejtvej - Prolaz ("gateway") je sofisticiran ureċaj (najĉešće PC raĉunar). Moţe ne samo da rutira pakete već i da menja njihovu strukturu. Komunikacija radnih stanica iz neke mreţe sa mainframe (glavni raĉunar) ili miniraĉunarima obezbeċuje se preko mrežnog prolaza (engl. Gateway). Mrežni prolaz je hardver i/ili softverski paket koji sluţi kao zajedniĉka ulazna taĉka u neki veliki raĉunarski sistem (mainframe ili neki mini raĉunarski sistem), u opštem sluĉaju povezuje dva razliĉita mreţna okruţenja. Slika 51. Prolaz "gateway" - povezuje dva različita mreţna okruţenja. Samo ponašanje i funkcije mreţnog prolaza zavise od vrste veze koja se uspostavlja. Npr. kada se neka mreţa povezuje sa miniraĉunarom, komunikacija se odvija tako što radne stanice u mreţi, uz pomoć mrežnog prolaza, emuliraju takav terminal kakav se koristi na tom sistemu. Najbitnije funkcije mreţnog prolaza su: pretvaranje protokola, prevođenje podataka, pretvaranje formata, multipleksiranje.

111 109 Komunikacioni parametri Pri uspostavljanju veza izmeċu DTE ureċaja potrebno je postaviti (neke vrednosti su već postavljene i treba ih prilagoditi) na oba kraja komunikacione linije, komunikacione parametre koji su bitni za prenos podataka, a to su: brzina prenosa podataka u bit/s ili baudima; broj bitova po znaku i broj stop bita; kontrola pariteta redni broj komunikacionog porta Brzina prenosa podataka se izraţava u bit/s i baud-ima. Standardne brzine su 1200,2400,4800,9600,14400,19200,38400,57600, , , , pa sve do bit/s. Za odreċivanje brzine u bitima koristi se obrazac: C = 2 B log 2 M bit/s Gde je: B - Širina propusnog frekventnog opsega kanala bez izobliĉenja, izraţava se u Hz, M - broj diskretnih nivoa signala. Kod binarnog signala jedan impuls odgovara 1 bitu pa je M = 2, pa je maksimalna brzina prenosa 2B. Ako se modulacijom signala u predajniku broj diskretnih nivoa postavi na 4 ili 8 dobiće se bzina u bitima dva ili tri puta veća. Primer: B = 3100 Hz binarni signal C = 2 * 3100 = 6200 bit/s ; M = 4 M = 8 C = 2 * 3100 * log 24 = bit/s ; C = 2 * 3100 * log 28 = bit/s. Broj bitova po znaku moţe biti 7 ili 8 (7 ili 8-bitni ASCII kod). Po potrebi mogu se specificirati i druge vrednosti: 1,4,5,6. Broj stop bitova moţe biti: 1, 1.5, 2. Kontrola pariteta - Kontrola moţe biti ukljuĉena ili ne. Kada je ukljuĉena, moţe biti kontrola parnosti ili neparnosti. Broj komunikaciong porta je od 1 do n. Komunikacioni parametri se kod starijih ureċaja postavljaju preko odreċenih prekidaĉa. Kod novijih ureċaja na sofisticiran naĉin, preko odgovarjuće komande ili menija.

112 110

113 INTERNET Na veoma ĉesto postavljano pitanje "šta je to Internet?", obiĉno dolazi mnoštvo najrazliĉitijih odgovora, kao i tumaĉenja. Odgovori najĉešće zavise od naĉina na koji se posmatra "Mreža svih mreža". Tako se Internet sasvim ispravno moţe definisati i kao: skup elektronskih kola i protokola potrebnih za protok informacija, ali i kao velika baza podataka koja zavisi od ljudi koji ovu mreţu koriste i razvijaju, odnosno, mreţa zasnovana na protokolu TCP/IP, globalni komunikacioni sistem meċusobno povezanih raĉunarskih mreţa namenjen razmeni podataka razliĉitih tipova, zasnovan na familiji TCP/IP protokola. Internet je najveća zajednica ljudi, umova i ideja koji međusobno komuniciraju neograničeni vremenom i prostorom koristeći komunikacionu tehnologiju zasnovanu na protokolu TCP/IP20 Već smo rekli da računarsku mrežu čine dva ili više povezanih računara koji međusobno razmenjuju informacije, a Internet je u suštini jedna gigantska mreža sa velikim brojem međusobno povezanih računara i računarskih mreža, koju zato često nazivaju i "Mreža svih mreža". Najkraće reĉeno, Internet je mreţa u kojoj je povezano mnogo individualnih raĉunara i mnogo individualnih mreţa u jednu jedinstvenu logiĉku mreţu u kojoj svi dele istu šemu adresiranja. Internet je mreţa raĉunara koji su 20 Dragan Ćosić, Hardver i softver PC raĉunara, Narodna tehnika Srbije, Beograd 1998.

114 112 povezani na razliĉite naĉine (telefonskim linijama, radio vezama, satelitski, kablovima itd.). Bez obzira na naĉin povezivanja, svaki raĉunar u Internet-u moţe razmenjivati poruke sa svim ostalim raĉunarima, što je obezbeċeno korišćenjem jedinstvenog naĉina komuniciranja izmeċu raĉunara, TCP/IP protokolom, o ĉemu smo već govorili u okviru lekcije Protokoli. Internet je postao bitan faktor u poslovanju mnogih kompanija, a biti prisutan na njemu postalo je ne samo stvar prestiţa, već "biti ili ne biti". S druge starane, biti odsutan sa mreţe je postalo sinonim za "poslovno samoubistvo" i to ne samo u raĉunarskom svetu. Kako je nastao Internet?. Najkraći odgovor na ovo pitanje glasio bi da razvoj Internet-a poĉinje sredinom 1960.godine kao projekat ministarstva odbrane SAD (U.S. Defense Department), a u okviru tek osnovane agencije ARPA (Advanced Research Projects Agency) pod radnim imenom ARPANet. Glavna namena ove raĉnarske mreţe bila je u raspodeli vaţnih podataka na više fiziĉki udaljenih raĉunara, ĉime bi se ujedno smanjio rizik od gubitaka vitalnih informacija koji bi, prilikom neposredne ratne opasnosti, nastao usled eventualnog uništavanja jednog ili više raĉunara. Iako u poĉetku zamišljen kao iskljuĉivo lokalni vojno-strateški projekat, ARPANet je vremenom menjao svoju strukturu, a samim tim i prvobitnu namenu, teţeći ka širenju i globalizaciji tadašnje mreţe. Uporedo sa razvojem ove mreţe, poĉele su i mnoge druge, ĉija je namena bila sasvim drugaĉija. Mnoge su bile akademskog karaktera univerzitetske mreţe, meċu kojima su najuticajnije bile: UCLA, Harvard, Stanford itd. Iako je praktiĉno od samog poĉetka bilo pokušaja spajanja ovih mreţa, problem koji se ispreĉio, bio je nepostojanje odgovorajućeg komunikacionog protokola, zajedniĉkog standarda, koji bi omogućavao ne samo umreţavanje razliĉitih mreţa, već i razliĉitih raĉunara. Rešenje je naċeno u standardu NCP (Network Control Protocol), koji je kasnije zamenjen sa TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocolom) koji se danas koristi na Internetu. Tada je Internet dobio meċunarodni karakter i njegovo ime je dobilo znaĉenje meċunarodne mreţe, dok je za potrebe internih mreţa osmišljen novi naziv Intranet. Internet kakav danas poznajemo svoju ekspanziju doţivljava osamdesetih godina (1980.god.), dok u devedesetim, "Mreţa svih mreţa" predstavlja pravi simbol tehnološke revolucije, ĉiju pojavu slikovito prikazuju kao najveće dostignuće nastalo nakon naizmeniĉne struje i telefonije. Sve u svemu, za nepunih ĉetrdeset godina, od ARPANet-a nastao je Internet, informacioni medij sa najmanjim stepenom cenzure. Ono što je još interesantno za Internet, jeste i ĉinjenica da raĉunar nije više jedino sredstvo namenjeno ovom vidu komunikacija. U poslednje vreme, Internet se sve više "okreće" telefoniji i televiziji, odnosno novim komunikacionim tehnologijama. Do kraja osamdesetih godina samo su veliki raĉunari, tzv. hostovi, bili povezani u Internet. Njima se iz lokalnog okruţenja pristupalo iskljuĉivo preko terminala.

115 113 Personalni raĉunari do tada nisu bili povezivani u mreţe, izuzev ako su korišćeni istovetno kao terminali. Tek krajem osamdesetih na trţištu su se pojavile relativno jeftine mreţne kartice, što je omogućilo nagli razvoj lokalnih raĉunarskih mreţa. Vrlo je teško danas (2012. godine) proceniti taĉan broj korisnika Internet-a zbog njegovog izuzetno dinamiĉnog rasta, ali se smatra da on prevazilazi broj od mreţa na svih sedam kontinenata, nekoliko desetina miliona raĉunara i preko milijardu korisnika. Slika 52. Opšta šema Internet-a Naĉin upravljanja Internetom uslovljen je naĉinom njegovog nastanka. To je mreţa koja nije niĉije vlsništvo, te stoga vaţi pravilo: svako je vlasnik svoga raĉunara, koji je prikljuĉen na mreţu. Vlasnik raĉunara moţe na svom raĉunaru drţati sadrţaje koje on smatra interesantnim i potrebnim, a raĉunar moţe koristiti kako on ţeli. Pri tom vlasnik raĉunara sam bira naĉin prikljuĉenja na mreţu, zatim sadrţaje mreţe koje će koristiti, kao i to šta će od tih sadrţaja uĉiniti dostupnim ostalim korisnicima mreţe. Minimum organizovanosti koji je neophodan za funkcionisanje ovakve mreţe jeste organizovana hijerarhija za raspodelu adresnog prostora. Institucija koja se brine o ovoj raspodeli u Evropi zove se TERENA i sedište joj je u Amsterdamu. Adresiranje na Internetu Kada se Internet posmatra pojednostavljeno moţe se reći da mreţa moţe sa jednog raĉunara na bilo koji drugi da "prebaci" maleni "paket" podataka. Paket

116 114 se "spakuje" na jednom raĉunaru, na njegov poĉetak se stavi adresa primaoca i onda se taj "paket" preda mreţi koja ga vrlo brzo isporuĉi primaocu uz automatsku proveru ispravnosti prenosa. Ova provera je neophodna, jer pomenuti "paketi" putuju kroz mreţu Internet-a raznim putevima, preko desetina raĉunara dok ne stignu do primaoca gde se ponovo i nepogrešivo sklope u tekst indentiĉan originalu. Svaki raĉunar na internetu kome se pristupa preko mreţe mora da ima svoju adresu. Adresiranje je dvojako: numeriĉko i simboliĉko. Svaki raĉunar mora imati definisane adrese oba tipa. Svaka od te dve adrese mora biti jedinstvena. Numeriĉke adrese se zapisuju u obliku 4 decimalna broja (na primer ). što u stvari predstavlja adresu Web servera jednog stranog velikog provajdera. Slika 53. Adresiranje na internetu Ove numeriĉke adrese znaĉajne su za administratore raĉunarskih mreţa, a za krajnje korisnike mnogo su znaĉajnije simboliĉke adrese koje se sastoje iz dve celine: imena računara i domena kome računar pripada. Ime raĉunara i domen su razdvojeni taĉkom. Domen je organizovan tako da prati hijerarhiju institucija ili organizacija kojima raĉunar pripada. Nazivi u okviru domena su, takoċe, razdvojeni taĉkom. Domeni na prvom hijerarhiskom nivou uglavnom predstavljaju meċunarodno prihvaćene skraćenice za imena

