Pariteti cena odabranih inputa i osnovnih ratarskih proizvoda u Srbiji

Transcription

1 Pregledni rad Re view ar ti cle Pariteti cena odabranih inputa i osnovnih ratarskih proizvoda u Srbiji Branislav Vlahovi} 1*, Danilo Tomi} 2, Anton Pu{kari} 3 1 Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovi}a 8, Novi Sad 2 Visoka poslovna {kola strukovnih studija, Vladimira Peri}a Valtera 4, Novi Sad 3 Institut za ekonomiku poljoprivrede, Volgina 15, Beograd Izvod: U radu autori istra`uju paritet cena izme u odabranih inputa (mineralno ubrivo i pogo n - sko gorivo) i osnovnih ratarskih proizvoda (p{enica, kukuruz, suncokret, {e}erna repa i soja) u Republici Srbiji. Rezultati pokazuju da cene inputa rastu br`im intenzitetom u odnosu na cene ra - ta rskih proizvoda. Na taj na~in dolazi do pogor{avanja pariteta na {tetu osnovnih ratar skih pro - izvoda. Zna~ajna su odstupanja u odnosu na optimalno definisane paritete. Posledice na ru {a va nja pariteta cena ogledaju se u smanjenju akumulativne i reproduktivne sposobnosti pri ma rne poljoprivredne proizvodnje. Ispoljeni disparitet cena manifestuje se u nedovoljnoj aku mu la ciji i odsustvu investicionih ulaganja, pre svega u obnavljanje poljoprivredne me ha ni zacije. Klju~ne re~i: ubrivo, gorivo, paritet cena, ratarski proizvodi, Republika Srbija Uvod Politika cena poljoprivredno-prehram be - nih proizvoda predstavlja integralni deo ag - rar ne po li tike u svakoj zemlji. Cena pred stav - lja osnovni faktor koji odre uje uslove pri - vre ivanja i fi na nsijsku poziciju privred nih agrarnih subjekata u primarnoj raspodeli. Iz tog razloga svaka ze mlja nastoji da defini{e sistem intervencija u oblasti cena koji je u skladu sa po li tikom razvo ja poljoprivrede. Optimalno definisani pariteti cena treba da uti~u na stabilnost i profitabi ln ost primarne poljoprivredne proizvodnje, ~ime su proiz vo - a~i mo ti vi sa ni za pove}anje obi ma i kvaliteta proizvodnje. U razvijenim zemljama koriste se razli~iti metodi formiranja i regulisanja cena sa ciljem da se stihijsko delovanje tr`i{nih zakona kon - tro li{e i usmerava u `eljenom pra vcu. Stoga se ne mo `e govoriti o eksplicitno eko nom - skim zakonitostima u formiranju cena po ljo - privredno-pre hra mbenih proizvoda. Zna~aj problema i cilj istra`ivanja Problemi pariteta cena su veoma zna~ajni u definisanju ekonomskog polo`aja poljo pri - vrede. Jedan od najzna~ajnijih pariteta jeste odnos cena inputa i primarnih poljopri vred - nih pro i zvo da, jer od istog za vi si finansijski polo`aj, odnosno reprodukciona sposobnost po ljo pri vre de. Ima ju }i u vidu zna ~ajnu zavi - snost prinosa od upotrebe mineralnih u bri - va u ra ta rskoj pro izvodnji, ne o pho dno je pitanju pariteta cena posvetiti odgo vara ju }u pa`nju. Cilj rada je ste sagle da vanje kre ta nja odnosa cena osnovnih inputa (mineral nih ubriva i goriva) s jedne stra ne i kretanja ce - na osnovnih ratarskih proizvoda (p{enice, kuku ruza, sun cokreta, {e}erne re pe i soje) s druge strane. autor za kontakt / cor re spond ing au thor (vlahovic@polj.ns.ac.yu) 57

2 Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) Metod rada i izvori podataka Osnovni izvori po da taka preuzeti su iz Re pu bli~kog zavoda za sta ti stiku, odgo va - raju}ih pri vrednih subjekata i Udru`enja po - ljoprivrede, prehrambene industrije i vodo - privrede, grupaci je registrovanih porodi~nih po ljoprivrednih gazdinstava AP Vojvodine. Is - tra`ivanje je ra e no za vre me nski pe riod , a istovremeno je vr{eno kompa ri - ranje sa ranijim rezulta ti ma istra`ivanja ove problematike u Republici Srbiji i zemljama okru`enja. Osnovni pa ra me tri pariteta dati su i za prvih 11 meseci Is tra `ivanje se za - sniva na tzv. "istra`ivanju za stolom" (desk re - se a rch). Primenjen je kom parativ no-ana - liti~ki metod, uz ko ri {}e nje matemati ~ko-sta - tis ti ~kih metoda za izra~unavanje pariteta cena. Paritet se po sma tra pre ko na turalnih poka za