RACIONALlZACIJA MASINSKE BERBE GROZDA

Transcription

1 Letopis naucnih radova Godina 25 (2001), broj 1-2, strana UDK: 634.8: Originalni naucni rad Original scientific paper RACIONALlZACIJA MASINSKE BERBE GROZDA Mili6 D., Bulatovic Mirjana', Elenov R.2 REZIME Berba grozda se vecinom izvodi rucno. U nekoliko poslednjih godina na velikim plantazarna se sve vise primenjuje masinska berba. U ovom radu, analiziran je proces masinske berbe, izvrsena standarduizacija vremena i radnog ucinka, Projektovanjem poboljsane organizacije rada masinske berbe grozda, dnevni ucinak je povecan sa 1,62 na 1,84 ha (13,6%). Znaci, ukupno radno vreme je smanjeno sa 668,76 na 599,22 minuta (10,4%). Kljuctie reci: proizvodnja vinskog grozda, masinska berba, dnevni ucinak. UVOD Berba grozda je jedna od vaznijih radnih operacija u vinogradarskoj proizvodnji i predstavlja zavrsni, odnosno finalni proces rada. Svi radni procesi u vezi sa odrzavanjem zernljista, dubrenjem, negom zasada i slicno, kao i svako angazovanje radnika i sredstava u procesu proizvodnje su usmereni da se dospe do procesa berbe, koja treba da pokazc koliki je, i kakav je uspeh postignut u proizvodnji. Produktivnost masina koje se primenjuju u berbi grozda je razlicita i zavisi od: konstruktivnih karakteristika masina, medurednog rastojanja, uzgojnog oblika, organizacije zernljisne teritorije vinograda, visine prinosa, stepena zrelosti, zdravstvenog stanja grozda itd. Upravo zato, ukoliko se projektom predvida masinska berba, neophodno je pre podizanja vinograda izvrsiti nivelisanje i ravnanje zernljista, kao i pravilan izbor uzgojnog oblika i potpore. U pitanju su cinioci koji opredeljuju uspesan rad masine za berbu grozda. 1 Dr Dusan Mille, red. prof., Mirjana Bulatovic, dip!. ing., asistent, Institut za ekonorniku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Mr Risto Elenov, privatno preduzece.agropin", Skoplje 66

2 CHj ispitivanja u ovom radu jeste analiza vremenskog trajanja radnih operacija pri izvodenju masinske berbe grozda, Izucavanjem postojece i uobicajene organizacije rada pri izvodenju berbe grozda, sagledane su i moguce ustede u utrosku rada i sredstava, na osnovu kojih je uraden tipski projekat norme vremena i ucinka. IZVORI PODATAKA I METODA RADA Polazeci ad postavljenog cilja istrazivanja i snimljenih podataka, za njihovu obradu je koriscen analiticki metod proucavanja rada, koji se zasniva na metodi hronografije i hronometrije. Istovremeno sa merenjem vremena trajanja radnih operacija, merena je brzina kretanja agregata i vreme okreta na krajevima parcela. Osnovno vreme po hektaru je projektovano po obrascu: O/ha = Srz-v u kojem je: Srz - sirina radnog zahvata (m) v - brzina kretanja agregata (m/h) Vreme okreta po hektaru je izracuiiato po obrascu: t} P a/ha = y L Srz u kojem je: t} - trajanje jednog okreta (min) L - duzina parcele (m) Ucinak u hektarima za smenu je projektovan po obrascu: Dc= T-(Pm+Pod+Pz+Vp) O/ha + Po/ha + Ps/ha u kojem je: T - ukupno radno vreme Pm - vreme odrzavanja masina Pod - vreme odmora Pz - pripremno-zavrsno vreme 67