117 115 drţava. Izuzetak je zemlja u kojoj je Internet nastao SAD. Tamo postoji nekoliko domena registrovanih na prvom hijerarhijskom nivou kojima je osnova kategorizacije delatnosti institucija kojoj raĉunar pripada: edu akademske institucije; com komercijalne institucije; org nekomercijalne institucije; net institucije zadužene za organizaciju Internet-a; gov vladine državne institucije i mil vojne institucije. U org, net i com domenu su danas registrovane i neke institucije van teritorije SAD. Neka primer jedne simboliĉke adrese bude, recimo gde je:fimmanager skraćenica imena institucije kojoj raĉunar pripada (Fakultet za poslovno industrijski menadţment), edu oznaka za akademsku instituciju i rs oznaka zemlje (Srbija). Pošto se sama komunikacija obavlja na osnovu numeriĉkih adresa, neophodno je obezbediti povezivanje simboliĉke adrese i njoj odgovarajuće numeriĉke adrese. Ovo povezivanje vrši se pomoću distribuirane baze podataka koja se zove DNS (Domain Name System), smeštene na raĉunarima prikljuĉenim na Internet koji preslikavaju simboliĉke u numeriĉke adrese Domain Name Server-ima. Servisi na Internetu Ogromna popularnost Internet-a potiĉe od bogatstva sadrţaja i usluga koje mreţa nudi svojim korisnicima. Ove usluge se nazivaju servisi. Svi servisi su besplatni. Većina servisa radi na principu klijent server arhitekture. To znaĉi, da se negde na mreţi, na raĉunarima na kojima postoje podaci što treba da budu dostupni korisnicima mreţe, izvršavaju serverski programi koji omogućuju pristup tim podacima, a na raĉunaru preko kojeg se pristupa Internetu izvršava se klijentski program koji te podatke preuzima. Kao medij informacione tehnologije, Internet za osnovnu ulogu ima prezentovanje informacija, koje su zahvaljujući njemu sada dostupnije nego ikada. Primer koji ilistruje ovu tvrdnju je slanje bilo kojeg dokumenta u elektronskom obliku putem Internet-a faks poruka, poslovno pismo, izveštaj sa berze, video zapis nekog dogaċaja itd. A sve to, sa jednog kraja sveta na drugi kraj prelazi za vreme mereno u sekundama. Danas Internet dobija i neke druge dimenzije, taĉnije, pored uloge velike saobraćajnice kojom teku informacije, postaje i deo svakodnevnog ţivota kao što su

118 116 to već odavno postali mediji poput novina, televizije ili radija. TakoĊe, sada je moguće "videti i ĉuti" neke od proizvoda pre kupovine, tako da je već uobiĉajeno da se pre kupovine novog CD-a, "doċe" na prezentaciju diskografske kuće koja ga je izdala, ili pre odlaska u bioskop ili pozorište, pogledaju inserti na raĉunaru, naravno uz mogućnost rezervisanja karata i rezervisanja konkretnog mesta u sali. Ovaj poslednji primer realizovan je i kod nas u jednom beogradskom pozorištu (Zvezdara teatar). Mogućnosti koje se tek naziru, uz već ostvareni video kontakt više sagovornika koji istovremeno komuniciraju a koji se nalaze u razliĉitim delovima sveta, jesu i prelazak novina, televizije i radija na Internet. Trenutno najpopularniji servisi Internet-a su: www, , ftp, irc, telnet i newsgroups. World Wide Web (WWW) WWW je najmlaċi i najpopularniji servis na Internetu. Mnogi korisnici Internet-a ĉesto izjednaĉavaju ovaj servis sa Internetom. WWW je multimedijalni servis, što znaĉi da serverski programi omogućuju korisniku da preko mreţe pristupi datotekama koje sadrţe tekst, sliku, zvuk ili animaciju, a klijentski program sadrţi u sebi alate za prikazivanje svakog od navedenih tipova podataka. Protokol po kome i klijent i server komuniciraju zove se HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) i baziran je na TCP/IP familiji protokola. Pored mogućnosti koje proizilaze iz podrške multimedijalnim tipovima podataka, WWW je razvijan tako da poseduje korisniĉki interfejs koji ga ĉini izuzetno jednostavnim za korišćenje i dostupnim širokom krugu korisnika. Slika 54. WEB Prve dve reĉi World Wide oznaĉavaju svetsku mreţu kompjutera, što znaĉi da ona obuhvata ĉitavu planetu, da je globalni sistem. Poslednja reĉ Web

119 117 oznaĉava mreţu (u originalnom prevodu - paukovu mreţu), odnosno elektronsku prezentaciju. Osnovna ideja WWW-a bila je da omogući publikovanje i pregled meċusobno povezanih (hiperlinkovanih) dokumenata na Internetu. Ova tehnologija poznata je kao hipertekst. Hipertekst omogućuje da dokument linkovima (vezama) bude povezan sa ogromnim brojem drugih dokumenata koji mogu sadrţati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo šta drugo na bilo kom drugom kompjuteru širom Internet-a. Ovaj naĉin rada praktiĉno omogućava da, kliknuvši mišem na link u jednom dokumentu, doċete do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od više desetina miliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mreţu, taj dokument nalazi. Idejni tvorac WEB-a, je Tim Berners-Lee britanski fiziĉar, koji je u istraţivaĉkom centru CERN osmislio WWW sa svojim saradnicima i razvio prve verzije HTML-a, HTTP-a, servera i ĉitaĉa Weba. Svoje pronalaske je zasnovao na idejama koje su proistekle iz prvih radova o hipertekstu Buša iz 1940-ih i Teda Nelsona iz 1960-tih. Inaĉe, termin hipertekst (hypertext) je ustrojio Ted Nelson kako bi opisao tekstualnu informaciju kojoj se moţe prići na nelinearan naĉin. Slika 55. Tim Berners-Lee (Electronic mail) Elektronska pošta Elektronska pošta je jedan od najstarijih servisa na Internetu. Servis obezbeċuje slanje i prijem poruka. Ideja da za nekoliko minuta (a ĉesto manje) moţete dostaviti, tekst, sliku, zvuk, ili video snimak bilo kom ĉoveku na planeti bila je do pre nekog vremenskog roka neostvariva. Danas, pre svega zahvaljujući brzom

120 118 širenju broja korisnika Internet-a, moţe se reći da je ova ideja ostvarena baš pomoću servisa elektronske pošte. Uobiĉajeno je da elektronska adresa pojedinca sadrţi dva dela. Prvi deo koji sami odreċujete je proizvoljan. To je obiĉno, ili ime ili prezime, ili prvo slovo imena zajedno sa celim prezimenom, ili poslednja varijanta, prvo slovo prezimena zajedno sa celim imenom. Drugi deo je odreċen elektronskim imenom Intrnet provajdera (dobavljaĉa Internet usluga). Ako se neko zove Petar Perić, a dobavljaĉ Internet usluga Beotel, onda su moguće sledeće varijante njegove adrese: petar@beotel.rs petarp@beotel.rs peric@beotel.rs pericp@beotel.rs pperic@beotel.rs ppetar@beotel.rs Odnosno, korisničko_ime@ adresa_računara gde je korisniĉko ime indentifikacija korisnika na serveru, a adresa raĉunara, simboliĉka adresa raĉunara ( servera) na Internetu. Najnoviji trend u korišćenju elektronske pošte je Web Mail. Ovaj koncept obuhvata korišćenje elektronske pošte preko neke WWW prezentacije. FTP (File Transfer Protocol) FTP omogućava prenos datoteka izmeċu dva raĉunara na mreţi, odnosno da pristupite nekom kompjuteru na Internetu, da pregledate njegov sadrţaj (direktorijume) njegovog hard diska, da pronaċete program koji vam je potreban i da ga preuzmete (kopirate) na vaš hard disk i to u izvornom obliku. Danas je ovaj servis u većini sluĉajeva integrisan sa WWW-om. IRC (Internet Relay Chat) IRC je servis koji omogućuje da jedan ili više korisnika Internet-a koji su prikljuĉeni na vaš kanal istovremeno vide tekst koji vi kucate na svom kompjuteru, a vi vidite tekst koji drugi korisnik kuca na svom kompjuteru. Ovaj sistem (ĉet) je mnogo brţi od elektronske pošte, jer faktiĉki odmah nakon što otkucate svoj tekst, (komentar) dobijate odgovor od korisnika Internet-a koji sa vama "ĉetuje" vodi dijalog u pisanoj formi. "Razgovor" je nekada bio sveden samo na unos teksta preko tastature, ali danas su moguće i video konferencije, tj. prenos slike i zvuka u realnom vremenu. Za ovu mogućnost (video konferenciju), potrebno je imati video kameru prikljuĉenu na kompjuter, i instaliran poseban program za ovu namenu.

121 119 Newsgroups (Konferencije diskusione grupe) Ovaj servis, baziran na elektronskoj pošti, omogućuje javnu diskusiju o najrazliĉitijim pitanjima. U okviru ovog servisa moţete se ukljuĉiti u diskusije o razliĉitim pitanjima: od muzike, filmova, kompjutera, pa sve do najbanalnijih tema koje su nekom pale na pamet da ih pokrene. Na Internetu ima na hiljade konferencija, a jedna od dobrih pogodnosti je i ta što se moţete prikljuĉiti (prijaviti) na bilo koju od njih, i zahtevati da vam se sve poruke (diskusije) koje se vode u okviru te konferencije, dostavljaju (šalju) besplatno na vašu adresu i to svakodnevno. Pristup ovom servisu je neophodan svima onima koji se bave, ili planiraju da se bave nekim biznisom. U javne servise, koji su instalirani na znaĉajnim serverima u mreţi nalaze se još i: Anonymus ftp - skladišta datoteka do kojih se dolazi standardnim programom FTP; Gopher - pristup raznim datotekama i serverima u mreži; Archie - ovo je program koji omogućuje lociranje informacija na mreži. Koristi se za pretraživanje baza podataka sa više od anonimnih FTP servera širom sveta koji sadrže više miliona imena fajlova; Wais - program koji na osnovu zadate ključne reči, pretražuje Internet i nalazi ono što se traži. Koristi se za pretraživanje većeg broja baza podataka, odnosno kada Gopher ne može da realizuje pretraživanje; Netfind - najčešće služi za pronalaženje adresa korisnika Internet-a na osnovu imena i prezimena. Pretraživanje Internet-a Kada korisnik nabavi opremu, konfiguriše raĉunar, izabere Internet provajdera i instalira softver neophodan za "izlaz" na Internet, moţe poĉeti da krstari (surfuje) ili pretraţuje Internet. Već smo rekli da se na Internetu nalazi stotine miliona korisnika sa svojim Web prezentacijama u kojima je sadrţano mnoštvo podataka. Postavlja se pitanje polazne taĉke za rad na pretraţivanju svih tih informacija. Koliĉina informacija dostupnih korisnicima Internet-a iz dana u dan sve se više povećava, što postaje na neki naĉin i problem za korisnike mreţe. Potrebno je izdvojiti prave iz mnoštva informacija, a da se pri tom ne utroši previše vremena. Osnovni zahtevi koji se postavljaju pri pretraţivanju su: pretraživanje treba da omogući dobijanje relevantnih dokumenata na bazi upita; pretraživanje treba da bude efikasno;

122 120 pretraživanje treba da bude jednostavno za korisnike. Pomenuti zahtevi koji se postavljaju pri pretraţivanju mogu se realizovati primenom sledećih osnovnih principa: mogućnost izgradnje strategije pretrage za složene upite; primenom specijalizovanih servisa za pretraživanje; primenom WWW tehnologije (kako bi pretraživanje bilo jednostavno za korisnika i kako bi se omogućila upotreba multimedije). Specijalizovani servisi namenjeni pretraţivanju informacija, na mreţi su relativno jednostavni za upotrebu i gotovo svi su besplatni. Danas se najĉešće koriste dva tipa pretraţivanja: direktan pristup i pretraživanje putem opštih servisa (Google, Yahoo, AltaVista, Lycos, Webcrawlwer i sl.) Direktan pristup pretraţivanja se koristi kada je poznata adresa raĉunara na kome se nalaze podaci, a realizuje se unosom kompletne adrese servera u polje Address WWW ĉitaĉa. URL je skraćenica za Uniform Resource Locator. To je standardni naĉin za oznaĉavanje lokacija na kojima se nalaze spremljeni Internet dokumenti. Vaţnost URL-a ogleda se u tome što moţete da "doċete" do bilo kojeg dokumenta na bilo kojem raĉunaru koji je spojen na Internet, pod uslovom da poznajete njegov URL, odnosno adresu. URL je sliĉan elektronskoj adresi, ali sadrţi i neke dodatne informacije, kao što su naziv protokola, zatim ime domena i ime traţenog dokumenta. Analizirajmo sledeći tipiĉan URL deo po deo: Prvi deo URL-a indentifikuje koji protokol se koristi za pristup datoteci ( Shema ( pokazuje da je traţena datoteka u stvari Web stranica, jer http je skraćenica za "Hiperteext Transfer Protocol", što je standard za Web servere. Moţe se desiti da URL koristi i druge sheme kao što su: gopher:// Indentifikuje datoteku na gopher serveru. news:// Indentifikuje datoteku koja se nalazi na Usenet news group. ftp:// Indentifikuje datoteku koja će se preneti sa FTP servera. Nastavljajući analizu URL-a, ( dolazimo do dela koji oznaĉava ime domena mašine na kojoj je datoteka locirana

