Polugodišnja prognoza cene PŠENICE. Period mart septembar

Transcription

1 r 20 D A N J fe 1 E br 7 ua IZ Polugodišnja prognoza cene PŠENICE Period mart septembar

2 Polugodišnja prognoza cene pšenice UVOD STRANA 2 Cilj izveštaja Pred vama su dva izveštaja o cenama pšenice i svinjskog mesa. Izveštaji imaju za cilj ne samo da pokažu kakve se cene očekuju u narednom šestomesečnom periodu, nego i da objasne razloge upravo ovakvih predviđanja. Takođe, ova dva izveštaja imaju za cilj da pokažu kako izgleda i ostalih sedam selektovanih proizvoda (kukuruz, suncokret, soja, govedina i goveđe meso, paradajz, krompir, jabuke), a koji čine sastavni deo ovog šestomesečnog izveštaja. Izveštaj o cenama objavljuje se u februaru i septembru. Ukoliko imate potrebe za specifičnim izveštajima koji nisu obuhvaćeni u selektovanih 9 proizvoda, Za sve dodatne informacije: seedev@seedev.org ili Kome je namenjen ovaj izveštaj Bankama i osiguravajućim kućama, kako bi mogle da naprave dobre procene cena u svojim tehnološkim kartama. Pokazalo se da modeli gde se uzimaju prosečne trogodišenje cene ili prošlogodišnje, nisu rele vantni i da, ili povećavaju NPL usled precenjenih cena (ako cena konstantno pada, trogodišnji prosek da Zadrugama, otkupljivačima, dobavljačima i trgovcima kako bi mogli da prave svoje poslovne planove i analize; Poljoprivrednicima kako bi mogli da donose dugoročne poslovne odluke o odabiru proizvodnje; ; Svima ostalima koji žele da se bave poljoprivredom na profesionalni način. O SEEDEV-u SEEDEV je konsultantska kompanija sa 12 godina iskustva u analizi problema i predlaganju rešenja u po ljoprivredi i ruralnom razvoju u Srbiji, zapadnom Balkanu, severnoj Africi i CIS zemljama. Istraživači i razvoja poljoprivrede u Srbiji, regionu, Evropi i svetu. privatne kompanije u Srbiji i svetu. Metodologija Korišćene su baze podataka i postojeći izveštaji: Baze podataka FAO, staske različih zemlja i EUROSTAT; Database Internaonal Trade Center, Trade Map i UN Comtrade ; OECD-FAO Agricultural Outlook ; USDA forcast; Berze Produktna berza, CBOT, MATIF, Bukureštanska, Mineapolis STIPS, TISUP, Euro cene (Reg. 1249/2008), USDA i ostale Market Informaon Sistemi pojedničanih zemalja; Razgovori sa brojnim stručnjacima i zainteresovanim pojedincima na pojedinačnim i grupnim intervjuima; Analiza prikupljenih informacija.