telja, odnosno preko odnosa razmene os nov nih ratarskih pro i zvoda i oda branih inputa, te se na taj na~in elimini{e uticaj inflacije na ispoljene pojave. Teorijski pristup Pariteti (tj. odnosi cena) zna~ajni su poka - zatelji ne samo ekonomskog polo`aja poje di - nih li nija proizvodnje, ve} i nivoa dohotka pri marnih poljoprivrednih proizvo a~a. Uko - liko postoji skladan odnos cena izme u odre enih cenovnih veli~ina, ili odnosa go - vori se i pariteti ma ce na (povoljni i ravno - pravni), u suprotnom radi se o disparitetima (nepovoljni i nera vnopra vni). Po jam pariteta (Paritas) podrazumeva ujedna~enost, jedna - kost, ravnopravnost, odnosno ekvi va lent, utvr en odnos izme u vrednosti pojedinih proizvoda. Preko odnosa cena sa gledava se i pozicija poljoprivrede i njen finansijski polo - `aj u primarnoj raspodeli (Milanovi} 1996). Sta bilni pariteti cena obezbe uju visoku proiz vodnju poljoprivrednih proizvoda bez ve }ih os ci lacija i odgovaraju}u akumulaciju za poljoprivredne proizvo a~e. Treba da obe z bede aku mu laciju proi zvo dnje od 5 % do 20 %, u zavisnosti od prirode i namene proi zvo da. Postoji nekoliko osnovnih pariteta cena koji su zna~ajni za poljoprivredu: Paritet cena izme u pojedinih linija u okviru poljoprivredne proizvodnje - ima dire ktnog uticaja na opredeljenje poljoprivrednih proizvo a~a, na anga`o - vanost povr{ina po je dinih ratarskih i povrtarskih kultura, samim tim i na obim proizvodnje, odnosno po nudu tr`i{tu. Paritet cena izme u otkupnih i malo - prodajnih cena - ovaj paritet naziva se jo{ i "u~e{}e proizvo a~a u cenama koje pla}aju potro{a~i poljoprivrednih proiz - voda" odno sno "u~e{}e proizvo a~a u potro{a~evom dinaru" i pokazuje koliko u maloprodajnoj ceni u~estvuje cena pri - marnog proizvoda. Paritet izme u otkupnih cena poljo - pri vrednih i maloprodajnih cena in - dus trijskih pro izvoda - odnos cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda i ne - kih industrijskih proizvo da koji su neop - hodni poljoprivrednom doma}instvu. Paritet cena izme u inputa za proiz - vodnju i osnovnih poljoprivrednih proizvoda - koji je i predmet istra`ivanja ovoga rada. U procesu proizvodnje dolazi do tro{enja ni za industrijskih proizvoda, koji pre dsta vljaju reprodukcioni mate ri - jal, odnosno sredstva za rad. Odnos cena inputa i osnovnih poljoprivrednih proiz - vo da determini{e fi na nsi jski polo`aj poljo privrede. Rezultati istra`ivanja sa diskusijom Proizvo a~i ratarskih proizvoda nalaze se u nepovoljnim uslovima pri v re ivanja. Zas - nivanje procesa proizvodnje zahteva znatna ula ga nja. Istovremeno postoji hroni~an ne - do statak obrtnih fina n si jskih sredstava. U tom kontekstu zna~ajno je sagledati kretanje pariteta cena inputa i ratarskih proizvoda. Ovaj paritet ima neposrednog, odnosno direktnog uticaja na eko no mski polo`aj pro - iz vo a~a pojedinih linija u okviru ratarske proizvodnje, a samim tim i po ljo privrede u celini. U~e{}e pogonskog goriva u ukupnim tro{kovima proizvodnje nije isto za sve linije proizvo dnje. Ovaj in put zna~ajniji je gde se poljoprivredna mehanizacija vi{e koristi u procesu pro izvodnje. Na ispoljeni paritet, indirektan uticaj ima i dr`ava koja raznim merama: porezima na promet, direktnim pla}a nji ma, regresima i drugim da`binama ima uticaja na cene inputa i primarnih poljoprivrednih pro i zvoda. Mora 58

3 Vlahovi} B i dr: Pariteti cena inputa i ratarskih proizvoda / Price par i ties of in puts and ag ri cul tural prod ucts se naglasiti da su sredstva za napred nave - dene namene dosta skromna. Tako je na pri - mer u agrarni bud`et iznosio 20,5 mili - jardi dinara, odnosno 2,85 % uku pnog bud`eta Srbije. U odnosu na zemlje iz okru`enja i zemlje Evropske unije primarni proizvo a~i u Srbiji imaju znatno manju podr{ku dr`ave, {to zna~i da finansijski rezultat u proizvodnji u zna~ajnoj meri zavisi od pariteta cena. P{enica - za p{enicu je karakteristi~no da ima velike oscilacije u kretanju cena na koje