KBC Priwtina-Graqanica

Transcription

1 Broj 39, godina VII, maj - jun cena: 250 din. za inostranstvo 3 Časopis za zdravlje i ekologiju Radost davanja ukorenjena je u srpskom srcu Srbija u korak sa svetom? Klinika za neurohirurgiju KCS Respektibilna srpska kardiohirurgija Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica Prof. dr sci. med. Bratislav Lazić V.d. direktor KBC Priština-Gračanica KBC Priwtina-Graqanica Фонд Њ. К. В. Принцеза Катарина 9 Konferencijа srpske medicinske dijaspore od juna

2 Novinsko-izdavačka kuća ELIKSIR PLUS d.o.o Novi Sad, Jovana Bijelića 26 Direktor N I K ELIKSIR PLUS d.o.o. Božana Peregi EKO-MED PLUS Časopis za zdravlje i ekologiju Broj 39; godina VII, 1. maj Glavna, odgovorna i stručna urednica Dr med. Božana Peregi bnoskovperegi@gmail.com Prof.dr Dragan Dankuc, predsednik DLV SLD, stručni savetnik uređivačke politike časopisa za zdravlje i ekologiju "Eko-Med plus" Prof. dr sci. med. Edita Stokić, Savetnica glavne urednice Pomoćnica glavne i odgovorne urednice, Iris Petrović, dipl. novinar i dipl. menadžer za odnose sa javnošću Pomoćnice stručne urednice Dr med. Aleksandra Sekulić Frković Dr med. Andrijana Milankov Tragovi... i znakovi pored puta Mera je životna mudrost MEDICINSKE LABORATORIJE NOVI SAD, RUMENAČKA 106 TEL: NOVI SAD, BULEVAR OSLOBOĐENJA 127 TEL: NOVI SAD, FUTOŠKA 65 TEL: NOVI SAD, LOŽIONIČKA 53 TEL: VETERNIK, MILANA TEPIĆA 6 TEL: ZRENJANIN, TRG ZORANA ĐINĐIĆA 1 TEL: SOMBOR, NIKOLE VUKIĆEVIĆA 1 TEL: SUBOTICA, NIKOLE KUJUNDŽIĆA 6a TEL: , KANJIŽA, DOŽA ĐERĐA 1 TEL: VRBAS, SAVE KOVAČEVIĆA 81 TEL: KIKINDA, GENERALA DRAPŠINA 34 TEL: ŽABALJ, NIKOLE TESLE 39 TEL: APATIN, NUŠIĆEVA 5 TEL: NOVO KLASTER ZDRAVSTVENOG TURIZMA VOJVODINE VAJDASÁGI EGÉSZSÉGTURIZMUS KLASZTER CLUSTER FOR HEALTH TOURISM OF VOJVODINA Da li ste boravili u bogatoj dolini lekovitih voda, nedoglednih ravnica, romantičnih reka, pregrštu manifestacija za očuvanje tradicija, fascinantnih seoskih ukusa, da li ste se prepustili nezaboravnoj gostoljubivosti građana Vojvodine? Želite doživljaj za ceo život? Želite li telesni i duševni odmor? Članice klastera zdravstvenog turizma pružaju Vam priliku za duševno i telesno osveženje. Ambijent multikulturalne Vojvodine i njeni sadržaji ostavljaju nezaboravan doživljaj u srcu posetioca. Lovišta u Vojvodini pružaju zaljubljenicima ove zanimacije pravi doživljaj i bogat ulov. Ukoliko želite aktivan odmor posle mnogobrojnih avantura, manifestacije svojstvenog ambijenta u Vojvodini pružaju Vam prikaz vekovnih običaja, gastronomskih specijaliteta, čuvenu gostoljubivost. Netaknuti predeli prelepe Vojvodine, stare građevine, primer su harmonije između ljudi i prirode. Zahvaljujući viševekovnim običajima, ovde su očuvane davno zaboravljene vrednosti, umetnička i arhitektonska dela, gde ljubitelji kulturne baštine ovog predivnog područja mogu pronaći istorijske građevine jedinstvenog stila i oblika. U svakodnevnom životu deo turističke ponude Vojvodine predstavljaju proizvodi i specijaliteti posebnog kvaliteta, svojstvenih osobina za ovo područje. Najbolje iz Vojvodine (pod zaštitom), što ukazuju na prave vrednosti, veštine starih zanata i znanje naših predaka se prenose pokoljenjima u proizvodima, u koje su majstori utkali svoju dušu. Običaji naroda i narodnosti Vojvodine, bezbrojne karakteristične veštine daju mnoštvo narodnih umotvorina i remek-dela, dok etno kuće čuvaju vrsne odlike područja Vojvodine, u kojima majstori prikazuju svoju umešnost i znanje, prenošene kroz istoriju generacijama naših predaka. Pomoćnica rubrika o zdravoj životnoj sredini Gala Rodić, diplomirani hemičar - kontrola kvaliteta i upravljanje životnom sredinom Časopis priprema i uređuje Redakcijski kolegijum Časopisa za zdravlje i ekologiju EkoMed Plus, u saradnji sa Uređivačkim odborom i Stručnim savetom UREĐIVAČKI ODBOR/ STRUČNI SAVET Predsednik/kopredsednik Dr sc. med. Jelena Mihaljev, profesor Еmeritus univerziteta u Novom Sadu Akademik prof. dr sc. med. Stojan Sekulić, Priština, Gračanica Članovi: Dr Mirjana Andrejević-Kry (stomatologija), Nemačka; prof. dr sc. med. Nada Čemerlić Ađić (kardiologija) Sr. Kamenica; prof. dr sc. med Branislava Belić (transfuziologija) Novi Sad; prof. dr. sc. med Gordana Devečerski (fizikalna medicina i rehabilitacija), prof. dr sc. med. Vesna Garović-Kocić, klinika MAYO, SAD, general-potpukovnik prof. dr sc. med. Miodrag Jevtić (hirurgija), Beograd; akademik Rudolf Kastori (ekologija), Novi Sad; prof. dr sc. med. Zoran Komazec (orl), Novi Sad; prof. dr sc. med Vesna Kopitović (ginekologija), Novi Sad, prof. dr Jefta Kozarski, plastična hirurgija, Beograd, Dejan Knežević (zdravstveni turizam), prof., Novi Sad; akademik prof. dr sc. med. Slobodanka Latinović (oftalmologija), Novi Sad; prim. dr Milijanka Lazarević (fizikalna medicina); Novi Sad; mr. sc. med. Dušan Lujanov (neuropsihijatrija), Kikinda; dr Ilija Nenadić (patologija), Nemačka; Aleksandra Panović, predsednica Saveza distrofičara Vojvodine i član UO nacionalne organizacije OSI Srbije; Uroš Petrović (MENSA), Beograd; prof. dr sc. med. Mladen Prvulović (onkologija), Sr. Kamenica; dr Aleksandar Radosavljević (opšta medicina), Niš; prof. dr Zoran Radovanović (onkologija) Sr. Kamenica; dr Biljana Reba (stomatologija - ortodoncija) Novi Sad, prof.dr Aleksandar Režak (kardiologija), Sr. Kamenica; prof. dr Miroslav Starčević (ekologija, geologija), Beograd; prof. dr sc. med. Sanja Stojanović (radiologija), Novi Sad; prof. dr sc. med. Edita Stokić, endokrinologija, Novi Sad, prim. dr Predrag Tojić (anesteziologija), Beograd; prof. dr Dušan Šćepanović, Beograd, prof. dr sc. med. Radisav Šćepanović (hirurgija), Beograd; mr sc. med Melita Vujnović (socijalna medicina), SZO Lektorka: Danica Drobac Prelom i dizajn: Rade Gardinovački radegardinovacki@gmail.com Telefoni 063/ ; 063/ Cena primerka Eko-Med plus, časopisa za zdravlje i ekologiju: 250,00 rsd Cena godišnje pretplate 1.500,00 rsd dinara poštarina Naslovna strana: Prof. dr sci. med. Bratislav Lazić, v.d. direktor KBC Priština-Gračanica Foto: Dimitrije Mrđenov Štampa: MAXIMA GRAF - Petrovaradin, Vladana Desnice 13 Redakcija časopisa "EkoMed Plus" zadržava pravo ograde od sadržaja reklamnog prostora CIP Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад EKO-Med plus : časopis za zdravlje i ekologiju / glavni i odgovorni urednik Božana Peregi. God. 2, br. 7 (2013) -. Novi Sad : Eliksir plus, Ilustr.; 30 cm Dvomesečno. - Nastavak publikacije : Eliksir plus ISSN COBISS.SR-ID Autor idejnog rešenja i koncepcije časopisa EKO MED PLUS: Dr Božana Peregi. Autor logo znaka časopisa: Rade Gardinovački Pobeći od bola. Pustiti se i pasti sopstvenom težinom, kao predmet, na usamljenu gomilu kamenja? Ili sam poći u susret bolu, protrčati kroz njega do kraja i izaći na drugu stranu, gde više ne boli? Spasti se od njega, predajući mu se potpuno. Uništiti ga, postavši jedno s njim. (I. Andrić, Znakovi pored puta) Uostalom, kako znati, ako sami ne proverite, da li će bol, kad ga konačno prihvatite i sjedinite se s njim, zaista nestati... A drugog puta nema, nema ni opstanka po dosadašnjem načinu prihvatanja i pokušaja objašnjenja i razumevanja svega oko nas... Gordijev čvor se, po sili cepanja svega do sada stvorenog, mora rasplesti... Bolelo je, boli sada, a boleće još dugo, čak i onda kada vas jedni uzdižu do nebeskih visina, a drugi gaze po vama u blatu... Možda čak više ono prvo jer je licemerje, naročito najbližih, neprepoznatljivo odmah, pa je i najbolnije. Možda, jedino, vizija i nada u neko dobro, bolje sutra mogu dati snagu da se sve pretrpi jer ništa se ne dešava bez razloga i ne traje večno... Kada se, konačno, na jednom mestu steknu znanje i iskustvo rađa se mudrost. Možda nam, upravo ona, pomogne da shvatimo da samo iskrenom saradnjom i poverenjem prema drugima dozvoljavamo da do nas dopre pravi savet našeg anđela, kroz usta drugih... Ma o čemu da je reč, običnom razgovoru, kontaktu, poveravanju, retko kad razgovaramo sa nepoznatima jer tako su nas učili... I uvek smatramo da je bolje tako. Tako na kraju ne pomažemo niti primamo pomoć od Života. Naša uzdržanost čini da izgledamo veoma važni, veoma sigurni u sebe. Ali, zapravo, takvim ponašanjem ne dopuštamo da glas našeg anđela progovori kroz usta drugih. (P. Koeljo: Maktub) Dakle, ono što je najvažnije i najdelotvornije u životima svih nas jeste umetnost iznalaženja mere... U svemu poimanju bola i sagorevanja u njemu, prihvatanju različitih načina razmišljanja, poverenja u druge ljude, pa i u same sebe... Jer mera je mudrost svega, mudrost Života... Dr B. N. P.

3 sadržaj KBC PRIŠTINA - GRAČANICA Podrška države Srbije i poverenje prema zaposlenim - najvažnije su karike uspešnog rada 8. KLINIKA ZA NEUROHIRURGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE Veći kvalitet operativnog rada 10. KLINIČKI CENTAR VOJVODINE Radiofrekventna ablacija benignih čvorova štitaste žlezde 12. RESPEKTIBILNA SRPSKA KARDIOHIRURGIJA Pola veka hirurške revaskularizacije miokarda: mit ili stvarnost? 14. ONKOLOGIJA Imunoterapija u lečenju raka pluća 16. POREMEĆAJI UZROKOVANI MUTACIJAMA FMR1 GENA: GENETSKE, KLINIČKE, DIJAGNOSTIČKE I TERAPIJSKE SMERNICE Srbija u korak sa svetom? 19. DERMATOVENEROLOGIJA Psorijaza 22. Kontakt point glavobolja dijagnostičko-terapeutske dileme 25. EPHA - europan public health alliance Časopis za zdravlje i ekologiju CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA naslovna strana ,00 poslednja strana ,00 markica na naslovnoj strani ,00 1/1 strana (druga, treća) ,00 1/1 strana (četvrta) ,00 unutrašnja strana 1/ ,00 unutrašnja strana 1/ ,00 unutrašnja strana 1/ ,00 MALI OGLASI: 26. Iz Ruske medicine 28. Pravilnom ishranom do dobrog zdravlja 30. IMUNIZACIJA Nastaviti sa aktivnostima vakcinacije 31. SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO Knjigom u bolnice akcija lekara Sekcije za umetnost, kulturu i humanost SLD 32. Zdravstveno bezbedna hrana važan je faktor u prevenciji hroničnih bolesti, od najranijeg detinjstva 34. Specijalna bolnica za rehabilitaciju IVANJICA 36. OKOM LEKARA (ZLO)UPOTREBA 38. Bolnice u Aleksincu za vreme balkanskih i Prvog svetskog rata (I) 41. Prevencija prehlade i mogućih posledica kod osoba sa invaliditetom 42. INTERVJU: NJ.K.V. PRINCEZA KATARINA KARAĐORĐEVIĆ Radost davanja ukorenjena je u srpskom srcu 48. Fondacija Prestolonaslednika Aleksandra za obrazovanje i kulturu do 20 reči ,00 preko 20 reči (maks. 40 reči) ,00 do 20 reči sa fotografijom ,00 PRETPLATA: godina ,00 (15 evra) 6 meseci ,00 (8 evra) Cena magazina... POŠTARINA NIJE URAČUNATA U CENU 250,00 (3 evra) NOVINSKO-IZDAVAČKA KUĆA ELIKSIR PLUS D.O.O NOVI SAD, Jovana Bijelića 26a PIB: T.R SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA (dinarski) 48. Prinova na Dvoru 49. NOVE KNJIGE, NOVA IZDANJA Pčelojavljanje KONCERTI Trenuci koje treba zabeležiti 50. Ka renesansi stanovanja (III) 56. NOVE KNJIGE, NOVA IZDANJA GEOPOLITIČKIM PUTEM SVETOSAVLJA Idejni projekti nenasilnog preobraženja Balkana, Evrope i sveta 57. Svetski dan zaštite životne sredine 58. PODRUM ŽIVKOVIĆ Tradicija obogaćena savremenim metodama u pčelarstvu 60. AKTIVNOSTI DLV SLD OD MARTA DO MARTA Uz vredan rad stižu i kvalitetni rezultati 64. Glavna etarska ulja i njihova upotreba (I) 66. Svečanost povodom uručenja nagrada Društva novinara Vojvodine Manastir Studenica PRIJATELJI Časopisa za zdravlje i ekologiju Eko-Med Plus Svetska zdravstena organizacija, kancelarija u Beogradu Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo Gradska Uprava za kulturu i izdavaštvo Grada Novog Sada GU za zdravstvo i GU za zaštitu životne sredine DLV-SLD, Novi Sad SLD Beograd Dom zdravlja "Novi Sad", Novi Sad Društvo srpskih lekara i stomatologa Nemačke Medicinski fakultet, Novi Sad Vojnomedicinska akademija, Beograd Institut za KVB Vojvodine, Sremska Kamenica Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica Institut za javno zdravlje Srbije "Batut", Beograd Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad Lekarska komora Srbije, Beograd Regionalna Lekarska komora Vojvodine Očni centar VIDAR-ORASIS Swiss, Novi Sad ZU Medlab, Novi Sad JUGOLAB, Zavod za laboratorijsku dijagnostiku, Novi sad WS, fizijatrijska ordinacija Novi Sad Klaster zdravstvenog turizma Vojvodine Štamparija & izdavačka kuća Vladana Desnice 13, Petrovaradin Tel: , maximagraf@gmail.com Dragi čitaoci, obaveštavamo vas da odnedavno na društvenoj mreži Facebook časopis za zdravlje i ekologiju Eko-Med plus ima postavljen svoj profil: Adresa FB strane /ekomedplus a da na sajtu Novinarnice jednostavnim postupkom možete doći do najnovijeg, kao i do arhivskih onlajn izdanja našeg časopisa. Adresa Novinarnica strane /novine/eko_med_plus

4 OSIM MNOGO NADE I LJUBAVI... KBC Priština formiran je godine. Od svog postanka pa do godine odnosno NATO agresije, a i tokom ratnih zbivanja, ustanova je funkcionisala na izuzetno visokom nivou zahvaljujući velikom broju visokostručnih zdravstvenih radnika, kao i kapacitetima i opremi kojima je raspolagala. Od juna godine ustanova nastavlja svoj rad, ali na izmeštenoj lokaciji, u Kosovskoj Gračanici. Razlog je nasilno proterivanje i konstantna životna ugroženost, kako zaposlenih tako i pacijenata koji su lečeni u našoj ustanovi, od strane albanskih ekstremista potpomognutih osmišljenim i krajnje tolerantnim odnosom međunarodnih mirovnih snaga prema njihovom destruktivnom delovanju. Uslovi u kojima KBC Priština nastavlja sa radom su bili izuzetno teški, na granici profesionalnog i biološkog opstanka, praćeni izuzetno otežanim snabdevanjem lekovima i sanitetskim materijalom, skromnim prostorom za smeštaj pacijenata i obavljanje medicinskih procedura. U tim momentima jedina ali, kako se ispostavilo, najvažnija okolnost koja je davala nadu nealbanskom stanovništvu na prostoru KiM Želim da istaknem izuzetnu stručnost zaposlenih u KBC Priština -Gračanica, ali i njihovu nesebičnost i krajnju požrtvovanost prema pacijentima Piše: prof. dr Bratislav Lazić V.d. direktora KBC Priština - Gračanica Podrška države Srbije i poverenje prema zaposlenim - najvažnije su karike uspešnog rada jeste izuzetno pozitivan odnos zaposlenih koji su, shvatajući težinu situacije, a često i rizikujući svoje živote, u najvećem broju nastavili sa radom u matičnoj ustanovi. Sa ponosom ističemo da je to jedan od najvažnijih razloga očuvanja našeg stanovništva na ovim prostorima, jer je veliko prethodno stečeno poverenje u znanje i iskustvo naših medicinskih stručnjaka doprinelo opštoj stabilnosti u izuzetno teškim trenucima. Funkcionisanje ustanove je svakodnevno opterećeno velikim problemima koji se u potpunosti generišu od strane organa nepriznate Republike Kosovo, koji suprotno svim međunarodnim etičkim, medicinskim i humanitarnim konvencijama, ne birajući način, pokušavaju da spreče funkcionisanje naše ustanove. Zahvaljujući velikom angažovanju i pomoći Vlade Republike Srbije, a posebno Kancelarije za Kosovo i Metohiju, resornog ministarstva i predsednika Repulike lično, u poslednjih nekoliko godina KBC Priština - Gračanica nalazi se u daleko povoljnijem položaju nego ranije, sa uspostavljenim sistemom rada i pružanja zdravstvenih usluga na visokom nivou. KBC Priština - Gračanica je i nastavnonaučna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Navedeni podatak je od izuzetnog značaja za našu ustanovu jer se na ovaj način kroz sticanje savremenih znanja i veština, kao i očuvanja kvalitetnog medicinskog kadra na ovim prostorima, obezbeđuje visok nivo pružanja zdravstvenih usluga stanovništvu. Prema našoj ustanovi, pored stanovništva koje pripada centralnom delu gravitira i stanovništvo iz udaljenijih delova Kosova i Metohije, što KBC Priština Gračanica, pored ostalih činjenica čini najznačajnijom zdravstvenom ustanovom područja Kosova i Metohije južno od reke Ibar. U sklopu KBC Priština - Gračanica funkcionišu Hirurška klinika (Opšta hirurgija, Ortopedija sa traumatologijom, Plastična hirurgija, Jedinica intenzivne nege i Transfuziološka služba), Ginekološkoakušerska klinika (Ginekologija, Porodilište i Neonatologija), Internistička i Pedijatrijska klinika (Kardiologija, Pulmologija, Nefrologija, Neurologija, Psihijatrija, Pedijatrija, Fizijatrija, Endokrinologija, Gastroenterologija, Reumatologija, Infektologija i Jedinica intenzivne nege Kardioloških i Neuroloških pacijenata) i Klinika za radiologiju. Na osnovu podataka iz godine iznećemo samo deo aktivnosti koje oslikavaju intenzitet rada u KBC Priština - Gračanica: ukupan broj svih pruženih KBC Priština - Gračanica ima 705 zaposlenih, od kojih je 186 lekara: 169 lekara specijalista i 17 kliničkih lekara. Od ovog broja zaposlenih lekara 102 su nastavnici i saradnici Medicinskog fakulteta Priština, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. zdravstvenih usluga iznosio je , hospitalizovanih pacijenata je bilo 2.794, izvedeno je 449 hirurških zahvata, dok je manjih hirurških intervencija urađeno kod pacijenata. Sa ponosom navodimo činjenicu da se u porodilištu Ginekološkoakušerske klinike rodilo 266 beba. Ističemo da je, pored redovnih profesionalnih aktivnosti, u režimu rada na dežurstvu, stanovništvu KiM u svakom trenutku na raspolaganju, pored adekvatnog broja srednjeg medicinskog osoblja, i 30 lekara sa dugogodišnjim iskustvom i visokim nivoom stručne osposobljenosti, raspoređenih u stručne timove koji su spremni da pruže kvalitetnu medicinsku uslugu. Efikasnost u radu KBC Priština - Gračanica sigurno bi bila još izraženija da u dobroj meri nismo limitirani razuđenošću objekata u kojima su smeštene neke od naših klinika, pri čemu su distance i do pet kilometara, što je takođe direktna posledica aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji. Ova činjenica inicijalno dovodi do dodatnog gubitka vremena pri hitnom dolasku pacijenata u zdravstvenu ustanovu, a takođe i u daljem procesu lečenja zbog otežanog transfera obolelih i konsultativnih pregleda u sklopu multidisciplinarnog pristupa savremenom načinu lečenja obolelih. Mišljenja smo, na osnovu realnih procena, da bi izgradnja namenskog medicinskog objekta na ovom prostoru omogućilo objedinjavanje svih segmenata KBC Priština - Gračanica, čime bi se bitno doprinelo još kvalitetnijem pružanju medicinskih usluga i daljem napredovanju struke, stvaranjem novih, mladih kadrova. Na kraju, želim još jednom da istaknem izuzetnu stručnost zaposlenih u KBC Priština - Gračanica, ali i njihovu nesebičnost i krajnju požrtvovanost prema pacijentima, izvanredan kontakt sa stanovništvom koji u većini slučajeva ima obeležja ličnog i snažan i potvrđen patriotski odnos prema ovom delu naše države, Kosovu i Metohiji, sa ciljem njegovog očuvanja u sastavu Republike Srbije. 6 7

5 PREDSTAVLJAMO KLINIKU ZA NEUROHIRURGIJU KLINIČKOG CENTRA SRBIJE Klinika za neurohirurgiju, KCS, poslednjih godina je značajno unapredila rad, ne samo sa onkološkim pacijentima, već i značajno povisila kvalitet operativnog rada. U odnosu na ranije godine uveden je čitav niz novih metoda, tako da su ranije sporadične operativne tehnike sada postale standardne i rutinske, te pacijenti zbog toga više ne moraju ići u inostranstvo Piše: prof. dr sci. med. Danica Grujičić Klinika za neurohirurgiju KCS Veći kvalitet operativnog rada Upotreba ultrasoničnog aspiratora CUSA do te mere je postala rutinska, da se svi tumori rade sa ovim aparatom, maksimalno pri tome štedeći moždano tkivo. Intraoperativni neuromonitoring podrazumeva praćenje motoričkih funkcija ruku, nogu i mišića lica, tako da je greška i mogućnost nastanka nepopravljivog neurološkog deficita svedena na minimum. To zapravo znači da se funkcije ruke, noge i nerava jedne polovine lica kontrolišu sve vreme tokom operacije, gleda se amplituda potencijala i, u trenutku kada potencijali počinju da padaju, odmah se reaguje na adekvatan način prestankom rada u navedenoj regiji, povećanjem krvnog pritiska i aplikacijom toplog fiziološkog rastvora. Na taj način, čak i ako postoperativno dođe do pojave neurološkog deficita, znamo da će se isti obavezno, u narednih nekoliko nedelja ili i ranije, u potpunosti popraviti. Posebno je značajno uvođenje ove metode kod operacije tumora kičmene moždine. Operacije u budnom stanju se takođe rutinski izvode na našoj klinici, što omogućava očuvanje viših psihičkih funkcija uz maksimalno radikalno odstranjivanje tumora. Naime, pamćenje, brojanje, prepoznavanje, imenovanje se kontroliše sve vreme tokom operacije, a pre ulaska u samo moždano tkivo identifikuje se ona moždana vijuga koja nema nijednu od gore navedenih funkcija. Na taj način, ako je pacijent u budnom stanju, možemo slobodno raditi i otklanjati tumor, sigurni da će pacijent posle operacije biti dobro. Operacije epilepsije su poslednjih godina takođe postale rutinske i moramo se pohvaliti dobrim rezultatima uz minimalnu pojavu komplikacija. Konzilijum u Klinici za neurologiju, KCS, jeste taj koji na osnovu prethodnog neurološkog ispitivanja određuje koji su pacijenti pogodni za ovakav vid lečenja. Nabavkom gama noža značajno se povećao kvalitet rada sa pacijentima koji imaju metastatsku bolest mozga, kao i sa pacijentima koji imaju manje, dobroćudne tumore mozga. Gama nož, kao visoko precizna metoda, omogućava zračenje samo patološkog tkiva uz maksimalno očuvanje zdravog. Na taj način se jednom pacijentu može u više navrata raditi tretman na gama nožu, posebno pacijentima sa metastazama, jer se svaki put zrači samo novi tumor bez oštećenja samog moždanog tkiva. Kada su u pitanju dobroćudni tumori, na gama nožu se leče oni koji se nalaze na takvim mestima gde direktna hirurška intervencija dovodi sigurno do teškog neurološkog ispada sa malom verovatnoćom oporavka. Operacije stabilizacije kičmenog stuba kod degenerativnih bolesti, ali i određenih tumorskih procesa su takođe postali rutina i izvode se na našoj klinici uz maksimalno stroge indikacije, tako da su rezultati operacija uglavnom daleko bolji nego u drugim institucijama. Operacije prednjim pristupom različitih procesa na vratnom segmentu kičmenog stuba izvode se sa velikim uspehom na našoj klinici poslednjih godina, a rezultati su kao i u svetskim velikim serijama. Neuronavigacija, kao metoda za maksimalno precizno lociranje malih promena u mozgu kod kojih nije indikovano sprovođenje tretmana na gama nožu, uveliko je pomogla da se klasične hirurške intervencije i u dubinskim strukturama mozga odvijaju bezbedno. Uvođenjem endoskopske tehnike u operacije, ne samo tumora hipofize, već i prednjeg i srednjeg sprata baze lobanje, postiže se daleko veći stepen radikalnosti u otklanjanju tumora ovih lokacija. Ova metoda je takođe postala svakodnevna na našoj klinici. Ono što je razlikuje od klasičnih metoda je daleko manja invazivnost i daleko bolji uvid u prostor u kome se nalazi tumor, tako da je lakše uraditi radikalnu operaciju, a sačuvati sve krvne sudove i nerve koji se nalaze u navedenim regijama. Iskustvo naših hirurga, iako ne tako veliko, kod ovih vrsta operacija je prepoznato i u neurohirurškoj javnosti Evrope. Otvaranjem Dnevne bolnice znatno se poboljšao kvalitet rada sa najtežim neuroonkološkim bolesnicima, koji sada hemioterapiju dobijaju u Klinici za neurohirurgiju, KCS. Ono što je najvažnije od svega jeste činjenica da pacijenti, bez obzira na termin kada treba da prime hemioterapiju, imaju sada kome da se obrate u svakom trenutku kada se ne osećaju dobro. Sve se nalazi na jednom mestu i medikalni onkolog i neurohirurg i skener i laboratorija i magnetna rezonanca. Čestim kontrolama naših pacijenata omogućili smo da se recidivi tumora otkrivaju na vreme kada ih je moguće operisati, tako da jednog pacijenta umesto samo jednom, kada za to postoji indikacija, operišemo više puta. Nakon svake hirurške intervencije sledi ili radioterapija, ako prethodno nije sprovedena, ili hemioterapija ili i jedna i druga metoda lečenja. U našem konzilijumu su neurohirurg, medikalni onkolog, radioterapeut, radiolog i patolog. Svaki slučaj se posebno razmatra i donosi odluka za svakog pacijenta ponaosob, tako da je u praksi prisutan proces individualnog prilaza neuroonkološkom bolesniku. Naravno, kako bismo sve ovo postigli, neophodno je imati tim lekara, sestara, tehničara i laboranata koji će biti posvećeni pacijentu od momenta kada se on primi u bolnicu do njegovog potpunog izlečenja i odlaska sa klinike. U timu su neurohirurg, anesteziolog, radiolog, neurolog, medikalni onkolog, radioterapeut, patolog, magistar biohemije i fizijatar koji ima posebnu ulogu u ranoj rehabilitaciji naših pacijenata. U slučaju potrebe uključuju se i specijalisti drugih oblasti medicine. Organizacija rada na Klinici za neurohirurgiju, KCS, predstavlja pravi primer timskog rada. 8 9

6 TIMSKI RAD ENDOKRINOLOGA I INTERVENTNIH RADIOLOGA U LEČENJU BENIGNIH NODUSA TIROIDNE ŽLEZDE Radiofrekventna ablacija benignih čvorova štitaste žlezde Nodularna bolest štitaste žlezde je vrlo česta u kliničkoj praksi. Otkriva se palpacijom u 3 7 odsto ukupne populacije, a ultrazvukom u oko 50 odsto. Većina čvorova je benigna i asimptomatska i obično zahteva samo praćenje i posmatranje kod većine pacijenata. Sami nodusi mogu biti funkcionalno aktivni ili ne. Ukoliko su hormonski aktivni, mogu da dovedu do smanjene ili povećane funkcije štitaste žlezde i samim tim do različitih kliničkih tegoba. Povremeno nodusi rastu, prave estetski problem, pritiskom izazivaju tegobe, ili se njihova hormonska aktivnost teško kupira medikamentozno. U takvim slučajevima najčešći izbor terapije je hirurško odstranjivanje dela ili cele žlezde. Savremena klinička praksa u svetu podrazumeva i minimalno invazivne perkutane procedure koje su alternativa hirurškom lečenju. Perkutane termalne procedure koriste visoku temperaturu za izazivanje koagulacione nekroze tkiva u nodusima i razlikuju se po fizičkim metodama generisanja toplote, te postoje radiofrekventna (RF) ablacija, laserska i mikrotalasna ablacija i fokusirani ultrazvuk. RF ablacija je zbog načina izvođenja i efekta koji postiže izdvojena kao najefikasnija. Šta je RF ablacija tireoidne žlezde? Minimalno invazivna metoda koja spada u domen interventne radiologije zasniva se na biofizičkoj interakciji visokofrekventne struje ( khz) i biološkog tkiva. Indukuje toplotu u ciljanu leziju, pomoću električnog polja naizmenične struje, preko električne igle koja je povezana sa spoljašnjim radiofrekventnim generatorom. Fokalnim zagrevanjem tkiva na temperaturi većoj od 50 stepeni u trajanju od nekoliko minuta, postiže se uništavanje ćelija i redukcija krvnih sudova koji ishranjuju Piše: prof.dr Sanja Stojanović Nečelnica Odeljenja interventne radiologije KCV noduse. Radi se pod kontrolom ultrazvuka (UZ) u jednoj ili više sesija u zavisnosti od veličine nodusa. Aktivni vrh elektrode se proizvodi u različitim dimenzijama i koristi se od 0,5 cm do 1,5 cm u zavisnosti od veličine nodusa koji se tretira. Toplota se ravnomerno raspoređuje sferično oko aktivnog vrha i navedena dimenzija predstavlja poluprečnik zagrejane sfere. Ostali deo žlezde, koji se nalazi van dometa aktivnog vrha, ne trpi nikakve promene. Prednost u odnosu na hirurško lečenje je odsustvo postoperativnog ožiljka (kratko nakon intervencije zaostaje samo malo mesto uboda koje se brzo izgubi), sprovodi se u lokalnoj anesteziji i ambulantno, pacijent može isti dan da ide kući, manji broj komplikacija ne narušava funkciju ostalih delova žlezde i pacijent može u određenim slučajevima da bude bez dalje medikamentozne terapije. RF ablacija se ne radi kod: cisti tireoidne žlezde i cističnih nodusa (PEI metoda izbora) folikularnih neoplazmi i primarnih karcinoma štitaste žlezde (operacija je standardna terapija) nost, prokrvljenost, što se određuje doplerom pri standardnom ultrazvučnom pregledu. Kada se nakon utvrđenih parametara na ultrazvučnom pregledu koji ukazuju na benignost promene pacijent i endokrinolog odluče za ovu vrstu tretmana, neophodno je uraditi i citološku analizu nodusa, odnosno tzv. fine needle aspiration, odnosno punkciju nodusa sa citološkom verifikacijom. Punkciju je neophodno ponoviti i, nakon dva puta dobijene citologije negativne za malignitet, pacijent se može tretirati RF ablacijom. Najčešće su to pacijenti koji imaju tegobe od strane postojećeg nodusa, kao što su pritisak u vratu, otežano gutanje, autoimuni aktivni čvorovi koji izazivaju tireotoksikozu, a ne reaguju na medikamentoznu terapiju ili zahtevaju visoke doze lekova, asimptomatski benigni nodusi koji narušavaju estetski izgled i izazivaju kozmetičke smetnje. Kako se procedura izvodi? Pacijent je u položaju supinacije (leži na leđima) sa lako zabačenom glavom kao i kad se pregleda ultrazvukom. Lokalna anestezija, plus može analgosedacija. Pozicioniranje elektrode koja predstavlja kratku iglu sa unutrašnjim hlađenjem i aktivnim vrhom se obavlja uz pomoć ultrazvuka i linearne sonde visoke rezolucije veće od sedam MHz. Trajanje procedure, uključujući davanje sedacije pri nameštanju pacijenta je oko 30 minuta, a sama procedura od momenta davanja Pre upućivanja na terapijski tretman RF ablacijom neophodno je pacijenta potpuno klinički ispitati, kao i utvrditi prirodu čvora u štitastoj žlezdi i potvrditi njegove benigne karakteristike. Na ultrazvučnom pregledu se posmatraju ivice i ograničenost, odsustvo mikrokalcifikacija, veličina, struktura, odnosno ehogelokalne anestezije do kraja ablacije je oko 15 minuta. Prvi ubod pozicionira elektrodu u najdublji deo tkiva, ultrazvučno se prati efekat i potom se elektroda povlači nazad u centralni i zatim površnije delove nodusa. Prilikom manipulacije elektrodom, pored njenog položaja u samom čvoru štitaste žlezde mora se paziti i na udaljenost od kože, kako se ne bi dobila opekotina u toj regiji. Rezultati ovog tretmana se postepeno dobijaju. Prva kontrola ultrazvukom uz uzimanje svih relevantnih laboratorijskih nalaza se radi već nakon mesec dana, kako bi se potvrdila adekvatna funkcija štitaste žlezde, ali pravi rezultat smanjenja nodusa se dobija nakon tri do šest meseci, kad se očekuje smanjenje volumena za 50 do 85 odsto. Krajnji rezultat je vidljiv najkasnije za godinu dana kad je očekivano smanjenje tretiranog nodusa, u zavisnosti od prvobitne veličine, 60 do 95 odsto. Pored toga, postiže se značajno smanjenje bola, disfagije i osećaja stranog tela u grlu. Kao efekat perkutane radiofrekventne ablacije, dobija se i normalizacija hormonskog statusa tireoidne žlezde. U cilju uvođenja ove metode u kliničku praksu, godine je Klinički centar Vojvodine konkurisao kod AP Vojvodine za sredstva predviđena za realizaciju posebnih programa zdravstvene zaštite. Koordinatori ovog programa pod nazivom: Primena radiofrekventne ablacije u terapiji benignih čvorova štitaste žlezde su prof. dr Sanja Stojanović i prof. dr Edita Stokić. Savremena medicina podrazumeva multidisciplinarnost i timski rad, tako da su uključeni Centar za radiologiju i Klinika za endokrinologiju, sa timom lekara i medicinskih radnika koji se bave ovom patologijom i interventnim radiološkim metodama. Program je podrazumevao sredstva za nabavku aparata i elektroda, kao i edukaciju lekara o pravilnom postavljanju indikacija i odabiru pacijenata koji će imati najviše terapijskog efekta od procedure, kao i edukacija o samom izvođenju metode. Prve tri pacijentkinje u ovom delu Evrope su lečene ovom metodom 21. februara u Kliničkom centru Vojvodine. U KCV-u je taj dan boravio i dr Fulvio Stacul, eminentni interventni radiolog iz Univerzitetske bolnice u Trstu i čovek sa najviše iskustva u radu ovom metodom u Evropi, te su procedure izvedene uz njegovu asistenciju i stručnu pomoć. RF ablacija ima potencijal da postane u budućnosti vodeća metoda minimalno invazivne terapije benignih solidnih nodusa štitaste žlezde, a indikacije se postavljaju od strane endokrinologa i interventnog radiologa

7 Broj bolesnika sa koronarnom okluzivnom bolešću je izuzetno visok i, uprkos naporima za prevenciju ateroskleroze, u konstantnom je porastu. Hirurška revaskularizacija miokarda poznatija kao bypass operacija još uvek predstavlja zlatni standard u lečenju pacijenata sa koronarnom okluzivnom bolešću, a taj status izborila je kliničkim rezultatima tokom poslednjih pedeset godina. Tokom operacije srcu se pristupa otvaranjem grudnog koša (medijalna sternotomija), a potom se kreiranje koronarnih anastomoza obavlja uz podršku vantelesnog krvotoka na srcu koje se nalazi u stanju aresta, tj. potpunog mirovanja. Ovo je najstandardniji kardiohirurški pristup u ovim operacijama, a tokom vremena razvijale su se i druge tehnike hirurškog lečenja koronarne bolesti. Tako su svoje mesto u literaturi RESPEKTIBILNA SRPSKA KARDIOHIRURGIJA Pola veka hirurške revaskularizacije miokarda: mit ili stvarnost? Piše: prof. dr sci. med. Živojin Jonjev kardiohirurg Institut za KVB Vojvodine, Sr. Kamenica izborile operativne tehnike kod kojih nije potrebno otvaranje grudnog koša (lateralna torakotomija) i upotreba vantelesnog krvotoka ( off pump hirurgija). Ovakav pristup najčešće ne pruža kompletnu revaskularizaciju svih obolelih arterija, ali se sa većim ili manjim uspehom koristi u selektiranim slučajevima kao alternativni pristup standardnoj hirurškoj proceduri. Kao graftovi za premošćavanje kritičnih suženja na koronarnim arterijama najčešće se koriste vene donjih ekstremiteta, a tokom poslednjih par decenija sve češća je sistematska upotreba leve unutrašnje grudne arterije, tzv. arterija mamarija kao grafta za revaskularizaciju bar jedne od tri glavne arterije srca. Od alternativnih arterijskih graftova najčešće se pominju desna unutrašnja grudna arterija i radijalna arterija, dok su ostali arterijski graftovi U Srbiji je trenutno veoma obrazovana i stručna generacija kvalitetnih kardiohirurga, čime se ne mogu pohvaliti druge zemlje u regionu najčešće od literaturnog, ali ne i kliničkog značaja. Klinički rezultati ukazuju da je trajnost arterijskih graftova tokom vremena značajno bolja u odnosu na venske graftove, što direktno utiče ne samo na kvalitet života posle bajpas operacije već i na ukupno preživljavanje. Ova tema bila je jedna od najzastupljenijih na nedavno održanom 67. kongresu Evropskog udruženja kardiovaskularnih hirurga u Strazburu (Francuska), a naš sagovornik dr Živojin Jonjev, načelnik Odeljenja za koronarnu hirurgiju sa Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, bio je jedan od predavača na ovom kongresu. Istina je da su se arterijski graftovi pokazali kao superiorniji u odnosu na venske. To u prostim brojkama znači da oko 20 odsto ugrađenih venskih graftova nije u funkciji već posle godinu dana; 40 odsto posle pet godina; a oko 60 odsto posle 10 godina od primarne operacije. Savremene metode istaživanja pomogle su nam ne samo da dođemo do ovih brojki, već i znanja o osnovnim mehanizmima protoka krvi kroz graftove, njihovog remodelovanja i adaptacije na nove uslove funkcionisanja posle ugradnje. Sada je već sasvim izvesno da je preko 98 odsto arterijskih graftova prohodno 10 i više godina posle operacije, što direktno utiče i na ukupno preživljavanje posle operacije hirurške revaskularizacije miokarda. I pored mnogobrojnih naučnih dokaza koji potvrđuju ovu tvrdnju, činjenica je da svega pet odsto bolesnika u Americi i oko 20 odsto bolesnika u Evropi dobije bajpas operaciju sa više od jednog arterijskog grafta. Prema najnovijim izveštajima, rutinska upotreba dvostruke unutrašnje grudne arterije u revaskularizaciji miokarda trenutno je prihvaćena u svega nekoliko svetskih centara, a ukupna američka stopa primene ove tehnike je čak smanjena sa 0,318 na korisnika u na 0,204 u godini. Razloga za to ima puno, a najčešći je kadrovske prirode jer je za ovu operaciju potrebna minuciozna operativna tehnika koja se stiče temeljnom edukacijom i dugotrajnim hirurškim iskustvom. Zbog toga je i sa ovog Kongresa poslat apel za što veću upotrebu arterijskih graftova. Kakva su vaša iskustva na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici? Mi smo još... sada već davne godine počeli sa primenom sistematske upotrebe bar jednog arterijskog grafta u revaskularizaciji miokarda, a ubrzo smo shvatili da u selektiranim slučajevima postoje uslovi i za povećanje broja arterijskih graftova. Sada, sa preko 20 godina iskustva u arterijskim revaskularizacijama miokarda, mogu sa zadovoljstvom da kažem da je takva procedura u rukama iskusnog hirurga rutina i predstavlja veliko unapređenje kvaliteta operacije koju svakodnevno pružamo pacijentima. Da li postoje ograničenja u primeni ove tehnike i ako postoje koja su? Literaturni podaci ukazuju da korišćenje obostrane arterije mamarije nije sasvim bezbedno kod dijabetičara, gojaznih osoba i osoba sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Međutim, operativna tehnika koju mi koristimo je tzv. tehnika skeletizacije grafta. To podrazumeva atraumatsku, mikrohiruršku preparaciju grafta gde se sa zida grudnog koša uzima samo element koji nam je potreban dok se preostala tkiva štite. Na taj način se izbegavaju komplikacije viđene primenom drugih operativnih tehnika, čime su tradicionalno prihvaćene kontraindikacije praktično irelevantne. Ovom metodom je olakšana i sekvencijalna upotreba arterijskih graftova, tj. primena jednog grafta u revaskularizaciji više obolelih arterija, što nam omogućuje značajnije ukupno povećanje arterijskih graftova tokom operacije. Arterijski graftovi su u našim rukama pokazali superiornost u preživljavanju već pet godina posle operacije, a 15 godina posle primarne operacije preživljavanje ovih bolesnika povećano je za čak 18 odsto u odnosu na bolesnike sa isključivo venskim graftovima. Pored toga, upotreba dvostruke arterije mamarije povezana je sa smanjenom učestalošću reintervencija, što značajno umanjuje troškove lečenja i unapređuje kvalitet života pacijenata. Gde je srpska kardiohirurgija u odnosu na evropsku i svetsku i koji su trenutni problemi u struci? Pozicija srpske kardiohirurgije u Evropi i regionu je veoma respektabilna, što je malo poznato u našoj javnosti. U Srbiji je trenutno veoma obrazovana i stručna generacija kvalitetnih kardiohirurga, čime se ne mogu tako lako pohvaliti druge zemlje u regionu. Dokaz za to je i učestvovanje na ovakvim kongresima, gde je u evropskim okvirima dobijen prostor za pojedince iz Srbije da ne budu samo pasivni posmatrači već i predavači. Ono što nedostaje srpskoj kardiohirurgiji su racionalnije raspolaganje postojećim kapacitetima i materijalnim resursima, jer očigledno nema prostora za izgradnju novih. U poslednje vreme problem postaje i odliv kadrova, medicinskih sestara i lekara u inostranstvo. Srbiji trenutno nedostaje bar 2000 kardiohirurških operacija godišnje. Zbog toga je neophodno doneti novu nacionalnu strategiju u dugoročnom razvoju srpske kardiohirurgije baziranu na poštovanju stručnog kvaliteta i zaslužene esnafske hijerarhije

8 Onkologija Rak pluća je vodeća maligna bolest u mnogim zemljama sveta. Karakteriše je velika smrtnost, što je delom posledica kasnog otkrivanja ove bolesti, odnosno otkrivanja u kasnoj, uznapredovaloj fazi bolesti sa jedne strane, a delom i zbog toga što već decenijama nema nekog značajnijeg pomaka u lečenju, pogotovu u kasnoj fazi bolesti. U domenu lečenja raka pluća poslednjih godina se sve više govori o imunoterapiji, kao o jednom novom, uspešnom vidu lečenja ove bolesti. O raku pluća i imunoterapiji govori nam prof. dr Branislav Perin iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine. Šta predstavlja rak pluća? Rak pluća predstavlja i dalje najveći problem u okviru onkoloških bolesti. Samo u nekim razvijenim zemljama je doslednom primenom preventivnih akcija, odnosno prvenstveno akcijama u borbi protiv pušenja, rak pluća prestao da bude vodeći po obolevanju, ali je i dalje vodeći tip zloćudne bolesti po umiranju. U našoj zemlji, nažalost, i dalje se prati blag porast obolevanja od ove bolesti. Iz tih razloga je i razumljiv napor svih nas koji se bavimo ovom bolešću da pratimo savremene trendove u dijagnostici i lečenju ove bolesti i, naravno, da ih implementiramo u naš svakodnevni rad. U SKLADU SA SVETSKIM TRENDOVIMA Šta je imunoterapija raka pluća? Imunoterapija, koja spada u tzv. biološku terapiju, jeste terapija koja podstiče prirodne odbrambene, imunološke sposobnosti ljudskog organizma u borbi protiv raka. Mnogo je novih, uzbudljivih novosti o imunoterpiji raka pluća. Naime, decenijama istraživači ispituju ulogu imunog sistema u prevenciji i lečenju raka. To ispitivanje se sprovodi iz prostog razloga što se nije smelo dopustiti da i dalje važi ranije prihvaćeno stanovište da imunološki sistem nema ulogu u borbi protiv ćelija raka jer su ćelije raka u stvari ćelije sopstvenog organizma i kao takve neprepoznatljive od strane imunološkog sistema. Ovo stanovište je danas prevaziđeno jer su pronađeni mehanizmi na nivou ćelija, kako tumorskih tako i odbrambenih ćelija, koji sprečavaju imuni sistem da prepozna ćeliju raka. Nakon pronalaženja tih mehanizama sledeći korak je bio pronalaženje mogućnosti da se ti mehanizmi zaustave, odnosno blokiraju, čime bi bio otvoren put ćelijama imunološkog sistema da tumorsku ćeliju prepoznaju kao stranu i da se bore protiv njih. To je danas moguće, i već postoji nekoliko lekova iz domena imunoterapije koji omogućavaju borbu protiv raka sopstvenim imunološkim sistemom. IMUNOTERAPIJA u lečenju raka pluća U domenu lečenja raka pluća poslednjih godina se sve više govori o imunoterapiji, kao o jednom novom, uspešnom vidu lečenja ove bolesti. Koji su to mehanizmi o kojima govorite? Jednostavnim rečnikom govoreći, i na površini ćelija imunološkog sistema, odnosno limfocitima i ćelijama tumora, postoje receptori sa jedne strane i materije koje aktiviraju te receptore, tzv. ligandi. Određenim ligandom tumorska ćelija aktivira receptor na limfocitu, i tom aktivacijom se sprečava prepoznavanje maligne ćelije kao strane i po organizam štetne ćelije. Ovaj momenat u procesu angažovanja imunološkog sistema je nazvan kontrolnom tačkom, jer na ovaj način ćelija imunološkog sistema proverava, kontroliše ciljnu ćeliju da li je stvarno ćelija koju treba da uništi, a sa svoje strane ova kontrolna tačka je neophodna jer sprečava da imunološki sistem napadne ćelije sopstvenog organizma, što se događa kod autoimunih bolesti. Naravno da je ovaj mehanizam totalno nepoželjan kod zloćudnih bolesti. Blokadom bilo receptora na ćeliji limfocita, bilo liganda na površini ćelije tumora, omogućava se prepoznavanje tumorske ćelije kao strane i sledi ceo niz događaja koji vode ka uništavanju tumorskih ćelija, kao što recimo dolazi i do uništavanja bakterija kada ove prodru u naš organizam. Rekli ste da već postoje lekovi iz domena imunoterapije koji se primenjuju u lečenju raka pluća? Postoji nekoliko lekova koji su već registrovani i koji se upotrebljavaju u mnogim zemljama, i naravno mnogo veći broj koji su još u fazi kliničkih ispitivanja. Prvi od ovih lekova, nivolumab, registrovan je u SAD pre tri godine, a odmah iza toga i u Evropi, za lečenje jednog tipa raka pluća, a potom je sledilo uvođenje i drugih lekova kao što su pembrolizumab i atezolizumab. Koji bolesnici sa rakom pluća mogu biti lečeni ovom terapijom? Za sada su to bolesnici sa određenim histološkim tipom raka pluća, tzv. nesitnoćelijskim, i u određenom stadijumu bolesti, odnosno u uznapredovalom, metastatskom stadijumu. Mogu se upotrebljavati u prvoj liniji lečenja, umesto citostatske terapije, kada je potrebno ispitivanje u smislu utvrđivanja prisutne količine liganda na površini tumorskih ćelija jer je pokazano da postoje veće šanse za delovanje leka ukoliko je veća prisutnost liganda. Takođe se ovi lekovi mogu koristiti i u drugoj liniji lečenja, kada ovo ispitivanje nije neophodno. Bolesnici koji imaju neku od genskih mutacija u tumorskim ćelijama prvenstveno se leče lekovima usmerenim ka datoj mutaciji, a u našoj zemlji to su lekovi tirozin kinaze inhibicije za tumore koji su pozitivni na mutacije receptora epidermalnog faktora rasta. Naravno, neophodno je da bolesnici budu u primerenoj, relativno očuvanoj fizičkoj kondiciji da bi mogli da primaju ove lekove. Kolika je korist od primene ovih lekova? Magični lek u lečenju raka pluća ne postoji. Pre dvadesetak godina je definitivno ustanovljeno da se ne može očekivati dalji napredak u lečenju raka pluća i drugih zloćudnih bolesti primenom hemioterapije, tj. citostatske terapije. To je bio razlog intenziviranja istaživanja u drugim oblastima u borbi protiv ove opake bolesti. Imunoterapija je jedan od pozitivnih rezultata tih istraživanja. Ali ni ona nije svemoguća, i za sada rezultati pokazuju da deluje kod odsto bolesnika. Zašto ne deluje kod svih bolesnika, i zbog čega efekti terapije nisu dugotrajniji i dalje je predmet istraživanja. Drugim rečima, na početku smo nove ere u lečenju raka pluća i moramo ustanoviti koja je to grupa bolesnika koja će imati najveće koristi od ovih lekova, odnosno dalje da napredujemo u personalizovanoj terapiji i pronađemo pozitivne prediktivne i prognostičke faktore koji će definisati pomenutu grupu bolesnika. Da li postoje nuzefekti ove vrste terapije? Kao kod svake vrste terapije zloćudnih bolesti, i kod imunoterapije postoje nusefekti, ali su oni manje izraženi i manje toksični u poređenju sa hemioterapijom. Uglavnom su to kožne reakcije, kao što su osip i svrabež, osećaj umora, mogući prolivi, muka i povraćanje. Da li se ovi lekovi primenjuju u našoj zemlji u okviru lečenja raka pluća? Za sada se ovi lekovi u našoj zemlji primenjuju u okviru kliničkih studija i u okviru donacija farmaceutskih kompanija. U toku su registracije nekih od ovih lekova za primenu u lečenju raka pluća u našoj zemlji, a nakon toga ostaje da se vidi koja će biti procedura za odo- Detalj u svakodnevnom radu Dnevne bolnice bravanje lečenja ovim lekovima, s obzirom na njihovu izuzetno visoku cenu u ovom trenutku. Da li tzv. kubanska vakcina spada u imunoterapiju? Na određen način spada. To znači da cimavax vakcina deluje tako što u organizmu bolesnika stimuliše produkciju antitela na epidermalni faktor rasta, koji ima svoju ulogu u razvoju i rastu tumora. I ona ima svoje domete, i kao kod napred pomenutih lekova, istraživanja su usmerena na pronalaženje faktora koji utiču na uspešnost lečenja ovom vakcinom kako bi se definisali bolesnici kod kojih će ona najviše pomoći. Rezultati velikih kliničkih studija se očekuju uskoro. Koja je budućnost imunoterapije u lečenju zloćudnih bolesti? Imunoterapija zloćudnih bolesti je mlada oblast i predstoje dalja istraživanja u smislu kada, kome i sa čim je aplikovati. Drugim rečima, bolje definisanje grupe bolesnika kod kojih će postizati najbolje rezultate, kada je davati i da li je davati i bolesnicima sa ranim stadijumom raka pluća, da li i kako je kombinovati sa drugim imunoterapijskim lekovima i ostalim vidovima lečenja kao što su hirurška, hemio i radioterapija. U svakom slučaju na polju lečenja raka pluća imamo novo oružje. 14 Prof.dr Branislav Perin 15

9 Autori: Poremećaji uzrokovani mutacijama FMR1 gena: genetske, kliničke, dijagnostičke i terapijske smernice Doc. dr Dragana Protić Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu Srbija u korak sa svetom? Asist. prof. dr Dejan Budimirović Kennedy Krieger Institut, Medicinski fakultet Džons Hopkins Univerziteta (Baltimor, država Merilend, SAD) -u saradnji sa: Prof. dr Ivanom Novaković, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu Dr Snežanom Plavšić, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut 16 U organizaciji Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 28. marta ove godine, održana je kontinuirana medicinska edukacija pod nazivom Poremećaji uzrokovani mutacijama FMR1 gena: genetske, kliničke, dijagnostičke i terapijske smernice. Rukovodilac kursa bila je doc. dr Dragana Protić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. Edukacija je akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Republike Srbije sa šest poena za polaznike kursa. Sa velikim zadovoljstvom ističemo da je prvi put na našim prostorima učinjen sveobuhvatan pristup poremećajima uzrokovanim mutacijama FMR1 gena koji postaju centar interesovanja sve većeg broja istraživača i lekara Kliničkim asistentom dr Ružicom Kravljanac, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu kliničara širom sveta. Održavanje edukacije iz oblasti koja je u naučnom i stručnom pogledu atraktivna, kao što je ova, plod je višegodišnje saradnje tima stručnjaka različitog profila Medicinskog fakulteta u Beogradu sa vodećim naučnicima i lekarima iz oblasti poremećaja uzrokovanih mutacijama FMR1 gena iz Sjedinjenih Američkih Država. Na čelu tima iz Sjedinjenih Američkih Država je lekar i naučnik srpskog porekla koji je najveći deo svoje profesionalne karijere posvetio ovoj naučnoj oblasti, asist. prof. dr Dejan Budimirović sa Instituta Kennedy Krieger, Medicinskog fakulteta Džons Hopkins Univerziteta (Baltimor, država Merilend, SAD). Do ubrzanog širenja znanja iz oblasti poremećaja uzrokovanih mutacijama FMR1 gena među profesionalcima u našoj zemlji dolazi zahvaljujući ogromnom entuzijazmu i nesebičnoj želji dr Budimirovića da znanje stečeno u SAD-u tokom poslednjih skoro dvade- set pet godina prenese našim lekarima, naučnicima i ostalim stručnjacima različitog profila iz oblasti zdravstva. Između ostalog, dr Budimirović je gostujući profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i predavač na doktorskim studijama na istom fakultetu. Održani seminar je bio namenjen lekarima opšte medicine, pedijatrima, psihijatrima, neurolozima, epidemiolozima, biohemičarima i genetičarima, odnosno molekularnim biolozima. Cilj edukacije bio je upoznavanje polaznika sa: 1) znakovima, simptomima i kriterijumima za postavljanje dijagnoze poremećaja koji su posledica mutacije FMR1 gena; 2) molekularno-genetskim mehanizmom fragilnog X hromozoma; 3) povezanošću fragilnog X sindroma (posledica pune mutacije FMR1 gena) i autizma; 4) ulogom pedijatra i psihijatra u ranoj detekciji fragilnog X sindroma u dečjoj populaciji; 5) prvim nacionalnim Registrom dece sa smetnjama u razvoju; 6) mogućnostima terapije poremećaja koji su posledica mutacije FMR1 gena i razvojem novih lekova u ovoj oblasti; 7) dostupnim genetskim testiranjem na postojanje mutacije FMR1 gena. Ukratko, Fragile X Mental Retardation 1 (FMR1) gen, lociran na X hromozomu (Xq27.3) otkriven je godine. Normalno, FMR1 gen sadrži CGG nukleotidnih tripleta. Postoje dva oblika mutacije gena kod kojih je broj CGG tripleta uvećan: nepotpuna (eng. premutation; CGG tripleta) i puna mutacija (eng. full mutation; >200 CGG tripleta). Nepotpuna mutacija FMR1 gena je povezana sa neurodegenerativnim oboljenjem koje podseća na parkinsonizam (eng. FXTAS: Fragile X Tremor Ataxia Syndrome), i koje može da se javi kod svakog drugog muškarca sa ovim genetskim poremećajem. Između ostalog, FXTAS prati ataksija, tremor, poremećaj kognicije, neuropatija, i dr. Takođe, postojanje nepotpune mutacije FMR1 gena može da dovede do prerane insuficijencije jajnika povezane sa sterilitetom i ranom menopauzom kod jedne od pet žena sa ovim genetskim poremećajem (eng. FXPOI: fragile Xassociated primary ovarian insufficiency). Sindrom nestabilnog (fragilnog) X-hromozoma (eng. fragile X syndrome, FXS) nastaje kao posledica pune mutacije FMR1 gena i predstavlja najčešći uzrok nasleđene intelektualne zaostalosti i vodeći poznati uzrok autizma izazvanog pojedinačno izmenjenim genima. Drugim rečima, FXS može klinički da se manifestuje u vidu poremećaja iz autističnog spektra (eng. Autism Spectrum Disorders-ASD) i odgovoran je za oko pet odsto svih slučajeva ASD. Kao neurorazvojno oboljenje, FXS se klinički manifestuje kao posledica nedostatka Fragile X Mental Retardation proteina (FMRP), u ranom dečjem uzrastu, i to češće kod dečaka. Dva od tri dečaka sa kliničkom slikom FXS imaju ispunjene kriterijume za postavljanje dijagnoze ASD. Kliničku sliku FXS karakterišu različita kognitivna oštećenja, poremećaji govora i ponašanja (poremećaj pažnje, hiperaktivnost, anksioznost, teškoće pri učenju,...). U svetu, dijagnoza FXS se postavlja kod dece prosečne starosti meseci. Poznato je da je moguće postaviti ranu, preciznu genetsku dijagnozu pune i/ ili nepotpune mutacije FMR1 gena DNK analizom krvi. Udruženja genetičara, dečjih neurologa i psihijatara preporučuju da deca sa dijagnozom ASD obavezno budu testirana na mutacije FMR1 gena. Treba istaći da su u toku uznapredovale kliničke studije koje za cilj imaju uvođenje u kliničku praksu lekova koji mogu da modifikuju srž poremećaja u autizmu koji je povezan sa FXS. Pri tome, broj uznapredovalih kliničkih studija tokom kojih se ispituju lekovi za FXS daleko je veći u odnosu na broj kliničkih studija za razvoj lekova za druge razvojne poremećaje, uključujući i autizam nepoznatog porekla. Krajem i početkom godine sprovedena je velika studija procene znanja, stavova i prakse (eng. knowledge, attitudes and practices study; KAP studija) među lekarima primarne zdravstvene zaštite širom Srbije i studentima šeste godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Cilj sprovedene studije (glavni istraživači doc. dr D. Protić i asist. prof. dr D. Budimirović) bio je da se, prvi put na našim prostorima, proceni znanje medicinskih profesionalaca u oblasti poremećaja do kojih dovode mutacije FMR1 gena. Pored ovoga, sprovedena studija imala je i edukativni karakter: kao in- strument ispitivanja korišćen je upitnik koji je imao informativno-edukativnu ulogu! Drugim rečima, upitnik je sadržao niz korisnih informacija iz oblasti ispitivanja čijim usvajanjem lekari dobijaju bazično znanje iz oblasti mutacija FMR1 gena i poremećaja izazvanih ovim mutacijama. Studija je pokazala da je nivo znanja među ispitanicima u ovoj medicinskoj oblasti veoma nizak, ali i veliku spremnost sadašnjih i budućih lekara da sprovode genetsko testiranje kod ciljne grupe obolelih ukoliko bi im genetski test bio dostupan, kao i veliku zainteresovanost za dodatnom edukacijom u ovoj oblasti (skoro 100 odsto ispitanika je odgovorilo da im je neophodna dodatna edukacija). Trenutno je u toku publikacija rezultata ove studije, a doc. dr Dragana Protić predstavila je polaznicima kursa rezultate studije. U sklopu edukativnog materijala koji je deljen polaznicima kursa, našla se i spomenuta anketa sa informativno-edukativnim karakterom. Detaljan molekularno-genetski mehanizam nastanka fragilnog X objašnjen je u izlaganju prof. dr Ivane Novaković sa Instituta za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Prof. dr Novaković je vodeći stručnjak iz oblasti humane genetike kod nas, a njen naučni rad prepoznat je širom sveta. Ko što je istakla prof. dr Novaković, još tokom osamdesetih godina prošlog veka, tadašnji profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu prepoznali su značaj mutacija FMR1 gena. U to vreme, naši istraživači su gotovo u potpunosti pratili najno- 17

10 vija saznanja u ovoj medicinskoj oblasti. Nažalost, dešavanja koja su usledila udaljila su našu naučnu elitu od mnogih svetskih naučnih dostignuća i dovela do kaskanja Srbije u mnogim naučnim oblastima za svetom. Svedoci smo dešavanja koja, zahvaljujući povezivanju naših i svetskih stručnjaka, omogućavaju širenje znanja među profesionalcima u Srbiji. Upravo održana KME Poremećaji uzrokovani mutacijama FMR1 gena: genetske, kliničke, dijagnostičke i terapijske smernice predstavlja primer ovakvih dešavanja koja polako, ali sigurno, vraćaju Srbiju na svetsku naučnu mapu. Asist. prof. dr Dejan Budimirović, medicinski direktor klinike Fragile X Clinic, glavni lekar u Kenedi Kriger Institutu u Centru za kliničko ispitivanje novih lekova (eng. Clinical Research Center, Kennedy Krieger Institute) je dečji razvojni neuropsihijatar, jedan od najistaknutijih naučnika u oblasti koja se odnosi na ispitivanja obolelih sa fragilnim (nestabilnim) X-hromozomom, kao i novih lekova povezanih sa ključnim poremećajima fragilnog (nestabilnog) X-hromozoma, odnosno u razvoju uznapredovale dijagnostike u ovoj oblasti. Predstavio je prisutnima specifičnosti autizma koji se javlja kod fragilnog X- sindroma nastalog kao posledica pune mutacije FMR1 gena. Prof. dr Budimirović je istakao da se autizam ne javlja kao jedinstvena bolest, već kao spektar poremećaja (Autism Spectrum Disorders ASD). ASD je javnozdravstveni problem širom sveta, a ogromna finansijska sredstva se ulažu u istraživanja etiologije i patogeneze ASD. Stoga je fragilni X sindrom najznačajniji poremećaj uzrokovan mutacijom jednog gena (FMR1 gena) koji kod dve od tri obolele osobe od fragilnog X sindroma može da dovede do kliničke slike ASD. Kako je naglasio prof. dr Budimirović, kod ASD nastalog kao posledica pune mutacije FMR1 gena postoji jasno uočljiv genetski patofiziološki poremećaj. Iz ovih razloga, ovaj oblik ASD