3 Polugodišnja prognoza cene pšenice REZIME STRANA 3 Šta utiče na cenu Koliko Kakva je situacija u narednih 6 meseci Očekivanja svetske proizvodnje / potrošnje za Svetske zalihe Domaća proizvodnja Naše cene u osnovi uvek prate trendove svetskih cena, pogotovo u poslednjih 5 godina, kada Srbija ostvaruje povećan izvoz. Veličina je pod uticajem brojnih drugih faktora pa su odstupanja značajnija. Imaju značajan uticaj na svetsku cenu, pogotovo su kod nas značajne zalihe u CIS zemljama. U dobrim godinama kada Srbija ima pšenice za izvoz, trend cena u potpunosti prati svetsku cenu i domaća proizvodnja ima mali uticaj na cenu. Ipak, prisutna je jasna korelacija između proizvodnje u jednoj i cene u narednoj godini. Već četvrtu godinu zaredom proizvodnja pšenice je na visokom nivou i premašuje potrošnju. Postojeći rod je dovoljan da garantuje stabino niske cene u prvoj polovini godine. Realna su očekivanja smanjenja proizvodnje i za rod 2017/2018. usled smanjenog interesa za gajenje sa ovakvim cenama. CIS zemlje su imale jako dobru proizvodnju koja će se teško ponoviti. Zalihe su na istorijskom maksimumu i rastu već petu godinu uzastopno. Posle nekoliko proizvodno izuzetnih godina,očekivanja za 2016/2017. su izuzetno loša, pre svega usled izuzetno loših vremenskih uslova u vreme setve, teške i duge zime i manje zasejanih hektara. Uz prosečnu vremensku godinu realno je očekivati prosečne prinose koji će biti oko 4 tone, što obećava ukupnu proizvodnju na nivou domaće potrošnje i nekih dvadesetak posto za izvoz. Ovakva situacija omogućava stabilno tržište i (uz predviđanje cene) proizvodnju na nivou cene koštanja i značajno smanjenje prelaznih zaliha i izvoza. Izvoz Srbija uvek može da izvozi pšenicu jer se viškovi pre svega plasiraju na CEFTA tržište, a zatim i na udaljenija tržišta trgovinom preko Dunava. Cena se prilagođava izvoznim mogućnostima. Usled očekivano male proizvodnje, izvoz će biti manji, što će uticati na domaću cenu. Pošto Srbija najveće količine pšenice izvozi prevenstveno u prva tri meseca posle žetve, moguć scenario je da se svi viškovi izvezu u prvih nekoliko meseci posle žetve i tada stvori značajna tražnja koja će uticati na domaću cenu. Uvoz Uvoz može da utiče na snižavanje cene, naročito u godinama kada je domaća proizvodnja podbacila a svetska dobra, kakva se očekuje u ovoj godini. Srbija ima carinu na uvoz pšenice koja sprečava uvoz. Privremeno ukidanje carine na uvoz pšenice bi u moglo da smiri evenualne tržišne varijacije, ali su izuzetno mala očekivanja da će Ministarstvo da donese takve mere. Domaća i svetska politika Srbija ima istoriju (i stariju i noviju) da uvodi zabranu izvoza pšenice uz izgovor omogućavanja prehrambene sigurnosti. Usled specifične situacije da Srbija može da ima ove godine, nije isključeno da se uvede zabrana izvoza koja bi bitno uticala na domaću cenu. Netržišni uticaji Uticaji dogovaranja i lobiranja. Izvoznici će biti svesni da kasnija kupovina pšenice i njen izvoz neće dovesti do dodatnog profita i da će ključno za njihov profit biti da se otkupe što veće količine pšenice u žetvi i to po što nižim cenama. Samim tim, zbog velikog interesa izvoznika biće i puno netržišnih mera, jer u ovakvoj godini koja ima veliku nepoznanicu vezanu za domaću proizvodnju (vidi stranu 10) ovi uticaji se pojačavaju i signali se sa većom pažnjom osluškuju. Očekivana prosečna cena pšenice za period mart septembar je 20 din/kg. U periodu do žetve očekuje se stabilna cena do mogućeg blagog povećanja (do maksimalnih 20 din/kg). U žetvi se očekuje pad na oko din/kg i zatim početak rasta u periodu avgust septembar, brzo dostižući cenu od oko 22 din/kg.

4 Polugodišnja prognoza cene pšenice REZIME STRANA 4 Najveći rizici da će se ovo poremetiti Rizik da će se očekivana cena promeniti Verovatnoća Posledice i očekivana promena cene Izuzetno loša godina Uvođenje zabrane izvoza Ukidanje carine na uvoz pšenice Realna, s obzirom na loš početak proizvodne godine Mala do srednja u zavisnosti koliko će loša godina da bude i koliko su ministar/vlada spremni da vrše neekonomske transfere profita od različitih učesnika u tržišnom lancu. Izuzetno mala za ukidanje carine. Mala do srednja za uvođenje uvoznih kontigenta. Cena će početi da raste i biće prvo malo veća, pa usled špekulacija značajno veća od svetske. Ukoliko je niska cena, tada uz intenzivni medijski i lobistički pritisak postoje realne šanse da Ministar uvede zabranu izvoza da bi se domaće cene spustile. One će tada samo da se vrate na očekivani nivo. Znači, samo će postojati jedan period intenzivnog rasta i intenzivnog pada. U zavisnosti od toga kada će se uvesti zabrana (pre nego se izvezu količine koje bi ugrozile domaće bilanse ili posle). Izvezle bi se značajne količine posle žetve, bilansi bi se ugrozili, cena bi porasla a posle ukidanja carine bi se spustila na nivo svetskih cena. Procena za banke za 6 meseci Ukoliko uzimaju prosečnu trogodišnju cenu: 174 evra/tona Prosečnu trogodišnju ponderisanu cenu: 182 evra/tona Ukoliko uzimaju prosečnu prošlogodišnju cenu: 141 evra/tona Prosečnu ponderisanu prošlogodišnju cenu: 146 evra/tona Ukoliko analizraju i koriste SEEDEV procene za prvu polovinu 2017: 164 evra/tona

5 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 5 Dugoročni tržišni pravci Uprošćeno posmatrajući, postoje dva perioda cena pšenice. Period uzburkanog tržišta koji nastaje kao p o sle dica dva osnovna pokretača: (1) dugoročnog smanjenog interesa za gajenjem pšenice usled niske pro fi ta bilnosti, (2) jedne ili nekoliko vezanih loših godina za proizvodnju. Ovo je uvek praćeno berzanskim mešetarenjem, pa su pikovi cena još izraženiji nego što bi ekonomski trebalo da budu. Ovako uzburkano tržište se vraća u nor ma lu (snižavanja cena) kao posledica: povećaja proizvodnje usled poticaja povećane proifitabilnosti zbog visoke cene i smanjenja potrošnje isto kao posledica visoke cene. Ciklusi su dugi iako postoje mišjenja da će se ubrzavati usled globalizacije tržišta i povećanog broja informacija o tržištima. Cena pšenice trgovana od strane CME group na CBOT (Chicago Board of Trade) USD/tonne Cena pšenice na Produktnoj berzi I u okviru globalnog trenda stabilizacije tržišta postoje pikovi koji nisu nikada toliko izraženi niti dugi i najčešće su posledica proizvodno lošijih godina, logističkih i netržišnih problema, ne tržišnih akcija i sl.

6 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 6 Uticaj svetskih cena Upoređujući cene pšenice sa ostalim tržištima vidi se da je ona u Srbiji, po pravilu i u najvećem periodu, među najnižim. U priodu (stabilnom tržištu) niža je samo u Mineapolisu. Iako malo tržište, zaštićeno sa visokim carinama, cena pšenice u Srbiji u potpunosti prati trendove cena u svetu a i njena veličina je gotovo u potpunoj korelaciji sa cenama na svetskim berzama. Najveća korelacija se ispo ljava sa Budimpeštanskom SPOT berzom, a najmanja sa Pariskom, prvenstveno usled trgovine pšenicom ra zličitog kvaliteta. Razlike su značajno veće ukoliko je tržište uzburkano, dok su manje u vreme stabilnosti tržišta. Međutim, i u uzburkanom i stabilnom tržištu domaća cena pokazuje najveće nivoe promena pikove. Ovo se na ravno ispoljava u vreme uzburkanog tržišta. Tada zatvorenost i veličina tržišta ima veliku ulogu i stvara se vreme izu zetno pogodno za mešetarenje. Ipak, najveće razlike u odnosu na svetske cene se dešavaju kada se donose mere politike kojim se direktno utiče na tržište, kao što je zabrana izvoza. Cene na različitim berzama Jan 2017 Razlika u odnosu na Produktnu berzu

7 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 7 Uticaj svetskih cena Prosečan međugodišnji rast ( ) Domaća cena ima veće oscilacije u odnosu na druge berze u vreme porasta cena. Prosečan međugodišnji rast ( ) Domaća cena ima veće oscilacije u odnosu na druge berze u stabilizacije cena, naročito u periodu jan jun.

8 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 8 Odnos sa drugim kulturama Postoji korelacija između trenda cene i veličine cene pšenice i drugih kultura (kukuruz, soja, suncokret). Ta ko đe je dokazana korelacija između cene poljoprivrednih roba i ostalih berzanskih proizvoda, naročito nafte. Ona je izražena na svetskom tržištu a još više na domaćem, usled vrlo izražene dominacije dve kulture u setvi (tzv. balkansko dvopolje kukuruza i pšenice). Njena manifestacija se ogleda u odluci proizvođača da pove ćaju/smanje površine pod jednom na račun druge proizvodnje, što utiče na manje zasejanih površina i manju pro izvodnju, pa u krajnjoj meri i na cenu. Ipak, ovaj uticaj nije veliki jer dolazi do sve veće diverzifikacije proizvodnje (povećane površine pod sojom, komercijalnim povrćem i voćem, uljanom repicom i sl.). Takođe, odluka o setvi pšenice ne zavisi isključivo od oče kivane profitabilnosti, pošto je ona u Srbiji gotovo jedina ozima kultura, pa je važna za plodored.

9 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 9 Varijacije unutar godine U godinama sa uzburkanim tržištima u potpunosti dolazi do izražaja pravilo da cene konstantno rastu posle žetve (uz pravilo da je januar mrtav mesec sa padom cena) do meseca aprila. Tada počinje pad uzrokovan saznanjem o novoj žetvi ili plasiranjem signala (tržišnih i netržišnih) sa ciljem da se tržište spremi za što nižu otkupnu cenu u žetvi. U ovakvim godinama u prvom delu godine jan jun su vrlo izraženi pikovi visokih cena. U godinama sa stabilnim tržištem postoji pravilo konstantnog povećanja cene posle žetve, ali ono nije toliko izraženo, značajno su manje varijacije ali su lokalni uticaji (izvoznik ugovorio značajnu količinu, nemogućnost izvoza zbog slabe prohodnosti reka i sl.) veći, pa imamo variranja na nedeljnom nivou. Prosek Nivo varijacije je značajno veći u periodu januar jun nego u prvih pet meseci posle žetve. Postoji jasna dugoročna mesečna korelacija Minimalni nivo cena ima vrlo malu međumesečnu varijaciju, iako se minimalne mesečne cene dešavaju u raznim godinama 2009, 2016, Prosek (tržišni poremećaji) Prosek (stabilizacija cena)

10 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 10 Uticaj proizvodnje Uticaj svetske proizvodnje na cenu pšenice u svetu i kod nas je najveći od svih faktora. Ipak i on nije li ne a ran, niti u potpunosti korelisan nego je potrebno posmatrati regionalnu specifičnost, stanje zaliha i duži vre men ski period. Takođe treba imati na umu da je potreban stalni rast da bi se obezbedila prehrambena sigurnost i stabilno niske cene pošto potrošnja konstantno raste. Rast u odnosu na prethodnu godinu Scenario kada Srbija ima proizvodno dobru godinu, a svet lošu dovodi do toga da je domaća cena slična svetskoj, ali Srbija izvozi više. Scenario kada Srbija ima proizvodno lošu godinu, a svet dobru (vrlo moguća situacija u proizvodnoj 2016/2017.), domaća cena opet prati svetsku uz smanjeni izvoz. Proizvodnja u jednoj godini najviše se odslikava na cenu u narednoj godini. Da bi došlo do velike cenovne krize potrebno je da postoje najmanje dve proizvodno loše godine i da zalihe budu na niskom nivou. Proizvodnja u svetu je stabilna, jer nema velikih padova ali ni značajnog rasta (osim 2013) što utiče na stabilnost cene na nešto višem nivou. U vreme stabilnog tržišta zalihe su u konstantnom porastu. I prvi indikatori cenovnih kriza se vide na smanjenju zaliha.

11 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 11 Uticaj trgovine pšenicom Srbija ima carinu na uvoz pšenice, iako su izuzetno retki tržišni uslovi da se taj uvoz može ostvariti (da je svetska cena za transportne troškove, da postoji uvoznik, logistika...). Izvoz je diverzifikovan na tri osnovna tržišta pri čemu je luka Konstanca, iako najveći, kupac u poslednjoj nuždi. Ne postoji korelacija između cene i izvoza na način da veći izvoz utiče na domaću cenu, pošto je ona definisana prvenstveno izvoznom cenom. Postojanje značajne konkurencije na nivou izvoznika omogućava da su marže male izuzimajući pojedine periode (u vremenu uzburkanog tržišta) kada dolazi do dodatne zarade. Povećana domaća proizvodnja malo utiče na promenu cene, već prvenstveno na povećan izvoz. Pšenica Cena pšenice na Produktnoj berzi, izvozna cena pšenice i izvoz pšenice po mesecima Uvođenje zabrane izvoza koja za posledicu ima veliki pad domaće cene (viši i brži nego svetski), velike izvozne marže po ukidanju zabrane. Zabrana izvoza ima veliki uticaj na cenu. Srbija izvozi pšenicu konstantno i ne postoji mesec bez izvoza. Prosečno je to 8.8 miliona USD po mesecu a rekord je 54 miliona.

12 Polugodišnja prognoza cene pšenice UTICAJI STRANA 12 Netržišni uticaji Ukupna vrednost proizvodnje pšenice iznosi od 300 do 500 miliona evra, što stvara dovoljno interesa da se ulaže u netržišne uticaje koristeći razna sredstva medije, profesore, lobiste... Dogovaranje i mešetarenje: Nije retka pojava da se pokuša uticaj na cene na način da se dogovori otkupna cene među glavnim otkupljivačima, naročito u toku žetve. Takođe, često se, kada ima malo prometa na produktnoj berzi, realizuju male količine pod neekonomskim cenama (većim ili manjim) da bi se postavila referentna cena. Za ovo mešetarenje je potreban dogovor između kupca i prodavca. Slanje pogrešnih informacija: Kolika je površina zasejana pod pšenicom, kako je pšenica prezimila, kako se razvija, koliki se prinosi očekuju i druge informacije u određenoj meri utiču na očekivanja, pa samim tim i cene. Zato interesne grupe šalju informacije usmerene ka ostvarivanje svog interesa (na primer: prodavci semena kukuruza da pšenica treba da se preseje, jer nije dobro prezimela, kupci pšenice imaju interes da pokažu da je proizvodnja viša nego što jeste, prodavci semena pšenice da setva ide jako loše ili da nije preterano bitno sejati u optimalnim rokovima i sl.). Lobiranje: Dobijanjem određenih privilegija od strane državnih organa može se značajno uticati na cenu i vršiti preraspodela dohotka od jednih učesnika u tržišnom lancu ka drugim. Često se ulažu značajna novčana sredstva u medijsku pripremu za lobiranje, kao i politički pritisci. Klasičan primer jeste zabrana izvoza, lobiranje za nečinjenje povodom uvođenja kvalitetnih klasa i sl. U ovakvoj godini koja ima veliku nepoznanicu vezanu za domaću proizvodnju (vidi stranu 10) ovi uticaji se pojačavaju i signali se sa većom pažnjom osluškuju.

13 Polugodišnja prognoza cene pšenice OČEKIVANJA STRANA 13 Domaća proizvodnja 2016/2017. Posle nekoliko proizvodno izuzetnih godina, očekivanja za 2016/2017. su izuzetno loša, jer je bio kratki period povoljnog vremena u optimalnim rokovima setve. Kasnije je nastupilo hladno i vlažno vreme koje je onemogućavalo setvu. Početkom decembra je bilo moguće ući i njive i obaviti setvu, što je i bila odluka mnogih proizvođača. Koliko hektara pšenice je tada zaista zasejano nije poznato. Zatim dolazi jedna od najhladnijih zima sa izuzeto niskim temperaturama koje dugo traju. Pšenica je iznikla, ali je stala sa rastom u fazi jednog ili dva lista, što nije fenofaza kada je ona najotpornija na niske temperature. Znači, u godinu se ulazi sa nepoznanicom koliko hektara je zaista zasejano; a zna se da su velike površine posejane daleko van optimalnih rokova i to u vreme kada uslovi za setvu baš i nisu bili najbolji pa samim tim i je pšenica ušla nespremna u izuzetno dugu i hladnu zimu. Usled svega toga, realna su očekivanja da će proizvodnja biti izuzetno niska, kako usled malog broja hektara tako i usled niskih prinosa. Mogućnost da se popravi situacija postoji. Zato bi trebalo da: Budu izuzetno povoljni vremenski uslovi sa visokim temperaturama u februaru i martu koji će omogućiti dobro bokorenje i sa tempraturom oko 15 stepeni u periodu vlatanja; Bude dovoljno padavina kada je najpotrebnije; Poljoprivrednici posvete punu negu usevima. Ako se i sve to ispuni, opet će biti teško očekivati da se postignu prosečni prinosi, a vrlo teško prinosi iz prethodne godine. Naročito je teško očekivati proizvodnju koja će biti Zaključak: Uz prosečnu vremensku godinu realno je očekivati prinose koji će biti oko 4 tone (s jedne strane je jako loš početak godine, ali s druge proizvođači su unapredili proizvodnju, prinosnije sorte i tehnologija gajenja je prisutna u praksi, proizvođači će se truditi da je oporave kroz unapređenu agrotehniku) i da je zasejano manje pšenice nego prethodnih godina što obećava ukupnu proizvodnju na nivou domaće potrošnje i nekih dvadesetak posto za izvoz. Ovakva situacija omogućava stabilno tržište i (uz predviđanje cene) proizvodnju na nivou cene koštanja i značajno smanjenje prelaznih zaliha i izvoza. Najlošiji scenario podrazumeva da vremenski uslovi nastave da ne idu u prilog proizvodnje pšenice i prinose ispod 4 tone i proizvodnju malo iznad potrošnje. Posledice ovoga će biti uticaj da će domaća cena biti viša nego svetska, jer neće moći da se izvozi (usled ekonomskih razloga i realne verovatnoće zabrane izvoza), što će stvoriti uslove za višu domaću cenu i značajne varijacije. Proizvodnja pšenice u Srbiji

14 Polugodišnja prognoza cene pšenice OČEKIVANJA STRANA 14 Svetski bilansi 2016/2017. Praćenjem i procenom svetskih bilansa se bave američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA), Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) koristeći razrađene (i stalno korigovane) metodologije koje koriste različite baze podataka, satelitske slike, mrežu ključnih informera, i druge alatke koje im koriste da što preciznije predvide svetsku proizvodnju, potrošnju i zalihe za najvažnije proizvode. U svakom momentu u nekom delu sveta se žanje pšenica, zato ovaj posao nije lak i mora se obavljati kontinuirano. Za 2016/2017. obe organizacije predviđaju porast proizvodnje i trgovine, ali i potrošnje. Na kraju predviđaju i da će kranje zalihe biti uvećane. Ovakva prognoza ne nudi puno prostora za neke nepredviđene tržišne potrese, već realnije nastavak stagnacije i blago snižavanje svetske cene. USDA (U milionima tona) FAO (U milionima tona) 2015/16 procena 2016/17 projekcija Promena u odnosu na 2015/ /16 procena 2016/17 projekcija Promena u odnosu na 2015/16 Početne zalihe Proizvodnja Ukupna ponuda Ukupna potrošnja Trgovina Završne zalihe Dugoročni trendovi USDA prognoza za SAD SAD je peti najveći proizvođač pšenice posle Kine, EU, Indije i Rusije. Pšenica je treći usev po površinama u SAD i oko polovine proizvodnje se izvozi. Cene pšenice se posle pada 2012/ /17. brže oporavljaju od cena kukuruza, a kao glavni uzroci za povećanje navode se povećanje izvoza i rast domaće potrošnje. Ponuda pšenice će imati blago uzlazni trend u prognoziranom periodu ( ), u ukupnoj potrošnji najveći udeo će imati potrošnja za ljudsku upotrebu koja će imati trend rasta. Izvozu se prognozira stabilan rast od sezone dok će se završne zalihe smanivati od sezone Prognozirane cene za SAD za sezonu je 161 $/t, a za $/t OECD FAO Outlook Svetsko tržište žitarica poslednjih godina karakterišu rekordno visoke zalihe, što je dovelo do pada potražnje i pada cena. Cenama pšenice se prognozira rast u nominalnim cenama, ali nedovoljno da drži korak sa inflacijom što će opet dovesti do pada u realnim cenama. Proizvodnji se prognozira rast u posmatranom periodu od 10% (71Mt), vođen rastom proizvodnje u Indiji (10Mt), Kini (7,9), Argentini (5,6), Ukrajini (5). Potrošnji se projektuje rast od 11% od čega najveći deo ide za ljudsku upotrebu (69%), rast se očekuje i potrošnji u industriji stočne hrane. Trgovina žitaricama će imati veću stopu rasta nego proizvodnja, rast izvoza će biti najveći kod pšenice, pa se tako predviđa da će se do trgovati sa 22% proizvodnje. Projektovane cene pšenice za svet za su 212 USD/t.

15 Polugodišnja prognoza cene pšenice OČEKIVANJA STRANA 15 EU Agricultural outlook EU proizvodnja će nastaviti rast do kraja analiziranog perioda, glavni drajveri za rast kod pšenice su visoki zahtevi industrije stočne hrane i povoljni trendovi u izvozu. Površine pod pšenicom su u porastu, prinosi su dobri, do kraja perioda očekuje se da proizvodnja dostigne 145 miliona t. Blagi porast od 5% potražnje u EU biće vođen porastom u industriji stočne hrane čije će potrebe rasti sa rastom proizvodnje mesa i mleka. Jedan od važnih drajvera će biti i dobri izgledi za rast izvoza, očekuje se porast od 7% u posmatranom periodu, što će biti jedan od uzroka za rast proizvodnje kukuruza i pšenice na štetu drugih žitarica. Očekivanja su da će cene da ostanu iznad višegodišnjeg proseka i to u prvoj polovini analiziranog perioda će biti više, dok će u drugoj polovini pad cena doći kao posledica nižih cena energije i ostalih inputa. Cene pšenice će sve vreme ostati iznad cena ostalih žitarica zahvaljujući rastućoj potražnji u izvozu. Prognozirane cene pšenice u godini: EU 170 evra/t, svet 198 evra/t, 2018: EU 164 evra/t, svet 192 evra/t. Pšenica u svetu Cena pšenice u svetu* * Razvijene i zemlje u razvoju

16 Polugodišnja prognoza cene pšenice OČEKIVANJA STRANA 16 Fjučersi Fjučersi su ugovori između dve strane koji se odnose na kupovinu ili prodaju neke aktive u određeno vreme po određenoj ceni. Glavni razlog zašto kompanije koriste fjučerse jeste da bi ograničili njihovo izlaganje riziku usled bilo kakvih fluktuacija cena. Fjučersom za pšenicu se najčešće trguje na CME Group Chicago Board of Trade (CBOT) i to u lotovima od 5,000 bušela (oko 136 tona).ugovorni meseci su mart, maj, jul, septembar i decembar. Isto tako se trguje na LIFE berzi u Parizu, ali u manjem obimu. Budimpeštanska berza, iako ima opciju za prodaju u fjučersa, ima realizovane trgovine isuviše male da bi i bile uzete u obzir. Fjučersi su izuzetno dobar indikator cene, ali je potrebno poznavati njihovo tipizirano poslovanje i standardizovano poslovanje, kao i razne mogućnosti za hedžing strategije. Product EU Grain / Milling Wheat Stock Excahnge MATIF, Paris Broker Barchart Contracts ALL FUTURES CONTRACTS for Fri, Feb 3rd, 2017 Measurment Euro/tonne Month Last Change High Low Previous Volume Mar s ,018 May s ,080 Sep s unch ,216 Dec s ,455 Mar s unch May s unch Sep s unch Dec s unch Mar s unch May s Sep s unch Dec s unch Product Chicago Soft Red Winter Wheat Stock Excahnge CBOT Broker CME group Contracts ALL FUTURES CONTRACTS for Fri, Feb 3rd, 2017 Measure Cents/bushel Month Last Change High Low Previous Volume Mar '4-5'0 435'6 429'2 434'4 55,589 May '6-5'2 448'0 441'4 447'0 24,450 Jul '0-5'6 461'0 454'2 460'6 17,104 Sep '2-6'0 474'6 469'2 475'2 1,620 Dec '2-6'2 492'0 486'2 492'4 3,183 Mar '0-3'0 502'6 498'4 504'0 193 May '2-3'6 507'2 507'0 511'0 16 Jul '2-4'6 509'2 507'2 512'0 39 Sep '2-3'6 518'2 518'2 522'0 4 Dec '0 0 Mar '2 0 May '0 0 Jul ' '0 545'0 545'0 1 Fjučersi za US tržište pokazuju očekivanja za značajnije povećanje cene nego fjučers za trgovinom evropskom pšenicom.

17 Polugodišnja prognoza cene pšenice OČEKIVANJA STRANA 17 U periodima sa stabilnim cenama fjučersi po pravilu precenjuju cenu. Naročiti julski fjučers za trgovinu CBOT pošto on ipak najviše u sebi nosi rizika vremeskih useva. Fjučers jeste jako dobro merilo buduće cene, naročito svetskih berzanskih cena ali ga uvek treba uzeti s pažnjom, naročito na udaljenim tržištima, kao što je naše. Dodatni problem je da je trgovina na CBOT podrazumeva pšenicu koja se prodaje sa sadržajem proteina dok je kod nas referentna cena na Produktnoj berzi na osnovu fizičkih osobina pšenice. Upredna cena CME group fjučersa sa stvarnim cenama u mesecima zatvaranja Trgovinski tokovi i očekivanja Očekivane promene izvoznika pšenice od baznog perioda (avg) do 2023 (USDA pronoza) Russia EuropeanUnion28 123% 73% Ukraine 88% OtherformerUSSR 34% Canada Argentina 8% 17% Australia UnitedStates 9% 5% Milliona MT

18 Polugodišnja prognoza cene pšenice OČEKIVANJA STRANA 18 Izvoz pšenice iz CIS zemalja Proizvodnja i trgovina pšenicom u Rumuniji Pitanje je da li je realističan scenario da Srbija prestane da izvozi pšenicu Dunavom iz razloga što bi veliki proizvođači i izvoznici iz CIS zemalja (Rusija, Ukrajna i Kazakhstan) zajedno sa Rumunijom, u potpunosti popunili kapacitete u Konstanci i time zatvorili prostor za našu pšenicu, što bi dovelo do značajnijih promena cena, koje bi pale i ispod cene koštanja? I pored značajanog trenutnog rasta i očekivanog rasta šanse da se tako nešto desi jesu male, jer srpski proizvođači jesu konkurentniji od kolega iz CIS. Mnogo je realističnije da Srbija izgubi tržište zbog nerazdvajanja pšenice po kvalitetu.

19 Polugodišnja prognoza cene pšenice OČEKIVANJA STRANA 19 Netržišni uticaji Koliko je relno da se ove godine uvede zabrana izvoza koja u najvećoj meri utiče na cenu? Ukoliko se... nastave loši vremenski uslovi za gajenje pšenice, pa imamo mali rod; izvoznici požure da izvezu većinu viškova posle žetve (što je realno jer se izbegavaju troškovi skladištenja, ispunjavaju ugovori... pa se tada dešava skoro polovina izvoza); Ministartvo ne ukine carinu na uvoz pšenice (što se do sada nikada nije u desilo, pa verovatno neće ni sada);...cena će početi da raste i biće prvo malo veća, pa usled špekulacija značajno veća od svetske. Tada uz intenzivni medijski i lobistički pritisak postoje realne šanse da Ministar uvede zabranu izvoza da bi se domaće cene spustile. One će tada samo da se vrate na očekivani nivo. Znači, samo će postojati jedan period intenzivnog rasta i intenzivnog pada. Kolika je verovatnoća da se ukine carina na uvoz pšenice, ukoliko su bilansi ugroženi? Izuzetno mala da se ukine na određeno vreme uz omogućavanje slobodnog uvoza. Opet mala ali sa većim šansama je da se uvede uvozni kontigent za određenu količinu. To odgovara izvoznicima, potencijalnim uvoznicima i domaćim otkupljivačima, koji imaju dovoljno jak lobi da osiguraju ovakvu odluku.

20 Polugodišnja prognoza cene najvažnijih poljoprivrednih kultura u Srbiji Beograd, februar godine Polugodišnja prognoza cene pšenice Period mart septembar Zabranjeno neovlašćeno kopiranje, distribucija i postavljanje na internet sajtovima!