su de lovali mno gobrojni faktori. Prose~na cena p{enice na Produktnoj berzi u Novom Sadu je u ju nu iznosila je 19,26 din/kg. U toku i neposredno posle `etve do{lo je do pada ce ne na doma}em tr`i{tu za 22 % pa je prose~na otkupna cena p{enice posle `etve iz no si la 15 din/kg. Prisutna nelikvi d - nost i nepovoljna kretanja u tr`i{nom okru - `enju uz velike za lihe p{enice uslovile su da cena p{enice padne na nivo od 9,50 din/kg do 10,50 din/kg bez PDV-a 1. Posle izvesnog peri - oda slabe tra`nje za p{enicom, a time i pada cene, u maju dolazi do ra sta cene. Razlog tome je rast cene p{enice na ino - stranom tr`i{tu, ali i nepovoljne prognoze o sta nju useva p{enice. Izvor: Udru`enje po ljo pri vrede, prehrambene industrije i vodo privrede, Grupacija registro va nih porodi~nih po ljo pri vrednih gazdinstava, Graf. 1. Kretanje cena p{enice na odabranim berzama Graph. 1 Wheat prices at cho sen stock mar kets Prose~na cena p{enice je u maju iznosila 12,43 din/kg. U junu pred po~etak `e tve ponovo dolazi do pada cene p{enice, pre svega kao posledica manje tra`nje i pada cena na svetskim berzama. Pad cena na novosadskoj berzi nije bio toliko izra`en kao na berzama u Bu dimpe{ti i Parizu, ali je cena na novosadskoj berzi ni`a u odnosu na pomenute berze. Cena no vog roda p{enice je krajem juna smanjena na 9,25 din/kg, {to je u odnosu na isti pe riod prethodnog meseca manje za oko 7,5 %. Na bazi gore navedenih istra`ivanja mo`e se konstatovati da tr`i{te p{enice ka ra kte ri{u izrazite vari ja - cije pre i posle `etve. Cene na berzama za kasnije termine isporuke uka zu ju na blagi rast, ali time proizvo a~i ipak nisu zadovoljni (Graf. 1). Rast cena repromaterijala nije doveo do pove}anja otkupne ce ne p{enice, naprotiv, otkupna ce na roda ni`a je nego u i 2007, dok je u nominal - na ce na manja, a realno vi{a za oko 5,5 % 1 Prose~an kurs evra po godinama posmatranog perioda: ,06 din., ,09 din., ,91 din. i za prvih devet meseci godine 93,92 din. (izvor: Narodna Banka Srbije, 2009) 59

4 Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) (Izvor: Udru`enje po ljo pri vrede, prehram be - ne industrije i vodo privrede, Grupacija regi - strovanih porodi~nih po ljo pri vrednih gaz - din stava, 2009). Na bazi podataka iz tabele 1 proizilazi da je potrebno vi{e p{enice proizvesti i rea li - zovati za kupovinu navedenih inputa. U od - nosu na po ~etnu go dinu disparitet je naj - izra`eniji kod NPK ubriva (2,12 indeksnih poena). Kod dizel goriva tako e dolazi do naru{avanja pariteta cena u poslednjoj u odnosu na po~etnu istra`ivanu godinu (1,4 indeksnih poena). Na ovo je uticalo pove - }anje cena goriva uz smanjenje cene p{enice. Posledica pri sutnih di spa ri teta cena jeste ekonomska ne motivi sa nost poljoprivrednih proizvo a~a za pove}anje proizvodnje u Srbiji. Neophodno je napomenuti da tro{kovi mineralnih ubriva u strukturi direktnih tro{kova proizvodnje p{enice u~estvuju sa 41,4 % dok u~e{}e tro{kova dizel goriva iznosi 19,3 % (2008). Tab. 1. Potrebna koli~ina p{enice za kupovinu inputa (kg) Tab. 1. Wheat quan tity needed for buing in puts (kg) Inputi / Inputs Godine / years * NPK, tona UREA, tona , KAN, tona Dizel, lit 7,6 7,5 6,1 10,9 Izvor: Obra~un autora na bazi podataka Privredne komore Vojvodine, Republi~kog zavoda za statistiku, "Azotara Pan ~evo", "Fertil" Ba~ka Palanka, NIS, za navedeni pe riod. *prvih 11 meseci Republi~ka direkcija za robne rezerve je u ugovarala odnose naturalne razmene mineralnog NPK ubriva za merkantilnu p{enicu roda po paritetu ki lo gram te vrste ubriva za 2,61 ki lo gram p{enice (Mini - starstvo trgovine i usluga, 2009). Naturalna razmena po definisanim paritetima ugovara se sa fizi~kim licima - nosiocima registro - vanog poljoprivrednog gazdinstva koja imaju sta tus aktivnog gazdinstva za teku}u godinu, regi strovanim zemljoradni~kim zadrugama i ovla{}enim skladi{tarima Republi~ke direk - cije za robne rezerve. Na osnovu Programa robnih rezervi za