Извјештај ревизије учинка Економичност и ефикасност употребе службених возила Владе Републике Српске

Transcription

1 ГЛAВНА СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ЈАВНОГ СЕКТОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Бања Лука, Вука Караџића 4 Република Српска, БиХ Тел: +387(0)51/ Факс:+387(0)51/ revizija@gsr-rs.org Извјештај ревизије учинка Економичност и ефикасност употребе службених возила Владе Републике Српске Број: РУ Бања Лука, април 2016.

2

3 САДРЖАЈ 1. Увод Позадина ревизије Сврха ревизије и ревизорска питања Дизајн и методолошки оквир Обим ревизије и ограничења Извори ревизијских доказа Методе прикупљања и анализе доказа Критеријуми ревизије Садржај и структура Опис предмета ревизије Опис предмета ревизије Правна регулатива карактеристична за предмет ревизије Институционалне улоге, надлежности и одговорности Налази ревизије Нормативно уређење употребе службених возила Јединствена регулатива која уређује употребу службених возила Интерна регулатива и процедуре органа управе Ефикасност надзора над употребом службених возила Надзор над употребом службених возила Анализа употребе службених возила у институцијама Владе РС Провођење мјера за побољшање економичности и ефикасности употребе службених возила Употреба службених возила у институцијама Владе РС Употреба и трошкови употребе службених возила институција Владе РС Ефикасност организације возног парка институција Коришћење алтернативних начина превоза Утицај набавке на економичност и ефикасност употребе службених возила ЗАКЉУЧЦИ ПРЕПОРУКЕ ПРИЛОЗИ... 31

4 Економичност и ефикасност употребе службених возила Владе Републике Српске Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је на основу Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске, а у складу са ISSAI оквиром ревизије за јавни сектор, провела ревизију учинка Економичност и ефикасност употребе службених возила Владе Републике Српске. Основна сврха ове ревизије је да испита да ли Влада Републике Српске својим возним парком управља на ефикасан начин и да ли је употреба службених возила у њеним институцијама економична. Ревизија је обухватила институције Владе Републике Српске које, у складу са важећим прописима, самостално управљају својим возним парковима. Ревизија је своја истраживања обавила на узорку институција Владе Републике Српске и то министарствима, републичким управама и републичким управним организацијама. Поред наведених, сагледавана је и улога Службе за заједничке послове Владе Републике Српске. Ревизија је испитивала утицај важеће регулативе на економичну и ефикасну употребу службених возила, начин и праксе употребе, као и систем надзора, праћења и извјештавања о употреби истих. Резултати испитивања приказани су у овом Извјештају. Овом ревизијом обухваћен је временски период од године, с тим да су одређена раније започета посматрања обављена и на почетку године. Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, у складу са одредбама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске, доставила је Нацрт извјештаја: Генералном секретаријату Владе Републике Српске, Министарству за избјеглице и расељена лица, Министарству рада и борачко инвалидске заштите, Министарству трговине и туризма, Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарству управе и локалне самоуправе, Министарству саобраћаја и веза, Министарству здравља и социјалне заштите, Републичкој управи за геодетске и имовинско правне послове, Пореској управи, Републичкој управи за инспекцијске послове, Архиву, Републичком заводу за статистику, Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Републичком хидрометеоролошком заводу, Центру за пружање бесплатне правне помоћи и Републичком заводу за геолошка истраживања. У Извјештају ревизије није било корекција у односу на Нацрт извјештаја јер ревидирани субјекти нису имали примједби на Нацрт извјештаја. Извјештај је достављен свим институцијама којим се у складу са Законом о ревизији јавног сектора Републике Српске треба доставити. Извјештај је доступан јавности путем интернет странице Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске, Извјештај садржи препоруке упућене Влади Републике Српске, њеним институцијама али и другим институцијама јавног сектора на које се оне могу примијенити. Имплементацијом ових препорука могуће је унаприједити економичност и ефикасност употребе службених возила у јавном сектору Републике Српске. Главни ревизор Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске донио је Одлуку да се проведе ова ревизија учинка. Ревизију је провео ревизорски тим у саставу мр Бојан Драгишић и Момир Црњак. Главни ревизор Др Душко Шњегота, с.р.

5 ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА ВРИ 3Е Влада РС БиХ ФБиХ ГСР НС РС Буџет РС ГПС КМ км л/100км км/х ПН-4 ГКТ МУП МИРЛ МПШВ МРБИЗ МСВ МТТ МУЛС МЗСЗ ПУРС РУИП РУГИП РЦБПП РЦИРЗ РХМЗ РЗС Геозавод СЗП Врховна ревизорска институција Ефикасност, економичност и ефективност Влада Републике Српске Босна и Херцеговина Федерација Босне и Херцеговине Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске Народна скупштина Републике Српске Буџет Републике Српске Глобални позициони систем Конвертибилна марка Километар Литар на сто километара Километара на сат Путни налог за путничка моторна возила Главна књига трезора Министарство унутрашњих послова Министарство за избјеглице и расељена лица Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Министарство рада и борачко инвалидске заштите Министарство саобраћаја и веза Министарство трговине и туризма Министарство управе и локалне самоуправе Министарство здравља и социјалне заштите Пореска управа Републике Српске Републичка управа за инспекцијске послове Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове Републички центар за бесплатну правну помоћ Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републички хидро метеоролошки завод Републички завод за статистику Републички завод за геолошка истраживања Служба за заједничке послове Владе РС

6 ПРЕДГОВОР Према ISSAI оквиру ревизије, ревизија јавног сектора подразумијева три врсте ревизије: ревизију финансијских извјештаја, ревизију усклађености и ревизију учинка. 1 Ревизије учинка које проводе ВРИ су независна, објективна и поуздана испитивања владе, владиних и других институција јавног сектора односно програма, активности и процеса у надлежности владе и владиних институција у погледу економичности, ефикасности и ефективности. Принципи економичности, ефикасности и ефективности могу се дефинисати на сљедећи начин: 2 Принцип економичности подразумијева свођење трошкова ресурса на најмању могућу мјеру. Кориштени ресурси требају бити на располагању правовремено, у одговарајућој количини и уз одговарајући квалитет те по најбољој цијени. Принцип ефикасности подразумијева најбоље могуће искориштавање расположивих ресурса. Везан је за однос кориштених ресурса и излазних вриједности остварених у погледу количине, квалитета и рокова. Принцип ефективности односи се на испуњавања постављених циљева и постизање предвиђених резултата. Поред термина ревизија учинка, у теорији и пракси ревизије појављују се и други термини, као ревизија успјеха/ успјешности, ревизија економичности, ефикасности и ефективности (ревизија 3Е) и ревизија вриједности за новац. Поменути термини у ревизијској терминологији суштински имају исто значење. У основи, ревизијом учинка даје се одговор на сљедећа питања: да ли се раде прави послови; да ли се послови раде на прави начин. Ревизија ефективности даје одговор на питање да ли се раде прави послови, а ревизија економичности и ефикасности да ли се послови раде на прави начин. Основни циљ ревизије учинка је промоција економичности, ефикасности и ефективности. Она такође доприноси одговорности и транспарентности. ISSAI 300 Мандат ревизије учинка по правилу је регулисан законом који третира ревизију јавног сектора. Правни основ за провођење ревизије учинка садржан је у одредбама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске (у даљем тексту Закон). У одредбама закона регулисано је да је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске обавезна да врши: финансијску ревизију; ревизију учинка; 1 ISSAI 100 pargraf 22 2 ISSAI 300 pargraf 11

7 друге специфичне ревизије. У дијелу који се односи на ревизију учинка закон регулише сљедеће: Главна служба за ревизију, у складу са овим законом и стандардима ревизије за јавни сектор, спроводи ревизију учинка, а на основу надлежности из члана 13. овог закона. Ревизија учинка је активност Главне службе за ревизију која подразумијева испитивање активности, програма и пројеката у надлежности Владе Републике Српске и институција јавног сектора у погледу економичности, ефикасности и ефективности. Резултате ревизије учинка Главна служба за ревизију презентује посредством коначног извјештаја о спроведеној ревизији учинка. Влада и ревидиране институције обавезни су да у року од 60 дана од дана пријема коначног извјештаја о спроведеној ревизији учинка сачине Акциони план за спровођење препорука ревизије учинка и да га доставе Главној служби за ревизију и надлежном скупштинском одбору ради праћења спровођења датих препорука. Одредбе закона које се односе на планирање и приступ ревизији, имплементацију ревизије, овлашћења за прикупљање података и информација и извјештавање о ревизији, примјењују се како на финансијску ревизију тако и на ревизију учинка. Институције јавног сектора (Влада РС, министарства, владине агенције, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавне установе и други) у извршавању основних функција утврђених законима и другим прописима ангажују расположиве ресурсе (персоналне, материјалне, финансијске и друге). Институције јавног сектора које извршавају повјерене им функције имају јавну одговорност за свој рад према НС РС и јавности уопште. Јавна одговорност подразумијева да НС РС и јавност имају право и потребу да буду информисани о раду институција јавног сектора. НС РС, порески обвезници и јавност испољавају интересовање да ли су ресурси које су институције јавног сектора ангажовале обављајући основне функције, укључујући и буџетска средства, коришћени уз уважавање принципа економичности, ефикасности и ефективности. На овај захтјев НС РС и јавности одговор не може у потпуности дати финансијска ревизија те је, у циљу испуњавања захтјева НС РС и јавности, потребна ревизија учинка. Ова ревизија ће независно и професионално утврдити да ли се институције јавног сектора приликом извршавања основних функција придржавају принципа економичности, ефикасности и ефективности. Извјештаји ревизије учинка, као основни производ ревизијског процеса, су добра основа за промјeне у организацији, начину функционисања и управљању ресурсима, затим квалитетнијим и кориснички орјентисаним услугама, као и за подизање јавне одговорности на виши ниво. Извјештаји ревизије учинка су и у функцији промовисања доброг управљања и јавности рада институција јавног сектора. Управљање јавним сектором подразумијева и унапређење ефикасности и ефективности рада јавних институција. Ревизију учинка треба посматрати као институционални инструмент управљања јавним сектором. У условима када располажемо оскудним ресурсима и када је евидентан јаз између расположивих ресурса и потреба, а посебно у условима реформи у многим сегментима и структурама јавног сектора, ревизија учинка посебно добија на значају.

8 РЕЗИМЕ ГСР је провела ревизију учинка под називом ''Економичност и ефикасност употребе службених возила Владе РС''. Циљ ове ревизије је био да испита и процијени да ли Влада РС и њене институције својим возним парком управљају на ефикасан начин и да ли је употреба службених возила у њеним институцијама економична. Употребу службених возила у јавном сектору, па тако и у институцијама Владе РС, карактеришу значајни трошкови на годишњем нивоу. С друге стране, бројне послове у надлежности институција Владе РС није могуће обављати без коришћења неког вида превоза. У економским политикама у посљедњих неколико година Влада РС је константно исказивала опредјељење за смањење буџетске потрошње и остваривање уштеда. Међутим, и поред значајних трошкова набавке, одржавања и коришћења службених возила, није се приступило анализи оправданости висине истих и мјерама за њихово смањење. Надлежности и одговорности у области употребе службених возила су подијељене на основу принципа одговорности и принципа власништва. Улога Владе РС је изражена у погледу предлагања закона и доношењу прописа за извршавање закона, као и у погледу надзора над радом републичких органа управе. Институције Владе РС самостално управљају својим возним парком, у смислу одређивања потреба, набавке, употребе, одржавања и отуђења након истека периода експлоатације. Фокус ревизије је био на возилима М1 категорије, тј. путничким моторним возилима која осим сједишта возача имају још највише осам сједишта. Ревизија је употребу службених возила посматрала са управљачког аспекта (нормативно уређење, дефинисање потреба, анализа искоришћености и слично) и корисничког аспекта (трошкова експлоатације, искоришћења капацитета, пређеног пута и слично). На основу проведене студије, најзначајнији налази ревизије су: Употреба службених возила није била регулисана на јединствен начин, како у институцијама Владе РС, тако и у јавном сектору уопште. Интерна регулатива органа управе није била успостављена у мјери довољној да осигура ефикасну и економичну употребу службених возила. Систем надзора над употребом службених возила карактеришу недостаци који онемогућавају ефикасну и економичну употребу службених возила у институцијама Владе РС. Институције Владе РС у посматраном периоду нису проводиле систематичне анализе нити системске мјере за смањење трошкова употребе службених возила, нити су предузимале мјере у циљу боље искоришћености возног парка. Просјечни трошкови по пређеном километру у посматраном периоду знатно су варирали између институција. Удио локо вожње у укупном броју пређених километара такође је значајно варирао између институција. Употребу службених возила у посматраном периоду карактерише висок удио пређених километара у неслужбене сврхе. Свако пето службено возило из узорка није коришћено у мјери која би оправдала његово посједовање. Процесу занављања возног парка институција Владе РС нису претходиле свеобухватне анализе, у смислу стварних потреба за набавком возила, типа

