REPRODUKTIVNA FUNKCIJA I MLADI POTENCIJAL, VREDNOVAWE I FAKTORI OGRANI^EWA

Transcription

1 UDK PREGLEDNI NAU^NI RAD Artur Bjelica, 1 Nila Kapor-Stanulovi} 2 1 Klini~ki centar Novi Sad, Klinika za ginekologiju i aku{erstvo Novi Sad 2 Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju Dr Zorana \in i}a br. 2, Novi Sad REPRODUKTIVNA FUNKCIJA I MLADI POTENCIJAL, VREDNOVAWE I FAKTORI OGRANI^EWA SA@ETAK: S obzirom na produbqivawe depopulacionog trenda na na- {im prostorima neophodni su savremeni i efikasni programi populacione politike. Radi kreirawa efikasnih programa populacione politike neophodno je poznavawe svih aspekata aktuelnih pronatalitenih potencijala i mogu- }ih faktora ograni~ewa. Jedan od takvih aspekta je i vrednovawe reproduktivne funkcije me u mladim generacijama, nosiocima budu}ih natalitetnih kretawa. U radu je prikazan i diskutovan stav mladih prema reproduktivnoj funkciji. Naime, podaci iz nedavnog istra`ivawa ukazuju na visoko vrednovawe reproduktivne funkcije kod `ena. Tako e, izneti su i diskutovani odre eni faktori koji mogu da ograni~avaju zna~aj i dejstvo pronatalitetnog potencijala uslovqenog visokim vrednovawem reproduktivne funkcije. Kao najzna- ~ajniji analiziran je skup faktora koji se ti~u psiholo{ke cene roditeqstva, naro~ito kod `ena, posebno uslovqene kompetitivno-konfliktnim dejstvom uloga savremene `ene. Tako e, razmatrano je i potencijalno dejstvovawe patrilinearnosti kao faktora ograni~ewa pronatalitetnih kretawa. KQU^NE RE^I: reprodukcija, faktori, psihologija, roditeqstvo, patrilinearnost UVODNA RAZMATRAWA Pitawe ra awa u na{oj zemqi je ve} du`e vreme zna~ajan problem koji zahteva posebnu pa`wu i efikasno re{avawe s obzirom na ubrzawe depopulacionog trenda. Reproduktivni stavovi individua, o~ekivawa i norme kojima se priklawaju, rezultat su aktivnog, odnosno interaktivnog, odnosa koji individua ostvaruje sa svojim socijalnim okru`ewem. Moderni programi populacione politike bi trebalo da se baziraju na ana-

2 136 lizi stavova o reproduktivnoj funkciji, faktora koji ograni~avaju ostvarivawe reprodukcije kako na makro, op{te-dru{tvenom planu tako i na mikro, individualnom planu, uz uva`avawe brojnih psihosocijalnih varijabli. Tako e, jedan od zna~ajnih aspekata pri razmatrawu ove problematike na koji treba misliti je polna dihotomija, tako neophodna za ostvarivawe reprodukcije, ali koja je i veoma zna~ajan aspekt reproduktivne funkcije, posmatrano iz dru{tvene pozicije. Naime, razli~it dru{tveni polo`aj i uloga `ene, odnosno mu{karaca, kao tekovina patrijarhalnih tendencija, ili pak, aspekti modernih polnih uloga i brisawa me upolnih razlika u svim kategorijama, zna~ajno doprinose promenama u svim `ivotnim domenima, odnosno formiraju nove tendencije u svim `ivotnim sferama. Roditeqstvo je nesumwivo `ivotni aspekt koji duboko zadire u sr` ~ovekovog bitisawa, smisla `ivota, preduzetih akcija, emocija i motivacije. Odluka o ra awu podsti~e sna`ne psiholo{ke mehanizme individue ali donosi i reperkusiju na svakodnevni i celokupni dru{tveni `ivot individue. S druge strane, pitawe prokreacije nije samo iskqu~ivo individualno orijentisana aktivnost, ve} i odre ena dru{tvena potreba koja je odre ena u zavisnosti od vremenskog momenta i dru{tvenih tokova. Nesumwivo je i neminovno preplitawe individualnog i dru{tvenog u reproduktivnom domenu. Aktuelne promene u dru{tvu donele su i promene u strukturi stanovni{tva. Usled niskog nataliteta, nove generacije su malobrojnije od prethodnih. Nivo ra awa u Srbiji, van teritorije Kosova i Metohije, je za oko 25% ispod potreba proste obnove stanovni{tva (Vojnovi}, 2005). U Centralnoj Srbiji i Vojvodini drasti~no je promewena struktura porodice iz ugla brojnosti dece, bezmalo je nestala porodica sa troje ili vi{e dece a bra~ni parovi su se gotovi sasvim ograni~ili na jedno ili dvoje dece. Najvidqiviji znak demografske krize je profilisawe tro- ~lane porodice, odnosno sistema jednog deteta (Vojnovi}, 2005). STAV MLADIH PREMA REPRODUKTIVNOJ FUNKCIJI Mo`e se postaviti pitawe kakvi su aktuelni stavovi me u mladima o pitawu ra awa, odnosno koliko se vrednuje i ceni reproduktivna funkcija me u mladima? Najjednostavniji odgovor bi mogao da glasi mnogo. Naime, rezultati istra`ivawa sprovedenog godine na uzorku od blizu hiqadu novosadskih studenata oba pola ukazuju da se reproduktivna funkcija visoko ceni. ^ak 65.4% ispitanika (70.8% mu{kih i 62.5% `enskih) smatra da `ena mora da ima decu da bi bila ispuwena, dok se 34.6% (29.2% mu{kih i 37.5% `enskih) sa tim ne sla`e (Grafikoni 1 i 2). Po ovom pitawu nisu registrovane me upolne razlike, {to govori o visokom vrednovawu ispuwewa reproduktivne funkcije kod `ena, od strane mu{karaca ali i od strane samih `ena (B j elica, 2005).

3 Interesantno bi bilo ispitati da li se ovako visoko ceni ispuwewe reproduktivne funkcija kod mu{karaca, i da li tu postoje odre ene me upolne razlike me u mladima. Grafikon 1. Odgovori na pitawe da li `ena mora da ima decu da bi bila ispuwena ukupni uzorak 137 Grafikon 2. Odgovori na pitawe da li `ena mora da ima decu da bi bila ispuwena poduzorak mu{kih i poduzorak `enskih ispitanika Ukoliko se razmatra ovakvo visoko vrednovawe reproduktivne funkcije me u mladima mo`e se postaviti slede}e pitawe pitawe o zajednici odnosno eventualnoj mogu}nosti samohranog roditeqstva. Me u ispitanim studentima 68.9% (52.6% mu{kih i 77.5% `enskih) prihvata da `ena, ukoliko `eli decu, mo`e da to ostvari i bez stabilne partnerske veze, odnosno da bude samohrani roditeq, dok 31.1% (47.4% mu{kih i 22.5 % `enskih) ne prihvata tu ideju (Grafikoni 3 i 4). Na ovom pitawu su registrovane me upolne razlike, u smislu ve}eg stepena neprihvatawa mogu}nosti da `ena bude samohrani roditeq od strane mu{kih nego {to je to slu~aj sa `enskim ispitanicima (B j elica, 2005). Interesantno je razmi{qati o motivaciji za roditeqstvom koja, svakako, predstavqa osnov ovako visokog vrednovawa reproduktivne funkcije me u mladima. Jedno ranije istra`ivawe, me u mladim osobama u Novom Sadu, ukazalo je na prevagu altruisti~kog motiva za roditeqstvom (K a - por-stanulovi}, 1984), {to predstavqa najadekvatniji vid motivacije u ovoj sferi.

4 138 Grafikon 3. Odgovori na pitawe da li `ena mo`e da ima decu i kao samohrani roditeq ukupni uzorak Grafikon 4. Odgovori na pitawe da li `ena mo`e da ima decu i kao samohrani roditeq poduzorak mu{kih i poduzorak `enskih ispitanika Podaci o tome da se reproduktivna funkcija veoma vrednuje me u mladima treba da deluju ohrabruju}e jer, dakle, postoji potencijal, odnosno potreba i `eqa za ra awem me u mladim generacijam. Me utim, visoko vrednovawe reproduktivne funkcije `ena kod mladih otvara pitawe za{to postoji pad nataliteta na ovim prostorima? POTENCIJALNI FAKTORI OGRANI^EWA Razmi{qawa mogu da se kre}u u pravcu da se ve}ina mladih parova odlu~uje samo za jedno dete i da se time dokazuju kao majke, odnosno o~evi, po{to ve}ina smatra da je biti roditeq zaista neizostavan aspekt `ivota, ali se ne odlu~uje za ve}i broj dece iz brojnih razloga. U velikoj meri su, svakako, odgovorne socio-ekonomske prilike koje vladaju u na{em dru{tvu. Mi{qewe da socio-ekonomske karakteristike stanovni- {tva imaju uticaja na veli~inu reprodukcije ve} predstavqa tvrdwu koja je op{te prihva}ena (\o{i}, 1997). Ipak, ne razmatraju}i socijalno-ekonomske aspekte, sasvim je izvesno da je jedan od razloga svakako i psiholo{ka cena roditeqstva. Psiholo{ka cena roditeqstva je znatno ve}a kod `ena, po{to `ena-majka

5 139 ima znatno ve}e obaveze oko deteta, jer tradicionalno mi{qewe u na{oj sredini i uhodani obrasci pona{awa u pogledu porodi~nih obaveza ne stimuli{u u dovoqnoj meri mu{karca da se pojavi kao aktivniji roditeq. S druge strane, savremena `ena ima brojne uloge, mora istovremeno biti `ena-majka, `ena-supruga, ali i profesionalno anga`ovana i ispuwena `ena, {to je stavqa u te`u poziciju u odnosu na mu{karca, usled kompetitivno-konfliktnog odnosa me u pojedinim ulogama savremene `ene. Me- utim, savremena `ena i na ovim prostorima, bez obzira koliko vrednovala materinstvo, ipak `eli i odre ena dru{tvena anga`ovawa, pravo i potrebu za adekvatnim obrazovawem i zaposlewem, {to je odraz modernih tendencija i proklamovawa polne jednakosti. Obrazovawe je ne samo evidentno pospe{ilo dru{tvenu pokretqivost `ena navi{e, ve} je i na individualnom planu imalo neprocewiv transformacijski potencijal u artikulaciji subjektiviteta i generalnog poboq{awa polo`aja `ena u porodici ili izvan we (Blagojevi}, 2002). Mo`da je sve ovo navedeno i jedan deo odgovora na pitawe postojawa razlike u realnom broju dece i ostvarenom broju dece. Naime, idealan broj dece me u ispitanim `enama iznosi 2,70 {to je znatno vi{e nego realni broj ostvarene dece (Ra{evi}, 1999). Jo{ jedan faktor se name}e u razmatrawu maweg broja dece u porodicama na ovim prostorima i pored visoko vrednovanog reproduktivne funkcije. Taj faktor ozna~en kao faktor patrilinearnosti, ima moduliraju}u funkciju u procesu reprodukcije, odnosno konstitutivnu ulogu u formirawu porodice. Vagner (1992) smatra da je upravo `eqa za sinom ono {to podsti~e porodi~nu reprodukciju u Srbiji. Dakle, mo`e se re}i da je na ovim prostorima patrilinearnost jedan od osnovnih kulturnih principa u oblikovawu porodi~nih i dru{tvenih odnosa, kao {to je izuzetan interes vezan za nastavak porodice u mu{koj liniji. Tako je, na primer, istra`ivawe ra awa i roditeqstva u savremenoj porodici na uzorku porodica sa jednim detetom i porodica sa troje dece u Kru{evcu, pokazalo da je odnos izme u polova u okviru odlu~ivawa o broju dece u porodici i daqe u svemu oslowen na patrijarhalni sistem odnosa. Od `ene se o~ekuje da ra- a najpre mu{ku decu, usled favorizovawa mu{kog deteta u odnosu na `ensko, koje se vr{i kroz izra`eno nastojawe roditeqa da se ima sin, kako bi se sa~uvala tradicija, jer se jo{ uvek samo mu{ka deca smatraju kao nastavak porodi~ne loze i doma}eg kulta, pa se po ro ewu `eqenog sina reprodukcija obustavqa (Rajkovi}, 2002). Mogu}e je da se u velikom broju slu~ajeva odnosno u velikom broju porodica reprodukcija, zaista, obustavqa nakon ra awa mu{kog deteta, jer je time izvr{ena funkcija kontinuiteta date porodice. Iz tih razloga, stimulaciji reprodukcije mo`e, svakako, doprineti razbijawe patrijarhalnih kanona, propagirawem modernih tendencija, proklamovawem polne jednakosti i odustajawem od tradicionalisti~kih odrednica i o~ekivawa.

6 140 LITERATURA Bjelica, A. (2005): Spremnost za promene i motiv postignu}a u procesu modernizacije polnih uloga. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Novi Sad Blagojevi}, M. (2002): Rod i tranzicija: tranzicija roda?. 1 2, \o{i}, D. (2005): Reprodukcija i socio-ekonomske karakteristike vojvo anskog stanovni{tva. Sociologija. 39(2): Kapor-Stanulovi}, N. (1984): Motivacija za roditeqstvom: razlike po polu i uzrastu. Psihologija 1/2, Rajkovi}, Q. (2002): Odlu~ivawe o ra awu u savremenoj porodici. Istra`ivawe porodica sa jednim detetom i porodica sa troje dece u Kru{evcu i okolini, Institut za sociolo{ka istra`ivawa Filozofskog fakulteta u Beogradu R a { e v i }, M. (1999): Planirawe porodice kao stil `ivota. Institut dru- {tvenih nauka, Centar za demografska istra`ivawa, Beograd Vojnovi}, M. (2005): Starenje stanovni{tva Srbije. Stvarnost elektronski ~asopis na srpskom i engleskom jeziku; 1(1): 6.URL: Wagner, R. (1992): Children and Change in Orasac : A Serbian Perspective on Fertility Decline, Amhurst REPRODUCTIVE FUNCTION AND THE YOUNG POTENTIAL, EVALATION, AND RESTRICTIVE FACTORS by Artur Bjelica, Nila Kapor-Stanulovi} Summary In view of the intensification of the depopulation trend in our country it is necessary to implement modern and efficient programs of population policy. Creation of effective programs of population policy requires knowing of all aspects of existing pronatal potentials and possible restrictive factors. One such aspect is the evaluation of the reproductive function among young people, bearers of the future natality trends. The work describes and discusses the attitude of the young toward the reproductive function. Also, it is concerned with certain factors that can impair the importance and impact of pronatal potentials conditioned by highly valued reproductive function. As the most important one, we singled out the set of factors concerning psychological price of parenthood, especially with women, in view of the competitive-conflicting action of modern woman. Also, an account was given of the potential influence of patrilinearity as of a restrictive factor of pronatal movements.