123 121 Poslednji deo URL-a, (edu.rs) definiše puno ime puta do odreċene datoteke, odnosno, taĉan naziv datoteke, direktorijuma (i poddirektorijuma, ako je to potrebno) na hard-disku raĉunara na kojem se nalazi traţena Web stranica datoteka. U ovom primeru radi se o Web stranici "index.html" iz ĉega se moţe zakljuĉiti da je reĉ o tekstualnoj datoteci koja je napravljena u HTML-u (Hipertext Markup Language"), a koja je locirana na direktorijumu koji se naziva "fimmanager". Slika 56. Naslovna stranica (Home Page) FPIM Na primer, ukoliko korisnik ţeli da pristupi WWW serveru na kome se nalazi prezentacija Fakulteta za poslovno industrijski menadţment, treba samo da ukuca: Pritiskom na taster Enter poĉinje proces konekcije sa datim serverom i po uspostavljanju veze, na raĉunaru klijenta se pojavljuje polazna (matiĉna) stranica (Home Page) datog servera. Kao što slika 56. pokazuje, na ekranu se ne vidi kompletan sadrţaj te html (Hypertext markup language) stranice. Pomeranjem (skrolovanjem) prozora pomoću miša, ili upotrebom strelica na tastaturi omogućeno je pomeranje i uvid u kompletan sadrţaj strane. Drugi naĉin pretraţivanja Internet-a vrši se pomoću namenskih servera za pretraţivanje, kao što su Google (Slika 57.), Yahoo (slika 58.) i Lycos, koji se ĉesto nazivaju mašine za traganje ili browser analogno softveru za pretraţivanje.

124 122 Slika 57. Home Google (Mašine servera za pretraţivanje) Slika 58. Home Page Yahoo (Mašine servera za pretraţivanje)

125 123 Postupak pretraţivanja je izuzetno jednostavan i svodi se na to, da se u polje za pretraţivanje unese kljuĉna reĉ (moţe i više reĉi), a po završetku pretraţivanja, kao rezultat se dobija spisak stranica koje zadovoljavaju upit. Iz datog spiska korisnik moţe birati stranicu za nastavak pretraţivanja. Pronalaţenje informacija na Internetu moţe da bude veoma izazovan posao. Broj Web servera i Web stranica raste tempom kojeg je teško ĉak i pribliţno proceniti. Za poĉetnike u ovom poslu, navigacija (surfovanje ili šetnja po Internetu) uz pomoć hiperteksta, moţe dovesti do brzog gubitka "orijentacije" na mreţi. Da bi se ove "neprijatnosti" izbegle, koriste se mogućnosti već pomenutih AltaVista i Yahoo mašina za pretraţivanje. Pretraţivanje "svih" tekstova koji se nalaze na Internetu prema kljuĉnim reĉima (Keyword searching) je dobar izbor kada je na umu odreċena reĉ ili fraza na primer ime neke organizacije ili proizvoda. Za ovu potrebu, najĉešće se koriste dva programa za ĉitanje Web prezentacija. Najpoznatiji su Microsoft Internet Explorer i Opera. Postoje i mnogi drugi koji uspešno ĉitaju WWW prezentacije. Da biste postavili korektan upit, za pretraţivanje, potrebno je da se poznaje odgovarajuća sintaksa pravilan ispis upita. Za postavljanje upita koriste se i logiĉki operatori. Korišćenje operatora AND, OR, i NOT na prvi pogled moţe izgledati konfuzno. Pravila su: Operator AND se koristi da bi se pretraga suzila, a tražimo istovremeno više različitih pojmova (MERCEDES AND ZASTAVA AND AUDI AND PRICES) Operator OR se koristi kada smo u potrazi za povezanim konceptima ili sinonimima. Ako smo zainteresovani za voće, upit je sledeći: FRUIT OR APPLES OR BANANAS NOT osigurava da se u listi pretraživanja, ne nađu naslovi koji to ne zaslužuju. Na primer: IBM OR APPLE NOT AMIGA, daće prikaz (spisak) u kojem su sadržani svi dokumenti koji sadrže termine IBM ili APPLE, a da se pri tome ne spominje termin AMIGA. Poslednja kombinacija za pretraživanje glasi WITHIN (unutar), koristi se kada je za pretragu bitna međusobna udaljenost traženih pojmova reči. Na primer, značenje upita tipa: SONY WITHIN/10 VIDEO je da obe reči (Sony i Video) moraju biti prisutne u tekstu, ali njihova međusobna udaljenost ne sme da bude više od 10 reči.

126 124

127 MULITEMDIJALNE KOMUNIKACIJE I INTERNET Nekada davno, krajem prošlog milenijuma, klasiĉna telefonska mreţa bila je osnova za funkcionisanje Internet-a. Danas, na poĉetku novog milenijuma, globalna mreţa - Internet, postaje infrastruktura preko koje se odvijaju novi, ali i dosadašnji servisi iz starih PTT, radio i TV sistema. UnapreĊuju se i integrišu stari, ali nastaju i novi servisi. Zahvaljujući opštoj dostupnosti Internetu širom sveta, većina servisa je u masovnoj upotrebi i ima veliku praktiĉnu vrednost. Naravno, najnovije multimedijalne komunikacione servise najpre koriste samo zaljubljenici novih tehnologija. Tek nakon sveobuhvatnog testiranja i usavršavanja, ovi servisi postaju standardni elementi opšte kulture globalnog komuniciranja. S obzirom na izuzetno brze promene u oblasti internet tehnologija - ne kaţe se bez razloga da internet godina traje samo tri meseca. Za praktiĉnu poslovnu primenu multimedijalnih komunikacija preko Internet-a neophodna je pravovremena tehnološka, organizaciona i kadrovska spremnost. Ovo poglavlje predstavlja pregled stanja i trendova u oblasti savremenih komunikacija u koje se, sigurno ne bez razloga, ulaţu milijarde dolara. Ako još ima nekih koji smatraju da Internet neće bitno uticati na poslovanje, treba ih podsetiti da i nakon pronalaska telegrafa i telefona mnogi bili uvereni da te nove naprave predstavljaju samo zanimljivu igraĉku i da se neće koristiti u poslovanju. Nadamo se da vi koji ĉitate ovu knjigu ne spadate u krug takvih ljudi.

128 126 Telekomunikaciona revolucija Pronalasci i primena razliĉitih sredstava komunikacija znanto su menjali poslovanje tokom istorije. Na primer, Kineski zid, koji se vidi i sa Meseca, nije graċen samo iz odbrambenih razloga, već predstavlja i jednu od najstarijih komunikacionih infrastruktura za siguran prenos robe i poruka. Telegraf, telefon i faks - njihov evolutivni uticaj na poslovanje, kao i sve masovnije korišćenje - predstavljaju neka od znaĉajnih obeleţja prošlog veka. Evolucija telekomunikacionih servisa pojavom Internet-a prerasla je u revoluciju krajem XX veka. Svaka revolucija unosi znatne promene u sve sfere ljudskog ţivota, a pre svega u poslovanje. Promene su velike i brze, i svako ko ih ignoriše ili potceni, neminovno ispada iz trţišne utakmice. Najbolji primer znaĉaja promena u komunikacijama jeste elektronska pošta - o ĉemu smo već govorili. Ona danas ima isti, ako ne i veći znaĉaj nego telefon ili faks. U savremenom poslovnom svetu niko vas više ne pita da li je imate, već koja vam je elektronska adresa! Elektronskom poštom mogu se slati ne samo obiĉna pisma već i pisma sa zvuĉnim i/ili video porukama. Slanje faksa preko Internet-a ne samo da je jeftinije, zbog uštede impulsa i papira, već pruţa i dodatne pogodnosti kao što je prenos dokumenata u boji. Telefoniranje preko Internet-a znatno je jefinije od klasiĉnog, sve vše ukljuĉuje prenos videa i time predstavlja reinkaranciju videotelefona, koji nije imao uspeha u XX veku. Naravno, ovaj kratki pregled ne bi bio kompletan bez isticanja ĉinjenice da se preko Internet-a danas sluša radio program, gleda televizija ili igra neka društvena igra sa saigraĉima udaljenim i nekoliko hiljada kilometara. Multimedijalna elektronska pošta Od teksta do videa Prenos multimedijalnih sadrţaja preko Internet-a u velikoj je ekspanziji. Zbog toga su sasvim realne prognoze da će saobraćaj generisan prenosom podataka uskoro biti veći od telefonskog saobraćaja. Ĉesto se govori da je Web najpopularniji servis Internet-a, ali se ipak najĉešće i najredovnije koristi elektronska pošta. Korišćenje elektronske pošte postalo je redovna, rutinska aktivnost zaposlenih, za razliku od Web servisa ĉije korišćenje ponekad moţe biti i vremenski zahtevno. Svakog meseca se razmenjuje nekoliko hiljada milijardi elektronskih poruka. Za

129 127 dostavu klasiĉne pošte na drugi kontinent potrebni su dani, odnosno nedelje, a elektronske poruke preko Internet-a stiţu gotovo trenutno, taĉnije - najĉešće posle nekoliko minuta. Elektronska pošta obiĉno se definiše kao prenos poruka elektronskim putem, a pod porukama većina podrazumeva samo tekst. To je posledica asocijacije na klasiĉnu poštu - pisma, ali i ĉinjenice da je u poĉetku preko elektronske pošte i mogao biti prenošen samo tekst. Naravno da je posle praktiĉno trideset godina elektronska pošta znatno unapreċena. Danas se u elektronskoj pošti, pored teksta, mogu nalaziti slike, snimljen glas, i video zapis. Integracija sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom uticali su da se na poĉetku novog veka elektronske poruke ne odnose samo na Internet već i na savremene telefonske usluge. Radi potpunijeg razumevanja multimedijalnh mogućnosti elektronske pošte sledi detaljniji prikaz arhitekture, standarda i mogućnosti integracije sa drugim vidovima komunikacija. Slika 59. Multimedijalni sadrţaj

130 128 Arhitektura sistema za elektronsku poštu Glavna komponenta arhitekture sistema elektronske pošte jeste server ( server, mail transfer agent) koji obezbeċuje osnovne primi i prosledi (store and forward) funkcije sistema i olakšava razliĉite administratorske funkcije (korisniĉko upravljanje, sigurnost, filtriranje, razliĉite obraĉune i statistiĉke izveštaje). Upravljanje korisniĉkim nalozima i poštanskim sanduĉićima, korisniĉka administracija (dozvole, kvote...), sistemska administracija (praćenje i podešavanje performansi, pravljenje sigurnosnih kopija) i razliĉite dodatne funkcije (filtriranje poruka, diskusione grupe); Interakcija sa klijentom korisnika, prijavljivanje korisnika na server (autentifikacija, loznike), dostava pristiglih i preuzimanje odlazećih poruka; Razmena poruka sa drugim serverima u Internet mreţi, kodiranje, dekodiranje... E-mal klijent (user agent) je komponenta arhitekture elektronske pošte zaduţena za generisanje, primanje i procesiranje poruka. Rad sa porukama kao što je ĉitanje, brisanje, slanje i prosleċivanje, kao i upravljanje lokalnim prostorom - veoma je jednostavan za krajnjeg korisnika. Slika 60. Arhitektura sistema za elektronsku poštu