3 Vp - vreme puta do mesta rada i natrag O/ha - osnovno vreme po hektaru Po/ha - vreme okreta po hektaru Ps/ha - vreme snabdevanja po hektaru Norma vremena i ucinka je projektovana na bazi desetocasovnog radnog vremena. REZULTATI ISTRAZIVANJA Organizacija berbe grozda Na posmatranom vinogradarskom objektu zastupljen je uzgojni oblik "jednospratna dvokraka kordunica" gustine sadnje 3 Xl m. Ispitivanje masinske berbe je izvrseno kod sorte Zupljanka. vucenim beracem grozda "VOLENTIERI - GAETANO" i lraktorom srednje jacine (Torpedo ). Ovaj uredaj pornocu sistema plasticnih udaraljki sa jednog reda vinograda otresa bobice grozdova, koje se zatim prenose preko plasticnog transportera u traktorsku prikolicu. Na ovaj nacin traktor sa prikolicom koji vrsi transport obranog grozda, mora da prati berac grozda. Berbu grozda je izvodila radna grupa sastavljena od 5 radnika (dva lraktoriste i tri pomocna radnika). Ova pornocna radnika su vrsila korekciju berbe, odnosno rucno su brala grozde preostalo nakon prolaska masine. U pitanju su grozdovi u blizini stubova, kao i grozdovi koji su na visini ispod 50 ern od povrsine zernljista. Nairne, radi se 0 grozdu, koje zbog svog polozaja nije dostupno radnim elementima beraca. Treci pomocni radnik iz grupe je opsluzivao i kontrolisao rad masine. Proucavanje rada se vrsi snimanjem radnog procesa u vise ponavljanja, kako bi se prikupila veca masa potrebnih podataka, koji se koriste za analizu dosadasnjeg nacina rada. Tehnika snimanja zavisi od vrste ispitivanih poslova i zeljene detaljnosti ispitivanja. Prilikom proucavanja masinske berbe grozda radni dan je rasclanjen po operacijama i posebno meren utrosak rada za svaku od njih, onako kako se odvija ovaj radni proces pri poslojecoj organizaciji rada. Radne operacije koje se izvode pri berbi grozda su grupisane po klasifikaciji koju je izradio J. Rohner prihvacenoj na VI medunarodnom kongresu racionalizacije rada u poljoprivredi, na sledeci nacin: 1. OSNOVNO VREME - tempus efficientiae (te) 2. POMOCNO VREME - tempus adjuvendi (ta) a) okreti - tempus adjuvendi vertando (tav) b) odrzavanje masina - tempus adjuvendi curando (tac) c) snabdevanje - tempus adjuvendi suplendo (las) d) vreme odmora - tempus adjuvendi respirando (tar) 68

4 3. PRIPREMNO-ZAVRSNO VREME - tempus pasandi (tp) 4. VREME PUTA - tempus itineris (ti) 5. GUBleI VREMENA - tempus morandi (tm) a) kvarovi masina - tempus morandi fortuito (tmf) b) losa radna disciplina - tempus morandi torando (tmt) c) slaba organizacija rada - tempus morandi disponando (tmd) d) fizioloski uslovljeni - tempus morandi animale (tma) Osnovno vreme Osnovno vreme tokom kojeg se obavljaju operacije koje karakterisu konkretni radni proces je najvazniji deo svakog radnog vremena. U savremenoj organizaciji rada tezi se povecanju trajanja osnovnog radnog vremena u strukturi radnog dana ili smene na racun nekih drugih operacija koje neminovno prate jedan radni proces. Smanjivanjem obima osnovnog vremena po hektaru, povecava se ostavreni ucinak, sto uslovljava i povecanje ucesca osnovnog vremena u ukupnom vremenu rada. Prema izvrsenim ispitivanjima berbe grozda, pri brzini kretanja agregata ad 1,03 km/sat i sirini radnog zahvata 3 m, osnovno vreme iznosi 328,80 min. sto cini ucesce ad 49,17% u strukturi ukupnog trajanja radnog dana (tabela 1). Pomocno vreme Vreme kompleksnog karaktera koje se u toku radnog dana vise puta javlja je pomocno vreme. Pomenuto vreme pri berbi grozda je sintetlcki izraz vremena potrebnog za okrete agregata na krajevima redova, za tehnicko odrzavanje masina i za dnevni obrok radnika. a) Vreme okreta je u funkciji broja i trajanja okreta na krajevima redova. Pri duzini parcele ad 600 m i vremenu trajanja jednog okreta ad 1,53 min, vreme okreta po hektaru iznosi 8,5 min. Prema ispitivanjima, vreme okreta iznosi 13,80 min ili 2,06% ad ukupnog trajanja radnog dana. b) Vreme odrzavanja masina predstavlja vreme koje se utrosi na tehnicko odrzavanje masina pri izvodenju konkretnog radnog procesa. lako ova vreme nema direktnog uticaja na radni proces, ipak radne operacije koje ova vreme sadrzi mogu indirektno veoma mnogo da uticu na trajanja osnovnog vremena, ucinak i efekat rada. [er, ukoliko se odrzavanje masina ne vrsi po standardima propisanim za njihova odrzavanje, ucestaliji su kvarovi masina, sto ima za posledicu povecanje gubitaka radnog vremena. Zbog toga, projektovanje ave radne operacije, odnosno vremena njenog trajanja mora biti u granicama tehnickih standarda i uslova rada. Vreme odrzavanja beraca grozda obuhvata vreme potrebno za njegovo podmazivanje pre pocetka rada, kao i vreme koje je potrebno za pranje beraca posle obavljene berbe. Prema izvrsenim ispitivanjima, vreme odrzavanja beraca iznosui 62,70 min ili 9,38% ad ukupnog trajanja radnog dana. 69

5 TabelaL Struktura radnog dana pri izvodenju berbe grozda Trajanje radnih operacija Grupa operacija min % 1. OSNOVNO VREME 328,80 49,17 2. POMOCNO VREME 231,31 34,59 a) okreti 13,80 2,06 b) odrzavanie masina 62,70 9,38 c) snabdevanie - - d) odmori 154, PRIPREMNO-ZAVRSNO VREME 53,99 8,07 4. VREME PUTA DO MESTA RADA I NATRAG 20,88 3,12 5. GUBleI RADNOG VREMENA 33,78 5,05 a) kvarovi masina 33,78 5,05 b) losa radna discinlina - - c) slaba orzanizaciia rada - - d) fizioloski uslovlieni - - UKUPNO UTROSENO VREME 668,76 100,00 c) Vreme odmora predstavlja deo radnog vremena koje se u toku rada utrosi na otklanjanje zamora i posledica zamora radnika. Zavisno od vrste i prirode radnog procesa, odnosno intenziteta naprezanja radnika, vreme potrebno za odmor i relaksaciju radnika je razlicito po trajanju i ucestalosti. Prema nasim pozitivnim zakonskim propisima radniku se garantuje dnevni - odmor za ishranu i relaksaciju organizma u trajanju od 30 minuta. Medutim, kod projektovanja, vreme odrnora treba uvecati za neophodne predahe, narocito kada su u pitanju naporniji poslovi. Pre rna izvrsenom snimanju berbe grodzda, vrerne odmora iznosi 154,81 min iii 23,15% od ukupnog trajanja radnog dana. Pripremno-zavrsnn vreme Pripremno-zavrsno vreme je potrebno da se masine i uredaji, u ovorn sluca]u za berbu grozda, pripreme za izvodenje rada i stave u pogon, odnsono da se iskljuce iz rada. U ovo vrerne pri izvodenju berbe grozda se ubraja vreme potrebno za podesavanje beraca pre pocetka rada, za ciscenje beraca u toku rada, za zarnenu prikolica koje se koriste za transport obranog grozda. U ovorn slucaju nabrojane radne operacije su izvedene neposredno na samoj parcell Trajanje priprernno-zavrsnog vremena zavisi od vrste i slozenosti agregata. Prema izvrsenim ispitivanjima, priprernno-zavrsno vrerne iznosi 53,99 min iii 8,07% od ukupnog trajanja radnog vrernena. Vreme puta Vreme koje je potrebno za prelazak prostora izmedu ekonomskog dvorista vinograda u kome se izvodi berba pripada vremenu puta. Ovo vreme 70

6 obuhvata put u oba pravca, u odlasku i povratku. Vreme puta nije standardnog karaktera, jer sve parcele odnsono table u vinogradu nisu podjednako udaljene od eknoomskog dvorista. Prema izvrsenom hronografisanju,vreme puta iznosi 20,88 min ili 3,12% od ukupnog trajanja radnog dana. Gubici radnog vremena Vreme koje se utrosi u prekidima rada, a ne pripada ni jednom elementu operacija pomocnog vremena predstavlja izgubljeno vreme, bez obzira na uzroke i nacine na koji je prekid rada nastao. Uzroci gubitaka radnog vremena pri berbi grozda su razliciti, ali su najcesce uslovljeni zastojima zbog zagusenja beraca u toku rada. Prema izvrsenim ispitivanjima, gubici vremena iznose 33,78% min iii 5,05% od ukupnog trajanja radnog damna. Cilj organizatora svakog radnog procesa je eliminisanje gubitaka, zbog cega se gubici rada i ne projektuju. Projekat racionalne organizacije rada Osnovni cilj izrade projekta je, da se na osnovu proucavanja postojece organizacije rada pri izvodenju berbe grozda dode do rezultata na osnovu kojih bi se mogla projektovati nova, poboljsana organizacija ispitivanog radnog procesa i sastaviii tipski projekti koji bi nasli primenu u siro] proizvodnoj praksi. Znaci, izlozeni rezultati ispitivanja dobijeni studijom vremena i radnih postupaka, treba da omoguce dalju analizu po elementima u cilju utvrdivanja standardnog vremena, kako po radnim operacijama, tako i za radni proces berbe grozda u celini. Pri tome se kao osnovni cilj projektovanja postavlja povecanje ucinka za isto radno vreme, primenom racionalizacije izvodenja pojedinih radnih operacija i radnih postupaka. Prilikom izrade projekta poboljsanog nacina rada treba poci od cinjenice, da ucinak odnosno duzina trajanja pojedinih radnih operacija pri izvodenju berbe grozda zavisi od velikog broja cinilaca, medu kojima se posebno isticu sledeci: uzgojni oblik, duzina redova i parcele, brzina kretanja agragata, nacin organizacije rada pri berbi, krupnoca grozdova, visina prinosa po jedinici povrsine i drugo. Neki od nabrojanih cinilaca su unapred odredeni i ne mogu se menjati, kao sto su: sistem uzgoja, meduredni razmak, duzina redova, dok se na druge moze uticati u smislu njihove izmene u manjoj iii vecoj meri, radi lakseg, brzeg i ekonomicnijeg izvodenja radnog procesa. Iz tih razloga pri izradi projekta normi vremena i ucinka koriscena je sarno brzina kretanja agregata, koja direktno utice na porast ucinka, a na taj nacin i na povecanje proizvodnosti rada i ekonomicnosti koriscenja beraca grozda, Povecanjem brzine kretanja beraca sa 1,03 na 1,15 km/sat, smanjenjem vremena odmora sa 154,81 na 135,00 min i priprernno-zavrsnog vremena sa 53,99 na 45,00 min struktura radnog dana je prikazana u tabeli 2. Povecanjern brzine kretanja agregata na 1,15 km/sat osnovno vreme po hektaru se smanjuje na 173,91 min a povecava se ucesce osnovnog vremena u strukturi ukupnog utrosenog vremena sa 49,17 na 53,40%. 71

