STAVOVI SRBA NA KOSOVU O BEZBEDNOSTI NAKON POTPISIVANJA BRISELSKOG SPORAZUMA

Transcription

1 STAVOVI SRBA NA KOSOVU O BEZBEDNOSTI NAKON POTPISIVANJA BRISELSKOG SPORAZUMA HUMANI CENTAR MITROVICA- HCM Severna Mitrovica, januar maj

2 Projekat STAVOVI SRBA NA KOSOVU O BEZBEDNOSTI NAKON POTPISIVANJA BRISELSKOG SPORAZUMA realizovala je nevladina organizacija Humani centar Mitrovica, u saradnji sa TV Most. TV Mrežom i Radiom Kontakt plus. Rukovodilac projekta: - Mr Veroljub Petronić autor istraživanja Saradnici na projektu: - Darko Stanković menadžer projekta - Ljubica Janković konsultant za obradu podataka i analize - Nikola Stoisavljević konsultant za obuku i rad anketara na terenu i unos podataka. Objavljuje: NVO HUMANI CENTAR MITROVICA E mail adresa: humanicentarmitrovica@yahoo.com Veb stranica: Copyright Maj 2016, HUMANI CENTAR MITROVICA HCM MITROVICA Sva prava su zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja izdavača. Projekat STAVOVI SRBA NA KOSOVU O BEZBEDNOSTI NAKON POTPISIVANJA BRISELSKOG SPORAZUMA je podržala KFOS Kosovska Fondacija za Otvoreno Društvo (KFOS Kosovo Foundation for Open Society) Mišljenja, nalazi i/ili zaključci koji su izneti u ovoj publikaciji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove Kosovske Fondacije za otvoreno društvo. 2

3 Nada sve manja, očekivanja sve tanja, izazov sve veći. Kuda ide Kosovo / Ubi est Kosovo? 3

4 SADRŽAJ: 1. Skraćenice 5 2. Uvod Metodologija istraživanja.8 4. Najvažniji rezultati Izvršni sažetak Stavovi građana o bezbednosti nakon potpisivanja Briselskog sporazuma Zaključak Preporuke Aneks I Rezultati Aneks II Upitnik.56 4

5 SPISAK SKRAĆENICA BS Briselski sporazum NVO Nevladina organizacija/e HCM Humani centar Mitrovica UNMIK - United Nations Interim Administration Mission in Kosovo/ Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UNDP - United Nations Development Programme/Program Ujedinjenih nacija za razvoj OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju EU Evropska unija EULEX - European Union Rule of Law Mission in Kosovo/Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu OVK Oslobodilačka Vojska Kosova KP Kosovska policija MUP - Ministarstvo unutrašnjih polova (Republike Srbije) ZSO Zajednica srpskih opština CZ Civilna zaštita KFOR Kosovo Forces USAID - United States Agency for International Development/Agencija SAD za međunarodni razvoj 5

6 U V O D O NVO Humani centar Mitrovica - HCM NVO HUMANI CENTAR MITROVICA - HCM je organizacija koja je registrovana 2014.godine. Misija organizacije, kao što je navedeno u Statutu organizacije, je humana bezbednost, koja je definisana u planu i programu UNDP. HCM ima za cilj da pruži doprinos poboljšanju bezbednosnog okruženja, unapređivanjem rada institucija koje se bave bezbednošću i približavanjem stavova građana iz svih etničkih zajednica koje žive na Kosovu, a posebno između Srba i Albanaca. Regionalni prioritet i delokrug rada je pomirenje radi bezbednijeg okruženja na severu Kosova i ostalim multietničkim sredinama na Kosovu. Do sada naša NVO HCM je sprovela jedan projekat u septembru godine, pod nazivom Multietnički obilazak kulturno-istorijskih i verskih objekata na Kosovu od strane mladih iz severne Mitrovice, Bošnjačke mahale i južne Mitrovice, koji je finansirala Ambasada Kraljevine Norveške. Sarađujemo sa dve albanske, jednom bošnjačkom i sedam srpskih nevladinih organizacija: NVO Aktiv, NVO Centar za zastupanje demokratske culture - ACDC, NVO Sinergija, NVO Domovik, NVO Jazzas, Ugrožene žene iz ruralnih sredina - VRW, Institut za teritorijlno ekonomski razvoj - INTER. Naša NVO HCM je, pored NVO AKTIV, jedna od 14 organizacija sa severa Kosova koja je član PAI (Platforme za analizu i istraživanje). O Projektu NVO HUMANI CENTAR MITROVICA HCM je u okviru projekta Stavovi Srba po pitanju bezbednosti nakon potpisivanja Briselskog Sporazuma sprovela istraživanje o stavovima građana srpske nacionalnosti u deset opština na Kosovu sa srpskim većinskim stanovništvo: Leposavić, Zubin Potok, Zvečan, Mtrovica, Parteš-Pasjane, Ranilug, Klokot, Novo Brdo, Gračanica i Štrpce. Opšti cilj projekta je doprinos povećanju stepena bezbednosti u mestima gde žive pripadnici srpske zajednice na Kosovu kroz istraživanje i analizu stavova Srba o ključnim bezbednosnim pitanjima nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Specifični ciljevi projekta su podsticaj ubrzavanju rešavanja postojećih bezbednosnih problema pripadnika srpske zajednice nakon potpisivanja Briselskog sporazuma od strane centralnih vlasti u Prištini, sa posebnim fokusom na umanjenje razlika u stavovima o bezbednosti na relaciji sever-jug Kosova. Ovim projektom želimo da centralne institucije u Prištini, kao jedna strana u pregovorima (Skupština Kosova, Vlada Kosova, MUP Kosova) i centralne vlasti u Beogradu, kao druga strana u pregovorima (Skupština Srbija, Vlada Srbije, MUP Srbija, Kancelarija za Kosovo i Metohiju), kao i predstavnici Evropske unije, kao medijatori u pregovorima (EULEX, UNMIK, sve ambasade i konzularna predstavništva stranih zemalja na Kosovu, kao i svi građani Kosova budu upoznati sa stavovima, strahovima, težnjama i željama Srba po pitanju bezbednosti u opštinama gde čine većinu. Takođe ćemo od pomenutih institucija 6

7 tražiti da se izjasne šta će svaka od njih da uradi kako bi se povećao stepen bezbednosti Srba na Kosovu, odnosno umanjili bezbednosni rizici i problemi. Ovim istraživanjem smo saznali šta Srbi u deset opština sa srpskom većinom misle o bezbednosti, o integraciji Srba u kosovske institucije i o Briselskom sporazumu u celini. Istraživanje je sprovedeno od 01.januara do 30.aprila 2016.godine. Ovaj period obeležile su vesti o konfliktima na Kosovu međuetničkog karaktera, kao i drugi događaji direktno ili indirektno povezani sa bezbednosnim pitanjima i aspektima, između ostalih i: - sprovedeno je potpisivanje ugovora sa integrisanim radnicima Civilne zaštite, kao i njihov početak obuke u Vučitrnu, koju je organizovao OEBS; - Oliver Ivanović je prvostepenom presudom osuđen na devet godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih u Mitrovici 1999.godine; - stupio je na snagu Sporazum o priznavanju ADR certifikata, - sprovedeni su srpski parlamentarni izbori na Kosovu, koji su propraćeni pucnjavom i bacanjem bombe u Zubinom Potoku, - pucnji na kuću bivšeg predsednika opštine Zubin Potok Slaviše Ristića; - zabranjen je ulazak srpskim ministrima odbrane i policije na Kosovo; - bivši specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti objavio i upozorio da su neke osobe koje su trebale da svedoče pred novim Specijalnim sudom za ratne zločine OVK već ubijene; - prevrtanje dva kamiona sa srpskom robom od strane članova Samoopredeljenja; - zapaljena srpska kuća u Orahovcu, - napadi na srpska domaćinstva i povratnike u Klini; - napadnuta ekipa Radio Gračanice i TV Most u Obiliću prilikom izvršenja službenog zadataka - političko nasilje opozicije bacanjem suzavca u skupštini Kosova i opstruisanje njenog redovnog rada, - pojava snimka smotre Albance nacionalne armije (ANA) u Mitrovici. - Informacije o velikom broju kosovskih Albanaca koji ratuju na strani ISIS -a i pojava grafita vezano za ISIS u sredinama sa srpskom većinom. - Kosovo je postalo 55 članica UEFA. - Evropska komisija donela preporuku o ukidanju viza za nosioce kosovskih biometrijskih pasoša, itd. 7

8 METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA NVO HUMANI CENTAR MITROVICA (HCM) je u periodu od početka januara do kraja aprila 2016.godine sprovodila istraživanje o temi Bezbednost Srba na Kosovu nakon potpisivanja Briselskog Sporazuma``. Istraživanje o tome šta Srbi misle o Briselskom sporazumu je sprovedeno na populaciji (18+) u 10 opština na Kosovu sa srpskim većinskim stanovništvom, i to: četiri na severu: Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić, i Zubin Potok i šest, južno od reke Ibar; Gračanica, Štrpce, Parteš-Pasjane, Ranilug, Klokot-Vrbovac i Novo Brdo. Istraživanje je sprovedeno na paritetnom stratifikovanom uzorku čija veličina iznosi ispitanika, po 100 ispitanika u svakoj opštini, u obliku terenskog upitnika ankete u prosečnom trajanju od 15 minuta. Po stratumima učešće muških ispitanika je 499 (49,9%), dok ženskih ispitanika je 501 (50,1%). Stratum kategorije starosne strukture je podeljen u tri kategorije: o mladi od godina, o zreli-odrasli od godina i o stari od 56 pa naviše, pri čemu je gde je anketirani 508 mladih (50,8%), zrelih - odraslih 361 (36,1%) i starih 131 (13,1%). Najmlađi anketirani ima 18 godina, a najstariji 80 godina, dok je prosek po aritmetičkoj sredini 38 godina. Stratum kategorije po školskoj spremi je sledeći: osnovno obrazovanje 85 ispitanika (5,5%), srednje obrazovanje 474 ispitanika (47,4%), više obrazovanje 205 ispitanika (20,5%) i visoko obrazovanje 236 ispitanika (23,6%). Stratum kategorije po radnom statusu je sledeći: zaposleni 491 ispitanik (49.1%), nezaposleni 327 isptanika (32.7%), studenti 100 ispitanika (10.0%) i penzioneri 82 ispitanika (8.2%). Startum u kategoriji po tipu naselja je sledeći: Ispitanih u gradskim naseljima je 433 (43.3%), dok je ispitanih u ruralnim naseljima 567 (56.7%). N % Pol Muški ,9 Ženski ,1 Total ,0 Starost N % mladi , srednje doba ,1 56 i više- stari ,1 Total ,0 Žene 50.1% Muškarci 49.9% muški 49.9% ženski 50.1% 56 i više, 131, 13% , 361, 36% 18-35, 508, 51% i više 8

9 Skolska sprema N % Osnovno 85 8,5 Srednje ,4 Više ,5 Visoko ,6 Total ,0 N % Radni status Zaposlen ,1 Nezaposlen ,7 Student ,0 Penzioner 82 8,2 Total ,0 Visoko % Više % Osnovno % Srednje % Osnovno Srednje Više Visoko Student 100 (10%) Nezaposlen 327 (32.7%) Penzioner 82 (8.2%) Zaposlen % Radni status Zaposlen Radni status Nezaposlen Radni status Student Radni status Penzioner Mesto prebivalista N % Mitrovica ,0 Zvečan ,0 Zubin Potok ,0 Leposavić ,0 Gračanica ,0 Partes-Pasjane ,0 Ranilug ,0 Klokot ,0 Novo Brdo ,0 Štrpce ,0 Tip naselja N % Gradsko ,3 Seosko ,7 Total ,0 100, 10% 100, 10% 100, 10% 100, 10% 100, 10% 100, 10% 100, 10% 100, 10% 100, 10% 100, 10% Mitrovica Zvečan Zubin Potok Leposavić Gračanica Partes-Pasjane Ranilug Klokot Novo Brdo Štrpce Tip naselja Seosko % Gradsko Gradsko % Seosko 9

10 N A J V A Ž N I J I R E Z U L T A T I o 77.7% Srba ocenjuje bezbednosnu situaciju kao lošu i sasvim lošu. o 71.5% Srba smatra da Briselski sporazum nije garant bezbednosti Srbima. o Dve trećine Srba se osećaju nebezbedno i ugroženo. o 64.8% Srba smatra da će se početak rada Specijalnog suda loše odraziti na opštu bezbednost, o 71,8% Srba ne veruje nikome, 8,8% veruje UMNIK-u, 8,2% KFOR-u, Kosovskoj policiji 7,3%, EULEX-u 3,9% o Najveći bezbednosni rizici su sloboda kretanja 32.6%, pa trgovina oružjem, narkoticima i ljudima 19.8%, zatim terorizam 17.2%, kriminal 17.2% i korupcija 14.1%. Srbi sa severa u većem procentu misle da su terorizam, kriminal i trgovina oružjem, drogama i ljudima veći rizik, dok Srbi sa juga da su to sloboda kretanja i korupcija. o 87.7% Srba smatra da ne treba da se formira Vojska Kosova. Ako dođe do formiranja Oružanih snaga Kosova 74.2% misli da Srbi ne treba da uđu. o 80.5% Srba smatra da prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću za ratne zločine počinjene 1999.godine negativno utiče na percepciju bezbednosti. 10

11 I Z V R Š N I S A Ž E T A K Tri godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, većina Srba u opštinama gde su većinsko stanovništvo, nezadovoljna je trenutnom bezbednosnom situacijom i ocenjuje je veoma negativno, pokazuje istraživanje Humanog centra Mitrovica, realizovano u maju 2016.godine. Samo 9% građana pozitivno ocenjuje bezbednosnu situaciju nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, dok čak 44.5% ispitanika ne zna ili nema dovoljno informacija o tome da li Briselski sporazum doprinosi povećanju bezbednosti. Jedan od ključnih razloga za takav stav srpske javnosti na Kosovu je u velikoj meri posledica nedovoljno transparentnog procesa dijaloga koji se odvija između delegacija vlada Srbije i Kosova u Briselu, uz moderaciju Evropske unije. Da Briselski sporazum nije garant bezbednosti Srbima smatra 71.5%, dok 9.3% smatra da jeste. Blizu polovine Srba je u strahu da će se implementacijom svih tačaka Sporazuma povećati odlazak Srba sa Kosova, a za takvu tvrdnju najviše ih je u istočnom Kosovu. Da Briselski sporazum neće doprineti povećanju bezbednosti Srba smatra 43%, dok samo 11.6% smatra da će dogovor prištinskih i beogradskih vlasti doprineti povećanju stepena bezbednosti Srba. I dalje, kao i pre potpisivanja Briselskog sporazuma, približno dve trećine Srba se oseća i nebezbedno i ugroženo. To je posledica mnoštva faktora: nepoznavanje odredbi Briselskog sporazuma, konstruktivna nejasnoća, uobičajen metod u diplomatiji kada su stane daleko od dogovora, netransparentan pregovarački proces i neiskrenost i Prištine, i Beograda prema narodu Kosova. U period kada je istraživanje sprovedeno, napadi na Srbe koji se nisu selili i na Srbe povratnike se nisu smanjili. I dalje je veliki broj neotkrivenih i nesankcionisanih počinilaca napada na Srbe i njihovu imovinu. Građani jednako negativno ocenjuju integraciju Srba sa severa u kosovske institucije. Procentualno isti broj Srba sa severa Kosova i južno od reke Ibar (73.4%) smatra da integracija pravosuđa u kosovski sistem nije doprinela povećanju bezbednosti Srba, dok samo njih 6.5% smatra da jeste. U suštini, najveći problem je početak rada sudova na severu Kosova, kao i nesprovođenje i nepoštovanje zakona. Više od polovine Srba (55.1%) smatra da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba. Međutim, u centralnom Kosovu najveći je broj onih koji se ne slažu (72%) i najmanji broj onih koji se slažu (8%) da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba. Više od polovine Srba nema više poverenja u Kosovsku policiju ni nakon integracije srpskog MUP-a u kosovski policijski sistem. Najmanje poverenja u Kosovsku policiju imaju Srbi u Gračanici (67%), dok najviše poverenja u nju imaju Srbi u Leposaviću (38%). Nema velike razlike u nepoverenju u Kosovsku policiju između građana srpske nacionalnosti koji žive na severu (47%) i jugu (53.4%) Kosova. Sa druge strane, Kosovska policija nije postala efikasnija nakon integracije srpskih policajaca. U centralnom (68%) i istočnom Kosovu (73%) najveći broj Srba smatra da integracija Civilne zaštite nije doprinela poboljšanju bezbednosti Srba. Međutim, na severu situacija je drugačija. Najveća razlika u stavovima oko doprinosa povećanju bezbednosne situacije nakon integracije Civilne zaštite je između Zubinog Potoka, gde 67% Srba smatra da nije doprinela, dok procentualno najveći broj Srba u Leposaviću (29%) se slaže da je integracija Civilne zaštite doprinela poboljšanju bezbednosti. 11

12 Takođe se naveći broj Srba iz Zubinog Potoka (75%) ne slaže da je dobro to što su se radnici Civilne zaštite integrisali, dok se najveći broj Srba iz Leposavića (27%) slaže da je ipak dobro što su se radnici Civilne zaštite integrisali u kosovski institucionalni okvir. Međutim, istraživanja ukazuje na to da dok je postojala Civilna zaštira, Srbi su se osećali bezbednije i to najviše u Zubinom Potoku (83%). U ovom istraživanju utvrđena je najveća razlika između severa Kosova (72.8%) i južno od reke Ibar (43.9%) u vezi sa osećajem bezbednosti Srba upravo po pitanju dok je postojala Civilna zaštita. Ovakav rezultat u Leposaviću se može objasniti iz tri razloga. Prvo - zato što se Leposavić direktno oslanja kao najsevernija kosovska opština na Srbiju, drugi je to što iz opštine Leposavić dolazi najveći broj političkih predstavnika iz Srpske liste u kosovskim institucijama. Treći razlog je to što se najveći broj pripadnika lokalne Civilne zaštite integrisao u kosovske institucije, što Srbima u Leposaviću pruža neki osećaj sigurnosti. Dobijeni rezultati iz Zubinog Potoka za sva tri pitanja u vezi sa Civilnom zaštitom nam govore da su Srbi u Zubinom Potoku u prethodnim godinama (gde je vladao DSS) tvrda politička sredina koja se najviše suprotstavljala integraciji u kosovske institucije i u kojoj je zabeleženo najviše bezbednosnih slučajeva poput situacije sa barikadama na severu Kosova, protesta grašana, velikog broja povređenih od strane KFOR-a, kao i pritisak na lokalne Srbe od strane EULEX-a, KFOR-a i Kosovske policije u vezi sa ubistvom njenog pripadnika 2011.godine Većina Srba smatra da je glavni cilj integracije Civilne zaštite bilo njeno rasformiranje.od 750 radnika, koliko je tražio Beograd da se integriše, integrisano je 483-oje.Ukupno 80 radnika je zaposleno u vatrogasnoj službi, 25 u korektivnoj službi (zatvoru), a ostalih 378 u 19 ministarstava i agencija. Iako su rešenja za ostalih 378 potpisana krajem decembra 2015.godine, niti jedan integrisani pripadnik još nije počeo da radi, bez obzirana to što su počeli od januara 2016.godine da primaju plate. Neozbiljan i spor pristup u obuci, ne daje nikakvu sigurnost integrisanim pripadnicima da će oni u bliskoj budućnosti raditi, jer još uvek se ne zna gde će i u kojim prostorijama, kancelarijama i objektima biti smešteni, odnosno gde će im biti radno mesto. Potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja, odnonso otvaranje Parka mira za saobraćaj neće doprineti poboljšanju bezbednosne situacije, smatra od 75% do 86% Srba iz sve četiri opštine sa Severa Kosova. Da će otvaranje Parka mira doprineti poboljšanju bezbednosti situacije na severu Kosova, slična je situacija kao i sa pitanjem integracije Civilne zaštite, najveća razlika je između Zubinog Potoka (1%) i Leposavića (14%). Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine će se sasvim loše odraziti na opštu bezbednost na Kosovu. Najveća razlika u stavovima Srba da će se loše odraziti na Srbe je između Mitrovice (46%) i Parteš Pasjana (82%), dok najviše Srba u Štrpcu (30%) smatra da će se odraziti dobro na Srbe, a najmanje u Parteš-Pasjanu (6%). Razlog za ovakve stavove Srba su strahovi da će ekstremisti i članovi bivše Oslobodilačke Vojske Kosova početi sa zastrašivanjem i nasiljem nad svedocima i srpske, i albanske zajednice. Većini Srba (58.3%) je bitnija i lična, i kolektivna bezbednost, najviše u Štrpcu (73%) što govori o pomešanosti strahova i za sebe i za zajednicu, dok je samo kolektivna najbitnija u Zubinom Potoku i Novom Brdu (43%). Ovi podaci nam govore da su u tim sredinama ljudi najviše rešeni da rade, da ostanu i da opstanu na Kosovu. 12

13 Kada je u pitanju poverenje u institucije, 71.8% Srba ne veruje nikome. Najveće opšte nepoverenje je izraženo u opštini Klokot (87%). Interesantno je da isti procenat mladih i žena ne veruje nikome (73.5%). UNMIK-u najviše veruju u Mitrovici (23%) i Zubinom Potoku (17%). EULEXU veruje ukupno svega 3.9% Srba, najmanje u Klokotu (1%), Gračanici (2%) i Zvečanu (2%), dok najviše veruju u Mitrovici svega 7%. Veoma mali procenat poverenja u EULEX je zbog toga što Srbi smatraju da je EULEX u svom radu pristrasan i da radi na strani Albanaca. KFOR-u najmanje veruju u Zvečanu (1%), dok najviše veruju u Zubinom Potoku (14%) i Štrpcu (14%). Kosovskoj policiji najmanje veruju u Klokotu, svega 2% Srba, dok najviše poverenja u policiju imaju stanovnici Zvečana (19%). Najveći bezbednosni rizik je i sloboda kretanja (32.6%), najviše u Zvečanu (51%) a najmanje u Leposaviću (16%). Na listi bezbednosnih problema i izazova posle slobode kretanja dolaze: trgovina oružjem, narkoticima i ljudima (19.8%), najviše u Leposaviću (42%) a najmanje u Zvečanu (7%). Srbi iz Leposavića smatraju da je ilegalna trgovina bezbednosni rizik za njih najveći zbog blizine administrativne granice i zbog migrantske krize koja je potresala region. Prilično visok procenat ispitanika ukazao je na terorizam kao veliku pretnju(17.2%), najviše u Zubinom Potoku (31%), a najmanje u Ranilugu (11%). Na listi bezbednosnih izazova potom sledi opšti kriminal (16.3%), najviše u Mitrovici (27%), a namanje u Klokotu (9%). Za Srbe je najmanji bezbednosni rizik korupcija (16.3%), najmanje u Mitrovici (3%), a najviše u Ranilugu (27%). Korupcija je prema izveštajima i ocenama Međunarodne zajednice i dalje velika na Kosovu. Međutim Srbi, posebno na severu Kosova, zbog slabog kontakta sa Albancima i kosovskim institucijama, još nisu na pravi način doživeli korupciju kao glavni problem. Najveći broj Srba, u ovom istraživanju (87.7%) smatra da ne treba da se formira Vojska Kosova (odnosno Oružane snage Kosova), a samo 3.5% smatra da treba. Isti procenat zaposlenih i onih sa visokim obrazovanjem (89.4%) smatra da ne treba da se formira Vojska Kosova. Najmanje Srba u Mitrovici (79%) a najviše u Klokotu (94%), Zubinom Potoku (92%) i Zvečanu (92%) smatra da ne treba da se formira Vojska Kosova. Najveći broj Srba koji smatra da treba da se formira Vojska Kosova je u Mitrovici (12%), a najmanji u Gračanici (1%). Ulazak Srba u Vojsku Kosova ne podržava 74.2% Srba i to u istim gradovima u kojima Srbi nisu za formiranje Vojske Kosova, a to su Zubin Potok (82%), Zvečan (83%) i Klokot (84%). Za ulazak Srba u Vojsku Kosova je samo 10% Srba, najviše u Štrpcu (18%), a najmanje u Zvečanu (4%), nema stav o tome 15.8% Srba, najviše u Štrpcu (28%), a najmanje u Zubinom Potoku (7%) Da prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću koji je osuđen za ratne zločine počinjene 1999.godine izuzetno negativno utiče na percepciju bezbednosti kod Srba je drugi po redu najveći procenat čvrstog stava ispitanika (80.5%), najviše u Zvečanu (95%), a najmanje u Novom Brdu (62%) gde je i najveći broj onih koji misle da nema uticaja (33%), dok je najmanje odgovora da nema uticaja zabeleženo u Zvečan (3%). U Gračanici niti jedan Srbin nije odgovorio da utiče pozitivno. 13

14 STAVOVI GRAĐANA O BEZBEDNOSTI NAKON POTPISIVANJA BRISELSKOG SPORAZUMA Kompletni rezultati istraživanja za svako pitanje sa odgovorima po stratumima su predstavljeni u aneksu 1 ovog izveštaja. Ispitanici su u zavisnosti od konteksta pitanja, ocenjivali pitanja brojevima od 1 do 5, gde je 1- sasvim loše ili u potpunosti se ne slažem, 2 - loše i uglavnom se ne slažem, 3 ni dobro ni loše i niti se slažem niti se ne slažem, 4 uglavnom dobro i uglavnom se slažem i 5 dobro i u potpunosti se slažem. U grafikonima odgovori 1 i 2, kao i 4 i 5 pošto su približno istog značenja, spojeni su radi lakše preglednosti. 1. Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 77,70% 13,20% 9,10% Loše i sasvim loše Ni dobro ni loše Dobro i uglavnom dobro Kao što se može videti iz grafikona svega 9.1% ocenjuje bezbednosnu situaciju kao dobro i uglavnom dobro, 77.7% kao loše i sasvim loše dok 13.2% ni dobro ni loše. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - da je bezbednosna situacija loša i sasvim loša prema mestu prebivališta smatra od 60% - 97% i to: 60% - Novo Brdo do 97% - Zubin Potok, procentualno prema stepenu obrazovanja najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, prema radnom statusu penzionera i zaposlenih, prema polu više muškaraca nego žena, više iz grada nego iz sela, starija populacija i više sa severa nego sa juga. - da je bezbednosna situacija dobra i uglavnom dobra smatra od 01% - 23%: 1% - Z.Potok do 23% - Štrpce, procentualno prema stepenu obrazovanja najviše je onih sa višim obrazovanjem, prema radnom statusu studenata, više iz sela nego iz grada, prema starosnom dobu mladi, više žena nego muškaraca i više sa severa nego sa juga. - da je bezbednosna situacija ni dobro ni loše smatra od 02% - 30%: 2% - Leposavić i Gračanica do 30% - Ranilug, procentualno prema školskoj spremi najviše je onih sa visokim obrazovanjem, prema radnom statusu najviše penzionera, više iz sela nego iz grada, više žena nego muškaraca, po starosnoj dobi najviše maldih i po regionu više sa juga nego na severa. Zanimljivi su sledeći podaci: da je procentualno isti broj (87.8%) penzionera i kategorije starih ocenilo situaciju kao loše i sasvim loše, kao i to da je čak 84.5% stanovništva na severu ocenjuje tako. Da su za odgovor dobro i sasvim dobro ekstremne vrednosti u dva grada na severu iste (Mitrovica-17% i Leposavić-17%), kao i dva grada južno od reke 14

15 Ibar u N.Brdu (13%), Štrpcu 23%, dok su za ostalih šest gradova vrednosti ispod 5%. Samo je u Z.Potoku 1% ocenilo situaciju kao dobro i uglavnom dobro. Najmanji procenat ispitanika da je dobro i uglavnom dobro je iz kategorije ljudi sa osnovnom obrazovanjem (7.1%), penzionera (3.7%) i starih (3.0%). Za odgovor ni dobro ni loše najvećim procentom ocenjuju kategorije sa visokim obrazovanjem (16.9%), studenti (16.0%) i ispitanici južno od reke Ibar (18.0%), dok najmanji procenat ni dobro ni loše kažu stanovnici Zvečana (6.0%), Z.Potoka (2%) i Leposavića (2%). 2. Briselski Sporazum je garant bezbednosti Srbima na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 71,50% 19,20% 9,30% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 71.5% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da je BS garant bezbednosti Srbima na Kosovu, 9.3% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 19.2% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je BS garant bezbednosti Srbima prema mestu prebivališta smatra od 61% - 88% i to: 61% - P-Pasjane do 88% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzionera, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - u potpunosti i uglavnom se slažu da je BS garant bezbednosti Srbima prema mestu prebivališta smatra od 3% - 14% i to: 3% - Zvečan do 14% - Štrpce i Klokot, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i više sa juga nego sa severa. - niti se slažu niti se ne slažu da je BS garant bezbednosti Srbima prema mestu prebivališta smatra od 9% - 29% i to: 9% - Zvečan do 29% - N. Brdo i P.-Pasjane, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. Zanimljivi su sledeći podaci: da je najmanji broj ispitanih koji se niti slažu niti ne slažu da je BS garant bezbednosti Srbima u Zvečanu jedini jednocifreni procenat (9%.0), dok je najveći broj u kategoriji sa osnovnim obrazovanjem (28.2%) i studenti (24.0%). Da se u potpunosti i uglavnom slažu najmanji procenat je žena (6.7%) i ispitanika u gradskoj sredini (5.0), dok je nanaveći procenat u kategoriji ispitanika sa višim obrazovanjem (12.7%), u seoskim sredinama (12.5%), muškaraca (11.8%), i isti procenat zaposlenih (10.8%) i srednjeg doba (10.8%). Za odgovor u potpunosi i uglavnom se ne slažem nema većih odstupanja. 15

16 3. Osećam se bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja Briselskog Sporazuma? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 68,00% 22,40% 9,60% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 68.0% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS, 9.6% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 22.4% onih koj niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 56% - 81%: 56% - Mitrovica do 81% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzionera, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - u potpunosti i uglavnom se slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 3% - 15%: 3% - P.-Pasjane do 15% - Leposavić i Mitrovica, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - niti se slažu niti se ne slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 10% -37%: 10% - Gračanica do 37% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. Kao što se vidi u Aneksu 1 procentualno najviše onih koji kažu da se u potpunosti i uglavnom osećaju bezbedno su nezaposleni (11%) i oni sa osnovnom obrazovanjem (11%), što nam govori da ove kategorije pored toga što ne prate vesti njima su egzistencijalno ekonomski problemi bitniji. Pored toga isti procenat mladih i ljudi srednjeg doba, samo 8.5% se slaže da se oseća u potpunosti bezbedno. Procentualno najmanje se građana Mitrovice izjasnilo da se u potpunosti i uglavnom ne slažu da se osećaju bezbedno, najviše se građana Mitrovice izjasnilo da niti se slažu niti se ne slažu i najviše se njih iz Mitrovice i Leposavića izjasnilo da se u potpunosti i uglavnom slažu da se osećaju bezbedno. Razlozi za ovakvu razliku su višestruki i oni se ogledaju u podeljenosti i zbunjenosti građana Mitrovice koja se javila kao posledica integracije većine radnika MUP-a i Civilne Zaštite u kosovske institucije, zbog činjenice da još uvek nije počeo da radi sud u severnoj Mitrovici, zbog nepoverenja u Vladu Kosova, Vladu Srbije, EULEX, Kancelariju za Kosovo i Metohiju, zbog nepoverenja u srpske predstavnike u Skupštini Kosova i zbog toga što u Severnoj Mitrovici procentualno ima njamanje starih Mitrovčana, a najviše ljudi koji su došli posle 1999.godine. Prema našem viđenju veliki broj stanovnika Mitrovice ne doživlja Mitrovicu kao svoj grad, već kao grad u tranzitu u kome provode jedan deo svog života i koji nije njihovo konačno odredište za sigurniji život. 16

17 4. Osećam se ugroženo u svom okruženju nakon potpisivanja Briselskog Sporazuma? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 13,60% 24,30% 62,10% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najmanji procenat 13.6% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da se osećaju ugroženo u svom okruženju nakon potpisivanja BS, 62.1% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 24.3% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 3% - 27% i to: 3% - Ranilug do 27% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - u potpunosti i uglavnom se slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 54% - 77% i to: 54% - Mitrovica do 77% - Klokot, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - niti se slažu niti se ne slažu od 14% - 40% i to: 14% - Klokot do 40% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa srednjim i višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. Podatak koji privlači pažnju je to da se skoro 2/3 i na severu i na jugu oseća ugroženo. Procentualno najmanji broj onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da se osećaju ugroženo su prema mestu stanovanja stanovnici Raniluga (3%) i Klokota (9%), dok su u kategoriji po radnom statusu to studenti (9%). 17

18 5. Integracija sudstva doprinela je poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 73,40% 20,10% 6,50% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 73.4% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da je integracija sudstva doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, 6.5% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 20.1% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je integracija sudstva doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od 58% - 85% i to: 58% - Štrpce do 85% - Z.Potok, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - u potpunosti i uglavnom se slažu od 2% - 12% i to: 2% - Z.Potok do 12% - Leposavić, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i isti procenat sa severa i sa juga. - niti se slažu niti se ne slažu smatra od 13% - 31% i to: 13% - Z.Potok do 31% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i skoro isti procenat sa severa i sa juga. Najveća razlika u stavu da se u potpunosti i uglavnom slažu da je integracija sudstva doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice je u generacijskoj razlici između studenata (10%) i penzionera (4.9%). Ne postoji nikakva razlika u sva tri stava (u potpunosti i uglavnom se ne slažu, u potpunosti i uglavnom se slažu, i niti se slažu niti se ne slažu) između stanovništva severa i južno od reke Ibar da je integracija sudstva doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu. 18

19 6. Integracija srpskog MUP-a doprinela je poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 55,10% 23,70% 21,20% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 55.1% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, 21.2% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 23.7% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - upotpunosti i uglavnom se ne slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od 41% - 72% i to: 41% - Ranilug do 72% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - u potpunosti i uglavnom se slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od 8% - 28% i to: 8% - Gračanica do 28% - Z.Potok, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. - niti se slažu niti se ne slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od 14% - 35% i to: 14% - Z.Potok do 35% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. Za ovo pitanje najzanimljivije je to da je skoro isti procenat stanovništva odnosno samo ¼ koji žive u gradu i ¼ na selu kao i ¼ stanovnika sa severa Kosova i ¼ južno od reke Ibar, izjašnjavaju da se u potpunosti i uglavnom slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice. Smatramo da je ovo najrealniji pokazatelj da bezbednost spske zajednice ne zavisi od učešća Srba i srpskih policajaca u kosovskim institucijama već da prvenstveno direktno zavisi od poštovanja sprovođenja zakonodavne i izvršne vlasti da zaštiti pripadnike ne samo srpske već i ostalih nealbanskih manjinskih zajednica. 19

20 7. Integracija Civilne Zaštite doprinela je poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 63,00% 23,80% 13,20% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 63.0% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, 13.2% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 23.8% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od 50% - 73% i to: 50% - Mitrovica do 73% - P.-Pasjane i Ranilug, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - u potpunosti i Uglavnom se slažu od 5% - 29% i to: 5% - Ranilug do 29% - Leposavić, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, isti procenat i iz grada i sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. - niti se slažu niti se ne slažu smatra od 14% - 35% i to: 14% - Leposavić do 35% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. I kod ovog pitanja kao što možete videti, procentualno najmanje Mitrovčana (50.0%) u kategoriji po gradovima u potpunosti i uglavnom se ne slaže da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti, kao i da je na severu najviše Mitrovčana (29.0%) se izjasnilo da niti se slažu niti se ne slažu da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti, srpske zajednice. Ovaj podatak nam potvrđuje činjenicu da su ljudi najpodeljeniji u Mitrovici kada su u pitanju stavovi o integraciji CZ i poverenju u kosovske institucije, verovanju pojedinih da je integracija CZ bila dobar potez. Priština je CZ smatrala za paravojnu formaciju, dok su je Srbi smatrali i doživljavali kao službu za elementarne nepogode. Srbi se opravdano pitaju ko će u slučaju elementarnih nepogoda većih razmera spašavati i pružati pomoću groženom stanovništvu na severu Kosova i u drugim srpskim sredinama. Zanimljivo je da je isti procenta Srba i u gradu (13.2%) i na selu (13.2%) u potpunosti i uglavnom se ne slaže da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti. 20

21 8. Potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja-tj. otvaranje Parka Mira za saobraćaj doprineće poboljšanju bezbednosne situacije. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 72,90% 18,10% 9,00% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 72.90% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da će potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja-tj. otvaranje Parka Mira za saobraćaj doprineti poboljšanju bezbednosne situacije, 9.0% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 18.1% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da će potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja-tj. otvaranje Parka Mira za saobraćaj doprineti poboljšanju bezbednosne situacije, smatra od 46% - 86% i to: 46% - Štrpce do 86% - Mitrovica i Zvečan, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - u potpunosti i uglavnom se slažu od 1% - 18% i to: 1% - Z.Potok do 18% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i više sa juga nego sa severa. - niti se slažu niti se ne slažu smatra od 6% - 36% i to: 6% - Zvečan do 36% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. Koliko će potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja tj. otvaranje Parka Mira za saobraćaj doprineti poboljšanju bezbednosne situacije ne zavisi uopšte od običnih građana, već od stepena poverenja u kosovske institucije. Što bude više poverenja Srba u ispravan rad kosovskih institucija to će strahovi i osećaj nebezbednosti i ugroženosti biti manji. Kako stvari izgledaju 83% Srba sa severa Kosova i 66.2% Srba južno od reke Ibar se u potpunosti i uglavnom ne slaže da će se otvaranjem mosta na Ibru povećati bezbednost. Na severu Kosova najviše stanovnika iz Leposavića (14%) se izjasnilo da se u potpunosti i uglavnom slaže, dok su stanovnici Mitrovice (5%), Z.Potoka (1%) i Zvečana (8%) se u veoma malom procentu izjasnilo isto. Južno od reke Ibar najmanje u potpunosti i uglavnom se slažu najmanje u P.-Pasjane (2%) a najviše u Štrpcu (18%). Oni koji žive dalje od mosta se više slažu za razliku od ljudi koji su bliže mostu da će se otvaranjem mosta povećati bezbednost. 21

22 9. Osećao sam se bezbednije dok je postojala Civilna Zaštita. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 27,00% 17,60% 55,40% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona procenat onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da su se osećali bezbednije dok je postojala CZ je 27%, onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu je 55.4%, dok je onih koji niti se slažu niti se ne slažu 17.6%. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da su se osećali bezbednije dok je postojala CZ smatra od 11%-48% i to: 11%-Z.Potok do 48%-Klokot, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. - u potpunosti i uglavnom se slažu da su se osećali bezbednije, smatra od 33%-83% i to: 33%-N.Brdo do 83%- Z.Potok, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - niti se slažu niti se ne slažu da su se osećali bezbednije dok je postojala CZ, smatra 6%-30% i to: 6%-Z.Potok do 30%-Ranilug, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. U okviru ovog pitanja primećuje se velika razlika u odgovorima između severa Kosova i južno od reke Ibar. U odgovoru u potpunosti i uglavnom se slažem, procentualno razlika u odgovorima sa severa Kosova (72.8%) i južno od reke Ibar (43.8%) iznosi 29%. Najbezbednije su se osećali na severu Kosova najviše u Z.Potoku (83%) i najmanje u Leposaviću (63%), dok je južno od reke Ibar procentualno najveći odgovor u Ranilugu (58%), manji od najmanjeg broja na severu Kosova. Odgovori u potpunosti i uglavnom se ne slažem, razlikuju se skoro duplo više između severa Kosova i južno od reke Ibar. Stanovnici južno od reke Ibar (33.3%) u odnosu na sever Kosova ( 17.5%) nisu stalno imali kontakte sa radnicima Civilne Zaštite na jugu. CZ na severu Kosova je bila aktivnije uključena u zaštiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, nego južno od reke Ibar. Na severu Kosova su se procentualno najviše izjasnili, da se u potunosti i uglavnom ne slažu da su se osećali bezbednije dok je postojala CZ, jedino stanovnici Leposavića (23%). 22

23 10. Dobro je što su se radnici Civilne Zaštite integrisali u Kosovski sistem. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 62,80% 21,10% 16,10% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 62.80% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da je dobro je što su se radnici Civilne Zaštite integrisali u Kosovski sistem, 16.1% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 21.1% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je dobro što su se radnici CZ integrisali, smatra od 49%-75% i to: 49%- Štrpce do 75%-Z.Potok, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena prema radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - u potpunosti i uglavnom se slažu da je dobro što su se radnici CZ integrisali, smatra od 10%-27% i to:10%- Ranilug do27%-leposavić, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu isti je broj zaposlenih i nezaposlenih, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa severa nego sa juga. - niti se slažu niti se ne slažu da je dobro što su se radnici CZ integrisali, smatra od 11%-36% i to: 11%-Z.Potok do 36%-Štrpce, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. Uočavamo da su i u ovom pitanju naveće razlike u pozitivnim (Leposavić - 14%, Z.Potok - 27%) i negativnim (Leposavić - 50%, Z.Potok -75%) odgovorima između stanovnika Z.Potoka i Leposavića. Isti procenat zaposlenih i nezaposlenih (16.5) se u potpunosti slaže da je dobro što su se radnici CZ integrisali u kosovski sistem. Skoro 2/3 stanovnika i severa Kosova i južno od reke Ibar se u potpunosti i uglavnom ne slaži da je dobro što su se radnici CZ integrisali. Ovakav stav proizilazi zbog spore i nekompletne integracije i nepoverenja u kosovske institucije da se može desiti da jednog dana ovi radnici budu proglašeni za tehnološki višak. 23

24 11. Imam više poverenja u Kosovsku Policiju nakon integracije pripadnika srpskog MUP-a u Kosovsku Policiju kao rezultat potpisivanja Briselskog Sporazuma. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 50,80% 26,20% 23,00% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 50.8% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da imaju više poverenja u Kosovsku Policiju nakon integracije pripadnika srpskog MUP-a u KP kao rezultat potpisivanja BS, 23.0% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 26.2% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da imaju više poverenja u KP nakon integracije pripadnika srpskog MUP-a u KP smatra od 34% - 67% i to: 34%-Ranilug do 67% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - u potpunosti i uglavnom se slažu od 18%-38% i to: 18% - Gračanica do 38% - Leposavić, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. - niti se slažu niti se ne slažu, smatra od 15% - 41% i to: 15% - Leposavić i Gračanica do 41% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa dela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. Poverenje u KP nije se znatno povećalo integracijom srpskog MUP-a u KP. Veće je nepoverenje kod stanovnika južno od reke Ibar (53.4%) nego sa severa Kosova (47%). Ulaskom srpskog MUP-a u KP nije se povećao broj otkrivenih počinilaca krivičnih dela, nije se ni znatno mnogo smanjio broj izvršenih krivičnih dela. 12. Implementacijom svih tačaka Briselskog Sporazuma povećaće se odlazak Srba sa Kosova. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 45,00% 40,00% 35,00% 30,00% 25,00% 20,00% 15,00% 10,00% 5,00% 0,00% 36,60% 23,30% 40,10% U potpunosti i uglavnom se ne slažem Niti se slažem niti se ne slažem U potpunosti i uglavnom se slažem 24

25 Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 36.6% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da će se implementacijom svih tačaka BS povećati odlazak Srba sa Kosova, 40.1% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 23.3% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - u potpunosti i uglavnom se ne slažu da će se implementacijom svih tačaka BS povećati odlazak Srba sa Kosova, smatra od 22% - 48% i to: 22% - Ranilug, 29% - Gračanica do 48% - N.Brdo, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi isti procenat srednjeg doba i starih i više sa severa nego sa juga. - u potpunosti i uglavnom se slažu od 20% - 65% i to: 20% - Zvečan do 65% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. - niti se slažu niti se ne slažu smatra od 13% - 35% i to: 13% - P.Pasjane i Ranilug do 35% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa osnovim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. Kod ovog pitanja pozitivni i negativni odgovori između severa Kosova i južno od reke Ibar se razlikuju od 5% - 10%. 13. Kako će se početak rada Specijalnog Suda za ratne zločine odraziti na opštu bezbednost na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 64,80% 20,10% 15,10% Loše i sasvim loše Ni dobro ni loše Dobro i uglavnom dobro Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 64.8% je onih koji smatraju da će se početak rada Specijalnog suda za ratne zločine loše i sasvim loše odraziti na opštu bezbednost na Kosovu, 15.1% je onih koji smatraju dobro i uglavnom dobro, dok je 20.1% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - loše i sasvim loše će se početak rada Specijalnog suda za ratne zločine odraziti na opštu bezbednost na Kosovu smatra od 46% - 82% i to: 46% - Mitrovica do 82% - P.-Pasjane, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - dobro i uglavnom dobro smatra od 6% - 30% i to: 6% - P.-Pasjane do 30% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa severa nego sa juga. - ni dobro ni loše smatra od 9% - 35% i to: 9% - Leposavić do 35% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa osnovim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine je još jedno od pitanja koje Srbe sa Kosova plaši i uznemirava. Najveća razlika između loše i sasavim loše (82%) i dobro i uglavnom dobro (6%) je u Pareteš-Pasjane, dok je najmanja razlika između loše i sasavim loše (49%) i dobro i uglavnom dobro (30%) je u Štrpcu. 25

26 Zapažamo da u odgovrima prema mestu stanovanja građani Mitrovice su što se tiče zbirnih odgovora od svih 10 opština, najmanjim procentom (46%) ocenili loše i sasvim loše, dok su posmatrano kao jednu od četiri opštine sa severa Kosova sa najvećim procentom (22%) stanovnici Mitrovice rekli dobro i uglavnom dobro. Ovakav rezultat je posledica straha i zbunjenosti stanovnika Mitrovice, jer je ni dobro ni loše odgovorilo čak 32% Mitrovčana. Takođe je značajna razlika između Mitrovice i Leposavića gde se loše i sasvim loše izjasnilo 74% stanovnika Leposavića, što je ujedno i najveći procenat odgovora na severu Kosova. Da će se dobro i uglavnom dobro, početak rada Specijalnog Suda za ratne zločine odraziti na opštu bezbednost na Kosovu, najmanje smatraju oni sa osnovnim obrazovanjem (8.2%) dok u najvećoj meri smatraju studenti (22%). Više strahuju Srbi južno od reke Ibar (68.8%) od Srba sa severa Kosova (58.8%) da će se početak rada Specijalnog Suda odraziti loše i sasvim loše na opštu bezbednost na Kosovu. 14. Da li vam je bitnija lična bezbednost ili bezbednost šire zajednice (kolektivna bezbednost)? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 11,90% 29,80% 58,30% Lična Kolektivna I jedno i drugo Kao što se može videti iz grafikona najmanji procenat 11.9% je onih koji smatraju da im je bitnija lična bezbednost, 29.8% je onih koji smatraju da im je bitnija koletivna, dok je najviše 58.3% onih koji kažu i jedno i drugo. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - lična bezbednost smatra od 3% - 27% i to: 3%-Z.Potok do 26% - P.-Pasjane i 27%-Mitrovica, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. - kolektivna bezbednost smatra od 20% - 43% i to: 20% - Klokot do 43% - Z.Potok i N.Brdo, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. - i jedno i drugo su od 48% - 73% i to: 48% - N.Brdo i Mitrovica do 73% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. Možemo zapaziti da su u Mitrovici i N.Brdu najmanji procenat ispitanih (48%) odgovorili da im je bitno i jedno i drugo. Ne treba posmatrati rezultate iz ova dva grada isto zbog dva razloga. Prvi je taj što je N.Brdo kao opština južno od reke Ibar ima najmanji procenat odgovora da im je bitna lična bezbednost (9%), dok je drugi taj što je najveći procenat onih iz N.Brda koji su odgovorili da im je bitna kolektivna bezbednost (43%). Posmatrajući rezultate u Mitrovici možemo zaključiti da se najmanje njih u Mitrovici izjasnilo (48%) da im je bitnije i jedno i drugo zbog postojanja velikog straha za lični život jer se procentualno u Mitrovici najviše njih izjasnilo da im je bitna lična bezbednost (27%), dok je najmanje njih (25%) reklo da im je bitnija kolektivna bezbednost. Ovaj rezultat potvrđuje našu tezu da najmanje stanovnika Mitrovice su starosedeoci, da ih najviše ima iz centralnog Kosova i iz enklava i da Mitrovicu ne smatraju kao svoj grad već kao grad u tranzitu. 26

27 15. Da li Briselski Sporazumi doprinose povećanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: Da 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 11,60% 43,90% 22,80% 21,70% 0,00% Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 43.9% je onih koji se u ne slažu da BS doprinise povećanju bezbednosti Srbima na Kosovu, 22.8% je onih koji ne znaju, 21.7% je onih koji nemaju dovoljno informacija, dok je 19.6% onih koji se slažu.analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - Da BS doprinose povećanju bezbednosti Srba smatra od 1% - 17% i to: 1% - Mitrovica do 17% - Klokot i Ranilug, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - Ne doprinose, smatra od 31% - 58% i to: 31% - Ranilug do 58% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i više sa juga nego sa severa. - Ne znam smatra od 15% - 31% i to: 15% - Klokot do 31% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - Nemam dovoljno informacija smatraod 9.0% % i to: 9.0% - Gračanica do 33% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. Analizirajući rezultate ovog pitanja uviđamo da je skoro približan pricenat onih koji su rekli da BS ne doprinose (43.9%) i ukupan broj onih koji ne znaju (22.8%) i nemaju dovoljno informacija (21.7%) ( = 44.5%). Oni koji su se izjasnili da ne znaju (22.8%) su tako rekli iz dva razloga. Prvi je taj što sumnjaju u pošteno i ispravno sprovođenje BS u praksi, a drugi je što ipak jednim delom ne znaju precizno sadržaje BS, za razliku od onih koji su se izjasnili da nemaju nikakvih informacija o BS. Na severu Kosova najmanje je ispitanih u Mitrovici (4%) se izjasnilo da BS doprinose povećanju bezbednosti srpske zajednice, dok su se južno od reke Ibar stanovnici Gračanice u najmanjem procentu (11%) izjasnili da doprinose za razliku od dugih. Samo 1% je razlike u odgovorima da ne doprinose između severa Kosova (43.3%) i južno od reke Ibar (44.3%) 16. Kome najviše verujete kada je u pitanju bezbednost na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: Ne Ne znam Nemam dovoljno informacija 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 7,30% 8,20% 3,90% 8,80% 71,80% KP KFOR EULEX UNMIK NIKOM 27

28 Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 71.8% je onih koji NIKOM ne veruju, 8.8% veruje UNMIK-u, 8.2% veruje KFOR-u, 7.3% veruje KP, dok je samo 3.9% onih koji veruju EULEX-u. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - najviše veruju KP od 2% - 19% i to: 2% - Klokot do 19% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - najviše veruju KFOR-u od 1% - 14% i to: 1% - Zvečan do 14% - Z.Potok i Štrpce, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. - najviše veruju EULEX-u od 1% - 7% i to: 1% - Klokot do 7% - Z.Potok i Mitrovica, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - najviše veruju UNMIK-u od 1% - 23% i to: 1% - Gračanica do 23% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. - neveruju NIKOM od 49% - 87% i to: 49% - Z.Potok do 87% - Klokot, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. Rezultatu poverenja kada je bezbednost u pitanju su poražavajući. Najveći procenat Srba ne veruje NIKOM što predstavlja najozbiljniji problem na Kosovu. Pošto je EULEX institucija zemalja Evropske Unije sa mandatom na Kosovu koji je počeo 04. Frbruara 2008.godine a treba da se okonča do juna 2016.godine. Efikasnost u misiji EULEXa je sa stanoviša članova srpske zajednice veoma mala, što se ogleda i u stepenu poverenja Srba prema ovoj instituciji. Samo 3.9% Srba najviše veruje EULEX-u što je takođe veoma zabrinjavajuće.interesantno je da EULEX-u najviše veruju u Mitrovici (7%), a najmanje u Klokotu (1%).U Klokotu isti procenat ljudi veruje i KFOR-u (5%) i UNMIK-u (5%), dok KP veruje svega 2%. Verovatno je da su ovakvi rezultati u Klokotu posledica napada na Srbe koji se nisu selili i na Srbe povratnik, odnosno efikasnost KP i EULEX-a prema otkrivanju i sankcionisanju krivičnih dela prema Srbima na etničkoj osnovi. Specifičnosti ovog istraživanja su: - da u svih 5 ponuđenih odgovora ispitanici iz kategorije srednjeg doba su procentualno dali ni najviše ni najniže, već odgovore prosečne srednje vrednosti; - da je procentualno isti broj ispitanih žena (73.5%) i mladih (73.5%) ne veruje NIKOM; - da stanovnici Zvečana od svih na opština na Kosovu najmanje veruju KFOR-u (1%), a najviše veruju KP (17%); - da UNMIK-u od svih na Kosovu najviše veruju stanovnici Mitrovice (23%) a najmanje Gračanice (1%). 17. Koji su po vašem mišljenju najveći bezbednosni rizici u vašem okruženju? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: SLOBODA KRETANJA 35,00% 30,00% 25,00% 20,00% 15,00% 10,00% 5,00% 0,00% 32,60% 17,20% 16,30% 14,10% 19,80% TERORIZAM KRIMINAL KORUPCIJA TRGOVINA ORUŽ, NARKOTICIMA I LJUDIMA 28

29 Kao što se može videti iz grafikona 32.6% ispitanih smatra da je najveći bezbednosni rizik SLOBODA KRETANJA zatim 19.8% njih smatra da je TRGOVINA ORUŽJEM, NARKOTICIMA I LJUDIMA, 17.2% njih smatra da je TERORIZAM, 16.3% njih smatra KRIMINAL, dok 14.1% njih smatra da je KORUPCIJA. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - SLOBODA KRETANJA smatra od 16% - 51% i to: 16% - Leposavić do 51% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - TERORIZAM smatra od 11% - 31%: 11% - Ranilug do 31% - Z.Potok, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. - KRIMINAL smatra od 9% - 27% i to: 9% - Klokot do 27% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa severa nego sa juga. - KORUPCIJA smatra od 3% - 27% i to: 3% - Mitrovica do 27% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa juga nego sa severa. - TRGOVINA ORUŽJEM, NARKOTICIMA I LJUDIMA smatra od 7% - 42% i to: 7% - Zvečan do 42% - Leposavić, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga. Karakteristična polulacija u ovom istraživanju su studenti jer su u svakom od ponuđenih odgovora dali procentualno ili najvišu ili najnižu vrednost. Najviše su procentualno odgovrili da su bezbednosni rizici sloboda kretanja (42%) i kriminal (23%), a najniže su procentualno odgovorili da su bezbednosni rizici trgovina oružjem, narkoticima i ljudima (15%), kriminal (14%) i korupcija (6%).Ne postoji uopšte procentualno velika razlika u stavovima stanovnika u gradskim i seoskim sredinama. Najveća procentualna razlika po mestu stanovanja od najmanjeg do najvećeg odgovora je u Leposaviću od slobode kretanja (16%) i kriminala (16%) do trgovine oružjem, narkoticima i ljudima (42%). U P.Pasjane su ispitanici izjednačili slobodu kretanja (23%), trgovinu oružjem, narkoticima i ljudima (23%) i korupciju (24%) kao bezbednosne rizike. Srbi sa severa smatraju da su terorizam (19.7%), kriminal (20%) i trgovina oružjem, narkoticima i ljudima (24%), dok Srbi južno od reke Ibar smatraju da su veći bezbednosni rizici korupcija (19.2) i sloboda kretanja (34.5%). 18. Da li smatrate da treba da se formira Vojska Kosova? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 90,00% 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 3,50% 87,70% 0,00% Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 87.7% je onih koji smatraju da Ne treba da se formira Vojska Kosova, 3.5% je onih koji kažu DA treba, dok je 8.8% onih koji NEMAJU STAV. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - Da treba da se formira VK, smatra od 1% - 12% i to: 1% - Gračanica i Z.Potok do 12% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi doba i više sa severa nego sa juga. 29 8,80% DA NE NEMAM STAV

30 - Ne treba da se formira VK, smatra od 79% - 94% i to: 79% - Mitrovica do 94% - Klokot i Z.Potok, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. - Nema stav o tome da li treba da se formira VK, smatra od 4% - 15% i to: 4% - Klokot do 15% - N.Brdo, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa. U ovom pitanju Klokot i Z.Potok se ističu po odgovorima. Najveća razlika između Da (1%) i Ne (94%) je u Z.Potoku a u Klokotu Da (2%) i Ne (94%) u Klokotu, kao i najmanje onih koji su rekli da nemaju stav u Z.Potoku (5%) a u Klokoz (4%) po pitanju da li treba da se formira VK je opet iz Klokota. Sličan je odnos u Zvečanu. Zanimljivo je da je broj onih koji su rekli da treba da se formira VK više sa severa Kosova (4.7%) nego južno od reke Ibar (2.7%). 10% ispitanih žena, 10.1%, sa sela i 10.5% južno od reke Ibar nema stav. Najveća razlika u odgovorima je iskazana kod studenata, gde je Da treba (8%) a Ne treba (85%).Najmanje iz kategorije srednjeg doba je za Da (2.2%), a za Ne (90.3%), dok je u ovoj kategoriji najviše mladih (9.6%) koji nemaju stav. Glavni razlog za ovako negativan stav Srba prema formiranju VK je taj što je po mišljenju Srba, preteča VK, bivša OVK koju Srbi smatraju terorističkom organizacijom i što je bivša OVK izvršila mnogo zločina i prema Srbima i prema Albancima koji su bili lojalni državi Srbiji. 19. Ukoliko dođe do formiranja Vojske Kosova, da li smatrate da pripadnici srpske zajednice treba da uđu u Vojsku Kosova? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 10,00% 74,20% 15,80% DA NE NEMAM STAV Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 74.2% je onih koji smatraju da ukoliko dođe do formiranja Vojske Kosova, Srbi Ne treba da uđu u Vojsku Kosova, 10.0% je onih koji kažu DA treba Srbi da uđi u Vojsku Kosova ukoliko dođe do formiranja Vojske Kosova, dok je 15.8% je onih koji NEMAJU STAV o tome da li treba Srbi da uđu u Vojsku Kosova ukoliko dođe do njenog formiranja. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - Da treba Srbi da udju u VK ukoliko se ona formira smatra od 4% - 18% i to: 4% - Zvečan do 18% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa. - Ne treba Srbi da udju u VK, smatra od 54% - 84% i to: 54% - Štrpce do 84% - Klokot, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. - Nema stav o tome, smatra od 7% - 28% i to: 7% - Z.Potok do 28% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi doba i više sa juga nego sa severa. U odgovorima na ovo pitanje ističu se Zvečan sa severa Kosova i Klokot, južno od reke Ibar. Da Ne treba Srbi da dju u VK smatra 84% stanovnika Klokota, Da treba smatra svega 7%, dok samo 9% nema stav o tome. U Zvečanu je 30

31 situacija slična, da Ne treba smatra 83%, Da treba samo 4%, dok nema stav 13%. Najspecifičnije odgovore dali su stanovnici Štrpca. Najmanji procenat da Ne treba Srbi da udju u VK je u Štrpcu (54%), dok su procentualno najveći broj dali u druga dva odgovora. Da treba Srbi da udju u VK smatra 18%, dok nema stav 28%. Nema velikih odstupanja u stavovima između severa u juga, kao i između grada i sela. Bez stava o tome najmanje je onih sasrednjim obrazovanjem (12.4%) dok je bez stava najviše onih sa osnovnim obrazovanjem (21.2%). Iako nemaju posao svega 7.6% nezaposlenih kao i oni koji su u kategoriji srednjeg doba (7.4%) smatra Da treba Srbi da udju u VK. 20. Da li prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću utiče na percepciju bezbednosti pripadnika srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći: 90,00% 80,00% 70,00% 60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00% 80,50% 3,60% 15,90% DA UTIČE, NEGATIVNO DA, UTIČE POZITIVNO NEMA UTICAJA Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 80.5% ćine oni koji smatraju da prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću UTIČE NEGATIVNO na percepciju bezbednosti pripadnika srpske zajednice na Kosovu, 3.6% smatra da utiče UTIČE POZITIVNO, dok je 15.9% je onih koji smatraju da NEMA UTICAJA. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće: - DA UTIČE NEGATIVNO prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću utiče na percepciju bezbednosti kod Srba smatra od 62% - 95% i to: 62% - N.Brdo do 95% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga. DA UTIČE POZITIVNO smatra od 0% - 10% i to: 0% - Gračanica do 10% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa severa nego sa juga. - NEMA UTICAJA smatra od 3% - 33% i to: 3% - Zvečan do 33% - N.Brdo, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi doba i više sa juga nego sa severa. Veliki procenat odgovora da utiče negativno (80.5%) je toliki iz razloga što je Oliver Ivanović poznati srpski političar koji je bio uvažavan od strane zvaničnika iz zemalja koje imaju misiju na Kosovu. Većina Srba smatra da se protiv Olivera Ivanovića vodi montirani politički proces, jer je sumnjivo zašto ranije nije sproveden postupak protiv njega ako su to znali, kao i zašto je on uhapšen krajem januara 2014.godine, mesec dana pre održavanja izbora na Kosovu. Najveća razlika da utiče pozitivno je u kategoriji prema radnom statusu. Svega 2.6% zaposelnih do 8.0% ispitanih studenata smatra da utiče pozitivno. Veći je broj ispitanih sa severa Kosova (83.5%) u odnosu na ispitanike južno od reke Ibar (78.5%) koji smatraju da utiče negativno. Zanimljiv je i podatak da je više Srba sa severa Kosova (4.5%) u odnosu na Srbe južno od reke Ibar (3.0%) se izjasnilo da utiče pozitivno, dok više nema utucaja smatra više Srba južno od reke Ibar (18.5%) u odnosu na Srbe sa severa Kosova (12.0%) 31