131 129 Za slanje i prijem elektronske pošte nije potrebna stalna veza klijenta sa Internetom. Dovoljno je samo da poštansko sanduĉe korisnika uvek bude spremno za prijem pšte, tj. da se nalazi na raĉunaru koji je deo infrastrukture Internet-a. Standardi elektronske pošte Postoje razliĉiti standardi koji su doprineli masovnom širenju primene elektronske pošte. Najvaţniji su SMTP, MIME, POP3 i IMAP. SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) podrţava razmenu poruka izmeċu razliĉitih servera. To je Internet standard (RFC 821) koji definiše pravila za uspostavljanje konekcija i razmenu poruka izmeċu dva servera elektronske pošte preko Internet-a Inicijalno, SMTP je predvideo razmenu samo tekstualnih poruka, i to kraćih od 1000 karaktera. Praksa je pokazala da je neophodno prevazići to ograniĉenje i tako je nastao standard MIME. MIME (Multi-purpose Inernal Mail Extensions). MIME definiše naĉin na koji elektronska poruka treba da bude strukturirana da bi se omogućila razmena netekstualnih objekata. MIME omogućava da se pored teksta i drugi pojavni oblici informacija (na primer slika, zvuk, video) mogu naći u okviru poruke. Time su stvoreni preduslovi za široku primenu multimedijalnih poruka. Standardi koji definišu razmenu poruka izmeċu servera ( transportnog agenta) i klijenta ( korisniĉkog agenta) jesu POP3 i IMAP. POP3 (Post Office Protocol) definiše asinhroni pristup porukama koje se nalaze na udaljenom serveru. Na zahtev korisnika, POP3 mail klijent se povezuje na udaljeni POP3 server, predstavlja se i kopira pristigle poruke sa servera na lokalni raĉunar. Nakon prispeća na lokalni raĉunar poruke se procesiraju pomoću lokalnog klijenta. Bez obzira na veliku popularnost, POP3 ima nedostataka. Osnovni je da klijent mora prevući poruku do lokalnog raĉunara (download). IMAP (Internet Mail Access Protocol) omogućava korisniku rad sa porukama koje se nalaze na serveru. Time je prevaziċen nedostatak POP3 protokola, jer je moguće da korisnik pristupa poštanskom sanduĉetu sa više razliĉitih lokacija i/ili raĉunara (sa posla, note-book-a, od kuće, sa udaljenog Web ĉitaĉa) i da uvek vidi isti skup poruka.

132 130 Audio i video elektronska pošta Na mogućnost ukljuĉenja audio i video poruka u sistem elektronske pošte presudno je uticalo uvoċenje prethodno pomenutog MIME standarda. Ovim standardom je omogućeno definisanje strukture poruke i time ukljuĉivanje priloga (attachment) tekstualnoj poruci. Prilog moţe biti slika, audio ili video zapis, tako da poruku danas moţete ĉitati, slušati i gledati. Naravno, prilog moţe biti bilo koja raĉunarska datoteka. Ova unapreċena struktura elektronske poruke omogućila je znatno povećanje veliĉina poruka i time preuzimanje dela posla koji je u osnovu namenjen servisu za prenos datoteka, FTP-u. Bez obzira na multimedijalna unapreċenja, elektronska pošta je zadrţala svoju asinhronu prirodu. Krajnji uĉesnici ne moraju biti istovremeno aktivni na mreţi, već odgovaraju (ne samo tekstom, već slikom, audiom i videom) kada im to odgovara - znaĉi sa izvesnim vremenskim kašnjenjem. S druge strane, sinhrona multimedijalna komunikacija odvija se korišćenjem audio i video konferencija. Faks i Internet Tradicionalni faks servis Slika 61. Telefon i Faks

133 131 UvoĊenje faks servisa u javnu telefonsku mreţu osamdesetih godina XX veka predstavljalo je znaĉajno unapreċenje klasiĉne telefonije. Mogućnost slanja dokumenata u njihovom izvornom obliku, sa crteţima, potpisima i peĉatima, našla je masovnu primenu u poslovanju. Usvojeni standardi i primenjena tehnologija za slanje faksa (faksimila) nisu iziskivali bilo kakve promene u postojećoj telefonskoj mreţi. Sve što je bilo potrebno jeste nabavka i ukljuĉivanje faks ureċaja u sistem javne telefonske mreţe kao standardnog telefonskog aparata (slika 61.). Tradicionalni faks je stalno unapreċivan uvoċenjem standarda koji su popravljali kvalitet prenete slike. TakoĊe, napravljeni su multifunkcionalni ureċaji sa objedinjenim funkcijama faksa, telefona i kopir aparata. Razvijeni su i ureċaji za simultani prenos govora i dokumenata, slanje dokumenata u boji, šifrovani prenos dokumenata. Bitna poboljšanja donela je i ISDN tehnologija. Slika 62. Faks-modem Sva prethodno pomenuta unapreċenja bila su zasejana poboljšanjima koja su nastala nadgradnjom standardne modemske komunikacije poznate pod imenom faks-modem. Osnovna funkcija modema u povezivanju raĉunara preko standardne telefonske mreţe već je opisana. Dodavanje funkcija standardnog faksa ovim ureċajima dodatno je doprinelo njihovoj popularnosti i masovnom korišćenju. Pri meċusobnom komuniciranju, faks ureċaj ne razlikuje raĉunar opremljen faks-modemom od klasiĉnog faks ureċaja.

134 132 Slika 63. Dva modela - Faks-modema Većina dokumenata koja se danas šalje faksom izvorno nastaje na raĉunaru. U sluĉaju korišćenja klasiĉnog faksa, takva dokumenta moraju se prvo odštampati na štampaĉu, pa zatim odštampani papir provući kroz skener ugraċen u standardni faks. Dokumenta koja stiţu klasiĉnim faksom ĉesto je potrebno uneti u raĉunar, a to podrazumeva prekucavanje teksta i skeniranje, što dodatno usporava proces i smanjuje kvalitet. Prethodno opisani proces oĉigledno unosi bespotrebne troškove, kašnjenja i gubitke na kvalitetu. Primena faks-modema donosi znatna unapreċenja ovog procesa. Dokument se moţe kreirati bilo kojim specijalizovanim programom za obradu teksta, i naravno, mogu se ukljuĉiti potrebne slike. Prednost integracije slika u dokument dolazi do posebnog izraţaja prilikom korišćenja slika koje su već generisane na raĉunaru. Pripremljeni dokument pre slanja nije neophodno odštampati, što predstavlja znatnu uštedu tonera i papira. Još vaţnije: nema gubitaka u kvalitetu slike, koji inaĉe nastaju prilikom prolaska papirnog dokumenta kroz klasiĉni faks skener. Pomenute uštede i prednosti posebno dolaze do izraţaja ako se i na prijemnoj strani koristi faks-modem, odnosno raĉunar umesto klasiĉnog faks ureċaja. Dodatne prednosti primene raĉunara ogledaju se u mogućnostima arhiviranja i lakog pretraţivanja dokumenata, korišćenju adresara, automatskom slanju dokumenata na više adresa...

135 133 Slika 64. Faks server Kljuĉna prednost primene faks-modema jeste raĉunarski ĉitljiv oblik u svim fazama ţivotnog ciklusa dokumenta. Takva dokumenta moguće je preko raĉunarske mreţe slati drugim uĉesnicima u poslovnom procesu. Faks server predstavlja dodatno unapreċenje ovog koncepta. Jednom raĉunaru, koji je povezan faks-modemom na javnu telefonsku mreţu, dodeljuje se specijalna uloga servisiranja prijema i slanja faks dokumenata za celu organizacionu jedinicu. Faks preko Internet-a Slanje faksa preko telefonske mreţe u suštini predstavlja slanje slika dokumenata. S obzirom na razliĉite napredne mogućnosti slanja slika preko Internet-a, pre svega kao priloga u okviru elektronske pošte, tradicionalni faks sve više gubi znaĉaj. Mnogo je brţe, jednostavnije i jeftinije poslovnom partneru ponudu poslati elektronskom porukom koja u prilogu ima cenovnik, slike proizvoda, tehniĉke karakteristike, uputstva... Iz navedenog se moţe zakljuĉiti da tradicionalni faks nestaje i da ga na Internetu zamenjuju servisi koji mogu pruţiti mnogo više. MeĊutim, kada se danas govori o slanju faksa preko Internet-a, još uvek se ne misli na Internet "surogate" klasiĉnog faksa, već na mogućnost da klasiĉni faks prilikom slanja koristi delom javnu telefonsku mreţu, a delom infrastrukturu Internet-a.

136 134 Postoji nekoliko razliĉitih scenarija za slanje faksa preko Internet-a: - Slanje sa standardnog faks ureċaja koji za prenos faksa na velike udaljenosti koristi, praktiĉno besplatno, Internet. U ovom scenariju jedan skupi internacionalni telefonski poziv zamenjuje se sa dva lokalna - lokalnim pozivom za "ulaz" na Internet i lokalnim pozivom na "izlazu" iz Internet-a, odnosno lokalnim slanjem dokumenta odredišnom faksu preko javne telefonske mreţe. Ovaj koncept je praktiĉno istovetan jednom od naĉina telefoniranja preko Internet-a koji će biti naknadno objašnjen. - Primena specijalizovanih faks softvera na raĉunarima koji su povezani na Internet. Ovi softverski paketi, pored standardnih funkcija pripreme i administracije faks poruka, pruţaju korisniku mogućnost izbora - da li će se faks prenos odvijati preko standardne telefonske linije ili preko Internet-a. Ista faks poruka, bez ikakvih dodatnih intervencija krajnjeg korisnika, moţe se slati na jedan od ova dva naĉina. Ukoliko korisnik izabere slanje preko Internet-a, faks poruka se komprimuje i šalje specijalizovanom servis provajderu koji dalje bira optimalnu rutu za slanje faksa. Moguće je direktno sa Internet-a poslati poruku na standardni faks ureċaj i kada primalac nema vezu sa Internetom. Pošiljalac šalje preko Internet-a elektornsku poruku koja u prilogu ima sliku dokumenta. Elektronska adresa na koju se šalje poruka oblika je: Broj FaksaPrimaoca@ProvajderServisa.Domen. Provajder ovih usluga u lokalu šalje dokument na faks primaoca. Ovaj servis poznat je pod imenom "prolaz izmeċu elektronske pošte i faksa" (mail-togateway), a u ţargonu se naziva i udaljeno štampanje (remonte printing), jer iz ugla Internet korisnika dokument se na kraju "štampa" na odredišnom faksu. Kada se govori o slanju faksa preko Internet-a, najĉešće se podrazumeva ovaj scenario. - Sledeći naĉin, koji se ne koristi ĉesto u praksi, praktiĉno je inverzan prethodnom - sa standardnog faksa poruka se moţe poslati na adresu primaoca. U zaglavlju dokumenta koji se šalje faksom nalazi se elektronska adresa. Provajder ove usluge, koji kao posrednik prima ovaj faks. Za navedene usluge pojavili su se provajderi koji ih naplaćuju po cenama povoljnijim od cena u javnoj telefonskoj mreţi. Na "granicama" izmeċu javne telefonske mreţe i Internet-a ovi provajderi postavljaju specijalizovane hardverskosoftverske sisteme koji obezbeċuju potrebne konverzije.

137 135 Slika 65. Prenos faksa preko Internet-a Telefon i Internet Telefon Iako je telefon izum XIX veka, nećemo pogrešiti ako kaţemo da predstavlja jedno od najvaţnijih obeleţja XX veka. Nije potrebno posebno objašnjavati koliko je on izmenio naĉin poslovanja i ţivota uopšte. Poĉetak prošlog veka na polju telefonije obeleţili su elektromehaniĉke centrale i analogni transmisioni sistemi, a kraj veka digitalne telefonske centrale i transmisioni sistemi, satelitska i mobilna telefonija. Na razvoj telefonije znaĉajan uticaj imao je razvoj raĉunarske tehnologije. Današnje telefonske centrale zapravo su sloţeni raĉunarksi sistemi, a savremeni telefonski servisi samo su razliĉite raĉunarske aplikacije. S druge strane, ogroman je uticaj telefonije na razvj raĉunarske tehnologije, pre svega na mogućnost umreţavanja raĉunarskih sistema i udaljeni pristup raĉunarskim aplikacijama. Naravno, nisu sva unapreċenja telefonije bila šire prihvaćena. Na primer, sedamdesetih godina XX veka razvijena je videotelefonija, ali ovaj servis nije prihvaćen.

138 136 Integracija telefona i raĉunara Popularnost javne telefonske mreţe i razvoj raĉunarske tehnologije uticali su da poslednje dve decenije XX veka obeleţi integracija telefona i raĉunara. Pored već pomenute direktne primene raĉunarske tehnologije za podršku rada telefonske mreţe i pored znaĉaja telefonije za umreţavanje raĉunara, u preduzećima se pojavljuju i novi servisi namenjeni boljoj komunikaciji sa poslovnim partnerima, kao i internoj komunikaciji zaposlenih. Za uspešno poslovanje izuzetno je vaţna komunikacija sa poslovnim partnerima i potencijalnim kupcima. Zbog toga su mnoga preduzeća uvela posebnu organizacionu jedinicu sa zadatkom da neposredno efikasno odgovara na upite iz okruţenja, a koja je poznata pod imenom "centar za prijem i obradu poziva" (Call Center). Ovi centri su u poĉetku bili organizovani tako što su operatori privatne telefonske centrale (PBX - Private Branch Exchange) usmeravali spoljne pozive na "prave" osobe u kompaniji. Vremenom je osoblje u njima osposobljavano da samostalno daje razliĉita korisna obaveštenja. Slika 66. Call Center Širom primenom informacionih tehnologija, u telefonskim centrima za prijem i obradu poziva smanjena je potreba za skupom radnom snagom, jer se

139 137 ljudski rad zamenjuje odgovarajućom raĉunarskom aplikacijom. Korišćenjem baza podataka sa informacijama o samoj kompaniji i poslovnim partnerima, komunikacija sa "spoljnim svetom" podignuta je na znatno viši nivo. Slika 67. Integracija telefona i računara Dalji razvoj "Call" centara omogućen je intenzivnijom primenom multimedijalnih tehnologija koje omogućavaju realizaciju govornih automata sposobnih da automatski odgovaraju na spoljne telefonske pozive. Time je postignuto da ĉoveka u mnogim primenama moţe zameniti raĉunar. Praktiĉan rezultat ove integracije raĉunara i klasiĉne telefonije, (CTI - Computer Telephony Integration), jesu razliĉiti automatizovani servisi dostupni krajnjem korisniku preko telefona, kao što su na primer: nalozi za izvršavanje bankarskih upita ili transakcija, naruĉivanje proizvoda ili usluga, razliĉiti informativni serivis, lutrija, itd. Govorni portali Danas su informacije i usluge koje se mogu obaviti preko govornih automata dostupni i preko Internet-a. Internet tehnologije omogućile su znatno unapreċenje ovih servisa i korisnici Internet-a im radije pristupaju preko svojih Web ĉitaĉa nego preko telefona. MeĊutim, danas (2012.god.) postoji oko ĉetiri milijarde instaliranih telefona širom sveta, mnoge kompanije procenjuju da je i dalje veoma vaţno voditi raĉuna o kupcima i korisnicima usluga koji prvenstveno koriste telefon. Zbog toga mnoge od ovih kompanija rade na realizaciji tzv. govornih portala (Voice Portal) koji omogućavaju govornu komunikaciju sa Web serverima. Na slici 68. priakazana je arhitektura ovih sistema.

140 138 Slika 68. Pristup Web-u preko govornog portala Kompanije pruţaju informacije o sebi i nude svoje usluge preko svojih Web servera, ali istovremeno iste servise ostavljaju dostupne i svojim korisnicima koji pristupaju preko telefona. Primenjuju se tehnologije za prepoznavanje govora, pa se zahtevi korisnika zatim prosleċuju i dalje obraċuju korišćenjem prednosti arhitektura informacionih sistema zasnovanih na internet tehnologijama. Tekstualni odgovor dobijen od informacionog sistema konvertuje se u govor i saopštava korisniku posredstvom telefona. Ovim se omogućava korišćenje interaktivnih internet servisa i korisnicima klasiĉnih telefonskih sistema koji ne poseduju raĉunar za pristup Internetu. Internet telefonija U poslednje dve decenije bilo je puno pokušaja stvaranja zajedniĉke infrastrukture za integraciju prenosa glasa i podataka. Najzad se pojavila tehnologija koja obećava uspeh. Naravno, u pitanju je internet tehnologija, taĉnje IP protokol koji se pokazuje uspešnim transmisionim mehanizmom za sve vrste saobraćaja ukljuĉujući i glas koji je veoma osetljiv na kašnjenja. Internet se sve više koristi kao komunikaciona infrastruktura za mnoge servise sa javne telefonske mreţe. Potencijal Internet-a obećava da će fundamentalno uticati na tako rasprostranjen servis kao što su telefonske usluge. Ova oblast, u koju se ulaţu znatna finansijska sredstva, poznata je pod imenom internet telefonija.

141 139 Internet telefonija, u literaturi takoċe poznata kao "glas preko IP" (VoIP - Voice ove Internet Protocol), predstavlja jednu od najatraktivnijih i poslovno najznaĉajnijih primena internet tehnologija. Nagli razvoj krenuo je godine kada je saobraćaj na osnovu VoIP imao porast od 900% u odnosu na godinu. U osnovi internet telefonije jeste koncept digitalizacije govora. Govor se digitalizuje i komprimuje, pa zatim deli na pakete koji putuju preko Internet-a, poput drugih tipova podataka. Današnji multimedijalni raĉunari sa lakoćom vrše obradu glasa. Potreban hardver za internet telefoniju - zvuĉna kartica, slušalice ili zvuĉnik i mikrofon - postao je sastavni deo standardnih raĉunarskih konfiguracija. Osnovni problem sa kojim se susreću korisnici internet telefonije jeste kašnjenje govornih paketa preko mreţe. Zbog toga je kvalitet razgovora preko Internet-a još uvek lošiji nego preko javne telefonske mreţe. Razgovor preko Internet-a moţe se odvijati na razliĉite naĉine. Na slikama su prikazana dva najĉešća: Konceptualno postoji, ali verovatno manje ugodan, jeste razgovor preko personalnog raĉunara, naravno multimedijalnog (opremljenog zvuĉnom karticom, mikrofonom i zvuĉnikom i/ili slušalicama), povezanog na Internet. Slika 69. Internet telefonija preko računara i bez računara Kao drugi naĉin, na trţištu telekomunikacionih usluga pojavili su se komercijalni servisi internet telefonije. Korisnik sa standardnog telefona poziva lokalni telefonski broj, a provajder obezbeċuje vezu preko Internet-a i odgovarajući lokalni poziv na kraju veze (slika 70.).

142 140 Slika 70. Internet telefonija varijanta sa internet telefonom Moţe se reći da internet telefonija nastupa u talasima: Prvi talas krenuo je sredinom devedesetih godina XX veka i pruţao je veoma nizak kvalitet. Primenjivan je uglavnom meċu raĉunarskim entuzijastima. To je predstavljalo više masovni eksperiment struĉnjaka širom sveta nego pravu primenu.trenutno je u toku drugi talas u kome se uspostavljaju de facto standardi, poboljšava softver i sve više za internu komunikaciju glasom u preduzećima koriste korporativne raĉunarske mreţe zasnovane na internet tehnologijama. Ovi procesi se za sada odvijaju sporadiĉno, u okviru odreċenih firmi i ineresnih grupa. Za primenu i razvoj svake tehnologije vaţni su standardi. Dva najvaţija za primenu internet telefonije jesu H.323 i IEEE 802.1p: Kljuĉni standard Internacionalne telekomunikacione unije (ITU - International Telecommunication Union) koji definiše internet telefoniju (i videokonferencije) jeste H.323. Ovaj standard specificira tehniĉke zahteve za multimedijalne komunikacije preko mreţa sa komutacijom paketa. Za potpunu interoperabilnost klasiĉnih telefonskih mreţa i telefonije preko Internet-a potreban je niz specijalizovanih ureċaja, kao što su H.323 Gateway i H.323 Gatekeeper. Mnoga preduzeća danas uvode svoje, privatne sisteme internet telefonije. Glavni motivi za integraciju prenosa glasa i raĉunarskih podataka ne leţe u

143 141 uštedama u infrastrukturi (jedna umesto dve), već u kvalitativno novim servisima. Znaĉajan podsticaj ovom trendu predstavlja internacionalni standard IEEE 802.1p koji definiše prioritete u saobraćaju preko Eterneta, inaĉe najĉešće primenjivane tehnologije za realizaciju lokalnih raĉunarskih mreţa. Prenos glasa preko Internet-a trenutno je atraktivan zbog niţe cene, pre svega - za internacionalne pozive, ali njegova prava prednost ogleda se u jednoj novoj, integrisanoj i otvorenoj, infrastrukturi. Informacioni sistemi bazirani na Web-u i internet telefoniji otvaraju nove velike mogućnosti ĉiji će rezultat biti novi servisi. Na prmer, kada vas neko pozove preko ovako integrisane mreţe, automatski se u uglu raĉunarskog monitora mogu pojaviti osnovni podaci o sagovorniku. Ovakav pristup već se primenjuje u savremenim Call centrima, ali primenom VoIP širi se na celokupnu mreţu preduzeća. Telefonske kompanije sve vše ulaţu u IP mreţe ka infrastrukturi i za telefoniju, jer procenjuju da će saobraćaj na osnovu klasiĉnih telefonskih servisa biti toliko manji od saobraćaja preko IP mreţa da se ne isplati dalje razvijati klasiĉne telefonske mreţe. Smatraju da je bolje koncentrisati istraţivanja, razvoj ulaganja u infrastrukturu koja će biti dominantno potrebna, a ono što će biti procentualno zanemarljivo prilagoditi glavnom trendu (main stream) za izgradnju telekomunikacione infrastrukture. Umesto zakljuĉka o budućnosti internet telefonije sledi vrlo ĉesto parafrazirana procena iz struĉnih ĉlanaka posvećenih ovoj temi: U prošlosti je telefonska mreţa bila potrebna da biste koristili Internet, a u budućnosti će internet mreţa biti potrebna da biste telefonirali. Video telefonija Današnje aplikacije za telefoniranje preko Internet-a uglavnom podrazumevaju i mogućnost prenosa video signala, pa se moţe govoriti i o video telefoniji. Za realizaciju video telefonskih servisa mnogo je vaţniji kvalitet prenesenog zvuka nego slike. Relativno mirne, sporo promenljive, slike prenetog videa uglavnom zadovoljavaju ove potrebe. Video telefonija je kao servis klasiĉne telefonije bila ponuċena trţištu još sedamdesetih godina XX veka, ali nije bila prihvaćena. Glavni razlog bio je psihološe prirode - ljudi nisu bili spremni da na iznenadne pozive odgovaraju iz svojih domova i slikom, već samo glasom. Trenutna popularnost prenosa video signala tokom telefonske sesije preko Internet-a objašnjava se radoznalošću korisnika i ĉinjenicom da su to uglavnom planirane sesije, najĉešće sa poznatim osobama. Mnogi procenjuju da prenos video signala u standardnoj privatnoj

144 142 konverzaciji iz domova neće biti opšteprihvaćen, već će biti samo opcija koja će se povremeno koristiti. U poslovnim primenama javlja se potreba za kvalitetnijim prenosom videa i za dodatnim servisima, kao primer u sluĉaju zajedniĉkog rada na istom dokumentu. Slika 71. Video telefonija - Video konferencija Ovi oštriji zahtevi za kvalitetom video servisa i dodatnim mogućnostima zajedniĉkog rada na daljinu realizuju se primenom video koknferencija, koje će biti razmatrane u posebno odeljku. Mobilna telefonija i Internet Mobilna telefonija Sasvim je sigurno da su, u tehnološkom smislu, mobilni telefon i Internet obeleţili kraj XX veka. Mnogi analitiĉari smatrali su da će poĉetak XXI veka obeleţiti integracija internet tehnologija i tehnologija mobilne telefonije, što se već u prvoj dekadi i realizovalo.

145 143 Prva generacija analognih sistema mobilne telefonije nastala je sedamdesetih godina prošlog veka. Osamdesetih godina razvijena je druga, digitalna generacija. U Evropi je prihvaćen GSM (Global System for Mobile communications), a Severna Amerika i Japan razvili su svoje digitalne sisteme. Nekada se prave i drugaĉije podele, pa GSM operatori u opšti prikaz ne ukljuĉuju analognu mobilnu telefoniju: pod prvom generacijom podrazumevaju digitalne mobilne telefone koji rade na 900 Mhz, a pod drugom one koji rade na 1800/1900 MHz. Druga generacija se unapreċuje GPRS-om (General Packet Radio Service) i zbog toga se ĉesto naziva drugom i po generacijom. MeĊunarodna telekomunikaciona unija (ITU - International Telecommunications Union), za treću generaciju mobilne telefonije definisala je digitalni standard na svetskom nivou. Suštinsku prednost treće generacije je veća propusna moć i napredniji protokoli, koji će u mobilnim telefonskim mreţama postići nešto sliĉno, TCP/IP protokolu u raĉunarskim mreţama. Inaĉe, brzina prenosa podataka u 3G je oko 2 mega bita u sekundi. Satelitska telefonija Za razliku od mobilne telefonije ĉija se infrastruktura nalazi na površini Zemlje, satelitska telefonija koristi mreţu telekomunikacionih satelita koji kruţe oko Zemlje. Telekomunikacioni sateliti se dele prema orbiti kojom kruţe oko Zemlje na dva osnovna tipa: Slika 72. Geostacionarni sateliti Slika 73. Satelitski telkefoni

146 144 GEO (Geostationary Earth Orbit) sateliti, sateliti u geostacionarnoj orbiti kruţe oko zemlje na visini od oko km. Oni imaju istu ugaonu brzinu kao i Zemlja i zbog toga su za posmatraĉe sa zemlje statiĉni, tj. nalaze se na istoj taĉki na nebu. Kod njih je kašnjenje prenosa u jednom smeru 280 milisekundi. LEO (Low Earh Orbit) sateliti su na visini od nekoliko stotina do km. Oni se kreću brzinom koja im omogućava da savladaju silu gravitacije. Njihova je prednost što su kašnjenja u prenosu znatno manja, ali za njihovu primenu neophodna je mreţa satelita koji su rasporeċeni u orbiti oko Zemlje. Satelitski sistemi pruţaju i nove mogućnosti, kao što je GPS (Global Position System) koji na globalnom nivou moţe pratiti poziciju pokretnih objekata. Na osnovu GPS-a moţe se nadgledati trenutna pozicija robe u transportu i status prevoznih sredstava, što praktiĉno znaĉi mogućnost realizacije inteligentnih transportnih sistema. Na primer, na osnovu informacije dobijene od ovakvog servisa, Web ĉitaĉ na displeju u automobilu moţe automatski prikazivati potrebnu mapu sa lokalnim saobraćajnicama. Ovi ureċaji, (navigatori) već se nalaze u svim malo skupljim automobilima. Na trţištu se mogu kupiti i kao zasebni ureċaji za navigaciju, u svim mobilnim sredstvima, automobili, kamioni, motori, plovni objekti itd. Mobilni Internet Deo aplikacija korišćenih u fiksnom Internetu oĉigledno će biti prenesen i na mobilni Internet, tj. na Internet koji koristi strukturu mobilne telefonije. Najbolji primer su elektronska pošta i razliĉiti transakcioni serivisi, koji su dostupni na mobilnim telefonima sa WAP (Wireless Application Protocol) funkcijama. Prema predviċanjima, u godini biće 3 milijarde korisnika servisa mobilnog Internet-a. Mobilna elektronska pošta Mobilna telefonija kao osnovnu uslugu pruţa servise zasnovane na govornoj komunikaciji, ali sve veću popularnost dobija i zbog mnogih dodatnih servisa. Jedan od najboljih primera za to je tzv. sistem kratkih poruka (SMS - Short Message System) koji se zasniva na mogućnosti razmene kratkih tekstualnih poruka izmeċu mobilnih telefona. SMS je inicijalno zamišljen za prenos tekstualnih poruka, ali razvijaju se unapreċenja koja omogućavaju slanje poruka sa slikom, zvukom i videom (MMS - Multimedia Messaging System i EMS - Extended Messaging System).

147 145 Internet provajderi i operatori mobilne telefonije pruţaju mogućnost razmene poruka iz jednog sistema u drugi. SMS poruka moţe se poslati direktno na elektronsku adresu na Internetu, a moguć je i obrnut smer - sa Internet-a na mobilni telefon. Mogućnost meċusobne razmene izmeċu Internet-a i mobilne telefonije ne podrazumeva razmenu samo tekstualnih već i govornih poruka. Korisnik elektronske pošte na Internetu moţe preslušati govornu poruku koja je stigla sa mobilnog telefona, ali se i preko mobilnog telefona moţe proĉitati elektoronska poruka koja je stigla u elektronsko poštansko sanduĉe na Internetu. Kod duţih poruka na displeju mobilnog telefona moţe se proĉitati samo njihov poĉetak. Mobilni Web Najatraktivnija tema na polju mobilne telefonije i Internet-a je WAP (Wireless Application Protocol). Ovaj protokol na pravi naĉin simbolizuje integraciju ove dve tehnologije, i omogućava korišćenje servisa koji se moţe nazvati mobilni Web ( beţiĉni Web). Slika 74. Mobilni internet WAP (slika 74.) od mobilnog telefona stvara pravi internet terminalni ureċaj, jer omogućava pristup mobilnog telefona Web serverima. Na prvi pogled

148 146 ovo je koncept sliĉan govornim portalima gde je takoċe omogućen pristup Web serverima preko telefona. Postoji suštinska razlika izmeċu ove dve tehnologije pristupa Internetu preko telefona: Govornim portalima se pristupa preko telefona, obiĉnog ili mobilnog, ali govornim komandama. WAP omogućava pristup Web sadrţajima, ali preko displeja mobilnog telefona i unošenjem komandi preko tastature. Naravno, moguć je pristup i preko drugih mobilnih ureċaja, kao što su personalni organazeri, note-book i palm-top raĉunari, ali nije moguć pristup preko obiĉnog telefona. Slika 75. Pristup Web-u mobilnim telefonom Novi servisi Integracija mobilne telefonije i Internet-a pruţa mogućnost kreiranja novih servisa za iskorišćenje punog potencijala mobilnog Internet-a. Analitiĉari procenjuju da će se znatan deo elektronske trgovine odvijati preko internet servisa dostupnih na mobilnim telefonima. Zbog toga se sve više koristi sloţenica mkomerc, koja ukazuje na trgovinu preko mobilnog telefona, umesto e-komerc, pod kojom je uglavnom podrazumevano poslovanje preko raĉunara.

149 147 Procenjuje se da veliki potencijal predstavljaju i servisi vezani za mogućnost odreċivanja pozicije mobilnog korisnika (location-based applications), kao na primer odreċivanje pravca i pozicije za pronalaţenje najbliţeg taksija, bankomata, hotela ili benzinske pumpe. Iz današnje perspektive, mnogi od servisa koji se predviċaju za budućnost predstavljaju luksuz ili preterano forsiranje futurista i svih onih koji na tom polju vide šansu za ostvarivanje profita. Ali za nekoliko godina mnogima a pogotovu pripadnicima nove digitalne generacije, neće biti jasno kako se uopšte nekada moglo ţiveti bez takvih servisa. Video konferencije i Internet Za razliku privatne konverzacije koja se odvija video telefonijom, u poslovanju mnogo veći znaĉaj imaju video konferencije, gde je kvalitet prenetog videa na višem nivou. Video konferencije omogućavaju pojedincima ili grupama ljudi da, sa razliĉitih lokacija u realnom vremenu, audio i video komuniciranjem dele informacije i efikasnije donose odluke. Video konferencije su još uvek nova tehnologija. S obzirom na to, isporuĉioci opreme razvijaju proizvode sa sopstvenim algoritmima za kompresiju, posebnim mreţnim zahtevima i brzinama prenosa. Ovaj scenario dobro funkcioniše u zatvornom, korporativnom okruţenju, u kome svi raĉunari dele istu video konferencijsku mreţu, hardver i softver. Sliĉno ovome, i prvi sistemi za elektronske poruke razvijeni su za internu upotrebu,ali su kasnije postali opšti alat za razmenu poslovnih infomacija. Video konferencijska tehnologija, u sprezi sa Internetom, omogućiće povezivanje kompanija, drţavnih ustanova, akademskih institucija i privatnih domova. Vrste video konferencija Video konferencije se dele prema komunikacionoj infrastrukturi: VIDEO KONFERENCIJE PREKO ISDN-a, koje su definisane H.320 standardom MeĊunarodne telekomunikacione unije (ITU - International Telecommunication Union): ISDN video konferencije pruţaju zadovoljavajući kvalitet prenosa zvuka i videa. U prethodnom periodu, u poslovanju je uglavnom primenjivana ova vrsta video konferencija, ali one ipak nisu šire pirihvaćene zbog

150 148 potrebe da se nabavi relativno skupa oprema za te namene i ISDN veza na svim potencijalnim mestima. Video konferencije preko paketskih mreţa, koje su definisane H.323 standardom: Ovaj standard izvorno je korišćen za video konferencije u okviru lokalnih raĉunarskih mreţa, ali je stvorio preduslove i za sve širu primenu video konferencija preko Internet-a. Prednost ovog tipa video konferencija predstavlja masovno širenje potrebne infrastrukture (mreţe, hardvera i softvera) i zbog drugih primena - nezavisno od potreba za video konferencijama. Prema broju uĉesnika i vrsti saobraćaja postoje tri tipa videokonferencija Slika 76. Vrste video konferencija Video konferencije taĉka - taĉka (point to point) jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika. Obe lokacije šalju i primaju audio i video sadrţaje i razmena paketa se odvija na standardni naĉin (unicast). Video konferencije izmeċu više taĉaka (multipoint) podrazumevaju da više ljudi konkurentno koristi mulimedijalnu konferencijsku opremu na više lokacija. Ove video konferencije podrazumevaju da svaka lokacija šalje i prima audio i video sadrţaje. Pored standardne razmene paketa, koriste se i namenski protokoli (multicast) radi optimalnog generisanja saobraćaja na mreţi.

151 149 Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje (broadcast) zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika. Ovo emitovanje se najĉešće odvija preko specijalnog video servera i u suštini ne predstavlja prave konferencije jer većina uĉesnika ima samo pasivnu ulogu. Za ovaj tip emitovanja razvijeni su specijalni protokoli (broadcast) za prenos paketa preko mreţe. Dvosmerna komunikacija se ovde eventualno moţe odvijati posredno, postavljanjem pitanja i davanjem sugestija pre ili istovremeno sa odvijanjem prenosa. Naravno, za to je najpogodnija primena drugih servisa Internet-a: elektronske pošte, diskusionih grupa popunjavanja Web formulara... Integracija video konferencija i drugih internet sevisa Zajedniĉki rad na daljinu, licem u lice primenom video konferencija, moţe se unaprediti istovremenim korišćenje i nekih drugih internet servisa. Savremeni softverski paketi za video konferencije imaju unapred spremne opcije za aktiviranje razmene tekstualnih poruka i zajedniĉki rad nad istim dokumentima. Ovaj zajedniĉki rad udaljenih korisnika u okviru istog dokumenta poznat je kao koncept belih tabli i biće dodatno objašnjen u poglavlju sa primerima konkretne primene internet tehnologija u poslovanju. Pod konferencijskim sistemima podrazumeva se sinhroni, istovremeni rad. Intenzivno korišćenje multimedijalnih mogućnosti elektronske pošte, u formi audio i video priloga, predstavlja sve rasprostranjeniji vid tzv. asinhronih konferencijskih sistema. Naime, uĉesnici u takvoj komuniakciji elektronskom poštom razmenjuju audio i video komentare i ostvaruju konferencijsku vezu koja nije istovremena, sinhronizovana, već se odvija sporijom, odloţenom, dinamikom. Kao što je već napomenuto, jednosmerne video konferecije (broadcast) u suštini ne predstavljaju prave ekonferencije jer u osnovi podrazumevaju pasivno uĉešće većine korisnika. Ovde se moţe govoriti o emitovanju videa razliĉitim naprednim tehnikama (video streaming). MeĊutim, uĉesnici imaju priliku da korišćenjem nekih drugih servisa, paralelno sa odvijanjem prenosa, direktno ili indirektno utiĉu na prenos dogaċaja koji posmatraju. Najbolji je primer mogućnost postavljanja pitanja telefonom uĉesnicima dogaċaja. Time posredno, integracijom video emitovanja sa drugim servisima, jednosmerno emitovanje prerasta u dvosmernu komunikaciju.

152 150 Televizija i Internet Integracija televizora i računara Raĉunar kao radio i TV prijemnik Standardni personalni raĉunari imaju takve karakteristike koje su dovoljne za prikaz razliĉitih multimedijalnih sadrţaja. Već nekoliko godina moguć je prijem standardnih radio i TV programa korišćenjem specijalnih hardverskih dodataka koji se ugraċuju u raĉunare. U ovom sluĉaju, raĉunar sluţi samo kao prijemnik klasiĉnog radio i TV programa Slika 77. PC kao TV Televizor kao internet terminal Zahvaljujući velikoj bazi potencijalnih korisnika Internet-a, koji nemaju raĉunar a poseduju televizor, razvijeni su specijalni dodatni ureċaji koji od

153 151 televizora prikljuĉenog na kablovsku televiziju stvaraju internet terminal (slika 78.). Procenjuje se da ovakvi ureċaji imaju veliki potencijal za razvoj sistema "kupovine na daljinu". Slika 78. TV kao internet terminal Emitovanje radio i TV programa preko Internet-a Integracija televizora i raĉunara, zahvaljujući sve široj primeni Internet-a, dostigla je kvalitativno viši nivo koji se moţe nazvati integracijom televizije i Internet-a. Ova integracija uglavnom podrazumeva emitovanje radio i televizijskog programa preko Internet-a, ali pojavljuju se i komplementarne primene - "emitovanje Internet-a preko televizije". Audio i video standardi Za relativno široku primenu audio i video sadrţaja na Internetu znaĉajna je primena standarda. Postoji više razliĉitih digitalnih formata za audio i video sadrţaje na Internetu, ali MP3 i MPEG-4 zasluţuju posebnu paţnju. MP3 je audio format za kompresiju digitalnog zvuka. Postao je najpoznatiji format za kreiranje muziĉkih digitalnih zapisa i u kombinaciji sa Internetom predstavlja pravu revoluciju u distribuciji muzike. MP3 je format koji konvertuje muziku sa relativno velikim stepenom kompresije uz istovremeno male gubitke u kvalitetu. MP3 je postao toliko

154 152 popularan i uspešan format da ga obiĉni korisnici doţivljavaju kao CD na Internetu. Naravno, ne treba zanemariti ni "besplatni CD na Internetu", zbog ĉega su postojali veliki otpori muziĉke industrije ovom formatu. ProizvoĊaĉi se godinama bore protiv pirata, ali su ovaj rat u vezi sa MP3 formatom izgubili. Pored razliĉitih tehnoloških mehanizama, ekonomske i pravne regulative, piratsko trţište već godinama opstaje. U praksi se pokazuje da je najefikasnije sredstvo za borbu protiv pirata "zakon velikih brojeva". Potrebno je imati veliko trţište i niskim cenama pribliţiti se granici rentabilnosti proizvoċaĉa u piratskoj industriji. U sluĉaju malih razlika izmeċu zvaniĉnih i piratskih cena, nesumnjivo je da će krajnji kupci iskoristiti prednosti legalnog trţišta. Zbog toga u muziĉkoj industriji sada pokušavaju da iskoriste veliku popularnost MP3 formata za ostvarivanje profita - po principu "ako neprijatelja ne moţeš pobediti, pridruţi mu se". Slika 79. MP3 format Do sada su u domaćinstvima postojali uredaji sa razliĉitim ulogama (telefon, raĉunar, kasetofon, CD plejer, video rikorder). Sada postoji teţnja da se ovi ureċaji zamene novim koji mogu "pokrivati" više razliĉitih funkcija. Tipiĉan primer je mobilni telefon ĉiji najnoviji modeli, izmeċu ostalog, imaju i dodatak koji sluţi za smeštanje i preslušavanje digitalnih muziĉkih zapisa. Ovo je moguće, pre svega, zahvaljujući MP3 formatu. MPEG-4 format je u distribuciji videa isto što je MP3 u distribuciji zvuka. MPEG-4 je razvijen za korišćenje preko komunikacionih puteva sa niskim propusnim opsegom, kao što je, na primer, mobilna telefonska mreţa. MPEG-4 je ĉlan MPEG (Moving Pictures Expert Group) familije digitalnih video standarda. MPEG-1 je namenjen za video CD kvaliteta, MPEG-2 se odnosi na

155 153 digitalni video odliĉnog kvaliteta koji se primenjuje u video emitovanju (video broadcast) i na DVD plejerima, a MPEG-4 je standard koji omogućava prenos videa dobrog kvaliteta preko veza niskog propusnog opsega. Moţe se reći da MPEG-4 predstavlja "multimedijalni standard za Web i mobilne telefone". Slika 80. MPG4 - Moving Pictures Expert Group Internet radio Osim na klasiĉan naĉin, radio programi se danas mogu pratiti i preko Internet-a. Zvuk se preko specijalnih audio servera komprimuje i emituje preko mreţe. Sve je više radio stanica koje svoje programe emituju i na klasiĉan naĉin i preko Internet-a, ĉime direktno povećavaju svoju slušanost. Zanimljivo je da se pojavljuju i nove radio stanice koje program emituje samo preko Internet-a. Takve programe emituju najĉešće sami internet provajderi. Emitovanje TV programa preko Internet-a TV kompanije, svesne znaĉaja Internet-a, sve ĉešće svoje programe emituju i preko Internet-a. Ovaj koncept je poznat pod imenom Internet TV ili Web TV. Pristup TV programu je krajnjem korisniku veoma jednostavan. Izborom veze na Web-u koja "pokazuje" na ţivi prenos, aktivira se prozor u kojem se prikazuje TV slika.

156 154 Slika 81. Internet TV ili Web TV Internet TV, pored osnovne TV funkcije prikazivanja TV programa, ima i dodatne interaktivne karakteristike kao što su: interaktivna zabava, video na zahtev, kupovina od kuće, finansijske transakcije (kućno bankarstvo), interaktivne igre, digitalne multimedijalne biblioteke, elektronske verzije listova i ĉasopisa, vodiĉi za TV program i reklamne sadrţaje (yellow pages). Oĉigledno je da je za takve servise potreban redizajn klasiĉnih TV sistema. U razvoj takvih servisa ulaţe se znatan kapital. Pored direktno zainteresovane TV industrije, tu su kablovske i telefonske kompanije koje ovim veoma zahtevnim servisima nude nove mreţne tehnologije kao podršku u pogledu potrebnog saobraćaja i kvaliteta. Naravno, ne treba zanemariti ni interes internet provajdera i raĉunarske industrije, jer distribuirana arhitektura multimedijalnih servisa koji podrţavaju interaktivnu televiziju, predstavlja hijerarhijsku konfiguraciju multimedijalnih servera povezanih mreţnim ureċajima. Emitovanje Web-a preko televizije Intel, ĉuvena kompanija za proizvodnju mikroprocesora, razvio je koncept koji kombinuje nekoliko tehnologija - satelite, personalne raĉunare, televiziju i Internet - u jednu. Rezultat je novi multimedijalni servis koji su prihvatile mnoge

157 155 velike televizijske kompanije. Ovaj servis poznat je pod imenom intercast. U osnovi se realizuje sliĉno kao i ostali TV difuzni servisi. Raĉunar opremljen TV karticom prima signal koji omogućava gledanje TV programa. Istovremeno sa emitovanjem TV signala šalju se i odabrani sadrţaji Web sajtova kojii se smeštaju na disku korisnikovog raĉunara. Korisnik u jednom prozoru na svom monitoru moţe pratiti TV program i istovremeno u drugom gledati sadrţaje ovih Web sajtova. Ovaj servis bi se mogao porediti sa slanjem teleteksta u toku emitovanja TV programa. Teletekst se, sliĉno kao i Web stranice u okviru intercast-a, moţe prikazivati na ekranu na zahtev korisnika. Slika 82. TV program i Web stranica Intercast tehnologija ima veliki potencijal u marketinškim aktivnostima preduzeća, jer se razliĉiti promotivni materijali mogu emitovati sinhrono sa TV programom. Naravno, na ovim Web stranicama mogu se nalaziti hipertekstualne veze na dodatne informacije koje nisu emitovane zajedno sa TV programom. Aktiviranjem ovih veza inicira se uspostavljanje veze ka Internetu. Pristup Web sajtu preduzeća u ovom scenariju moţe se završiti i naruĉivanjem konkretnog proizvoda koji je reklamiran. Intercast difuzija predstavlja izvanredan preduslov za interaktivno praćenje TV programa.

158 156 Video na zahtev Video na zahtev (VoD - Video on Demand) predstavlja primer veoma atraktivnog, ali i veoma "zahtevnog" multimedijalnog servisa koji sve ĉešće postaje dostupan preko Internet-a. Reĉ je o vaţnom društvenom infrastrukturnom sistemu koji ima zadatak da uvede revolucionarne promene u postojeće informacione sisteme orijentisane na televiziju i video industriju. Osnovni interaktivni servisi koje video na zahtev treba da pruţi korisniku jesu: filmovi na zahtev, interaktivne video igre, interaktivne TV novine, kataloška prodaja, obrazovanje i oglašavanje. U osnovi, primenjuje se sledeća tehnologija: U domu korisnika instalitra se terminalni prikljuĉak za navedene servise. Terminalni prikljuĉak je pomoću komunikacionog sistema povezan sa lokalnim dispeĉerskim informacionim centrom. Kao komunikacioni sistemi koriste se postojeći telefonski bakarni provodnici koji omogućavaju povezivanje sa lokalnim dispeĉerskim centrom u krugu od 5,5 km od telefonske centrale (ADSL - Asymetric Digital Subscriber Line/asimetriĉna digitalna pretplatniĉka petlja) ili instalacije kablovske televizije (CATV - Cable TV). Lokalni dispeĉerski centar posredstvom brze pozadinske gradske raĉunarske mreţe povezan je sa multimedijalnim arhivskim centrom, odakle se u lokalni centar po potrebi mogu preneti odabrani multimedijalni sadrţaji. Korisnik sa sistemom komunicira sliĉno kao sa televizorom na koji je prikljuĉen video rikorder. Na primer, nakon izbora odreċenog filma ima mogućnost da koristi funkcije videa kao što su "napred", "nazad", "zamrzni". Univerzalni komunikacioni sistem Konvergencija raĉunarskih i telefonskih tehnologija i industrija, kao i širenje Internet-a, stvorili su preduslove da se razliĉiti sistemi poruka unificiraju (UMS - Unified Messaging System). Ideja je da se razliĉitim porukama ( , govorna pošta, faks, video) jednostavno i jedinstveno manipuliše preko zajedniĉkog poštanskog sanduĉeta. To znaĉi da nije neophodno traţiti faks ureċaj za prijem faksa kao ni koristiti telefon za preslušavanje govornih poruka, ili raĉunar za ĉitanje elektronske pošte. Integrisano poštansko sanduĉe omogućava da se svim porukama pristupi bilo sa raĉunara, bilo sa telefona (naravno fiksnog ili mobilnog - sa mobilnog još jednostavnije korišćenjem SMS i WAP protokola).

159 157 Slika 83. Univerzalni komunikacioni sistem Konvergencija i integracija razliĉitih komunikacionih sistema vodi ka stvaranju globalne multimedijalne infrastrukture koja treba da omogući komunikaciju izmeċu svih korisnika i izvršavanje univerzalnih aplikacija. Oĉigledno je da će se globalna multimedijalna infrastruktura zasnivati na internet tehnologijama.

160 158

161 ZAŠTITA PODATAKA NA INTERNETU Podsetimo se da je Internet javno dostupna raĉunarsko-komunikaciona infrastruktura koja omogućava razliĉite oblike komuniciranja izmeċu korisnika mreţe, odnosno interaktivan pristup skladištima multimedijalnih podataka u okviru mreţe. U oba sluĉaja osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom, što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju, primena sigurnosnih mehanizama zaštite tajnosti poslovnih podataka od krucijalnog je znaĉaja. Uovom poglavlju dat je prikaz najĉešćih rizika i problema u ovoj oblasti, kao i prikaz osnovnih sigurnosnih servisa i mehanizama na Internetu. Sigurnosni problemi Osnovna karakteristika Internet-a, i najvaţniji razlog za njegov eksponencijalni razvoj, jeste njegova otvorenost i mogućnost jednostavnog prikljuĉivanja krajnjih korisnika. Istovremeno, ova otvorenost i sve veći broj korisnika unose dodatne sigurnosne rizike i probleme u funkcionisanju Internet-a.

162 160 U medijima se vrlo ĉesto govori o neovlašćenom pristupu nekim raĉunarskim sistemima preko Internet-a, o softverskim virusima, zloupotrebi kreditnih kartica, ugroţavanju privatnosti. I laicima postaje oĉigledno da gde ima dima, tu ima i vatre, i da postoje realni problemi i rizici u korišćenju Internet-a. Napadi na raĉunarsku mreţu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta, a dele se na pasivne i aktivne. Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadrţaja. Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. Aktivni napadi daleko su opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka. Postoje razliĉiti oblici ovih napada na podatke koji se razmenjuju preko mreţe: Promena sadrţaja poruka; Ubacivanje novih poruka; Prekidanje postojećeg toka poruka. Slika 84. Normalni tok i prisluškivanje podataka Pored napada na tokove u Internetu, javljaju se i problemi u vezi sa utvrċivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. Naime, moguće je da nam se neko laţno predstavi:

163 161 Kao neko koga znamo; Kao neko koga ne znamo, a postoji Kao potpuno izmišljeni subjekt. Slika 85. Aktivni napadi na računarske mreţe Navedeni sigurnosni rizici utiĉu da se u poslednje vreme izraţavaju rezerve u vezi s primenom Internet-a u poslovanju. Mnogi pod uticajem informacija o sigurnosnim problemima postavljaju pitanje da li da Internet uopšte koriste za poslovanje. Naravno da je taj strah preteran, ali treba biti svestan mogućih rizika i problema kako bi se preduzele adekvatne zaštitne mere. Rizici postoje i prilikom slanja pisma, faksa ili obavljanja telefonskog razgovora, pa se ti servisi ipak koriste. Oĉigledno je da ne postoje apsolutno sigurni naĉini, kako u komuniciranju tako i u saobraćaju uopšte. Moţda se zbog takvih sigurnosnih rizika najveći poslovi i ugovaraju na ekskluzivnim terenima za golf?! Sigurnosni servisi Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni servisi: Tajnost podatka, koja se ostvaruje šifriranjem, odnosno upotrebom tzv. kriptografskih algoritama. Autentifikacija poruka, koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca.

164 162 Integritet poruka, servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe. Neporicanje poruka, servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadrţaj poruke. Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problemi. Kontrola pristupa, servis koji obezbeċuje kontrolisan pristup resursima Internet-a. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password), a u novije vreme primenom inteligentnih kartica i tzv. mreţnih barijera (firewall). Šifarski sigurnosni mehanizmi Oĉigledno je da postoje problemi i rizici u korišćenju Internet-a, ali i da postoje rešenja za prevazilaţenje tih problema. Primena kriptografskih tehnika najĉešći je i veoma efikasan naĉin za uvoċenje dodatnih nivoa zaštite u korišćenju Internet-a; zbog toga sledi prikaz njihovih osnovnih karakteristika kao i razliĉitih varijacija njihove primene. Šifriranje Šifriranje je transformacija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u neĉitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifriranje. U postupku šifriranja, u mehanizam šifriranja ulazi originalna poruka i specifiĉan sadrţaj koji se zove kljuĉ. Dešifriranje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć kljuĉa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke. Postoje dve osnovne vrste šifriranja: Simetriĉno - šifriranje i dešifriranje vrši se istim kljuĉem Ako ţelimo da saĉuvamo tajnost poruke, kljuĉ naravno mora biti poznat samo pošiljaocu i primaocu, zato se i zove tajni kljuĉ. Ovde se javlja problem distribucije tajnog kljuĉa udaljenom uĉesniku komuniciranja.

165 163 Slika 86. Simetrično šifriranje i dešifriranje Asimetriĉno - šifriranje i dešifriranje vrši se pomoću dva kljuĉa. Pošiljalac poruku šifrira jednim kljuĉem, a ona se dešifrira drugim. Jedan od kljuĉeva, poznat samo vlasniku, zove se tajni kljuĉ, a drugi koji je dostupan svima sa kojima vlasnik komunicira, zove se javni kljuĉ. Mada postoji matematiĉka veza izmeċu ova dva kljuĉa, u konaĉnom vremenu, sa postojećom komercijalnom raĉunarskom opremom, praktiĉno je nemoguće rekonstruisati tajni kljuĉ na osnovu razmenjenih poruka i poznatog javnog kljuĉa. Slika 87. Asimetrično šifriranje i dešifriranje Šifriranje poruka javnim i tajnim ključem Sigurnosna infrastruktura zasnovana na upotrebi javnih kljuĉeva najĉešća je tehnologija koja se primenjuje za zaštitu pri prenosu podataka, na primer u elektronskoj trgovini. Tehnika poznata kao šifriranje javnim kljuĉem u stvari se zasniva na upotrebi para kljuĉeva: tajnom - privatnom, i javnom kljuĉu vlasnika dostupnom svima. Veoma je vaţno da tajni kljuĉ zna samo vlasnik, a javni kljuĉ, kako mu samo

166 164 ime kaţe, ne predstavlja nikakvu tajnu i moţe se prenositi na razliĉite, ĉak i nebezbedne naĉine. Tehnika korišćenja javnog i privatnog kljuĉa odvija se u sledećim koracima: Svaki korisnik, kao vlasnik sistema šifriranja, na svom raĉunaru generiše par kljuĉeva - javni i tajni; tajni ĉuva samo za sebe. Korisnici razmenjuju svoje javne kljuĉeve kada ţele da meċusobno komuniciraju. Ako neko neautorizovano doċe do ovih javnih kljuĉeva, to ne predstavlja nikakvu opasnost jer oni sluţe samo za šifriranje poruka, a mogu ih proĉitati samo vlasnici pirivatnih kljuĉeva. Poruka koja se šalje odgovarajućem korisniku prvo se šifrira - zakljuĉa njegovim javnim kljuĉem. Radi provere identiteta pošiljaoca i obezbeċenja verodostojnosti poruke, ĉesto se koristi i dodatni mehanizam digitalnog potpisa, o ĉemu će biti više reĉi u sledećem odeljku. Zakljuĉanu poruku primalac dešifrira upotrebom svog tajnog kljuĉa. Otkljuĉavanjem, poruka se vraća u izvorni oblik. Ukoliko je poruka digitalno potpisana, otkljuĉavanjem se proverava identitet pošiljaoca i verodostojnost poruke. Digitalni potpis Poruka se moţe i digitalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni kljuĉ za overu - kako svog identiteta, tako i sadrţaja poruke, ĉime se spreĉava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadrţaj poruke, primalac bi uz pomoć javnog kljuĉa pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci, što znaĉi da je došlo do neautorizovane izmene poruke. Digitalni potpis povećava integritet podataka. Njime se, na primer, potvrċuje pristanak na odreċenu poslovnu transakciju. Digitalni potpis pokazuje da je dokument koji ste poslali vaš i da je nepromenjen stigao do krajnjeg odredišta. Digitalni potpis realizuje se na sledeći naĉin: Kreirate neki dokument. Na osnovu vašeg privatnog kljuĉa, softverski mehanizam zaštite generiše zapis kao digitalni potpis koji se dodaje kreiranom dokumentu. Treba istaći da taj dodatak vaţi samo za konkretni dokument. Ako bi neko izmenio samo jedno slovo

167 165 u tom dokumentu, digitalni potpis više ne bi odovarao, što znaĉi da se digitalni potpis ne moţe ukrasti i iskoristiti za laţnu overu nekog drugog dokumenta. Krajnji korisnik, koji je dobio dokument uz pomoć vašeg javnog kljuĉa, dobija potvrdu da ste ga zaista vi napisali. Digitalni vodeni ţig Digitalna dokumenta veoma je lako kopirati ili modifikovati, što pogoduje ekspanziji primene digitalnih dokumenata. MeĊutim, navedene prednosti istovremeno predstavljaju i veliku opasnost, pre svega zbog mogućeg zlonamernog menjanja sadrţaja multimedijalnih dokumenata, kao i zbog nedozvoljenog kopiranja i ugroţavanja autorskih prava. Digitalni vodeni ţigovi su elektronski ekvivalent klasiĉnog vodenog ţiga na dokumentima kao što su novĉanice, ĉime se ostvaruje zaštita od neovlašćenog kopiranja i istovremeno dokazuje vlasništvo ili autorstvo. Digitalni vodeni ţigovi predstavljaju skrivenu poruku koja se ugraċuje u sam multimedijalni dokument. Postoje dve vrste digitalnih vodenih ţigova - vidljivi i nevidljivi. Vidljivi se, kao što im i samo ime kaţe, mogu lako uoĉiti, ali teško ukloniti iz elektronskog dokumenta. Nasuprot njima, nevidljivi su sakriveni u sadrţaju i predstavljaju formu nevidljivog informacionog ţiga. Obe vrste digitalnih vodenih ţigova omogućavaju njihovim autorima da dokaţu svoje vlasništvo, i to ne samo nad originalnim dokumentom, već i na modifikovanim kopijama koje su sastavni deo nekih drugih dokumenata. Specijalni sigurnosni mehanizam Inteligentne kartice Autentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u okviru Internet-a najĉešće se dokazuje korisniĉkim imenom i lozinkom, odnosno tajnim kljuĉem, a u poslednje vreme i inteligentnim karticama (smart cards), kao savremenijim i efikasnijim mehanizmom zaštite podataka. Ideja o ugradnji elektronskih ĉipova u plastiĉne kartice uopšte nije nova; stara je koliko i kriptografija sa javnim kljuĉevima. Prvi patenti potiĉu od pre dvadesetak godina, dok je masovna proizvodnja i primena inteligentnih kartica relativno novija.

168 166 Poslednjih godina najviše korisnika inteligentnih kartica nalazi se u okviru drţavne administracije, telefonskih operatora, banaka, osiguravajućih društava, a razvoj Internet-a je otvorio i neka druga trţišta. Slika 88. Inteligentne kartice (smart cards) Na kartici se mogu nalaziti razliĉiti podaci, kao što su: naziv izdavaĉa, ime vlasnika, fotografija, rok vaţnosti. Jezgro inteligentne kartice ĉine programabilni mikroprocesor i odgovarajuće memorije tipa RAM, ROM i EPROM. Intelgentne kartice komuniciraju sa spoljnim svetom preko specijalizovanih ulazno-izlaznih ureċaja raĉunara. Inteligentne kartice znatno unapreċuju sigurnosne mehanizme. Tajni kljuĉ moţe biti zapisan na inteligentnoj kartici, i moţe biti aktiviran samo uz pomoć vlasnika kartice, kako bi se izvršio odgovarajući kriptografski algoritam. Biometrijski sigurnosni mehanizmi Sve šira primena internet tehnologija u poslovanju dovodi na ţalost i do porasta kriminala na Internetu, što zahteva stalno usavršavanje zaštitnih mehanizama. Biometrijski sigurnosni mehanizmi predstavljaju posebno atrakivnu tehnologiju zaštite u kojoj se koriste jedinstvene biološke karakteristike ljudi, kao što su otisak palca, boja glas aili izgled zenice - kako bi se identifikovao korisnik.