i Zaklju~ka Vlade Republike Srbije od Ministarstvo trgovine i usluga - Republi~ka direkcija za robne rezerve u mogu }nosti je da ponudi naturalnu razmenu mineralnih ubriva NPK (15:15:15) za merkantilnu p{enicu roda po paritetu: 1 kg mineralnog ubriva NPK (15:15:15) za 2,84 kg merkantilne p{e ni - ce roda doma}eg porekla JUS-stan - darda. "Re{enje u proizvodnji p{enice jeste u izvozu, ali sa cenom od 9 din/kg koliko se pla}a pro izvo a~ima krajem izvoznici nisu konkurentni na me unarodnom tr`i{tu, tako da bi jedino uvo enje izvoznog pod - sticaja moglo pospe{iti izvoz. Ukoliko se ne obezbedi iz vozna podr{ka mo`e se ra~unati samo na zemlje okru`enja {to bi, u najboljem slu~aju, mo gao biti izvoz od oko tona. Ovakav izvozni ambijent ne motivi{e proizvo a~e na se tvu po`eljnih povr{ina pod p{enicom jer mo`e zna~iti prevelike prelazne zalihe p{enice roda {to zna~i jo{ ni`u cenu. Mogu}e re{enje problema u proiz vod - nji p{enice mogla bi da predstavlja dodatna kupovina p{enice ovogodi{njeg roda od strane Direkcije za robne re ze rve sa name - nom da se tako kupljena p{enice izveze na tr`i{te van CEFTA okru`enja {to bi bio dobar potez dr`ave" (Privredna komora Vojvodine, 2009). Mo`e se konstatovati da je do{lo do bitnih odstupanja ostvarenih pariteta cena (novembar 2009) u odnosu na optimalne (Tab. 2). Zna~ajno je naru{en i paritet u odnosu na dizel gorivo. Na osnovu Uredbe o uslovima i na~inu kori{}enja sredstava za re - gre siranje repro ma teri jala za ratarsku i povr - tarsku proizvodnju u poljo privredni proizvo a~i imaju pra vo na regresiranje dizel goriva u iznosu od dinara po hektaru (32 evra). U tabeli 3 dat je pregled pariteta cena p{enice i mineralnih ubriva u zemljama okru`enja. Za kupovinu KAN-a najpovoljniji paritet prisutan je u Republici Makedoniji, a najnepovoljniji u Rumuniji. Za kupovinu NPK ubriva najpovoljniji paritet tako e je u Republici Ma ke do ni ji, a najnepovoljniji u Hrvatskoj. Za kupovinu ubriva UREA naj po - volj niji paritet je u Cr noj Gori, a na jne povolj - niji u Rumuniji. U paritetu sa mineralnim 60

5 Vlahovi} B i dr: Pariteti cena inputa i ratarskih proizvoda / Price par i ties of in puts and ag ri cul tural prod ucts ubrivom KAN i urea, Srbija se u od nosu na posmatrane zemlje, nalazi na ~etvrtom mes - tu, dok se u paritetu sa NPK ubrivom na nalazi na tre }em. Tab. 2. Pariteti cena p{enice i poljoprivrednih inputa (kg) Tab. 2. Wheat and ag ri cul tural in puts price par i ties (kg) Proizvod / Product Optimalni paritet / Optimal parity *Paritet 1980./ Par ity in 1980 **Paritet novembar / Parity in November 2009 Mineralno ubrivo KAN, 1 kg. 1,0 0,4-0,8 2,7 Mineralno ubrivo UREA, 1 kg. 1,6 0,8-1,2 3,4 Mineralno ubrivo NPK (15:15:15) 1,7 0,6-1,2 3,4 Traktor 30 kw, tona 30,0 35,0-37,0 74,0 Gorivo D2, litar 3,0 2,2-2,7 10,4 Izvor: Slu`beni lust SRJ, broj , Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, Pro du k tna be rza Novi Sad, "Fertil" Ba~ka Palanka, NIS, *Institut za ekonomiku poljo privrede Beo grad, **11. nove m bar Tab. 3. Potrebna koli~ina p{enice za kupovinu tone mineralnog ubriva u odabranim zemljama (prvih {est meseci 2009) (kg) Tab. 3. Wheat quan tity needed to buy a tone of mineral fertilizers in chosen countries (first half of 2009) (kg) Zemlje / Countries Mineralno ubrivo / Mineral fertilizers KAN NPK Urea Srbija Hrvatska Bosna i Hercegovina Crna Gora R. Makedonija Rumunija Izvor: Obra~un autora na bazi nacionalnih statisti~kih zavoda Iako cena poljoprivredne mehanizacije nije predmet istra`ivanja ovoga rada, mo`e se tako e ukazati da dolazi do pogor{anja od - nosa. Naime, prema istra`ivanju autora Tomi} & Lu~i} (2003) za nabavku traktora od 30 kw (IMT 539) u bilo je potrebno anga`ovati kg p{enice, u do{lo je do daljeg pove}anja po t reb ne koli~ine p{enice na kg. U no vembru neophodno je bilo prodati 74 tona p{enice za kupovinu na ve de nog traktora (sa kabinom i minimalnom opremom), {to ukazuje na ko - nsta ntno po gor{avanje pariteta na {tetu proizvo a~a p{e nice. Kukuruz - cene kukuruza znatno su ispod prihvatljivih cena za proizvo a~e i kre}u se oko 9 din/kg (sa PDV) za rod (maksimalna cena od 12 din/kg ostvarena je po~etkom ma ja). Kukuruz roda sa vla`no{}u zrna 14 % prodaje se po ceni od 7,5 din /kg do 8,00 din /kg (sa PDV). Ako se posmatra kretanje cene kukuruza u periodu izme u oktobra i avgusta na berzama u No vom Sadu, Budimpe{ti i Parizu, mo`e se uo~iti da je cena kuku ru za na berzi u Novom Sa du ni`a u proseku za 8 % u odnosu na berzu u Budimpe{tu i 27 % u od no su na berzu u Parizu (Graf. 2) (Udru`enje po ljo pri - vrede, prehrambene industrije i vodo priv re - de, Grupacija registrovanih porodi~nih po - ljo pri vrednih gazdinstava, 2009). Na osnovu podataka sadr`anih u tabeli 4 mo`e se konstatovati da je potrebna ve}a koli~ina ku kuruza za nabavku navedenih inputa. U odnosu na po~etnu go dinu dis - paritet je najintenzivni ji kod NPK ubriva (1,7 indeksnih poena). Kod dizel goriva tako e dolazi do naru{avanja pariteta cena u poslednjoj u odnosu na po~etnu istra`ivanu godinu (1,1 indeksnih poena). U~e{}e tro{kova mineralnih ubriva u di - re ktnim tro{kovima proizvodnje kukuruza iznosi 52,4 % {to je ujedno i najve}e u~e{}e u odnosu na ostale istra`ivane ratarske proiz - vode. Istovre meno, u~e{}e tro{kova dizel goriva iznosi 17,8 % (2008). Na osnovu Programa robnih rezervi za i Zaklju~ka Vlade Republike Srbije od Mini - starstvo trgovine i usluga - Republi~ka direk - ci ja za robne rezerve u mogu }nosti je da ponudi naturalnu razmenu mineralnih ub - 61

6 Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) riva NPK (15:15:15) za merkantilni kukuruz roda i po slede}im paritetima: 1 kg mineralnog ubriva NPK (15:15:15) za 2,63 kg merkantilnog kukuruza roda doma}eg porekla JUS-standarda, i 1 kg mine - ral nog ubriva NPK (15:15:15) za 3,15 kg merkantilnog kukuruza roda doma}eg porekla JUS -standarda. Izvor: Udru`enje po ljo pri vrede, prehrambene industrije i vodo privrede, Grupacija registro va nih porodi~nih po ljo pri vrednih gazdinstava, Graf. 2. Kretanje cena kukuruza na odabranim berzama Graph. 2. Maize prices at cho sen stock mar kets Tab. 4: Potrebna koli~ina kukuruza za kupo - vinu inputa (kg) Tab. 4. Maize quan tity needed to buy in puts (kg) Inputi / Inputs Godine / Years * NPK, tona UREA, tona KAN, tona Dizel, lit 9,4 6,9 9,5 10,5 Izvor: Obra~un autora na bazi podataka Privredne komore Vojvodine, Republi~kog zavoda za statistiku, "Azotara Pan~evo", "Fertil" Ba~ka Palanka, NIS, Produktna berza Novi Sad za navedeni pe riod. *prvih 11 meseci 2009 Potro{nja mineralnih ubriva u Vojvodini osamdesetih godina 20. veka iznosila je oko 805 hiljada tona, da bi pala na tona. Razlog tome jeste visoka cena, po kojoj ve}ina gazdinstva ne mo`e da kupi, jer je mala plate`no sposobna tra`nja za ubrivima (Privredna komora Vojvodine, 2009). Po - ~etkom do{lo je do zna~ajnog porasta cena mineralnog ubriva na tr`i{tu, kod nekih i do 70 %. Poljoprivredni pro i zvo a~i u imaju pravo na regresiranje mi - neralnog ubriva u iznosu od dinara po he ktaru (55 evra), {to je povoljnije u odnosu na po~etnu istra`ivanu godinu. Naime, u poljo privrednici su imali pravo na regresiranje mineralnih ubriva i dizel goriva u iznosu od 40 % ukupne vrednosti kupljenog i pla}enog mineralnog ubriva i dizel goriva, ali ne vi{e od dinara po hektaru za ubrivo, a za dizel gorivo dinara po hektaru ( pre ss. org.rs). Suncokret - na osnovu podataka iz tabele 5 vidi se je da je potrebna ve}a ko li ~ina sunco kre ta za nabavku navedenih inputa. U odnosu na po~etnu go dinu, disparitet je naj - in tenzivniji kod NPK ubriva (1,8 indeksnih poena). Kod dizel goriva tako e dolazi do naru{avanja pariteta cena u poslednjoj u odnosu na po~etnu istra`ivanu godinu (1,2 indeksnih poena). U~e{}e tro{kova mi ne - ralnih ubriva u di rektnim tro{kovima proiz - vodnje suncokreta ~ini 49,10 %. U~e{}e tro{kova dizel goriva iz nosi 23,7 % (2008).

7 Vlahovi} B i dr: Pariteti cena inputa i ratarskih proizvoda / Price par i ties of in puts and ag ri cul tural prod ucts Kod proizvodnje suncokreta, prera i va - ~ka industrija ugovara otkup sunco kre - ta po tr`i{nim cenama koje budu u toku `etve. Fabrika ulja "Victoriaoil" [id, koja je u sa sta vu "Viktoria group", obezbe uje mi ne - ralna ubriva u slede}im paritetima: NPK 15:15:15-1:2,2 kg. ; Urea - 1:1,8 kg sunco kre - ta i AN 1:1,4 kg suncokreta (Privredna ko - mora Vojvo di ne, 2009). Tab. 5. Potrebna koli~ina suncokreta za kupo - vinu inputa (kg) Tab. 5. Sun flower quan tity needed to buy in puts (kg) Inputi / Inputs Godine / Years * NPK, tona UREA, tona KAN, tona Dizel, lit 4,6 3,3 4,0 5,7 Izvor: Obra~un autora na bazi podataka Privredne komore Vojvodine, Republi~kog zavoda za statistiku, "Azotara Pan~evo", "Fertil" Ba~ka Palanka, NIS, Produktna berza Novi Sad za navedeni pe riod. *prvih 11 meseci 2009 [e}erna repa - u tabeli 6 mo`e se videti je da je potrebno sve vi{e {e}erne repe da se proizvede i rea li zuje da bi se kupili inputi koji su neophodni u proizvodnom procesu. U odnosu na po~e tnu go dinu, disparitet je najintenzivniji kod NPK ubriva (1,9 in dek s - nih poena). Kod dizel goriva tako e dolazi do naru{avanja pariteta cena u poslednjoj go - dini u odnosu na po~etnu istra`ivanu godinu (1,3 indeksnih poena). U~e{}e tro{kova mineralnih ubriva u direktnim tro { kovima proizvodnje {e}erne repe ~ini 41,9 %. U~e{}e tro{kova dizel goriva iznosi 20,6 % (2008). Tab. 6. Potrebna koli~ina {e}erne repe za kupovinu inputa (kg) Tab. 6. Sugarbeet quan tity needed to buy in puts (kg) Inputi / Inputs Godine / Years * NPK, tona , UREA, tona 8, Dizel, lit Izvor: Obra~un autora na bazi podataka Privredne komore Vojvodine, Republi~kog zavoda za statistiku, "Azotara Pan~evo", "Fertil" Ba~ka Palanka, NIS, Produktna berza Novi Sad za navedeni pe riod. *prvih 11 meseci 2009 U prvih 11 meseci dolazi do po - bolj{anja pariteta cena {e}erne repe u odno - su na posmatrane inpute, u odnosu na prethodnu godinu, usled ~injenice da su se na tr`i{tu pojavile hrvatske {e}erane kao kupci neugovorene {e}erne repe. U korporacija "Sunoko"obezbe uje mineralno ubrivo NPK 16:16:16 po ceni od 410,46 eura/t, a AN 33 % po ceni od 252,59 eura/t. Osnovna cena {e}erne repe koja se formira na bazi kvaliteta predvi enog standardom i digestijom od 16 % iznosi din/t. Ako se na osnovnu cenu doda bo nus (ako proiz vo - a~i uzmu seme od njih, ostvare ve}i prinos od ugovornog, lageruju repu pored tvrdog puta i ako za{tite repu sa folijom posle 23. novembra) onda ukupna cena repe iznosi din/t. (Privredna komora Vojvodine, 2009). Soja - iz podataka u tabeli 7 evidentno je da je potrebno sve vi{e soje da bi se kupilo NPK ubrivo. U odnosu na po~etnu go dinu disparitet NPK ubriva iznosi 1,1 indeksnih poena. Istovremeno, kod pogonskog goriva dolazi do pobolj{anja pariteta u korist proizvo a~a soje. U grani~nim istra`ivanim godinama dolazi do pobolj{anja pariteta (0,7 indeksnih poena), na {ta je uticala ~injenica da u nije do{lo do opadanja cena soje u odnosu na pre tho dnu godinu, kao {to je bio slu~aj kod p{enice, kukuruza i suncokreta. U~e{}e tro {ko va mine ra lnih ubriva u di - rektnim tro{kovima pro i zvo d nje najmanje je kod proizvodnje so je u odnosu na ostale ratarske proizvode i iznosi 35,0 %. Is to vre - meno u~e{}e tro{kova dizel go riva iznosi 24,3 % (2008), {to je ujedno i najve}e u od - nosu na napred analizirane ratarske ku l ture. Tab. 7. Potrebna koli~ina soje za kupovinu inputa (kg) Tab. 7. Soy bean quan tity needed to buy in puts (kg) Inputi / Inputs Godine / Years * NPK, tona Dizel, lit 4,4 3,6 3,8 3,2 Izvor: Obra~un autora na bazi podataka Privredne komore Vojvodine, Republi~kog zavoda za statistiku, "Azotara Pan~evo", "Fertil" Ba~ka Palanka, NIS, Produktna berza Novi Sad za navedeni pe riod. *prvih 11 meseci

8 Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) Prera iva~ soje "Sojaprotein" Be~ej ugo - vara proizvodnju soje za koju obezbe uje mineralna ubriva NPK 15:15:15 u paritetu 1 kg ubriva za 1,7 kg merkantilne soje, mine - ralno u bri vo AN 33 % N u paritetu 1 kg ubriva za 1,2 kg soje, mineralno ubrivo UREA 46 % N u pa ritetu 1 kg ubriva za 1,5 kg soje, a seme soje u paritetu 1 kg semena za 2,0 kg merkantilne so je. Tako e, daju i nov - ~ane avanse za ubriva i to za NPK 15:15: eura/t + PDV + 0,8 % me se ~na kamatna stopa; UREA 46 %N po ceni od 370 eura/t + PDV + 0,8 % mese~na kamatna sto pa i AN 33% N po ceni od 280 eura/t + PDV + 0,8 % mese~na kamatna stopa (Privredna ko mo ra Voj vo dine, 2009). Posledice istra`ivanih pariteta cena Istra`ivani paritet zna~ajno se pogor{ava na {tetu osnovnih ratarskih proizvoda, a u korist proizvo a~a inputa, {to zna~i da se cene inputa kre}u znatno br`im intenzitetom u odnosu na cene osnovnih ratarskih proiz - vo da. Direktna posledica ovoga jeste zna ~aj - no redukovana potro {nja mineralnih ub ri - va. Pogor{ani pariteti i pored solidnih pri - nosa neutrali{u pozitivne eko no mske efekte u poljoprivredi. Pariteti cena su veoma nesta - bilni, {to za posledicu ima pogor{avanje ekonomskog polo`aja proizvo a~a osnovnih ratarskih proizvoda. Na osnovu napred navedenih pariteta cena izme u inputa i osnovnih ratarskih proizvoda u na {oj poljoprivredi, evidentno je da je do{lo do smanjenja akumulativne i reproduktivne sposo bnosti primarne poljo - privredne proizvodnje. Ispoljeni disparitet cena na {tetu osnovnih ra tarskih proizvoda manifestuje se u nedovoljnoj akumulaciji i odsustvu investicionih ula ga nja, pre svega u obnavljanje poljoprivredne mehanizacije. "Preovla uju mi{ljenja da su in pu ti po tre bni poljoprivredi skupi. Zbog toga dolazi do smanjenja ulaganja, ekstenziviranja pri ma rne po ljo privredne proizvodnje, nemogu}nosti obezbe enja sirovina za preh ram benu indu - striju i neiskori{}enosti kapaciteta u ovoj oblasti i drugo" (Tomi} 1997). Nepovoljan paritet cena na {tetu proiz - vo a~a poljoprivrednih proizvoda ~esto uti~e na gubi tke u proizvodnji. Zbog toga proiz - vo a~i gube ekonomski interes za pove}anje proizvodnje, na ro ~ito intenzivne, koja zah - teva i visoka ulaganja. Dugogodi{nja depresijacija cena osnov - nih poljoprivrednih proizvoda nije mogla da obezbe di ~esto ni minimalnu amortizaciju, {to je dovelo do zastarevanja poljoprivredne mehani za cije. Zbog navedenih neodgo vara - ju}ih i bitno naru{enih pariteta cena dolazi do "prelivanja" sre dstava iz poljoprivrede u druge industrijske grane. Ni`e cene poljo pri - vrednih proizvoda pogoduju razvoju odre - enih industrijskih grana, ~iji je osnov jeftina poljoprivredna pro izvo dnja. Na ovaj na~in poljoprivredni proizvo a~i ekonomski se iscrpljuju i gube motivisanost za ozbiljniju tr`i{nu proizvodnju. "U odnosu na tr`i{no okru`enje (CEFTA, EU) na{i proizvo a~i imaju zna~ajno manju podr{ku dr`ave u proizvodnji, pa se njihova dobit ili gubitak prevashodno iskazuje kao rezultat ostvarenih cena. Ako se ima u vidu da je kroz proces privatizacije lanac proizvodnje hrane za tr`i{te prekinut, i da ne postoji vlasni~ko u~e{}e primarne poljoprivrede u vlasni{tvu prera i va ~kih i skladi{nih kapa - citeta svi ekonomski odnosi u reprolancu se zavr{avaju na primarnoj raspodeli preko cena. Dr`ava nema instrumente da uti~e na cene primarnih proizvoda koje for mira prera iva~ka industrija na doma}em tr`i{tu osim delimi~no preko re`ima spoljno trgo vi - nske razmene i intervencija putem robnih rezervi" (Udru`enje po ljoprivrede, prehram - bene indu strije i vodoprivrede, Grupacija regi strovanih porodi~nih po ljoprivrednih gazdinstava, 2009). Ekonomska politika, ta~nije politika cena treba da uti~e na kretanje pariteta, obezbedi ostva ri vanje skladnih odnosa cena stabilnost ponude, bolji kvalitet proizvoda i profi ta - bilnu proizvodnju. Neophodno je vo enje dugoro~ne, konzistentene i paritetno stabil - ne politike cena koja treba da uva`i sve spe ci - fi ~nosti poljoprivredne proizvodnje, }ime }e se obezbediti po volj niji ekonomski po lo`aj primarne poljoprivredne proizvodnje. Pored konstatovanih nepovoljnih pariteta cena koji dominantno uti~u na ekonomsku devastaciju poljoprivrede treba ista}i da tome doprinose jo{ i nepovoljni pariteti na relaciji primarne poljoprivredne proizvodnje i prehrambene 64

9 Vlahovi} B i dr: Pariteti cena inputa i ratarskih proizvoda / Price par i ties of in puts and ag ri cul tural prod ucts industrije, zatim visoke bankarske kamate i druge usluge kao i trgova~ke mar`e i nepo - {tovanje rokova isplate isporu~ene robe. "Treba re}i i to da je agrar povremeno dobijao prioritet u razvojnim dokumentima zemlje, ali da je dr`ava uz pomo} poljo - privrede odr`avala socijalni mir, a privredna grana je tonula sve dublje. Iz sezone u sezonu naru{avaju se pariteti cena, pa je poljo - privreda prehranjivala na ciju na sopstvenu {tetu. Tako su "makaze cena" ostavile duboke posledice na doma}i agrar, koji sve te`e servisira svoje obaveze i prema dr`avi, a veliki broj poljoprivrednih pre duze}a i za druga su pred ste~ajem. Sve ovo potvr uje da je u poslednjoj deceniji ekono mska politika u agraru ostavile posledice ravne {tetama koje mo`e da u~ini samo tajfun" (Gulan 2009). Imaju}i u vidu rast cena inputa uz smanjenje cena ratarskih proizvoda mo`e se zaklju~iti da je situacija u ovom segmentu poljoprivredne proizvodnje u nepo - voljnija nego u 2008, {to }e u velikoj meri uticati na obim, kvalitet i strukturu naredne setve. Zaklju~ci U posmatranom vremenskom periodu ( ) dolazi da naru{avanja pari te - ta cena na {tetu os no vnih ratarskih proizvoda. Najintenzivnije ispoljavanje dispariteta cena je izme u NPK ubriva i istra`ivanih proizvoda. Naru{avanje pariteta najdina - mi ~nije je kod p{enice (2,1 indeksnih poena), a najumerenije kod soje (1,1 in - deksni poen). Pogor{avanje pariteta cena prisutno je kod pogonskog goriva kod svih anali zi - ranih ratarskih useva, osim soje. Najin - ten zivnije ispoljavanje pada pariteta pri - sutno je kod p{enice (1,4 indeksnih poena). Posledice dispariteta cena ogledaju se u smanjenju akumulativne i repro du ktivne sposobnosti pri ma rnih poljoprivrednih proizvo a~a, {to se manifestuje u nedo - voljnoj aku mu la ciji i odsustvu in ve sti ci o - nih ulaganja, pre svega u obnavljanje poljopri vre dne me ha ni zacije. Ostvareni proizvodni rezultati u ratarskoj proizvodnji nisu pra}eni i odgovaraju}im fina nsi j skim efektima, pre svega zbog pove}anih cena repromaterijala i sma nje - nih ce na p{enice, ku kuruza i suncokreta. Istovremeno su cene {e}erne repe i soje imale trend bla gog ra sta. Na nepovoljni ekonomski polo`aj, pored napred navedenih pariteta, uti~u i naru - {e ni pariteti prema prehrambenoj indus - triji, kao i skupe bankarske i trgova~ke usluge poljoprivredi. Literatura Agrobanka (2009): Cena va`nijih poljoprivrednih proiz - voda, poljoprivredne mehani za ci je, pri plodne sto ke i repromaterijala. Informator Analiza Agrarnog programa Vojvodine (2004): Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Analiza PKS (Udru`enja za poljoprivredu i prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS), februar 2005, Beograd Bukvi} R (1994): Relativne cene i polo`aj poljoprivrede u privredi druge Jugoslavije, Agrarna politika Jugoslavije u uslovima tr`i{nog privre ivanja, Beograd Gulan B (2009): Reforme u poljoprivredi Srbije - strategija pada? Milanovi} M (1996): Politika cena poljoprivrednih proiz vo - da, Beograd. Milanovi} M (1998): Stanje, problemi i mogu}nosti institu - cio nalizacije sistema agrarnih cena, Zbornik radova "Cene u poljoprivredi - problemi i re{enja", Beograd Privredna komora Vojvodine (2009): Uslovi za ostvarivanje biljne proizvodnje u AP Vojvo di ni u godini. Privredna komora Vojvodine, Udru`enje poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede (2009): Infor - macija o proizvodnji i tr`i{tu p{enice roda godine i o~ekivanoj proizvodnji jesenjih useva roda godine u AP Vojvodini. [evarli} M, Veselinovi} B, Milatovi} V (1998): Pariteti cena i polo`aj poljoprivrednih proizvo a~a u Srbiji, Zbornik radova "Cene u poljoprivredi - problemi i re{enja", Beo - grad Tomi} D, Gulan B (1999): Poljoprivreda Jugoslavije pre i posle sankcija, IEP, Beograd Tomi} D, Lu~i} \ (2003): Istra`ivanje cene traktora prema ekonomskoj i organizaci o noj mo}i poljoprivrede. Traktori i pogonske ma{ine 3 Tomi} D (1997): Politika cena poljoprivrednih proizvoda, Zbornik, Tro{kovi cene i pariteti u poljoprivredi Srbije: Mo`e li bolje i kako to drugi rade, Privredna komora Vojvodine i Zadru`ni savez Srbije, Tomi} D, Popovi} V (2001): Pariteti cena u poljoprivredi. Agrarni barometar 1 Vlahovi} B (2003): Mar ket ing, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

10 Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 2010:47 (1) Price par i ties of cho sen in puts and ba sic agricultural products in Serbia Branislav Vlahovi} 1, Danilo Tomi} 2, Anton Pu{kari} 3 1 Fac ulty of ag ri cul ture, Uni ver sity of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovi}a 8, Novi Sad 2 Higher school of pro fes sional busi ness stud ies, Vladimira Peri}a Valtera 4, Novi Sad 3 In sti tute of ag ri cul tural eco nom ics, Volgina 15, Beograd Sum mary: In this pa per, the au thors are ex am in ing the price par ity be tween cho sen in puts (min eral fer til izer and fuel) and ba sic ag ri cul tural prod ucts (wheat, maize, sun flower, sugar beat and soy bean) in the Re pub lic of Ser bia. They are in di cat ing that prices of in puts grow faster than prices of ag ri cul tural prod ucts. This leads to disbalance in par i ties, harm ing the ba - sic ag ri cul tural prod ucts. There are sig nif i cant de vi a tions com par ing to op ti mally de fined par i - ties. Con se quences of price par i ties disbalance are vis i ble in de cline of ac cu mu la tive and re pro - duc tion abil ity of pri mary ag ri cul tural pro duc tion. Shown disbalance is man i fested in in suf fi - cient ac cu mu la tion and ab sence of in vest ments in, be fore all, ag ri cul tural mech a ni za tion. Key words: price par ity, fer til izer, fuel, ag ri cul tural prod ucts, Re pub lic of Ser bia Primljeno / Re ceived: Prihva}eno / Ac cepted: