AGROEKONOMIKA Godina 43. Broj Novi Sad, 2014.

Transcription

1

2 UDK: ISSN (Print) ISSN (Online) AGROEKONOMIKA Godina 43. Broj Novi Sad, 2014.

3 AGROEKONOMIKA ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA UNIVERZITETA U NOVOM SADU Glavni i odgovorni urednik: dr Branislav Vlahović Uređivački odbor: dr Nebojša Novković dr Radovan Pejanović dr Vesna Rodić dr Nedeljko Tica dr Branislav Vlahović dr Veljko Vukoje dr Vladislav Zekić dr Dejan Janković dr Todor Marković dr Tihomir Zoranović Redakcijski odbor: dr Adrian Stancu, Faculty of Economic Sciences, Ploiesti, Rumunija dr Dragi Dimitrievski, Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje, Republika Makedonija, dr Miomir Jovanović, Biotehnički Fakultet, Podgorica, Crna Gora. dr Aleksandar Ostojić, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Republika Srpska, BiH. dr Ivo Grgić, Agronomski fakultet, Zagreb, Republika Hrvatska. dr Tinca Volk, Ekonomski institut Slovenije, Ljubljana, Slovenija. dr Stanislav Zekić, Ekonomski fakultet, Subotica dr Radojka Maletić, Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun, dr Vesna Popović, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, dr Biljana Veljković, Agronomski fakultet, Čačak Adresa uredništva: Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovića br. 8, Novi Sad, Tel: , Fax: Adress of Editorship: Faculty of Agriculture, Dositeja Obradovica Sq No. 8, Novi Sad, Serbia, Ph: , Fax: Web: agroekonomika.rs redakcija@agroekonomika.rs Sekretar redakcije: Mr Nataša Vukelić Tehnički urednik: Dr Tihomir Zoranović Tiraž: 200 primeraka

4 AGROEKONOMIKA God 43. Broj Sadržaj Puškarić Anton, Kuzman Boris ANALIZA TRGOVINE POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIM PROIZVO- DIMA ZEMALJA EVROPSKE UNIJE... 1 ANALYSIS OF AGRO-FOOD PRODUCTS' TRADE OF THE EUROPEAN UNION COUNTRIES... 9 Рајковић Борислав, Зарић Владе АНАЛИЗА УТИЦАЈА МЕЂУНАРОДНИХ ПРАВИЛА НА ТРГОВИНСКЕ ТРАНСАКЦИЈЕ СЕМЕНОМ И САДНИМ МАТЕРИЈАЛОМ APPLICATION OF INTERNATIONAL RULES FOR SEEDS AND PLANTING MATERIAL AND ITS CONSEQUENCES ON TRADE WITH THIS COMMODITIES Radosavljević Života, Gajdobranski Aleksandra, Krmpot Vera ODRŽIVI RAZVOJ I ORGANSKA PROIZVODNJA KAO BITNI FAKTORI SAVREMENE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND ORGANIC FARMING AS IMPORTANT FACTORS IN MODERN AGRICULTURAL PRODUCTION Zoranović Tihomir, Svetlana Potkonjak, Ksenija Mačkić POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA NA INTERNETU AGRICULTURAL EXTENSION SERVICE ON THE WEB Драганић Миљан РАЗВОЈ ЗАДРУЖНОГ СЕКТОРА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И ЛИМИ- ТИРАЈУЋИ ФАКТОРИ РАЗВОЈА ЗАДРУГАРСТВА DEVELOPMENT OF THE COOPERATIVE SECTOR IN SERBIA AND LIMITING FACTORS OF THE COOPERATIVE DEVELOPMENT... 55

5 Turudija Živanović Svetlana, Ceranić Slobodan, Novković Nebojša PERSPEKTIVE RAZVOJA SEKTORA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA U REPUBLICI SRBIJI THE PROSPECTS OF DEVELOPING THE SECTOR OF MEDICINAL AND AROMATIC PLANTS IN SERBIA Figurek Aleksandra, Harvilíková Martina, Vukoje Veljko, Slížka Eduard AN ANALYSIS OF FADN SYSTEM FUNCTIONING IN THE CZECH REPUBLIC IN THE FIRST PHASE OF ITS ESTABLISHMENT АНАЛИЗА ФУНКЦИОНИСАЊА ЧЕШКОГ FADN СИСТЕМА У ПРВОЈ ФАЗИ ЊЕГОВОГ УСПОСТАВЉАЊА Zekić Vladislav, Tica Nedeljko, Milić Dragan, Zekić Stanislav EKONOMSKA OBELEŽJA PELETIRANJA SLAME STRNIH ŽITA ECONOMIC CHARACTERISTICS OF SMALL GRAIN STRAW PELLETISATION Popović Slobodan, Grublješić Željko, Mijić Ranko PROCENA VREDNOSTI OPREME U UPOTREBI PO MRS-16 U PREDUZEĆU SA PRETEŽNOM POLJOPRIVREDNOM DELATNOŠĆU VALUATION OF EQUIPMENT IN USE BY MRS-16 IN COMPANIES WITH A PREDOMINANTLY AGRICULTURAL ACTIVITIES Tomašević Stevan, Vlaović Begović Sanja, Momčilović Mirela FINANSIJSKI POLOŽAJ POLJOPRIVREDNIH PREDUZEĆA U REPUBLICI SRBIJI THE FINANCIAL POSITION OF AGRICULTURAL ENTERPRISES IN THE REPUBLIC OF SERBIA Tica Nedeljko, Zekić Vladislav, Milić Dragan, Zoranović Tihomir TRANSAKCIONA NETO MARŽA KAO METOD PROCENE TRANSFE- RNIH CENA TRANSACTIONAL NET MARGIN METHOD AS THE METHOD OF TRANSFER PRICES EVALUATION

6 Vlahović Branislav, Šojić Sanja LOJALNOST POTROŠAČA - INDIKATOR VREDNOSTI BRENDA ORGA- NSKIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA CONSUMER'S LOYALITY INDICATOR OF ORGANIC AGRICULTURAL PRODUCT'S BRAND VALUE Nikolić M. Marija STAVOVI POTROŠAČA O ZNAČAJU POTROŠNJE VOĆA U SRBIJI CONSUMERS STANDPOINTS ON THE CONSUMPTION OF FRUIT IN SERBIA У СПОМЕН ПРОФ. ДР СТЕВАНУ Т. РЕЉИНУ UPUTSTVO AUTORIMA

7

8 UDK: Pregledni rad Review paper ANALIZA TRGOVINE POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIM PROIZVODIMA ZEMALJA EVROPSKE UNIJE Puškarić Anton 1, Kuzman Boris 2 Rezime Cilj istraživanja je da se sagledaju trendovi i struktura trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima članica Evropske unije. Analiza obuhvata trgovinu između članica, kao i trgovinu sa zemljama koje nisu u sastavu grupacije. Analiza je rađena za sektore 0 i 1 prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji, odnosno sektor hrana i žive životinje i sektor pića i duvan. U okviru sektora detaljno je analizirana trgovina po robnim odsecima. Spoljnotrgovinska razmena Evropske unije sa zemljama koje nisu članice beleži deficit koji prosečno iznosi 9,2 milijarde evra. Najznačajniji partneri su Sjedinjene Američke Države, Ruska Federacija i Švajcarska koje u ukupnom izvozu participiraju sa preko 30%. U uvozu u Evropsku uniju najznačajniji partneri su Brazil, Argentina i Sjedinjene Američke Države koje imaju učešće od 26%. Ukoliko se trgovina posmatra sa stanovišta robnih odseka najveće učešće u izvozu imaju proizvodi koji pripadaju odseku pića, dok u uvozu najveće učešće imaju proizvodi u okviru odseka povrće i voće. Ključne reči: Evropska unija, trgovina, poljoprivredno-prehrambeni proizvodi 1. Uvod Kao rezultat intenzivne primarne poljoprivrede, visokorazvijene prerađivačke industrije i dobre kombinacije efikasnih mera agrarne politike, područje Evrope unije postalo je jedan od najvećih proizvodnih i izvoznih regiona. Početkom osamdesetih godina XX veka, kako navodi Trail (1998), došlo je do značajnih ekonomskih promena koje su uticale na konkurentnost agroindustrijskog sektora Evropske unije. Promene koje su nastale uključuju kompletiranje jedinstvenog evropskog tržišta, globalizaciju, koncentraciju u sektoru maloprodaje i evoluciju potreba potrošača sa stanovišta kvaliteta i bezbednosti hrane. Poslednje dekade obeležene su dominacijom Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država na svetskom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, s obzirom da zaje- 1 Dr Anton Puškarić, istraživač saradnik, Institut za Ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15, tel: , anton.puskaric@gmail.com 2 Dr Boris Kuzman, naučni saradnik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, , kuzmanboris@yahoo.com 1

9 dno pokrivaju više od trećine ukupnog izvoza. Takođe, Evropska unija ima i status lidera kad se govori o uvozu, apsorbujući gotovo polovinu uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u svetu. Vicke i Nolepa (2010) i Erohin i Ivolga Ana (2013) navode da Evropska unija predstavlja najvećeg uvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu, čak i kada je iz analize isključena trgovina između zemalja članica. 2. Izvori podataka i metodologija rada Osnovni cilj istraživanja je da se sagledaju obeležja trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u okviru Evropske unije, ali i sa zemljama koje nisu članice, odnosno zemljama koje predstavljaju najznačajnije trgovinske partnere ove grupacije. Analiza je rađena za robne sektore 0 i 1, prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SITC), odnosno sektor hrana i žive životinje i sektor pića i duvan. Istraživanje je bazirano na raspoloživim podacima, uz primenu metoda istraživanje za stolom, a analiziran je period od do godine, sa napomenom da je trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima unutar Evropske unije, kao i trgovina sa zemljama koje nisu članice, detaljno, po robnim odsecima, analizirana za period od do godine, dok je zbirna analiza trgovine za sektore 0 i 1, po zemljama, obuhvaćena periodom od do godine. Izvor podataka predstavlja publikacija External and intra-eu trade - a statistical yearbook - data , edition 2011 u izdanju Eurostata, kao i baza podataka iste institucije. Primenjeni su standardni statističko-matematički metodi, a najznačajnije pojave prikazane su putem tabela. 3. Rezultati istraživanja U analiziranom periodu trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima između članica Evropske unije (sektor 0 i 1) iznosila je prosečno 238 milijardi evra (tabela 1). Trgovina hranom i živim životinjama zabeležila je rast, dok je trgovina pićem i duvanom imala neznatan pad. U odnosu na početnu godinu analiziranog perioda, trgovina proizvodima u okviru sektora 0 bila je u godini veća za 2,2%, dok je trgovina pićem i duvanom (sektor 1), u istoj godini, bila manja za 0,9%. Proizvodi u okviru sektora 0 i 1 imali su značajno učešće u trgovini između zemalja članica Evropske unije. U ukupnim pošiljkama dobara na teritoriji Evropske unije, odnosno unutrašnjem izvozu, proizvodi u okviru navedenih sektora ukupno su učestvovali sa 9,6%, odnosno sektor 0 imao je učešće od 8,3%, dok je sektor 1 učestvovao sa 1,3%. Posmatrano sa stanovišta sektora pojedini robni odseci imali su veći značaj u trgovini unutar Evropske unije. U okviru sektora 0 hrana i žive životinje, najveće učešće u trgovini, od 21,7%, imali su proizvodi koji pripadaju odseku 05 - povrće i voće. Zatim, značajan udeo ostvarili su proizvodi u okviru odseka 01 - meso i prerade od mesa, 02 - mlečni proizvodi i jaja i 04 - žitarice i proizvodi od žitarica. Na značaj proizvoda koji pripadaju navedenim odsecima ukazuje podatak da participiraju sa 63,1% u trgovini robnog sektora hrana i žive životinje na teritoriji Evropske unije. U okviru sektora 1 - pića i duvan, sa učešćem od preko 70% dominiraju proizvodi koji pripadaju odseku 11 - pića. 2

10 Tabela 1. Trgovina agroindustrijskim proizvodima unutar EU, po sektorima i odsecima ( ), (milijardi EUR) Table 1. Agro industrial products trade within EU, per sectors and departments ( ), (in Bil. EUR) Sektor Odsek 3 Prosečna vrednost (mld. EUR) Struktura ukupno =100% 0 Hrana i žive životinje 00 Žive životinje 6,4 3,1 01 Meso i prerade od mesa 34,0 16,5 02 Mlečni proizvodi i jaja 26,5 12,8 03Ribe i prerađevine 14,6 7,1 04 Žitarice i proizvodi 24,9 12,1 05 Povrće i voće 44,7 21,7 06 Šećer, proiz. Od šeć. i med 7,2 3,5 07 Kafa, čaj, kakao i začini 15,9 7,7 08 Stočna hrana 11,9 5,8 09 Razni proizvodi za ishranu 20,3 9,8 Ukupno 206,3 100,0 1 Piće i duvan 11 Pića 22,7 70,5 12 Duvan i proizv. od duvana 9,5 29,5 Ukupno 32,2 100,0 0+1 Ukupno 238,5 - Izvor: External and intra-eu trade - a statistical yearbook, Eurostat, Evropska Unija predstavlja jedinstveno tržište, međutim, sa stanovišta trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima pojedine države imaju dominantan položaj. U odnosu na vrednost ukupnih pošiljki proizvoda, odnosno izvoza u granicama grupacije, iz sektora 0 i 1, u periodu od do godine, najveće učešće imala je Holandija (17,1%), koja je drugim članicama Evropske unije isporučila proizvode u vrednosti od prosečno 43,3 milijardi evra. Isporuka proizvoda drugim članicama Unije, od strane Holandije, imala je trend rasta od 3,91% godišnje. Slede je Nemačka i Francuska sa učešćem od 16,1%, odnosno 12,7%. Ranija istraživanja ukazuju da su navedene zemlje i pre analiziranog perioda bile značajni izvoznici poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržištu Evropske unije. Banterle (2005) navodi da je u godini u vrednosti ukupnog izvoza u okviru Evropske unije, najveće učešće u izvozu od 18,1% imala Holandija, a da su je sledile Francuska sa 16,9% i Nemačka sa 14,4% učešća. Članice Evropske unije, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, imaju tendenciju da međusobno trguju više, u odnosu na trgovinu koja se ne odnosi na ovu grupu proizvoda. Pretpostavka je da razlog predstavlja uticaj zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Međutim ukoliko se iz analize isključi trgovina između članica, udeo poljoprivrednih proizvoda u trgovini opada (Liapis, 2011). Najveću vrednost izvoza u zemlje koje nisu članice Unije imala je Francuska, koja je prosečno godišnje ostvarila 15,2 milijarde evra, što čini 19,1% ukupnog izvoza Evropske unije u okviru sektora 0 i 1. Izvoz Francuske, u analiziranom periodu, zabeležio je

11 značajan rast po stopi od 12,37% godišnje. Prema vrednosti izvoza slede Holandija, sa učešćem od 13,3% i Nemačka sa učešćem od 13,1%. Na značaj ovih zemalja ukazuje i podatak da participiraju sa 45,5% u vrednosti ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Evropske unije. U analiziranom periodu ( ) najznačajniji spoljnotrgovinski partner zemalja Evropske unije bile su Sjedinjene Američke Države, u koje je izvezeno proizvoda u vrednosti od 11,1 milijardi evra, što predstavlja 13,0% izvoza sektora 0 i 1. Prema vrednosti izvoza slede tržišta Ruske Federacije sa 8,2 milijardi evra, odnosno 10,3% učešća i Švajcarske, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 5,4 milijarde evra, odnosno 6,9% ukupnog izvoza analiziranih proizvoda. Na osnovu analize trgovine proizvodima sektora 0 i 1, kako između država članica, tako i sa zemljama koje nisu članice Evropske unije, može se primetiti da zemlje koje su najveći izvoznici, odnosno isporučioci proizvoda predstavljaju i najveće uvoznike, odnosno primaoce poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U odnosu na ukupnu vrednost dolazaka proizvoda, odnosno unutrašnjeg uvoza, u sve članice Evropske unije, najveće učešće od 17,7%, ostvarila je Nemačka. Navedeno podrazumeva da su druge članice na tržište Nemačke isporučile poljoprivredno-prehrambene proizvode u prosečnoj vrednosti od 44,2 milijarde evra. Značajno učešće imaju Francuska i Velika Britanija koje su u ukupnim dolascima proizvoda učestvovale sa 12,1%, odnosno 11,2%. Pored najveće vrednosti proizvoda koje prime od drugih članica, navedene zemlje predstavljaju i najveće uvoznike poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz zemalja koje nisu u sastavu Evropske unije. U analiziranom periodu Holandija je sa 13,5 milijardi evra zabeležila najveću vrednost, odnosno participirala je sa 16,1% u ukupnom uvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Evropsku uniju. Značajno učešće imaju i Nemačka i Velika Britanija čije učešće je bilo na nivou od 15,3%, odnosno 14,4% uvoza robnog sektora 0 i 1. Značajno je navesti da se od ukupne vrednosti uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na teritoriju Evropske unije, iz zemalja koje nisu članice, skoro polovina plasira na tržište Holandije, Nemačke i Velike Britanije. Sa stanovišta uvoza proizvoda koje obuhvataju sektori 0 i 1, iz zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji, najznačajniji partner je Brazil iz kojeg se prosečno uveze roba u vrednosti od 10,0 milijardi evra, što čini 11,9% ukupne vrednosti uvoza. Značajne partnere predstavlja Argentina, sa učešćem od 7,2% i Sjedinjene Američke Države koje participiraju sa 7,1% u vrednosti ukupnog uvoza analiziranih proizvoda u Evropsku uniju. Članice Evropske unije razlikuje i struktura razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, odnosno nivo prerade na kojem su proizvodi koji su predmet razmene. Prema Čakiju i Jamboru (2013) kod većine zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji posle godine karakteristično je veće učešće sirovina u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Pored navedenog, karakteristično je da je kod ovih zemalja došlo i do povećanja uvoza prerađenih proizvoda. Kako Erohin i Ivolga, Ana (2013) navode, upravo najveći porast izvoza zabeležili su regioni koji su specijalizovani za snabdevanje prehrambene industrije sirovinama. Isti autori ističu da se struktura izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Evropske 4

12 unije, u poslednjih nekoliko godina, nije mnogo promenila, odnosno da finalni proizvodi činili 69% vrednosti izvoza u periodu od do godine. Analizom trgovine Evropske unije sa zemljama koje nisu članice, može se primetiti da pojedini odseci proizvoda, u okviru sektora 0 - hrana i žive životinje, imaju veći značaj. Za izvoz proizvoda sektora 0 najznačajniji su proizvodi odseka 04 - žitarice i proizvodi od žitarica, koji u ukupnom izvozu učestvuju sa prosečno 18,5%, kao i proizvodi odseka 05 - povrće i voće, koji imaju učešće od 16,2%. Zatim, slede proizvodi odseka 09 - razni proizvodi za ishranu, sa učešćem od 14,2% i proizvodi odseka 02 - mlečni proizvodi i jaja koji u ukupnom izvozu sektora 0 - hrana i žive životinje participiraju sa 13,5%. U izvozu sektora 1 - pića i duvan dominira odsek 11 - pića, sa učešćem od 85,1%. Značajno je pomenuti da izvoz proizvoda navedenog odseka ima prosečnu vrednost od 16,7 milijardi evra, što čini skoro četvrtinu ukupnog izvoza poljoprivrednoprehrambenih proizvoda iz Evropske unije (tabela 2). Tabela 2. Trgovina agroindustrijskim proizvodima sa zemljama koje nisu članice EU, po sektorima i odsecima ( ), (milijardi EUR) Table 2. Trade of agricultural-food products with the countries which are not EU members, per sections and divisions ( ), (in Bn. EUR) Sektor Odsek Izvoz Uvoz Bilans 0 Hrana i žive životinje 00 Žive životinje 1,2 0,3 0,9 01 Meso i prerade od mesa 5,5 5,1 0,4 02 Mlečni proizvodi i jaja 6,7 0,7 6,0 03Ribe i prerađevine 2,8 16,2-13,4 04 Žitarice i proizvodi 9,2 4,4 4,8 05 Povrće i voće 8,0 20,4-12,4 06 Šećer, proiz. od šeć. i med 1,7 2,2-0,5 07 Kafa,čaj,kakao i začini 4,7 12,0-7,3 08 Stočna hrana 2,8 8,4-5,6 09 Razni proizvodi za ishranu 7,0 2,2 4,8 Ukupno 49,6 71,9-22,3 1 Piće i duvan 11 Pića 16,7 4,4 12,3 12 Duvan i proizv. od duvana 2,9 2,1 0,8 Ukupno 19,6 6,5 13,1 0+1 Ukupno 69,2 78,4-9,2 Izvor: External and intra-eu trade - a statistical yearbook, Eurostat, U uvozu proizvoda koji pripadaju sektoru 0, iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, najznačajniji su proizvodi koji pripadaju odseku 05 - povrće i voće, sa učešćem od prosečno 28,4%, i proizvodi odseka 03 - ribe i prerađevine koji imaju učešće od 22,5%. Vrednost uvoza proizvoda u okviru dva navedena odseka iznosila je 36,6 milijardi evra, što predstavlja više od polovine vrednosti uvoza proizvoda sektora 0 - hrana i žive životinje. Uvoz proizvoda u okviru sektora 1 - pića i duvan značajno je manji u odnosu na prosečan izvoz koji je ostvaren u analiziranom periodu. Ostvareni uvoz odseka 11 - pića bio je na nivou od 4,4 milijarde evra, odnosno 6,0% ukupnog uvoza poljopri- 5

13 vredno-prehrambenih proizvoda, što je značajno manje od učešća koje su proizvodi ovog odseka ostvarili u ukupnom izvozu sektora 0 i1iz Evropske unije. Ukoliko se izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda analizira po odsecima može se primetiti da postoje spoljnotrgovinski partneri sa više značaja i da to u velikoj meri zavisi od uslova za proizvodnju pojedinih proizvoda koji su karakteristični za konkretnu zemlju, odnosno nemogućnosti da određena zemlja ostvari proizvodnju koja je dovoljna za sopstvene potrebe. Značajni partneri u izvozu proizvoda odseka 04 - žitarice i prerađevine od žitarica su Alžir i Sjedinjene Američke Države, dok su sa stanovišta izvoza proizvoda odseka 05 povrće i voće najznačajniji partneri Ruska Federacija i Sjedinjene Američke Države. Izvoz proizvoda iz odseka 11-pića iz Evropske unije karakteriše dominantno učešće Sjedinjenih Američkih Država, a značajne su još i Švajcarska, Kanada i Japan. Potrošači u Japanu sve su više otvoreni za konzumiranje netradicionalne hrane, međutim potražnja u ovoj zemlji ne može se zadovoljiti iz sopstvene proizvodnje. Agroindustrijski sektor Evropske unije nije u mogućnosti da u potpunosti iskoristi ovu priliku, osim ukoliko postojeće barijere u trgovini ne budu eliminisane. Kao što je navedeno u Izveštaju Evropske komisije o proceni uticaja na trgovinske odnose Evropske unije i Japana (European commission, 2012) ambiciozni sporazum o slobodnoj trgovini mogao bi povećati izvoz prerađevina iz Evropske unije u Japan i do 200% Ukoliko proizvođači iz zemalja Evropske unije, zbog postojećih trgovinskih barijera, ne budu mogli da odgovore na promene u ishrani stanovništva Japana, ova šansa će biti propuštena, a mogućnosti za osvajanje značajnog tržišta iskoristiće drugi veliki svetski izvoznici (FoodDrinkEurope, 2013). Sa stanovišta uvoza značajne su zemlje koje imaju dobre prirodne uslove za proizvodnju određenih vrsta proizvoda. Kod uvoza proizvoda odseka 07 - kafa, čaj, kakao i začini najznačajnije partnere predstavljaju Brazil i Obala Slonovače. Pored navedenih zemalja značajne su i Vijetnam, Kolumbija, Indonezija, Indija i Peru. Uvoz proizvoda odseka 03 - ribe i prerađevine karakteriše značajno učešće Norveške. Pored Norveške značajni partneri su i Kina i Island. Proizvodi u okviru odseka 05 - povrće i voće, imaju najveću vrednost sa stanovišta spoljnotrgovinske razmene sa zemljama koje nisu članice Evropske unije. Zemlje iz kojih se najviše uvoze proizvodi navedenog odseka su Turska, Sjedinjene Američke Države, Brazil i Kina. U uvozu proizvoda odseka 08 stočna hrana značajno je navesti Argentinu i Brazil zemlje predstavljaju partnere koji imaju dominantnu poziciju sa stanovišta vrednosti uvoza ove vrste hrane. Trgovina Evropske unije poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa zemljama koje nisu članice, u analiziranom periodu, imala je negativan bilans, koji je prosečno iznosio 9,2 milijarde evra (tabela 2). Veća vrednost uvoza, u odnosu na izvoz, ostvarena je u trgovini proizvodima sektora 0 - hrana i žive životinje, dok je bilans trgovine sektora 1 - pića i duvan bio pozitivan. Za pozitivan bilans trgovine proizvodima sektora 1, zaslužan je visok prosečan izvoz koji je ostvaren u spoljnotrgovinskoj razmeni proizvoda koji pripadaju odseku 11 - pića. Zemlje Evropske unije predstavljaju značajnog izvoznika pića, na šta ukazuje i pozitivan bilans koji je u analiziranom periodu prosečno iznosio oko 12,3 milijardi 6

14 evra. Pored navedenog, odseci kod kojih je ostvaren pozitivan bilans razmene su odsek 02 - mlečni proizvodi i jaja, sa 6,0 milijardi evra, odseci 04 - žitarice i proizvodi od žitarica i 09 - razni proizvodi za ishranu sa po 4,8 milijardi evra, kao i odseci 00 - žive životinje i odsek 01 - meso i prerade od mesa kod kojih je pozitivan bilans bio na prosečnom nivou od 900, odnosno 400 miliona evra. Negativan bilans trgovine ostvaren je kod pet robnih odseka. Najveći deficit ostvaren je kod trgovine proizvodima odseka 03 - riba i prerađevine i odseka 05 - povrće i voće, u vrednosti od 13,4 milijardi, odnosno 12,4 milijardi evra. Sledi odsek 07 - kafa, čaj, kakao i začini sa deficitom od 7,3 milijardi, odnosno odsek 08 - stočna hrana, sa deficitom od 5,6 milijardi evra, dok su proizvodi odseka 06 - šećer, proizvodi od šećera i med ostvarili negativan bilans od 500 miliona evra. 4. Zaključak Na osnovu analize trgovine proizvodima sektora 0 i 1, kako između država članica, tako i sa zemljama koje nisu članice Evropske unije, može se zaključiti da zemlje koje su najveći izvoznici, odnosno isporučioci proizvoda, predstavljaju i najveće uvoznike, odnosno primaoce poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Spoljnotrgovinska razmena Evropske unije sa zemljama koje nisu članice zabeležila je deficit koji prosečno godišnje iznosi 9,2 milijarde evra. Posmatrano po sektorima, deficit je ostvaren u trgovini proizvodima u okviru sektora 0 - hrana i žive životinje, u iznosu od 22,3 milijarde evra, dok je u trgovini proizvodima u okviru sektora 1 - pića i duvan ostvaren suficit koji je iznosio 13,1 milijardu evra. Sa stanovišta izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Evropske unije najznačajniji partneri su Sjedinjene Američke Države, Ruska Federacija i Švajcarska. U uvozu analiziranih proizvoda najznačajnije zemlje su Brazil, Argentina i Sjedinjene Američke Države. Ukoliko se trgovina posmatra sa stanovišta robnih odseka najveće učešće u izvozu imaju proizvodi koji pripadaju odseku pića, kao i odsecima žitarice i proizvodi od žitarica i povrće i voće. U uvozu najveće učešće imaju proizvodi odseka povrće i voće, odseka ribe i prerađevine i odseka kafa, čaj kakao i začini. Na osnovu analize trgovine po odsecima može se zaključiti da postoje spoljnotrgovinski partneri sa većim značajem i da to u velikoj meri zavisi od uslova za proizvodnju pojedinih proizvoda koji su karakteristični za konkretnu zemlju, odnosno nemogućnosti da određena zemlja ostvari proizvodnju koja zadovoljava sopstvene potrebe. 5. Literatura 1. Banterle, A. (2005): Competitiveness and Agri-Food Trade: An Empirical Analysis in the EU, Proceedings of 11 th Congress of the EAAE The Future of Rural Europe in the Global Agri-Food System, Copenhagen, Denmark, [pristupljeno: ]. 7

15 2. Csaki, C., Jambor, A. (2013): Impacts of the EU Enlargements on the New Member States Agriculture, Acta Oeconomica et Informatica,Vol. 16, Number 1, 2013., p.p Erokhin, V., Ivolga, Anna (2013): New Developments in Russia-Eu Trade With Agricultural Goods: Influences of Trade Integration, Economics of Agriculture 2/2013, p.p European commission (2012): Impact assessment report on EU-Japan trade relations, [pristupljeno: ]. 5. FoodDrinkEurope (2013): European Agri-Food Chain Representatives Reaffirm Support for Eu-Japan Trade Deal Ahead of Tokyo Summit pr/european-agri-food-chain-representatives-reaffirm-support-eu-japan-trade-dealahead-tokyo-summit [pristupljeno: ]. 6. Liapis, P. (2011): Changing Patterns of Trade in Processed Agricultural Products, OECD Food, Agriculture and Fisheries Papers, No. 47, OECD Publishing. [pristupljeno: ]. 7. Traill, W. B. (1998). Structural Changes in the European Food Industry: consequences for competitiveness. In W. B. Traill and E. Pitts (eds), Competitiveness in the food industry. Blackie Academic & Professional, Witzke, V. H., Noleppa, S. (2010): EU agricultural production and trade: Can more efficiency prevent increasing land-grabbing outside of Europe? [pristupljeno: ]. 9. External and intra-eu trade - a statistical yearbook - data , Eurostat (2011) 10. Eurostat database [pristupljeno: ] 8

16 ANALYSIS OF AGRO-FOOD PRODUCTS' TRADE OF THE EUROPEAN UNION COUNTRIES Puškarić Anton 1, Kuzman Boris 2 Summary The research goal is to perceive trends and structure of agro-food products trade of the European Union member-countries. The analysis comprises the trade among the members, as well as trading with the non-eu-member-countries. The analysis was done for the sectors 0 and 1 according to the Standard International Trade Classification, i.e. the sector Food and Live Animals and the sector Beverage and Tobacco. Within the sector was analyzed in detail the trade according to commodity departments. The foreign trade exchange of the European Union with non-member countries records a deficit of average amount 9.2 milliards euro. The most important partners are the United States of America, the Russian Federation and Switzerland, which participate in the total export with over 30%. In import in the European Union the most significant partners are Brazil, Argentina and the United States of America, with share of 26%. If trade observes from the commodity departments point of view, the largest share in export have the products in the Beverages department, while in import, the largest share have the products within the department Vegetables and Fruits. Keywords: European Union, Trade, Agri-food products Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Anton Puškarić, PhD, Research Associate, Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Volgina 15, Phone: , anton.puskaric@gmail.com 2 Boris Kuzman, PhD, Research Associate, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Phone: , kuzmanboris@yahoo.com 9

17 UDK: Originalni naučni rad Original scientific paper АНАЛИЗА УТИЦАЈА МЕЂУНАРОДНИХ ПРАВИЛА НА ТРГОВИНСКЕ ТРАНСАКЦИЈЕ СЕМЕНОМ И САДНИМ МАТЕРИЈАЛОМ Рајковић Борислав 1, Зарић Владе 2 Резиме Процес анализе је извршен са циљем тестирања почетне хипотезе: Укључивање међународних правила и прописа у области производње и контроле семена и садног материјала има позитиван утицај на трговинске трансакције семеном и садним материјалом између Србије и страних земаља. Анализа је спроведена уз коришћење званичних података. Спроведена анализа треба да омогући прецизније идентификовање користи остварених укључивањем међународних правила и прописа у овој области. Кључне речи: анализа, трговинске трансакције, семе, садни материјал 1. Увод Као најважнија међународна правила која се односе на међународни промет семена и садним материјалом издвајају се тзв. Шеме семена, правила успостављена од стране Међународне организације за економску сарадњу и развој (OECD), као и правила установљена Конвенцијом о заштити биља (IPPC). У раду ће пажња бити посвећена економским показатељима, па самим тим и на утицаје међународних правила на трговинске трансакције семеном и садним материјалом. Почетна хипотеза гласи да примена међународних правила у области производње и контроле семена и садног материјала позитивно утиче на трговинске трансакције семеном и садним материјалом. Провера хипотезе ће бити спроведена кроз остваривање основног циља рада: идентификовање и вредновање утицаја међународних правила на трговинске трансакције семеном и садним материјалом. Како би се остварио наведени циљ, било је потребно применити метод анализе који ће обухватити већи број различитих фактора. 1 Дипл. менаџ. Борислав Рајковић, Агроекономски одсек, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, Еmail: borislav.rajkovic@gmail.com 2 Др Владе Зарић, редовни професор, Агроекономски одсек, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, Еmail: vzaric@agrif.bg.ac.rs 10

18 Подаци коришћени у раду потичу из одсека за статистику Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Такође, за потребе овог рада од великог значаја били су и званично публиковани подаци од стране OECD, подаци објављени у Статистичком годишњаку, интерни подаци Управе за заштиту биља, као и подаци који се односе на почетак примене различитих трговинских споразума и степен либерализације тржишта, између Србије и других земаља. 2. Остали фактори који утичу на трговинске трансакције семеном и садним материјалом Како би анализа била потпуна, било је потребно узети у обзир и остале факторе који утичу на промет семена и садног материјала. Овај комплексан задатак обухвата одвајање утицаја других чинилаца од утицаја основног фактора који се прати. Пошто се анализа заснива на квантитативним подацима, коришћени су подаци о домаћој производњи, површинама под засејаним културама, о трговинским споразумима и утврђеном преференцијалном третману. Утицај цена би такође могао бити приказан нумеричким вредностима. Међутим, просечне вредности произведеног семена у Србији за посматрани период нису доступне. Самим тим, онемогућено је поређење просечних цена домаћег и страног семена, које би обезбедило нумеричку компоненту за овај фактор у даљој анализи. Домаћа производња семена и површине под засејаним културама биће праћене заједно, како би се посматрањем њиховог релативног кретања могло утврдити да ли је у појединим годинама долазило до недостатка или вишкова семена одређене културе. Утицај трговинских споразума и преференцијалних третмана такође ће бити узет у обзир и то праћењем нумеричких показатеља који се односе на промене царинских стопа. 3. Анализа утицаја међународних правила на трговинске трансакције семеном Пошто се подаци који прате промене трговинских трансакција семеном и садним материјалом прате тек од године у овом раду се анализа неће односити на периоде пре и после приступања укључивања Србије у Шеме семена. Уколико се одлучимо на такву анализу то би значило да период пре примене правила утврђених Шемама траје само једну календарску годину, јер је Србија већ године постала чланица шема семена. Стога ће се анализа односити на учешће вредности семена и садног материјала чије се трговинске трансакције обављају захваљујући поштовању међународних правила. Пратиће се учешће тог показатеља ( OECD ) у односу на укупну вредност трговинских трансакција семеном између Србије и осталих земаља. Вредности које ће бити праћене представљају збирне вредности трговинских трансакција семеном култура које су најзначајнији представници сваке од 6 Шема семена у којима Србија 11

19 учествује 3. На следећим графиконима, уведена величина OECD представља вредност увоза или извоза семена одговарајућих култура који се одвија са страном земљом која је чланица исте шеме семена као и Србија. Збирне вредности увоза/извоза ( OECD ), представљају збир вредности семена, представника сваке од 6 шема семена: семенска пшеница, семе кукуруза, семе шећерне репе, семе луцерке и семе поврћа. Графикон 1: Приказ вредности извоза и увоза и остварених салда семена посматраних култура 4, Graph 1: Values of imports and exports of seeds, including balance, for the mentioned agricultural species: Извор: Сопствени приказ на основу податка Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Врло лако се примећује зависност између укупног увоза ( укупан увоз ) и увоза ( OECD увоз ) из земаља OECD Шема семена, као и укупног извоза ( укупан извоз ) и извоза ( OECD извоз ) у земље чланице Шема. Према томе, значај примене међународних правила која се односе на семе, огледа се кроз учешће вредности извоза у земље које поштују међународна правила донета од стране OECD (чланице Шема семена) у укупној вредности извоза семена. Ово учешће је стабилно и релативно се повећава у датом периоду. Са друге стране, високо учешће OECD увоза у укупном извозу показује да највећи део семена које се увози у Србију потиче из земаља развијених земаља, које су, готово по правилу, чланице Шема семена. Код показатеља салда могуће је приметити позитиван тренд повећања код укупног салда. Међутим, значај показатеља салдо OECD не би требало занемарити. Овај показатељ је нарочито значајан за период после године. У овом периоду потписано је неколико трговинских споразума са индустријски развијеним земљама (ЕУ, EFTA), од којих су већина чланице Шема семена. Према томе, салдо OECD представља салдо остварен у трговинским трансакцијама са развијеним земљама. Овај показатељ бележи нестабилне, али 3 Шемама семена су првила регулисана појединачно, за једну породицу биљака 4 На овом графикону, као и на осталима који следе вредности увоза су приказане као негативне вредности 12

20 ипак високе вредности које могу да буду назнака добре позиције домаћег семена на међународном тржишту. 4. Анализа утицаја на трговинске трансакције семеном изабраних култура У делу који следи биће праћени сви досадашњи показатељи, али у оквиру једне културе. Приказом података који се односе на семе једне културе, омогућено је додатно праћење и додатна два показатеља: промене засејаних површина и домаћа производња семена исте културе (вредности се читају на десној оси графикона салдо). Претходно приказане трговинске трансакције, највећим делом су настале као последица промена код семена две културе која вредносно имају највећи значај у трговинским трансакцијама са иностранством (семе пшенице и шећерне репе). Графикони 2, 3, 4: Структура трговинских трансакција семенском пшеницом у посматраном периоду Graph 2,3,4: Structure of commercial transactions of wheat seed, for defined period: Извоз 1 0,9 0,8 Увоз Вредност (мил. $) Вредност (мил. $) 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 5 0,2 0,1 Салдо (мил. $) Салдо % Извор: Сопствени приказ на основу податка Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управе за заштиту биља Сагледавањем разлика у износима вредности извоза и увоза може се закључити да салдо трговинске размене семенском пшеницом представља значајну позитивну компоненту претходно приказаних укупних салда на Графикону 1. Приметан пораст извоза у земље чланице Шема семена доводи и до укупног пораста извоза за посматрано семе. Очекивано, релативно учешће, самим тим и значај извоза OECD у укупном извозу, увећано је. У структури увоза може се приметити да је учешће компоненте OECD значајније у поређењу са структуром извоза. Ово је последица порекла семена, јер се највећи део семена 13

21 посматраних култура увози из земаља ЕУ 5 које су често чланице готово свих Шема семена. Нови показатељ OECD и концесије представља вредност извоза/увоза у семена из/у Србију, из/у земље чланице Шема семена, али који се одвија под преференцијалним условима, који су најчешће обезбеђени трговинским споразумима. На графикону извоза приметно је готово потпуно поклапање показатеља OECD и концесије и OECD. Таква заједничка кретања потврђују високу зависност извоза у земље чланице Шема семена од преференцијалних третмана омогућених трговинским споразумима. Посматрањем сва три показатеља у извозу, долази се до закључка да је за укупне вредности извоза, од највеће важности истовремено деловање трговинских споразума и поштовање правила утврђених Шемама семена. Показатељ OECD и концесије омогућио је и идентификовање порекла семенске пшенице која се увози у нашу земљу. Наиме, готово потпуно преливање показатеља OECD у OECD и концесије у години 6 говори нам да највећи део увоза потиче управо из земаља ЕУ. Подаци о количинама произведеног семена у Србији воде се тек од сезоне тако да графички приказ ове, као и величине која се паралелно прати (засејане површине) почиње тек од године. Код праћења промена домаће производње, неопходно је имати у виду да је устаљена пракса произвођача да одређене количине семена буду сачуване и за следећу сезону. Услед тога, није правило да се сваки пад производње непосредно одрази на прву сезону која следи. Са графикона салда, може се видети да је пад домаће производње који почиње након сезоне , и који свој врхунац достиже у сезони , проузроковао значајан пад извоза по сва три показатеља године. Вредности увоза семена шећерне репе су вишеструко веће од извоза, што за последицу има убедљиво негативан салдо код готово свих праћених показатеља. У овом случају чак ни асиметрични режими који су били на снази (на пример, у почетним годинама примене трговинског споразума са ЕУ) нису били довољни за остварење позитивних резултата. Износ показатеља OECD и концесије који, у усамљеним случајевима, бележи позитивне вредности захваљујући асиметричним третманима, није био довољан да извуче и остала два показатеља у позитивну зону (графикон салда). Преливање показатеља OECD у OECD и концесије на графикону увоза у години и његово поклапање са укупно, говори да је целокуно увезено семе шећерне репе пореклом из земаља ЕУ. То су земље које имају дугу традицију, али и високу технологију у производњи овог семена. Све наведено, имало је негативне последице по домаћу производњу овог семена. У посматраном периоду је домаћа производња претрпела пад од око 50%, што је врло неповољан податак уколико се узме у обзир да су засејане површине семеном шећерне репе увећане за око 40%. Постаје очигледно да семе шећерне 5 Подаци Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства 6 Либерализација увоза семена пореклом из ЕУ, а самим тим и укључивање вредности овог увоза у показатељ OECD и концесије 14

22 репе произведено у Србији убрзано губи битку на домаћем тржишту. Његово место убрзано заузима семе пореклом из развијених земаља, док је у исто време, падом обима домаће производње, искључена могућност преоријентације на друга тржишта. Графикони 5, 6, 7: Структура трговинских трансакција семеном шећерне репе у посматраном периоду Graph 5,6,7: Structure of commercial transactions of sugar beat seed, for defined period 2 1,8 1,6 Извоз Увоз Вредност (мил. $) 1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 0, Вредност (мил. $) Салдо Салдо (мил. $) % Извор: Сопствени приказ на основу податка Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управе за заштиту биља 5. Анализа утицаја међународних правила на трговинске трансакције семеном и садним материјалом У овом делу ће као утицајан фактор и представник међународних правила бити узет скуп правила одређен Конвенцијом о заштити биља (IPPC). Прецизније, у овом делу пратиће се чланство у IPPC земаља трговинских партнера Србије, која је чланица ове конвенције већ више од 20 година. Разлог одабира IPPC чланства у односу на друга међународна правила, оправдан је биолошким карактеристикама садног материјала где спровођење санитарних и фитосанитарних мера прописаних IPPC Конвенцијом има веома значајну улогу. Подаци који следе, односе се на збирне вредности увоза и извоза садног материјала који се прати под две тарифне ознаке у Царинској тарифи Републике Србије: (за лозне врсте) и (остале воћне врсте). Показатељ IPPC представљаће збир вредности увоза/извоза који се одвија између Србије и других чланица IPPC за наведене две тарифне ознаке. На приказаном графикону се може видети значајно учешће показатеља IPPC у показатељу укупан извоз, тј. висок значај испуњавања услова установљених IPPC конвенцијом за укупан извоз садног материјала из наше земље. Показатељ 15

23 IPPC и концесије у овом примеру представља сличне вредности као и у претходном примеру, са разликом да сада ову вредност чине износи трансакција садног материјала остварени под преференцијалним условима, из/у земље чланице IPPC. За разлику од извоза семена, омогућени асиметрични трговински режими у периоду пре године су значајно мање коришћени у извозу садног материјала. Графикон 8: Структура трговинских трансакција садним материјалом у посматраном периоду Graph 8: Structure of commercial transactions of seedlings, for defined period Извор: Сопствени приказ на основу податка Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управе за заштиту биља Поклапање показатеља укупно и IPPC увоз код увоза, показује да сав увозни садни материјал потиче из земаља које су потписнице Конвенције. Потпуни прелазак показатеља IPPC увоз у показатељ IPPC и концесије у години говори нам да садни материјал који се увози у нашу земљу потиче из ЕУ. На основу овог графикона, закључујемо да се домаћи купци опредељују за квалитетан садни материјал који потиче из ЕУ. Остварена салда по свим годинама су, за сва три показатеља, позитивна. Позитивне вредности салда показатеља салдо укупно су највећа заслуга оствареног високог позитивног салда са осталим земљама чланицама IPPC. Високе позитивне вредности салда IPPC и концесије изостају до године, упркос омогућеном асиметричном преференцијалном третману. Међутим, салда овог показатеља расту у наредном периоду и задржавају позитивне вредности што је врло значајан податак, уколико се узме у обзир обострана либерализација тржишта са већим бројем земаља која је отпочела године. 6. Закључак Почетна хипотеза да примена међународних правила у области производње и контроле семена и садног материјала позитивно утиче на трговинске трансакције семеном и садним материјалом у потпуности је потврђена. На нивоу спољнотрговинских трансакција, константно високо учешће извоза у земље које се придржавају свих релевантних правила у вези са семеном и садним 16

24 материјалом у укупном извозу, посебно за период после године, јавља се као правило у свим подацима. Тиме је приказан пресудан значај поштовања међународних правила описаних у раду за нашу земљу. Код семена, поштовање правила дефинисаних у оквиру Шема семена је свакако допринело укључивању семена произведеног у Србији у међународне трговинске токове. У исто време, поштовање IPPC стандарда омогућило је да велики део садног материјала буде пласиран у земље потписнице ове Конвенције. Такође, не би требало занемарити ни утицај трговинских споразума. У целини посматрано, остварени позитивни показатељи међународних трговинских трансакција, семеном и садним материјалом произведеним у Србији, настали су захваљујући комбинованом и истовременом утицају трговинских споразума и поштовању међународних правила. Ова два фактора не могу се одвојено вредновати, њихов утицај је заједнички и међусобно зависан. Константна висока учешћа показатеља OECD и концесије ( IPPC и концесије - бележи високо учешће после године) у показатељу OECD ( IPPC ) у структури извоза семена (садног материјала) то потврђују. Краће речено, примена прописа и испуњавање стандарда, омогућили су коришћење слободног простора обезбеђеног трговинским споразумима. По свом значају, код семена се посебно издваја семенска пшеница која чини велики део вредности извоза семена. Трговинске трансакције семеном ове културе карактерише готово редовно остваривање позитивног салда код сва три посматрана показатеља. Насупрот семену пшенице налази се семе шећерне репе које бележи изразито негативне вредности по свим показатељима. Неповољан салдо код података везаних за семе шећерне репе изазван је највише убедљиво негативним салдо у трговини са земљама које су чланице Шеме семена. Свакако да у овоме не треба тражити кривицу или негативан ефекат примене међународних правила. Чињеница јесте да је у питању реномирано семе пореклом из развијених земаља ЕУ и сигурно је да одступање Србије од примене међународних правила свакако не би побољшало укупан салдо. Одступањем у примени међународних правила, како код семена шећерне репе, тако и код свих осталих врста семена и садног материјала, свака шанса за побољшање укупног салда била би изгубљена. У случају семена шећерне репе, укупном неповољном утиску доприносе показатељи који недвосмислено показују да се негативан однос између извоза и увоза одразио и на сектор домаће производње овог семена чији је опстанак доведен у питање. Насупрот семену шећерне репе чија производња, а нарочито даље унапређење сорти подразумева примену високе технологије и савремених поступака, налази се семе пшенице, чија производња не захтева примену високе технологије и које остварује најповољније трговинске резултате. Домаћи садни материјал је конкурентан и остварује повољне резултате у трговинским трансакцијама. За разлику од њега, износи које остварује домаће семе су скуп веома различитих резултата у трговинским трансакцијама различитих биљних култура. Са једне стране постоје културе, као што је 17

25 пшеница са високим износима салда и мањим захтевима када је у питању расположива технологија, а са друге стране, културе попут шећерне репе, са негативним износима салда, које захтевају виши технолошки ниво. На крају, може се закључити да би прави пут за остварење бољих резултата у трговинским трансакцијама семеном и садним материјалом био подизање технолошког нивоа, чиме би се подигла укупна конкурентност домаћег семена и омогућили стабилни приходи од продаје ових производа на међународном тржишту. 7. Литература 1. Биљана Чпајак (децембар, 2009.): Прелазни споразум гаранција извозницима, Политика; Извор: 2. Интерни подаци Министарства пољопривреде, шумарства иводопривреде који се односе на трговинске трансакције семеном и садним материјалом између Србије и осталих земаља у периоду Интерни подаци Управе за заштиту биља који се односе на количине произведеног семена и садног материјала у Републици Србији за период Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима између Републике Србије и Европске заједнице ( Службени гласник РС, 83/08) 5. Организација за економску сарадњу и развој OECD (2012.): Directory of Bodies of the OECD Организација за економску сарадњу и развој OECD (2012.): OECD Seed Schemes - A Synthesis of International Regulatory Aspects That Affect Seed Trade (стр. 3-11) 6. Организација уједињених нација за пољопривреду и храну FAO (2002.): Seed and Seed Quality: Technical Information for FAO Emergency Staff (стр. 6-19) 7. Закон о потврђивању додатног протокола споразума о измени и приступању споразуму о слободној трговини у централној Европи, ( Службени гласник РС Међународни уговори, 8/11) 8. Закон о потврђивању споразума о измени и приступању споразуму о слободној трговини у централној Европи CEFTA 2006, ( Службени гласник РС Међународни уговори 88/07) 9. Закон о царинској тарифи и допуне ( Службени гласник РС, бр. 62/05, 61/07,05/09) 10. Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља ( Службени гласник РС, 18/05) 11. Закон о семену ( Службени гласник РС, 45/05) 12. Закон о семену и садном материјалу ( Службени гласник РС, 54/93 и 35/94) 18

26 APPLICATION OF INTERNATIONAL RULES FOR SEEDS AND PLANTING MATERIAL AND ITS CONSEQUENCES ON TRADE WITH THIS COMMODITIES Rajkovic Borislav 1, Zaric Vlade 2 Summary The process of analysis is conducted with an aim to testing starting hypothesis: Implementations of international rules and regulations in the area of production and control of seed and seedlings have a positive influence on commercial transactions of these products between Serbia and foreign countries. The analysis is conducted using official data. Analysis should make possible more precise identification of benefits made by implementation of international rules and regulations in this area. Keywords: analysis, commercial transactions, seed, seedling Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Borislav Rajković, Manager, Agrieconomic Department, Uneversity of Belgrade, Faculty of Agriculture, Еmail: borislav.rajkovic@gmail.com 2 Vlade Zarić, PhD, Professor, Agrieconomic Department, Uneversity of Belgrade, Faculty of Agriculture, vzaric@agrif.bg.ac.rs 19

27 UDK: Pregledni rad Review paper ODRŽIVI RAZVOJ I ORGANSKA PROIZVODNJA KAO BITNI FAKTORI SAVREMENE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE Radosavljević Života 1, Gajdobranski Aleksandra 2, Krmpot Vera 3 Rezime Prema demografskim prognozama, trend rasta svetskog stanovništva nastaviće se i u 21. veku, što znači da će potrebe za poljoprivrednom proizvodnjom biti još veće. Od poljoprivrede se očekuje da toj povećanoj tražnji udovolji. Međutim, ona će moći da odgovori novoj tražnji samo ako se bude razvijala na načelima održivog razvoja i organske proizvodnje. Ovaj koncept savremene proizvodnje koji se odnosi na poljoprivredu, shvaćen je kao stvaranje ekonomski isplative i ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje, koja bi trebalo da bude osnova egzistencije seoskog stanovništva u oblastima, u kojima postoje prirodni preduslovi da se postigne odgovarajući nivo konkurentnosti za prodor na evropsko i druga tržišta. Ali tu se nameću i brojni prateći problemi održivog razvoja, koje je potrebno rešavati adekvatnim merama ekonomske politike. Ključne reči: održivi razvoj, organska proizvodnja, prirodni resursi. 1. Uvod Savremenu poljoprivredu u 21. veku karakterišu brojne nepoznate smernice budućeg razvoja. Koncept održive poljoprivrede je bio različito tumačen u Svetu, ali i kod nas. Ekološka polazišta uglavnom su bila vezana i odnosila su se na osiguranje neobnovljivih resursa i očuvanje biološkog diverziteta. Zato je potrebno razvijati tehnologiju gajenja bilja zasnovanih na ekološkim konceptima, kao što je organska proizvodnja. Organska proizvodnja predstavlja celovit sistem upravljanja proizvodnjom poljoprivredno prehrambenih i drugih proizvoda, koji kombinuje dobru poljoprivrednu praksu, visok stepen biološke raznolikosti (biodiverziteta), očuvanje prirodnih resursa, kao i način proizvodnje u skladu sa opredeljenjima određenih potrošača za proizvode u čijoj proizvodnji su korišćene prirodne supstance. 1 Prof. dr Života Radosavljević, redovan profesor, Fakultet za obrazovanje rukovodećih kadrova, Novi Sad, Srbija, zivota.radosavljevic@fpsp.edu.rs 2 Doc. dr Aleksandra Gajdobranski, Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci, Univerzitet UNION, Beograd, Srbija, Tel: , aleksandra.gajdobranski@famns.edu.rs 3 Vera Krmpot MBA, doktorand, urednik u Sterijinom pozorju, Novi Sad, Srbija, vera.krmpot@pozorje.org.rs 20

28 Kovačević (2004, 2005) navodi da su za organsku biljnu proizvodnju neophodne modifikacije svih agrotehničkih mera i adekvatan sortiment. Pri navođenju prednosti u sistemu organskog ratarenja treba navesti da se čuvanje zemljišne plodnosti ostvaruje resursima sa samog gazdinstva, i u tom smislu, pridaje se veliki značaj plodoredu i njegovoj fitosanitarnoj ulozi. U sistemu organskog ratarenja, primenjuju se racionalni načini obrade zemljišta pretežno konzervacijski, čime se uveliko štedi energija. Za đubrenje se koriste isključivo organska đubriva, čime su smanjeni rizici od zagađenja životne sredine. Prioriteti zasnovani na održivom konceptu razvoja poljoprivredne proizvodnje moraju da budu usmereni na izgradnju politike i prakse na državnom i regionalnom nivou, s naglaskom na kvantitet i kvalitet, kako bi se omogućilo zadovoljenje sadašnjih, ali i budućih ljudskih potreba i želja. 2. Održivi razvoj Polazeći od globalnog koncepta održivog razvoja, razvoj održive poljoprivrede može se definisati kao sposobnost ove privredne grane da neograničeno dugo odgovori na zahteve za poljoprivrednom proizvodnjom po ekonomskoj ceni i ceni očuvanja životne sredine koje bi bile društveno prihvatljive. Održivi razvoj je nova razvojna paradigma koja je sadržana u brizi za kvalitet ekonomskog rasta (kao što je efikasnost korišćenja resursa uz adekvatne promene u strukturi proizvodnje) i ekološkog razvoja. Bitnu komponentu ovog razvoja čini proizvodnja biološki kvalitetne hrane na osnovama korišćenja komparativnih prirodnih resursa i na usklađenoj primeni dostignuća naučno-tehničkog progresa kao i agrarne biotehnologije (Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Naučni skup, 2009). Na konferenciji u Riju utvrđene su preporuke za održivi razvoj poljoprivrede. U njima se ističe da je potrebno provesti biodiverzifikaciju proizvodnje i očuvati prirodne izvore, biološkim merama delovati na povećanje plodnosti zemljišta, boriti se protiv bolesti i štetočina, postići optimalan odnos biljne i stočarske proizvodnje i sl. Agendom 21 utvrđuju se preduslovi koje treba stvoriti za unapređenje održivog razvoja poljoprivrede. Koncept održivog razvoja poljoprivrede, u znatnoj meri, utiče na budući razvoj poljoprivrede i njen prostorni raspored u svetskim regionalnim i lokalnim razmerama. Na taj način, koncept regionalnog razvoja poljoprivrede biće bitan faktor razvoja u 21. veku (Đukanović M., 1997). Značajnu ulogu u izgradnji novog sistema vrednosti, primerenog održivom razvoju, ima obrazovanje i razvoj ljudskih resursa. U Agendi 21 se naglašava da je obrazovanje od presudne važnosti za promovisanje nove razvojne paradigme. Na Samitu u Johanesburgu godine predložena je Dekada obrazovanja za održivi razvoj, koja je ubrzo i proklamovana od strane Generalne skupštine UN za period Reč je o kompleksnom i dalekosežnom poduhvatu, koji ima za cilj da integriše principe, vrednosti i praksu održivog razvoja u sve aspekte obrazovanja. Da bi obezbedili svoju budućnost ljudi širom Planete moraju da nauče da menjaju svoje ponašanje. 21

29 U razvijenim, ali i sve većem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju održivog upravljanja zemljištem, vodom i živim resursima. Oko 90 miliona hektara svetskog zemljišta moraće da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do godine da bi se postigla globalna obezbeđenost hranom, a polovina tih površina trebalo bi da bude dobijena krčenjem šuma što će imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet ( rad). Prateći problemi održivog razvoja ogledaju se u sledećem: Najveći problem predstavlja siromaštvo. Čak i u sadašnjem vremenu blagostanja krajnje siromaštvo je prisutno kod svakog petog stanovnika u zemljama u razvoju. Bolesti, koje prate siromaštvo, u porastu su u mnogim zemljama sa visokim procentom siromašnih. Osim bolesti, prisutno je i raspadanje porodica i kriminal kao prateća pojava. Trenutna svetska proizvodnja hrane dovoljna je da nahrani celokupno stanovništvo planete Zemlje, ali problem raspodele ekonomskih resursa i hrane znači da ljudi ostaje neuhranjeno. Rast prinosa osnovnih žitarica se usporava, a gubici posle žetve povećavaju. Uništavanje plodnog zemljišta erozijom ili lošim navodnjavanjem nanosi štetu zemljištu, a time i proizvodnji u regionu. Uopšteno govoreći, ukoliko se ne pređe na metode obrade zemlje koje manje zagađuju, biće teško obezbediti hranu za celokupno stanovništvo u budućnosti. Mnoge države se bore sa problemima niskog ekonomskog rasta, velike zaduženosti, korupcije, nasilja i nedostatka hrane. Ovi problemi mogu biti pogoršani akcijama na Severu, kao što su trgovački protekcionizam. Mnogi stanovnici tih zemalja nemaju pristup društvenoj infrastrukturi ili dozvolu snabdevanja električnom energijom. Mogućnost razvoja ekonomskih potencijala je takođe ugroženo, jer nemaju pristup prirodnim resursima, ne dobijaju kredite niti mogu da utiču na nacionalnu politiku. Očekuje se da će rast stanovnika pogoršati problem, mada treba imati u vidu da lokalizacija stanovništva i upotreba resursa više utiče na problem nego broj stanovnika. Smatra se da danas ima više od šest milijardi ljudi na zemlji, i mada se njihov broj povećava nešto manje od predviđenog, biće ih znatno više pre nego što se problem reši. Od dve milijarde pretpostavljenog priraštaja stanovnika za sledećih dvadeset godina 97% živeće u zemljama u razvoju. Prohtevi stanovnika u zemljama visoke potrošnje i razvijenim privredama mogu imati dramatičniji uticaj na životnu sredinu zemalja sa niskim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika. Potrošnja prirodnih resursa u privredama visoko industrijalizovanih zemalja ostaje visoka. Trenutno je potrebno 300 kilograma prirodnih resursa za prihod od 100 američkih dolara u najrazvijenijim privredama sveta ( ) ( S obzirom na obim potrošnje ovih privreda dolazi do obimnog prestruktuiranja životne sredine. Ukoliko se buduće privrede zemalja u razvoju takođe budu bazirale na intenzivnoj upotrebi prirodnih resursa, to će predstavljati atak na životnu sredinu i prirodne resurse. 22

30 Upotreba energije se globalno povećala za 70% od godine. Predviđa se dalji rast preko 2% godišnje za sledećih petnaest godina, uprkos činjenici da dve milijarde ljudi još uvek nije uključeno u privredu zasnovanu na upotrebi fosilnih goriva. Ako više ljudi bude imalo pristup energentima povećavaće se emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte, čak za 50% više od postojećeg stanja, ukoliko se ne preduzmu ozbiljni napori da se energija bolje iskoristi, a smanji zavisnost od fosilnih goriva. Društvena infrastruktura i pogodnosti fosilnog goriva i njegova niska cena ozbiljno ugrožavaju svaku značajniju preorijentaciju na čistije izvore energije u doglednoj budućnosti. Kasnih 90-ih godina prošlog veka godišnja emisija SO 2 bila je skoro četiri puta veća od one iz 50-ih godina, i dostigla je nivo od (UNEP 1999). Prema dokumentu Međuvladin dogovor i klimatske promene podaci ukazuju da postoji značajan i zabrinjavajući uticaj ljudskog faktora na klimatske promene (IPSS 2001). Ovo će se odraziti na pomeranje klimatskih zona, promenu produktivnosti ekosistema i strukturu nekih biljnih, odnosno životinjskih vrsta i fenomen naglih vremenskih promena. Imaće dodatni uticaj na zdravlje ljudi i način upravljanja prirodnim resursima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa značajnim posledicama na sve zemlje sveta, gde će zemlje u razvoju, a naročito najnerazvijenije biti najranjivije na posledice promene globalne klime. Intenzivna poljoprivreda, koja zavisi od sagorevanja fosilnog goriva i veoma raširenog uzgoja mahunastih biljaka, oslobađa velike količine azota, pogoršava zakišeljavanje, izaziva promene strukture biljnih i životinjskih vrsta u ekosistemu, povećava nivo azota u izvorima sveže vode preko dozvoljenih granica za ljudsku upotrebu i izaziva zagađenje izvorske vode i morskih prebivališta. Postoji rastuća zabrinutost među naučnicima da će nivo poremećaja azotnog ciklusa imati iste posledice kao i poremećaj ugljenikovog ciklusa. Uništavanje životne sredine se stalno povećava i dovodi do velikog ugrožavanja prirodnih resursa koje uključuje eroziju tla, gubitak šuma i riba u rekama i morima. Seča šuma (uglavnom iz razloga stvaranja oranica, pašnjaka, podizanja gradova) nastavlja da ugrožava i uništava postojeće površine pod šumama. Oko hektara šuma izgubljeno je između i godine (UNEP 1999). Procenjeno je da čovek ugrožava opstanak 60% koralnih sprudova i 34% svih ribljih vrsta na planeti. Kao rezultat degradacije životne sredine, raznolikost ekosistema planete Zemlje i mogućnost obnove prirodnih resursa smanjila se za 33% u poslednjih trideset godina, dok je potražnja za ovim resursima udvostručena ( Biološki dobijeni proizvodi i procesi čine 40% globalne privrede. Veliki deo ove proizvodnje zasnovan je na uzgajanju sve manjeg broja biljnih i životinjskih vrsta i gena. Sa velikim proizvodnim procesima u poljoprivredi i uzgajanju šuma, velika biološka raznovrsnost se zamenjuje proizvodnjom monokultura. Međutim, sve se više shvata značaj biološke raznovrsnosti i mogućnosti gubitka određene biljne ili životinjske vrste ili gena (zbog bolesti, klimatskih ili privrednih promena), i obezbeđenja intelektualne svojine za slučaj razvijanja nove upotrebne vrste. Tako da taj isti skup biološki različitih vrsta dolazi pod kontrolu moćnih kompanija koje su ih 23

31 pre toga umanjile i desetkovale. Pored toga, uvek postoje nove institucije koje integrišu potrebe opstanka i raznolikost biljnih i životinjskih vrsta, i brinu o lokalnim pravima. U isto vreme smanjena je kulturna raznolikost, koja se razvila pored biološke raznovrsnosti. Globalizacija proizvodnje, komunikacija, znanje, posao i način odmora ima za posledicu gubitak tradicije koja može biti dragocen izvor fleksibilnosti. Većina zemalja zahvaćena je danas različitim stepenom zagađenja, koje se odražava na kvalitet vode, zemljišta i vazduha. Uprkos čišćenju, masovna ekspanzija i upotreba hemikalija, pesticida, teških metala i drugih štetnih materija povećava opasnost za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Globalna upotreba vode se stalno povećava, tako da pristup izvorima pijaće vode postaje najznačajniji problem 21. veka. Jedna trećina svetskog stanovništva živi u zemljama koje su već iskusile veliki ili osrednji nedostatak vode za piće. Taj broj se može povećati na dve trećine za sledećih trideset godina ukoliko se ne preduzmu ozbiljniji napori zaštite izvora vode i koordiniše njena upotreba. Nekih 30% do 60% urbanog stanovništva u zemljama sa niskim standardom još uvek nema kuće sa sanitarnim čvorovima, niti vodovod i kanalizaciju. Stalna urbanizacija i industrijalizacija, zajedno sa nedostatkom resursa i lošim upravljanjem, pogoršavaju problem zagađenja životne sredine, posebno u gusto naseljenim sredinama. Zagađenje vazduha, loše upravljanje čvrstim otpadom, visoko rizičnim i toksičnim otpadom, velikom bukom, zagađenjem vode rezultiraće promenom ovih urbanih sredina u krizne zone životne sredine. Deca siromašnih porodica su najugroženija i preti im opasnost po zdravlje. Cilj strategije održivog razvoja Srbije je da dovede do ravnoteže tri ključna faktora: održivog ekonomskog rasta, održivog razvoja društva na bazi socijalne ravnoteže, zaštite životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima. Za primenu metoda održivog razvoja poljoprivrede na području Srbije, postoje značajne komparativne i konkurentske prednosti kako na ravničarskim tako i na brdskoplaninskim područjima. Tako oživljavanje agrarne proizvodnje uljarima na održivim osnovama u Srbiji, predstavlja osnovu za rast biološki kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane od značaja za ishranu stanovništva i za povećanje izvoza ovih proizvoda na evropsko i svetsko tržište. U tom cilju održivi razvoj i rast ove agrarne proizvodnje mora se zasnivati, na jednoj strani, na racionalnom i produktivnom korišćenju prirodnih resursa u cilju proizvodnje biološki kvalitetnih proizvoda, i na drugoj strani, na reprodukovanju, očuvanju i zaštiti potencijala posebno neobnovljivih resursa. Značajan segment prirodnih faktora čine i klimatski uslovi od kojih zavisi ostvarivanje održivog poljoprivrednog razvoja. Varirajući klimatski uslovi značajno utiču na razlike u postignutoj produktivnosti rada, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja privrednih subjekata u poljoprivredi. Pri ne optimalnoj agrotehnici i nepovoljnim klimatskim uslovima ispoljava se i tendencija zagađivanja prirodne sredine. Ova dva momenta ukazuju na to da se moraju uvažavati obeležja i razlike u klimatskim uslovima koji utiču na gajenje određene biljne kulture (Vićentijević D., Jovanović R., 2007). 24

32 Strategija održivog razvoja se dakle, zalaže za takav model razvoja koji će voditi računa o prirodnim resursima bitnim za opstanak ljudi. Naša zemlja je usvojila nacionalnu strategiju održivog razvoja godine, koja treba da utre put ostvarivanju dinamičnog i kvalitetnog privrednog razvoja. Osnovni preduslovi za postizanje takve vrste održivog razvoja su: obezbeđivanje većeg obima investicija; stvaranje nove privredne strukture sa konkurentnim proizvodnim i uslužnim programima; povezivanje domaćih preduzeća sa stranim na partnerskim osnovama; poboljšanje kvaliteta rada i povećanje produktivnosti; uvođenje novih (pre svega informacionih) tehnologija; povećanje ulaganja u naučno-istraživački rad; održivo upravljanje prirodnim resursima; povećanje ulaganja u razvoj ljudskih resursa. 3. Organska proizvodnja Organski proizvodi smatraju se zdravijim od hrane koja se dobija na konvencionalan način, a za ovakve proizvode postoji značajno tržište, koje poslednjih godina beleži stalni rast. Organska poljoprivreda brzo se razvija i trenutno je prisutna u 125 zemalja u svetu sa različitim površinama i intenzitetom. Prema izveštajima FAO skoro 30 miliona hektara zemljišta obrađuje se na organski način. GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju) je godine, u saradnji sa konzorcijumom AFC/FIBL, sproveo ispitivanje sektora organske proizvodnje sa ciljem prikupljanja podataka o površinama, količinama proizvoda, broju proizvođača, regionalnoj distribuciji organskih proizvoda itd. U ovu svrhu korišćena je metodologija švajcarskog institute FIBL za Svet organske poljoprivrede. Pomenuta metodologija bila je osnova za izradu revizije podataka koju je krajem godine sprovela Nacionalna asocijacija Serbia organica uz podršku GIZ. Rezultati istraživanja koji su obuhvatili pregled površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji, pokazuju da se organska proizvodnja trenutno obavlja na površini od oko ha. Navedenim brojem hektara obuhvaćene su i površine korišćene za sakupljanje divljeg jagodastog voća, pečuraka i lekovitog bilja. Treba napomenuti da u Srbiji ne postoji podatak o ukupnoj površini na kojoj se odvija sakupljanje divljih biljnih vrsta iz prirodnih staništa. Obradivo zemljište korišćeno za organsku proizvodnju zauzima površinu od preko ha. Registrovane površine pod organskom poljoprivredom u Srbiji godine date su u tabeli 1. Od ukupnih površina pod organskom proizvodnjom (tabela 1), višegodišnje vrste se uzgajaju na oko 46,7%, a jednogodišnje na oko 46%. Ostatak od 73% čine livade i pašnjaci. U okviru kategorije višegodišnjih vrsta, dominiraju jabuke i šljive, a sledi ih jagodasto voće, naročito maline. Žitarice, soja i povrće su glavne uzgajane jednogodišnje vrste. Takođe, postoji značajan porast u površinama pod jednogodišnjim vrstama. U državama Evropske zajednice, dvanaest pridruženih članica (Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Češka, Mađarska, Kipar), državama članicama EFTE (Island, Linhenštajn, Norveška, Švajcarska) i državama poput Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, pod organskom proizvodnjom nalazi se ukupno oko 4,3 miliona hektara. U zemljama Evropske unije prodaja 25

33 organskih poljoprivrednih proizvoda je utrostručena u poslednjih dvadesetak godina. U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda već predstavlja značajan udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj sa 2,8 milijardi dolara i godišnjim rastom od 10%. U svetu se pod organskom proizvodnjom nalazi više od 17 miliona hektara. Najveći deo tih površina nalazi se u Australiji (7,7 mil. ha), Argentini (2,8 mil. ha), u državama Severne Amerike (1,3 mil. ha) i Italiji (više od milion ha). Konzumacija organske hrane u svetu pokazuje porast između 10-15% na godišnjem nivou, slede Nemačka, Francuska, Kanada i Japan. Proizvodnja organske hrane skuplja je od klasične 30 do 50%, pre svega, zbog velikih troškova žive radne snage, ali je istovremeno cena organskih proizvoda od 50 do 400 puta veća nego cena hrane koja je proizvedena na konvencionalan način. Procenjuje se da se nesertifikovana proizvodnja odvija na još oko 20 miliona hektara, što ukupno čini oko pedesetak miliona hektara poljoprivrednih površina u svetu (2008). Svetsko tržište proizvoda organske poljoprivrede ima tendenciju povećanja koja iznosi 48 milijardi dolara (FAO). Ista se povećava u odnosu na početak devedesetih nekoliko puta. Prema procenama do godine ta suma bi mogla da dostigne i 90 milijardi dolara. Procenjuje se da će učešće u tržišnom segmentu ovih proizvoda nastaviti da raste i u narednoj deceniji i to po prosečnoj godišnjoj stopi od 15 do 20% (Vlahović B., 2010). Tabela 1 Registrovane površine pod organskom poljoprivredom u Srbiji Table 1 Registered land under organic farming in Serbia Kategorija Vrsta Sertifikovane površine (ha) U periodu konverzije (ha) Ukupno (ha) Višegodišnje Jabuka 1177,55 6, ,57 Malina ,46 692,46 Jagoda 41,42 11,54 52,96 Šljiva 1188,56 39, ,04 Višnja 409,94 26,38 436,32 Drugo 686,53 865, ,84 Ukupno voće , ,19 Jednogodišnje Kukuruz 280,37 539,33 819,7 Pšenica 284,66 281,72 566,38 Soja 104,53 39,5 144,03 Povrće i dr. 296, ,5 Ukupno jednog. 669,56 860, ,11 Pašnjaci 20,83 818,97 839,7 (Izvor: Da bi naši proizvođači ušli na tržište Evropske unije, i da bi se omogućilo potrošačima u Srbiji da imaju pristup ovom proizvodu, potrebno je uraditi sledeće (Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, 2005): osnovati domaće telo za sertifikaciju; uspostaviti sistem subvencionisanja organskih proizvođača; omogućiti finansijsku pomoć za period konverzije u organsku proizvodnju; uvođenje potrebnih standarda u prerađivačke kapacitete; podrška marketinškoj organizaciji proizvođača kao i promocija srpskog organskog proizvoda. 26

34 Ovu aktivnost bi trebalo povezati sa promocijom drugih proizvoda specifičnog kvaliteta kao što su proizvodi sa geografskim poreklom, tipični proizvodi i slično. Na tržištu Srbije raste tražnja za organskim proizvodima, uz korišćenje dozvoljene ambalaže, sertifikata i loga za organski proizvod. Stabilna proizvodnja, širok, stabilan, konkurentan i prepoznatljiv asortiman, osnov su za dinamiziranje izvoza. Proizvodi koji se dobijaju u organskoj proizvodnji imaju svoju robnu marku i ostvaruju nekoliko puta veću cenu od onih dobijenih konvencionalnim putem. Povećanje površina pod organskom proizvodnjom značajno bi uticalo i na povećanje konvencionalne proizvodnje, a kvalitetnom preradom mogli bismo postati značajni izvoznici ovih proizvoda. U Srbiji, prema nezvaničnim podacima 400 poljoprivrednika proizvodi hranu bez upotrebe hemijskih sredstava, od toga 46 zemljoradnika imaju sertifikate za proizvodnju organske hrane. Proizvode se organske maline, višnje, borovnice, kupine, jabuke, povrće, pšenica, ječam, bundeve, sokovi, koncentrati i sušeno voće. U šumskim i planinskim predelima kao delatnost javlja se i sakupljanje šumskog voća i plodova. Iako se najveći deo organskih proizvoda, ali i sakupljenih šumskih plodova plasira na inostrano tržište, procenat organske proizvodnje u Srbiji trenutno je zanemarljiv, a preciznih podataka o površinama organske proizvodnje za sada nema ( Osnovne mogućnosti Srbije za proizvodnju organske hrane predstavljaju: obradive površine, prirodni rezervati, šumske zone koji imaju idealne agroekološke uslove za proizvodnju; veliki klimatski diverzitet kao uslov proizvodnje različitih biljnih i životinjskih vrsta; ponuda organski proizvedene hrane na evropskom tržištu manja je od tražnje (šansa Srbije); očekuje se povećanje tražnje za proizvodima organske proizvodnje u Evropi. U Vojvodini postoje komparativne prednosti za razvoj biljne organske proizvodnje, gde organsko ratarstvo ima odlične uslove za razvoj u ovoj oblasti. Uspešna organska proizvodnja u ratarstvu počiva na zemljištu dobro snabdevenim organskom materijom, dobre strukture i doborih vodno-vazdušnih osobina. S tim u vezi otvaraju se mogućnosti za razvoj organskog semenarstva. Ovo pitanje je u početku rešavano korišćenjem ne tretiranog semena konvencionalnih sorti proizvedenog u konvencionalnim uslovima, dok je usavršavanjem proizvodnje u sledećoj fazi postavljen zahtev za se seme konvencionalnih sorti proizvodi metodom organske proizvodnje, odnosno da se zameni organskim sortama. U Srbiji postoji veliki problem koji prati ovu organsku proizvodnju organskog semena. Ne postoji baza podataka o ponudi i potražnji, cene su zbog malih količina organskog semena relativno visoke, problem je i tehnika i tehnologija koja nije dovoljno razrađena. Pored toga, ponuda organskih sorti i organskog semena ne prati ekspanziju organske proizvodnje. U Srbiji praktično nije postojalo organsko oplemenjivanje biljaka i komercijalna proizvodnja organskog semena, sve do godine kada je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada proizveo deklarisano sortno seme soje iz organske proizvodnje (Pejanović R., 2013). 27

35 U Srbiji postoje izuzetno visoki potencijali za organsku proizvodnju, što dokazuje i činjenica da je čak 5 do 10% zemljišta nezagađeno i spremno za organsku proizvodnju. (Vlahović B., 2010). Imamo i najmanju potrošnju zaštitnih sredstava po hektaru obradive površine. Od 90-tih pa do 2000-te godine upotreba pesticida opala je za 90%, što je samo po sebi preduslov za zasnivanje organske proizvodnje hrane. Klimatski uslovi i još uvek nezagađena životna sredina omogućuju da imamo veliku prednost u odnosu na druge zemlje za zasnivanjem i povećanjem površina pod organskom proizvodnjom. Uzgoj organskih proizvoda može se zasnivati na više od hektara. Dakle, Srbija ima dobre prirodne predispozicije za proizvodnju organske hrane. Predstavnici resornog Ministarstva i nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica konstatovali su da u Srbiji raste tražnja za organskim proizvodima, ali da je budućnost te privredne grane u izvozu na evropsko tržište. Na taj način bi naša zemlja mogla da postane značajan i prepoznatljiv region u svetu, gde je skoro 90% organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na tržišta zemalja EU, SAD i Japana. 4. Zaključak Na osnovu svega do sada iznetog zaključujemo da dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji, osim ekonomske efikasnosti i tehnološkog napretka, većeg učešća čistijih tehnologija i inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja, obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Opšti cilj Strategije održivog razvoja Srbije koji se odnosi na poljoprivredu može se shvatiti kao stvaranje ekonomski isplative i ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje, koja bi trebalo da bude osnova egzistencije seoskog stanovništva u oblastima, u kojima postoje prirodni preduslovi da se postigne odgovarajući nivo konkurentnosti za prodor na evropsko i druga tržišta. Reč je o organskoj proizvodnji čiji se osnovni ciljevi mogu sumirati kroz: povećanje proizvodne sposobnosti (plodnosti) zemljišta; minimiziranje energetskih inputa na poljoprivrednim dobrima; smanjenje rizika po okolinu; kao i održavanje postignutog nivoa proizvodnje. Organska poljoprivreda ostvaruje stabilnije i kvalitetnije prinose, te na tržištu prehrambenih proizvoda ima veću snagu zarađivanja kroz veće prodajne cene, i na taj način ostvaruje i veću ekonomsku dobit u vidu profita i dugoročnu ekonomsku korist. Potencijali koje ima organska poljoprivreda, kao i prednosti, mogu značajno unaprediti zaposlenost radne snage, te na taj način smanjiti jaz u životnom standardu između velikih gradova i ruralnih područja, kao i zadržati stanovništvo na poljoprivrednim područjima Srbije. 5. Literatura 1. Gajdobranski, A. (2009): Faktori konkurentnosti proizvodnje uljarica Srbije, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad, doktorska disertacija, str

36 2. Interni materijal ( ): Statistički godišnjaci Srbije - za određene godine. 3. Studija (2007): Mogućnosti proizvodnje i korišćenja biodizela u AP Vojvodinistudija, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Službeni glasnik RS (2005): Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, br. 55/05 i 71/ Naučni skup (2009): Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, str Kovačević, D. (2004): Organska poljoprivreda, Koncept u funkciji zaštite životne sredine, Savremena poljoprivreda, Novi Sad, str Kovačević, D. (2010): Zaštita životne sredine u ratarstvu i povrtarstvu, Skripta, Poljoprivredni fakultet, Zemun, str Pejanović, R., Tica, N., Vlahović, B. (2003): Faktori konkurentnosti poljoprivrede, Zbornik radova, Agroekonomika, Novi Sad, str Pejanović R. (2013): Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku i sociologiju sela, Novi Sad, str Vićentijević, D., Jovanović, R. (2007): Tehnološki razvoj i njegov uticaj na održivi razvoj poljoprivrede i zaštitu životne sredine, Zbornik radova, Beogradska poslovna škola, Beograd, str Vlahović, B. (2010): Tržište agroindustrijskih proizvoda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str Vlahović, B. (2013): Organska poljoprivreda-šansa za agrobiznis, Priručnik, gradska uprava za privredu, Novi Sad, str Đukanović, M. (1997): Životna sredina i održivi razvoj, Elit, Beograd, str Zakić, Z. (2001): Agrarna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, str rad

37 SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND ORGANIC FARMING AS IMPORTANT FACTORS IN MODERN AGRICULTURAL PRODUCTION Radosavljević Života 1, Gajdobranski Aleksandra 2, Krmpot Vera 3 Summary According to demographic forecasts, the trend of world population growth will continue in 21 st century, which means that the need for agricultural production will be even higher. Agriculture is expected to meet such increased demand. However, agriculture will be able to respond to this new demand only if it is developed on the principles of sustainable development and organic farming. This concept of modern agricultural production refers to creating economically viable and environmentally friendly agricultural production. It should form the basis of rural population livelihood in the areas which have natural prerequisites to achieve the appropriate level of competitiveness for penetration to European and other markets. Nevertheless, there is also the whole set of related problems of sustainable development which should be addressed by adequate economic policies. Keywords: sustainable development, organic farming, natural resources Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Života Radosavljević PhD, Professor, Faculty for Education of executives, Novi Sad, Serbia, info@fpsp.edu.rs 2 Aleksandra Gajdobranski PhD, Assistant Professor, Faculty F@M, UNION University, Belgrade, Serbia, Tel: , aleksandra.gajdobranski@famns.edu.rs 3 Vera Krmpot MBA, doktor candidate, editor in Sterijino pozorje, Novi Sad, Serbia, vera.krmpot@pozorje.org.rs 30

38 UDK: 631.1: Originalni naučni rad Original Scientific paper POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA NA INTERNETU Zoranović Tihomir 1, Svetlana Potkonjak 2, Mačkić Ksenija 3 Rezime Poljoprivredna savetodavna služba je u Srbiji organizovana po teritorijalnom principu. Vlada AP Vojvodine organizuje i pomaže rad poljoprivredne savetodavne službe na teritoriji AP Vojvodine. Razvojem Interneta, ulaskom računara u sve više domova, stekli su se uslovi da se način pružanja informacija promeni i dopuni novim tehničkim mogućnostima. Na ovo je veliki uticaj imalo unapređenje komunikacione infrastrukture, posebno u ruralnim predelima, gde se pristupanje Internetu radikalno ubrzalo napuštanjem modemskog pristupa, digitalizovanjem telefonskih centrala koje sada omogućavaju ADSL pristup Internetu i, uglavnom privatnom inicijativom, instalisanjem bežičnog Interneta kada se sa nekoliko antena omogućava brzi Internet celom naselju. U radu je analiziran zvanični portal Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine sa stanovišta sadržaja, funkcionalnosti, aktuelnosti i načina komuniciranja sa korisnicima. Ključne reči: savetodavna služba, web portal, poljoprivredna proizvodnja 1.Uvod Savetodavna služba, kao oblik pomoći poljoprivrednim proizvođačima postoji u skoro svim zemljama. Retke su države koje je nemaju ili u kojima je do te mere neefikasna da se može reći da postoji samo na papiru. Za dobro organizovanu savetodavnu službu potrebni su mnogi preduslovi (prostorije, oprema, kadrovi itd.). Rezultate rada savetodavne službe je teško oceniti jer zavisi od mnogo faktora, počev od kvaliteta uspostavljenih kontakata sa gazdinstvima na terenu, stručnosti i iskustva zaposlenih pa do načina delovanja. 1 Dr Tihomir Zoranović, docent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, tihomir@polj.uns.ac.rs 2 Dr Svetlana Potkonjak, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, spot@polj.uns.ac.rs 3 Mr Ksenija Mačkić, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, ksenija@polj.uns.ac.rs 31

39 Savetodavna služba na našim prostorima se pominje sredinom 19. veka. Godine je formirana "Državna ekonomija" u Topčideru i konjušnica u Ljubičevu, a godine Biro za gajenje životinja u Požarevcu. Iste godine je formirana i Poljoprivredna škola (radila 2 godine) koja je obrazovala prvih 200 stručnjaka poljoprivredne struke. Organizacija službe svake zemlje je prilagođena konkretnim uslovima i ciljevima. Zajedničko je da u svim zemljama finansiranje službe dobrim delom preuzima država, a neke usluge finansira u celosti. Korisnicima usluga se uglavnom naplaćuju samo direktni troškovi čime se usluga službe ne pretvara u skup trošak. Savetodavna služba je uglavnom organizovana po teritorijalnom principu i čine je savezna, regionalne i lokalne službe. U većini zemalja savetodavna služba se direktno oslanja na fakultete i poljoprivredne škole. Jedno od češćih rešenja je da zaposleni na fakultetu, specijalisti pojedinih oblasti, imaju ugovor kojim se obavezuju da rade poslove savetodavstva 2-3 dana nedeljno na terenu. Time se omogućuje neposredan svakodnevni kontakt stručnjaka sa gazdinstvima u svom reonu, a gazdinstvima pravovremena, prvoklasna usluga. Razvojem tehnologije pristup informacijama je značajno olakšan i problem postaje kako izdvojiti željeno saznanje iz prave šume tekstova, poruka, elektronskih knjiga i portala. U tome mogu značajno pomoći Internet pretraživači i specijalizovani portali, namenski razvijeni da bi na jednom mestu pružili što više informacija o predmetu interesovanja. Savetodavne službe su servis koji kroz seminare, skupove, kurseve, (zimske) škole, predavanja, brošure itd. pokušava da dopre do svih zainteresovanih za problematiku poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje, a jedan od novijih načina je putem specijalizovanih portala kojima se pristupa preko Interneta (Zoranović T, Vukoje V., 2002). Konfigurisanje web portala danas ne predstavlja prevelik problem jer je na raspolaganju veliki broj CMS (Content Management System) platformi koji omogućavaju da i korisnici bez većeg poznavanja računara i informatički polupismeni publikuju na Internetu funkcionalan portal. Zato se danas "Web dizajnom" bave ljudi raznih profila, od informatičara do umetnika i dizajnera. Vrlo je teško uskladiti viziju izvršioca sa zahtevima naručioca i za pronalaženje kompromisa je potrebno mnogo strpljenja i dogovaranja što često nedostaje. Ali, za formiranje portala postoje pravila koje treba poštovati što često nije slučaj na našim portalima, čak i renomiranih institucija (npr. Sears, A. & Jacko, J, 2008; Dillon, A. and Zhu, E, 1997.). Nepoštovanje osnovnih pravila dovodi korisnike u nedoumice, otežava pronalaženje traženih podataka, nepotrebno troši vreme posetioca i, na kraju, posetilac odlazi i nikada se više ne vraća. 2. Metod rada i izvori podataka Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku godine 34% domaćinstava u Srbiji je posedovalo računar, što je za 7,5% više nego prethodne godine. Zastupljenost 32

40 računara varira od teritorijalne sredine 45,4% domaćinstava u Beogradu, u Vojvodini 34,4% domaćinstava, a u centralnoj Srbiji 26,3% domaćinstava. Internet priključak u Srbiji je posedovalo 26,3% domaćinstava u Beogradu je procenat tih domaćinstava najviši 39,2%, u Vojvodini 29,2% a u centralnoj Srbiji 16,5% (izvor: Republički zavod za statistiku). Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije u godini više od polovine domaćinstava u Srbiji, 55,2 odsto, poseduje računar - 3,1 odsto više u odnosu na prošlu godinu, dok internet priključak ima 47,5% domaćinstava, što je povećanje od 6,3 odsto. Najzastupljeniji uređaj u domaćinstvu je i dalje televizor sa 97,2 odsto, potom slede mobilni telefon - 83,9 odsto, kablovska televizija - 44,5 odsto i lap-top sa 21,4 odsto. Više od 2,5 miliona građana koristi računar svakog dana, a internet više od 2,1 milion. Istraživanje je pokazalo da se internetu najčešće pristupa preko personalnog računara - 84, 8 odsto, mobilnog telefona - 37,2 odsto, što je značajno povećanje u odnosu na godinu od 21,5 odsto, a potom sledi lap-top 35,4%. Zastupljenost Internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 60,5 odsto, u Vojvodini ona iznosi 49,3, a u centralnoj Srbiji 40,6 odsto. Kada je reč o načinu pristupanja Internetu, od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju internet priključak, ADSL ima 51 odsto, kablovski internet 31, WAP i GPRS 24,4, a modemsku konekciju 1,4 odsto domaćinstava što je smanjenje za 6,4 odsto u odnosu na godinu. Internet je najčešće korišćen za traženje informacija o robi i uslugama - 72,5 odsto, razmenu elektronske pošte - 71,6 odsto, čitanje ili preuzimanje on-line novina i časopisa 68,2 odsto, učešće na društvenim mrežama 66,2 odsto, a najmanje za internet bankarstvo 9,3 odsto i kreiranje veb-sajtova i blogova 6,5 odsto. Učenje pomoću Interneta nije statistički obrađivano, ali je omogućeno svim korisnicima (Zoranović T, 2001), jedino što se moraju razviti specijalizovani portali sa tom namenom (Zoranović T, Tica N., 2001). Na osnovu predočenih statističkih podataka može se zaključiti da se Internet komunikacija ubrzano usvaja i da joj se mora posvetiti posebna pažnja. Novim trendovima se moraju priključiti i savetodavne službe pružajući svoje usluge i na ovaj način. Razvijene zemlje imaju razgranatu mrežu ustanova za saradnju sa proizvođačima, u SAD je Cooperative State Research, Education and Extension Service ( slično i u Nemačkoj (Janković, 2006.). Analizirana je prisutnost savetodavnih službi na Internetu, načini komunikacija sa korisnicima, dostupnost i oblik specijalizovanih uputstava i aktuelnost postavljenih informacija. 33

41 3. Rezultati istraživanja Mreža savetodavnih stanica je projektovana i realizovana na celoj teritoriji AP Vojvodine koja je imala velike ingerencije oko organizovanja i funkcionisanja savetodavne službe. Odlukom objavljenom u Službenom listu AP Vojvodine br. 25/2012, Vlada AP Vojvodine je preuzela osnivačka prava nad poljoprivrednim službama osnovanim na teritoriji AP Vojvodina. Zato je analizirano prisustvo i način organizovanja zvanične stranice poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine tj. Internet portala na adresi (slika br. 1). Portal je realizovan u savremenom, aktuelnom i besplatnom Drupal CMS (Content Management System) okruženju, karakteriše ga savremen izgled i vrlo velike mogućnosti prilagođenja potrebama naručioca. U vrhu strane se nalazi logo Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine i polje za pretragu sajta, bez ikakve poštanske ili adrese i mogućnosti direktnog kontakta telefonom. U horizontalnom meniju se može pristupiti svim stranicama na portalu i autori su imali velikih problema kako organizovati obilje informacija kojima se može pristupiti. Levi deo stranice sadrži linkove ka konkursima APV što ukazuje da je portal namenjen prvenstveno kao informator o aktivnostima APV u oblasti raspisanih konkursa, pri čemu se ne razdvajaju konkursi po korisnicima kojima su namenjeni. Ovo može različitim kategorijama korisnika oduzeti više vremena, ali ni konkursa nema previše. Centralni deo stranice je namenjen poljoprivrednim proizvođačima, razvrstano po vrstama proizvodnje što korisniku omogućava lako i brzo pronalaženje vrste podataka, a na pomoćnoj stranici se izdvajaju teme "Vesti", "Preporuke", "Publikacije" itd. Sadržaj tema je opšti, ne postoji regionalna podeljenost što smanjuje aktuelnost i korisnost informacija, a ne postoji ni zastupljenost svih savetodavnih centara već samo najaktivnijih. Desni deo stranice je, takođe, namenjen poljoprivrednim proizvođačima sa direktnim linkom ka spisku svih savetodavaca u svim poljoprivrednim stanicama, sa punom identifikacijom savetodavaca, uključujući adresu i broj mobilnog telefona. Zelena prognoza je sa zadnjom informacijom od 5.juna godine (stare više od godinu dana) neupotrebljiva, osim linka ka podacima o padavinama koju održava prognozno-izveštajna služba za zaštitu bilja i gde se na pregledan način mogu dobiti dekadni podaci o padavinama sa 50 automatskih stanica u AP Vojvodini i koja se dnevno ažurira. Za svaku pohvalu je i akcija PIS SMS gde prognozno-izveštajna služba šalje zainteresovanim besplatne SMS poruke kao i usluga SMS znanje slične namene. 34

42 Slika 1. Portal savetodavne službe Picture 1. Extension Service Portal 35

43 Donji deo glavne stranice je pokriven linkovima prema Forumima, Ostalim konkursima, spiskom izdatih publikacija, Google mapom svih savetodavnih centara i kursnom listom. Prijavljivanje na portal za učestvovanje na Forumima i postavljanje pitanja i četvorodnevna vremenska prognoza svakako zaslužuju mesto u gornjem delu ekrana (sa Samo Poljoprivredne savetodavne službe iz pet centara imaju svoje portale ali je njihova upotrebljivost mala jer su podaci na njima stari jednu do četiri godine, a jedan centar nije platio zakup hostinga pa se na poziv njihove adrese javlja sajt provajdera. 4. Zaključak Portal Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine je jedan od vrlo uspešnih pokušaja da se savremene tehnologije iskoriste kako bi se znanje i saveti približili korisnicima. Portal sadrži aktuelne informacije, redovno se održava i dopunjuje novim aktuelnostima i predstavlja dragocen izvor specijalizovanih informacija, pre svega o konkursima, pravilnicima, zakonima koji su lako dostupni na jednom mestu. Ne manje važna uloga je i pomoć savetodavaca poljoprivrednim proizvođačima u pogledu prognoza, saveta i izveštaja, pre svega u direktnoj komunikaciji, bilo om ili telefonom. Iako portal nije razvijen za pristup preko mobilnih telefona koji su po statistici u najvećoj ekspanziji, za svaku pohvalu je pokušaj uvođenja besplatnih SMS poruka poljoprivrednim proizvođačima što pokazuje da se portal razvija u dobrom smeru. Od tema koje su retke ili ih nema su ekonomski pokazatelji proizvodnje, kalkulacije proizvodnje, optimizacije strukture proizvodnje, navodnjavanje, a koje bi trebale da pomognu proizvođačima da donose ekonomski opravdane odluke, od strukture proizvodnje do opravdanosti investicija. Istraživanje je izvršeno u okviru projekata III46006 i TR32044 koje delom finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 5. Literatura 1. Dillon, A. and Zhu, E. (1997) Designing Web-Based Instruction: A Human- Computer Interaction (HCI) Perspective. In B. Khan (ed.) Web-Based Instruction, Englewood Cliffs, NJ: Educational Technology Publications, Janković, D. (2006) Organizacioni modeli poljoprivrednog savetodavstva u Nemačkoj. Ekonomika poljoprivrede, Beograd, vol. 53, Tematski broj (13-667). 3. Sears, A. & Jacko, J. Human-Computer Interaction Handbook: Fundamentals, Evolving Technologies and Emerging Applications 2nd Edition. New York, USA: Taylor & Francis Group, Zoranović T.: Savetodavstvo i učenje pomoću Interneta u agrobiznisu, Agroekonomika br. 30, , Zoranović T., Tica N.: Učenje, poljoprivredno savetodavstvo i Internet, SIM-OP- IS 2001, , Beograd,

44 6. Zoranović T., Vukoje V.: Savetodavstvo namenjeno poljoprivrednim gazdinstvima smešteno na webu, Agroekonomika br 31, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, , (pristupljeno ) 8. (pristupljeno ) 9. (pristupljeno ) (pristupljeno ) 37

45 AGRICULTURAL EXTENSION SERVICE ON THE WEB Tihomir Zoranović 1, Potkonjak Svetlana 2, Mačkić Ksenija 3 Summary In Serbia, agricultural extension service is organized territorially. Government of Autonomous Province (AP) of Vojvodina is engaged in organizing and providing support for agricultural extension service on the territory of AP Vojvodina. Development of the Internet and computers becoming part of everyday life (with computers entering increasing numbers of homes) established basis for different approach to providing information according to new technical possibilities. The main cause for this change was improvement of communication infrastructure, especially in rural areas by shifting from dial-up to ADSL Internet access. The initiative mainly arrived from individuals who, by installing several antennas, provided entire population with wireless Internet access. This paper analyses official portal of Agricultural extension service of AP of Vojvodina in terms of contents, functionality, manner of communication with the users and actuality. Keywords: agricultural extension service, cooperative service, web portal Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Tihomir Zoranović, PhD, Assistant Professor, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, tihomir@polj.uns.ac.rs 2 Svetlana Potkonjak, PhD, Professor, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, spot@polj.uns.ac.rs 3 Ksenija Mačkić, Master, assistant, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, ksenija@polj.uns.ac.rs 38

46 UDK: Pregledni rad Review paper РАЗВОЈ ЗАДРУЖНОГ СЕКТОРА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И ЛИМИТИРАЈУЋИ ФАКТОРИ РАЗВОЈА ЗАДРУГАРСТВА Драганић Миљан 1 Резиме Аутор прати историјски развој задружног сектора, као и повезаност и стављање задружног концепта у функцију остваривања друштвено политичких циљева због чега данашњи концепт развоја задругарства није одржив на дуги рок. Рад се бави суштинским проблемима аграрног развоја који су у функцији политичких кретања што се у директној мери одразило на задружни покрет. Анализирају се присутни облици удруживања, историјат развоја задружног покрета у свету и у Републици Србији. Такође, акценат се ставља на значај задружног покрета за пољопривреду Републике Србије. Историјат развоја се посматра кроз призму решавања проблема који су нагомилани временом. Процењује се и димензија укупног проблема са аспекта друштвено економских односа у конкретним привредно-системским условима, узимајући у обзир укупан друштвени трошак који том приликом настаје. Рад даје оцене стања задругарства, основних проблема и перспектива на овом сегменту. Уколико се развој задружног сектора посматра са одређене временске дистанце, може се уочити одређени пропусти у самој поставци који се тичу задружног покрета. Циљ овог рада јесте да указе на стање задружног организовања кроз време, да критички посматра то организовање а све у циљу решавања проблема који су данас присутни у задругарству Републике Србије. Овај рад ставља акценат на проблеме задружне својине јер она сама по себи кључна економска категорија која директно детерминише пословни успех. Кључне речи: задругарство, развој задругарства у Републици Србији, фактори развоја задругарства, задружна својина, перспектива развоја задругарства. 1 Драганић Миљан, Мастер, студент докторских студија на студијском програму Агроекономија Пољопривредног факултета, Универзитет у Новом Саду, miljan_drg@yahoo.com 39

47 1. Увод Недавне измене у домену задружног сектора и преиспитивање идентитета задруга, основних задружних принципа и вредности, окружења у коме послују задружне организације указују да је ова област подложна променама. Некада су задруге биле скупина људи који су се удруживали не би ли побољшали свој економски положај и ослободили се од утицаја крупних капиталиста. Међутим, дошло је до суштинских измена задружног организовања. Друштвено-економске промене су условиле потребу за еволуцијом задружне доктрине. Историјски посматрано, задружни систем организовања је имао далеко већи утицај у XX веку него што се сада, у XXI веку, показало. Разлог томе садржан је у чињеници да је дошло до одређених промена на економској сцени а задружни покрет није успео да на најбољи могући начин испрати те промене. И поред тога, задружни систем организовања и привређивања је важан сегмент сваке јаке економије. Задружни покрет је нужан у економски неразвијенијим државама као основ за даљу надоградњу удруживања (вид кластерског и инкубаторског удруживања). Прве задруге су се јавиле у државама капиталистичког привредног уређења. Повод за то било је тежак положај радника. Носилац идеје задружног покрета је био др Вилијам Кинг који је на тлу Енглеске основао око 300 задруга које се нису дуго одржале. Прве задруге формирају се у XIX веку на простору Енглеске. Први облик задружног организовања је била потрошачка задруга. Основана је од стране ткача у Рочделу године. Одмах након тога, задруге се јављају и у Француској, Немачкој, Данској, Италији и другим земљама. На југословенским просторима задругарство је у свом историјском ходу имало буран развитак, са успонима и падовима. Задруге су се јављале у форми потрошачких, кредитних, земљорадничких, специјализованих произвођачкопрерађивачких и произвођачких. Међутим, услови за настанак и развој задруга у области пољопривреде нису били увек повољни. У њиховом развоју било је много ограничавајућих фактора, лутања, промашаја, пропуста и заблуда. Такво стање било је последица, пре свега, дејства објективних, али и субјективних фактора. Иако су задруге одиграле значајну улогу у развоју пољопривреде и села на глобалном нивоу, идеја задружног концепта у нашим условима није довољно и на прави начин искоришћена за решавање привредних и друштвених проблема. Већ дужи низ година пољопривреду Србије одликују ситни робни произвођачи који сами по себи нису конкурентни те је због тога потребно оптимално организовање задружног система. На то најбоље указују примери економски најразвијенијих земаља света. Међутим, задруге би требало да буду полазна основа за прелазак на сложеније и повезаније системе удруживања. Задругарство Републике Србије има богату историју. Оно сеже у деветнаести век непосредно после оснивања првих задруга у свету. Прва задруга се оснива године у Бачком Петровцу (Војводина) као трећа у свету. Постоје два раздобља у почетним фазама развоја задругарства у Србији. Као прво, прве задруге у Србији јављају се седамдесетих година XIX века, то су произвођачке, потрошачке и кредитне задруге. Прва кредитна задруга основана је 29. марта године у селу Враново код Смедерева и она се сматра првом пољопривредном задругом. 40

48 Ова задруга пословала је по принципима Рајфајзенових кредитних земљорадничких задруга. У овом периоду, задруге се оснивају у скоро сваком већем насељу. Ратна дешавања прекинуће тренд пораста задруга, шта више, у овом периоду задружни покрет доживљава велику деградацију и ништа се не ради да се то стање побољша. Након I светског рата, покушава да се обнови задругарства посебним нагласком на земљорадничко задругарство јер тадашње становништво Краљевина СХС (касније Краљевине Југославије) није имало основне егзистенцијалне производе неопходне за нормалан живот. Индустријска производња је тек почела да се развија а излаз се видео у развоју села преко задруга. Поред бројних проблема, број задруга, посебно земљорадничких се увећавао. У периоду Другог светског рата задружни сектор доживљава слом. После окончања ратних збивања, задружни сектор је поново на неком новом почетку. Тај почетак више је био инспирисан политичким уређењем него стварним стањем у задругарству после окончања рата. Начињене су радикалне измене у поседовној структури, спроведене су одређене реформе и донет је низ других неекономских одлука које су имале за задатак спровођење тадашње идеологије. У овом периоду, задруге су препуштене саме себи а одлуке које су тада донете стварају огромне проблеме и у данашњем задругарству. Деведесетих година прошлог века покушавало се да се ревитализује задружни сектор. У овом периоду није било политичке спремности да се изврши обнова задруга. Већ нагомилани проблеми још се више продубљују и постају још тежи за решавање. Аграрна политика 2000-их година дискриминише задруге и пољопривредна предузећа, као важан субјект привређивања (Пејановић, 2007). Данас, главни проблем задруга је питање својинских односа. Својина је основно полазиште и разлог пословања. Одлуке које су донесене после Другог светског рата у великој мери су закомпликовали својинске односе не само у задружном сектору већ и у целом друштву. 2. Значај задружног покрета у аграрном сектору Републике Србије Кроз историјат развоја задругарства се истиче значају задружног покрета на укупно стање у аграрном сектору Републике Србије. Мали пољопривредници су се удруживали у задруге не би ли побољшали свој положај. Као удружени излазили су на тржиште много лакше, остваривали су боље финансијске резултате, повећавали квантитет производа и тако били интересантни великим купцима. Задружни покрет, кроз своју историју, пролазио је кроз многе фазе које су често биле у директној функцији се друштвено- политичким уређењем. Карактеристике привредног уређења директно су детерминисале значај задруга у пољопривреди. У почетку, задруге су представљале скупину сиромашних и ситних робних произвођача који су се удружили јер им је то била једина опција за наставак производње. Ова удруживања се може окарактерисати као нужност и у овом временском периоду задруге служе за побољшање економског положаја и наставка производње. Након, Првог св. рата задруге су служиле да изврше снабдевање становништва пољопривредним производима. У том периоду, земља 41

49 је била разорена, појавио се дефицит у најосновнијим животним потрепштинама, индустрија неразвијена, нагомилани социјални проблеми. Значај задруге је био да ублажи ове проблеме а понајвише у повећавању производње. Задруге се налазе у јако тешкој финансијској ситуацији а донекле испуњава своје задатке. После Другог св. рата, задатак задруга је изједначен са циљем тадашњег политичког и идеолошког система. Задруге су служиле за натуралну производњу и да се оствари одређена идеолошка замисао. Први задатак задруга је био да приватно земљиште унесе у задругу и тако ослаби приватну својину. Тзв. процес подруштвљавања имао је за циљ неутралисање приватне својине а он је у директној мери одређивао улогу задруга. Задруге су искоришћење за остваривање идеолошких циљева тадашње гарнитуре. Осамдесетих и деведесетих годинама прошлог века долази до одређених промене у систему (мада та одлучност да се ствари побољшају није била баш имплементирана у пракси) улога и значај задруга се мења. Међутим, у овом периоду, функција задруга постоје као нека историјска категорија, задруге функционишу по систему да се не прекида дуга традиција задругарства. У овом периоду, нема задружног организовања који остварује позитивне резултате. Са уласком у нови миленијум, планови за развој задруга су били велики. Међутим, због системских проблема пропуштена је прилика да се уради нешто по овом питању. Одуговлачење још више продубљује проблеме који су се деценијама гомилали у задружном покрету. Кривци за данашње стање у задругарству јесу системски, али и они долазе из самог задружног покрета. 3. Историјат развоја задругарства у Републици Србији 3.1. Развој до Првог св. рата На јужнословенском тлу задруге су основане већ у првој половини, а нарочито у другој половини XIX века. У Војводини задругарство је рано постало значајна основа организованог економског живота сељака. Прве задруге у Војводини су основане међу Словацима, на чију су социјалну и социјализовану свест поред много друштвених и идејно-политичких фактора, додатно утицали задружна традиција и снажан талас народно-просветитељских активности Словака. Прва задруга се оснива године у Бачком Петровцу (Војводина) као трећа у свету (Рочдел, Енглеска, 1844.; Соботиште, Словачка, 1845.) 2. Већ седамдесетих година XIX века, оснивају се задруге и у српским варошима. Код Срба у Војводини прве задруге основане су у области занатства. Прве занатске задруге произвођачкопрометног типа основане су у Новом Саду. Прва кредитна задруга код Срба у Војводини основана је у Новом Саду (1870) под називом Српска задруга за узајамно помагање и штедњу. Највећи значај имале су задруге у области пољопривреде. У литератури се наводи да је прва земљорадничка задруга код Срба у Војводини Земоделска задруга основана године у Тителу. Ова задруга пословала је до године (Сегединац, 1963). 2 У Војводини се године оснива задруга у Ердевику; у Тителу; у Пивницама, Руми 1883., итд. 42

50 У Кнежевини Србији (касније краљевини) је деведесетих година започео интензивни развој аграрног задругарства, да би потом прерасло у покрет коме су на челу најчешће стајали социјалдемократски или појединци социјалдемократске оријентације. Опште задругарство у Србији засновано је знатно раније. Постоје два раздобља у почетним фазама развоја задругарства у Србији. Као прво, прве задруге у Србији јављају се седамдесетих година XIX века, то су произвођачке, потрошачке и кредитне задруге настале у варошима као резултат тежње да удруженим снагама савладају тешкоће које им је тадашњи систем приређивао, да лакше долазе до капитала и сл. Као друго, крајем XIX века настају пољопривредне задруге на селу у форми кредитних земљорадничких задруга (Миленковић, 1968). Као и у другим државама и у Србији се прво оснивају произвођачке и потрошачке задруге. Произвођаче задруге најчешће оснивају занатлије који преко задруга јефтиније набављају сировине и алат, лакше и боље уновчују своја потраживања, рационалније користе средства за рад. Прва оваква задруга основана је у Београду године и бавила се столарско - дрварском делатношћу. Исте године у Београду оснива се и прва потрошачка задруга Прва дружина за потрошњу у Београду чији је циљ избегавање поседника у промету. Прва кредитна задруга основана је 29. марта године у селу Враново код Смедерева и она се сматра првом пољопривредном задругом (Халуза Славка, (1955). Ова задруга пословала је по принципима Рајфајзенових кредитних земљорадничких задруга. Настала је превасходно из потребе да се заобиђу зеленаши чији су кредити изискивали енормне каматне стопе. Почетна средства чинили су удели задругара (сељака) и зајмови од новчаних установа. Фондови су били недељиви и неотуђиви, задругар је гарантовао целокупном својом имовином. Зајмови су коришћени углавном за набавку средстава потребних за процес пољопривредне производње. У том времену задруге су пролазиле кроз тежак период јер је привредни систем био неуређен, постојала је бојазан за улазак у задруге, непознавање задружног покрета, тешко су се прибављала финансијска средства. И поред свих ових тешкоћа које су пратиле развој задругарства број задруга је перманентно растао. На крају године забележено је тек пет задруга да би пред сам почетак I светског рада године тај број порастао на 782 (Ранђеловић, 1999) Развој између два светска рата За време I светског рата задружни покрет доживљава слом. Након рата почела је ревитализација задружног покрета. Иако капиталистичка, тадашња Краљевина СХС (касније Краљевина Југославија) била је прилично неразвијена држава са великим учешћем пољопривредног становништва, индустријска производња је била у зачетку, али задругарство посебно земљорадничко је било релативно добро развијено. Непосредно после ослобађања схватило се да је неопходно донети јединствен закон који би уређивао задругарство. Прво је донет Закон о пољопривредном кредиту (1925.) на основу кога су формиране месне и обласне задруге за пољопривредни кредит. Истовремено (1927.) долази до промене правца рада Главног савеза српских земљорадничких задруга. Ова фаза у развоју задругарства названа смедеревски правац ( ) након чега до

51 наступа период означен као пожаревачки правац. Он је донео низ новина у погледу увођења формалних и суштинских аспеката пословности. Убрзо се оснива Главна земљорадничка кредитна задруга у саставу Главног савеза српских земљорадничких задруга (1935.) и почиње са радом Закон о задругама почет је да се пише године, али тек године се тај закон усваја и прокламован је под називом Закон о привредним задругама године на простору целе Краљевине постојало је задруга а од тога земљорадничких задруга. На територији Србије доминантан облик чиниле су кредитне земљорадничке задруге. Број кредитних земљорадничких задруга се кретао у интервалу од 800 (1920) до 1258 (1922. године). Највећи број кредитних земљорадничких задруга је био године а касније се бележи мали пад да би пред почетак II светског рата број ових задруга износио 1077 (1939. године). На број и стање кредитних задруга деловали су негативни фактори. Пре свега, ту су привредна и тржишна нестабилност, ликвидација пољопривредних дугова (по Уредби о ликвидацији земљорадничких дугова из године), тешко обезбеђење финансијских средстава, инфлација, маказе цена на штету пољопривредних производа, и низ других фактора. Табела 1. Број и облици земљорадничких задруга у пољопривреди Југославији ( ) Table 1. The number and types of agricultural cooperatives in the agriculture of Yugoslavia ( ) Године Укупан број земљорадничких задруга Кредитне задруге Набавнопродајне Специјализованепроизвођачкепрерађивачке задруге Извор: Ранђеловић, До године задругарство на територији Србије уређивао је Закон о земљорадничким и занатским задругама донет године. Нека од основних начела Закона о привредним задругама задржана су закону који је уређивао задругарство СФРЈ. 44

52 Табела 2. Кретање броја кредитних земљорадничких задруга у Србији ( г.) Table 2 Trends of number of credit cooperatives in Serbia ( ) Године Број задруга Године Број задруга Извор: Ранђеловић, Друштвено-економски услови развоја задруга и задругарства у периоду Трећи период у развоју задругарства у Југославији, па самим тим и на територији Републике Србије, настаје након Другог св. рата, у време доношења и спровођења Одлуке о прелазу у државну својину непријатељске имовине, о државној управи над имовином неприсутних лица и о секвестру (принудна управа) над имовином које су окупаторске власти присилно отуђиле (1944.), односно, Закона о Аграрној реформи (1945.) и Закона о преласку у државну својину непријатељске имовине и секвестрације над имовином одсутних лица (1946.). За већину домаћинстава у то време се може рећи да је њихов репродукциони потенцијал био скроман и практично недовољан да обезбеде потребну егзистенцију за своје породице и планом утврђене вишкове који су по основу принудног откупа сакупљале локалне власти за потребе исхране несеоског и радничког становништва у градовима. Због тога су сељаци у прво време исказивали интересовање за колективистичке облике привређивања на селу. Оно је било условљено и чињеницом да у то време није било довољно квалитетних инпута а ни потребне пољопривредне механизације. Осим тога, колонизирана сељачка домаћинства су била под значајним утицајем социјалистичке пропаганде уперене против приватних -"кулачких" газдинстава, односно, и у правцу афирмације друштвеног сектора привређивања. Овакву концепцију, власт подупире и Законом о пољопривредном земљишном фонду општенародне имовине и додељивању земље пољопривредним организацијама (1953.) када се практично формира и фонд од око ха на основу смањења земљишног максимума са ха на 10 ха. Да би побољшале укупну ситуацију у условима којима су биле руковођене идеолошким циљевима, нове власти предузимају мере које су требале да имају за циљ обнову пољопривреде и задругарства. Основни закон о земљорадничким задругама донет године и он није у сагласности са основним принципима задружног покрета. Прописују се два типа земљорадничких задруга - опште земљорадничке задруге (ОЗЗ) и сељачке радне задруге (СРЗ). При том, основни 45

53 задатак СРЗ је био да ситним пољопривредним произвођачима након Другог светског рата и социјалистичке револуције у којој је дошло до значајне ерозије расположивих производних фондова и масовног страдања углавном сеоског становништва, пружи већу прехрамбену сигурност и егзистенцијалну извесност. Оне су у извесном смислу биле метод административног социјализма како би се брже реконструисао и унапредио технолошки потенцијал ситне парцелне пољопривреде. Основна разлика између ОЗЗ и СРЗ је била у томе да су чланови СРЗ морали да у задругу унесу целокупну имовину која се користи у пољопривредној производњи. Но, како је примарни циљ оснивања задруга био нестајање приватне својине и подруштвљавање, а не развој ефикасне пољопривредне производње базиране на примени савремене технике и технологије, задругарство оваквог типа, ако се уопште тако може и назвати, улази у кризу. Ниски ниво продуктивности који је био одређен простом кооперацијом рада, и поред честих кадровских промена, није могао одвести задругаре на пут значајније робне производње. То показује у пракси привредни рачун који је уведен године, а када је укинут и задњи облик обавезног откупа (1. јануара године) као присилни облик не еквивалентне размене. Стога је неминовно било доношење нових решења, "Уредбе о имовинским односима и реорганизацији СРЗ" (30. март 1953.) како би се покушало са омогућавањем преживљавања за ове задруге. Но, то није успевало, и њихов број је од око у години, пао на испод у години, затим испод 400 у 1958., да би их године, у доба Привредне реформе, било само 10 у целој земљи (Веселинов, 1981). Већ од године, Резолуцијом Савезне Народне Скупштине 4, започиње нова ера у развоју задругарства. Њу у значајној мери детерминише процес који добија своју терминолошку одредницу као социјалистичка кооперација. Опредељујући услови овог процеса су свакако економски амбијент у коме пољопривреда и даље представља трансферни акумулативни резервоар за развој индустрије и укупне привреде, али и чињеница да је ванекономски обезвређена економска и репродуктивна снага земљорадничких газдинстава максимумом земље од 10 ха. Такође, треба истаћи и то да су средства унета у кооперацију не као акумулациона потенција већ као облик компензације државе за преливену акумулацију из пољопривреде, била значајна. Притом, свака разрада удруживања у то време полази од неопходности да се удруже земља, рад и средстава, при чему земљорадничка задруга има положај, права, обавезе и одговорности као организација удруженог рада. Наравно, до такве врсте удруживања није долазило 4 Сл. Лист ФНРЈ бр. 19/57, затим на VIII Конгресу СКЈ 1958., даље, одлуком Пленума ССРНЈ из 1959., резолуцијом Народне Скупштине и одлукама извршног комитета ЦК СКЈ 10.И године као и акционим програмом Савезне коференције ССРНЈ о развоју пољопривреде и села Ту је и резолуција о развоју социјалистичких односа на селу и у пољопривреди и задаци СКЈ донети на И конференцији 1970., затим Резолуција X Конгреса СКЈ о социјалистичком самоуправном организовању и развоју пољопривреде и задаци СКЈ из године док су нормативне и организационе претпоставке биле дефинисане Уставом из године и Законом о удруженом раду из године. 46

54 јер су земљорадници били незаинтересовани 5. Наиме, задруге какве су развијане и тада, и претходно, нису обезбеђивале већу продуктивност и већи ниво дохотка као ни социјално обезбеђење, него што је то сељак могао сам да постигне. Због тога је најзаступљенији облик кооперације била сарадња земљорадника са организацијама кооперација (основним и сложеним, при комбинатима) и задругама на принципу без сношења ризика и без расподеле на основу заједнички утврђеног прихода и дохотка 6. Уговори су били углавном краткорочни (једногодишњи) и односе се на набавку инпута и продају примарних пољопривредних производа, па је било свеједно да ли реализација иде преко задружних организација или ООК-а организованих при комбинатима. Средства тзв. Зеленог плана и кредита од стране Светске банке која су у то време улагана у пољопривреду да би се њој бар у извесном смислу вратио део нечега што им је константно бивало одузимано кроз нееквивалентну размену, била су предмет задуживања поменутих организација. Но, у суштини ова средства су враћали земљорадници, и то најчешће натурално што је представљало још једну прилику за експлоатацију путем не еквивалентне размене године је донет Закон о пољопривредним задругама који је требало да представља нормативни основ за унапређење пољопривредне производње. Бележи се да у овом периоду задруге увећавају своју имовину. Међутим, он је само изједначио задруге са осталим социјалистичким предузећима. Формално је нарушена дотадашња управљачка структура задруга које у правом смислу те речи, задруге нису ни биле. Оне су представљале скуп запослених који су спроводили свој а не интерес задругара. С обзиром на карактер задруге, ишло се ка томе да се у задружни сектор уведе радничко самоуправљање, а задруга се формира из средстава који јој држава да на коришћење. Дешава се још и то да се због нагомиланих и нерешених проблема, задруге суочавају са губицима у пословању, па се у многим случајевима приступа изналажењу повољнијих решења. Ова решења као и увек, нису суштинског карактера боља већ формалног-организационог карактера. Губи се осећај за задругарство а проблем се решава прикључивањем задруга пољопривредним предузећима - комбинатима (то је касније била теза многих задружних душебрижника о насилном гашењу задруга, што у суштини углавном није тачно). Од 1970-тих година су се стварали услови за развој самоуправљања и испољавање оријентације ка удруженом раду. Закон о удруженом раду (1976.) даје правну основу да задруга послује као ОУР у 5 То не значи да није било појединачних случајева удруживања земљишта, рада и средстава за подизсње засада вишања, малина, грождја, и сл. Из нешто каснијег периода је познат тзв. Џервинов модел функционалне комасације засада који је имао почетне резултате медјутим као и све друго, врло брзо је почео да се претвара у сопствену супротност јер је овакав вид удруживања по манифестацији бивао добровољан а по суштини принудан. 6 У оваквом систему кроз праксу су се издиференцирали следећи кооперативни облици: пружање услуга у набавци инпута (семе, вештачка дјубрива, приплодна грла), обављање услуга механизацијом (предсетвени радови, заштита биља, комбајнирање, и сл.) као и делимично учешће друштвеног предузећа у производњи и расподели тек након реализације производа а према учешћу у трошковима производње. 47

55 саставу сложених организација удруженог рада. Задружни сектор практично престаје да постоји а тамо где није било великих дугова, долази до превођења својинских права над задружном имовином у друштвени сектор. Друштвени систем односа који је условио да својина остане без титулара, имаће за резултат привредну, економску, социјалну и политичку кризу (Његован, 2011) 3.4. Друштвено- економски услови развоја задруга и задругарства у периоду после Године Наравно да је овакав систем неодржив и због тога се крајем 1980-тих година улази у процес привредне реформе засноване на тржишном привређивању. У овом периоду је донесено низ закона и прописа који уређују задругарство и враћају задругарству основа начела. Закон о предузећима (донет а допуњен 1989 и године) укида ОУР-е и налаже да се задруге као једини и најзначајнији облик економског организовања земљорадника, поново оснују. У Србији се године доносе Закон о задругама и Закон о земљорадничким задругама. Законом о задругама СРЈ из године, задруге могу оснивати сопственом иницијативом физичка лица вођена економским интересом. Овако нешто праћено додатним погодностима, утицало је на извесну експанзију задруга (са 471 на 536 задруга у Централној Србији и са 189 на 318 у Војводини) 7. Ове, тзв. приватне задруге, углавном користе име задруге како би евентуално оствариле одређене погодности, док у суштини представљају приватне компаније у којима произвођачи немају значајнији утицај. Тако и тзв. државне задруге заједно са овим приватним, уништавају идеју задругарства. Поред тога, овај Закон је био непотпун јер није обрадио добар број значајних питања па упућује на друге Законе који у међувремену нису донети. Значајно је истаћи да се овим законом покушава са утврђивањем категорије тзв. задружне својине, њена заштита и репродуковање. То је јединствен покушај јер у свету као облик својине не постоји задружна својина већ својина задругара која представља специфични облик њихове приватне својине који се санкционише задружним правилима. Данас је важећи Закон о задругама из године али се примењује и онај из са изменама и допунама из године. Сви они су неадекватни јер представљају идеалистичко виђење задружне проблематике оних који га пишу углавном представници задружних организација. Због тога постоји известан степен слепила, неразумевања и незнања у вези са материјом. Истовремено, задружни сектор је деградиран, суочен се веома великим бројем проблема и као такав, онеспособљен да буде иоле значајнији чинилац развоја не само пољопривреде на земљорадничким газдинствима, већ и других привредних грана. На то указује и чињеница да је априла месеца године Агенција за привредне регистре покренула по убрзаној процедури стечајни поступак за око 400 задруга. 48

56 4. Стање задруга и задружне својине у Републици Србији 4.1. Актуелно стање пољопривредних задруга Као што је већ наглашено, задружни покрет имао је и успона и падова. Ако се посматра период после Другог светског рата, задружни покрет функционишу са много проблема и што је још погубније ти проблеми нису решавали већ су се ствари само заташкавале. Због оваквог приступа ми данас када говоримо о псеудо задругарству. Ако се посматра ближа прошлост, постојала је одређена воља у решавању питања задругарства. Та воља исказивала се доношењем скупине Закона који су требали да уреде задружни покрет. Најчешће су ти Закони идеализовали значај задруга, нису на конструктиван начин сагледали проблеме и резултат је још веће продубљивање проблема. На основу овога може се рећи да не постоји суштинска заинтересованост у решавању било каквих проблема у задругарству. Данас, задругарство прате многи проблеми. Организационо-статутарни, ограничења у економско-финансијском смислу, поседовни односи само су од неких проблема који прате овај вид организовања. Земљорадничке задруге располажу са малим површинама (посебно након године када је донет Закон о земљишту) на којој је немогуће организовати неку значајнију производњу. Задруге већ дужи низ година не остварују акумулацију средстава а екстерно набављање подлеже под неповољне услове. Данас, задруге немају подршку аграрне политике. Због ових финансијских проблема задруга је немоћна и због тога не врши функцију због које је основана. Велики је проблем јер се данас не зна ко је титулар имовине у задругама- није решен статус титулара. Појам друштвене имовине не би требао више да је у употреби, али и даље се велики део задружне имовине води као овај тип својине. Неретка је ситуација да се задружна имовина продаје не би се измирила потраживања. И у задружном сектору присутна је спекулантска игра па тако није редак случај да се задружна имовина издаје у закуп разним приватним фирмама. Овим се врши директна узурпација задружне имовине као и покушај да се дође до земљишта који припада задрузи. Поред ових споменутих проблема са којима се суочава задружни сектор, данас је занемарен прави задружни рад и да се цео задружни покрет налази у стању летаргије. Ништа спектакуларније није урађено ни на развоју нових задруга, по истим тим задружним Законима на које се позива. Отуда не чуди да ови Закони не доживљавају озбиљнију примену у великом броју аспеката. Само је мали број проблема решен, а разлог за тако нешто, између осталог представља: незаинтересованост земљорадника, лутање везано за својинска питања, предрасуде око важности задружног сектора, кадровски и материјално релативно слаб задружни сектор, нерасполагање са потребном документацијом, несређено стање у катастру непокретности, неусклађеност закона, непознавање суштине проблема и свођење на раван својине као да је она једини проблем прошлог, садашњег и будућег задругарства, итд. Уместо тога, и даље се инсистира на решавању проблема тзв. задружне својине. С друге стране, не помињу се случајеви друштвених предузећа која су да би избегла приватизацију, насилно 49

57 прелазила у правни статус задруга и обрнуто, а за шта су заслужне њихове управљачке структуре. Сагледавањем постојећих услова у Републици Србији, долази се до закључка да се кључни проблем пољопривредног задругарства огледа у непостојању задруга које функционишу по општеприхваћеним задружним принципима. Уколико се посматра начин рада и управљања у задругама код нас, могу се уочити два карактеристична типа задруге. Један тип су тзв. државне задруге којима управљају запослени, док пољопривредници, као чланови задруге, немају таква права. Други тип су тзв. приватне задруге, које, у ствари, послују као приватна предузећа, без поштовања задружних начела. Подједнако битно, а такође нерешено питање односи се на власништво над имовином задруга, које ограничава њихов развој и у великом броју случајева онемогућује функционисање (Марковић Катарина, 2007) Проблем задружне својине Појам својине је кључни економска категорија која директно детерминише један привредни систем. Одређени привредни систем мора да се темељити на утврђеном концепту својинских односа јер је дефинисаност својине нужна за дефинисаност привредног система. Могуће је егзистирање више облика својине у једном привредном систему али је један облик увек доминантан. Својина је полазно становиште за економску мотивацију, крајна одредница и унутрашња суштина односа производње. Својина представља право појединца, групе или класе на поседовање одређене ствари и доношење одлука о начину њеног коришћења. Сведено на човека, својински односи представљају друштвене односе између људи поводом ствари. Носилац права управљања својином представља титулара својине. Он, на основу поседовања, има право да користи, присваја, доноси одлуке и преноси својину. Задружна својина је колективни облик власништва у задружном сектору привређивања. Задружна имовина има своје специфичности. То су пре свега, да је она настала од приватне својине, радом и улагањем задругара, један је од мотива уласка у задругу, она је недељива и неотуђива- преноси се само другој задрузи, задружна имовина се наслеђује, задругари одлучују о коришћењу задружних фондова итд. Задружна својина има своје специфичне функције. Како је постојање друштвене својине била основа за постојање самоуправног система тако и задружна својина представља основ постојања задруга. 8 Данашње задруге имају велики проблем у дефинисању својине над оном имовином којом су се некада служиле. Објашњење проблема дефинисања својине над имовином задруга мора се посматрати са што више аспеката не би ли се дошло до праведног и економски прихватљивог решења. Општеприхваћено мишљење је да је задругама одузета имовина и на основу тога иста треба да им се врати. Проучавање историјата развоја и карактеристика 8 Облици као што је друштвена својина и задружна својина као нови облик, нису погодни за ефикаснији развој. 50

58 задружног покрета у Републици Србији потребно је из разлога сагледавања настанка задружне имовине. Може се закључити да је у великом броју случајева, кроз историју настанка имовине, она била у директној функцији са потребама друштвено- политичких интереса. Ако је ова хипотеза доказива онда је јасно да задружна имовина није ни настала на задружним принципима и као таква она не може бити предмет поделе. У питању је квази задружна својина, настала афирмацијом разних приступа, често идеолошких, различитом мотивацијом оних који су задруге водили. Она је својевремено настала од државне и/или тзв. друштвене својине, па и о овоме треба водити рачуна приликом дискусије о задругарству и својини задруга, њеном идентификовању и повраћају. Велики проблем задругарства Републике Србије садржан је у непостојању јасног имовинског разграничења, а то је доста тешко учинити обзиром да је могуће применити два приступа, нормативни и суштински. Нормативни је могуће пратити анализом закона и прописа који су често неусклађени и дају простор за различита тумачења. Дакле свака заинтересована страна их може тумачити како јој више одговара, па је арбитража доста неизвесна а некад и немогућа. С друге стране, праћењем еволуције задругарства и задружног покрета, много јасније и недвосмисленије се може уочити да у суштини, правог задружног организовања на задружним принципима, није ни било. Ако је у појединим случајевима и периодима и било, постојао је читав низ разлога који су дерогирали задругарство и задружни покрет кад се он посматра у континуитету 9. На крају, потребно је истаћи да је за нормално функционисање задруга неопходно да се реши ова стар око питања својине. Ово је доста сложен проблем који захтева велику сензитивност у доношењу одлука. Због одређених интереса неких група овај проблем се ставља изнад свих осталих проблема који муче задружни покрет. Враћање имовине може можда да помогне, али је суштина свакако у развоју и неговању задругарства и других облика организовања ситно робних произвођача. Својинска питања само померају фокус са правих проблема које задругарство, колико год да постоји на овим просторима, није успело да реши. 5. Закључак Историјом задружног покрета Република Србија треба да се поноси. Као што је више пута споменуто, у Републици Србији настале су једне међу првим задругама у свету. Република Србија пратила је тадашње трендове у процесу удруживања и показало се да је могуће да функционише. Историјат задружног покрета проткан је успонима и падовима. Честе осцилације и недоследност у стратегији развоја задружног сектора довеле су исти до руба пропасти. Неопходност праћења развоја задругарства садржан је код потребе за детаљнијим проучавањем проблема у задружном сектору. Нагомилани проблеми нису резултат јучерашње ситуације већ су се они акумулирали дужи временски 9 Ако се само наведе пример везан за задругарство 50-тух година, лако се може уочити да је парадоксанла чињеница да се у овом периоду даје снажан подстицај задружном сектору а да му се укида својина. 51

59 период а такође, исти се неће решити сами од себе већ је потребна детаљна анализа која би водила решавању истих. Поред сагледавања развоја задружног покрета, неопходно је и дефинисати горњу границу до које је могуће доћи путем удруживања у задруге, историјат је богат и треба га ценити, али никако не би било добро вршити глорификацију улоге и значаја задруга. Важност овој тематици посебно даје и питање задружне својине. Овај проблем је најзначајнији у домену креирања нормалног амбијента за пословање. Међутим, старе задруге имају проблем са недефинисаним својинским односима. Изучавање развоја задругарства даје основ за увид у својинску трансформацију. Као што је речено овај проблем могуће је да се реши на два начина- нормативни и суштински. Питање задружне својине изузетно је комплексан и треба му се студиозно приступити. Полазна основа било би суштинско познавање развоја задругарства у Републици Србији. Поставља се питање постанка те својине да ли је то квази својина или је она својина која је на незаконит начин одузета од задругара. Било како било, потребно је решити овај проблем који мучи задружни сектор. Разлог за решавање својинских проблема, лежи у чињеници да би онда држава скинула са себе одговорност за евентуално нефункционисање задруга, задруге би биле слободне у одлукама које се тичу располагања имовином, издиференцијале би се успешне задруге а оне који то нису или се баве спекулантским пословима би пропале. Данас, значај задруга за целокупно друштво морао би бити већи. Насупрот томе, треба избећи глорификацију задружног покрета. Разлог томе је садржан у максималним дометима самог система задружног организовања. Задружни систем уређења никада и ни у каквим условима неће бити конкуретнији у односу на повезивање као што су на пример кластери или инкубатори. Међутим, за пољопривреду Републике Србије од фундаменталне је важности постојање задружног организовања. Разлози су следећи. Полази се од поседних односа земљишта који су изузетно негативна. Подаци говоре да је просечна површина једног власника око 3.5 ха. Још већи проблем је тај што је то земљиште најчешће раштркано. Са овако малом површином немогуће је да се учине нешто значајније на тржишту. Тржиште се све више и више се централизује у смислу играча и они траже партнере по величини сличне њима. Удруживање у задруге требао би да буде временски ограничен јер би требало да задруге прерасту у виши ступањ интеграције као што су кластери или инкубатори. По овом моделу, задруге би имале велику улогу и значај који би се огледао у оптималном постављању темеља за удруживање, побољшању финансијске ситуације пољопривредника, да пољопривредника наведе на размишљање да без удруживања никако није конкурентан на тржишту, да реши поседовне односе итд. Постоје утемељена мишљење да је могуће прескочити задруге и задружно организовање, али постоји велика бојазан да та удружења не сагоре у превеликој жељи, да односи унутар саме организације не буду постављени како треба и да због тога дође до престанка привредне активности, сложенија удруживања немају одређену традицију те је на основу тога немогуће са сигурношћу предвидети могуће проблеме. Такође, овај модел заснован је на претпоставци да су задругари спремни на промену и праћење савремених 52

60 трендова у производњи. Ова претпоставка је јако подложна оспоравању које је утемељено у философији народа на овим просторима који јако тешко прихвата промене и усваја нове тенденције. Међутим, уколико се не буде решавала ова аномалија друштва у целини, не може се рачунати на економски, социјални, културолошки, друштвени напредак. 6. Литература 1. Билтен (1999) : Пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге, СЗС, Београд 2. Веселинов, Д. (1981): Аграрно питање у Југославији, НИГРО Борба, ООУР Економска политика 3. Вучковић М. (1966): Историја задружног покрета у Југославији, Институт друштвених наука одељење за историјске науке, Београд, 4. Закић Зорка (2000): Кооп-менаџмент, Дунав група, Београд 5. Kaucki, K. (1953) Agrarno pitanje, Kultura, Beograd 6. Марковић Катарина, (2007),: Пољопривредно задругарство у Републици Србији- стање и перспективе, Летопис научних радова Пољопривредног факултета, вол. 31, бр. 1, стр Миленковић П. (1971): Земљорадничка задруга као асоцијација произвођача, Југословенска пољопривредна банка, Београд. 8. Миленковић П. (1968): Проблеми кооперације у пољопривреди војводине, Економски институт у Новом Саду, Нови Сад. 9. Михајловић, Л. (1998): Земљорадничко задругарство и својинска трансформација, Агроекономика бр. 27, Пољопривредни факултет, Нови Сад 10. Николић Марија (2009): Еволуција задружног законодовства у Европи, Друштво аграрних економије Србије, Београд. 11. Његован З., Филиповић М., Пејановић Р. (2009): Привредни систем, политика и развој, Пољопривредни факултет, Нови Сад. 12. Његован З., (2011): Аграрно или задружно питање - прилог за разумевање задругарства у Републици Србији, Економика предузећа, вол. 59, бр. 5-6, стр , Београд 13. Пејановић Р., (2007): Велика и мала газдинства у пољопривреди Републике Србије, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 123, стр Ранђеловић В. (1999): Основи задругарства и земљорадничко задругарство, Пољопривредни факултет Земун и Задружни савез Србије, Београд Земун. 15. Сегединац М. (1963): Сељачке радне задруге и њихово место у развоју пољопривреде Војводине (докторска дисертација), Нови Сад. 16. Тематски зборник (1995): Сто година организованог задругарства код нас и у свету, Задружни савез Југославије, Београд. 17. Тематски број (1996): Век и по земљорадничког задругарства Војводине, Задружни савез Југославије, Београд. 18. Тематски број (1998): Задружна својина и враћање имовине задругама, Задружни савез Војводине, Нови Сад. 19. Зборник радова (1986): Пољопривреда, Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије, Београд. 53

61 20. Цвијановић Д. и сар. (2007): Афирмација удруживања и маркетинга у функцији креирања конкурентности аграрног сектора Србије (Монографија), Институт за економику пољопривреде, Београд. 21. Халуза Славка (1955): Врановска земљорадничка задруга прва у Србији, Задружна књига, Београд. 22. Чукановић С. (1971): Земљорадничко задругарство у аграрној политици Југославије, Мала пољопрворедна апотека, Београд. 54

62 DEVELOPMENT OF THE COOPERATIVE SECTOR IN SERBIA AND LIMITING FACTORS OF THE COOPERATIVE DEVELOPMENT Draganić Miljan 1 Summary The author reviews the historical development of the cooperative sector, as well as the relationship between the cooperative concept and social and political goals, which is why the contemporary concept of cooperative development is not sustainable in the long run. This paper deals with the core issues of agricultural development in the function of political movements, which directly impacts the cooperative movement. It analyses the present forms of association and the history of cooperative movement development in the world and in the Republic of Serbia. Also there is an emphasis on the importance of the cooperative movement for the agriculture of the Republic of Serbia. The development history is viewed through the prism of solving problems which have accumulated over time. The size of the overall problems in terms of socioeconomic relations, in particular economic and systemic conditions, is estimated, taking into account the total social cost which occurs thereby. The paper gives an assessment of the cooperatives, the basic problems and prospects in this segment. If the development of cooperative sector is viewed from a certain time distance, some shortcomings in the setting can be observed. The aim of this paper is to critically review the modes and condition of the cooperative organization with the aim of solving problems which are still present in the cooperatives of the Republic of Serbia. This paper emphasizes the issue of cooperative property, which is a crucial economic category determining business success. Keywords: cooperatives, cooperatives development in the Republic of Serbia, factors of cooperative development, cooperative property, the prospect of cooperative development Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: M. Sc. Draganić Miljan, PhD student in the program of study Agroeconomy Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, miljan_drg@yahoo.com 55

63 UDK: :582 Pregledni rad Review paper PERSPEKTIVE RAZVOJA SEKTORA LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA U REPUBLICI SRBIJI Turudija Živanović Svetlana 1, Ceranić Slobodan 2, Novković Nebojša 3 Rezime Lekovito i aromatično bilje osim značaja koji ima u zdravstvenoj zaštiti stanovništva (socio kulturni), ima i ekonomski značaj jer se lekovito bilje sve više koristi za proizvodnju široke palete proizvoda u farmaceutskoj, kozmetičkoj, hemijskoj, prehrambenoj i drugim granama industrije. Srbija raspolaže resursima za razvoj sektora lekovitog bilja (zemljište, povoljna klima, vodni potencijal, biodiverzitet, radna snaga, pogoni za preradu, kadrovi i institucije), kao i mogućnost da sa nezagađenih područja sakuplja, gaji i prerađuje lekovito bilje prema kriterijumima organske proizvodnje. Za sagledavanje stanja i perspektiva poslovanja ovog sektora korišćena je SWOT analiza. Dobijeni rezultati su poslužili za identifikaciju različitih mera neophodnih za unapređenje poslovanja sektora, kao i pravaca daljeg razvoja. U tu svrhu neophodno je bolje vertikalno i horizontalno povezivanje učesnika u vrednosnom lancu kako bi se povećale količine biljnih sirovina (širenjem plantažne proizvodnje, areala sakupljanja, povećanjem broja berača), smanjile cene, i povećala konkurentnost na domaćem tržištu i u izvozu. Perspektive razvoja sektora leže i u proizvodnji novih proizvoda, i plasmanu proizvoda sa pratećim sertifikatima (GAP, GACP, HCCP, GMP, organski, geografsko poreklo). Ključne reči: lekovito i aromatično bilje, SWOT analiza, razvoj 1. Uvod Od davnina su stare civilizacije (kineska, egipatska, vavilonska, grčka, rimska i dr.) koristile lekovito bilje i njihovo terapeutsko svojstvo, dok danas lekovito bilje ima daleko širu primenu i koristi se u različitim industrijskim granama: kozmetici, hemiji, 1 Mr Svetlana Turudija Živanović, istraživač saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja,,dr Josif Pančić, Beograd, Tadeuša Košćuška 1, Beograd, tel , sturudija@mocbilja.rs 2 Prof. dr Slobodan Ceranić, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Belgrade, ceranic@agrif.bg.ac.rs 3 Prof. dr Nebojša Novković, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovica 8, Novi Sad, nesann@polj.uns.ac.rs 56

64 dijetetici, farmaciji, prehrambenoj industriji i dr. (Lahsissene et al., 2009). Upotreba lekovitog i aromatičnog bilja (LAB) u Srbiji takođe ima dugu tradiciju i deo je kulture naroda ovog podneblja. Sakupljanje bilja iz prirode je dugo bio dominantan način snabdevanja tržišta, i tek 70-ih godina prošlog veka u Srbiji počinje intenzivnije gajenje lekovitog bilja. Gajenje je daleko pouzdaniji način snabdevanja, jer se dobijaju veće količine sirovina, standardnog kvaliteta. Iz Srbije se izvoze uglavnom biljne sirovine (neprerađene i delimično prerađene) a samim tim je niži profit. U Srbiju se uvoze razni poluproizvodi kao i finalni proizvodi od lekovitog bilja, koje bi boljim povezivanjem aktera u sektoru mogli da proizvodimo u većoj količini i asortimanu, i na taj način zadovoljimo tražnju na domaćem tržištu i povećamo izvoz. 2. Izvor podataka i cilj rada Na bazi podataka dobijenih od Privredne komore Srbije, Uprave carine Republike Srbije, Instituta za proučavanje lekovitog bilja,,dr Josif Pančić međunarodne organizacije USAID, intervjuom sa akterima LAB sektora, kao i druge raspoložive literature, u radu su analizirani potencijali LAB sektora Srbije. Primenom SWOT analize dati su elementi potencijalnih snaga i mogućnosti, kao i slabosti i opasnosti koje prate rad ovog sektora. Cilj ovog rada je da prikaže aktuelno stanje i perspektive koje ovaj sektor ima u privredi Srbije. 3. Rezultati istraživanja Ponuda lekovitog i aromatičnog bilja na tržištu Srbije potiče iz dva izvora: gajeno (kultivisano, plantažno) i samoniklo bilje (divlje), tj. sakupljeno iz prirode. Pored ova dva izvora snabdevanja, tržište u Srbiji se snabdeva i iz uvoza, vrstama koje ne rastu u zemlji, ili postoji deficit na tržištu (Turudija i sar. 2008). U nekim delovima naše zemlje gajenje ima dugu tradiciju (Vojvodina), dok je u drugim delovima više prisutan otkup samoniklog bilja (istočna i jugoistočna Srbija). Srbija je značajan centar biodiverziteta, sa otprilike 700 biljnih vrsta koje imaju medicinske odlike. Od tog broja 420 je u upotrebi (Panjković i sar. 2000), a procenjuje se da je 279 lekovitih i aromatičnih biljaka stavljeno u trgovinski promet. Sektor LAB-a svoju delatnost jednim delom zasniva na poljoprivrednoj proizvodnji (sakupljanje i gajenje bilja) koja se odvija u ruralnim područjima. Ovakav način snabdevanja sirovinama omogućava sticanje dohotka određenom broju ruralnog stanovništva: beračima, gazdinstvima, kao i sezonskoj radnoj snazi. Glavno ograničenje proširenju ove delatnosti na šire područje (posebno brdsko-planinsko) je mali broj vitalnih seoskih gazdinstava. U malobrojnim domaćinstvima planinskih sela žive uglavnom stari, dok mladi ljudi slabo ili uopšte ne poznaju samoniklo lekovito bilje, ili nisu zainteresovani za ovu delatnost. Takođe, evidentan je nedostatak otkupnih stanica na širem području Srbije. Preduzeća vrše otkup uglavnom u mestu gde je sedište preduzeća. Na ostalim područjima angažuju,,otkupljivače. Ovaj sektor danas obezbeđuje zaposlenje (stalno ili sezonsko), kao i prihode za oko lica, uključujući i berače, kao i vlasnike i zaposlene u preduzećima koja se bave preradom, prometom i maloprodajom proizvoda. Kasnih 90-ih broj ljudi koji su bili uposleni u sektoru kretao se oko Ukupna vrednost industrije na domaćem 57

65 tržištu se procenjuje na 150 miliona $, sa izvozom u vrednosti od 50 miliona $ (USAID, 2008). Na osnovu intervjua sa prerađivačima i drugim akterima u sektoru, može se zaključiti da se u Srbiji u značajnijim količinama ubere oko 30-ak vrsta LAB-a, dok se gaji plantažno. Intenzivnije gajenje lekovitog bilja u Srbiji započinje sredinom prošlog veka. Sve veća tražnja za lekovitim sirovinama dovela je do uvođenja velikog broja lekovitih vrsta u plantažnu proizvodnju. Gajenjem odomaćenih kao i samoniklih vrsta lekovitog bilja postiže se sigurno snabdevanje i ujednačen kvalitet sirovina. Na osnovu raspoloživih podataka (PKS) i procena (IPLB), površine se poslednjih 20-ak godina kreću ispod ha, i nikad nisu premašivale ha. Grafikon 1. Površina pod lekovitim i aromatičnim biljem od Graph 1. Area under medicinal and aromatic plants from (Izvor: Slavica, Stevanetić, PKS god.) Srbija se u oblasti lekovitog bilja još uvek kotira kao izvoznik sirovina, naročito na tržište EU, jer se iz Srbije izvozi od 70 80% ukupnog LAB-a, a 20 30% se prerađuje i plasira na domaćem tržištu. Prema istraživanju (USAID, 2008), u Srbiji postoji nezadovoljena tražnja za lekovitim biljem (samoniklim i gajenim) na nacionalnom, regionalnom, ali i na tržištu EU. Drugi deo delatnosti u okviru LAB sektora čini proizvodnja čajeva, ekstrakata, etarskih ulja, dijetetskih proizvoda i drugih proizvoda na bazi bilja, kao i promet. Sektor lekovitog i aromatičnog bilja u Srbiji, kao i tržište biljnih proizvoda još uvek je u fazi razvoja. Specifičnost ovog tržišta se ogleda u prisustvu velikog broja različitih aktera: berači (sakupljači), proizvođači gajenog bilja (poljoprivredna gazdinstva), privatna preduzeća registrovana za različite delatnosti: gajenje, otkup, prerada, promet LAB i šumskih plodova, proizvodnju dijetetskih suplemenata, proizvodnju farmaceutskih proizvoda, proizvodnju i promet lekovitog bilja i etarskih ulja, proizvođači čajeva, veleprodaja, maloprodaja, uvoznici dijetetskih proizvoda, potrošači i dr. U godini začinsko i aromatično bilje u izvozu je imalo udeo od 54% (graf. 2.), što iznosi 8,2 miliona $ (PKS), dok lekovito bilje ima udeo od 43% i iznosi 6,5 miliona $. Izvoz čajeva čini 3% ukupnog izvoza, odnosno 587,2 hiljade $. Najveći pojedinačni izvozni artikal je začinska paprika, (suva, drobljena i mlevena) u iznosu 5,9 miliona $. 58

66 Grafikon 2. Struktura izvoza u god. Graph 2. The structure of exports in the 2012th year Izvor: Uprava carina Republike Srbije, god. 4. SWOT analiza SWOT analiza koristi kvalitativnu analizu i očekivanja na osnovu iskustva i literaturnih izvora i može poslužiti za poboljšanje i unapređenje poslovanja LAB sektora. Na osnovu analize, proučavanja i identifikacije SWOT povezanosti sa tržištem lekovitog bilja, mogu se indikovati sledeće snage, slabosti, prilike i pretnje u ovom sektoru (tabela 1.). 59

67 Tabela 1. SWOT analiza sektora lekovitog i aromatičnog bilja u Srbiji Table 1. SWOT analysis of the sector of medicinal and aromatic plants in Serbia Snage Slabosti - Postoje obradive površine za gajenje lekovitog bilja - Nedovoljno informacija o tražnji za lekovitim biljem (vrste, količine, cene) - Bogatstvo lekovitim biljnim vrstama i veliki biodiverzitet - Nedovoljno poznavanje tržišnih mogućnosti domaćeg i međunarodnog - Povoljni agro-klimatski uslovi za gajenje lekovitih biljnih vrsta tržišta - Nedostatak prisustva otkupa u širem - Tradicija u sakupljanju i gajenju lekovitog bilja području Srbije - Male površine pod LAB-om, kao i mali - Tradicija u upotrebi lekovitog bilja u lečenju stanovništva broj gajenih lekovitih vrsta - Nedovoljno znanje o tehnologiji - Dugogodišnje prisustvo na međunarodnom tržištu proizvodnje, sušenju i pravilnom skladištenju biljnih sirovina - Visok kvalitet biljnih sirovina s ovog područja predstavlja konkurentsku prednost na međunarodnom tržištu - Nedostatak specijalizovane mehanizacije za berbu i žetvu, kao i doradu - Nedostatak poznavanja i primene - Povećano interesovanje stanovništva ruralnih područja za diverzifikaciju proizvodnje na gazdinstvima standarda u gajenju i proizvodnji biljnih proizvoda (GACP, GMP, HACCP) - Nedostatak moderne procesne opreme u - Postoje odomaćene sorte, kao i tehnike i metode proizvodnje semena i rasada lekovitih vrsta, kao i uvođenje samoniklih vrsta u plantažnu proizvodnju preradi - Nedostatak marketinških pristupa u celom sektoru - Nemogućnost uticaja primarnih - Postoje kapaciteti za preradu LAB i proizvodnju biljnih proizvoda proizvođača i sakupljača na cene što uzrokuje nedovoljne količine i nizak kvalitet sirovina - Slaba povezanost kako vertikalna tako i horizontalna, između proizvođača, prerađivača i izvoznika - Nedovoljno učešće institucija, kao i slaba koordinacija sa akterima sektora - Veliki broj posrednika u lancu snabdevanja utiče na cene sirovina i finalnih proizvoda - Mnogi prerađivači nemaju obrtni kapital i imaju ograničen pristup finansiranju - Dominantan izvoz sirovina Prilike - Permanentni rast tražnje na domaćem i međunarodnom tržištu za biljnim sirovinama i proizvodima - Širenje plantažne proizvodnje na sva područja, kao i povećanje površina i broja gajenih vrsta dovelo bi do povećanja količina biljnih sirovina - Formiranje otkupnih centara za sakupljanje lekovitog bilja na širem području - Povezivanje primarnih proizvođača 60 Pretnje - Resursi biljnih sirovina su ograničeni, i neadekvatnom berbom mogu da budu ugroženi - Povećana konkurencija na domaćem i međunarodnom tržištu od strane kompanija iz susednih država i zemalja trećeg sveta - Postepen gubitak poznavanja LAB vrsta kao i tradicionlnih načina lečenja - Patenti i inovacije drugih zemlja u

68 prerađivača, izvoznika putem kooperacije i participacije u proizvodnji, tj. poslovno partnerstvo s ciljem poboljšanja vrednosnog lanca LAB - Razvoj novih proizvoda na osnovu istraživanja potreba tržišta - Nezadovoljena tražnja za LAB-om od strane prerađivača u Srbiji i inostranstvu. - Uvođenje organske proizvodnje, i ekološkog obeležavanja proizvoda, što može uticati na povećanje cena proizvoda i kompetitivnost na tržište EU -Jačanje institucionalnih kapaciteta (formiranje laboratorija za kontrolu kvaliteta kao i istraživačkih centara) - Privlačenje stranih kompanija za ulaganje u proizvodnju biljnih proizvoda na principima organske proizvodnje - Kroz promociju i pomoć za povećanje dodatne vrednosti za preradu (razvoj proizvoda, brendiranje, marketing, itd) i povećanje zarade primarnih proizvođača, sakupljača i prerađivača - Obučiti sve aktere u sektoru kako bi se uvećalo znanje vezano za načine pristupa tržištu, značaj kanala marketinga, upoznali uslovi i propise za dobavljače i izvoznike u cilju postizanja standarda kvaliteta na međunarodnom tržištu - Jačanje kapaciteta poslovnih udruženja da imaju veći uticaj u poslovanju sektora - Stvaranje uslova za povoljnije kreditiranje ovog sektora (Fond za razvoj Srbije, Nacionalni investicioni plan, kao i domaće i strane kreditne linije) - Povezivanje proizvođača, prerađivača, veletrgovaca i inokupaca, organizacijom studijskih putovanja i posetama sajmovima - Trening, konsalting i sertifikacija programa vezanih za postojeće standarde proizvodnji biljnih proizvoda potiskuju domaće proizvode - Pogoršanje kvaliteta droga nekontrolisanom primenom pesticida i mineralnih đubriva - Rast cena inputa u intenzivnoj proizvodnji lekovitog bilja, kao i visoka cena radne snage su ozbiljna pretnja konkurentnosti ovog sektora na tržištu EU - Negativan uticaj pojedinih zakonskih odredbi, kao i ekonomska nestabilnost, mogu biti barijera za razvoj ovog sektora 5. Zaključak Prema istraživanju koje je sprovedeno tokom rada može se zaključiti da potencijali LAB sektora Srbije nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni, i da bi se angažovanjem svih aktera, kao i institucionalnim angažovanjem države, mogli daleko bolje koristiti. Glavne smernice intervencije u LAB sektoru bile bi: podrška stvaranju i daljem razvoju poslovnih asocijacija koje zastupaju interese berača, proizvođača, prerađivača i trgovaca lekovitim i aromatičnim biljem; formiranje laboratorije ili aktiviranje istraživačkih instituta u cilju poboljšanja uslužnih kapaciteta; uvođenje međunarodnih 61

69 standarda kvaliteta (organski, GAP, GACP, HACCP, GMP, geografsko poreklo) i kontrole kvaliteta u sve segmente sektora; opšte poboljšanje poslovnog okruženja kroz zajednički rad s finansijskim i državnim institucijama s namerom da se prevaziđu finansijske i pravne prepreke s kojima se ovaj sektor sreće. Takođe, značaj kao i potencijal koji ovaj sektor ima nije adekvatno rangiran u privredi Srbije. Prevazilaženjem svih barijera udruživanju, davanjem na značaju svakom segmentu sektora, međusobno uvažavanje konkurencije, kao i bolje pozicioniranje u privredi Srbije omogućilo bi brži razvoj LAB sektora. 6. Literatura 1. Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Beograd, IPLB. 2. Lahsissene H., Kahouadji A., Tijane M., Hseini S., (2009): Catalogue des plantes médicinales utilisées dans la région de zaër (Maroc occidental). Le jeunia, Revue de Botanique, Nouvelle Série, p Panjković B., Amidžić L., Mandić R. (2000): Status i konzervacija lekovitog bilja u Srbiji. I konferencija o lekovitom i aromatičnom bilju u zemljama jugoistočne Evrope, 29. maj - 3. jun Aranđelovac, Jugoslavija. Privredna komora Srbije, PKS. 4. Turudija Živanović S., Živanović T., Janković S. (2008): Proizvodnja i prerada lekovitog i aromatičnog bilja u Beogradu, stanje i perspektive. Multifunkcionalna Poljoprivreda i ruralni razvoj III, Tematski Zbornik II: str , 4-5. decembar. Banja Vrujci. 5. USAID Agribusiness project in Serbia (2008): Herbs, mushroms and forest fruit (medicinal and aromatic plants) value chain assessment, str Mushrooms and Forest Fruits Value Chain. 6. Uprava carina Republike Srbije. 62

70 THE PROSPECTS OF DEVELOPING THE SECTOR OF MEDICINAL AND AROMATIC PLANTS IN SERBIA Turudija Živanović Svetlana 1, Ceranić Slobodan 2, Novković Nebojša 3 Summary Apart from their significance in health care, medicinal and aromatic plants also have sociocultural and economic importance in various industries: pharmaceutical, cosmetic, chemical, food, etc. Serbia has resources for the development of medicinal plants sector: land, favorable climate, water resources, biodiversity, labor, processing facilities, qualified personnel and institutions which can support the development of this sector. In addition, therapeutic plants in Serbia can be collected from and grown in unpolluted areas and refined in accordance with criteria of organic farming. To assess the conditions and prospects of this business sector, SWOT analysis was used. The results were used to identify various measures necessary for the improvement of this business sector, as well as directions for its further development. For this purpose, it is necessary to connect better both vertical and horizontal participants in the value chain in order to increase the amount of raw plant materials (through the expansion of plantation production and collection areas) on home markets and in export trade. The opportunities of development arise in the production of new products, as well as the placement of accompanying certificates (organic, GAP, GACP, HACCP, GMP, geographic origin). Keywords: medicinal and aromatic plants, SWOT analysis, development Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Svetlana Turudija Živanović, Master, Research associate, Institut za proučavanje lekovitog bilja,,dr Josif Pančić, Beograd, Tadeuša Košćuška 1, Beograd, Phone: , sturudija@mocbilja.rs 2 Slobodan Ceranić, PhD, Professor, University in Belgrade, Faculty of Agriculture, Nemanjina 6, Belgrade, ceranic@agrif.bg.ac.rs 3 Nebojša Novković, PhD, Professor, University in Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovica 8, Novi Sad, nesann@polj.uns.ac.rs 63

71 UDK: 330 Pregledni rad Review paper AN ANALYSIS OF FADN SYSTEM FUNCTIONING IN THE CZECH REPUBLIC IN THE FIRST PHASE OF ITS ESTABLISHMENT Figurek Aleksandra 1, Harvilíková Martina 2, Vukoje Veljko 3, Slížka Eduard 4 Summary To manage the development of agriculture properly, it is necessary to dispose highquality and reliable information on production potentials of agricultural holdings, as the most common form of organization in agriculture. This is one of the major limitations of the decision making process on the macro level of countries without established systems for the collection of accountancy data from agricultural holdings. In EU countries, these data are collected by liaison agencies, which process these data and send them to national centers. In different countries there are different modifications of data collection and processing. The Czech Republic has a system in which data are collected and processed by the same institution. Keywords: agricultural holdings, FADN, Czech Republic. 1. Introduction The process of establishing FADN in the Czech Republic began in 1995., when started detailed research about the income of the agricultural holdings. During 1999, it is developed a long-term plan for the implementation of FADN system in the Czech Republic. This plan was envisaged the gradual habituation of farmers to the new system of collecting and keeping of accounting records on holdings. Along with that, a team was formed for controlling of the collected data, and in 2003 it was founded FADN national agency (Prašilova et al, 2013). The above activities were followed by the adoption of national legislation, which regulated this area. National Committee for FADN system formed in 2004, with the task of coordinating work on gathering and maintaining accounting data at the level of 1 Aleksandra Figurek, PhD candidate, University of Banja Luka, Faculty of Agriculture, Bulevar vojvode Petra Bojovica 1A, Banja Luka, Republic of Srpska, aleksandra.figurek@agrofabl.org. 2 Martina Harvilíková, PhD. ing. Department of Statistics, Czech University of Life Sciences Prague, Kamýcká 129, Praha Suchdol, Czech Republic and Institute of Agricultural Economics and Information, Mánesova 1453/75, Praha-Vinohrady, Czech Republic, harvilikova@fadn.cz. 3 Veljko Vukoje, PhD, Associate Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg D. Obradovica 8, Novi Sad, Serbia, vukoje@polj.uns.ac.rs. 4 Eduard Slížka, Ing. Institute of Agricultural Economics and Information, Mánesova 1453/75, Praha-Vinohrady, Czech Republic, slizka@fadn.cz. 64

72 the whole Czech Republic. The total number of registered farms in the Czech Republic in this period was For the lower limit of economic size is taken 4 ESU. The relatively low lower limit for the taking of agricultural holdings in the sample, set due to the large presence of small agricultural holdings in total of their number. In relation to the total number of households, the different countries take different percentage of households in the sample. That percentage is the highest in Denmark (5.5%) and Germany (4.8%), whereas in other countries, is between 3.5 and 2%. 5 Seen in relation to the absolute number of households that make up the sample, the largest sample has Italy with households, and the smallest Luxembourg with 360 and Northern Ireland (which became part of the sample households in the UK) with 320 farms. 6 Variations in the number of households that make up the pattern among other things, can explain the differences in the homogeneity of agricultural production in these countries. 2. Material and methods The concept of economic size of agricultural holdings in the FADN system is based on the existence of standard gross margin for products and activities of the farm which generates revenue. It follows that the main task of which it should go in the establishment of accounting data about agricultural holdings, is the calculation of SGM (Standard Gross Margin). In crop production (Santos, 2012), a standard value of the gross margin is expressed relative to 1 hectare of cultivated land, with the exception of fungi, which are calculated in reference to 100 m2 of used surface. In livestock production, SGM is expressed in relation to one head of cattle, with the exception of birds (100 individuals) and bees (1 beehive). SGM represents the difference between the standard value of revenues from the production and the standard value of the total variable costs for a given production and is expressed per unit of production (Figurek, Vukoje, 2011). Given the fact that both mentioned parameters of a financial nature (value expressed in money), SGM is expressed in ESU 7 - European Size Unit. Since accounting year 2010, SGM has been replaced by standard output. Standard output is equal to standard value of gross production and it is calculated for all significant crop and livestock characteristics as average value over a reference period of five years (Slížka, 2013) 8. The terms of standard income value of production and total variable costs were used to eliminate the influence of short-term factors (climate, fluctuations in prices of products and raw materials). The composition of the gross revenue from production includes a value of primary production as well as secondary products. In addition, the gross 5 Farm Accountancy Data Collection - Survey on the methodology used in different European countries, Eidgenössisches Volkswirtschaftsdepartement EVD, Forschungsanstalt Agroscope Reckenholz-Tänikon ART, Agrarökonomie, Ettenhausen, 2007, р Commission Regulation (EC) No 800/2007 of 6 July 2007 amending Regulation (EEC) No 1859/82 concerning the selection of returning holdings for purpose of determining incomes of agricultural holdings 7 Since 2007, one ESU is the value of annual household income of 1200 euros. 8 Prediction of the Czech agricultural sector results on the basis of FADN database. 65

73 income from production include the amount of subsidies 9 (incentives, support, premium) related to a given product or production. It should be noted that the composition of the gross revenue from production does not include operating subsidies, which by definition does not refer to any specific product or activity (eg, subsidies for the development of agro-tourism). The second step in calculating the SGM is the determination of the total variable costs for a given production (Stojceska, 2007). The composition of total variable costs, depending on the type of production, consists from the following costs: In crop production: Seed and planting material Organic fertilizer Mineral fertilizers Plant protection products Seasonal workers Operations after harvest / harvest (drying, cleaning, sorting) Packing (bags, boxes, binder, etc.). Mechanization services In animal production: Calf Own fodder Purchased feed Remedies Veterinary services Breeding-selection work Seasonal workers Mechanization services In general, SGM refers to unprocessed products but, in some cases, the costs of processing and packaging of the product may be involved in its computation. That's what happens when packing and some form of processing in a given region typically implemented on the agricultural holding (eg. in the production of traditional cheese or meat products), or process of processing is closely linked to primary production (eg. growing grapes and wine production). In this case, the cost of machining, processing and packaging are included in the total variable costs. 3. Results of studies with discussion The analysis for the three-year period 2000/ can be concluded that, according to economic size, all farms are grouped into ten categories (under 2 ESU, 2-4, 4-6, 6-8, 8-12, 12-16, 16-40, , and more than 250 ESU). In relation to economic size, the most common agricultural holdings were those with the economic size of less than 2 ESU (a total of , or 62.66%). At least represented were farms whose economic size ranged between ESU (890 households, ie 1.6%). There were households with the highest economic size over 250 ESU or 2.56%. 9 Subsidies are financial assistance to producers by the state in order to promote a certain type of production or stimulation of exports of a product. - Adapted from Gorgevski, G., Daniloski, Natasha - Introduction to the Economics of Agriculture, University "Ss. Cyril and Methodius", Institute of Economics, Skopje, 2008, p European Commision Agriculture Directorate - General, Directorate G., Economic analyses and evaluation G3. Analysis of the situation of agricultural holdings, Brussels,

74 Table 1:Agricultural holdings in the Czech Rep., selected as a sample in the Type of production 1. Field crops 2. Horticulture, vineyards and other perennial crops 3. Milk 4. Grazing livestock 5. Pigs and poultry 6. Mixed farms Total Economic size Total numb. of Class ЕSU hodings Sample % III-IV 4 < ,48 V-VI 8 < ,98 VII 16 < ,03 VIII 40 < ,98 IX 100 < ,52 X ,18 III-IV 4 < ,98 V-VI 8 < ,00 VII 16 < ,43 VIII 40 < ,15 IX 100 < ,14 X ,62 III-IV 4 < ,44 V-VI 8 < ,02 VII 16 < ,85 VIII 40 < ,41 IX 100 < ,82 X ,91 III-IV 4 < ,42 V-VI 8 < ,73 VII 16 < ,71 VIII 40 < ,44 IX 100 < ,98 X ,58 III-IV 4 < ,74 V-VI 8 < ,26 VII 16 < ,42 VIII 40 < ,55 IX 100 < ,38 X ,52 III-IV 4 < ,47 V-VI 8 < ,38 VII 16 < ,08 VIII 40 < ,17 IX 100 < ,08 X ,69 III-IV 4 < ,97 V-VI 8 < ,88 VII 16 < ,24 VIII 40 < ,70 IX 100 < ,98 X ,02 III- X ,10 Source: European Commission Agriculture Directorate - General, Directorate G. Economic analyses and evaluation G3. Analysis of the situation of agricultural holdings, The FADN selection plan for the Czech Republic,Liaison Agency FADN CZ, Prague,

75 In relation to the total SGM, the largest share of agricultural holdings is with an economic size over 250 ESU, and least with an economic size of 6 to 8 ESU. In relation to the number of livestock, it is noticeable dominance of largest holdings, with 77.21% of the total number of heads. The lowest percentage shares have agricultural holdings with size 6 to 8 ESU (0.82%). The largest part of the utilized agricultural area (66.40%) was in the ownership of large agricultural holdings. Table 2. Distribution of agricultural holdings in the Czech Republic with the economic size above the threshold for the Econo. size class ЕSU Numb. hold. % SGM % 68 Number UG % Area % III 4 < , , , ,3 IV 6< , , , ,1 V 8< , , , ,8 VI 12< , , , ,5 VII 16< , , , ,7 VIII 40< , , , ,1 IX 100< , , , ,0 X , , , ,4 Total Source: The FADN selection plan for the Czech Republic, Liaison Agency FADN CZ, Categories with an economic size of 6 to 8 ESU occupied 1.11% of the total utilized agricultural area. In terms of the type of production, the most common are mixed farms, which are also involved in animal and plant production (37.49%). In second place are farms specialized for field crops with 25.34%, while the last place are farms specialized in horticulture with 0.11%. According to the three-year period, economic size threshold above observations for the FADN system had agricultural holdings. Most households have been represented with the economic size of 4 to 6 ESU (20.31%). Farm economic size in the range ESU, were represented in the lowest percentage (6.23%). In relation to the total SGM, the largest share had farms with an economic size over 250 ESU (36.6%), and elsewhere holdings with the economic size of ESU (26%) (Figure 1). Small and medium economic size farms (4-16 ESU) are represented in a far smaller percentage (12.7%). These data indicate that very large farms are the main carrier of agricultural income in the Czech Republic. Extremely large farms (over 100 ESU) dominate in the overall number of livestock units with a total of 86.4%. When it comes to land area, the situation is similar, as 80.5% of the agricultural land is owned by large farms. In addition to the large representation in the total number of

76 farms, small and medium-sized farms have a higher share in the total income, the number of livestock units and utilized agricultural area. By analyzing data, it is evident disproportion between the number of households and the share of total income from farming, the number of livestock units and utilized agricultural area. Small and medium-sized farms are present in large numbers, but their share in total income has smaller significance. Figure 1: Share of agricultural holdings with different economic size in the total SGM 3% 2% 4% 3% 36% 12% 14% 26% 4 < 6 ESU 6 < 8 ESU 8 < 12 ESU 12 < 16 ESU 16 < 40 ESU 40 < 100 ESU 100 < 250 ESU > 250 ESU Source: The FADN selection plan for the Czech Republic, Liaison Agency FADN CZ, Conclusion The rapid development of the economy and the importance of timely information for a particular activity require the existence of an accounting information system in order to improve operations at the farm itself. The system of accounting information in the agricultural sector through the analysis of the results of agricultural activities and farms in the whole, aims in a systematic and comprehensive way to encouraging the development of the agricultural sector. Use of information and its timely implementation in policy formulation, then in program planning, monitoring and evaluation of their national level, represent an adequate strategy. The accounting information system in agricultural sector, which has been established in the Czech Republic, is an example of a well-organized system and represents the state of the agricultural sector at the national level. The exchange of information between government departments and agencies, farmers and other stakeholders in the agricultural sector, contribute to a more awareness and timely face with certain issues from farmers themselves at the micro level, and the government and the ministry at the macro level, and if they do not timely perceive and take appropriate measures, then may give rise to a problem whose solution requires a longer period of time. Thus, the synergistic effect, which is achieved exchanging of informations between the micro and macro level should affect the higher production efficiency and better organization of farmers in the planning and design of their production activities. 69

77 5. Literature 1. European Commission Agriculture Directorate - General, Directorate G. Economic analyses and evaluation G3. Analysis of the situation of agricultural holdings, The FADN selection plan for the Czech Republic, Liaison Agency FADN CZ, Figurek Aleksandra, Vukoje V. (2011): The importance of network accounting data for the creation of agricultural policy, Faculty of Economics Subotica, Annals of Faculty of Economics, 2011, no. 25, p Farm Accountancy Data Collection - Survey on the methodology used in different European countries, Eidgenössisches Volkswirtschaftsdepartement EVD, Forschungsanstalt Agroscope Reckenholz-Tänikon ART, Agrarökonomie, Ettenhausen, Gorgevski G., Daniloski Natasha (2008): Introduction to the Economics of Agriculture, University "Ss. Cyril and Methodius", Institute of Economics, Skopje. 5. Hloušková Zuzana, Lekešová Michaela, Slížka E., Dubec J., Prediction of the Czech agricultural sector results on the basis of FADN database, International Research Project, Institute of agricultural Economics and Information, Martinovska Stojceskia Aleksandra (2007): Determination of the economic size of farms in the Republic of Macedonia, Yearbook, Fakultet za zemljodelski nauki i hrana, Skoplje. 7. Prašilova Marie, Prochazkova Radka, Harvilikova Martina (2013): Representativeness of the FADN CZ, Sample of agricultural enterprises and ways of its verification, Acta Universitatis agriculturae et silviculturae mendelinae brunensis, Volume LXI, 295, p Santos Maria Jose (2012): Segmenting farms in the European Union, Agric. Econ. Czech, 59, 2013 (2): p Commission Regulation (EC) No 800/2007 of 6 July 2007 amending Regulation (EEC) No 1859/82 concerning the selection of returning holdings for purpose of determining incomes of agricultural holdings. 10. Vukoje V., Maletic D. (2007): The system of collecting accounting data on agricultural holdings in the EU - FADN, Agrieconomica 36, p

78 АНАЛИЗА ФУНКЦИОНИСАЊА ЧЕШКОГ FADN СИСТЕМА У ПРВОЈ ФАЗИ ЊЕГОВОГ УСПОСТАВЉАЊА Александра Фигурек 1, Мартина Харвиликова 2, Вељко Вукоје 3, Едуард Слижка 4 Резиме У циљу адекватног управљања пољопривредним сектором, потребно је располагати квалитетним и поузданим информацијама о производним потенцијалима пољопривредних газдинстава, која представљају значајне производне јединице у сектору пољопривреде. Недостатак адекватних и благовремених информација је једно од главних ограничења у процесу доношења одлука на макро нивоу земаља које немају успостављен систем за прикупљање рачуноводствених података са пољопривредних газдинстава. Значај правовременог информисања за развој привреде захтева постојање једног таквог система. Поменути систем, продуковањем одговарајућих информација пружа могућност анализе резултата пољопривредних активности и има за циљ да на систематичан и свеобухватан начин подстакне развој пољопривредног сектора. FADN систем, који је основан у Чешкој, представља пример добро организованог система, који реално осликава стање пољопривредног сектора у тој земљи. Кључне речи: ФАДН, Чешка Република, пољопривредно газдинство Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: MA Александра Фигурек, докторант Универзитета у Бањој Луци, Пољопривредни факултет, Булевар војводе Петра Бојовића 1А, Бања Лука, Република Српска, aleksandra.figurek@agrofabl.org 2 Др Мартина Харвиликова, Одељење за статистику, чешки Универзитет Life Sciences у Прагу, Камыцка 129, Praha Suchdol, Чешка Република, Институт за економику пољопривреде и информисање, Mánesova 1453/75, Praha-Vinohrady, Чешка Република, harvilikova@fadn.cz 3 Др Вељко Вукоје, ванредни професор, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Трг Д. Обрадовића 8, Нови Сад, Србија, vukoje@polj.uns.ac.rs 4 Инг Едуард Слижка, Институт за економику пољопривреде и информације, Mánesova 1453/75, Praha-Vinohrady, Чешка Република, slizka@fadn.cz 71

79 UDK: Pregledni rad Review paper EKONOMSKA OBELEŽJA PELETIRANJA SLAME STRNIH ŽITA 1 Zekić Vladislav, Tica Nedeljko, Milić Dragan, Zekić Stanislav 2 Rezime Pelet proizveden od biomase mogu se koristiti u ložištima malog kapaciteta u domaćinstvima i velikim ložištima u mehanizovanim energetskim postrojenjima. Obrada se sastoji od procesa suvog peletiranja putem kojeg se slama sabija na kg/m 3, pri čemu dobija nasipnu masu od približno 600 kg/m 3. Na ovaj način biomasa poreklom iz poljoprivrede postane predmet tržišnog prometa i dobija širi društveni značaj. Ekonomski pokazatelji procesa peletiranja slame strnih žita analizirani su kroz primenu postrojenja za peletiranje koji predviđa nominalni kapacitet prerade do kilograma po času, odnosno nominalni godišnji kapacitet od tona peleta. Cena koštanja dobijenog peleta uvećana za dobit proizvođača iznosi 99,34. Dobijena cena peleta uvećana za pripadajući PDV analizira se u odnosu na tržišnu cenu drveta za loženje. Postojeći odnos cena ne stvara mogućnost za pokriće troškova proizvodnje i ostvarenja dobiti. U skladu sa time potrebno je potražiti druga tehnološka i organizaciona rešenja za proizvodnju peleta iz slame strnih žita. Ključne reči: biomasa, slama, peletiranje, troškovi 1. Uvod Briketiranje i peletiranje slame strnih žita je metoda kojom se žetveni ostaci dovode u formu koje je pogodna za njihov tržišni promet i može se efikasno transportovati. Sirovine za peletiranje, pored slame i drugih žetvenih ostataka, predstavljaju različite vrste i kategorije ostataka, prvenstveno u poljoprivrednoj proizvodnji, šumarstvu, drvnoj i tekstilnoj industriji. U većini oblika proizvodnje, sirovina za peletiranje predstavlja sporedni proizvod i često je i problem za dalje odvijanje procesa proizvodnje u kojoj nastaje (Zekić i sar., 2009). Da bi se biomasa mogla peletirati neophodno je da poseduje odgovarajuće osobine, odnosno da je prethodno 1 Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: "Ekonomska opravdanost korišćenja biljnih ostataka kao izvora energije" koji je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine. 2 Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, dr Nedeljko Tica, redovni profesor, mr Dragan Milić, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, Tel: , zekic@polj.uns.ac.rs, dr Stanislav Zekić, vanredni profesor, Ekonomski fakultet u Subotici 72

80 pripremljena. Ova priprema podrazumeva sledeće: vlažnost od 16 do 18% i odgovarajuću krupnoću. Imajući u vidu činjenicu da su tečna i gasovita goriva deficitarna i da je prisutna nesigurnost u snabdevanju ovim gorivima, konkurentnost peleta realno je ceniti na osnovu poređenja sa ugljem ili drvetom kao alternativnim gorivom. Poznato je da pelet od biomase poseduju određene prednosti u odnosu na ugalj, pa i na mazut. Pošto sirovina od koje se proizvode pelet ima veoma mali sadržaj sumpora (zavisno od vrste ova veličina se kreće 0,01 do 0,05%), u produktima sagorevanja peleta je zanemarljivo mala koncentracija oksida sumpora (S0 2 i S0 3 ) (Grover, Mishra, 1996). Ovo je veoma značajno zbog smanjenja emisije štetnih materija u okolinu. Pored toga, sadržaj mineralnih primesa je u biomasi znatno manji nego u uglju, pa je i količina pepela koja preostaje nakon sagorevanja peleta manja, što je takođe povoljno u odnosu na zagađenje životne sredine. Ove okolnosti nije moguće jasno ekonomski kvantifikovati, ali se u svakoj analizi mora uzeti u obzir njihov značaj. 2. Materijal i metod Troškovi peletiranja se izračunavaju polazeći od tržišne cene slame sakupljene u formi valjkastih bala uvećanoj za troškove peletiranja i minimalnu dobit proizvođača. Polazi se od troškova nabavke slame koji se uvećavaju za troškove peletiranja. Analizirani su troškovi postrojenja za peletiranje koji predviđa nominalni kapacitet prerade do kilograma po času rada. Projektovanje proizvodnje, na ovaj način konstruisanog postrojenja, izvedeno je uz planiranu radnu godinu od 240 dana i radno vreme od osam časova. Na ovaj način došlo se do nominalnog godišnjeg kapaciteta od tona peleta. Troškova peletiranja koji se sastoje od sledećih troškova: 1) troškova amortizacije, 2) održavanja osnovnih sredstava, 3) troškova električne energije i 4) zarada stalnih radnika. 3. Rezultati i diskusija Za razliku od programa direktnog sagorevanja bala biomase, programi briketiranja i peletiranja biomase su namenjeni za snabdevanje drugih korisnika. Da bi biomasa postala pogodna za ovaj oblik korišćenja potrebno je energetski koncentrisati (sabiti) i prevesti u oblik i veličinu pogodnu za manipulaciju i transport. Na taj način korišćenje biomase postaje dostupno većem broju korisnika (postaje roba koja može da učestvuje u tržišnom prometu), ali sa dodatnim troškovima obrade, transporta i prometa. Iz tih razloga ovaj postupak se primenjuje samo tamo gde se biomasa ne može koristiti u blizini njene proizvodnje, odnosno mesta sakupljanja, pošto ona najčešće nastaje kao nusproizvod. Tako, na primer, gustina balirane slame iznosi od 80 do 120 kg/m 3, a nasipna gustina peleta je od 500 do 700 kg/m 3, što znači da se peletiranjem gustina slame povećava oko pet puta, jer se specifična težina peleta kreće od 800 pa sve do kg/m 3 (Zubac, Bubalo, 1995). Da bi se biomasa mogla peletirati neophodno je da poseduje odgovarajuće osobine, odnosno da je prethodno pripremljena. Ova priprema podrazumeva sledeće (Zubac, Bubalo, 1995): sušenje do vlažnosti koja omogućuje uspešno peletiranje, najbolje 16 do 18%, i usitnjavanje, odnosno seckanje na krupnoću od 10 mm. 73

81 Ovako pripremljena biomasa se zagreva i presuje u pelete. Kao osnov za utvrđivanje troškova energetske eksploatacije slame spremljene u obliku pelete za spremanje sirovine mora da posluži jedan neki od načina baliranja slame. Sam proces peletiranje može da se odvija na dva načina: 1. klasični način, pri kome se formira ukupno postrojenje za peletiranje, koje je stacionirano u posebnom objektu, 2. peletiranje putem mobilnog uređaja koja se priključuje na traktor. Pri peletiranju, odnosno peletiranju na klasičan način, slama se transportuje do pogona za peletiranje u kome se vrši dalja obrada i pakovanje. Obrada se sastoji od procesa suvog peletiranja putem kojeg se slama sabija na kg/m 3, pri čemu dobija nasipnu masu od približno 600 kg/m 3. Na ovaj način slama se dovodi u oblik pogodan za tržišni promet. Drugi model pretpostavlja upotrebu mobilne peletirke. Na osnovu procene potrebnog kapaciteta dolazi se do približnog kapaciteta od 400 kg po času rada. U ovom slučaju na bazi projektovanog kapaciteta, uz planiranu radnu godinu od 120 dana i radno vreme od osam časova, nominalna godišnja proizvodnja iznosi 380 tona peleta. Ova proizvodnja zahteva istu količinu slame za preradu, što je količina koja se može obezbediti na većini gazdinstava u našoj zemlji. Dosadašnja istraživanja ukazuju da ovaj oblik briketiranja, odnosno peletiranja nije ekonomski opravdan (Zekić i sar., 2009). Obračun troškova korišćenja postrojenja za peletiranje počinje sa obračunom troškova amortizacije koji je prikazan u tabeli broj 1. Tabela 1. Troškovi amortizacije postrojenja za peletiranje Table 1. Amortization costs for pellet plant Opis Jedinica mere Vrednost Osnovica za amortizaciju opreme dinara Procenjeni vek korišćenja godina 10 Godišnji iznos amortizacije dinara Nominalni godišnji učinak tona Troškovi amortizacije d/toni Na osnovu tehničkih parametara posmatranog postrojenja i iskustvenih normativa predviđeni su i obračunati godišnji troškovi amortizacije. Obračun je prikazan u narednoj tabeli. Tabela 2. Troškovi održavanje postrojenja za peletiranje Table 2. Maintenance costs for pellet plant Opis Jedinica mere Vrednost Godišnji troškovi održavanja dinara Nominalni godišnji učinak tona Troškovi održavanja d/toni

82 Sledeću bitnu kategoriju čine troškovi električne energije. Prvenstveno je potrebno izvršiti obračun cene električne energije. Obračun je izveden u skladu sa trenutnim cenovnikom Elektroprivrede Srbije, sistemu obračuna za mernu grupu i ostvarenim troškovima rada postrojenja u praksi. Obračun troškova električne energije je izveden u skladu sa instaliranom snagom, iskorišćenjem i kapacitetom postrojenja. Obračun je prikazan u narednoj tabeli. Tabela 3. Troškovi električne energije Table 3. The cost of electricity Opis Jedinica mere Vrednost Nominalna snaga postrojenja kw 200 Stepen iskorišćenja nominalne snage % 70% Angažovana snaga postrojenja kw 140 Utrošak energije na sat kwh 140 Nominalni kapacitet t/čas 1,5 Utrošak energije po toni kwh 93 Cena d/kwh 11,50 Troškovi električne energije d/toni Troškovi zarada obračunati su na osnovu angažovanja dvanaest lica, prosečne zarade u Republici Srbiji i kapaciteta postrojenja. Obračun troškova se daju u narednoj tabeli. Tabela 4. Troškovi zarada Table 4. Staff costs Opis Jedinica mere Vrednost Broj lica - 12 Zarada d/h 380 Troškovi rada postrojenja d/h Troškovi rada po jedinici mere d/toni Ukupni troškovi peletiranja koji uključuju i troškove utrošenog materijala (slame) po toni proizvedenog peleta prikazani su u tabeli 5. Prilikom obračuna uključeni su normirani troškovi amortizacije objekata i opšti troškovi rada. Tabela 5. Troškovi peletiranja Table 5. The cost of pelleting Opis Iznos (d/toni) Amortizacija objekata 116 Amortizacija opreme Održavanje 980 Energija Rad Opšti i ostali troškovi 991 Troškovi peletiranja

83 Budući da troškovi proizvedenog peleta zavise od cene sirovine i moraju da uključe i troškove transporta do toplane /prosečnih 30 km/ pregled ukupnih troškova peleta daje se u narednoj tabeli (fco toplana). Tabela 6. Troškovi proizvodnje peleta Table 6. The cost of pellet production Opis 76 Vrednost (d/toni) Cena sirovine 3.500,00 Troškovi transporta do pogona 422,78 Ukupna cena sirovine 3.922,78 Troškovi peletiranja 7.600,73 Transport do 10 km 211,39 Minimalna dobit proizvođača 1.665,11 Ukupno ,01 Tehnologija peletiranja koristi se kao pokušaj da se utvrdi mogućnost tržišne realizacije slame kao goriva za loženje. Procesom peletiranja slama se sabija, pri čemu se postiže nasipna masa od približno 500 kg/m 3. Ovim se pelet, po svojim osobinama približavaju drvetu, te se vrednosno poređenje izvodi sa drvetom kao alternativnim energentom. Transportna, odnosno nasipna masa drveta se kreće od 400, pa sve do skoro 700 kilograma po kubnom metru (Stevanović, 1995). Na osnovu navedenih veličina moguće je izvesti uporedni odnos u kome se jedna tona peleta zamenjuje sa dva kubna metra drveta. Ovakvo poređenje neophodno je učiniti zbog činjenice da se tržišni promet, a samim time i određivanje cene drveta, izvodi svođenjem iste na kubni metar transportne zapremine. Tržišna cena 1 m3 drveta na dan obračuna na tržištu prosečno iznosi 4.100,00 dinara. Ako se ova veličina uporedi sa cenom proizvodnje 500 kilograma peleta, koja prema izvedenim obračunima iznosi 6.700,00 dinara što je u skladu sa prethodnim istraživanjima gde su ustanovljeni troškovi materijala, proizvodnje i distribucije u iznosu od 66,10 /t (Monteiro i sar., 2012). Ako se na date troškove doda PDV po stopi od 20% dobija se iznos od preko 8.000,00 dinara. U skladu sa navedenim moguće je doneti zaključak o neekonomičnosti proizvodnje peleta od slame. Bez obzira na to ostvarivanje održivog ekonomskog razvoja, odnosno rešavanje problema iscrpljivanja raspoloživih fosilnih goriva, zahteva dalja istraživanja u navedenoj oblasti (Tica i sar., 2012). U prilog tome govori i činjenica da cene za pelet imaju geografske varijacije i da se formiraju po zakonu ponude i potražnje na pojedinačnim tržištima. Procenjuje se da je cena peleta u okviru Evropske unije u proseku od 100 do 120 /t za velike potrošače i od 150 do 200 /t za male potrošače (Karkania i sar., 2012; Dallos i sar., 2008). Sa druge strane cena peleta zavisi od troškova proizvodnje koje je moguće smanjivati kroz povećanje kapaciteta i bolje iskorišćenje istog. Troškovi proizvodnje peleta pri kapacitetu od tona godišnje iznose 132 USD što iznosi 97. Prilikom analize povećanja kapaciteta potrebno je imati u vidu dinamiku promene troškova proizvodnje. Naime, troškovi prevoza biomase povećavaju srazmerno kvadratnom korenu kapaciteta, dok se troškova kapitala smanjuju sa povećanjem kapaciteta. Sa povećanjem kapaciteta iznad tona godišnje troškovi proizvodnje po toni prestaju da se smanjuju, dok se sa

84 povećanjem kapaciteta tona troškovi po toni počinju da se linearno povećavaju (Sultana i sar., 2010). 4. Zaključak Odnos cena na tržištu ne ostavlja prostor za pokriće osnovnih troškova proizvodnje, a kamoli za ostvarenje dobiti. Pored toga, pelet su zbog svoje hidroskopnosti, a time i uslovljenog pakovanja, složeniji za manipulaciju i skladištenje. Na ovaj način se troškovi njihove tržišne distribucije povećavaju. Osnovni razlog za ovako visok nivo troškova leži u visokim troškovima peletiranja. Troškove peletiranja moguće je smanjiti kroz izgradnju postrojenja većeg kapaciteta. Međutim, kod proizvodnje peleta na ovaj način postavlja se pitanje obezbeđenja količine slame potrebne za iskorišćenje povećanog kapaciteta postrojenja. Ovim se ponovo ispoljava nezadovoljavajuću ekonomičnost transporta slame na veće udaljenosti, te njeno odsustvo iz tržišnog prometa. Pored toga, uzevši u obzir sezonost prispeća slame žita kao ulazne sirovine, u okviru analize ekonomičnosti ovakvoga postrojenja neophodno je uzeti u obzir i postojanje skladišta u svrhu obezbeđenja stalne proizvodnje. Ekonomske analize moguće je vršiti i za manji obim korišćenja postrojenja pri čemu se troškovi skladištenja ne mogu umanjiti (budući da su većim delom vezani za fiksne troškove objekta), osim ako se analizira upotreba postrojenja samo u toku sezone skidanja useva, kada se kao proizvod za skladištenje javljaju samo pelet. Pri tome, veoma je bitno imati u vidu da je pelet visoko hidroskopan i da samim time zahtevaju ili specijalne uslove skladištenja ili specijalnu ambalažu, što u oba slučaja komplikuje i poskupljuje proces proizvodnje. Za potrošnju izvan agro-kompleksa, praktično, u obzir dolazi samo peletirana biomasa. Svi ostali oblici spremanja žetvenih ostataka nisu, zbog male zapreminske mase, ekonomični za transport na veće udaljenosti, te se kao takvi ne mogu naći u robnom prometu. Najrealniji potrošač energije dobijene iz biomase je upravo poljoprivredna delatnost, kao i svi drugi mali potrošači koji ne zahtevaju veće količine goriva. U skladu sa time proizvodnju peleta moguće je organizovati u seoskim domaćinstvima i zadrugama kao i u malim i srednjim preduzećima. Time bi se mogla poboljšati ekonomičnost proizvodnje i povećati energetska autonomija seoskih domaćinstava. 5. Literatura 1. Dallos G, Trigas M, Papadopoulos I, Sideras A. (2008): Wood pellets: the alternative energy source, EPIPLEON (37); [in Greek]. Trigkas kai Papadopoulos ka Wood pellets. EPIPLEON.pdf [ ]. 2. Eliseu Monteiro, Vishveshwar Mantha, Abel Rouboa, (2012): Portuguese pelletsmarket: Analysis of the production and utilization constrains, Energy Policy, p Grover, P.D., Mishra, S.K. (1996): Biomass briquetting: Tehnology and practices, Food and agriculture organization of the United nations, FAO Regional Office for Asia and the Pacific, Bangkok. 4. Janjić, T., Brkić, M. (1998): Sagorevanje balirane biomase, PTEP, Novi Sad. 77

85 5. Karkania, V., Fanara, E., Zabaniotou, A. (2012): Review of sustainable biomass pellets production A study for agricultural residues pellets market in Greece, Renewable and Sustainable Energy Reviews, 16 (2012), p Stevanović Janežić, T., Kolin, B., Jaić, M., Danon, G. (1995): Unapređenje tehnologija drveta u korelaciji sa svojstvima konstituenata drveta, Monografija, Šumarski fakultet, Beograd. 7. Sultana A, Kumar A, Harfield D. (2010): Development of agri-pellet production cost and optimum size, Bioresour Technol; 101(14), p Tica N., Zekić V., Milić D. (2012): Državni podsticaji za investiranje u obnovljive izvore energije u Republici Srbiji, Agroekonomika br. 56, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str , UDK , ISSN Zekić, V., Jovanović, M. (2009): Senzitivna i diferencijalna analiza troškova energetskog korišćenja slame spremljene sistemom valjkastih bala, PTEP, Novi Sad. 10. Zekić, V., Jovanović, M., Tica, N. (2009): "Ekonomski pokazatelji proizvodnje briketa od slame strnih žita", Revija agronomska saznanja, UDK 631.6, ISSN , br. 13, Novi Sad, str Zekić, V., Tica, N., Milić, D., Vukoje, V. (2013): Economic valuation of biomass as a source of energy in Vojvodina, IV International Symposium, Agrosym 2013, Jahorina, p Zubac, M., Bubalo, P. (1995): Tehnologija briketiranja peletiranja biomase, Zbornik radova: Biomasa, bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi, IP ''Mladost'', Ekološki pokret Jugoslavije, Beograd, str

86 ECONOMIC CHARACTERISTICS OF SMALL GRAIN STRAW PELLETISATION Zekić Vladislav, Tica Nedeljko, Milić Dragan, Zekić Stanislav 1 Summary Biomass pellets can be used in both small capacity furnaces in households and large capacity furnaces in power plants. The processing entails dry pelleting during which straw is compressed at kg/m3 resulting in the bulk density of about 600 kg/m3 Therefore, agricultural biomass is becoming a subject of market transactions with increasing social significance. Economic indicators of small grain straw pelleting were analyzed by means of a pelleting facility with a nominal processing capacity of up to 1,500 kg per hour, or a nominal annual capacity of 2,880 tons of pellets. The cost price of a produced pellet plus producer s profit was The resulting pellet price plus accrued VAT was analyzed in relation to the market price of wood fuel. The existing price ratio does not create the possibility of covering the production costs and making profit. Consequently, it is necessary to search for other technological and organizational solutions for the production of small grain straw pellets. Keywords: biomass, straw pelleting costs Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Vladislav Zekić, PhD, associate Professor, Nedeljko Tica, PhD, Professor, Dragan Milić, Master, assistant, Uneversity of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, Phone: , zekic@polj.uns.ac.rs, Stanislav Zekić, PhD, Associate Professor, Faculty of Economics, Subotica 79

87 UDK: 330 Originalni naučni rad Original scientific paper PROCENA VREDNOSTI OPREME U UPOTREBI PO MRS-16 U PREDUZEĆU SA PRETEŽNOM POLJOPRIVREDNOM DELATNOŠĆU Popović Slobodan, 1 Grublješić Željko, 2 Mijić Ranko 3 Rezime U postupku procene pristupa se ocenjuju tržišne pozicije procenjenog preduzeća, odnosno vrši se analiza prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja preduzeća, tačnije grupe preduzeća iz poljoprivredne delatnosti. Validnu procenu može da obavi samo grupa eksperata. Važno je da u grupi budu zastupljeni eksperti koji dobro poznaju teoriju bilansa, računovodstvene propise, finansijsku analizu, eksperti za tržište, eksperti za tehnologiju procenjivanog preduzeća i eksperti za procenu fiksne imovine. U okviru tima svaki ekspert obavlja poslove iz svoje struke, a koordinaciju rada eksperata vrši vođa tima za procenu. Procenjivača treba posmatrati kao nezavisno i stručno lice koje za potrebe naručioca vrši procenu kapitala kojim raspolaže naručilac, odnosno delova kapitala preduzeća čiju procenu vrši. Objektivni i nezavisni procenjivači u odnosu na klijenta su pretpostavka, vrlo su slični revizorima za finansijske izveštaje entiteta. Od procenjivača se očekuje da na objektivan način prezentuje dobijene rezultate. Njegovo mišljenje ne sme da bude rezultat kompromisa i uticaja faktora, kao što su želja klijenta ili iznosa naknade za izvršenu procenu. Na osnovu međunarodnih standarda procene postoji veliki stepen fleksibilnosti u izboru metoda procene, a pri tome najvažnijim kriterijumom smatraju se zahtevi pojedinačnog slučaja. Ključne reči: procena, poljoprivredna oprema, finansijsko izveštavanje. 1. Uvod Objektivni i nezavisni procenjivači u odnosu na klijenta su pretpostavka, vrlo su slični revizorima za finansijske izveštaje entiteta. Od procenjivača se očekuje da na objektivan način prezentuje dobijene rezultate. Njegovo mišljenje ne sme da bude rezultat kompromisa i uticaja faktora, kao što su želja klijenta ili iznosa naknade za 1 Dr Slobodan Popović, rukovodilac, ЈKP Gradsko Zelenilo Novi Sad, slobodan.popovic49@gmail.com, Tel: Dr Željko Grublješić, viši stručni saradnik za finansije i kontrolu, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, kancelarija Prijedor, zeljko@zdravstvo-srpske.org. 3 Dr Mijić Ranko, profesor, Visoka škola za ekonomiju i informatiku u Prijedoru, ranko.mijic@gmail.com. 80

88 izvršenu procenu. Objektivnost se mora javno potvrditi izdavanjem izjave o nezavisnosti procenjivača u odnosu na preduzeće za koje radi procenu, odnosno procenitelj ne sme biti suvlasnik preduzeća, ne sme imati nikakav finansijski interes i ne sme imati porodične veze sa vlasnicima preduzeća. Propisivanje obavezne primene fer vrednosti za vrednovanje u preduzećima, znači napuštanje do tada korišćenih istorijskih vrednosti. Time se menja sadržina finansijskih izveštaja o samom finansijskom položaju na dan izveštavanja (Škarić Jovanović, K., 2012). Korektno izvođenje postupka procene je u suštini izvođenje postupaka utvrđivanja vrednosti i pripreme odgovarajućeg izveštaja, koji prati samu procenu. Vrednost preduzeća je vrednost kapitala. Jedno preduzeće može da ima različite vrednosti u zavisnosti od okolnosti i trenutka kada se vrši procena. Poljoprivreda kao proizvodna privredna grana ima mnoge slične osobine kao i ostale proizvodne grane. Mnogi faktori je čine još složenijom. Specifičnosti ove grane treba uočiti, u cilju uspostavljanja sistema računovodstvenog praćenja poslovnih aktivnosti poljoprivrednog preduzeća. Time se omogućava da preduzeće sastavi istinite i poštene finansijske izveštaje (Petkovič, Đ., 2011). Osim toga, profesionalizacija rada, razbija autarhičnost proizvodnih preduzeća i utiče na povezivanje sa globalnim društvom (Popović, S., 2014). Velika poljoprivredna preduzeća treba da vode računa i drugim stvarima kao npr. o vrednosti bitnih valuta i njihovom kretanju u svojim finansijskim izveštajima, kako bi izveštavanje bilo što realnije u njihovim izveštajima (Danieis, J, i sar. 2011). Važno je istaći da je pretpostavka finansijskih izveštaja, neograničenosti vremena poslovanja, odnosno primarni cilj je da će preduzeće nastaviti sa poslovanjem u doglednoj budućnosti (Greuning, H., 2006). Tržišna vrednost se definiše kao novčani iznos za koji imovina može biti razmenjena, na otvorenom i konkretnom tržištu, pod normalnim okolnostima i dobrovoljnim putem u transakciji između zainteresovanih strana, koje poseduju razuman stepen informisanosti o relevantnim činjenicama. Pojam procene označava ekspertsko mišljenje o vrednosti, kao i postupak utvrđivanja vrednosti, na osnovu sistematskog pristupa (Đurić, Z., 2009). U upotrebi su različite metodologije za procenu vrednosti kapitala preduzeća, ali treba naglasiti da nigde nije definisano kako se sam postupak izvodi, odnosno šta će sve ovlašćeni procenitelj koristiti u svom radu da bi došao do rezultata procene, koje će iskazati u mišljenju, kojeg dostavlja naručiocu u skladu sa ugovornim obavezama. Procenjivači samostalno definišu postupak koji će primenjivati (Leko i sar., 1997). Procenjivanje metodom fer vrednosti podrazumeva i objašnjenja (Fleming, C., 2011). Procena vrednosti proizvodne i poljoprivredne opreme u poljoprivredi, dolazi sve više do izražaja, naročito u uslovima globalne ekonomsko-finansijske krize, koja se od godine iz SAD proširila na Evropu, a kasnije i na ostale delove sveta. Ekonomska kriza predstavlja ozbiljan problem razvoju savremenog društva i manifestuje se nezaposlenošću, dužničkom krizom i drugo (Pejanović, R., 2013). Finansijska analiza preduzeća se primenjuje od strane procenitelja i obuhvata raščlanjavanje sa ciljem identifikacije konstitutivnih delova, u ovom slučaju delova 81

89 preduzeća koji imaju određenu vrednost, kao i upoređivanje, čiji je cilj da se utvrde relacije između identifikovanih konstitutivnih delova preduzeća, a koje čine kvantitivni aspekt analize (Ivaniš, M., 2012). 2. Materijal i metod rada Predmet istraživanja u ovom radu je procena vrednosti proizvodne i poljoprivredne opreme u upotrebi po Međunarodnom računovodstvenom standardu 16, u preduzeću sa pretežnom poljoprivrednom delatnosti. Istraživanje je započeto tokom godine u javno komunalnom preduzeću u Novom Sadu, čiji je osnivač Grad Novi Sad, a koje vrši osnovnu delatnost iz poljoprivrede. U radu je dat prikaz procene po MRS-16, a ona se odnosi na proizvodnu i poljoprivrednu opremu u upotrebi. Cilj istraživanja, čiji se deo prikazuje u ovom radu, je ocena zatečenog stanja u poslovnim knjigama stvarnog preduzeća sa pretežnom poljoprivrednom delatnošću. U prvoj fazi, autori su prikupili početna stanja u poslovnim knjigama preduzeća koje je izabrano kao reprezent preduzeća koja egzistiraju na tržištu više gradova širom Srbije. U sledećem koraku, autori su vršili istraživanja izvora sredstava opreme u upotrebi, da bi potom izvršili prikaz dobijenih rezultata na dan godine. Ovlašćeni procenitelj je koristio različite metodološke pristupe, kako bi što realnije prikazao vrednost na dan izvršene procene. Prilikom izrade procene ovlašteni procenitelj je utvrdio objektivnu vrednost nekretnine na bazi elemenata koji tu vrednost nekretnine determinišu. Osnov za procenu je tržišna vrednost i to svih šest grupa predmeta procene. Prilikom prikupljanja relevantnih podataka za izradu procenjene sadašnje vrednosti, naročito se vodilo računa o tržišnoj vrednosti, odnosno vrednosti koja se može novčano izraziti u nominalnom iznosu, za koji bi se predmet procene mogao razmeniti na otvorenom i konkurentnom tržištu, pod normalnim okolnostima i dobrovoljnim putem, u transakciji između zainteresovanih strana koje poseduju razuman stepen informisanosti po relevantnim činjenicama. Korištene su sledeće metode: troškovna metoda (metoda utvrđivanja stvarne vrednosti), komparativna metoda (metoda poređenja prodaje, direktno upoređivanje cena) i metoda kapitalizacije dohotka (metoda vrednovanja prihoda). Procena je data uz projekciju cena i vrednosti, zasnovanih na tekućim tržišnim uslovima i dostupnim informacijama u vreme procene. Uvažena su mišljenja zaposlenih odgovornih lica. Treba naglasiti da su uslovi na tržištu podložni velikom uticaju neizvesnosti, kao i vrlo čestim promenama. Procena je urađena u skladu sa takozvanim mogućim vrednostima, uz kombinovanje različitih prezentovanih pristupa i metoda, uz uvažavanje dostupnih podataka. Na kraju procenitelj ističe, da elaborat može poslužiti za potrebe računovodstvenog izveštavanja, za potrebe menadžmenta, ali ne i kao zamena za detaljnu investicionu analizu u preduzeću. Time se interesovanje autora nije završilo. Autori su nastavili da prate aktivnosti preduzeća koje je izabrano kao tipično preduzeće i dali su prikaz šta se desilo nakon 82

90 godinu dana nakon procene opreme u upotrebi. Autori ističu da nakon godinu dana, odnosno na dan godine preduzeće koje je vršilo procenu imovine nije uvelo u svoje poslovne knjige dobijene rezultate procene po metodu fer vrednovanja. Autori su koristili dozvoljene i preporučene MRS-16. Upotreba pomenutih standarda u Srbiji je praktično započela da se koristi od godine. Samo istraživanje je izvršeno po fer vrednosti, sa mogućnošću praktičnog uvođenja u poslovne knjige preduzeća. Ovakva istraživanja su od velikog značaja za kvalitetno izveštavanje menadžmenta putem optimalnih finansijskih izveštaja. Mogućnosti primene ovakvih istraživanja su moguća u većem broju preduzeća na nivou Grada Novog Sada, ali i šire. Približavanje Srbije EU još više će aktuelizovati ovakva istraživanja, ali i praktično uvođenje fer procene vrednosti opreme u poslovnim knjigama velikog broja preduzeća. 3. Rezultati istraživanja sa diskusijom Istraživanje je urađeno u preduzeću koje egzistira kao Javno komunalno preduzeće, sa pretežnom delatnosti iz oblasti poljoprivrede, a koje obavlja i sledeće komunalne delatnosti: - uređenje i održavanje parkova, zelenih i rekreativnih površina, - zasađivanje drveća, zaštitnog zelenila i drugog rastinja i trava, - ostale rekreativne aktivnosti, - nepomenute delatnosti rekreativnih parkova i plaža, uključujući iznajmljivanje poslovnih objekata, prostora i kabina na plaži, - gajenje povrća, cveća i ukrasnog bilja, - trgovina na malo u specijalizovanim prodavnicama, - proizvodnja ambalaže od drveta i druge poslove. Poseduje izuzetno heterogene objekte i infrastrukturu, odnosno građevinske objekte. Starosna struktura je različita. Najstariji objekti se nalaze u ulici Futoški put 48, starosti preko pola veka, uz napomenu da se nalaze u radnoj i eksploatacionoj funkciji. Redovno se održavaju od strane stručne službe preduzeća, a u izuzetnim slučajevima održavanje se poverava spoljnim izvođačima i to u slučajevima specijalističkih i vanstandardnih popravki. Uvidom u tehničko tehnološku dokumentaciju, kao i uvidom u stvarno stanje, dolazi se do zaključka, da se plastenik starosti 6 godina nalazi u zadovoljavajućem i primerenom stanju, redovno je održavan u svim vremenskim uslovima, ali zbog dejstva uv-zračenja, može se očekivati da će u relativno kratkom roku morati biti zamenjene zaštitne folije, što je i u skladu sa tehničkim propisima za takve objekte. U preduzeću je uveden gas od strane preduzeća za distribuciju gasa, oprema se nalazi u odličnom stanju, redovno se održava u skladu sa Zakonom o energetici iz člana 130, iz koga proizilazi obaveza održavanja ovakve opreme. Objekti su u radnom stanju i procenitelji ističu zastarelost objekta, ali je moguće i dalje obavljanje delatnosti u njima. Starosna struktura je različita, ali preduzeće poseduje dosta stare opreme, uz napomenu, da je sva oprema u funkciji i da se ista redovno održava od strane stručnih službi preduzeća, odnosno sva oprema je u 83

91 eksploatacionom radnom stanju. U poslednjih sedam godina jedan deo opreme je zanovljen. Reč je o sitnoj poljoprivrednoj mehanizaciji, radnim mašinama, transportnim sredstvima, vozilima specijalnih namena, dizalicama, multifunkcionalnim mašinama. Preduzeće, u skladu sa finansijskim mogućnostima, u kontinuitetu vrši nabavku nove opreme. Identična situacija je i sa IT opremom, kancelarijskom opremom i nameštajem. Preduzeće poseduje posebno odeljenje IT tehnike, koje vrši redovno održavanje takve specijalizovane opreme, na nivou celog preduzeća. Preduzeće poseduje stolarsko odeljenje, građevinsku operativu, koja vrši održavanje celokupne kancelarijske opreme, objekata, ali i drugih objekata koji im se povere, izradu novog nameštaja, ali i objekata infrastrukture. Oprema je stara, ali je takođe redovno održavana od strane preduzeća, a samo u izuzetnim slučajevima održavanje se poverava stranim kućama,. Može se zaključiti, da se oprema nalazi u primerenom i radnom stanju. 3.1 Proizvodni potencijali preduzeća Od osnivanja preduzeća pa do danas, pretežan deo svojih aktivnosti, ono ostvaruje vršeći poslove za potrebe osnivača, odnosno Grada Novog Sada. Fizički se nalazi na nekoliko lokacija u gradu. Uprava i menadžment na jednoj lokaciji, proizvodnja i prodaja na drugoj, u blizini proizvodnje se nalazi i mehanizacija, a na Sunčanom keju se obavlja funkcija ugostiteljstva i turizma. Na više lokacija u gradu su smeštene radne jedinice. Preduzeće ima i više prodavnica, gde se vrši prodaja sopstvene proizvodnje i robe koja je kupljena za dalju prodaju. Procenitelj ističe mišljenje, da je problem u nepostojanju poslovne zgrade, u koju bi bila smeštena uprava, kao i neregulisani imovinsko pravni odnosi u delu, gde se vrši proizvodnja i popravka mehanizacije preduzeća. Preduzeće bi ostvarilo značajne uštede, ako bi objedinilo upravu na jednom mestu. Time bi se smanjili troškovi zakupnine, transportni troškovi i drugi troškovi. Ipak primarni cilj bi trebao biti rešavanje imovinsko pravnih odnosa. Ukoliko bi preduzeće dobilo pravo, da bude jedini vlasnik zemljišta gde se sada vrši proces proizvodnje, ono bi bilo vlasnik potencijalnog građevinskog zemljišta na izuzetno vrednoj lokaciji u gradu, čime bi mu se povećala ukupna vrednost. To bi uticalo na sve finansijske izveštaje preduzeća u narednom periodu. Na drugoj bitnoj lokaciji preduzeće je u višedecenijskom zakupu i poseduje monopol nad objektima na Sunčanom keju. Postoje mogućnosti, da se i dalje razvijaju delatnosti iz oblasti ugostiteljstva i turizma, ali i marketing na pomenutoj lokaciji, odnosno moguće je ostvariti i ekstra prihode po osnovu monopola nad korišćenjem tako atraktivnog prostora za poslovanje. Preduzeće ima preduslove za razvoj preko završetka druge faze korita pristana, jer bi bio jedini objekat namenski izgrađen za prijem turista na reci Dunav u Novom Sadu. Mogao bi se koristiti za prijem brodova i putnika po evropskim standardima na međunarodnom plovnom putu. Na osnovu dobijene dokumentacije uočava se da menadžment preduzeća očekuje, da oko jedne četvrtine prihoda ostvari na poslovima koje će obaviti za osnivača, preko 84

92 40% očekivanih prihoda treba da ostvari vršeći poslove zaštite životne sredine, odnosno zajedno ove dve pozicije čine oko 70% planiranog prihoda preduzeća. U narednim godinama može se očekivati jačanje konkurencije, koja će želeti da preuzme deo poslova preduzeća koje ono sada obavlja. Preduzeće poseduje kadrove sa kojima može proširiti poslove iz domena zaštite životne sredine, ali i u delu poslova ugostiteljstva. Planirani prihod ugostiteljstva iznosi procentualno oko 30% ukupnih prihoda preduzeća u godini kada je urađena procena. Sve tri grupe poslova su perspektivne i menadžment ima mogućnosti da ih razvija i usavršava. Preduzeće poseduje i dosta opreme, deo opreme je zanovljen, što predstavlja prednost u odnosu na konkurenciju. Osim opreme, preduzeće ima obučeno ljudstvo, za razliku od konkurencije koja tek treba da obučava ljude, odnosno u narednim godinama ima prednost po ovom osnovu u odnosu na preduzeća, koja bi želela da preuzmu deo poslova Struktura stalne imovine preduzeća u evidenciji Ukupna stalna sredstva, nekretnine, postrojenja i oprema nalaze se u vlasništvu preduzeća na dan izvršene procene. Treba istaći da ne postoji upisani teret nad nekretninama u zemljišnim knjigama, odnosno hipoteka, kao ni zalog nad pokretnim stvarima. Procena je urađena i dat je predlog preduzeću, da izvrši grupisanje po grupama i podgrupama i to: 1. grupa građevinskih objekata dobijenih na osnovu izdvajanja sredstava osnivača u vidu subvencija dodeljenih preduzeću, 1a grupa građevinskih objekata kupljenih sopstvenim sredstvima preduzeća, 2. grupa proizvodna i poljoprivredna oprema kupljena dobijenim subvencijama osnivača, 2a grupa proizvodna i poljoprivredna oprema kupljena sopstvenim sredstvima preduzeća, 3. grupa transportna oprema nabavljene na osnovu dobijenih subvencija osnivača, 3a grupa transportna oprema nabavljene sopstvenim sredstvima preduzeća, 4. grupa kancelarijska oprema nabavljena iz sopstvenih sredstava preduzeća, 5. grupa računarska, daktilo i ptt oprema nabavljena iz sopstvenih sredstava preduzeća, 6. grupa ostale opreme nabavljena iz sopstvenih sredstava preduzeća Prikaz proizvodne i poljoprivredne opreme nakon procene Prikaz nakon procene, proizvodne i poljoprivredne opreme dat je u tabeli broj 1 i tabeli broj 2. Autori su dali prikaz proizvodne i poljoprivredne opreme u odnosu na izvor sredstava iz kojih je oprema nabavljena. Tako u tabeli broj 1 izvor je osnivač preduzeća koji je putem subvencija za nabavku omogućio preduzeću da kupi opremu. U tabeli broj 2 dat je prikaz opreme koju je preduzeće nabavilo iz sopstvenih sredstava. 85

93 Druga a grupa proizvodna i poljoprivredna oprema koja je prikazana u tabeli 2, a nakon izvršene procene ima ukupnu vrednost od ,72 dinara. Pod rednim broje 8 dat je veći broj različite opreme sa kojom preduzeće posluje i ukupno je procena da je vrednost takve opreme ,83 dinara. Tabela 1. Prikaz II grupe proizvodne i poljoprivredne opreme dobijene iz subvencija osnivača Table 1. Display Group II production and agricultural equipment subsidies resulting from the founders Red. broj Naziv Procenjena sadašnja vrednost na dan god. (RSD) 1. Bina - letnja pozornica ,00 2. Samohodna rot. kosačica IMT ,00 3. Traktor TT ,00 4. Traktor Belarus ,50 5. Višenamensko komunalno sred ,00 7. Samohodna rot. kosačica IMT ,75 8. JBC bager - utovarivač ,00 9. Auto cisterna IVEKO , Ostala proizv. i polj. oprema , ,25 Izvor: Originalno prikupljeni i obrađeni podaci (2013. god.) Poređenja druge opreme sa ostalom opremom ne bi dalo realnu sliku pojedinačne opreme. Najveću vrednost pojedinačne opreme ima zalivni sistem DK u iznosu od ,57 dinara, jer je vrednost zalivnog sistema u odnosu na celu grupu u kojoj se nalazi oko 1/5 ukupne vrednosti grupe. Reč je o proizvodnoj opremi koja ima najveću pojedinačnu vrednost čiji je vek eksploatacije uz redovno tehničko održavanje i preko 10 godina. Tabelarni prikaz druge a grupe proizvodna i poljoprivredna oprema dat je u tabeli br. 2. Tabela 2. Prikaz II grupe proizvodne i poljoprivredne opreme nabavljene iz sopstvenih sredstava preduzeća Table 2. Display Group II production and agricultural equipment purchased from own funds of enterprises Redni br. Naziv Proc. sadašnja vrednosti god. (RSD) 1. Traktor Torpedo TD ,00 2. Oprema za zal. sist ,17 3. Oprema za zalivanje ,15 4. Zalivni sistem DK ,57 5. Kompaktna sam. maš ,00 7. Žardinjera ,00 8. Ostala oprema , ,72 Izvor: Originalno prikupljeni i obrađeni podaci (2013. god.) 86

94 Uvažavanje Međunarodnih računovodstvenih standarda i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, pokreće i pitanje odgovornosti finansijskih izveštaja, u ovom slučaju može se postaviti pitanje odgovornosti nakon izvršene procene i uvođenja nove vrednosti u poslovne knjige preduzeća. Suštinski, postavlja se pitanje eventualne odgovornosti, koja može nastati, na strani onih koji donose odluke ili onih koji su vršili vrednovanje. Međutim, potrebno je istaći da nosioci odlučivanja mogu da, vrednovanja prihvate, odbace ili imaju mogućnost da zahtevanja dopune, odnosno korekcije. Osim iznetog, postoji i mogućnost nesavesnog vršenja pomenutih poslova, te po osnovu toga mogu nastati određene posledice (Slović, D., Knežević, B., 2010). Ukupna vrednost nakon procene grupe dva proizvodna i poljoprivredna oprema iznosi za grupu dva ,25, a za grupu dva a ,72, što znači da je ukupna vrednost cele grupe dva ,97 dinara. Pre izvršene procene preduzeće je vodilo i neku drugu opremu na kontima opreme tako da se procenitelj opredelio da u proceni razdvoji ostalu opremu od proizvodne i poljoprivredne opreme tako da poređenja sa početnim stanjem ne bi dala realan prikaz. Ukupno iskazana vrednost procene je ,00 dinara. Ukupna vrednost nekretnina i postrojenja je dinara, a opreme ,25 dinara. Knjigovodstvena vrednost imovine preduzeća pre procene iznosila je ,69 dinara. Ona je manja u odnosu na procenjenu vrednost za ,40 dinara. Procentualno povećanje vrednosti imovine nakon procene iznosi oko 33,28%. Značaj procenjivanja vidi se nakon prikazanih rezultata procene, jer je realna vrednost imovine preduzeća stvarno veća za oko 33%. Nakon dostavljanja procene menadžment preduzeća može preduzeti dalje radnje na uvođenju novih vrednosti imovine sa kojom posluje u poslovne knjige, uz konstataciju da nakon godinu dana, odnosno na dan još uvek nije uveo procenjene vrednosti u poslovne knjige. 4. ZAKLJUČAK Procena vrednosti kapitala je postupak koji ima za rezultat davanje mišljenja o vrednosti nekog preduzeća ili njegovog dela imovine, na određeni dan kada se vrši procena. Procena podrazumeva primenu specifične metodologije, određenih standarda i etičkih pravila, kako bi se iskazala neka nova vrednost preduzeća ili njegovog dela, a po zahtevu naručioca. Može da se koristi prilikom kupovine ili prodaje svojinskih interesa u preduzećima, odnosno u slučaju promene vlasnika kapitala. Procena se vrši u situacijama, kada preduzeće donosi strateške odluke. Procena predstavlja osnov za donošenje strateške odluke o budućnosti preduzeća. Međutim, treba istaći da procena opreme pretežno poljoprivrednog preduzeća, što je i predmet posmatranja i analiziranja u ovom radu, treba da bude osnova za uvođenje dobijenih rezultata u poslovne knjige preduzeća. Vrednost ukupne imovine preduzeća nakon izvršene procene veća je za oko 33% u odnosu na početno stanje. Na osnovu ovog rada može se videti da postoji značajno odstupanje u poslovnim knjigama preduzeća i stvarnog, odnosno realnog stanja. 87

95 Sve ovo ukazuje na tri važna pragmatička zaključka. Prvi je da veliki broj preduzeća čiji je osnivač Grad Novi Sad, u svojim poslovnim knjigama nije uveo i primenio MRS-16. Drugi, da postoji značajno odstupanje između postojećeg stanja u poslovnim knjigama preduzeća i realnog odnosno fer vrednovanja imovine (u datom primeru istraživanja to odstupanje je oko 33%). Ukoliko bi preduzeće dobijene rezultate procene vrednosti opreme uvrstilo u svoje poslovne knjige, troškovi, odnosno porez za imovinu bio bi značajno veći, što bi predstavljao čist trošak za preduzeće. Konačno, menadžment preduzeća je taj koji donosi operativne i godišnje odluke da li će vrednost imovine, odnosno u datom istraživanju vrednost opreme nakon procene po MRS-16 uvesti u poslovne knjige ili ne. Jedan od možda najznačajnih razloga za uvođenje fer vrednosti u poslovne knjige može biti i potreba da se nakon realnog procenjivanja i uvođenja takvih rezultata u poslovne knjige može dobiti realna vrednost kredita od poslovnih banaka. Egzistencijalni razlozi opstanka preduzeća, realno finansijsko izveštavanje menadžmenta, akcionara, banaka i drugih subjekata, uz realnost da naša država ide ka EU, neminovno znači da će preduzeća u sve većoj meri morati da prihvate realno prikazivanje vrednosti opreme, odnosno imovine u svojim poslovnim knjigama. Fer prikazane vrednosti opreme u finansijskim izveštajima mogu pozitivno uticati na menadžment da donosi pravilne i valjane poslovne odluke, na čega su autori i hteli da skrenu pažnju šire javnosti prezentovanjem rezultata istraživanja ovim radom, do kojih su došli u relativno dugom vremenskom periodu. 5. Literatura 1. Danieis, J., Radebaugh, L., Sullivan., D. (2011): International Business, environments and operations, Pearson Education Limited, str ĐURIĆ, Z., (2009): Metode procene vrednosti nekretnina, Kraljevo, Kvark, str Fleming, S., Balancing Act, (2011): A major review is set to shake up standards setting in global financial reporting, ICAEW, str Greuning, H., (2006): Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, Praktični vodič, MATE, Beograd, str Ivaniš, M., (2012): Finansije preduzeća, R&B College, Beograd, str Leko, V., Vlahović, A., Poznanić, V., (1997): Procena vrednosti kapitalametodologija i primeri, Ekonomski institut Beograd, Beograd, str Pejanović, R., (2013): Makroekonomski pokazatelji (indikatori) u metodologiji ekonomskih istraživanja, Agroekonomika, broj 57-58, Novi Sad, str Petkovič, Đ., (2011): Specifičnosti finansijskog izveštavanja u poljoprivrednim preduzećima, 42 simpozijum Računovodstvo i poslovne finansije u savremenim uslovima poslovanja, Zlatibor, Savez RR Srbije, str, Popović, S., (2014): Socio-ekonomski faktori ograničenja razvoja agrara, Monografija, Fimek, Novi Sad, str Slović, D., Knežević, B., (2010): Finansijsko veštačenje, Fineks, Beograd, str Škarić, Jovanović, K., (2012): Implikacije primene fer vrednosti na iskazanu moć izveštaja o rezultatu, Ekonomsko-finansijska kriza i računovodstveni sistem, Savez RR Srbije, Zlatibor, str,

96 VALUATION OF EQUIPMENT IN USE BY MRS-16 IN COMPANIES WITH A PREDOMINANTLY AGRICULTURAL ACTIVITIES Popović, S 1., Grublješić, Ž 2., Mijić, R. 3 Summary In the process of evaluation to assess the market position of the company estimated, the analysis, property and the financial position of the company is namely the group of companies in the agricultural sector. Valid assessment can be carried out only by the group of experts. It is important that the group is represented by experts who are familiar with the theory of balance, accounting rules, financial analysis, market experts, experts in technology of estimated companies and experts in the evaluation of fixed assets. Within each team performs expert in his profession, and coordinating the work of experts is performed by the leader of the assessment team. Appraiser should be considered as an independent and qualified person for the purposes of the Employer assesses the capital available to the client, or parts of the capital company whose assessment is done. Objective and independent evaluators in relation to the client's assumption are very similar to the auditors of the financial statements of the entity. Assessors are expected to objectively present the results. Their opinion should not be a compromise and the impact of factors, such as the desires of the client or the amount of the fee for the assessment. Based on international standards of evaluation there is a large degree of flexibility in the choice of assessment methods, and the most important criteria is to consider the requirements of the individual case. Key words: assessment, farm equipment, financial reporting Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Slobodan Popović, PhD, Manager, ЈKP Gradsko Zelenilo Novi Sad, slobodan.popovic49@gmail.com, Phone: Željko Grublješić, PhD, Senior Associate Finance and Control, Health Insurance Fund of the Republic of Srpska, office Prijedor, zeljko@zdravstvo-srpske.org 3 Ranko Mijic, PhD, Professor, College of Economics and Statistics in Prijedor, gmail.com 89

97 UDK: Originalni naučni rad Original scientific paper FINANSIJSKI POLOŽAJ POLJOPRIVREDNIH PREDUZEĆA U REPUBLICI SRBIJI Tomašević Stevan 1, Vlaović Begović Sanja 2, Momčilović Mirela 3 Rezime U radu je izvršena komparativna analiza najznačajnijih parametara finansijskog položaja zdravih poljoprivrednih preduzeća i poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju u Republici Srbiji. Istraživanje je bazirano na uzorku od 30 finansijskih izveštaja zdravih poljoprivrednih preduzeća i 18 finansijskih izveštaja poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju, za period od do godine. Na osnovu izračunatih parametara finansijskog položaja došlo se do zaključka da obe grupe navedenih preduzeća imaju loš finansijski položaj za sve tri posmatrane godine. To ukazuje na problem poljoprivrede kao grane i potrebu preduzimanja sistemskih mera radi obezbeđivanje uslova za uspešno funkcionisanje preduzeća u oblasti poljoprivrede. Ključne reči: Poljoprivredna preduzeća, restrukturiranje, finansijski položaj, finansijska ravnoteža, likvidnost. 1. UVOD Poljoprivreda je jedna od najznačajnijih komponenti ekonomskog razvoja Republike Srbije. Njen položaj je specifičan, jer pored ekonomskog, ima i socijalni i ekološki značaj. Takođe, poljoprivreda Srbije po demografskim i ekonomskim pokazateljima predstavlja veoma bitan činilac našeg sadašnjeg i budućeg privrednog razvoja. Navedeno najbolje potvrđuje podatak da poljoprivreda učestvuje u BDP-u (BDP-bruto domaći proizvod) Srbije sa oko 11%, upošljava oko 23% ukupno zaposlenih, odnosno 17% aktivnog stanovništva (Privredna komora Srbije, 2014). Dominantnu ulogu u poljoprivrednom sektoru imaju porodična poljoprivredna gazdinstva, ali i poljoprivredna preduzeća raspolažu značajnim delom domaće agroprivrede (Vukoje et. al., 2013, p. 65). 1 MSc Stevan Tomašević, saradnik u nastavi, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, Vladimira Perića Valtera 4, stevan.tomasevic@vps.ns.ac.rs. 2 Mr Sanja Vlaović Begović, predavač, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, Vladimira Perića Valtera 4, sanja.vbegovic@vps.ns.ac.rs. 3 MA Mirela Momčilović, asistent, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, Vladimira Perića Valtera 4, bizniscentar@gmail.com. 90

98 Poslovanje poljoprivrednih preduzeća u posmatranom periodu ( ) odvijalo se u veoma nepovoljnom privrednom i društvenom ambijentu, na koji je najveći uticaj imala globalna ekonomska kriza, kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Navedeno se naročito odnosi na poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju na čije poslovanje su negativno uticali brojni interni faktori, kao što su: neefikasan menadžment, neodgovarajuća finansijska politika i organizaciona struktura (Andrić, Vuković, Mijić, 2011, p. 248). Takođe, suženo tržište prodaje i sporo osvajanje novih tržišta, nedovoljna zaštita od prekomernog uvoza, prisutni monopoli na domaćem tržištu, nepovoljni pariteti cena, nedovoljne i neadekvatne mere agrarne politike, tehničko-tehnološko zaostajanje, nedostatak sopstvene akumulacije, nelikvidnost, skupo pozajmljivanje kapitala, nepovoljni klimatski uslovi u pojedinim godinama (Vukoje, Milić, 2009, p. 162) značajno su uticali na privredni ambijent u Republici Srbiji. Pored svih navedenih ograničavajućih faktora sa kojima se suočava, poljoprivreda Srbije predstavlja jedinu privrednu granu u kojoj se beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Uz odgovarajuću podršku državnih organa domaća poljoprivreda može se nametnuti kao relevantan faktor na evropskom tržištu poljoprivredno prehrambenih proizvoda (Vukoje, Milić, Maletić, 2008). Nadu u oporavak ove privredne grane daje i činjenica da poljoprivredu razvijenih zemalja poslednjih godina karakteriše visok nivo poljoprivredne proizvodnje, visoka proizvodnja po jedinici kapaciteta, specijalizacija proizvodnje i povezivanje u multinacionalne kompanijе. Takođe, na međunarodnom nivou prisutni su globalni trendovi liberalizacije agrarnog sektora, povećanje prometa agroindustrijskih proizvoda, izmena strukture svetskog prometa u korist prerađenih poljoprivrednih proizvoda, prevazilazi se sezonski karakter potrošnje i prometa tokom cele godine, izraženija je težnja za biološki kvalitetnom hranom (ekološkom) (Vujičić, Đekić, 2003). Kako bi se razumeli i ocenili vrednost i uspešnost poslovanja poljoprivrednih preduzeća, neophodno je imati u vidu finansijski položaj koji oslikava opšte stanje u kojem se poljoprivredna preduzeća nalaze. Finansijski položaj preduzeća izražava se obimom, strukturom i međuzavisnošću sredstava i izvora sredstava. Analizom finansijskog položaja daje se uvid u mogućnost poljoprivrednih preduzeća da izmiruje svoje obaveze, da uvećavaju sopstveni kapital i da finansiraju reprodukciju. Osnovni cilj rada jeste da se na osnovu izvršene analize oceni kretanje glavnih determinanti finansijskog položaja poljoprivrednih preduzeća za period od do godine. Pri tome, u radu je napravljena razlika između finansijskih pokazatelja zdravih odnosno poljoprivrednih preduzeća koja nisu u restrukturiranju i poljoprivrednih preduzeća koja su u postupku restrukturiranja. 2. Teorijska osnova 2.1. Analiza finansijske ravnoteže Finansijska ravnoteža podrazumeva skladan odnos između sredstava i izvora sredstava, odnosno polazi od toga da sredstva po obimu i vremenu vezanosti odgovaraju izvorima 91

99 sredstava po obimu i vremenu raspoloživosti. Svako sredstvo ponaosob ima specifično vreme vezivanja, i svaki izvor sredstava ima specifičnu raspoloživost. Zbog toga je neracionalno ocenjivati postojanje svih mogućih ravnoteža, pa se uopšteno posmatrano analiza svodi na ispitivanje postojanja: kratkoročne finansijske ravnoteže i dugoročne finansijske ravnoteže. Postojanje jedne finansijske ravnoteže u isto vreme znači i postojanje druge. Njihova međuzavisnost može se prikazati kroz sledeća tri slučaja (Rodić, Vukelić, Andrić, 2011, p. 204): 1. KVS = KIS i DVS = DIS 2. KVS > KIS i DVS < DIS 3. KVS < KIS i DVS > DIS U prvom slučaju postoje i kratkoročna i dugoročna finansijska ravnoteža, odnosno postoji i likvidnost i uslovi za njeno održavanje. U drugom slučaju takođe postoje obe ravnoteže, iako su kratkoročno vezana sredstva veća od kratkoročnih izvora sredstava. Naime, u ovom slučaju višak dugoročnih izvora sredstava biće iskorišćen za finansiranje dela kratkoročno vezanih sredstava koji nije pokriven iz kratkoročnih izvora. Na taj način biće obezbeđeni kako uslovi za održavanje likvidnosti, tako i sama likvidnost. Treći slučaj nije povoljan sa aspekta dugoročne ravnoteže jer dugoročno vezana sredstva premašuju dugoročne izvore, te ne postoje realni uslovi za održavanje likvidnosti u preduzeću. Likvidnost preduzeća je neodrživa jer se višak dugoročno vezanih sredstava finansira iz dela kratkoročnih izvora finansiranja, odnosno kratkoročni izvori mnogo pre dospevaju na naplatu nego što se dugoročno vezano sredstvo pretvara u novac. Ova desinhronizacija u rokovima mobilizacije sredstava i dospeća obaveza može se prevazići jedino ubrzanom mobilizacijom kratkoročno vezanih sredstava, što je, treba naglasiti, vrlo teško postići. Pravilo je da u ovom slučaju preduzeće pada u dugoročnu nelikvidnost što biva propraćeno stečajem. Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na bazi neto obrtnog fonda Neto obrtni fond ili kapital predstavlja razliku između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. On meri potencijale gotovinskih rezervi preduzeća (Brili, Majers, Markus, 2007, p. 461). Preciznije rečeno, obrtni fond predstavlja deo kratkoročno vezanih sredstava koji je finansiran iz dugoročnih izvora (kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza). Razlikujemo sopstveni i tuđi obrtni fond (Rodić, Vukelić, Andrić, 2011, p. 218). Sopstveni obrtni fond (SOF) predstavlja deo sopstvenog kapitala koji se koristi za finansiranje obrtnih sredstava, dok je tuđi obrtni fond (TOF) deo dugoročnog pozajmljenog kapitala upotrebljen za korišćenje obrtnih sredstava. Da bi dugoročna finansijska ravnoteža bila utvrđena, potrebno je izvršiti upoređivanje izračunatog neto obrtnog fonda i stalnih zaliha. Postoje tri slučaja: NOF = stalne zalihe dugoročna finansijska ravnoteža postoji, a samim tim i uslovi za održavanje likvidnosti. NOF > stalne zalihe dugoročna finansijska ravnoteža je pomerena ka obrtnom fondu, što znači da postoji sigurnost u održavanju likvidnosti. 92

100 NOF < stalne zalihe dugoročna finansijska ravnoteža je pomerena ka stalnim zalihama, proizilazi da je ugroženo održavanje likvidnosti Analiza likvidnosti i stabilnosti na bazi koeficijenata Likvidnost se može tumačiti iz dva ugla: 1) likvidnost kao sposobnost preduzeća da isplati svoje obaveze u roku dospeća i 2) likvidnost nenovčane imovine u smislu njene brzine pretvaranja u gotovinu. Razlikuju se sledeći pojavni oblici likvidnosti (Braut, 1967, p. 642): preterana, optimalna i nedovoljna likvidnost, granična likvidnost, nelikvidnost odnosno zastoji u plaćanju, tehnička insolventnost i prezaduženost. Likvidnost se meri pomoću racia ili koeficijenata likvidnosti. Racia likvidnosti se računaju na bazi informacija iz bilansa stanja i mere relativnu snagu finansijske pozicije preduzeća. Ova racia su zapravo racia pokrića koja ukazuju na sposobnost firme da podmiri kratkoročne obaveze (Lee et. al., 2009, p. 32). Najznačajniji će biti obrađeni kroz rad, odnosno racio racio ubrzane (rigorozne) likvidnosti i racio tekuće (opšte) likvidnosti. Potrebno je naglasiti da racia likvidnosti imaju i određene mane koje se ogledaju u njihovom brzom zastarevanju jer se kratkoročna imovina i obaveze lako menjaju. Koeficijent ubrzane (rigorozne) likvidnosti meri likvidnost u periodu do godinu dana. Racio (koeficijent) ubrzane likvidnosti usko je povezan sa pravilom finansiranja 1:1 (esid test) (Rodić, Vukelić, Andrić, 2011, p. 210) uz uslov da preduzeće nema sezonske zalihe. Ukoliko je racio ubrzane likvidnosti jednak 1, to znači da su likvidna i kratkoročno vezana sredstva jednaka kratkoročnim obavezama. Sledi da postoji kratkoročna ravnoteža, a samim tim i dugoročna. Ukoliko su kratkoročno vezana sredstva veća od kratkoročnih izvora sredstava, tada u preduzeću postoji sigurnost u održavanju likvidnosti i što je racio veći, pomenuta sigurnost raste. Koeficijent tekuće likvidnosti povezan je sa pravilom finansiranja 2:1 koje zahteva da polovinu obrtnih sredstava u preduzeću čine trajna obrtna sredstva. Kako je malo verovatno da će baš polovina otpadati na trajna obrtna sredstva, ovaj koeficijent smatra se nepouzdanim. Koeficijent stabilnosti povezan je sa dugoročnom finansijskom ravnotežom. Zapravo, ovo je jedan od načina izračunavanja dugoročne ravnoteže, odnosno utvrđivanja postoji li ili ne uslov ili sigurnost u održavanju likvidnosti Analiza zaduženosti i solventnosti Analiza zaduženosti se vrši na bazi pasive bilansa stanja. U literaturi ne postoji stav koji ukazuje koliki je koeficijent zaduženosti prihvatljiv. Po tradicionalnom finansijskom pravilu taj odnos treba da bude 1:1 odnosno da se preduzeće 50% finansira iz sopstvenih izvora a 50% iz tuđih izvora. Dalje, smatra se da bi optimalna struktura kapitala sa aspekta sigurnosti kako poverilaca tako i samog preduzeća trebala biti oko 40% duga i 60% sopstvenog kapitala. Zaduženost se može analizirati i na bazi 93

101 finansijskog leveridža koji pokazuje koliko se preduzeće zadužuje na 1 dinar uloženog sopstvenog kapitala. S druge strane, solventnost podrazumeva sposobnost preduzeća da plati sve svoje obaveze kad tad, pa makar i iz likvidacione mase. Insolventnost je, sa druge strane, nesposobnost preduzeća da isplati svoje obaveze ni iz likvidacione mase (stečajna masa < dugovi) (Rodić, Vukelić, Andrić, 2011, p. 228). Preduzeće je solventno ukoliko je odnos veći od 1, i situacija je povoljnija što je odnos udaljeniji od 1. Sledstveno, preduzeće je insolventno ukoliko je dobijeni odnos manji od Metodologija i podaci korišćeni u istraživanju Predmet analize ovog rada su najvažniji pokazatelji finansijskog položaja zdravih poljoprivrednih preduzeća i poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju, i to kratkoročna i dugoročna finansijska ravnoteža, likvidnost i stabilnost, zaduženost i solventnost. Navedena metodologija korišćena u radu detaljno je predstavljena u prethodnom poglavlju u okviru teorijske osnove. Analiza i ocena finansijskih pokazatelja izvršena je na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja (završnih računa), za period od do godine, koje obrađuje i objavljuje Agencija za privredne registre. Istraživanje se zasniva na uzorku od 30 finansijskih izveštaja zdravih poljoprivrednih preduzeća i 18 finansijskih izveštaja poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju. Analiza, dakle, obuhvata samo pravna lica, ali ne i individualna poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike. U radu se koriste osnovne metode analize, karakteristične za analizu bilansa, raščlanjavanje i poređenje. Pri tome, izvršeno je poređenje prema vremenu (za posmatrani trogodišnji period) i poređenje zdravih poljoprivrednih preduzeća i poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju. 4. Rezultati istraživanja Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže Da bi se sprovela analiza kratkoročne ravnoteže bilans stanja mora biti posebno prilagođen. U analizi se polazi od sučeljavanja kratkoročno vezanih sredstava i kratkoročnih izvora sredstava, da bi se uz pomoć esid testa (acid test), doneo zaključak o (ne)postojanju kratkoročne finansijske ravnoteže (tabele 1 i 2). U posmatranom periodu kratkoročna finansijska ravnoteža bila je pomerena ka kratkoročnim izvorima sredstva, i kod poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju i kod zdravih poljoprivrednih preduzeća. Kod poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju u godini na svakih 100 dinara kratkoročno vezanih sredstava otpada 634,8 dinara kratkoročnih obaveza, što znači da preduzeća ne mogu da održavaju likvidnost osim ukoliko ne uspeju da kratkoročno vezana sredstva mobilišu pre nego što dospeju kratkoročne obaveze, što znači da su kratkoročno vezana sredstva vezana za kraće rokove nego što su rokovi raspoloživosti kratkoročnih obaveza. Takođe, i u prethodnom periodu (2011. i godini) preduzeća u restrukturiranju nisu bila u mogućnosti da održe likvidnost. 94

102 Tabela 1. Kratkoročna finansijska ravnoteža poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju Table 1. Short-term financial equilibrium of agricultural enterprises in restructuring Preduzeća u restrukturiranju (000 RSD) Pozicija Potraživanja Potraživanja za više plaćen porez na dobitak Kratkoročni finansijski plasmani Gotovinski ekvivalenti i gotovina PDV i AVR I. Likvidna i kratkoročno vezana sredstva Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja Ostale kratkoročne obaveze Obaveze po osnovu PDV, PVR i sl Obaveze po osnovu poreza na dobitak II. Kratkoročni izvori sredstava KVS/KIS (I/II) 0,1824 0,1595 0,1575 Izvor: Obračun autora na bazi podataka APR-a. Tabela 2. Kratkoročna finansijska ravnoteža zdravih poljoprivrednih preduzeća Table 2. Short-term financial equilibrium of healthy agricultural enterprises Zdrava preduzeća (000 RSD) Pozicija Potraživanja Potraživanja za više plaćen porez na dobitak Kratkoročni finansijski plasmani Gotovinski ekvivalenti i gotovina PDV i AVR I. Likvidna i kratkoročno vezana sredstva Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja Ostale kratkoročne obaveze Obaveze po osnovu PDV, PVR i sl Obaveze po osnovu poreza na dobitak II. Kratkoročni izvori sredstava KVS/KIS (I/II) 0,7223 0,6471 0,7470 Izvor: Obračun autora na bazi podataka APR-a. 95

103 Tabela 3. Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže Table 3. Short-term financial equilibrium analysis Vrsta Period KVS KIS Kratkoročna ravnoteža preduzeća Preduzeća u restrukturiranju Zdrava preduzeća ,481 KVS KIS ugrožena sigurnost ,269 KVS KIS ugrožena sigurnost ,348 KVS KIS ugrožena sigurnost ,384 KVS KIS ugrožena sigurnost ,545 KVS KIS ugrožena sigurnost ,339 KVS KIS ugrožena sigurnost Izvor: Obračun autora na bazi podataka APR-a. Kod zdravih poljoprivrednih preduzeća u godini na svakih 100 dinara kratkoročno vezanih sredstava otpada 133,9 dinara kratkoročnih obaveza, što znači da ni ova grupa preduzeća ne može da održi likvidnost osim ukoliko ne uspeju da kratkoročno vezana sredstva mobilišu pre nego što dospeju kratkoročne obaveze. Ista situacija je prisutna i u prethodne dve godine. Izloženi podaci pokazuju da su i preduzeća u restrukturiranju i zdrava preduzeća nisko likvidna u sve tri analizirane godine. Ipak, analizom kratkoročne finansijske ravnoteže poljoprivrednih preduzeća utvrđeno je da zdrava preduzeća imaju daleko manje problema sa nelikvidnošću, što je i očekivano. Veoma je bitno naglasiti, da je poremećena finansijska ravnoteža opštepoznata karakteristika poljoprivrede i teško je definisati neke značajnije mere koje bi to promenile, osim pokušaja usklađivanja rokova vezivanja sredstava i rokova raspoloživosti obaveza (Andrić, Vuković, Mijić, 2011, p. 252). Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na bazi neto obrtnog fonda U sve tri posmatrane godine, poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju su nelikvidna, budući da nisu uspela da pokriju zalihe iz obrtnog fonda (tab. 4). Dakle, dugoročna finansijska ravnoteža je pomerena ka stalnim zalihama, što ukazuje na ugroženu likvidnost. Ono što mnogo više zabrinjava i što na prvi pogled ukazuje na narušenu dugoročnu finansijsku ravnotežu jeste negativan neto obrtni fond koji ukazuje na značajne finansijske poremećaje analiziranih preduzeća. Kod poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju u godini, 75,10% osnovnih sredstava, dugoročnih finansijskih plasmana i gubitaka iznad visine kapitala se finansira iz kratkoročnih obaveza. Takođe, i u prethodnom periodu ova preduzeća nisu bila u mogućnosti da održe likvidnost u pogledu ovog pokazatelja. 96

104 Tabela 4. Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na bazi neto obrtnog fonda (000 RSD) Table 4. Long-term financial equilibrium analysis based on net working capital (000 RSD) Pozicija Preduzeća u restrukturiranju Zdrava preduzeća Kapital Dugoročna Rezervisanja Dugoročne Obaveze I. DIS Stalna sredstva Gubitak iznad visine kapitala II. DVS bez stalnih zaliha III. Obrtni fond ( I - II ) IV. Stalne zalihe V. Procenat pokrića stalnih zaliha obrtnim fondom -173,50% -152,28% -75,10% 61,22% 49,07% 66,69% Izvor: Obračun autora na bazi podataka APR-a. Kod zdravih poljoprivrednih preduzeća u godini, zalihe su finansirane iz obrtnog fonda sa 66,69%, što znači da se 33,31% (100-66,69) stalnih zaliha finansira iz kratkoročnih obaveza, ili u apsolutnom iznosu za hiljada dinara. To su upravo oni viškovi dugoročnih izvora sredstava dobijeni u prethodnoj analizi dugoročne ravnoteže, što ukazuje na tačnost analize. Može se izvesti zaključak da preduzeće u ovoj godini nije obezbedilo sigurnost u održavanje likvidnosti. U prethodne dve godine, analizirana preduzeća su finansirala stalne zalihe iz obrtnog fonda sa 61,22% u godini i 49,07% u godini, što znači da se 38,78% odnosno 50,93% stalnih zaliha finansira iz kratkoročnih obaveza. Navedeno ukazuje na zaključak da postoje teški uslovi za odražavanje likvidnosti (naročito kod poljoprivrednih preduzeća u restrukturiranju), s obzirom da je mogućnost pokrića zaliha obrtnim fondom jedan od najznačajnijih pokazatelja finansijskog položaja i stabilnosti poljoprivrednih preduzeća. Analiza likvidnosti i stabilnosti na bazi koeficijenata Na osnovu koeficijenata ubrzane i tekuće likvidnosti i koeficijenta stabilnosti izvršena je analiza likvidnosti i stabilnosti poljoprivrednih preduzeća. Kao što se vidi iz tabele 5, kod analiziranih preduzeća ne postoji sigurnost u održavanju likvidnosti u sva tri perioda, analogno zaključcima donetim u već obrađenim analizama finansijske ravnoteže. 97

105 Tabela 5. Analiza likvidnosti i stabilnosti na bazi koeficijenata (000 RSD) Table 5. Liquidity and stability ratio analysis (000 RSD) Preduzeća u restrukturiranju Zdrava preduzeća Pozicija Likvidna i kratkoročna sredstva Obrtna sredstva Dugoročno vezana sredstva Kratkoročni izvori sredstava Dugoročni izvori sredstava Koef. ubrzane likvidnosti (1/4) 0,1824 0,1595 0,1575 0,7223 0,6471 0,7470 Koef. tekuće likvidnosti (2/4) 0,4814 0,4927 0,6387 1,4384 1,3400 1,5064 Koef. stabilnosti (3/5) 1,6349 1,3544 1,3572 1,1124 1,1604 1,1047 Izvor: Obračun autora na bazi podataka APR-a. Prema koeficijentu ubrzane likvidnosti, poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju su nisko likvidna u sva tri posmatrana perioda. Dinamički posmatrano, racio likvidnosti opada sa 0,1824 (u godini) na 0,1595 (2011.) odnosno na 0,1575 u poslednjoj analiziranoj godini. S druge strane, kada su u pitanju zdrava poljoprivredna preduzeća situacija je znatno bolja odnosno koeficijent ubrzane likvidnosti je bliži 1, za razliku od prethodne analizirane grupe preduzeća. Naime, koeficijent ubrzane likvidnosti je porastao u godini u odnosu na godinu i iznosi 0,747. Naime, do istih zaključaka smo došli i putem analize kratkoročne finansijske ravnoteže. Da bi preduzeće bilo likvidno, koeficijent tekuće likvidnosti mora biti jednak ili veći od 2. Prema posmatranom raciu, analizirana preduzeća su nelikvidna u sva tri analizirana perioda. Međutim, likvidnost raste iz godine u godinu, s obzirom na to da je rast obrtnih sredstava veći od rasta kratkoročnih obaveza. Dakle, u godini racio likvidnost je najveći kod obe grupe analiziranih preduzeća. Na osnovu koeficijenta stabilnosti možemo zaključiti da preduzeća ne ostvaruju sigurnost u održavanju likvidnosti u sve tri analizirane godine jer je dobijeni koeficijent veći od broja 1. To znači da su dugoročni vezana sredstva sredstva veća od dugoročnih izvora sredstava, čime je ugrožena sigurnost u održavanju likvidnosti. Analiza zaduženosti i solventnosti Kroz sledeću tabelu (Tab. 6) biće prikazana analiza zaduženosti i solventnosti analiziranih preduzeća. Koeficijent zaduženost (finansijski leveridž) pokazuje koliko na svaki dinar kapitala otpada dinara dugova. Analizirana poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju su u 98

106 2010. godini bila najviše zadužena. Na dinar sopstvenog kapitala preduzeće se zaduživalo sa 1,32 dinara duga. Ovaj odnos se značajno promenio u i godini, budući da su se ova preduzeća na jedan dinar sopstvenog kapitala finansirala sa 0,75 din. (2011.) i 0,87 din. (2012.) duga. Tabela 6. Analiza zaduženosti i solventnosti Table 6. Debt and solvency ratio analysis Pozicija Preduzeća u restrukturiranju Zdrava preduzeća Poslovna imovina , Ukupni dugovi Kapital Koeficijent solventnosti (1/2) 1,6907 2,2853 2,1004 2,3799 2,3849 2,2931 Koeficijent zaduženosti (2/3) 1,3270 0,7543 0,8702 0,7248 0,7221 0,7733 Izvor: Obračun autora na bazi podataka APR-a. Kada su u pitanju zdrava poljoprivredna preduzeća koeficijent zaduženosti izražen preko finansijskog leveridža je relativno stabilan. U svim posmatranim godinama sopstveni kapital učestvuje u većem procentu od duga u strukturi izvora finansiranja. Na jedan dinar uloženog sopstvenog kapitala zdrava preduzeća se zadužuju sa 0,72 din.(2010.), 0,72 din.(2011.) i 0,77 din.(2012.) tuđih izvora finansiranja. Analizirana preduzeća su solventna u sva tri analizirana perioda, s tim što je u stanje najbolje s obzirom na to da je poslovna imovina 2,2853 (kod prve grupe preduzeća) i 2,3849 (kod druge grupe preduzeća) puta veća od dugova. Zaduženost analiziranih preduzeća je takođe najniža u godini. Slična situacija je i u preostala dva analizirana perioda. Proizilazi da poljoprivredna preduzeća neće imati većih problema u izmirenju obaveza kad tad (u bilo kom trenutku). 5. Zaključna razmatranja Analiza finansijskog položaja treba da ukaže na trenutni položaj poljoprivrednih preduzeća odnosno na mogućnost preduzeća da izmiruju svoje obaveze, da uvećavaju sopstveni kapital i da finansiraju reprodukciju, kako bi se na osnovu rezultata pomenute analize identifikovali problemi i definisao set mera za eventualno poboljšanje finansijskog položaja. Na osnovu rezultata sprovedenog istraživanja i izvršenih analiza najvažnijih pokazatelja finansijskog položaja dolazi se do sledećih zaključaka: Analiza kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže ukazuju na značajnu poremećenost finansijske ravnoteže, budući da su i poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju i zdrava poljoprivredna preduzeća nisko likvidna u sve tri analizirane godine. Takođe, kako se kratkoročna i dugoročna analiza međusobno dopunjuju, ovaj test nam je pokazao da su zdrava poljoprivredna preduzeća daleko 99

107 likvidnija u odnosu na poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju, ali i da je godina bila najlikvidnija, što može biti pozitivan znak za ozdravljenje analiziranih preduzeća. Analiza likvidnosti i stabilnosti na bazi koeficijenata pokazuje iste tendencije kao i analiza kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže. Poljoprivredna preduzeća su nisko likvidna u celokupnom posmatranom periodu odnosno nisu u mogućnosti da izmire svoje obaveze u roku dospeća. Analiza zaduženosti ukazuje da se poljoprivredna preduzeća ne bi trebala dodatno zaduživati s obzirom da im je zaduženost veća od 50%. S druge strane, analizirana preduzeća su solventna i neće imati većih problema da izmire svoje obaveze u bilo kom trenutku. Da bi se finansijski položaj poljoprivrednih preduzeća doveo na prihvatljiv nivo neophodno je povećati efikasnost poslovanja, smanjiti zaduženost i obezbediti jeftin kapital, ali i usvojiti zaokružen set pravilno odmerenih podsticajnih mera iz domena agrarne, poreske, carinske i kreditne politike (Vukoje, Vukelić, 2010, p. 102). 6. Literatura 1. Andrić, M., Vuković, B., Mijić, K. (2011). Efekti krize na performanse poslovanja poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini. Poslovna ekonomija, 5(2), Braut, P. (1967). Ekonomska analiza poslovanja preduzeća (III deo). Zagreb: Visoka privredna škola u Zagrebu. 3. Brili, R., Majers, S., Markus, A. (2007). Osnovi korporativnih finansija. Beograd: MATE. 4. Lee, A. C., Lee, J. C., & Lee, C. F. (2009). Financial Analysis, Planning & Forecasting: Theory and Application. World Scientific. 5. Privredna komora Srbije, (datum pristupa: ) 6. Rodić, J., Vukelić, G., Andrić, M. (2011). Analiza finansijskih izveštaja. Bečej: Proleter. 7. Vujičić, М., Đekić, S. (2003). Agrobiznis: sistem, upravljanje, razvoj. Ekonomski fakultet Kragujevac. 8. Vukoje, V., Jelić, D., Glišović, A., & Dobrenov, I.Vukoje et al. ( 2013). Finansijski rezultati poslovanja poljoprivrednih preduzeća Srbije. Agroekonomika, (57-58), Vukoje, V., Milić, D. (2009). Analiza rentabilnosti poljoprivrednih preduzeća Vojvodine ( ). Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi (PTEP), 12(3), Vukoje, V., Milić, D., & Maletić, D. (2008). Analiza osnovnih parametara uspeha prehrambene industrije Vojvodine ( ). Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi (PTEP), 12(1-2), Vukoje, V., Vukelić, G. (2010). Finansijsko propadanje poljoprivrednih preduzeća Vojvodine. Računovodstvo, 54(5-6),

108 THE FINANCIAL POSITION OF AGRICULTURAL ENTERPRISES IN THE REPUBLIC OF SERBIA Tomašević Stevan 1, Vlaović Begović Sanja 2, Momčilović Mirela 3 Summary The paper gives a comparative analysis of the most important indicators of the financial position of healthy agricultural enterprises and agricultural enterprises in restructuring in the Republic of Serbia. The research was based on a sample of 30 financial statements of healthy agricultural enterprises and 18 financial statements of agricultural enterprises in restructuring, in the period Based on the calculated parameters of the financial position, it was concluded that both groups of the previously mentioned companies have a poor financial position in all three analyzed years. This indicates that agriculture as an industry has a problem and that it is necessary to take systematic measures to ensure the conditions for successful operation of the companies in the field of agriculture. Keywords: Agricultural enterprises, restructuring, financial position, financial balance, liquidity Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: MSc Stevan Tomašević, Assistant, Higher Education Institution for Applied Studies, Novi Sad, Vladimira Perića Valtera 4, stevan.tomasevic@vps.ns.ac.rs 2 Sanja Vlaović Begović, Master, Lecturer, Higher Education Institution for Applied Studies, Novi Sad, Vladimira Perića Valtera 4, sanja.vbegovic@vps.ns.ac.rs 3 Mirela Momčilović, Master, Asistent, Higher Education Institution for Applied Studies, Novi Sad, Vladimira Perića Valtera 4, bizniscentar@gmail.com 101

109 UDK: Originalni naučni rad Original Scientific paper TRANSAKCIONA NETO MARŽA KAO METOD PROCENE TRANSFERNIH CENA 1 Tica Nedeljko, Zekić Vladislav, Milić Dragan, Zoranović Tihomir 2 Rezime Prilikom praktične ocene u kojoj meri transferne cene odstupaju u odnosu na cene transakcija između nepovezanih lica mogu se primenjivati, pored tradicionalnih transakcionih metoda i metodi transakcione dobiti. U okviru metoda transakcione dobiti posebna pažnja se posvećuje metodu transakcione neto marže. Kod ovog metoda, kao transferni, odnosno uporedivi tržišni javljaju se, najčešće, sledeći merni odnosi: poslovni rezultat prema poslovnim prihodima, poslovni rezultat prema poslovnim rashodima kao i poslovni rezultat prema poslovnoj imovini. Ovaj metod procene transfernih cena ima prednosti i nedostatke u odnosu na druge metode ali se može uspešno primeniti u uslovima kada ne postoji uporediva tržišna cena za pojedine transakcije ili su transakcije između povezanih lica složene. Ključne reči: transferne cene, povezana lica, transakciona neto marža 1. Uvod Ubrzani proces centralizacije i koncentracije kapitala u svim delatnostima svetske privrede stvorio je, u organizacionom smislu, veliki broj povezanih lica. Između njih se obavlja mnogo komercijalnih i finansijskih transakcija po cenama koje se nazivaju transferne cene. Strana i domaća istraživanja ukazuju na prvorazredni značaj ovih cena i istovremeno ukazuju na različite metode koje se mogu primenjivati prilikom procene odnosno provere transfernih cena (Wrappe i sar, 2000, Felgran i Yamada, 2001, Gajić Lubica, 2003, Perić, 2006, Radičić i Raičević, 2008, Drtina i Remars, 2009, Denčić- Mihajlov Ksenija i Trajčevski Marija, 2011, Curtis, 2012, Tica,2013). Pored ovoga, potrebno je istaći da je u novije vreme povećan značaj u pogledu oporezivanja transfernih cena u našim uslovima. Izmenama zakona o porezu na dobit pravnih lica 1 Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: "Ekonomska opravdanost korišćenja biljnih ostataka kao izvora energije" koji je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine. 2 Dr Nedeljko Tica, redovni profesor, dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, mr Dragan Milić, asistent, dr Tihomir Zoranović, docent, Poljoprivredni fakultet u Novim Sadu, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, tel: , tica@polj.uns.ac.rs. 102

110 preciznije je uređen status povezanih pravnih lica, transakcije koje mogu biti predmet oporezivanja i povećan je broj metoda za proveru transfernih cena. Nadalje, našim pravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se po principu «van dohvata ruke» primenjuju kod utvrđivanja cene transakcije među povezanim licima bliže su propisani metodi za proveru transfernih cena. U svetskoj kao i našoj praksi postoje dve grupe metoda za proveru transfernih cena. Prva grupa metoda obuhvata standardne transakcione metode. U okviru ovih metoda, najpoznatiji je metod uporedive /eksterne ili interne/ tržišne cene. Ukoliko postoje mogućnosti za primenu ovog metoda upoređuju se pojedinačne komercijalne transakcije između povezanih pravnih lica sa uporedivim tržišnim transakcijama. Druga grupa metoda za proveru transfernih cena metodi transakcione dobiti, razvila se usled pojave da postoje transakcije za koje nije moguće ustanoviti eksternu odnosno internu uporedivu tržišnu cenu. Pored ovoga, često je prisutna pojava da su transakcije između povezanih pravnih lica brojne, raznovrsne odnosno veoma složene. U takvim uslovima, moguće je uspešno primenjivati metode transakcione dobiti. U okviru ove grupe metoda razvio se metod transakcione neto marže kao poseban metod provere transfernih cena. 2. Metod rada i izvori podataka Za ocenu transfernih cena u poslovnim odnosima između poljoprivrednog preduzeća i njegovog povezanog pravnog lica primenjen je metod transakcione neto marže. Prilikom primene ovog metoda komercijalne transakcije između povezanih pravnih lica posmatraju se zbirno tako što se u prvoj fazi ustanovi jedan od sledećih mernih odnosa: poslovni rezultat prema poslovnim prihodima, poslovni rezultat prema poslovnim rashodima kao i poslovni rezultat prema poslovnoj imovini. Izbor jednog od navedenih mernih odnosa obavlja se u zavisnosti od procene uticaja transakcija između povezanih pravnih lica. Naime, ako se transakcije povezanog pravnog lica prema pravnom licu za koje se proveravaju transferne cene odnose na nabavku robe koja se kasnije prodaje nepovezanim pravnim licima preporučuje se primena mernog odnosa u kojem se stavlja u odnosu poslovni rezultat prema poslovnim prihodima. Drugi merni odnos poslovni rezultat prema poslovnim rashodima koristi se ukoliko su transakcione cene povezane sa pružanjem usluga ili obavljanjem proizvodnih aktivnosti. U uslovima kada se transakcije između povezanih pravnih lica dešavaju u okviru proizvodnih aktivnosti sa značajnim angažovanjem sredstava može se koristiti merni odnos prema kojem se poslovni rezultat stavlja u odnos sa poslovnom imovinom. Nakon odabira mernog odnosa, potrebno je, u drugoj fazi postupka, pribaviti isti merni odnos za uporediva poljoprivredna preduzeća. Za ovo se mogu koristiti domaće baze podatka /Registar finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre RS/ odnosno strane baze podataka/na primer Amadeus koju izdaje Bureau Van Dijk/. Na osnovu primenjenog obračunskog postupka izvodi se ocena da li je merni odnos posmatranog preduzeća u intervalu mernih odnosa koji važe za druga nepovezana ali slična pravna lica. Ukoliko jeste ne postoji potreba za korekcijom transfernih cena. U suprotnom, ako je transferni merni odnos izvan intervala uporedivog mernog odnosa smatra se da su se 103

111 transakcije između povezanih pravnih lica odvijale izvan okvira tržišnih odnosa. U takvoj situaciji potrebna je korekcija transfernih cena odnosno prikazanog oporezivog finansijskog rezultata. Za praktičnu primenu ovog metoda izračunat je prosečan trogodišnji odnos između poslovnog dobitka i poslovnih rashoda za poreskog obveznika kod kojeg se proveravaju transferne cene. Nakon ovoga, pribavljeni su trogodišnji podaci o mernom odnosu koji obuhvata poslovni rezultat prema poslovnim rashodima za 9 preduzeća čija je delatnosti ista kao delatnost poljoprivrednog preduzeća za koje se vrši provera transfernih cena. Dobijeni rezultati su poređani po rastućem nizu. Sredinu odnosno medijanu predstavlja rezultat petog preduzeća u rastućem nizu a donju granicu (prvi kvartal) predstavlja merni odnos trećeg a gornju granicu intervala (treći kvartal) merni odnos sedmog preduzeća u rastućem nizu. Na taj način je izračunat tržišni interval mernog odnosa koji obuhvata poslovni dobitak prema poslovnim rashodima. Ako je transferni merni odnos poreskog obveznika u okviru ustanovljenog intervala tržišnog mernog odnosa u tom slučaju nema potrebe za korekcijom poreske osnovice. U drugoj situaciji, primera radi, ako je transferni merni odnos manji od utvrđenog intervala tržišnog mernog odnosa, tržišnim mernim odnosom se smatra sredina intervala odnosno medijana. Središnja vrednost intervala tržišnog mernog odnosa se primenjuje na osnovicu koju čine poslovni rashodi preduzeća i dobijeni rezultat se umanjuje za transferni iznos. Tako dobijena razlika predstavlja korekciju poreske osnovice. 3. Rezultati istraživanja sa diskusijom Prosečan trogodišnji odnos između poslovnog dobitka i poslovnih rashoda kod poreskog obveznika iznosi 9,39% (Tab. 1) Tabela 1. Prosečan trogodišnji odnos poslovnog dobitka prema poslovnim rashodima kod posmatranog poljoprivrednog preduzeća /000 dinara/ Table 1. Three-year average ratio of operating profit to operating expenses in the observed agricultural enterprises / 000 Dinars / Naziv bilansne pozicije Poslovni dobitak Poslovni rashod Odnos (%) Iznos ,39 Nakon ovoga, izračunat je prosečan trogodišnji odnos istog mernog odnosa kod 9 uporedivih preduzeća. Dobijeni rezultati poređani po rastućem nizu daju se u tabeli 2. Tabela 2. Prosečan trogodišnji odnos poslovnog dobitka prema poslovnim prihodima uporedivih pravnih lica Table 2. Three-year average ratio of operating profit to operating income of comparable entities Oznaka pravnog lica Poslovni dobitak prema poslovnim prihodima /%/ 7,71 7,80 8,16 10,68 14,42 14,52 17,02 17,54 32,09 104

112 Kao što je već objašnjeno u metodološkom postupku ovog istraživanja, izračunat je minimalni merni odnos, maksimalni merni odnos, središnja vrednost, početna (prvi kvartal) odnosno krajnja vrednost tržišnog intervala (tabela 3). Tabela 3. Interval mernog odnosa /poslovni dobitak prema poslovnim rashodima/ uporedivih pravnih lica (trogodišnji prosek) Table 3. Interval metering relations / operating profit to operating expenses / (three-year average) Oznaka indikatora Iznos (%) Minimum 7,71 Prvi kvartal 8,16 Medijana 14,42 Drugi kvartal 17,02 Maksimum 32,09 Interval mernog odnosa 8,16-17,02 U skladu s navedenim obračunom, može se zaključiti da se tržišni interval mernog odnosa poslovni dobitak prema poslovnim prihodima kod uporedivih preduzeća kreće od 8,16-17,02%. Kao što je već utvrđeno transferna vrednost istog mernog odnosa za poljoprivredno preduzeće kao poreskog obveznika iznosi 9,39%. Ova veličina se nalazi u okviru tržišnog intervala odnosno intervala «van dohvata ruke». Prema tome, može se zaključiti da je transferni merni odnos poslovnog dobitka u odnosu na poslovne rashode kod posmatranog poljoprivrednog preduzeća, kao poreskog obveznika, u okviru tržišnog intervala. U skladu sa ovim, ne postoji obaveza korekcije poreske osnovice poreza na dobit pravnih lica. Radi prikaza različitih situacija, pretpostavićemo situaciju u kojoj merni odnos u kojem se stavlja u odnosu poslovni dobitak prema poslovnim rashodima kod posmatranog poljoprivrednog preduzeća, kao poreskog obveznika iznosi, prosečno za tri godine, 6%. Dobijeni rezultati daju se u tabeli 4 Tabela 4. Obračun "van dohvata ruke" * Table 4. transfer prices Naziv Jedinica mere Vrednost Poslovni rashodi 000 dinara Tržišni merni odnos (poslovni dobitak prema % 14,42 poslovnim rashodima) Tržišni merni odnos 000 dinara Transferni merni odnos % 6,00 Transferni merni odnos 000 dinara Korekcija poreske osnovice 000 dinara * pod pretpostavkom da prosečan trogodišnji odnos između poslovnog dobitka i poslovnih rashoda kod poreskog obveznika iznosi 6% Kao što se vidi iz prikazanog obračuna, ukoliko je transferni merni odnos manji od izračunatog tržišnog intervala, kao tržišni merni odnos koristi se sredina izračunatog tržišnog intervala. Utvrđena vrednost srednjeg mernog odnosa se primenjuje na 105

113 ukupan iznos poslovnih rashoda kod poreskog obveznika. Od dobijenog iznosa se oduzima rezultat koji je prikazan kao transferni. Na taj način utvrđena razlika između tržišnih i transfernih vrednosti predstavlja korekciju osnovicu za oporezivanje poreza na dobit pravnih lica u iznosu od hiljada dinara. Jednostavnost u primeni kao i raspoloživi podaci za utvrđivanje uporedivih mernih odnosa predstavljaju osnovnu prednost ovog u odnosu na druge metode. S druge strane, prilikom primene ovog metoda, potrebna je opreznost prilikom usklađivanja podataka koji služe za formiranje uporedivih tržišnih odnosa. Takođe, postoji objektivni rizik da transferni merni odnos nije nastao kao rezultat transakcije između povezanih lica nego kao rezultat dejstva drugih faktora. 4. Zaključak U postupku provere transfernih cena u odnosu na tržišne cene može se koristiti metod transakcione neto marže. Ovaj metod pripada grupi metoda transakcione dobiti. Na odabranom primeru poljoprivrednog preduzeća, kao poreskog obveznika primenjen je, kao transferni odnosno uporedivi tržišni, odnos između poslovnog dobitka i poslovnih rashoda. Dobijeni rezultati pokazuju da je transferni merni odnos poljoprivrednog preduzeća, kao poreskog obveznika, u granicama intervala tržišnog odnos. U skladu sa ovim, ne postoji obaveza korekcije poreske osnovice poreza na dobit pravnih lica. Pretpostavljena situacija prema kojoj je transferni merni odnos kod poljoprivrednog preduzeća, kao poreskog obveznika, manji od tržišnog intervala pokazuje da postoji potreba za korekcijom navedene poreske osnovice. Praktična primena metoda transakcione neto marže pokazuje da se veoma uspešno može koristiti kao metod provere transfernih cena. Posebno se može koristiti u svim situacijama u kojima između povezanih pravnih lica postoje mnogobrojne međusobne složene transakcije (transferi). 5. Literatura 1. Denčić-Mihajlov, Ksenija, Trajcevski, Marija: Transferne cene u teoriji i praksi poslovanja multinacionalnih kompanija, Economic Themes, Vol 49, Drtina, R., Reimers, L.: Global Transfer Pricing: A Practical Guide for Managers, Advanced Management Journal, Vol 74, Felgren, D., Yamada, M.: Transfer pricing: A Truly Global Concern, Financial Executive, Vol 17, Gajić, Ljubica: Transferne cene i segmentni obračun u poljoprivrednom preduzeću, Traktori i pogonske mašine, JUMTO, Novi Sad, Perić, Đ.: Transferne cene-međunarodni poreski problem, Ekonomski horizonti, 8, Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu «van dohvata ruke» primenjuju kod utvrđivanja cene transakcije među povezanim licima, Službeni glasnik, Beograd, 61/2013 i 8/ Radičić, M, Raičević, B.: Javne finansije teorija i praksa, Ekonomski fakultet, Subotica,

114 8. Smernice OECD za primenu pravila o transfernim cenama za multinacionalna preduzeća i poreske uprave, Srpsko fiskalno društvo, Tica, N., Zekic,V., Milić, D.: Metodi za proveru transfernih cena, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Službeni glasnik, Beograd, 25/ / Wrappe, C., Dougherty, A., Hill, A.: Corporate Business Taxation, Vol 1,

115 TRANSACTIONAL NET MARGIN METHOD AS THE METHOD OF TRANSFER PRICES EVALUATION Tica Nedeljko, Zekić Vladislav, Milić Dragan, Zoranović Tihomir 1 Summary In the process of assessing the extent to which the transfer prices deviate from the transaction prices among unrelated entities, transactional profit methods can be applied side by side with the traditional transactional methods. Within the transactional profit method, special attention is paid to the transactional net margin method. Related to this method, as transfer and comparable market relations are usually used the following ones: operating result towards operating income, operating result towards operating expenses and operating result towards operating assets. This method of estimation of transfer prices has several advantages and disadvantages comparing to other methods but can be successfully applied in conditions when there is no comparable market price available for certain transactions or the transactions among unrelated entities are. Keywords: transfer prices, related entities, transactional net margin method Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Nedeljko Tica, PhD, Professor, Vladislav Zekić, PhD, Associate Professor, Dragan Milić, Master, Asistent, Tihomir Zoranović, PhD, Assistant Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad. Phone: , tica@polj.uns.ac.rs. 108

116 UDK: Pregledni rad Review paper LOJALNOST POTROŠAČA - INDIKATOR VREDNOSTI BRENDA ORGANSKIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA 1 Vlahović Branislav 2, Šojić Sanja 3 Rezime Vrednost brenda organskih poljoprivrednih proizvoda usko je povezana sa lojalnošću potrošača organskih poljoprivrednih proizvoda. Lojalnost potrošača pretpostavka je stabilnog nivoa proizvodnje i prodaje organskih poljoprivrednih proizvoda. Tržište organskih poljoprivrednih proizvoda je u ekspanziji u svetu i potrošači pokazuju značajnu rastuću lojalnost. Proizvođači organskih poljoprivrednih proizvoda ostvaruju brojne prednosti uspešnim stvaranjem brenda u smislu premijskih cena, spremnosti distribucije da prihvati proizvode, ostvarivanje velikog obima prodaje i dobiti na osnovu lojalnosti potrošača. Sa razvojem tržišta organskih proizvoda i u cilju boljeg nastupa na tržištu proizvođačima organskih poljoprivrednih proizvoda nameće se potreba kreiranja i razvoja brenda koji će omogućiti lojalnost potrošača, sigurniji i bolji plasman i veći profit. Ključne reči: Organska hrana, brend, lojalnost, potrošači. 1. Značaj problema i cilj istraživanja Predmet istraživanja jeste sagledavanje faktora koji utiču na lojalnost potrošača kao indikatora vrednosti brenda organskih poljoprivrednih proizvoda. Definisanje i strategija brendiranja predstavlja bitan preduslov zadovoljenja potreba potrošača odnosno povećanje prodaje proizvoda na tržištu. Cilj istraživanja jeste deskripcija strategije brendiranja da uspešno kreira brend, obezbedi vrednovanje od strane potrošača, pozicioniranje na tržištu i sagledavanje elemenata lojalnosti brenda poljoprivredno-prehrambenih proizvoda proizvedenih u sistemu organske poljoprivrede. 1 Rad je deo istraživanja na projektu III Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona, finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 2 Dr Branislav Vlahović, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, Srbija, vlahovic@polj.uns.ac.rs 3 Mr Sanja Šojić, Mega SZS D.O.O. Zemunska 300, Ugrinovci, Srbija mail: kljajicsanja@yahoo.com 109

117 2. Brend organskih poljoprivrednih proizvoda i lojalnost potrošača Prema Kelleru (2003) brend je proizvod koji dodaje nove dimenzije što ga razlikuje od drugih proizvoda dizajniranih da zadovolje istu potrebu potrošača. Ključ stvaranja brenda jeste sposobnost odabira imena, simbola, dizajna pakovanja i drugih atributa koji identifikuju proizvod i čine ga različitim od drugih ( Chernatony i McDonald (2003) navode da je uspešan brend proizvod koji se lako identifikuje čija vrednost je uvećana na takav način da kupac dobija relevantne jedinstvene dodatne vrednosti koje najviše zadovoljavaju njegove potrebe. Njihov uspeh rezultira mogućnošću da ove dodatne vrednosti očuvaju u odnosu na konkurenciju. Jobber (2001) navodi da brending predstavlja proces kojim kompanije diferenciraju svoju ponudu od konkurencije. Na tržištu na kome može da se kupi veliki broj sličnih proizvoda najvažnije je biti značajno drugačiji, odnosno bolji. Mora da se stvori nešto što proizvođača izdvaja od konkurencije, ono nešto zbog čega će baš njima potrošači pokloniti svoje poverenje. Da bi ste u tome uspelo mora da se dobro poznaju potrošači. Brend organskih poljoprivrednih proizvoda poseduje specifične karakteristike koje ga značajno razlikuju od proizvoda koji su proizvedeni u sistemu konvencionalne poljoprivrede. Ove razlike mogu biti racionalne i opipljive vezane za karakteristike organskog poljoprivrednog proizvoda, ili simboličke, emotivne i neopipljive - vezane za ono što brend u suštini i predstavlja. Postoje brojni faktori koji utiču na odluku potrošača da kupuju organske poljoprivredne proizvode, mogu se svrstati u dve grupe (Sudarević, 2010): Racionalni razlozi briga za zdravlje, kvalitet proizvoda, ekološka svest i cena. Emotivni razlozi - pakovanje, promocija, imidž proizvoda i imidž prodavnice. Postoje brendovi koji su ostvarili visoku lojalnost kod potrošača što predstavlja visoku vrednost brenda i značajan tržišni uspeh. Ovo je preduslov značajne profitabilnosti tog proizvoda. Postoje tri glavna skupa pokretača vrednosti brenda (Kotler i Keller, 2003): pametni izbori elemenata brenda ili identiteta koji čine brend. Proizvod i usluga kao i sve prateće marketing aktivnosti i dopunski marketing programi i ostale asocijacije koje se posredno prenose na brend, tako što se on povezuje sa nekim drugim entitetom (osobom, mestom ili predmetom). Svaki brend vremenom jača i razvija se uz adekvatan marketinški napor proizvođača. Neki od poznatih brendova organskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda počeli su sa proizvodnjom jednog ili nekoliko proizvoda i kada su postigli određeni nivo profitabilnosti preuzeti su od strane industrijskih ili trgovinskih multinacionalnih korporacija. Npr. Green & Black s čokolade sertifikovane su kao organske, sada su u vlasništvu Cadbery Schweppes ( Stvaranje prestiža brenda siguran je put za obezbeđenje lojalnosti kupaca. Lojalnost brendu meri se stepenom do kog potrošači kupuju određeni brend bez razmatranja alternativnih mogućnosti (moguće namere za kupovinu sličnih proizvoda). Ako proizvođači organskih poljoprivrednih proizvoda uspeju da utiču na potrošače i ako oni insistiraju na kupovini njihovih brendova onda je kriva tražnje za tim proizvodima vrlo neelastična. Najbolji je dokaz da je proizvod uspeo na tržištu jeste kada potrošači insistiraju upravo na kupovini definisanog i prepoznatljivog proizvoda i ne žele da prihvate supstitut ako ovoga nema u maloprodaji. Pozicioniranje brenda jeste polo- 110

118 žaj koji proizvod zauzima u svesti potrošača. Ono se osigurava kvalitetom proizvoda, cenom, distribucijom, promotivnim aktivnostima i sl. Visoka lojalnost potrošača ka proizvodu pretpostavka je stabilnom nivou prodaje proizvoda. Povećanje prodaje uslovljava i rast proizvodnje, što utiče na povećanje produktivnosti i niže cene proizvoda u odnosu na konkurente. Zbog toga je za proizvođače organskih poljoprivrednih proizvoda važno da saznaju kako se kod potrošača stvara imidž odnosno predstava o brendu kako bi uticali na te procese odgovarajućim marketinškim aktivnostima. Potrošači ocenjuju organske poljoprivredne proizvode kao zdravije, kvalitetnije u odnosu na konvencionalne poljoprivredne proizvode, bez ostataka pesticida i mineralnih đubriva, što je pretpostavka o stvaranju slike o proizvodima koji su zdravstveno bezbedniji i ispravniji za potrošnju. Njihova proizvodnja bazira se na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnih korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanje prirodne raznovrsnosti i zaštite životne sredine. Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi proizvedeni u sistemu organske poljoprivrede ne sadrže veštački sintetizovane materije ni GMO organizme. Oni, takođe, potrošačima obezbeđuju veću nutritivnu vrednost od onih koji su proizvedeni u sistemu konvencionalne proizvodnje. Na jednoj strani nalaze se oni brendovi koji nisu poznati većini kupaca na tržištu. S druge strane postoje brendovi za koje kupci pokazuju visok stepen poznatosti (mereno prepoznatljivošću ili sećanjem). Takođe, postoje brendovi koji imaju visok stepen poznatosti i prihvatanja od strane potrošača. Postoje i oni koji imaju visok stepen prednosti, tj. oni koji se kupuju pre ostalih, te oni koje poseduju visok stepen odanosti. Status i prestiž brenda stvara se vremenom, to nije ni malo lak i jednostavan posao. Stvaranje prestiža efikasan je put za obezbeđenje lojalnosti kupaca prema brendu. Aaker (1995) navodi sledeće nivoe lojalnosti brendu: 1. Potrošač će promeniti brend zbog cenovnih razloga - nema lojalnosti brendu. 2. Potrošač je zadovoljan - nema razloga da menja brend. 3. Potrošač je zadovoljan - napravio bi troškove menjajući brend. 4. Potrošač vrednuje brend i vidi ga kao prijateljski. 5. Potrošač je posvećen (lojalan) brendu. Vrednost brenda povezana je sa stepenom prepoznavanja brenda, prepoznatljivim kvalitetom, jakim psihičkim i emotivnom predstavama i ostalim, kao što su patenti i zaštitni znakovi i odnosi između kanala distribucije. Kod homogenih proizvoda kupci teško prepoznaju brendove. Ukoliko potrošači nisu stvorili stav o brendu (pozitivan ili negativan), na proizvođačima je da raznim aktivnostima na polju marketinga utiču na iste da ga stvore i postanu lojalni potrošači. Kada potrošači definišu pozitivan stav o brendu dolazi do prihvatanja brenda, odnosno do njegove veće kupovine. Proces prihvatanja brenda od stane potošača dat je na šemi 1. Na osnovu analize lojalnosti brendu proizvođač može da oceni u kojoj fazi ciklusa familijarnosti je njegov proizvod i da preuzme odgovarajuće marketing aktivnosti. Insistiranje na brendu jeste logično produženje faze preferencije. Potrošač insistira na kupovini brenda sve dok ga ne pronađe u određenom maloprodajnom objektu (Milisavljević, 1999.). 111

119 Nepoznavanje brenda Šema 1: Proces u prihvatanju brenda Chart 1: Brand adoption process Informisanje - Prepoznavanje - Prihvatanje Preferencija brenda Insistiranje na brendu Izvor: Keegan (1995) Vrednost brenda organskih poljoprivrednih proizvoda usko je povezana sa lojalnošću potrošača. Lojalnost je kompleksna i dinamična i teško da može da se meri apsolutnim vrednostima. Konkurentska sredina utiče na promenu stavova potrošača. Osnova za merenje lojalnosti jeste spremnost potrošača da plati odgovarajuću cenu za brend organskih poljoprivrednih proizvoda. Lojalnost potrošača rezultira delovanjem dva faktora - aktivnog odnosa sa potrošačima i dodatne vrednosti koju dobijaju tim proizvodom (Pearson, 1996). Prerađena organska hrana sadrži samo organske sastojke bez dodatka veštačkih aditiva i proizvedena je primenom odgovarajućih metoda pod posebnim uslovima. Ovo podrazumeva da se ne koriste hemijske i konvencionalne metode obrade (Mihajlović at all. 2013). Uz prisutnu lojalnost obezbeđuje se i viša cena brendiranih organskih poljoprivrednih proizvoda. Činjenica je da postoji trend svojevrsne tehnološke konvergencije koji rezultira u približavanju funkcionalnih performansi proizvoda. Međutim, organski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi u okviru jedne kategorije mogu da imaju značajno različite tržišne cene. Kvalitet proizvoda bitno utiče na stvaranje lojalnosti prema određenom brendu. Za postizanje i održavanje kvaliteta, nephodno je usvajanje niza usaglašenih, tačno definisanih mera, kojih se proizvođači moraju pridržavati. Propisi se odnose od procesa proizvodnje sirovina, preko prerade, pakovanja, skladištenja i prevoza, sve do faze pripreme za potrošnju (komercijalizacija). Standardizacija, odnosno propisi doneti u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije predstavljaju jednu od osnovnih karika u lancu unapređenja proizvodnje i poboljšanja kvaliteta prehrambenih proizvoda, uz uslov zaštite životne sredine (Milovanović Ružica, 2013). Svesnost potrošača o brendu znači da su potrošači upoznati sa njim, odnosno njegovim prednostima u odnosu na konkurentni. Lojalnost brendu organskih poljoprivrednih proizvoda podrazumeva i otpor potrošača da promeni brend što značajno redukuje troškove promocije samog proizvođača, te proizvod čini cenovno konkurentnijim na tržištu. Ponovna prodaja lojalnim potrošačima može biti i 90% jeftinija u odnosu na privlačenje novih potrošača ( 3. Lojalnost potrošača prema brendovima organske hrane Lojalnost potrošača može da se definiše na nekoliko načina. Prema biheviorističkom pristupu, lojalnost podrazumeva ponavljanje kupovine određenog proizvoda (brenda). Prema konceptu racionalnog ponašanja, kupovina određenog brenda nije uslov postojanja lojalnosti. Postoje situacije u kojima je potrošač objektivnim okolnostima (npr. nedostatak novca) sprečen da kupi određeni brend, ali to ne znači da ga ne bi kupio ukoliko bi za to imao mogućnosti (Rakita i Mitrović, 2007). U periodu krize, kada opada životni standard potrošača kupcu brend više nije dovoljan. Brend mora personifikovati stvarnu, realnu vrednost koja daje korist potrošaču i utiče na njegovo dugoročno opre- 112

120 deljenje za njegovu kupovinu. Sve više kupaca oprezno se odnosi prema kvalitetu proizvoda. Traže se lokalni (autohtoni) proizvodi koji garantuju zdravstvenu bezbednost potrošaču. Iako mu je cena bitna, kupac kupovinom poznatog brenda osigurava sebi visok kvalitet koji mu daje očekivanu satisfakciju i na taj način kompenzuje njegovu višu cenu u odnosu na proizvode proizvedene u konvencionalnom načinu proizvodnje a koji imaju nižu cenu. Ono što će u budućnosti biti važno za brend jeste da on mora da ima i realni dodatni benefit u odnosu na privatnu robnu marku, i taj benefit mora biti u racionalnoj sferi. Ključno za opstanak je - uvoditi inovacije i naći nove potencijale rasta ( Postoje brojni razlozi za i protiv kupovine brendova organske hrane (Shav Hughner et al., 2007): - Motivi za kupovinu brendova organske hrane: zdravlje i nutritivna briga, superioran ukus, briga za okolinu, bezbednost hrane, nedostatak poverenja u konvencionalnu hranu, zabrinutost za dobrobit životinja, podrška lokalne ekonomije, dobra je za zdravlje potrošača, nostalgija, moda, odnosno radoznalost potrošača i sl. - Motivi protiv kupovine brendova organske hrane: premijska visoka cena, nedostatak organske hrane na tržištu, slab marketing, nepoverenje u sertifikaciju, zadovoljstvo trenutnim hranom, prisutni senzorni nedostaci hrane i sl. Profil redovnog potrošača organske hrane, prema prethodnom izvoru: altruizam (odnos sa drugima), ekologija (harmonija sa prirodom i održiva budućnost), univerzalizam (zaštita dobrobiti svih ljudi i prirode), benevolence (povećanje blagostanja ljudi), duhovnost (unutrašnji - harmonija i jedinstvo sa prirodom) i samopravac (nezavisna misao i akcija). Organska poljoprivredna proizvodnja postaje sve značajnija kako u svetu, tako i kod nas. Prema podacima IFOAM (2013) postoji značajan trend rasta tržišta. U godini tražnja potrošača za organskim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodim je imala trend rasta. U SAD prisutan je rast od 10% (u odnosu na godinu). Globalno tržište organskih proizvoda u svetu u godini procenjuje se na 64 milijarde US dolara $. Ubedljivo vodeće tržište je SAD sa 28,4 milijardi dolara, očekuje se da će u godini dostići 35 milijardi dolara. Stopa rasta tražnje i potrošnje organske hrane u SAD je u poslednjih godina neprekidno na nivou od oko 15% godišnje, dok konvencionalni prehrambeni proizvodi imaju trend stagnacije ( Razlog rastuće tražnje jeste preferencija potrošača prema prirodnoj i zdravijoj hrani (Tananeva Zhivka, 2010). Prema istraživanju The Hartman Group s Beyond Organic and Natural (2010) evidentno je da je godine skoro četvrtina (22%) potrošača kupovala organske proizvode najmanje jednom mesečno, dok je godine to učešće povećano na skoro jednu trećinu (31%) od ukupnog broja potrošača. Istraživanje tržišta SAD-a pokazuje da tri četvrtine potrošača (73%) kupuje organske proizvode ( Neki od najznačajnijih i najprepoznatljivijih potrošača organske hrane u svetu, koji su već prerasli u brendove prikazani su u tabeli 1. Stvoreni brend ima stabilan status kod potrošača na duže vreme. To znači da nema značajnije oscilacije u tražnji i prodaji proizvoda. Lojalnost potrošača ka proizvodima može biti konstantna (nepromenjena), rastuća ili opadajuća. Dominantna su pitanja kvali- 113

121 teta, funkcionalnosti i cene proizvoda da bi se obezbedila navedena stabilnost. Promotivnim aktivnostima treba nastojati da predstava koju potrošači imaju o proizvodu bude stalno prisutna u svesti potrošača kako bi se obezbedila stabilna tražnja. U SAD postoje tri grupe organskih proizvoda: 100% Organic, uključuje i prerađevine. Organic, najmanje 95% organske proizvodnje, preostalih 5% mora biti na nacionalnoj listi. Made with Organic Ingredients - napravljen od organskih sastojaka, od 70% do 95% organskih sastojaka ( Brojne studije sprovedene su u SAD u vezi kupovnih navika potrošača organske hrane. Rezultati su varirali u zavisnosti od vrste istraživanja, uzorka i geografske pokrivenosti potrošača. Generalno, potrošači preferiraju organske poljoprivredno-prehrambene proizvode prvenstveno zbog njihove zabrinutosti za zdravlje, zaštite životne sredine i dobrobiti životinja, a istovremeno pokazuju spremnost da plate višu cenu. Organski proizvodi su promenili i način života određenih kategorija. Nacionalna istraživanja pokazuju da dve trećine anketiranih kupaca (2012) kupuju organski gajene namirnice ( Tabela 1. Značajniji proizvođači organskih poljoprivrednih proizvoda u svetu Table 1: Significant producers of organic agricultural products in the world Naziv proizvođača Karakteristike Osnovana je godine kada se sedam poljoprivrednika organske hrane udružilo u kooperativu. Sedište je u gradu La Farge u državi Viskonsin (SAD). Danas u ponudi ima preko 200 organskih poljoprivrednih proizvoda: mleko, kremovi, sir, puter, jaja, meso, soja i dr. koji se proizvode na 1876 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji prodaju svoje proizvode pod ovim brendom. U godini ostvarila je prodaju organske hrane u vrednosti od milion dolara. Najveća je organska kooperativa u svetu. Specijalizovali su se za organsku proizvodnju mesa. To je rastuća kompanija koja nudi široku liniju organskih proizvoda. Njihovi organski proizvodi ("Prirodni proizvodi") napravljeni su bez antibiotika, hemijskih konzervansa ili dodatih nitrita, njihove životinje su humano uzgajane. Pod ovim brendom danas proizvodi više od 300 malih poljoprivrednih gazdinstava. Osnovana je godine. Sedište je u gradu Norvway u državi Ajova (SAD). Počelo je kao poljoprivredna proizvodnja dva proizvođača. Sada je u kooperaciji sa veleprodajnim lancem pod čijim okriljem prodaje dva organska brenda: Frontier i Simply Organic. Osnovana je godine. Sedište je u gradu San Huan Bautista u državi Kalifornija (SAD). Jedan je od najvećih proizvođača organske hrane u SAD. Ono što je počelo kao proizvodnja malina na maloj površini preraslo je u brend pod čijim okriljem proizvodi 200 organskih proizvođača posvećenih da proizvedu organski proizvod i da očuvaju zdravlje potrošača i životnu sredinu. 114

122 Osnovana je godine u porodičnom domaćinstvu gde su radile tri generacije i proizvodile organsku vegetarijansku hranu (voće i povrće). Sedište kompanije je u gradu Pataluma u državi Kalifornija (SAD). Zapošljava preko ljudi. Ima preko 100 proizvoda koje se proizvode bez glutena. Izvor: www. applegatefarms.com www. frontiercoop. www. ebfarm.com Može se zaključiti da je lojalnost potrošača u svetu prema organskim poljoprivrednoprehrambenim proizvodima rastuća. Iako je prisutna recesija na tržištu SAD 17% anketiranih porodica izjavilo je da povećava izdatke za organske poljoprivredne proizvode i da će pre smanjiti druge troškove nego kupovinu organskih proizvoda. 35% anketiranih izjavilo je da su spremni da plate višu cenu za organske poljoprivredne proizvode. Prema tome, sve više potrošača pokazuje brigu o okolini, socijalnim i ekonomskim implikacijama svojih izbora. Organski potrošači veoma su lojalni. Čak i u recesiji 72% anketiranih potrošača organskih proizvoda navode da neće praviti kompromise po kvalitet hrane koju kupuju. Potrošač kada se jednom odluči na konzumiranje organskih proizvoda veoma retko se vraća na kupovinu konvencionalnih proizvoda, čak i kada se njegova primanja smanje. McEachern i McClean (2002) navode motive tražnje i potrošnje brendova organske hrane u SAD: bolji ukus (30%), bezbednost hrane (24%), zdravstvena prednost (17%), zabrinutost za životnu sredinu (16%) i etički faktori (10%). Preferencija brenda zavisi od njegovih karakteristika. Istraživanje preferencije brenda je poželjno ali je dosta složeno i relativno skupo. Instrument za praćenje preferencije brenda putem utvrđivanja njene tržišne pozicije predstavlja barometar brenda ili index brenda. Prema istraživanju urađenom od strane OTA (www. ota.com.) profilisane su porodice koje kupuju organske poljoprivredne proizvode. Ono je urađeno kao panel istraživanje domaćinstava SAD. U istraživanje uzeti su ispitanici stariji od 18 godina sa najmanje jednim detetom mlađim od 18 godina. Struktura ispitanika (1.197) reflektovala je trenutnu demografsku strukturu domaćinstava u SAD. Rezultati su sledeći: Novi organski potrošači: 32% - počeli su da kupuju organske poljoprivredne proizvode u zadnje dve godine, imaju dosta znanja o organskim proizvodima i u poziciji su da utiču na prijatelje i porodicu. Iskusni potrošači: 20% - imaju od dve do pet godina iskustva u kupovini organskih poljoprivrednih proizvoda. Karakteriše ih viši nivo obrazovanja i viša primanja. Vrlo iskusni potrošači: 21% - predstavljaju najiskusnije kupce organskih poljoprivrednih proizvoda sa najmanje pet godina iskustva, a u nekim slučajevima i do 15 godina. Ove roditelje prati stereotip: bela rasa, visoko obrazovani, bogatiji i sl. Nepotrošači ili potrošači koji nikad nisu kupili organske proizvode: 27% - ne vide važnost zdravlja i manje su skloni da integrišu bilo koje zdravstvene aktivnosti u svoje i živote i svoje porodice. Ipak ti roditelji ističu cenu kao primaran razlog zašto ne kupuju organske poljoprivredne proizvode. Ne pokazuju interes za bilo koji segment zdravlja, hrane pa čak i problema očuvanja okoline i socijalnih svesnosti. 115

123 Da bi se podsticala tražnja za organskim poljoprivrednim proizvodima neophodno je informisanje i edukacija potrošača o organskim proizvodima a samim tim i brendovima koji postoje kod organskih poljoprivrednih proizvoda. Sa razvojem tržišta organskih proizvoda i u cilju boljeg nastupa na tržištu proizvođačima organskih poljoprivrednih proizvoda nameće se potreba kreiranja i razvoja brenda koji će omogućiti lojalnost potrošača, sigurniji i bolji plasman i veći profit. 4. Zaključak Lojalnost potrošača značajno utiče na stvaranje vrednosti brenda organskih poljoprivrednih proizvoda i njegovog uspešnijeg nastupa na tržištu. Uspešno stvaranje brenda donosi koristi u smislu premijskih cena, spremnosti trgovine da prihvati organske poljoprivredne proizvode ostvarenja velikog obima prodaje i dobiti na osnovu lojalnosti potrošača prema brendu. Lojalnost brendu organskih poljoprivrednih proizvoda podrazumeva i otpor potrošača da promeni brend što značajno redukuje troškove promocije samog proizvođača, te proizvod čini cenovno konkurentnijim na tržištu. Rastuća lojalnost potrošača prema organskim poljoprivrednim proizvodima ukazuje na prednosti koje treba iskoristiti na tržištu. Stvaranje brenda i njegovog prestiža siguran su preduslov za obezbeđenje lojalnosti kupaca. Sa razvojem tržišta organskih proizvoda i u cilju boljeg nastupa na tržištu, proizvođačima organskih poljoprivrednih proizvoda nameće se potreba da kreiraju i razvijaju brend koji će omogućiti lojalnost potrošača, sigurniji i bolji plasman i veći profit. 5. Literatura 1. Aaker, D. A. (1995): Building Strong Brands, New York: Free Press. 2. Chernatony L. i McDonald M. (2003): Creating Powerfull brands in Consumer, Service and Industrial Market, Elsevier Butterworth Heinemann. 3. Jobber, D. (2004): Principles and Practice of Marketing, The McGrow-Hill Companies, London, str Sudarević T. (2010): Ekonomski faktori i marketing aktivnosti u razvoju organske poljoprivredne proizvodnje u Srbija, Ekonomski fakultet Subotica. centar.rs/sites/default/files/radovi_sa_foruma/ekonomski%20faktori%20i%20- marketing%20aktivnosti%20u%20razvoju%20organske%20poljoprivredne%20proizvodnje%20u%20srbiji.pdf 5. Keegan J.W. S.E.Moriarty & T.R. Duncan (1995): Marketing, Prentice Hall Englewood Cliffs N.J. 6. Keller K. L. (2003): Strategic Brand Managemnet, Prentice Hall, New Jersey. 7. Kotler, P., Keller, K., (2003): Marketing Menadžment, Data status, Beograd, str McEachern, M & McClean, P. (2002): Organic purchasing motivations and attitudes: are they ethical? International Journal of Consumer Studies, vol 26, no. 2, pp Mihajlović, B., Vojteški Dragana, Bajčetić Jovanka, (2013): Razvoj proizvodnje organske hrane najvažniji faktor suprotstavljanja protiv genetski modifikovane hrane, Naučno-stručni skup Kvalitet, Neum, Bosna i Hercegovina, str Milisavljević M. (1999): Osnovi marketinga, Savremena administracija, Beograd. 116

124 11. Milovanović, Ružica (2013): Kvalitetom protiv krize, Naučno-stručni skup Kvalitet, Neum, Bosna i Hercegovina, str Pearson S. (1996): Building Brands Directly, NY University Press, New York, Rakita B., Mitrović, I (2007): Brend menadžemnt, Savremena administracija, Beograd. 14. Shaw-Hughner, R., P. McDonagh, A. Prothero, C.J. Shultz II and J. Stanton (2007). Who are organic food consumers? A compilation and review of why people purchase organic food. Journal of Consumer Behaviour 6: Tananeva Zhivka (2010): Marketing Status of Organic Products in the Countries of the European Union, časopis Marketing, Vol.41 br Internet sajtovi: agmrc.org &abp=1&query=Nutrition%20Database&afdToken=Co4BChMIg8302K 3yvQIVhbfeCh3FZACmGAEgA1C0y6ABUP7HyQVQ_8fJBVDflYMHUOuXlQ hqxo-lcldz9- PQRUP2NjRVQqtS0HFD0grtmUOiBo3JQyPmUlQFQ8 tlwfotmugaxffrrra WAo0BUipWOZEBoI09nhwbkQSRAeu_7bPruGmikQF4ME4xc6BFxBIZAJyF Akr0bu_lwSXJ1wC2oTbwUn3xYcyr_g applegatefarms.com frontiercoop.com ebfarm.com

125 CONSUMER'S LOYALITY INDICATOR OF ORGANIC AGRICULTURAL PRODUCT'S BRAND VALUE Vlahović Branislav 1, Šojić Sanja 2 Summary The brand equity of organic agricultural products is closely linked to loyalty of the consumers of organic agricultural products. Consumer loyalty is essential for the stable level of production and sale of organic agricultural products. The market for organic agricultural products is expanding worldwide and the consumers of organic products are showing significant increasing loyalty. Producers of organic agricultural products are achieving numerous benefits from successful branding, in terms of premium pricing, the willingness of distributors to accept the products, the realization of large-scale sales and profits based on consumer loyalty. With the development of the market for organic products and in order to improve performance on the market by producers of organic agricultural products, there arises the need to create and develop a brand that will enable consumer loyalty, a safer and better placement, as well as bigger profits. Keywords: organic food, brand, loyalty, consumers Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Branislav Vlahović, PhD, Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, Serbija, vlahovic@polj.uns.ac.rs 2 Sanja Šojić, Master, Mega SZS D.O.O. Zemunska 300, Ugrinovci, Serbia, kljajicsanja@yahoo.com 118

126 UDK: 366.2:634.1 Originalni naučni rad Original scientific paper STAVOVI POTROŠAČA O ZNAČAJU POTROŠNJE VOĆA U SRBIJI Nikolić M. Marija 1 Rezime U radu su analizirani stavovi potrošača o značaju potrošnje voća u Srbiji, na osnovu istraživanja koje je sprovedeno na uzorku od 272 ispitanika. Posebna pažnja usmerena je ka određivanju faktora koji determinišu odluku o kupovini voća, kao i na stavove ispitanika o snabdevenosti tržišta i uticaju potrošnje voća na zdravlje. Kvalitet voća presudan je činilac koji utiče na odluku o kupovini voća, pri čemu ne postoji statistički značajna veza između socio-demografskih karakteristika ispitanika i ovog faktora. Najveći broj ispitanika (89,4%) smatra da voće pozitivno utiče na zdravlje, dok značajno manji broj (48,9%) misli da može da kupuje više voća pri trenutnim primanjima, što implicira da je jedan od ograničavajućih faktora potrošnje voća visina dohotka. Međutim, rezultati analize upućuju da, pored finansijskih elemenata, stavovi ispitanika o kvalitetu njihove ishrane takođe predstavljaju limitirajući faktor za povećanu potrošnju voća. Ključne reči: istraživanje, stavovi potrošača, voće, potrošnja. 1. Uvod Svakodnevni unos preporučenih količina voća predstavlja preduslov zdrave i kvalitetne ishrane. Blagotvoran uticaj potrošnje voća na zdravlje ljudi ističe se kako u domaćoj, tako i u inostranoj literaturi. FAO i Svetska zdravstvena organizacija (2004) naglašavaju da, kako je voće važan izvor vitamina i antioksidantnih materija, dovoljan unos ovih namirnica može da spreči pojavu određenih oboljenja. Agudo (2005) takođe, naglašava značaj potrošnje voća u prevenciji bolesti, a Pomerleau et al. (2005) ističu da unos odgovarajućih količina voća rezultira smanjenom mogućnošću nastanka kancera, dijabetesa i gojaznosti. U pogledu preporučenih količina dnevnog unosa voća postoje različita mišljenja. Najčešće se ističe da dnevni unos voća i povrća zajedno treba da bude oko gr, i to u više porcija (WHO, 2003). Vlahović et al. (2005) navode dve različite vrednosti: 1 Mr Marija M. Nikolić, asistent, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Nemanjina 6, Beograd, mnikolic@agrif.bg.ac.rs 119

127 prema Dragašu (1989) godišnje potrebe svežeg voća po članu domaćinstva su 153 gr dnevno; dok prema Vajiću (1985) dnevni unos voća treba da iznosi 203 grama dnevno. Štrbac (2007) preporučuje dnevnu potrošnju voća od čak 400 gr. Potrošnja voća u većem broju zemalja u svetu, uključujući i Srbiju, ipak ne zadovoljava navedene kriterijume. Najniža potrošnja voća beleži se u grupi najmanje razvijenih zemalja i iznosi 41,7 kg godišnje po stanovniku, odnosno oko 114 gr dnevno (prosek godina), dok je daleko veća u razvijenim zemljama i kreće se od 105,0 kg u EU do 114,0 kg u Severnoj Americi (Nikolić, Arsenijević, 2013). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku potrošnja voća u Srbiji iznosi 54,6 kg godišnje po članu domaćinstva, odnosno oko 150 gr dnevno, što je daleko ispod preporučenih količina. Imajući u vidu nesumnjiv pozitivan uticaj svakodnevnog unosa voća na zdravlje ljudi, potrebno je istražiti koji su to faktori koji utiču na odluku o kupovini voća kod domaćih potrošača. Takođe, važno je ispitati u kojoj meri su potrošači upoznati sa potrebom unosa voća, kao i o njegovom uticaju na zdravlje. U ovom radu predstavljeni su rezultati sprovedenog istraživanja o stavovima potrošača u pogledu kupovine i potrošnje voća. 2. Metod rada i izvori podataka U radu je prikazana analiza stavova potrošača voća bazirana na istraživanju koje je sprovedeno tokom juna i jula godine, na uzorku od 272 ispitanika. Anketa je rađena u Republici Srbiji. Upitnik je bio anoniman i sadržao je 16 pitanja zatvorenog tipa. Korišćena je tehnika anketiranja elektronskim upitnikom putem interneta. Iako se radi o relativno skromnom obimu istraživanja, rezultati prezentovani u radu mogu biti pokazatelj utvrđivanja potrebe detaljnije analize navedene problematike, kao i putokaz za donošenje preliminarnih zaključaka o potrošnji voća u našoj zemlji. U radu je korišćena deskriptivna statistika odabranih obeležja, kao što su prosečne, minimalne i maksimalne vrednosti, frekvencije, standardna devijacija, pokazatelji učešća, kao i grupisanje i tabelarno i grafičko prikazivanje podataka. U cilju utvrđivanja povezanosti socio-demografskih karakteristika ispitanika i faktora koji utiču na odluku o kupovini voća, kao i određenih stavova vezanih za potrošnju voća korišćen je χ 2 -test, koji omogućava da se ispitaju veze između kategorijskih promenljivih. Analiza je sprovedena u SPSS programskom paketu. Hi-kvadrat test (χ 2 - test) se koristi za utvrđivanje veza između dve kategorijske promenljive. Da bi rezultat ovog testa bio statistički značajan, čime se potvrđuje veza između posmatranih promenljivih, potrebno je da vrednost Sig. (p) bude 0,05 ili manja. Ukoliko se utvrdi da između posmatranih promenljivih postoji veza, jačina te veze se može meriti na više načina. U ovom radu, za merenje jačine veze korišćen je Kramerov V koeficijent (Cramer s V), koji uzima u obzir broj stepeni slobode posmatranih promenljivih. 3. Rezultati istraživanja sa diskusijom U radu su predstavljeni rezultati istraživanja koji se odnose na dve grupe elemenata: (1) faktore koji utiču na kupovinu voća i (2) stavove ispitanika o uticaju voća na 120

128 zdravlje, odnosno o ponudi voća na tržištu. Analizirano je da li postoji povezanost navedenih grupa elemenata sa socio-demografskim karakteristikama potrošača. Postoje interni i eksterni faktori koji utiču na odluku potrošača o kupovini određenog proizvoda (Jovanović et al, 2013). Kao najvažniji faktori koji određuju kupovinu voća, u literaturi ističu se kupovna moć potrošača, cena pojedinih vrsta voća i navike u potrošnji (Vlahović et al, 2005). Pored ovih, pojedini autori naglašavaju da je potrošnja voća determinisana i njenom dostupnosti kod kuće, u obližnjoj prodavnici i u zavisnosti od sezonskih variranja (Ognjanov et al, 2010). Rezultati sprovedenog istraživanja konzistentni su sa izloženim tvrdnjama. Naime, ispitanici su rangirali pet faktora ocenama od jedan (najmanje važan) do pet (najvažniji) koji opredeljuju njihove odluke pri kupovini voća. Kao dominantan, isticali su kvalitet voća u ponudi koji je dobio prosečnu ocenu 4,48, dok je na najnižem mestu rangirana lakoća pripreme za jelo sa ocenom 2,56 (Tabela 1). Razlika između minimalne i maksimalne ocene svih faktora je identična (od 1 do 5), što znači da su svi bili ocenjeni i sa najnižom i sa najvišom ocenom. Evidentno, postoje razlike u stavovima ispitanika o tome šta je opredeljujući faktor prilikom kupovine voća. Pored toga, može se uočiti da je najveća disperzija ocena za faktor lakoća pripreme za jelo (standardna devijacija 1,123). Mada bi se moglo očekivati da je zbog stila i tempa života, kao i pretežne uloge žena u pripremi obroka za porodicu, ovaj faktor značajniji za ispitanike ženskog pola, ne postoji statistički značajna razlika između njegove ocena kod muškaraca i žena (za 272 ispitanika χ2=2,075, p=0,722, fi= 0,087). Tabela 1. Ocene ispitanika o važnosti faktora koji utiču na odluku o kupovini voća Table 1. Evaluation of respondents on the importance of factors that influence the decision to buy fruit Faktor Prosečna Standardna Min Max vrednost devijacija Kvalitet voća u ponudi 4, ,692 Pozitivan uticaj na zdravlje 4, ,927 Cena voća 3, ,946 Preferencije članova porodice 3, ,077 Lakoća pripreme za jelo 2, ,123 Izvor: Obrada autora na osnovu podataka prikupljenih anketom Interesantno je primetiti da ne postoji značajna povezanost između tri od pet faktora koji utiču na odluke o kupovini voća i socio-demografskih karakteristika ispitanika (pol, starost, broj članova domaćinstva, region stanovanja, visine primanja i zaposlenosti). Naime, kvalitet voća u ponudi, preferencije članova porodice i lakoća pripreme za jelo, prema rezultatima istraživanja ne zavise od navedenih socio-demografskih karakteristika ispitanika. Faktor cena voća, koji se smatra za jedan od opredeljujućih za kupovinu voća, rangiran je na trećem mestu sa prosečnom ocenom od 3,81, ispod kvaliteta i pozitivnog uticaja voća na zdravlje. Upravo ovakav redosled važnosti faktora koji određuju navike u kupovini voća može da objasni činjenicu da nije utvrđena povezanost cene voća sa primanjima ispitanika, što bi se moglo očekivati. Zapravo, od svih navedenih sociodemografskih karakteristika ispitanika, cena voća povezana je samo sa brojem članova 121

129 domaćinstva, što se može uočiti na osnovu χ 2 -testa i pridružene značajnosti Sig. (p): χ 2 =31,229, df=16, p=0,013. Kako se povećava broj članova domaćinstva tako i cena postaje sve relevantniji faktor u odluci o kupovini voća (prema vrednosti koeficijenta p koji je manji od 0,05 zaključuje se da postoji statistički značajna povezanost između navedenih promenljivih). Veličina uticaja promenljive objašnjava se koeficijentom Eta 2, koji u ovom slučaju iznosi 0,210, što ukazuje da broj članova domaćinstva objašnjava čak 21% varijanse cene kao faktora koji utiče na kupovinu voća. Faktor uticaj na zdravlje povezan je sa polom ispitanika (χ 2 =10,709, df=4, p=0,030), pri čemu žene ocenjuju ovaj faktor sa 4,27, dok je prosečna ocena muških ispitanika 3,95. Ovo bi se moglo objasniti tradicionalom ulogom žena u obezbeđivanju namirnica za svakodnevne obroke, posebno njihovom kupovinom na zelenim pijacama, kao i brigom da se članovi domaćinstva hrane na adekvatan način, što uključuje i raznovrsnu ishranu. Histogram 1. Stavovi ispitanika o pristupačnosti voća i snabdevenosti tržišta Figure 1. Respondents opinions about the accessibility of fruit and market supply % Sa sadašnjim primanjima mogu da kupujem više voća nego što ga trenutno kupujem. Smatram da je tržište na kome kupujem voće dobro snabdeveno. U potpunosti se ne slažem Uglavnom se ne slažem Nesiguran/na sam Uglavnom se slažem U potpunosti se slažem Izvor: Obrada autora na osnovu podataka prikupljenih anketom Drugi deo analize baziran je na stavovima ispitanika o snabdevenosti tržišta voća, cenovnoj pristupačnosti ovih namirnica, kao i uticaju konzumacije voća na zdravlje potrošača. Većina ispitanika smatra da je tržište na kom kupuju voće dobro snabdeveno. Pored toga, relativno veliki procenat njih izrazio je stav da može da kupuje i veće količine voća sa sadašnjim primanjima (Histogram 1). Ovim se praktično potvrđuje da cena nije isključivi i dominantan faktor koji opredeljuje kupovinu voća. Stoga se postavlja pitanje zašto je potrošnja voća na relativno niskom nivou, odnosno koji to faktori ograničavaju unos voća. Kao što se vidi na Histogramu 2, većina ispitanika (65,8%) smatra da je upoznata sa pozitivnim uticajem potrošnje voća na zdravlje. Pored toga, više od polovine njih misli 122

130 da se hrani zdravo. Međutim, najveći broj ispitanika troši manje od 200 gr voća dnevno, što je ispod preporučenih količina, što znači da postoji prostor za povećanje potrošnje voća. Histogram 2. Stavovi ispitanika o uticaju voća na zdravlje i kvalitet njihove ishrane Figure 2. Respondents opinions on the impact of fruit on the health and quality of their nutrition % Svestan/na sam pozitivnog uticaja konzumiranja voća na zdravlje. Smatram da se hranim zdravo. 5.9 U potpunosti se ne slažem Uglavnom se ne slažem Nesiguran/na sam Uglavnom se slažem U potpunosti se slažem Izvor: Obrada autora na osnovu podataka prikupljenih anketom Ukoliko ispitanici smatraju da je njihova ishrana raznovrsna i u skladu sa preporukama nutricionista, što se može zaključiti na osnovu odgovora da se hrane zdravo, onda neće preduzimati odgovarajuće aktivnosti koje bi doprinele povećanju potrošnje voća na dnevnom nivou. Drugim rečima, jedna od prepreka povećanju potrošnje voća nije samo cena voća, odnosno raspoloživi dohodak (tj. nije finansijske prirode), već su i sami stavovi potrošača. U prilog prethodnom zaključku da je mišljenje, odnosno stavovi ispitanika jedan od opredeljujućih faktora potrošnje voća, govori i postojanje međuzavisnosti između izraženog stava Sa sadašnjim primanjima mogu da kupim više voća nego što ga trenutno kupujem sa pojedinim socio-demografskim karakteristikama potrošača. Na osnovu vrednosti koeficijenta p, može se zaključiti da postoji povezanost između mogućnosti veće kupovine voća i pola, nivoa obrazovanja, zaposlenosti i primanja ispitanika. Stepen zavisnosti promenljivih može se meriti Kramerovim V koeficijentom (Cramer s V). Na osnovu rezultata prikazanih u Tabeli 2 može se zaključiti da postoji nizak nivo povezanosti između stava ispitanika da mogu da kupuju više voća pri sadašnjim primanjima i odabranih socio-demografskih karakteristika. Na osnovu sprovedene analize može se zaključiti da žene smatraju da mogu da kupe više voća od muškaraca. Ispitanici sa fakultetom i višim stepenom obrazovanja, takođe pokazuju spremnost da kupe više voća od ispitanika sa nižom stručnom spremom. Ovo se može objasniti time da su ispitanici sa višim stepenom obrazovanja u većoj meri upoznati sa značajem konzumiranja voća, te su spremniji da deo svojih primanja preusmere na njegovu kupovinu, uz istovremenu redukciju nabavke drugih dobara. 123

131 Tabela 2. Povezanost socio-demografskih karakteristika potrošača i njihovih stavova Table 2. Correlation between socio-demographic characteristics of consumers and their attitudes Socio-demografske karakteristike χ 2 df p Cramer's V Pol 13, ,011 0,219 Starost 42, ,297 0,197 Broj članova domaćinstva 18, ,297 0,130 Nivo obrazovanja 40, ,004 0,193 Zaposlenost 21, ,005 0,200 Visina primanja 60, ,000 0,236 Region stanovanja 6, ,881 0,090 Izvor: Obrada autora na osnovu podataka prikupljenih anketom Očekivano, ispitanici koji su zaposleni su, takođe, spremniji da kupe više voća pri nepromenjenim primanjima od onih koji ne rade ili su u penziji, što se može povezati sa visinom finansijskih sredstava sa kojima raspolažu. Konačno, ispitanici čija su mesečna primanja niža od RSD smatraju da ne mogu da povećaju nabavku voća, dok su oni čiji prihodi prelaze ovaj iznos spremniji da kupe više voća, čak i pri istim primanjima. 4. Zaključak U radu su prezentovani stavovi ispitanika o potrošnji voća, na osnovu sprovedenog istraživanja na uzorku od 272 lica. Dobijeni rezultati istraživanja ukazuju da, u skladu sa stavovima prezentovanim u relevantnoj literaturi, faktori kao što je cena voća predstavlja značajan činilac pri kupovini voća, budući da su ga ispitanici ocenili sa prosečnom ocenom 3,81. Međutim, kvalitet voća u ponudi i pozitivan uticaj voća na zdravlje su više rangirani na lestvici faktora koji utiču na odluku o kupovini voća. Zaposlena lica sa ličnim primanjima preko RSD, zatim osobe ženskog pola, kao i lica sa višim nivoom obrazovanja spremniji su da, pri nepromenjenim primanjima, kupuju veću količinu voća. Pored toga, primenom hi-kvadrat testa utvrđeno je da postoji povezanost između cene voća, kao faktora njegove kupovine, i broja članova domaćinstva, pri čemu sa povećanjem broja članova domaćinstva, cena postoje sve važniji faktor koji opredeljuje odluku o kupovini voća. Međutim, rezultati analize pokazuje da ne postoji veza između visine primanja ispitanika i faktora koji opredeljuju kupovinu voća. Preko polovine ispitanika (52,9%) smatra da se hrani zdravo, a još više njih (65,8%) je izrazilo mišljenje da su upoznati sa pozitivnim uticajem konzumiranja voća na zdravlje. Ukoliko potrošači smatraju da unose potrebne količine voća, kao i da se njihova ishrana može oceniti kao zdrava, neće ulagati potrebne napore kako bi promenili navike u ishrani i povećali učešće voća u strukturi ishrane. Ovo je posebno važno budući da rezultati ove analize, ali i podaci iz drugih izvora, kao što je Republički zavod za statistiku i relevantna literatura, ukazuju na nezadovoljavajući nivo potrošnje voća u Srbiji. Stoga je potrebno sprovoditi konkretnije marketinške aktivnosti koje bi bile usmerene na upoznavanje potrošača sa značajem unosa odgovarajućih količina voća u svakodnevnoj ishrani. 124

132 5. Literatura 1. Agudo A. (2005): Measuring Intake of Fruit and Vegetables. Background paper for the Joint FAO/WHO Workshop on Fruit and Vegetables for Health, Kobe, Japan. 2. FAO/WHO (2004): Fruit and vegetables for health: Report of a Joint FAO/WHO Workshop on Fruit and Vegetables, 1-3 September, 2004, Kobe, Japan. 3. Jovanović J., Pejanović Lj., Savić E. (2013): Marketing i ponašanje potrošača u procesu kupovine. Agroekonomika, br , str Nikolić M. Marija, Arsenijević Jasmina (2013): Consumers preferences and charactetistics of consumption of fruit and fruit production in Serbia. In: Sustainable agriculture and rural development in terms of the Republic of Serbia strategic goals realization within the Danube region achiving regional competitiveness, pp , Institute for Economics in Agriculture, Belgrade. 5. Ognjanov G., Stojanović Ž., Filipović J. (2010): Qualitative Research of Motives, Barriers and Stereotypes in Fruit Consumption in Serbia. Marketing, Vol. 41, no. 3, pp Pomerleau J., Lock K., Knai C., McKee M. (2005): Effectiveness of interventions and programmes promoting fruit and vegetable intake. Background paper for the Joint FAO/WHO Workshop on Fruit and Vegetables for Health, Kobe, Japan. 7. Štrbac M. (2007): Uporedna analiza potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. 8. Vlahović B., Tomić D., Radojević V., Raljić D. (2005): Promene potrošnje voća u Srbiji i Crnoj Gori. Ekonomika poljoprivrede, Vol. 52, no. 1, pp WORLD HEALTH ORGANIZATION (2003): WHO Fruit and Vegetable Promotion Initiative Report of the Meeting. Geneva, Switzerland. 125

133 CONSUMERS STANDPOINTS ON THE CONSUMPTION OF FRUIT IN SERBIA Nikolić M. Marija 1 Summary This paper presents the analysis of consumers standpoints regarding the importance of fruit consumption in Serbia, based on a study conducted on a sample of 272 respondents. Special attention is given to identifying the factors that affect the decision to buy fruit, as well as the attitudes of the respondents regarding the market supply and the influence of fruit consumption on health. Fruit quality is a critical factor affecting the decision to purchase fruit, and there is no statistically significant relationship between socio-demographic characteristics of the respondents and this factor. Most of the respondents (89.4%) claim that fruit has a positive effect on health, while significantly fewer respondents (48.9%) believe that they could buy more fruit with their current incomes, which implies that one of the factors limiting the consumption of fruit is the level of income. However, the results of the analysis indicate that, in addition to the financial elements, respondents attitudes about the quality of their diet are also a limiting factor for increased consumption of fruit. Keywords: research, consumers standpoints, fruit, consumption Primljen/Received: Prihvaćen/Accepted: Marija M. Nikolić, assistant, Faculty of Agriculture, University of Belgrade, Nemanjina Street number 6, Belgrade, mnikolic@agrif.bg.ac.rs 126

134 У Новом Саду, У СПОМЕН ПРОФ. ДР СТЕВАНУ Т. РЕЉИНУ (28. јула децембра 2012) Ожалошћена породицо, Поштоване Колегинице и колеге, Пријатељи и поштоваоци професора Рељина, Јуче смо на последње путовање испратили нашег најстаријег члана и почасног председника Друштва аграрних економиста Србије професора доктора Стеву Рељина. Данас, њему у помен, одржавамо комеморативну седницу у његовом Департману, у чијој је изградњи професор Рељин био један од оснивача, дугогодишњи директор, шеф Катедре и Декан Факултета. И то недељу дана пре значајног ЈУБИЛЕЈА овог ДЕПАРТМАНА - који представља један од ЧЕТИРИ СТУБА АГРАРНЕ ЕКОНОМИЈЕ СРБИЈЕ. О томе је јуче на последњем испраћају већ говорио Декан проф. др Милан Поповић, а данас као представник Департмана и колега Зекић. Много тога ни претходни говорници, а ни ми нисмо у могућности да кажемо о професору Рељину. Ипак ми смо генерацијски једни од оних који су више и дуже познавали професора Рељина од многих овде присутних и желимо да посебно истакнемо три цртице из богатог живота и плодног рада професора Рељина. Прва је, његово истраживање у циљу израде докторске дисертације, а тема је била СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА МЛЕКОМ одбрањена (за 8 дана) пре 53 године, а и данас актуелна! За разлику од данашњих доктораната који податке о производњи, преради и промету добијају једним кликом на компјутерску тастуру, тадашњи асистент Стева Рељин са Пољопривредног факултета у Земуну је морао да путује од фарме до фарме по Панчевачком риту, од тадашње занатске млекаре до млекаре, од 127

135 продавнице до продавнице у којима се млеко продавало у (веровали или не) стакленим флашама, да ручно преписује податке и поступно корак по корак израчунава сваки потребан показатељ. А колико је у то време било тешко добити податке са терена и путовати ван Београда и какви су интерни прописи тада важили, врло сликовито указује и ПОТВРДА којом се налаже СВИМ РЕЈОНСКИМ ОТКУПНИМ СТАНИЦАМА И ЊИХОВИМ ПОГОНИМА И ШОФЕРИМА ГРАДСКОГ МЛЕКАРСТВА НА СВИМ ЛИНИЈАМА и одобрава ДРУГУ РЕЉИНУ да може користити изворе података по рејонским станицама и њиховим погонима, као и КАМИОНЕ НА ЛИНИЈАМА РАДИ БРЖЕГ ОБИЛАСКА ТЕРЕНА, и на крају са откуцаном паролом: Смрт фашизму Слобода народу! - коју је 21. Августа 1954-те својеручно потписао тадашњи директор ГРАДСКОГ МЛЕКАРСТВА у Београду. По одбрани докторске дисертације године прелази за доцента на Пољопривредни факултет Нови Сад, на предмет Тржиште и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа. Иако је било отпора увођењу тог предмета зато што се сматрало да су тржиште и маркетинг категорије везане за тржишну (капиталистичку) пољопривреду а не самоуправну која је доминирала у Југославији, Проф. Рељин истрајава на тој идеји уз подршку професора са Департмана Стевана Мезеија, Прокопија Миленковића и других. Његова визија од пре 55 година се показала исправном јер су тржиште и маркетинг кључни фактори развоја пољопривреде, данас када изграђујемо институције тржишне привреде. На жалост многе наше колеге и данас то не разумеју. Друга је, истинска везаност професора Рељина за аграрне економисте и истрајност и пожртвованост. Заједно са Душаном Томићем дугогодишњим председником ДАЕ Југославије чији су били оснивачи организовали су бројне скупове. Посебно би истакли њихову ангажованост око организације Трећег конгреса аграраних економиста Европе у Београду године. Такав скуп је окупио око хиљаду наших колега из целе Европе. Скуп је био веома 128

136 запажен у европској агроекономској јавности а ми млађе генерације сигуран сам, нисмо, а вероватно и нећемо моћи да организујемо такав скуп, иако су нове технологије напредовале. Заједно су промовисали агроекономску струку Србије и Југославије у европској и светској асоцијацији учествујући на бројним конгресима и скуповима ових асоцијација широм света. Трансформацијом друштва АЕ Југославије у друштво Србије постао је и почасни председник друштва аграрних економиста Србије. Чак и у 90-им годинама његовог живота долазио је на скупове Друштва аграрних економиста не само у Новом Саду већ и у Београду и друга места где смо одржавали саветовања. И на сваком скупу је, саслушавши све излагаче, увек имао и по неку добронамерну и конкретну ПОРУКУ за наше будуће активности. Трећа је, његова огромна животна енергија коју је несебично даривао свим колегиницама и колегама током изградње њихове стручне и научне каријере, а посебно увек радо делећи комплименте шармантним колегиницама и наздрављајући са добрим црним вином! У име Друштва аграрних економиста Србије, ВЕЛИКО ХВАЛА професору Рељину за све што је у свом богатом животу подарио: Агроекономској струци и науци у Србији и иностранству, Пољопривредним факултетима у Београду и Новом Саду, и Развоју агропривреде у Војводини и Србији! СЛАВА МУ! Друштво аграрних економиста Србије 129

137 130

138 UPUTSTVO AUTORIMA Radove slati na Dodatne informacije potražiti na Radove tehnički pripremiti na sledeći način: 1. Autori šalju radove na engleskom, srpskom jeziku ili jezicima okruženja (hrvatski, bosanski i sl.). Radovi na srpskom jeziku mogu biti na latinici ili ćirilici, 2. Rad treba pripremiti na računaru, program Microsoft Office, Word for Windows, 3. Format papira: ISO B5 (176 x 250) mm, margine: levo 25 mm, gore/dole/desno 20 mm. Font Times New Roman, Line Spacing Single, spacing before=0 i after=0, 4. Naslov rada: centriran, size 12, bold, sva slova velika i najviše u dva reda, 5. Jedan red prazan (12pt), 6. Prezime i ime autora, size 11, bold, italic, samo prvo slovo veliko, 7. U fusnoti navesti: prezime i ime, akademsko/naučno zvanje, organizaciju/instituciju, punu adresu, broj telefona i adresu. Sve fusnote formata:, size 10, 8. Jedan red prazan (11pt), 9. Reč "Rezime", centrirano, size 11, bold, italic, 10. Sadržaj rezimea do 150 reči, justify, size 11, italic, spacing before=6 i after=6, 11. Ključne reči, size 11, Italic, navesti najviše 5 ključnih reči, 12. Glavni naslovi (npr. 1. Uvod) imaju redni broj, prvo slovo veliko, size 11, bold, centrirano, spacing before=12 i after=6, 13. Podnaslovi imaju redni broj naslova i redni broj podnaslova (npr Uvodne napomene), prvo slovo veliko, size 11, centrirano, spacing before=12 i after=6, 14. Naslov tabele/grafikona/slike/šeme pisati iznad, Size 10, bold, italic, spacing before=6 i after=0, ravnanje Justify na srpskom i engleskom jeziku (Table 1./ Graph 1./ Figure 1/ Sheme 1.), 15. Kompletna tabela size 10. Zaglavlje tabele size 10, bold, 16. Izvor tabele/grafikona/slike/šeme pisati ispod tabele/grafikona/slike/šeme, size 10, Italic, ravnanje desno, spacing before=0 i after=6, 17. Citiranje autora se navodi u zagradi a počinje prezimenom prvog autora i slovima "et.al." (ako ima više autora) i navođenjem godine citiranog izvora, 18. Za citiranje Web izvora je potrebno navesti osnovnu Web adresu, a celu adresu sa datumom zadnjeg pristupa navesti u literaturi, 19. Literatura se navodi abecednim redom prema prezimenu autora, sa rednim brojem, font size 11, spacing before=0 i after=0. U spisku literature se mogu naći samo citirani naslovi, 20. Citirane internet adrese se navode kao kompletan link a u zagradi se navodi datum zadnjeg pristupanja, 21. Na novoj stranici napisati naslov rada na engleskom jeziku, prezimena i imena autora (u fusnoti podatke o autorima), Summary, tekst rezimea na engleskom i keywords po pravilima koja važe i za tekst na srpskom. Ukoliko se rad ne uredi na napred navedi način bićemo prinuđeni da isti ne prihvatimo za štampu. Uređivački odbor časopisa Agroekonomika 131

139 132

140