7 O/ha = = 173,91rnin Uc (62, , , ,88) h c= =1,84 a 173,91 + 8,50 Tabela 2. Struktura radnog dana pri izvodenju berbe grozda (po projektu) Grupa operacija Trajanje radnih operacija min % 1. OSNOVNO VREME 320,00 53,40 2. POMOCNO VREME 213,34 35,60 a) okreti 15,64 2,61 b) odrzavanje masina 62,70 10,46 c) snabdevanje - - d) odmori 135,00 22,53 3. PRIPREMNO-ZAVRSNO VREME 45,00 7,51 4. VREME PUT A DO MESTA RADA I NATRAG 20,88 3,49 5. cusrcr RADNOG VREMENA - - UKUPNO UTROSENO VREME 599,22 100,00 Visoko ucesce vrernena odrnora u strukturi ukupno utrosenog vrernena, pre svega, je posledica sarnog nacina izvodenja ovog radnog procesa. Nairne, u radnu grupu koja obavlja berbu grozda spadaju i dva radnika, koji rucno beru grozde preostalo nakon prolaska masine. S obzirorn, da pornenuta dva radnika prate berac grozda ani su i izlozeni vecem naprezanju, buci i prasini, taka da je potrebno ornoguciti cesce ali krace odrnore. Medutirn, cesto su odmori u toku rada predugo trajali, taka da se ukupno potrebno vreme odrnora maze realno srnanjiti. Priprernno-zavrsno vreme je smanjeno sa 53,90 na 45,00 min srnanjenjem vrernena koje je potrebno za ciscen]«beraca u toku rada. Iako je neophodno vrsiti ciscenje beraca u toku rada u cilju eliminisanja zagusenja beraca, ipak se ova vrerne maze realno smanjiti, sto ce se odraziti i na srnanjenje pripremno-zavrsnog vrernena. Projektovanjern poboljsanog nacina rada dnevni ucinak pri berbi je povecan sa 1,62 na 1,84 ha, odnosno povecanje je iznosilo 13,6%. Znaci, u projektu je srnanjenjem ukupnog radnog vremena sa 668,76 na 599,22 min ostvaren veci dnevni ucinak, odnosno srnanjenjern ukupnog rada za 10,4% dnevni ucinak je povecan za 13,6%.

8 ZAKLJUCAK Osnovno vreme pri berbi grozda u strukturi ukupnog trajanja radnog dana iznosi 49,17%. Povecanjem brzine kretanja agregata sa 1,03 na 1,15 km/sat ucesce osnovnog vremena u strukturi ukupnog trajanja radnog dana se povecava na 53,40%. Prema ispitivanjima, ucesce pomocnog radnog vremena iznosi 34,59%, dok se u projektu poboljsanog nacina rada ova vreme povecava na 35,60% u strukturi radnog dana. Priprernno-zavrsno vreme iznosi 8,07%, dok se u projektu pobolisanog nacina rada ova vreme smanjuje na 7,51% u strukturi ukupnog trajanja radnog dana. Gubici vremena pri berbi grozda iznose 5,05% u strukturi radnog vremena. Gubici rada se ne projektuju, posto je cilj izrade projekta pobolisanog nacina rada elimisanje svih gubitaka koji se javljaju pri izvodenju radnog procesa. Projektovanjem poboljsanog nacina rada za desetocasovno radno vreme, dnevni ucinak pri berbi je povecan sa 1,62 na 1,84 ha, odnosno povecanje je iznosilo 13,6%. LITERATURA 1. Dordevic, R.: Analiza radnog procesa hemijske zastite sljive, Ekonomika poljoprivrede, br.6, Beograd, Dukic, N., Bosnjakovic A., Bugarin, R.: Stanje i perspektive razvoja ttiasina u vocatstvu i vinogradarstvu, XIV savetovanje strucnjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, Dubrovnik, [evdovic Melanija, Milic, D.: Komparativno sagledavanje utroska rada i koriscenja tnasina po radnim operacijama u proizvodnji grozda, ]ugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo, bra, Beograd, Mille, D., Papric, D.: Analiza tuctiog i mosinskog rada na poslovima berbe grozda, [ugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo br. 5-8, Beograd, Simonic, V.: Prilog proucavonju rada pri berbi vinskih sarti grozaa, magistarski rad, Zagreb,

9 RATIONALIZATION OF GRAPES MECHANICAL HARVESTING by Mille D., Bulatovic Mirjana, Elenov R. SUMMARY Wine-grapes harvesting iz mostly made by hand-work. In a last few years, in a large-scale plantation there are as much more mechanical harvesting. In this paper, by analising the practical mechanical harvesting process, the project of standardizations of time and effects is made. By projecting the better orgnaization of mechanical harvesting of wine -grapes, daily effects are increased from 1.62 to 1.84 hectares (13.6%). It means, that total working time is decreased from to minutes (10.4%). Key words: wine-grapes production, mechanical harvesting, daily effects. Primljeno: Prihvaceno: