УЛОГА КЛАСТЕРА У РАЗВОЈУ АГРАРНОГ СЕКТОРА СРБИЈЕ 1. Резиме

Transcription

1 УЛОГА КЛАСТЕРА У РАЗВОЈУ АГРАРНОГ СЕКТОРА СРБИЈЕ 1 Бранко Михаиловић 2, Драго Цвијановић 3, Перица Глигић 4 Резиме Кластерско повезивање побољшава способности прилагођавања променама, иновативности, модернизовања и обуке у односу на хијерархијско-бирократске организационе структуре. Поред тога, стратегијско управљање кластерима омогућује снижавање трошкова, повећање профита и боље реаговање на промену тржишне коњунктуре у аграрном сектору. Пракса је показала да се умрежавањем организационих структура, пословних процеса и научноистраживачког рада долази до кључних знања, вештина и осталих предности које се на тржишту валоризују као конкурентске. Кључне речи: кластери, аграрни сектор, конкурентност, умрежавање. Увод Мрежно пословно повезивање је постала савремена стратегијска потреба, нови модел предузетничког понашања и глобални мегатренд, који се управо заснива на тражењу кључне компетентности предузећа и ефикасности организационопроцесне мреже, а састоји се у стварању прилагодљиве, синергистичке и конкурентне организационе структуре. 5 Кључни циљ мрежног пословног повезивања састоји се у остваривању његових корисних економских и организационих ефеката (директних и индиректних). Оно се у литератури објашњава преко његових фундаменталних принципа формирања и функционалне специфике постојања, која се огледа у динамичкој тенденцији организационог развоја, сталног ширења и усавршавања у циљу остваривања што бољег позиционирања и већег успеха на тржишту. Један од начина да се подстакне развој и квалитет локалне средине, односно ромб националне конкурентности у Србији - јесу управо кластери, иако локално пословно окружење не погодује овој форми удруживања. Кластери се могу 1 Рад је део истраживања на пројекту Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије под називом Мултифункционална пољопривреда и рурални развој у функцији укључења Републике Србије у Европску унију. 2 Др Бранко Михаиловић, научни сарадник, Институт за економику пољопривреде, Београд, Волгина 15, Република Србија, тел: +381 (0) , brankomih@neobee.net. 3 Проф. др Драго Цвијановић, научни саветник, Институт за економику пољопривреде, Београд, Волгина 15, Република Србија, тел: +381 (0) , drago_c@mail.iep.bg.ac.rs 4 Мр Перица Глигић, Универзитет за пословне студије Бања Лука, Факултет за пословне и финансијске студије Бијељина. Милоша Црњанског 1, Бијељина, Република Српска, БиХ, тел , anjagligic@yahoo.com 5 Драшковић, В. (2004): Мрежно пословно повезивање као мегатренд и нова менаџмент стратегија, Економика предузетништва, бр. 2, стр

2 дефинисати као критичне масе предузећа и институција на једном месту, необичног конкурентског успеха у одређеним пољима. 6 Природа, структура и фактори развоја кластера Према Портеру, снажне конкурентске предности у глобалној економији леже углавном у локалним стварима знању, односима, мотивацији разликама које конкуренти не могу лако копирати, а које се најбоље могу развијати кроз кластере. 7 Кластерско удруживање одликује сарадња и повезаност (унифицираношћу и комплементарношћу) чланица, њихова географска, односно локална омеђеност, активни канали за пословне трансакције и комуникације, стварање заједничког производа и/или услуге или заједничко решавање неке потребе или циља. Главни чиниоци у развоју кластера морају бити предузећа учесници. Једино кроз њихово активно учешће кластер ће ојачати и развити се. Образовне установе такође имају своју улогу и у неким случајевима су се показале као значајан катализатор у развоју кластера. Факултети могу имати образовну улогу, али такође могу бити и кључни чиниоци у истраживању и развоју као и иновативности у самим кластерима. Такође, саставни део кластера чине организације за пружање пословних услуга са експертизом која одговара потребама кластера, као што су маркетиншке, консултантске, и сл. организације. Сва ова тела могу допринети јачању развоја кластера и могу имати легитимну улогу у његовом развоју. Значајна особеност кластера која произилази из његове суштине јесте знање. Наиме, у бизнису богатом знањем, расте значај концентрације истраживача, консултаната и лабораторија на једној локацији, а тиме се повећавају могућности да се креира таква иновација, односно вредност и квалитет понуде, коју удаљени конкуренти не могу лако да копирају и превазиђу. 8 Коначно, локалне власти, регионалне развојне агенције и остала привредна тела имају значајан удео у поспешивању развоја кластера путем интервенција, стратешког усмеравања, донација, стварања погодних услова развоја, организовања едукативних семинара по регионима, смањења ризика за улазак у посао или при узимању кредита итд. Постоји неколико заједничких елемената у начину функционисања кластера: Основна пословања пословања која су водећи учесници кластера и најчешће доносе највеће приходе од корисника који су изван кластера. Потпорна пословања пословања која директно и индиректно помажу основна пословања кластера. Овде спадају добављачи специјализованих машина, компоненти, сировина, као и све остале услужне фирме, укључујући и финансијске/брокерске фирме и њихов капитал, адвокати, дизајнери, маркетинг и службе односа са јавношцу. Ове фирме су 6 Porter, M. (1998): Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, novemberdecember, p Porter, M. (1998): Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, novemberdecember, p Параушић, В., Цвијановић, Д., Субић, Ј. (2007): Афирмација удруживања и маркетинга у функцији креирања конкурентности аграрног сектора Србије, монографија, Институт за економику пољопривреде, Београд, стр

3 углавном високо специјализоване и физички су смештене близу фирми које чине основна пословања. Интелектуална потпорна инфраструктура у кластерима који врхунски функционишу, основна и потпорна пословања не раде одвојено, изоловано. У успешним кластерима учествују многи чланови локалне заједнице: локалне школе, универзитети, политехнички институти, локалне трговачке и професионалне асоцијације, центри за економски развој и многи други који подржавају активности кластера и заправо су кључни чиниоци у кластерима. Квалитет ове интелектуалне потпорне инфраструктуре, као и степен тимског рада у оквиру ње, чине веома важан фактор у развоју било ког кластера. Физичка потпорна инфраструктура то је, пре свега, физичка инфраструктура: путеви, луке, уређене депоније за класичан или специфичан отпад, комуникационе везе и слично. Квалитет овакве инфраструктуре мора бити барем на истом нивоу као и конкурентски, а пожељно је да буде чак и много бољи. Кластери у аграрном сектору Србије У већини случајева стварање кластера по линији од дна према врху доводи до тзв. квази кластера, тачније - удружења, која у будућности имају перспективу да постану кластери. Вредни истицања су следећи кластери, тачније удружења, настали на иницијативу чланова, не ради добијања државних подстицаја, него да би се предузећа у оквиру кластера боље позиционирала на тржишту: 9 I Удружење Fruitland. Удружење воћара «Fruitland» - Суботица представља удружење 8 кооператива воћара из Србије. 10 На светском сајму хране у Москви (World Food Moscow 2006), највећој међународној изложби прехрамбених производа у Русији, који је одржан у септембру године, премијерно је наступило и остварило значајне резултате у виду нових поруџбина за извоз свежих јабука на руско тржиште. Поред успешног и профитабилног извоза јабука, у наредном периоду постоји намера да се на руско тржиште пласирају и брескве, нектарине, шљиве, јагодичасто воће. Капацитет овог Удружења је тона за складиштење воћа, а интересантно је да је од осам задруга, чланица овог удружења, њих седам користило подстицајна средства Министарства пољопривреде Србије за изградњу савремених УЛО хладњача. Удружење Fruitland је тек формирано, а у будућности има великих перспектива да прерасте у озбиљан и значајан кластер. Тренутно Fruitland обједињује произвођаче воћа, маркетиншке агенције, а користи и помоћ Агенције за страна улагања и промоцију извоза Р. Србије (SIEПA), као и USAID. II Кластер пољопривредних произвођача у Краљеву. 11 У Краљеву је године формиран кластер пољопривредних произвођача ради регистрације бренда краљевачког кајмака и сира, као и ради подстицања већег запошљавања. У овај пројекат, осим пољопривредних произвођача и представника откупљивача и прерађивача млека, укључени су и представници свих институција, од локалне 9 Михаиловић, Б., Параушић, В., Симоновић, З. (2007): Анализа фактора пословног амбијента Србије у завршној фази економске транзиције, Институт за економику пољопривреде, Београд, Монографија, стр

4 самоуправе до пољопривредних и ветеринарских станица, пољопривредне школе, коморе, удружења и асоцијација. Од кластера пољопривредних произвођача у Краљеву очекује се много. С креирањем бренда краљевачког кајмака и сира рачуна се и на бржи развој сточарства, већу запосленост и бољи пласман пољоприведно-прехрамбених производа, што би све требало да подстакне и локални рурални развој. Овим видом удруживања произвођачи имају шансу да изграде конкурентност, да опстану и економски просперирају на тржишту, кроз бољу продају производа и унапређење знања и технологије. III Rakovica agriculture cluster. 12 У оквиру Програма подршке развоју предузећа и предузетништва (Enterprise Development and Entrepreneurship Пrogramme) Фонд за развој предузећа и иновације (Enterprise Development and Innovation Fund, Budget line 04/SER01/10/006), који финансира Европска унија, а реализује Европска агенција за реконструкцију и Регионални центар за развој малих и средњих предузећа и предузетништва «Београд», током године реализоваће се пројекат у општини Раковица, под називом Rakovica agriculture cluster. Основни циљ овог пројекта, који би требало да подржи потенцијалне и будуће предузетнике из области агробизниса и производње хране, јесте удруживање постојећих и будућих предузетника на различитим нивоима, како би ефикасно функционисао систем од њиве до трпезе". Сви који учествују у систему хране - од производње до прераде и продаје - биће повезани у овај кластер. У почетку, у њему ће бити 15 предузетника, а основна идеја јесте да се касније, током рада кластера, придружују и други предузетници. Пројекат би требало да допринесе повећању конкурентности чланица кластера, повећању њихове ефикасности и иновативног потенцијала, затим бржем увођењу стандарда, бољем снабдевању грађана, смањењу незапослености на територији општине, успостављању нових бизниса и сл. IV Бегечко удружење повртара. Чланови удружења повртара у Бегечу годишње произведу више од тона претежно коренасто-кртоластог поврћа и око 50% укупне производње пласирају у хипермаркете у Србији. Удружење је основано још године, а иницирало га је 20 највећих произвођача, који су трасирали пут и за остале. Чланови удружења схватили су да су удружени јачи и да само удружени могу опстати на тржишту. Удружење покреће и уједињује жеља за унапређењем производње, пласмана и знања, коришћењем нове технологије и агротехнике, а све у циљу повећања продуктивности и конкурентности удружених произвођача. Главни циљеви оснивања Бегечког удружења повртара, који су добрим делом и остварени, су: бољи и сигурнији пласман, обједињавање набавке, стандардизација производње, развој робне марке, заједнички наступ на сајмовима, јевтинији кредити, подршка Министарства пољопривреде и сл. Иницијативе за формирање кластера у Србији постоје и у области екологије. Предузећа чланови Еколошког кластера Србије су овлашћена за преузимање и рециклажу одређених врста опасних и неопасних отпада. Важно је истаћи да сва предузећа чланови кластера имају све техничке услове, као што је потребна документација за рециклажу и преузимање отпада. Предузећа чланови кластера су овлашћени пружаоци услуга из делатности приказаних у табели 1. Искуство је показало да највеће шансе за успех имају они кластери (иницијативе) који имају концензус о заједничким циљевима и активностима, који имају јасан оквир за сарадњу и који су настали на бази сопствене

5 иницијативе. У привреди Србије, у току Пилот програма кластеризације, ово су уједно и највећи проблеми. Наиме, успешан рад кластера ограничава високи степен неповерења чланица, неразумевање појма кластер, жеља за хоризонталним удруживањем без спремности на дубљу сарадњу, инсистирање на појединачним проблемима, страх од губитка аутономности одлука у пословању. Истовремено, недостатак и неразвијеност институционалне и инфраструктурне потпоре умногоме отежава ове процесе у српској економији. Сарадња између универзитета, научно-истраживачких организација и сектора привреде није довољно развијена. 13 Табела 1. Области консултантских услуга у оквиру еколошког кластера Консалтинг из области имплементације ISO 9001, ISO 14001, EMAS, BSI OHASAS 18001, HACCП/Codex Alimentarius, EUREПGAП, ISO 17025, ISO Израде извештаја о стратешкој процени утицаја планова и програма на животну средину Израде интегралних локалних планова управљања отпадом у општинама Писање пројеката за конкурисање код домаћих и страних донатора, за кредитна средства Израда и имплементација ЛЕАП ( локалних еколошких акционих планова) и Агенде 21 Саветодавне услуге у области права и политике у заштити животне средине Предавања и обуке по вашој жељи из области менаџмент система и заштите животне средине Израда студије процене утицаја на животу средину и израда свих пратећих захтева кроз све фазе поступка процене утицаја на животну средину Израда процена ризика од хемијског удеса Експертизе у области екотоксикологије Производња и продаја опреме за одлагање и рециклажу секундарих сировина Закључак Кластеризација привреде Србије тек је на самим почецима, а оно чему кластери доприносе је развој конкурентности, кроз раст продуктивности и креирање иновативних стратегија, што се не сме се губити из вида у наредном периоду, када би требало очекивати интензивније процесе стварања и функционисања кластера. Овакав начин стратешког повезивања предузећа, ради даљег раста, требало би да добија на замаху и да одигра кључну улогу у јачању конкурентности и наступу српских предузећа на иностраном тржишту. Литература 1. Драшковић, В. (2004): Мрежно пословно повезивање као мегатренд и нова менаџмент стратегија, Економика предузетништва, бр. 2, стр Програм за развој пословних инкубатора и кластера у Републици Србији , Република Србија, Министарство привреде, стр

6 2. Михаиловић, Б., Параушић, В., Симоновић, З. (2007): Анализа фактора пословног амбијента Србије у завршној фази економске транзиције, Институт за економику пољопривреде, Београд, Монографија. 3. Параушић, В., Цвијановић, Д., Субић, Ј. (2007): Афирмација удруживања и маркетинга у функцији креирања конкурентности аграрног сектора Србије, монографија, Институт за економику пољопривреде, Београд. 4. Porter, M. (1998): Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, november-december. 5. Програм за развој пословних инкубатора и кластера у Републици Србији , Република Србија, Министарство привреде, стр

7 ROLE OF CLUSTERS IN DEVELOPMENT OF SERBIAN AGRARIAN SECTOR 1 Branko Mihailović 2, Drago Cvijanović 3, Perica Gligić 4 Abstract Cooperation trough establishment of clusters improve adjustment abilities to changes, innovations, modernization and training in regard to hierarchical and bureaucratic structures. Except that, strategic management of cluster enables lowering of expenses, increment of profit and better reaction on the changes of market conditions in agrarian sector. Practice showed that trough creation of network between organizational structures, business processes and scientific-research work, one can get key knowledge, skills and other advantages which are stated as competitive at the market. Key words: clusters, agrarian sector, competitiveness, networking 1 Paper is a part of research at the project no of the Ministry of science and technological development of the republic of Serbia under title: Multifunctional agriculture and rural development in the function of accession of Republic of Serbia into EU. 2 Branko Mihailović, PhD, Scientific associate, Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Volgina 15, Republic of Serbia, tel: +381 (0) , brankomih@neobee.net. 3 Prof. Drago Cvijanović, PhD, Scientific adviser, Institute of Agricultural Economics, Belgrade, Volgina 15, Republic of Serbia, tel: +381 (0) , drago_c@mail.iep.bg.ac.rs 4 Mr Perica Gligić, University for business studies Banja Luka, Faculty for business and financial studies Bijeljina. Miloša Crnjanskog 1, Bijeljina, Republika Srpska, BiH, phone: , anjagligic@yahoo.com 189