9 возила, категорије возила и нивоа опреме. Алтернативни начини превоза нису коришћени у мјери која би могла значајније утицати на смањење трошкова употребе службених возила. Ревизија је на основу налаза закључила да: Постојећи нормативни оквир којим је регулисана ова област не обезбјеђује довољне претпоставке за економичну и ефикасну употребу службених возила Владе РС. Институције Владе РС немају успостављен адекватан систем надзора над употребом службених возила. Постојећим начином вођења евиденција, извјештавања и анализе показатеља искоришћености возног парка у институцијама Владе РС није створена основа за предузимање мјера у сврху економичније и ефикасније употребе службених возила. Институције Владе РС могу обављати повјерене послове из њихове надлежности са мање пређених километара, мањим бројем службених возила и нижим трошковима, уз промјене у организацији возног парка, управљању употребом службених возила и одговарајућим надзором. Занављање возног парка институција Владе РС није организовано на начин који обезбјеђује оптималну величину возног парка и ефикасну искоришћеност службених возила. Налази ревизије и дефинисани закључци показују да постоји знатан простор за смањење трошкова употребе службених возила, као и за смањење броја службених возила у институцијама Владе РС и њихово ефикасније коришћење, и то без смањења обима или квалитета обављених послова. Идентификовани су бројни недостаци у нормативном уређењу ове области, процедурама, употреби, извјештавању и надзору над употребом службених возила. Све наведено је узроковало повећане трошкове употребе службених возила који су се могли избјећи и на тај начин уштедити јавни новац. У складу са налазима и закључцима, ревизија нуди препоруке чије провођење би требало да обезбиједи економичнију и ефикаснију употребу службених возила у институцијама Владе РС, али и јавног сектора уопште. Препоруке у овом извјештају су дате у складу са надлежностима институција којима су упућене. Препоруке за Владу РС: Ради успостављања услова за економичну и ефикасну употребу службених возила, а у складу са својом улогом, надлежностима и одговорностима, Влада РС би требало да: Иницира доношење прописа који ће на јединствен начин регулисати употребу службених возила и обезбиједи услове за економичну и ефикасну употребу службених возила, како у органима управе тако и у јавном сектору уопште. На тај начин би се у потпуности регулисала питања која се односе на организовање возног парка, утврђивање надлежности, овлашћења и одговорности институција, услова и критеријума набавке, успостављања и вођења евиденција, нормирања потрошње, посебних права коришћења, праћења трошкова, одговорности, надзора и других релевантних питања. Обезбиједи надзор над провођењем политика и досљедну примјену донесених прописа који се тичу употребе службених возила у свим институцијама у њеној надлежности и на тај начин осигура економичну и ефикасну употребу службених возила.

10 На основу овог Извјештаја ревизије учинка и других расположивих извјештаја и информација, анализира постојећу организацију и функционисање возног парка. На основу проведених анализа Влада РС би требало да успостави организацију возног парка која ће бити у функцији економичне и ефикасне употребе службених возила, а која ће истовремено обезбиједити квалитетно и правовремено извршавање повјерених послова институција јавног сектора. Успостављање нове организације возног парка подразумијева и разматрање могућности рационализације возног парка. Препоруке за институције Владе РС: У складу са својим улогама, надлежностима и одговорностима, институције Владе РС би требало да: На основу прописа које донесе Влада РС донесу интерне прописе којима се детаљније регулишу питања управљања службеним возилима, уважавајући специфичности организације и функционисања сваке институције и специфичност организовања возног парка и употребе службених возила. Постојећи систем интерних контрола и документа интерних контрола прилагоде потребама успостављања ефективних интерних контрола у погледу управљања службеним возилима, како би систем интерних контрола био у функцији примјене прописа која регулишу управљање службеним возилима односно који би био у функцији економичне и ефикасне употребе службених возила укључујући и појаву спречавања и откривања злоупотреба. Изврше нормирање потрошње погонског горива и успоставе систем праћења потрошње погонског горива у складу са добрим праксама надзора и контроле и условима експлоатације службених возила. Нормативе потрошње периодично тестирати и преиспитивати. Налоге о коришћењу службених возила воде на начин који обезбјеђује основне информације о коришћењу службених возила. На основу налога и других докумената водити потпуне, поуздане и ажурне евиденције о стању и употреби службених возила. На основу евиденција о службеним возилима проводити периодичне анализе, на основу резултата анализе предузимати одговарајуће мјере укључујући и мјере одговорности, пратити провођење мјера, постигнуте резултате и утицај резултата на економичност и ефикасност употребе службених возила. Путем извјештавања корисницима извјештаја и доносиоцима одлука осигурати правовремене и реалне информације ради доношења оптималних управљачких одлука. Кроз поступке набавки, продаје и других облика отуђења службених возила у континуитету треба осигурати рационализацију и оптималну величину возног парка који ће омогућити извршавање повјерених послова и радних задатака. Размотрити могућност коришћења алтернативних начина превоза водећи рачуна о регулативи, расположивим буџетским средствима и буџетским ограничењима, потребом квалитетног и правовременог извршавања повјерених послова и радних задатака али и о економичности извршавања повјерених послова и радних задатака.

11 Размотре могућност оптимизације управљања возним парком примјеном нових управљачко техничких рјешења у погледу надзора над употребом службених возила. Увођењу нових управљачко техничких рјешења треба да претходи економско финансијска анализа водећи се принципом најбоља вриједност за уложени новац.

12 1. Увод У овом поглављу презентује се проблем који је ревизија истраживала. Представићемо мотиве и сврху ове студије, основна ревизорска питања, критеријуме ревизије, изворе и методе ревизије, као и обим и ограничења у провођењу истраживања Позадина ревизије У вријеме економске кризе и недовољног пуњења буџета, Влада РС је настојала да штеди јавни новац прибјегавајући многим мјерама, попут смањења плата запослених у администрацији, дневница за службена путовања, права коришћења мобилних телефона и многим другим мјерама. У економским политикама посљедњих неколико година Влада РС је константно исказивала опредјељење за смањење буџетске потрошње и остваривање уштеда. Међутим, и поред значајних трошкова набавке, одржавања и коришћења службених возила, није се приступило анализи оправданости висине истих и мјерама за њихово смањење. Полазне основе и мотиви који су опредјелили ГСР да проведе ревизију учинка Економичност и ефикасност употребе службених возила Владе РС су: Опредјељења власти РС исказана у економским политикама посматраног периода о потреби институција јавног сектора да проводе мјере штедње и повјерена средства користе на економичан и ефикасан начин. Изјаве представника власти јавног сектора да је потребно посветити пажњу величини возног парка, употреби службених возила и трошковима који су повезани са употребом. Наглашено интересовање опште јавности и медија када је ријеч о употреби службених возила. У извјештајима о ревизији финансијских извјештаја корисника Буџета РС наводи се да у појединим институцијама употреба службених возила није регулисана интерним прописима, да је извршено прекорачење трошкова на позицијама текућег одржавања, али и на непоузданост евиденција о употреби службених возила. Ови извјештаји наводе на одређене индикације неекономичне употребе службених возила и указују на потребу да се проведе ревизија учинка економичности и ефикасности употребе службених возила. Постојање напријед наведених индикација, простор и потреба за унапређивањем управљања службеним возилима су били довољан разлог да ГСР планира и проведе ову ревизију учинка. Оно што је такође истицано више пута јесте и чињеница да није познато којим бројем возила располаже јавни сектор у РС, као ни ко све има право коришћења и у које сврхе. Ипак, да је тај број знатан говори нам податак да су на крају године корисници буџета РС располагали возним парком набавне вриједности скоро 100 милиона КМ. 3 Трошкови употребе службених возила буџетских 3 ГКТ Извјештај ревизије учинка РУ

13 корисника износили су око 38 милиона КМ 4 у периоду , без знатнијих одступања по годинама. 5 Влада РС такође не располаже регистром и тачним бројем возила која су у њеном власништву. Према подацима из упитника ГСР, без возила МУП-а Влада РС је у години располагала са 526 возила, од чега скоро сва возила (520) јесу путничка. Поред њих, Влада РС располаже и са једним аутобусом и пет возила специјалне намјене (камиони и машине за деминирање). Просјечна старост службених возила Владе РС је око девет година, а више од 60% возног парка чине возила млађа од просјека. У возном парку институција Владе РС најзаступљенија су возила стара 7 година. Према подацима из упитника ГСР, набавна вриједност возила којима је располагала Влада РС у години је износила најмање 23,5 милиона КМ са возилима МУП-а, док је без возила МУП-а набавна вриједност возног парка Владе РС износила најмање 14 милиона КМ 6. Трошкови коришћења службених возила Владе РС у периоду године износили су око 14 милиона КМ, тј. нешто мање од 5 милиона КМ годишње. За разлику од трошкова коришћења службених возила свих буџетских корисника, ови трошкови владиних институција имају тренд раста. Другим ријечима, реални трошкови коришћења службених возила Владе РС имају тренд раста, како фиксни (осигурање и регистрација возила), тако и варијабилни (одржавање, гориво, прање и слично). Република Српска није законски уредила област набавке и употребе службених возила. Влада РС је Закључком број 02/ /05 од године 7 обавезала институције владе да донесу појединачне правилнике, којима ће регулисати услове и начин употребе возила у службене сврхе, у складу са предложеним огледним правилником. Закључак и огледни правилник оставили су широка овлашћења институцијама да саме одреде потребе за службеним возилима, права употребе и слично у институцијама Владе РС, док остатак јавног сектора није био обавезан да поступа по одредбама ових прописа Сврха ревизије и ревизорска питања Основна сврха ове ревизије јесте да испита да ли Влада РС и њене институције својим возним парком управља на ефикасан начин и да ли је употреба службених возила у њеним институцијама економична. Под економичношћу употребе службених возила подразумјева се могућност да се службена возила користе уз што мање трошкове. Под ефикасношћу употребе службених возила подразумјева се најбоља могућа искоришћеност службених возила. Да бисмо остварили сврху ревизије, у овом истраживању тражен је одговор на главно ревизорско питање: Да ли се службена возила Владе РС користе на економичан и ефикасан начин? Како би добила одговор на главно ревизорско питање, ревизија је тражила одговоре на сљедећа ревизорска питања и потпитања: 4 У трошкове је укључена и амортизација возила. 5 Прилог 3. Графикон 1. Трошкови коришћења службених возила корисника буџета РС Неколико мањих институција нису доставиле податке о набавној вриједности возила. 7 Закључак бр. 02/ /05 од 8. септембра године, Службени гласник РС 94/05. 2 Извјештај ревизије учинка РУ

14 Ревизорско питање 1: Да ли је област употребе службених возила правно регулисана на начин који обезбјеђује економичну и ефикасну искоришћеност возног парка? Ревизорско питање 2: Да ли је успостављен ефикасан систем надзора над употребом службених возила? Ревизорско питање 3: Да ли је набавка и употреба службених возила у институцијама Владе РС организована на начин који обезбјеђује економично и ефикасно коришћење истих? 1.3. Дизајн и методолошки оквир У овом дијелу представљени су обим и ограничења ревизије, извори података и информација, методе прикупљања и анализе података и информација, као и критеријуми за оцјену Обим ревизије и ограничења Ова ревизија учинка организована је, планирана и проведена кроз предстудију, те кроз главну студију. У фази предстудије свеобухватно је сагледана материја која се односи на креирање услова и употребу службених возила у институцијама Владе РС. Сагледане су улоге, надлежности и одговорности различитих институција, потврђено постојање ревизорског проблема у овој области и извршена припрема за планирање и провођење главне студије. У фази главне студије ревизија учинка је испитивала употребу службених возила институција, и то са аспекта креирања и примјене интерних прописа, употребе службених возила, праћења трошкова, провођења конкретних мјера и активности и надзора над употребом службених возила у институцијама Владе РС. Ревизија је своја истраживања усмјерила на активности у циљу унапређења економичности и ефикасности употребе службених возила у институцијама Владе РС. У складу с тим, ревизија се фокусирала на испитивање активности министарстава, републичких управа и републичких управних организација у којима су прикупљане информације о употреби службених возила и активностима да се побољша економичност и ефикасност исте. Ревизија је употребу службених возила посматрала са управљачког аспекта (нормативно уређење, дефинисање потреба, анализа искоришћености и слично) и корисничког аспекта (трошкова употребе, искориштености капацитета, пређеног пута и слично). У оквиру истраживања у главној студији, ревизија је провела испитивања употребе службених возила на узорку од 16 институција 8, и то седам министарстава и девет републичких управа и републичких управних организација. Испитивања на изабраном узорку проведена су ради утврђивања основних фактора који опредјељују управљање службеним возилима и сагледавања узрочно посљедичних релација и утицаја на економичност и ефикасност употребе службених возила. Узорак је изабран на основу сљедећих критеријума: Број службених возила у владиним институцијама, Интензитет коришћења - пређени километри, Трошкови употребе службених возила, 8 Прилог 2. Списак институција (узорак). Извјештај ревизије учинка РУ

15 Постојање дислоцираних организационих јединица које располажу са службеним возилима. У институцијама из узорака које су комплексне организационе и функционалне структуре (ПУРС, РУИП, РУГИП) одређене ревизијске активности проведене су и у њиховим појединим организационим јединицама. Институције из узорка располагале су са око 80% укупног броја службених возила Владе РС, службена возила институција из изорка пређу око 70% од укупно пређених километара, и на њих се односи око 60% укупних годишњих трошкова употребе службених возила, али са веома израженим варијацијама у пређеним километрима и трошковима. На посебном узорку од седам министарстава посматрана је употреба службених возила на дневном нивоу ради приказивања искоришћености расположивих службених возила. Ревизијом је обухваћен период од године. Ревизија је за наведени период посматрала опште услове и околности (нормативне, организационе и функционалне) и претпоставке за економичну и ефикасну употребу службених возила. Испитивања употребе службених возила ради утврђивања њихове економичне и ефикасне употребе проведена су за и годину. Одређена посматрања, мјерења и тестирања обављена су почетком године ради актуелности показатеља. Током провођења овог истраживања ревизија није испитивала употребу возила МУП-а. Разлог за изузимање возила МУП-а јесте специфичност послова које ово министарство обавља, а који умногоме утичу на употребу службених возила. Набавке службених возила у институцијама Владе РС посматране су само са аспекта њиховог утицаја на трошкове употребе истих. Ревизија се није бавила процедурама набавки са аспекта усклађености. Иако је евидентно да ће потенцијално смањење употребе службених возила свакако допринијети смањењу емисије штетних гасова, ревизија се није бавила процјенама смањења емисије и користима које би из њега произашле. То свакако не умањује допринос ове ревизије очувању животне средине и њен еколошки аспекат Извори ревизијских доказа Како би се добили одговори на ревизорска питања, ревизија је прикупљала податке и информације из бројних и разноврсних извора. Највећи дио података ревизија је прикупила у институцијама Владе РС, и то министарствима, Генералном секретаријату Владе РС, СЗП, републичким управама и републичким управним организацијама. У институцијама комплексне организационе структуре (ПУРС, РУИП, РУГИП) подаци и информације су прикупљани у дијелу њихових организационих јединица које су дислоциране из сједишта институције. Поред наведених, ревизија је дио података и информација прикупила из других извора као што су Буџет РС, ГКТ, законски и подзаконски прописи, економске политике, оперативни и проведбени документи, извјештаји о ревизији финансијских извјештаја ГСР, истраживања професионалних и невладиних организација, регулатива и пракса управљања возним парком у државама у окружењу и државама Европске уније, извјештаји ревизије учинка управљања возним парком других ВРИ, медија и интернета. 4 Извјештај ревизије учинка РУ

16 Методе прикупљања и анализе доказа Ревизијски докази прикупљани су прегледом документације, интервјуима, упитницима, студијама случаја, прегледом финансијских и других извјештаја и информација ревидираних институција, проучавањем извјештаја о ревизији финансијских извјештаја ГСР, проучавањем законских и подзаконских прописа, проучавањем политика и оперативних проведбених докумената, планова, програма рада ревидираних институција, претраживањем регистара и база података, мјерењем, тестирањем, и посматрањем организације и функционисања возног парка и стања службених возила. Најзначајније податке и информације ревизија је добила прегледом документације, путем упитника и интервјуа. Подаци о величини и вриједности возног парка, основним карактеристикама службених возила, функционалности и исправности службених возила, пређеним километрима, потрошњи, трошковима и интерној регулативи прикупљени су од свих владиних институција, путем упитника посредством Генералног секретаријата Владе РС. На овај начин ГСР је стекла општу слику о организацији, величини, вриједности возног парка Владе РС и владиних институција. Подаци који се односе на употребу службених возила, коришћење у неслужбене сврхе, коришћење за долазак на посао и одлазак с посла, локо вожњу прикупљени су из преко налога образац ПН 4. Подаци о трошковима употребе службених возила прикупљени су из ГКТ, извјештаја и информација ревидираних институција из узорка као и докумената која су основа за документовање и евидентирање трошкова. Значајне информације о организацији и функционисању возног парка ревизија је добила обављајући интервјуе и консултације са одговорним лицима из ревидираних институција. У току ревизије обављено је више од 80 интервјуа и консултација са лицима на различитим позицијима из ревидираних и других институција. У анализи прикупљених података ревизија је користила методе: анализу документације, интервјуа и упитника, анализу студије случаја, опште статистичке методе, аналитичке методе, компаративне методе и друге методе примјерене врсти и природи ревизијског проблема Критеријуми ревизије Приликом одређивања критеријума за оцјену, у зависности од ревизорског питања и надлежности институција, коришћени су опредјељења и циљеви Владе РС утврђени у економским политикама у посматраном периоду. То се прије свега односи на обавезу институција да проводе мјере штедње и повјерена средства користе на економичан и ефикасан начин. Поред тога, за успостављање критеријума за оцјену коришћени су општи принципи доброг управљања у јавном сектору, односно обавеза да се институције јавног сектора приликом обављања послова, па тако и код употребе службених возила, руководе принципом економичности и рационалности у највећој могућој мјери. Критеријуми коришћени за оцјену економичности и ефикасности употребе службених возила су: Успостављен је правни оквир који обезбјеђује економично и ефикасно коришћење службених возила. Извјештај ревизије учинка РУ

17 Службена возила се користе у службене сврхе, коришћење других алтернативних начина превоза је могуће ако је то економичнији начин превоза и ако се не доводи у питање извршавање планираних задатака. Возни парк је организован на начин да су службена возила ефикасно искоришћена. Влада РС и институције у њеној надлежности имају успостављен ефикасан систем надзора над коришћењем службених возила Садржај и структура Овај извјештај ревизије учинка садржи сљедећа поглавља, у којима су представљени: 1. Увод основни разлози због којих се ГСР опредијелила да проведе ревизију учинка која се односи на употребу службених возила Владе РС. У овом поглављу представљена су и ревизорска питања, критеријуми ревизије, обим и ограничења ревизије, те извори и методе прикупљања података, као и методе коришћене за анализу података. 2. Опис предмета ревизије правна регулатива карактеристична за област употребе службених возила, као и улоге, надлежности и одговорности институција Владе РС у управљању возним парком и употреби службених возила. 3. Налази налази који дају одговоре на постављено главно и остала ревизорска питања. Налази ревизије подијељени су у неколико поглавља, у складу са ревизорским питањима. 4. Закључци закључци који су засновани на налазима ревизије. 5. Препоруке дате су препоруке чија имплементација би требало да обезбиједи економичнију и ефикаснију употребу службених возила Владе РС. На крају овог извјештаја ревизије учинка дати су прилози који детаљније приказују и објашњавају поједине налазе у извјештају. 6 Извјештај ревизије учинка РУ

18 2. Опис предмета ревизије 2.1. Опис предмета ревизије Скоро да не постоји институција која у извршавању повјерених задатака нема потребу да у те сврхе користи неки облик превоза. Стога моторна возила у јавном сектору представљају радна средства која институције користе за потребе извршавања радних задатака из дјелокруга своје надлежности. Ове потребе разликују се од институције до институције, али их условно можемо подијелити у неколико категорија: потребе за превозом у обављању послова и радних задатака из надлежности институције ван мјеста службовања (нпр. приликом инспекцијских контрола, рада савјетодавних служби и слично); службена путовања запослених у институцијама Владе РС (путовања административног и другог особља ради семинара, обука, учешћа у радним групама и слично); превоз штићених личности и остали превоз, који није дефинисан као путовање у службенe сврхе (као што је, нпр., превоз на посао и са посла). Управљање возним парком можемо посматрати као организовани систем политика, процедура и контрола којима институције управљају возилима у свом власништву или која су им дата на употребу. Употреба службених возила је дио система управљања службеним возилима Правна регулатива карактеристична за предмет ревизије Област управљања моторним возилима у јавном сектору РС није регулисана посебним законом. Влада РС, Закључком број 02/ /05 9, обавезала је министарства, Генерални секретаријат Владе РС и друге буџетске кориснике који обављају послове управе да донесу Правилник о условима и начину коришћења службених возила (у даљем тексту Правилник) и утврде нормативе потрошње горива возила којима располажу, а да притом користе огледни примјерак Правилника и оквирни норматив потрошње горива. У посматраном временском периоду 32 од 40 институција у надлежности Владе РС донијело је Правилник о условима и начину коришћења службених возила. Влада РС, у циљу економичнијег и ефикаснијег управљања службеним возилима, у периоду године донијела је сљедећа подзаконска акта: - Наредбу број 04/1.-867/07, од године, - Закључак број: 04/ /11, од године, - Закључак број: 04/ /13, од године, - Закључак број: 04/ /13, од године и - Закључак број: 04/ /14, од године. Наредбом Владе РС број 04/1.-867/07 од године, Влада РС наређује министарствима, републичким управама и републичким управним организацијама 9 Службени гласник РС 94/05. Извјештај ревизије учинка РУ

19 да су дужни након завршетка радног времена и службеног пута да службена возила остављају на паркинг простор Владе РС односно на паркинг просторима других органа републичке управе. За извршавање Наредбе одговорни су министри и руководиоци органа републичке управе, а за праћење извршења надлежна служба Генералног секретаријата Владе РС. Закључком Владе РС број 04/ /11 од године у циљу смањења трошкова свим буџетским корисницима, јавним предузећима, јавним установама и ванбуџетским фондовима забрањује се коришћење службених возила ван радног времена. Закључком Владе РС број 04/ /13 од године, у циљу рационализације трошкова везаних за набавку и одржавање возног парка регулише се да се кроз поступак јавних набавки врши набавка возила чија вриједност не прелази износ од ,00 КМ. Закључком Владе РС број 04/ /13 од године, о измјени Закључка број 04/ /13 од године регулише се да се за потребе предсједника Владе РС и министара, кроз поступак јавних набавки може набавити по једно возило високе класе вриједности изнад ,00 КМ. Закључком Владе РС број 04/ /14 од године, Влада РС тражи од директора републичких управа и републичких управних организација, јавних предузећа, јавних установа и фондова да траже сагласност Владе РС за службена путовања у иностранство и доставе Влади РС писани извјештај о службеном путовању у иностранству. Законом о републичкој управи 10 дефинисано је да послове управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације. Овим прописом дефинисан је обим институција Владе РС, као и њихове надлежности и одговорности. Поред наведених подзаконских аката, за ову ревизију значајна су и друга законска и подзаконска акта Институционалне улоге, надлежности и одговорности Улоге, надлежности и одговорности институција у погледу управљања возним парком Владе РС проистичу из два принципа и то принципа одговорности институција за планирање и управљање новчаним и материјалним средствима по основу позитивног законског оквира и принципа власништва. У складу са одредбама Закона о Влади Републике Српске, изражена је улога Владе РС у предлагању закона и доношењу прописа за извршавање закона. Влада РС обезбјеђује провођење прописа, стара се о обезбјеђивању јединства и унапређења правног система, усклађује и усмјерава рад републичких органа управе, врши надзор над њиховим радом, те обуставља од извршења, укида или поништава њихове појединачне акте који су у супротности са законом или прописом Владе РС. Институције Владе РС дужне су да, путем извјештаја о раду, подносе Влади РС извјештај о извршењу закона и других прописа, реализацији програма и закључака Владе РС, предузетим мјерама и њиховим резултатима. 10 Службени гласник РС 118/08 и 11/ Прилог 1. Листа референци. 8 Извјештај ревизије учинка РУ

20 Према принципу власништва, институције самостално управљају својим возним парком, у смислу одређивања потреба, набавке, употребе, одржавања и продаје након истека периода експлоатације. Финансирање набавке возила и трошкова употребе истих врше институције из средстава одобрених Буџетом РС, а који су предвиђени њиховим појединачним буџетима. У претходном периоду честа је била пракса донација или уступања возила, како између владиних институција тако и од стране интернационалних организација или невладиног сектора. Извјештај ревизије учинка РУ

21 3. Налази ревизије У складу са ревизорским питањима, налази ревизије приказани су у три цјелине. У првом дијелу представљени су налази везани за успостављање регулаторних претпоставки и креирање система за економичну и ефикасну употребу службених возила у Влади РС и њеним институцијама. У другом дијелу приказани су налази везани за ефикасност система надзора над употребом службених возила. На крају, трећи дио налаза односи се на економичност и ефикасност употребе службених возила у институцијама Владе РС Нормативно уређење употребе службених возила У овом дијелу извјештаја приказани су налази ревизије који се тичу нормативног уређења употребе службених возила Владе РС и њених институција и креирања система којим би се створиле претпоставке за економичну и ефикасну употребу службених возила у органима управе Јединствена регулатива која уређује употребу службених возила Употреба службених возила није била регулисана једним актом, који би на јединствен начин регулисао употребу службених возила, како у институцијама Владе РС, тако и у јавном сектору уопште. Област употребе службених возила није регулисана посебним законом, већ је Влада РС низом подзаконских аката дефинисала одређене сегменте употребе службених возила у институцијама у њеној надлежности. Овај начин нормативног уређења употребе службених возила оставио је простор и слободу руководиоцима институција да донесу правила у оквиру својих институција. Посљедице ове праксе су различити начини дефинисања права коришћења службених возила у институцијама Владе РС. Такође, није постојао пропис који би одредио који ниво администрације има право на коју категорију возила, у смислу типа возила, снаге мотора, нивоа опреме, права на куповину додатне опреме и слично. Посљедица недостатка прописа који би регулисали наведено јесте изразита хетерогеност возног парка Владе РС. Поједине институције су за потребе превоза руководилаца набављале возила средње класе и снаге мотора, без претјеривања у луксузу у погледу опреме возила. Нека од тих возила плаћана су и мање од КМ. С друге стране, њихове колеге из других институција набављале су возила високе класе, велике снаге мотора, са додатним пакетима опреме, па и опремом која се посебно наручује ван стандардних пакета. Возила из ове групе плаћана су и преко КМ. Осим разлике у цијени, накнадни трошкови употребе ових возила били су знатно већи због веће потрошње горива и виших трошкова одржавања. Влада РС је током године закључком одредила горњу границу за набавку службених возила у износу од КМ, али је само неколико мјесеци касније наведени закључак измијенила и дозволила набавку возила за потребе министара у Влади РС без ограничења набавне вриједности. Осим изражене хетерогености возног парка различитих институција и унутар самих институција присутна је слична пракса, тј. службеници исте категорије, на истим радним позицијама са истим или сличним овлашћењима и одговорностима користили су службена возила која се значајно разликују по многим карактеристикама. 10 Извјештај ревизије учинка РУ

22 Такође, ниво права коришћења службених возила у зависности од нивоа одговорности, сврхе употребе возила, права на возача и слично, није био нормативно дефинисан на начин који би обезбиједио јединствену основу за поступање у институцијама Владе РС. Једини изузетак од овога јесте регулисање превоза штићених личности. Стога су се и праксе употребе службених возила знатно разликовале од институције до институције. У недостатку законских одредаба које би уредиле ову област, Влада РС донијела је закључак којим је обавезала органе управе да, по узору на предложени огледни правилник, донесу правилнике и нормирају потрошњу горива службених возила којима институције располажу. На овај начин није постигнуто уједначено нормирање употребе службених возила у органима управе, о чему најбоље говори чињеница да је Влада РС у протеклом периоду донијела низ подзаконских аката којима је изнова покушавала уредити исту материју. Донесене наредбе и закључци о обавези да се службена возила не користе након радног времена нису поштовани. Сам огледни правилник који је предложен као основ за доношење појединачних правилника у институцијама није био у потпуности усклађен са другим прописима. Давање могућности руководиоцима органа управе да својом одлуком дозволе употребу службених возила за превоз на посао и са посла или у друге неслужбене сврхе није у складу са другим прописима којима је регулисано питање накнада за превоз запослених у органима управе Интерна регулатива и процедуре органа управе Интерна регулатива органа управе није успостављена у мјери довољној да осигура ефикасну и економичну употребу службених возила. Упркос томе што је закључак Владе РС о потреби успостављања интерне регулативе о употреби службених возила у институцијама на снази већ дуги низ година, бројне институције нису донијеле правилнике, нити су нормирале потрошњу горива. Половина службених возила из узорка је у посматраном периоду употребљавана без јасно прописаних правила о коришћењу, док је трећина службених возила коришћена без усвојених норматива потрошње горива. Непостојање правилника и норматива потрошње горива, али и мањкавости постојећих, ограничили су могућности институција да реагују на појаве које су за посљедицу имале повећане трошкове употребе службених возила и да су знатно умањиле могућности ефикасног надзора над употребом службених возила. С друге стране, институције које су успоставиле интерну регулативу у овој области често су то чиниле на начин који не омогућава у потпуности коришћење службених возила у неслужбене сврхе. Томе у прилог говори чињеница да је већи број институција у својим правилницима предвидио могућност коришћења службених возила у неслужбене сврхе, а свака четврта институција је оставила могућност да руководилац донесе одлуку којом омогућава појединим службеницима да користе службена возила за превоз на посао и са посла. Поред тога што је и сам огледни правилник оставио простор за коришћење службених возила у неслужбене сврхе, његова мањкавост јесте и недореченост у појединим сегментима. Поједине одредбе, прије свега о начину задужења, вођењу евиденција и санкцијама за начињену штету, нису детаљније разрађене у самим институцијама и на тај начин су оне остале без битних механизама за економично и ефикасно управљање возним парком. Мањкавости интерне регулативе огледају се у недостатку прописа о процедурама издавања налога за употребу службених возила и обавези вођења евиденција и Извјештај ревизије учинка РУ

23 извјештавању о њиховој употреби. Мали је број институција управљао возним парком на једном мјесту, како у формалном тако и у суштинском смислу. Осим тога што већина институција из узорка има дислоциране организационе јединице и нема потпуну контролу над употребом службених возила у њима, често и особа која је била овлашћена за управљање возним парком није имала утицаја при додјели службених возила лицима на коришћење, а самим тим ни суштински надзор над њиховом употребом. Интерном регулативом институције су прописале обавезу да периодично извјештавају о употреби службених возила. Институције нису путем прописаних или путем посебних извјештаја извјештавале о употреби службених возила а на тај начин нису ни извјештавале о економичности и ефикасности употребе службених возила. Од података и информација које се односе на употребу службених возила институције су извјештавале о трошковима који се односе на употребу службених возила и упоређивањем трошкова периoда са трошковима претходног периода и/или планираним трошковима. Корисници извјештаја ускраћени су за податке и информације о оправданости трошкова, утицају употребе службених возила на обим, правовременост и квалитет извршавања повјерених послова и планираних радних задатака, предузетим мјерама, резултатима реализације предузетих мјера и њиховом утицају на економичност и ефикасност употребе службених возила. Налази ревизије показују да су у институцијама које су дефинисале нормативе потрошње горива они углавном виши од реално могуће потрошње. Поједине институције нормирале су потрошњу горива мало изнад декларисане потрошње произвођача и у великој већини случајева стварна потрошња се и кретала у задатим оквирима. С друге стране, дио институција је нормирао потрошњу горива знатно изнад декларисане, иако своја возила користе у истим условима као и претходно поменуте институције. Разлике су осјетне на примјеру службених возила истог типа и снаге мотора, како између различитих институција тако и унутар једне институције, што је видљиво и из графикона који слиједи (Графикон 1.). Графикон 1. Нормирана потрошња горива службених возила истог типа 12 Извор: Упитници и нормативи потрошње горива институција Владе РС 12 Због изражене хетерогености возног парка институција, није било могуће приказати сва службена возила. Наведена службена возила чине 60% возила из узорка. 12 Извјештај ревизије учинка РУ

24 Разлика у нормативима службених возила истих карактеристика у различитим институцијама варирала је и по неколико литара на 100 км, у неким случајевима скоро двоструко. Варијације нормиране потрошње службених возила истог типа и снаге мотора није могуће објаснити разликама у условима њиховог коришћења. Институције које су дефинисале високе нормативе потрошње у правилу су и евидентирале потрошњу на том нивоу, неријетко и изнад норматива. Без обзира на то да ли је оваква потрошња горива резултат злоупотребе или начина вожње лица која су управљала овим возилима, налази ревизије показују да она није оправдана. Сам начин нормирања потрошње горива у институцијама донекле објашњава поменуте разлике. Идентификоване су три праксе нормирања потрошње: нормирање у односу на декларацију произвођача, нормирање путем тестирања службених возила и нормирање у односу на исказану потрошњу у ранијем периоду. Нормирање потрошње у односу на декларисану потрошњу произвођача је начин предложен закључком Владе РС, али није био знатно заступљен. Пракса нормирања путем тестирања службених возила показала је бројне недостатке, од којих је највећи утицај на високе нормативе имао тај што тестна вожња није била обављана на начин који представља уобичајен и прихватљив режим вожње. Записници институција које су на овај начин нормирале потрошњу горива показује да су возачи током тестне вожње углавном настојали да возе знатно изнад ограничења брзине, непримјерено условима пута и уз велико оптерећење мотора, а што је доводило до знатно повећане потрошње горива. Нормирање у односу на евидентирану потрошњу у ранијем периоду био је најзаступљенији начин нормирања потрошње. Проблем код овог начина нормирања огледа се у чињеници да је потрошња која је узимана као параметар била знатно увећана. Наведени начин нормирања је практично омогућио лицима да неосновано приказују потрошњу већу од реалне. Као посљедица свега наведеног јављају се велике разлике у нормативима потрошње и потрошњи горива службених возила истог типа и снаге мотора. Институције Владе РС нису предузимале мјере за довођење потрошње горива у оквире предвиђене нормативима. Ревизија није идентификовала ниједан случај који је за резултат имао надокнаду штете настале од стране лица која су користила службена возила, онда када је потрошња премашивала нормирану Ефикасност надзора над употребом службених возила У овом дијелу извјештаја приказани су налази ревизије који се тичу система надзора, евалуације и предузетих мјера ради економичније и ефикасније употребе службених возила у институцијама Владе РС Надзор над употребом службених возила Систем надзора над употребом службених возила карактеришу недостаци који онемогућавају ефикасну и економичну употребу службених возила у институцијама Владе РС. То се прије свега односи на процедуре задужења и раздужења службених возила, које нису биле организоване на начин који обезбјеђује цјеловит надзор над њиховом употребом. Преовлађујућа пракса у институцијама била је да се за свако појединачно службено возило на почетку мјесеца издаје мјесечни путни налог, након раздужења попуњеног путног налога из претходног мјесеца. Такође, већина службених возила у институцијама била је задужена по лицима, а не према Извјештај ревизије учинка РУ

25 стварним потребама. Задуживање службених возила по лицима по основу мјесечних путних налога (изузев службених возача) уз све мањкавости у попуњавању путних налога може да доведе до тога да употребе службених возила у неслужбене сврхе није могуће идентификовати и спријечити. На тај начин су лица одговорна за контролу употребе службених возила имали ограничене могућности за контролу и она је углавном имала карактер накнадне контроле након раздуживања налога за возило из претходног мјесеца. Као добра пракса у процедурама задужења и раздужења службених возила идентификовано је управљање додјелом возила на једном мјесту, тј. увођење функције диспечера. У тим случајевима кључеви од возила налазили су се на једном мјесту или код једне особе, која је возила издавала лицима према исказаним потребама. Такође, овај начин организације омогућавао је и чешће комбиновање путовања више лица на истим правцима без коришћења више службених возила. На примјеру РУИП-а, ПО Источно Сарајево, ревизија се увјерила да је добром организацијом возног парка било могуће остварити знатно смањење броја пређених километара и трошкова употребе службених возила без смањења обима обављеног посла. Број пређених километара у години је за око 25% мањи у односу на годину, односно годину када је почела примјена новог начина организовања, управљања и употребе службених возила. У години трошкови употребе службених возила су за око 30% мањи у односу на годину. Мањи број пређених километара резултат је мање и рационалније употребе службених возила уз непромијењен обим реализованих послова и радних задатака. Мањи број пређених километара уз непромијењене цијене горива, одржавања и других услуга резултирао је и мањим трошковима употребе службених возила. Смањењем употребе службених возила створио се простор и за смањење њиховог броја у наведеном примјеру, што је допринијело додатном смањењу трошкова. Оцјену оправданости употребе службених возила и анализу могућности за побољшања додатно је отежавала чињеница да евиденције о коришћењу службених возила нису обезбјеђивале потпуне информације потребне за ефикасно управљање возним парком. Прегледом више од мјесечних налога за возила из узорка, ревизија је утврдила да велики дио њих није попуњен на прописан 13 начин. Лица која су користила службена возила нису уносила све прописане податке и на тај начин су ускратила битне информације за анализу искоришћености и оправданости коришћења службених возила 14. Најчешће се радило о неуписивању података о броју лица у возилу, релацијама кретања или пређеним километрима, али није занемарив ни број путних налога који уопште нису попуњени или из којих није могуће утврдити ко је управљао службеним возилом у датом периоду. У току ревизије, прегледом путних налог за возила и путних налога за лица утврђена је неусклађеност података у наведеним налозима. Неусклађеност података у условима нефункционалних контрола може бити посљедица употребе службених возила у неслужбене сврхе и уношења нетачних података у путне налоге. Свеобухватна контрола оправданости настанка трошкова употребе службених возила такође није провођена у институцијама Владе РС. Постојећи начин 13 Правилник о обрасцу, садржају и начину попуњавања путног налога, Службени гласник РС 52/09 и 101/ Прилог 4. Слика Извјештај ревизије учинка РУ

26 праћења трошкова употребе службених возила не омогућава економичну и ефикасну употребе службених возила. Већина институција из узорка нису успоставиле помоћне евиденције како би пратиле трошкове по службеним возилима и врстама трошкова. На тај начин нису ни могле имати поуздане податке за анализу економичности употребе службених возила појединачно, нити су могле идентификовати возила чија употреба није економична и предузимати мјере за отклањање утврђених узрока неекономичности. Контрола докумената којима се документује настанак трошкова указује да је ријеч о формалној контроли исправности и комплетности документације. Контрола није усмјерена у провјеру оправданости настанка трошкова. Нису анализирани укупни и појединачни трошкови по врстама и носиоцима и предузимане мјере преиспитивања и смањивања трошкова употребе службених возила а да се при томе не доводи у питање функционалност институција. Систем контрола који није усмјерен на остваривање принципа економичности и ефикасности доводе до манифестација као што су учестала одржавања, исти радови одржавања у краћим временским интервалима који немају карактер редовног одржавања, сипање погонских средстава у количинама које превазилазе запремину резервоара, учестало сипање погонских средстава које не одговара интензитету употребе службених возила итд. Надзор над намјенском употребом службених возила у институцијама Владе РС није се проводио у довољној мјери. Већина институција није контролисала намјенску употребу службених возила, па је у скоро свакој од њих идентификована употреба службених возила у неслужбене сврхе. У дијелу институција није ни било сврхе да се намјенска употреба службених возила контролише, јер је претходно руководилац институције појединим запосленима, формално или неформално, одобрио употребу службених возила за превоз на посао и са посла. Поједине институције такође су додијелиле службена возила запосленима на стално коришћење, па би контрола намјенске употребе у овим случајевима била бесмислена. Контроле паркирања службених возила након употребе на за то одређеним мјестима након радног времена, по завршетку службеног пута и викендом институције Владе РС проводиле су изузетно ријетко, иако је таква обавеза прописана Наредбом Владе РС. Мали број институција је током посматраног периода проводио контроле паркирања службених возила након радног времена, и то на начин да руководилац институције овласти лице које ће, по истеку радног времена, обавити контролу да ли су службена возила паркирана на за то одређеном мјесту. Чак и када се дешавало да се на овај начин утврди да возила нису била паркирана на за то утврђеним мјестима након радног времена, нису покретани поступци против лица која су наведена службена возила користила након радног времена. Добру праксу надзора над употребом службених возила представља инсталисање опреме за сателитско праћење возила. Почетком године ПУРС је инсталисала овај систем у службена возила, осим у она која користе помоћници директора и директор. На тај начин број пређених километара смањен је за око 20% у односу на годину, са скоро км на око км у и години, без смањења обима обављања послова из њихове надлежности. Иначе, простор за смањење био је и већи, јер се ревизија није увјерила да су искоришћене све могућности надзора које пружа овај систем. Наиме, овим системом нису била обухваћена службена возила која користе руководиоци, а која су се највише употребљавала у неслужбене сврхе. Упоређивањем података из налога за службена возила и података из извјештаја о кретању службених возила Извјештај ревизије учинка РУ

27 које нуди ГПС систем, утврђено је да се службена возила ПУРС и даље користе у неслужбене сврхе, али у знатно мањем обиму него што је био случај раније. У сваком случају, самим инсталисањем ГПС система постигнуто је знатно смањење броја пређених километара, чиме су остварене уштеде које превазилазе трошкове инвестиције Анализа употребе службених возила у институцијама Владе РС Институције Владе РС у посматраном периоду нису проводиле систематичне анализе у циљу идентификације простора за економичнију и ефикаснију употребу службених возила. Анализе показатеља употребе службених возила у појединачним институцијама сводиле су се углавном на поређење трошкова горива остварених у тој години или са претходним периодом или са планираним средствима за те намјене. Остали трошкови, изузев једног дијела трошкова одржавања службених возила, нису скоро уопште узимани у обзир приликом извјештавања и анализа о употреби службених возила. Изостављањем дијела трошкова из извјештавања о употреби службених возила институције Владе РС нису имале потпуне податке неопходне за детаљније анализе употребе службених возила и оцјену економичности и ефикасности организације њихових возних паркова. Институције се нису бавиле анализама појединачних службених возила, било да је ријеч о њиховим појединачним трошковима, потрошњи горива, интензитету коришћења, пређеним километрима, сврси коришћења и другим показатељима. Овакав начин анализе трошкова и показатеља искоришћености службених возила институција није био довољан да се идентификује простор за побољшања. У показатељима просјека бројни подаци о високим појединачним трошковима и малом интензитету коришћења појединих службених возила нису били очигледни, те институције нису могле идентификовати начин да употребу службених возила учине економичнијом. У ситуацији када су укупни трошкови били приближни планираним, институцијама је недостајало мотива да покушају направити додатне уштеде мјерама за повећање ефикасности употребе службених возила, јер су те мјере често морале бити на рачун устаљених пракси приликом употребе службених возила. Поједине институције су у посматраном периоду вршиле одређене анализе, али то нису чиниле континуирано и системски. Најчешће су анализе вршене од стране интерне ревизије или интерне контроле институција и то углавном дјелимичне анализе потрошње горива у односу на нормативе или начина вођења евиденција о употреби службених возила. Након ових анализа чињени су одређени помаци у правцу предузимања мјера, али њиховим провођењем нису постигнута знатна побољшања. Разлог њиховог ограниченог утицаја јесте, прије свега, резултат тога што оне нису биле свеобухватне, већ су третирале мали број случајева у кратком периоду, а изостала је њихова примјена на цијели возни парк. Ни анализе приликом предлагања обнављања возног парка нису биле детаљније. Оне су се углавном сводиле на констатовања да је одређени број службених возила стар, да су возила у лошем стању и са много пређених километара, те да их је потребно замијенити јер оваква изискују високе трошкове одржавања. Анализе ове врсте више су се ослањале на здраворазумске претпоставке да је потребно више улагати у одржавање старијих возила него што су ти претпостављени високи трошкови били поткријепљени чињеницама у виду стварних трошкова. Приликом приједлога за замјену ових возила новима ревизији није документован ниједан случај да је нека од институција анализирала искоришћеност постојећег возног 16 Извјештај ревизије учинка РУ

28 парка и могућност да се његовом ефикаснијом организацијом избјегне набавка нових службених возила. Ниједна од институција из узорка није се бавила анализама искоришћености постојећих службених возила у циљу смањења возног парка и, посљедично, смањења трошкова употребе службених возила. Управо супротно, институције су често и приликом набавке нових службених возила настојале да задрже и стара возила, за случај да им некада у будућности затребају, не водећи рачуна о томе да им та возила стварају додатни трошак који није био неопходан Провођење мјера за побољшање економичности и ефикасности употребе службених возила Институције Владе РС у посматраном периоду нису проводиле системске мјере за смањење трошкова употребе службених возила, нити су предузимале мјере у циљу боље искоришћености возног парка. С обзиром на то да институције нису извјештавале о свим битним показатељима употребе службених возила, као и да нису проводиле свеобухватне анализе трошкова употребе службених возила и искоришћености возног парка, тешко је било и очекивати да ће се проводити мјере које би могле дати значајније резултате. Преовлађујући приступ извјештавања о збирним трошковима, и то углавном трошковима горива и одржавања службених возила, производио је и мјере за смањење трошкова блиске том концепту. Мјере за смањење трошкова употребе службених возила које је увела већина институција Владе РС су: Лимитирање потрошње горива на мјесечном нивоу по возилу и Лимитирање средстава за одржавање службених возила по возилу. Лимитирање потрошње горива рађено је углавном на начин да се у оквиру планираних средстава за ове намјене средства линеарно или на основу раније остварене потрошње, уз одређене изузетке, распореде на сва службена возила. Расподјелом средстава на овај начин нису се узимале у обзир стварне потребе, које могу варирати у различитим периодима, нити оправданост остварених трошкова. Самим тим, корисници уопште нису били мотивисани да остварују уштеде или да настоје да побољшају економичност и ефикасност употребе службених возила, већ је једино било битно уклопити се у задате оквире и задржати достигнути ниво лимита потрошње. Ова мјера углавном се односила само на службена возила која је користила администрација и није обухватала службена возила која су користили руководиоци институција. Неке институције су на сличан начин лимитирале и трошкове одржавања службених возила. Расположива средства на годишњем нивоу су линеарно дијељена на број службених возила и, осим у појединим ванредним околностима, није било дозвољено да се за одржавање троши више од одобреног лимита. На овај начин доведено је у питање оптимално одржавање службених возила, а самим тим и њихов радни вијек. Ова мјера, као и мјера лимитирања трошкова горива, није се односила на службена возила која су користили руководиоци институција. Ревизија није констатовала ниједан случај одрицања од привилегија у циљу смањења трошкова употребе службених возила. Под привилегијама се овдје мисли на општеприхваћену праксу коришћења службених возила за превоз на посао и са посла или у друге неслужбене сврхе, што је у посматраном периоду била честа пракса. Возила у ове сврхе углавном су користили руководиоци институција или организационих јединица унутар институције, иако то није правило. Без обзира на Извјештај ревизије учинка РУ

29 смањење одобрених средстава за трошкове употребе службених возила нико од споменутих корисника није прекидао устаљене праксе. Коришћење службених возила у ове сврхе ријетко је и формално евидентирано у институцијама, али су руководиоци институција у скоро свим случајевима били неформално упознати са овом праксом. Често су они и били ти који су, формално или неформално, и дали одобрење за коришћење службених возила као привилегије појединих запослених и касније нису чинили скоро ништа да такве праксе прекину Употреба службених возила у институцијама Владе РС У овом дијелу извјештаја приказани су налази о употреби службених возила у институцијама Владе РС. Употреба службених возила анализирана је са аспекта броја пређених километара, трошкова употребе службених возила, искоришћености возног парка, коришћења алтернативних начина превоза и утицаја набавке службених возила на њихову економичност и ефикасност Употреба и трошкови употребе службених возила институција Владе РС Просјечни трошкови по пређеном километру у посматраном периоду знатно су варирали између институција. Ради детаљније анализе, трошкови по пређеном километру подијељени су на фиксне 15 и варијабилне 16. Ова подјела је значајна и за каснију анализу искоришћености возног парка институција, јер фиксни трошкови представљају трошак који се може избјећи за она службена возила која нису употребљавана у довољној мјери. Графикон 2. Просјечни трошкови институција по пређеном километру у Извор: Упитници ГСР узорак 15 Фиксне трошкове чине трошкови регистрације, осигурања и трошкови обезвређења возила. Обезвређење је у овој анализи израчунато на основу Каталога цијена моторних возила за годину. Овако израчунати трошкови мањи су за 35% од трошкова обрачунате амортизације за возила из узорка. 16 Варијабилне трошкове чине трошкови горива и трошкови одржавања (трошкови редовног и ванредног сервиса, трошкови набављених ауто-гума, трошкови прања службених возила, трошкови ауто-козметике и други ситни трошкови настали употребом службених возила). 18 Извјештај ревизије учинка РУ

30 Просјечан трошак употребе службених возила институција из узорка по пређеном километру у години износио је 0,42 КМ и кретао се од 0,33 КМ/км до 0,63 КМ/км по институцији (Графикон 2). Поређења ради, трошкови употребе приватних возила у службене сврхе износили су 0,45 КМ/км. Сличан тренд задржан је и у години, када је просјек трошкова по пређеном километру износио 0,39 КМ/км 17. Истовремено, према просјечним цијенама горива у години, трошкови употребе приватних возила у службене сврхе износили су 0,38 КМ/км. Смањење просјечног трошка по пређеном километру није било резултат економичније и ефикасније употребе службених возила, већ смањења цијене горива у години. Број пређених километара у није значајније смањен у односу на годину. Употребу службених возила у посматраном периоду карактерише висок удио пређених километара у неслужбене сврхе. Анализом документације о употреби службених возила утврђено је да је коришћење службених возила у неслужбене сврхе уобичајена пракса. Увидом у документацију институција, ревизија је установила да је у години у наведене сврхе пређено најмање километара, тј. 12% од укупно пређених километара институција из узорка. Учешће пређених километара у сврхе превоза на посао и са посла по институцијама креће се од 4% до преко 30%, а само у једној институцији није идентификована употреба службених возила у ове сврхе. Удио вожње у неслужбене сврхе, за оне институције гдје је ревизија несумњиво доказала ову појаву, приказан је у Графикону 3. Графикон 3. Учешће вожње у неслужбене сврхе институција Владе РС у Извор: Документација институција узорак Службена возила у неслужбене сврхе најчешће су коришћена за превоз запослених на посао и са посла. Ово није била само привилегија руководилаца институција већ ју је користио и средњи менаџмент и други запослени. Наведени превоз вршен је на дневном и седмичном нивоу, у локалној и међуградској вожњи, 17 Прилог 5. Табела 1. Извјештај ревизије учинка РУ

31 на територији скоро цијеле Републике Српске и дијела ФБиХ. Осим наведеног, службена возила коришћена су и у друге приватне сврхе, што се може закључити из знатних одступања пређених километара на истим релацијама када су службена возила коришћена за превоз на посао и са посла. Као примјер наводимо употребу службених возила која су за наведене сврхе на релацији Бањалука Зворник Бањалука (петак понедјељак) прелазила од 426 км до 1429 км. Најекстремнији примјер јесу службена возила која су се користила за превоз на посао и са посла на релацији Бањалука Бијељина Бањалука, а која су од петка (одлазак у Бијељину) до понедјељка (повратак на посао у Бањалуку) прелазила од 466 до више од километара. Иако је Влада РС Закључком број 04/ /11 из године изричито забранила свим запосленим у органима управе коришћење службених возила након радног времена, очигледно је да институције нису поштовале ову забрану, као ни Наредбу предсједника Владе РС број 04/1-867/07 из године, којом се запослени у Влади РС обавезују да послије радног времена или окончаног службеног пута остављају возило на паркинг институције. Удио локо вожње у укупном броју пређених километара институција из узорка знатно је варирао. На основу анализе упитника и документације институција, утврђено је да је просјечно сваки седми километар у години пређен у локо вожњи. Удио локо вожње кретао се од 1 до 34% по институцијама из узорка 18. Бројне институције дневно су просјечно прелазиле и по више стотина километара у локо вожњи, а неке од њих су свакодневно прелазиле више од стотину километара просјечно по сваком службеном возилу. Анализа документације, интервјуи са одговорним лицима, извјештаји о обиму обављених послова и праксе других институција из узорка које обављају веома сличне послове јасно говоре да при обављању послова из надлежности ове институције нису имале потребу за оволиким бројем пређених километара у локо вожњи. Знатан дио километара пређених у локо вожњи не може се објаснити службеним потребама. Појединачно посматрано, локо вожња институција из узорка кретала се од 1 до 638 километара по возилу у једном дану 19. Оба екстремна случаја не представљају добру праксу употребе службених возила. Ревизија је утврдила да је прво возило коришћено за одлазак неколико стотина метара од институције, гдје је било паркирано цијели радни дан. На тај начин било је недоступно другим корисницима, а притом је било практично неискоришћено. Други екстремни случај представља примјер нетачног вођења евиденција, који не даје истиниту информацију о кретању возила и сврси његове употребе. Наиме, да би возило прешло 638 километара у локо вожњи, требало је да се непрекидно креће више од 13 сати највећом дозвољеном брзином у насељеном мјесту (50 км/х), што изгледа мало вјероватно. Методама анализе документације, анализе случајног узорка и посматрања запажен је феномен прикривене локо вожње. Наведено смо доказали прегледом података ГПС-a у Пореској управи и посматрањем 47 возила у седам институција у трајању од 15 дана. Посматрањем употребе службених возила министарстава из узорка потврђена је устаљена пракса која је евидентирана и током и године. Наиме, ријеч је о томе да се употреба службених возила не евидентира у данима када се иста користе у локо вожњи, већ се накнадно додаје првој међуградској релацији. Такође је примијећено, анализом кретања возила по ГПС-у, да је и у евидентираној међуградској вожњи, често садржана локо вожња која се не одвија 18 Прилог 6. Графикон Прилог 6. Графикон Извјештај ревизије учинка РУ

32 на релацији наведеној у путном налогу и преко 20% од укупно пређених километара у том дану и иста се не може правдати у службене сврхе. Наведена локо вожња се прикрива јер се не може оправдати обављањем службених послова и задатака. Поред наведеног, ревизија је утврдила и неподударност налога за лица и возила, непостојање рјешења за службено путовање у иностранство лица која су ипак употребљавала службена возила за пут у иностранство, неиздавање службених налога за лица која користе службена возила у земљи, непопуњавање обрасца ПН- 4 (не уписују се релације нити знатан број пређених километара), постојање налога који се правдају синтагмом по налогу министра или директора, евидентирање километража на појединим правцима које знатно одступају од реалне, као и употребу службених возила од стране лица која у том моменту користе слободне дане и друго. Знатан дио пређених километара по основу изнесених индикација не може се правдати службеним сврхама. На основу наведених начина употребе службених возила, у години на нивоу узорка било је могуће извршити све пословне активности са знатно мањом употребом службених возила. Детаљном анализом појединачних трошкова за свако службено возило из узорка издвојена је мала група возила 20 која по свакој од посматраних врста трошка праве знатно веће трошкове од остатка узорка 21. Графикон 4. Просјечни трошкови ризичне групе и остатка узорка у Извор: Упитници ГСР и документација институција 20 Прилог 7. Табела Ријеч је о 24 службена возила (6% узорка) која су током године у укупном узорку учествовала са 14% у пређеним километрима, 22% у трошковима горива, 35% у трошковима одржавања, 15% у трошковима регистрације и осигурања и 17% у трошковима обезвређења возила. Укупни трошкови ових возила били су четири пута већи од њиховог удјела у броју службених возила узорка (Графикон 4.). Извјештај ревизије учинка РУ

33 Наведена група службених возила означена је као ризична група јер, осим знатно повећаних трошкова, ријеч је и о службеним возилима која се често користе у неслужбене сврхе. Просјечна евидентирана потрошња горива службених возила из ове групе износила је 13 л/100км (просјек узорка 8 л/100км). Дио службених возила из ове групе приказивао је потрошњу значајно већу од возила истог типа и снаге мотора у другим институцијама, а исказана потрошња неријетко је прелазила утврђене нормативе и по неколико литара на 100 километара. Код неких од ових службених возила број пређених километара на километар-сату није одговарао броју уписаном у путном налогу (у којем је уписивано више километара од стварно пређених). Трошкови одржавања службених возила из ризичне групе чине више од једне трећине укупних трошкова одржавања у узорку. Само свођење трошкова горива и одржавања службених возила из ове групе на прихватљив ниво (ниво потрошње истих службених возила у другим институцијама) утицало би на смањење укупних трошкова у износу од 5% вриједности укупних трошкова употребе службених возила из узорка у години. На примјер, за одржавање два службена возила једне институције у години утрошено је више него за одржавање цијелог возног парка институција које су располагале са више од 70 службених возила. Трошкови регистрације и обезвређења службених возила из ове групе такође представљају знатан ризик из простог разлога што се ради о скупим возилима са великим запреминама мотора, што за посљедицу има високе трошкове регистрације и обезвређења возила. Конкретно, за годину ризик високог трошка обезвређења није био изражен и исти није значајно утицао на повећање трошкова зато што су возила знатно обезвријеђена у претходном периоду (ријеч је о службеним возилима која су набављена прије 6 7 година и која су до сада знатно обезвријеђена у ранијем периоду). Примјера ради, само годишњи трошак обезвређења за укупно вријеме експлоатације једног службеног возила из ове групе је износио 0,38 КМ/км, из чега се јасно види озбиљност наведеног ризика. Толико је износила вриједност употребе приватног возила у службене сврхе у години. Методама мјерења, поређења као и утврђеним новим нормативима од стране појединих институција током ревизије, установљено је да је реално могуће смањити просјечну потрошњу горива на комплетном узорку (Табела 1). 22 Извјештај ревизије учинка РУ

34 Табела 1. Евидентирана и могућа потрошња појединих службених возила у Возило Евидентирана потрошња у (л/100км) Тест ревизије 23 (л/100км) Евидентирана потрошња у другим институцијама (л/100км) Разлика (могуће уштеде) (л/100км) Škoda oktavia 8,80 4,50-4,30 Audi А6 22,20-12,50 9,70 Citroën C5 12,00 8,50-3,50 Lada Niva 18,00-8,00 10,00 Audi А8 20,00-14,00 6,00 Извор: евиденције институција из узорка и тест ревизије Ефикасност организације возног парка институција На основу анализе достављених упитника и доступне документације институција из узорка на којима је био исказан број службених возила која током године мирују у дане када је бар једно возило у институцији покренуто, као и методом посматрања стања и организације возног парка, евидентно је да институције Владе РС нису у потпуности искористиле постојећа службених возила којима су располагали. По добијеним подацима успостављен је критеријум да вишак возила утврдимо као најнижу фреквенцију броја слободних возила која се понавља више од десет пута током године. Анализирана је документација углавном за свих 12 мјесеци. На основу изнесеног установљено је да свако пето возило из узорка коришћено највише десет радних дана у току једне године. То значи да су институције ефикаснијим управљањем возним парком могле обавити повјерене послове са мањим бројем службених возила. Када број неискоришћених службених возила помножимо са просјечним фиксним трошком по возилу дате институције, добијамо износ могуће уштеде од најмање КМ. Из тога произилази да би смањењем броја службених возила за 20%, уз исти број пређених километара, била остварена уштеда од око 6% у односу на укупне трошкове. Овдје је значајно поменути да је у 15 институција уочен одређени број неискоришћених возила, а само у једној институцији није установљено да су исти обим и квалитет послова могли обављати са мањим бројем службених возила. Ради утврђивања ефикасности коришћења службених возила ревизија је посматрала коришћење одређеног броја службених возила министарстава у Влади 22 За возила чија потрошња је утврђена тестирањем узета је вриједност потрошње добијена на тестној вожњи. За возила која нису тестирана, као могућа вриједност потрошње горива узета је вриједност остварене потрошње возила истог типа, старости, снаге и запремине мотора и режима употребе у другој институцији. 23 Тестирање проведено уз присуство одговорних лица из институција на начин да је вожено комбиновано у граду и на отвореном путу у складу са структуром коришћења возила у години, а што је детаљније описано у записницима о проведеном тестирању који је потписала комисија. Извјештај ревизије учинка РУ

35 РС паркираних на паркингу СЗП Владе РС. Посматрање службених возила више министарства паркираних на једном истом паркинг простору уз исте мјере назора СЗП Владе РС, даје додатну вриједност резултатима овог посматрања. Посматрање је вршено у периоду од 15 дана. Посматрана је употреба службених возила на дневном нивоу у оквиру радне недјеље и употреба службених возила по сатима у оквиру дана. Резултати посматрања употребе службених возила на дневном нивоу показују да сваког дана најмање ¼ службених возила није била ангажована тј. свако четврто службено возило није напуштало паркинг простор 24. Посматрањем је утврђено да се службена возила у министарствима користе различитим интензитетом што је на неки начин и разумљиво имајући у виду и обим и интензитет активности министарстава у посматраном периоду. Посматрање показује и различит интензитет коришћења службених возила у појединачним министарствима. Службена возила у посматраном периоду су имала следећи статус у погледу употребе: службена возила се оптимално користе (користе се сваки дан у складу са потребама министарстава) - око ¼ посматраних возила службена возила се користе повремено - око ½ посматраних возила службена возила се не користе - око ¼ посматраних возила. Резултати посматрања употребе службених возила по сатима у оквиру дана, на основу студије случаја коју је провела ревизија, приказани су у прилогу 25. Резултати посматрања подијељени су на радно вријеме од сати и ванрадно вријеме послије 16 сати. Из наведене анализе уочљиво је да 2/3 службених возила излазе из гараже након 16 часова и враћају се у 8 часова наредног дана, те петком послије 16 часова, а враћају се у понедјељак ујутро. Резултати проведених посматрања у комбинацији са анализом ПН-4 образаца потврђују индикације да се службена возила користе ван радног времена и у неслужбене сврхе. Накнадном анализом путних налога установљено је да су се возила користила у сврху превоза с посла на посао (у локалу и међуградској вожњи), те да се њихова локо вожња не евидентира, што је додатно потврдило постојање прикривене локо вожње. Извјештају о раду институција показују да су оне извршавале све планиране активности и да извршавање послова и задатака из њихове надлежности није доведено у питање кориштењем службених возила овог обима и интензитета Коришћење алтернативних начина превоза У врло малом броју институција идентификована је пракса коришћења алтернативних начина превоза и то у мјери која није могла значајније утицати на показатеље и трошкове употребе службених возила. Институције нису водиле трошкове употребе по службеном возилу, па тако и нису биле у прилици да оцијене када би неки други начин превоза могао бити економичнији. Одређени број службених возила која на годишњем нивоу прелазе мали број километара, а налазе се углавном у дислоцираним организационим јединицама, правио је висок трошак по пређеном километру (око 1 КМ/км). Узрок томе је недовољна искоришћеност службених возила и утицај фиксних трошкова. 24 Прилог 9. Графикон Прилог 9. Графикон Извјештај ревизије учинка РУ

36 Покушаји СЗП Владе РС да организује заједнички превоз запослених у министарствима Владе РС који путују истовремено на истим релацијама није дала резултате. Увођењу овог начина превоза нису претходиле анализе трошкова и користи које доноси овај начин превоза за Владу РС, утицају овог начина превоза на постојећи возни парк министарстава и утицај овог начина превоза на извршавање планираних радних задатака. Студија случаја коју је провела ревизија посматрајући службена путовања институција на релацији Бањалука Сарајево 26 иде у прилог томе да постоји простор за уштеде организацијом неког од видова алтернативног превоза, укључујући и заједнички превоз Утицај набавке на економичност и ефикасност употребе службених возила Постојећим правним оквиром o јавним набавкама (Закон о јавним набавкама) регулисана су правила, поступци и процедуре јавних набавки укључујући и набавку возила. Прописи који уређују буџетски систем и извршење буџета (Закон о буџетском систему и Закон о извршењу буџета) прописују да буџетски корисници средства буџета користе руководећи се принципима штедње и рационалности. Влада РС је својим Закључком број 04/ /13 од године регулисала да министарства, републичке управе и републичке управне организације кроз поступке јавних набавки могу вршити набавку возила која не прелази износ од КМ. Закључком број 04/ од године од наведеног ограничења изузете су набавке возила за потребе предсједника Владе РС и министара у Влади РС. Постојећим прописима није регулисано која возила (возила високе, више, средње и ниже класе) се могу набављати за потребе институција, шта се подразумијева под возилима наведених класа, која набавна вриједност одговара возилима појединих класа, које категорије државних службеника могу користити возила разврстана по наведеним класама и сл. Наведеном регулацијом, инсистирањем на њиховој потпуној примјени, као и контролом примјене могуће је кроз процес набавки утицати на економичност употребе возила у будућем периоду посматрано кроз трошкове одржавања, трошкове горива, трошкове осигурања и регистрације итд., а да се истовремено не доведе у питање извршавање функција јавних институција. Процесу набавки возила и занављања возног парка институција Владе РС нису претходиле свеобухватне анализе које би подразумијевале анализу стања постојећих службених возила, искоришћеност службених возила, утицај стања службених возила на функционисање институција, утицај нових набавки на економичну и ефикасну употребу службених возила у будућем периоду и на основу њих утврђивање потреба за новим набавкама. Пошто су изостале ове анализе, ревизија показује да су се у посматраном периоду набављала возила истог врсте и типа са различитим и варијабилним набавним цијенама управо због непостојања јединствених правила и њихове примјене, са различитим и варијабилним показатељима економичности и ефикасности њихове употребе. Негативан утицај на економичност употребе службених возила посебно имају набавке луксузних возила са најскупљим пакетом опреме, као и возила велике запремине и снаге мотора. Високе потрошње горива службених возила наведених карактеристика резултирале су набавком нових службених возила мање просјечне потрошње за вожњу по граду истих лица, при чему се због вишка возила јављају 26 Прилог 10. Графикон 1. и 2. Извјештај ревизије учинка РУ

37 додатни трошкови. Набавка наведених службених возила не може се оправдати пословним потребама. Једна од изражених појава које негативно утичу на економичност и ефикасност је тo што се приликом куповине нових службених возила институција не ослобађа старих, па се тако возни парк непотребно повећава. Ова појава је дијелом посљедица неутврђених минималних критеријума занављања и замјене возила. Два најчешћа разлога за поменуто поступање јесу коришћење старог возила за вожњу по граду или његово задржавање усљед страха да се неће моћи даље занављати возни парк, а да се у будућности може појавити потреба за додатним бројем службених возила због повећања обима посла. 26 Извјештај ревизије учинка РУ

38 4. ЗАКЉУЧЦИ Службена возила Владе РС се не употребљавају на економичан и ефикасан начин. Налази ревизије показују да постоји знатан простор за смањење трошкова употребе службених возила, као и за смањење броја службених возила у институцијама Владе РС и њихово ефикасније коришћење. Идентификовани су бројни недостаци у нормативном уређењу ове области, процедурама, употреби, извјештавању и надзору над употребом службених возила. Све наведено је узроковало повећане трошкове употребе службених возила који су се могли избјећи и на тај начин уштедити јавни новац. Налази ревизије јасно показују да су институције Владе РС могле економичнијом и ефикаснијом употребом службених возила у посматраном периоду остварити знатне уштеде и то без смањења обима или квалитета обављених послова. Такође, налази ревизије показују да возни парк институција Владе РС може бити ефикасније организован, што би створило простор за додатно смањење трошкова и економичнију употребу службених возила. 4.1 Постојећи нормативни оквир којим је регулисана ова област не обезбјеђује довољне претпоставке за економичну и ефикасну употребу службених возила Владе РС. Постојећи начин нормативног уређења ове области није обезбиједио јединствено поступање у управљању службеним возилима у институцијама Владе РС. Поједине институције су појединачно путем Правилника регулисале ову материју, међутим анализа појединачних Правилника указује на немогућност да се њиховом примјеном у потпуности осигура економично и ефикасно управљање службеним возилима. Око 1/2 посматраних службених возила се користи без постојања Правилника, а око 1/3 службених возила се користи а да није нормирана њихова потрошња. Влада РС није обезбиједила примјену постојећих прописа у свим институцијама, нити њихову усклађеност са одређеним правним нормама вишег нивоа законске регулативе. Такође, постојећи прописи не обезбјеђују јединствен правни оквир за управљање службеним возилима у цијелом јавном сектору Републике Српске. Постојећи правни оквир није регулисао питања која се односе на критеријуме набавке службених возила, формирање и занављање возног парка, организовање возног парка, управљање возним парком и надзор над употребом службених возила. Посљедица тога је хетерогеност возног парка, различите управљачке праксе и потешкоће у остваривању принципа економичности и ефикасности. Област употребе службених возила је регулисана са више појединачних аката који су међусобно неповезани и неконзистентни и као такви не одражавају опредјељења власти РС исказане кроз економске политике у посматраном периоду. 4.2 Институције Владе РС немају успостављен адекватан систем надзора над употребом службених возила. Успостављена правила и процедуре употребе службених возила у институцијама Владе РС се не поштују. Нису успостављени сви потребни механизми који би минимизирали ризике од нерационалног и ненамјенског коришћења службених возила и евентуалних злоупотреба. Постојећи систем интерних контрола није био у Извјештај ревизије учинка РУ

39 функцији успостављања економичног и ефикасног управљања службених возила и отклањања ризика од злоупотреба. 4.3 Постојећим начином вођења евиденција, извјештавања и анализе показатеља искоришћености возног парка у институцијама Владе РС није створена основа за предузимање мјера у сврху економичније и ефикасније употребе службених возила. Евиденције о употреби службених возила не обезбјеђују потпуне податке и информације о стању службених возила, употреби и искоришћености возног парка, као и трошковима употребе службених возила. Евиденције о употреби службених возила су мањкаве и из њих се не може утврдити за које намјене се користе, када су коришћена, ко је користио службена возила и на којим релацијама, пређени километри, вријеме трајања вожње и друго. Извјештаји о употреби службених возила у институцијама Владе РС се не подносе или не садрже све потребне податке за адекватне анализе употребе службених возила. Мањкавост налога и евиденција не омогућава провођење анализа, посљедично ни предузимање одговарајућих мјера које би биле у функцији економичне и ефикасне употребе службених возила. Мањкавост евиденција и налога не омогућава контролу употребе службених возила, контролу оправданости настајања трошкова и успостављање одговорности за ненамјенску употребу, нерационалности и штете на службеним возилима. 4.4 Институције Владе РС могу обављати повјерене послове из њихове надлежности са мање пређених километара, мањим бројем службених возила и нижим трошковима, уз промјене у организацији и управљању возним парком и одговарајућим надзором. Трошкови по пређеном километру просјечно су износили 0,42 КМ и крећу се у распону од 0,33 до 0,63 КМ по институцији. Варијације у укупним и појединачним трошковима у поменутом периоду су резултат недостатака у систему надзора и неефикасне употребе службених возила. Употребу службених возила у посматраном периоду карактерише значајан број пређених километара у неслужбене сврхе, коришћење службених возила за превоз на посао и са посла, значајно учешће локо вожње која се не може објаснити потребама посла, уз изражену варијабилност ових појава између институција. Налази ревизије показују да се свако пето службено возило није коришћено у мјери која оправдава његово постојање, односно да се повјерени послови и радни задаци могу обављати са возним парком који би за најмање 20% могао бити мањи. Посматрањем употребе службених возила на одређеном узорку институција показује да се дневно око 1/4 службених возила уопште не користи, али истовремено се један број службених возила користи ван радног времена (службена возила која нису коришћена у току радног времена). 4.5 Занављање возног парка институција Владе РС није организовано на начин који обезбјеђује оптималну величину возног парка и ефикасну искоришћеност службених возила. Набавкама службених возила не претходе анализе потреба, анализе оправданости набавки, утицају набавки на будуће трошкове употребе службених возила односно утицаја на економичност и ефикасност њихове употребе. Овај проблем посебно је изражен у условима непостојања јасних критеријума у погледу набавки и занављања возног парка. 28 Извјештај ревизије учинка РУ

40 При утврђивању величине возног парка и при планирању употребе службених возила не разматрају се алтернативни начини превоза са аспекта економичности и ефикасности. На нивоу Владе РС и институција појединачно нису разматрана алтернативна рјешења у погледу организације и управљања возним парком. 5. ПРЕПОРУКЕ У складу са налазима и закључцима, ревизија нуди препоруке чије провођење би требало да обезбиједи ефикаснију и економичнију употребу службених возила. Препоруке у овом извјештају су дате у складу са надлежностима институција којима су упућене. 5.1 Препоруке за Владу РС Ради успостављања услова за економичну и ефикасну употребу службених возила, а у складу са својом улогом, надлежностима и одговорностима, Влада РС би требало да: Иницира доношење прописа који ће на јединствен начин регулисати употребу службених возила и обезбиједити услове за економичну и ефикасну употребу службених возила. На тај начин би се у потпуности регулисала питања која се односе на организовање возног парка, утврђивање надлежности, овлашћења и одговорности институција, услова и критеријума набавке, успостављања и вођења евиденција, нормирања потрошње, посебних права коришћења, праћења трошкова, одговорности, надзора и других релевантних питања. Обезбиједи надзор над провођењем политика и досљедну примјену донесених прописа који се тичу употребе службених возила у свим институцијама у њеној надлежности и на тај начин осигура економичну и ефикасну употребу службених возила. На основу овог Извјештаја ревизије учинка и других расположивих извјештаја и информација, анализира постојећу организацију и функционисање возног парка. На основу проведених анализа Влада РС би требало да успостави организацију возног парка која ће бити у функцији економичне и ефикасне употребе службених возила, а која ће истовремено обезбиједити квалитетно и правовремено извршавање повјерених послова институција јавног сектора. Успостављање нове организације возног парка подразумијева и разматрање могућности рационализације возног парка. 5.2 Препоруке за институције Владе РС У складу са својим улогама, надлежностима и одговорностима, институције Владе РС би требало да: На основу прописа које донесе Влада РС донесу интерне прописе којима се детаљније регулишу питања управљања службеним возилима уважавајући специфичности организације и функционисања сваке институције и специфичност организовања возног парка и употребе службених возила. Извјештај ревизије учинка РУ

41 Постојећи систем интерних контрола и документа интерних контрола прилагоде потребама успостављања ефективних интерних контрола у погледу управљања службеним возилима, како би систем интерних контрола био у функцији примјене прописа која регулишу управљање службеним возилима односно који би био у функцији економичне и ефикасне употребе службених возила укључујући и појаву спречавања и откривања злоупотреба. Изврше нормирање потрошње погонског горива, да успоставе систем праћења потрошње погонског горива у складу са добрим праксама надзора и контроле и условима експлоатације службених возила. Нормативе потрошње периодично тестирати о преиспитивати. Налоге о коришћењу службених возила воде на начин који обезбјеђује основне информације о коришћењу службених возила. На основу налога и других докумената водити потпуне, поуздане и ажурне евиденције о стању и употреби службених возила. На основу евиденција о службеним возилима проводити периодичне анализе, на основу резултата анализе предузимати одговарајуће мјере укључујући и мјере одговорности, пратити провођење мјера, постигнуте резултате и утицај резултата на економичност и ефикасност употребе службених возила. Путем извјештавања корисницима извјештаја и доносиоцима одлука осигурати правовремене и реалне информације ради доношења оптималних управљачких одлука. Кроз поступке набавки, продаје и других облика отуђења службених возила у континуитету треба осигурати рационализацију и оптималну величину возног парка који ће омогућити извршавање повјерених послова и радних задатака. Размотрити могућност коришћења алтернативних начина превоза водећи рачуна о регулативи, расположивим буџетским средствима и буџетским ограничењима, потребом квалитетног и правовременог извршавања повјерених послова и радних задатака али и о економичности извршавања повјерених послова и радних задатака. Размотре могућност оптимизације управљања возним парком примјеном нових управљачко техничких рјешења у погледу надзора над употребом службених возила. Увођењу нових управљачко техничких рјешења треба да претходи економско финансијска анализа водећи се принципом најбоља вриједност за уложени новац. Вођа ревизијског тима Мр Бојан Драгишић, с.р. 30 Извјештај ревизије учинка РУ

42 6. ПРИЛОЗИ Прилог 1. Листа референци попис аката 1. Економска политика Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 03/12) 2. Економска политика Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 113/12) 3. Економска политика Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 107/13) 4. Економска политика Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 119/14) 5. Закон о Влади Републике Српске (Сл. гл. РС бр. 118/08) 6. Закон о републичкој управи (Сл. гл. РС бр. 118/08 и 11/09) 7. Закон о буџетском систему Републике Српске (Сл. гл. РС бр 121/12 и 52/14) 8. Закон о извршењу буџета Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 03/12) 9. Закон о извршењу буџета Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 116/12) 10. Закон о извршењу буџета Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 107/13) 11. Закон о извршењу буџета Републике Српске за годину (Сл. гл РС бр. 119/14) 12. Закон о државним службеницима (Сл. гл. РС бр. 118/08 и 117/11 и 37/12) 13. Закон о платама запослених у органима управе Републике Српске (Сл. гл. РС бр. 118/07, 116/09, 1/11, 1/12, 116/12 и 31/14) 14. Наредба Владе РС број 04/1.-867/07, од године 15. Закључак Владе РС број: 04/ /11, од године 16. Закључак Владе РС број: 04/ /13, од године 17. Закључак Владе РС број: 04/ /13, од године 18. Закључак Владе РС број: 04/ /14, од године 19. Посебни колективни уговор за запослене у органима управе Републике Српске (Сл. гл. РС бр. 31/14) 20. Уредба о накнадама за службена путовања у земљи и иностранству за запослене у јавном сектору Републике Српске (Сл. гл. РС бр. 73/10) 21. Правилник о обрасцу, садржају и начину попуњавања путног налога (Сл. гл. РС бр. 52/09) 22. Информација о начину рјешавања и утврђивања критеријума и услова за остваривање права на накнаду трошкова превоза запослених у органима управе Републике Српске, бр. 22/ /08, од године 23. Регулатива и пракса коришћења и управљања Владиним возним парком у земљама чланицама Европске уније, Самир Планинчић, Сарајево године 24. Извјештаји о ревизији финансијских извјештаја корисника Буџета РС, ГСР 25. Извјештај ревизије учинка Управљање возним парком у институцијама Босне и Херцеговине, Канцеларија за ревизију институција Босне и Херцеговине, Сарајево, година Извјештај ревизије учинка РУ

43 26. Извјештај ревизије учинка Управљање службеним возилима директних корисника Буџета Републике Србије, Државна ревизорска институција Републике Србије, Београд, година 27. Audit of NARA's Vehicle Fleet Management, ОIG Report No.09-13, August Fleet Vehicle Management Audit, City of Berkeley, Motor vehicle fleet management in government departments, Tasmanian Audit Office, State Vehicle Fleet Management, A Report to the Montana Legislature, September Follow-up Audit of Vehicle Fleet Management, Audit and Advisory Services, Canada, April Каталог цијена моторних возила 2/ Новински чланци и остало 32 Извјештај ревизије учинка РУ

44 Прилог 2. Табела 1. Узорак институција Владе РС Укупан број Институција службених возила (стање на ) Министарство за избјегла и расељена лица 19 Министарство рада и борачко-инвалидске заштите 8 Министарство трговине и туризма 10 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 33 Министарство управе и локалне самоуправе 11 Министарство саобраћаја и веза 6 Министарство здравља и социјалне заштите 8 Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове 76 Пореска управа 72 Републичка управа за инспекцијске послове 117 Архив 2 Републички завод за статистику 7 Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица 9 Републички хидрометеоролошки завод 6 Центар за пружање бесплатне правне помоћи 9 Републички завод за геолошка истраживања 4 Укупно 397 % од укупно службених возила Владе РС 76 Извор: Упитници ГСР и документација институција Извјештај ревизије учинка РУ

45 Прилог 3. Графикон 1. Трошкови коришћења службених возила буџетских корисника Извор: ГКТ Графикон 2. Трошкови коришћења службених возила Владе РС Извор: Упитник ГСР 34 Извјештај ревизије учинка РУ

46 Прилог 4. Слика 1. Примјер попуњавања ПН 4 обрасца Извор: Документација институција из узорка Извјештај ревизије учинка РУ

47 Прилог 5 Табела 1. Трошкови институција из узорка по пређеном км година Институција година КМ/км година КМ/км РУИП 0,33 0,32 Геозавод 0,35 0,34 ПУРС 0,35 0,31 МПШВ 0,36 0,37 МИРЛ 0,37 0,36 РХМЗ 0,38 0,32 Просјек 0,42 0,39 РЦБПП 0,46 0,48 MTT 0,46 0,44 MУЛС 0,48 0,49 МЗСЗ 0,49 0,52 РЗС 0,51 0,50 РУГИПП 0,51 0,48 MРБИЗ 0,58 0,58 МСВ 0,59 0,58 РЦИРЗ 0,60 0,52 Архив РС 0,63 0,40 Извор: Упитници ГСР и документација институција из узорка 36 Извјештај ревизије учинка РУ

48 Прилог 6. Графикон 1. Учешће локо вожње у пређеним км институција у години 27 Извор: Упитници ГСР и документација институција из узорка Графикон 2. Просјечна локо вожња по службеном возилу и дневно у години Извор: Упитници ГСР и документација институција из узорка 27 Број у загради представља фреквенцију броја дана колико је возило коришћено у наведеном режиму. Извјештај ревизије учинка РУ

49 Прилог 7. Табела 1. Трошкови службених возила РГ укупно и по пређеном км у години Варијабилни Трошкови у KM Фиксни Трошкови у KM по пређеном км Варијабил ни Фиксни Тип возила Пређено км ГО ОД РО ОБ** Укупно ГО ОД РО ОБ Укупно VW Passat ,17 0,27 0,02 0,10 0,55 Nissan X-Trail ,23 0,14 0,02 0,08 0,48 Citroen C ,27 0,15 0,04 0,12 0,58 Audi A ,26 0,18 0,07 0,16 0,67 Opel insignia ,28 0,48 0,63 1,33 2,72 Toyota RAV ,23 0,15 0,13 0,28 0,78 VW Touareg ,32 0,16 0,05 0,15 0,67 Audi A ,23 0,24 0,02 0,15 0,64 Toyota RAV ,23 0,15 0,03 0,16 0,57 Opel astra ,21 0,13 0,03 0,10 0,47 Audi A ,29 0,51 0,06 0,24 1,11 Skoda oktavia ,21 0,19 0,02 0,09 0,51 Reno megan ,20 0,22 0,02 0,03 0,47 Berlingo ,17 0,30 0,03 0,12 0,62 Mercedes ** ,25 0,18 0,04 0,00 0,47 Аudi А ,29 0,12 0,12 0,23 0,75 VW Pasat ,21 0,53 0,05 0,28 1,06 Audi A ,39 0,31 0,05 0,19 0,93 Audi A ,51 0,48 0,06 0,18 1,23 Skoda superb ,40 0,09 0,18 0,68 1,35 Skoda oktavia ,25 0,12 0,06 0,27 0,70 VW Pasat ,27 0,39 0,02 0,02 0,70 Audi A ** ,30 0,15 0,02 0,00 0,47 Audi A * ,47 0,52 0,00 0,11 1,09 УКУПНО: ,29 0,26 0,04 0,13 0,71 Извор: документација институција из узорка *трошкови регистрације на терет друге институције **према Каталогу цијена моторних возила возило обезвријеђено, односно нема продајну вриједност ЛЕГЕНДА: ГО - гориво ОД - одржавање РО - регистрација и осигурање ОБ обезвређење возила 38 Извјештај ревизије учинка РУ

50 Прилог 8. Табела 1. Трошкови одржавања 2 службена возила из ризичне групе и институција са великим бројем службених возила Институција/ Возило Пређени км Трошкови горива КМ Трошкови одржавања КМ PASAT AUDI A Укупно РУГИП ПУРС РУИП Извор: Упитници ГСР и документација институција из узорка Табела 2. Трошкови 2 службена возила у периоду године Подаци о СВ Тип возила Набавн а вријед ност СВ у КМ Пређен о км ( ) Период посматрања године Трошкови у КМ ГО ОД РО ОБ УКУПНО Норм ирана потро шња л/100 км Просјеч на потрош ња горива л/100 км Audi A ,50 34,20 KM/ km 0,82 0,20 0,08 0,29 1,39 Insignia ,10 25,40 КМ/км 0,61 0,11 0,03 0,19 0,94 Извор: Упитници ГСР и документација институција из узорка ЛЕГЕНДА: ГО - гориво ОД - одржавање РО - регистрација и осигурање ОБ обезвређење возила Извјештај ревизије учинка РУ

51 Прилог 9. Графикон 1. Преглед употребљаваних и слободних службених возила по дану - узорак Р/б Возило VW Touareg 2 VW Polo 3 Citroen C5 4 Citroen C5 5 Citroen C3 6 Citroen C3 7 Škoda Superb 8 Škoda Oktavia 9 Audi A6 10 Renault Megane 11 Škoda Oktavia 12 Renault Megane 13 Renault Megane 14 Citroen C5 15 VW Pasat 16 Tojota Hilux 17 Tojota RAV4 18 Audi A6 19 Renault Megane 20 Renault Megane 21 VW Polo 22 VW Polo Службено возило није употребљавано 23 Tojota RAV Chevrolet Aveo Škoda Fabia Службено возило употребљавано 26 Škoda Fabia 27 Opel Astra 28 Opel Astra 29 VW Polo 30 Opel Astra 31 VW Polo 32 Audi A6 33 VW Pasat 34 Audi A6 35 Škoda Oktavia 36 Škoda Oktavia 37 Škoda Superb 38 Audi A6 39 Škoda Oktavia 40 Škoda Oktavia 41 Škoda Superb 42 Audi A6 43 VW Pasat 44 Škoda Oktavia 45 Škoda Oktavia 46 Škoda Fabia 47 Škoda Fabia Извор: Праћење кретања службених возила у периоду године 40 Извјештај ревизије учинка РУ

52 Графикон 2. Преглед употребљаваних и слободних службених возила по сатима узорак Извор: Праћење кретања службених возила у периоду године Извјештај ревизије учинка РУ

53 Прилог 10. Графикон 1. Број службених возила на релацији Бањалука Сарајево, година (узорак 5 институција) Извор: Упитници ГСР и документација институција из узорка Графикон 2. Број путника на релацији Бањалука Сарајево у години (узорак 5 институција) Извор: Упитници ГСР и документација институција из узорка 42 Извјештај ревизије учинка РУ