predstavlja za sada najkorisniji model za dalje proučavanje posebne podgrupe ASD, gde je ključni problem na nivou sinapse. Klinički asistent dr Ružica Kravljanac, načelnik Odeljena za ispitivanje i lečenje neuroloških i mišićnih bolesti na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije Dr Vukan Čupić, istakla je neprocenjivu ulogu pedijatra u ranom prepoznavanju dece sa fragilnim X sindromom. Kako je naglasila dr Kravljanac, na ovaj sindrom treba posumnjati kod dece, posebno dečaka, koji imaju usporen mentalni i motorički razvoj, slabije razvijen govor, kao i karakterističan fenotip (naglašeno čelo, izduženo lice, velike i klempave uši, elastičnu somotastu kožu i hiperelastičnost zglobova). Pored toga, u pubertetu kod odsto dečaka sa fragilnim X sindromom javlja se makroorhidizam (uvećani testisi). U sklopu ovog sindroma česti su i poremećaji drugih organskih sistema: poremećaji vezivnog tkiva, česte upale srednjeg uha, epilepsija, itd. Pored opisanog, deca sa fragilnim X sindromom imaju i karakteristične promene ponašanja: hiperaktivnost, poremećaj pažnje, problem sa govorom, eholaliju, impulsivnost, senzornu hipersenzitivnost, branjenje od dodira, izraženu stidljivost, izbegavanje kontakta očima, plašljivost, izbegavanje socijalnog kontakta, mahanje rukama, griženje ruku tokom socijalne interakcije, itd. Dr Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut govorila je o razvoju i organizaciji prvog nacionalnog Registra dece sa smetnjama u razvoju. Treba istaći da je ovo jedan od prvih takvih registara u regionu, pa i šire. Na njegovom stvaranju, razvoju i implementaciji radi tim stručnjaka tokom nekoliko poslednjih godina. Pored toga, trijažna (screening) lista namenjena pedijatrima u cilju što lakše identifikacije dece svih uzrasta sa kašnjenjem u psihomotornom razvoju kod kojih se sumnja na postojanje fragilnog X sindroma i na potrebu testiranja na mutaciju FMR1 gena imala bi veliki značaj u blagovremenom postavljanju dijagnoze fragilnog X sindroma. Polaznici skupa su detaljno upoznati sa najsavremenijim genetskim testom za identifikaciju mutacija FMR1 gena. Genetsko testiranje na ove mutacije dostupno je i u Srbiji, a kao najspecifičniji i najsenzitivniji izdvaja se AmlideX test (proizvođač: Asuragen, Austin, TX, USA). Očekujemo da će u narednom periodu testiranje primenom AmlideX testa biti još dostupnije pacijentima iz Srbije. Na kraju treba istaći da su UVEK u fokusu ovako organizovanih skupova i uspostavljanja međunarodne saradnje, pre svega, oboleli i njihove porodice. Zajednički cilj svih nas jeste da olakšamo svakodnevni život i funkcionisanje obolelih od fragilnog X sindroma i njihovih porodica. Podizanje znanja i svesti na temu fragilnog X jeste prvi korak na dugom i zahtevnom putu. Zdravlje Psorijaza (lat. Psoriasis vulgaris) je često, hronično, recidivantno, genetski determinisano, inflamacijsko i proliferativno oboljenje kože sa nepredvidivim tokom i kliničkim ispoljavanjem. Epidemiologija Incidenca psorijaze je od jedan do tri odsto u opštoj populaciji. Obolevaju oba pola podjednako, i može se pojaviti bilo kada u toku života. Smatra se da oko 125 miliona ljudi širom sveta danas boluje od psorijaze. To je oko tri odsto ukupne svetske populacije. Učestalost psorijaze je znatno niža kod tamnoputih ljudi, zapadne Afrike i afričkih Amerikanaca. Incidencija je takođe vrlo niska kod Eskima i Japanca, a izuzetno je retka kod američkih Indijanaca. Zašto nastaje psorijaza? Epidemiološka i imunogenetska ispitivanja ukazuju na to da je predispozicija za psorijazu nasledna! Ako jedan roditelj ima psorijazu, verovatnoća da dete oboli od psorijaze iznosi 25 odsto, a ako oba roditelja imaju psorijazu verovatnoća je odsto da će i dete oboleti. DERMATOVENEROLOGIJA Psorijaza Piše: dr med. Jasmina Jovanović Ljubičić Kod psorijaze dolazi do patološke aktivacije T limfocita. Ona se karakteriše hiperproliferacijom keratinocita i inflamatornim promenama u epidermu i dermu. Svi keratinociti u leziji kod psorijaze se obnavljaju mnogo brže nego kod kože koja nije obolela od psorijaze u toku 3-4 dana (turnover time), dok se u normalnom epidermu iste promene odigravaju za dana. Broj mitoza je 9 12 puta veći nego u normalnom epidermu. Specijalista dermatovenerologije Naziv ove dermatoze potiče od grčke reči psora, što znači svrab! Normalna koža Zadebljana perutava koža Psorijaza Kliničke forme psorijaze Psorijaza se klasifikuje u više kliničkih oblika. Najčešći oblik je Psoriasis vulgaris, koji se karakteriše jasno ograničenim eritematoznim lezijama prekrivenih sedefastobeličastom neatherentnom skramom. Predilekciona mesta za njihovu pojavu su: kapilicijum, ekstenzorne strane ekstremiteta, laktovi, kolena, lumbo-sakrana regija. Nokatne ploče su takođe zahvaćene. Prema veličini lezija razlikuju se oblici psorijaze: p.punctata; p.guttata; p.nummulars, p.in placibus; p.geogrphyca; erythrodermia psoriatica (kada je zahvaćeno više od 90 odsto kože). Postoje i posebni oblici psorijaze kao što je inverzni oblik psorijaze (psoriasis inversa), gde se promene javljaju na mestima koja nisu karakteristična za psorijazu, a to su pregibne regije (pazušna jama, prepone, pupak, ispod dojki, analno i između prstiju)

11 U sklopu kliničke slike psorijaze mogu se razlikovati: Palmoplantana psorijaza koja zahvata dlanove i tabane Psorijaza nokatne ploče se javlja kod odsto svih osoba obolelih od psorijaze. Češće nastaje kod bolesnika koji su oboleli od arthritis psoriatica i to oko 70 odsto. Psorijaza zglobova je najčešća ekstrakutana manifestacija psorijaze i javlja se kod oko 40 odsto pacijenata. Simptomi su bol, ukočenost i natečenost zglobova. U teške forme psorijaze spadaju: Erythrodermia psoriatica, Psoriasis pustuloza generalisata (von Zumbusch), i psorijaza sa zahvatanjem zglobova (Psoriasis arthropathica). Kod svakog četvrtog pacijenta bolest ima tešku formu. Provocirajući faktori za psorijazu Pacijenti sa psorijazom imaju povećan morbiditet i mortalitet prema kardiovaskularnim bolestima, metaboličkim bolestima, limfomu, psihičkim poremećajima. Prema tome, psorijaza nije samo kožno oboljenje! Mnogi egzogeni i endogeni stimulansi mogu da pokrenu nasledni mehanizam i uzrokuju prelazak klinički latentne genotipske psorijaze u manifestnu fenotipsku psorijazu. Okidači za nastanak psorijaze su: Stres, infekcija, alkohol, pušenje, trauma i lekovi (litijum, antimalarici, beta blokatori). U isto vreme oni i pogoršavaju stanje kod ljudi koji već boluju od psorijaze. 1. STRES Psorijaza nastaje zbog stresa, a kasnije i sama izaziva novi stres. Postoje brojne mogućnosti lečenja psorijaze i njeno postojanje danas nije veliki problem. Ali nijedna terapija nije rešenje za sve pacijente svaki pacijent je poseban slučaj. Ljudi oboleli od psorijaze trpe ozbiljne emocionalne posledice zbog same pojave bolesti i narušenosti spoljnog izgleda. Savetuje se da promene životni stil (lifestyle problem), i da nauče da upravljaju stresom i stresnim situacijama. Stres indukuje i pogoršava sve oblike psorijaze, te je potrebno savladati tehnike relaksacije i meditacije. 2. ISHRANA Za lečenje psorijaze empirijski je utvrđeno da dijete siromašne kalorijama utiču povoljno na tok psorijaze. Savetuje se smanjenje konzumiranja crvenog mesa i alkohola! Porast telesne mase povećava rizik za pogoršanje psorijaze. U Drugom svetskom ratu među zarobljenicima je bio znatno manji broj ljudi obolelih od psorijaze. 3. PUŠENJE Mnoge studije su pokazale da se pustular psorijaza (varijanta psorijaze na dlanovima i tabanima), pogoršava kod pacijenata koji puše. Pacijenti koji su prestali pušiti skloni su bržem lečenju i potpunom izlečenju, a oni koji su nastavili pušiti bili su skloniji komplikacijama. Savetuje se da treba potpuno prestati sa pušenjem! Psorijaza nastaje zbog stresa, a kasnije i sama izaziva novi stres. Postoje brojne mogućnosti lečenja psorijaze i njeno postojanje danas nije veliki problem. Ali nijedna terapija nije rešenje za sve pacijente svaki pacijent je poseban slučaj. 4. LEKOVI Određeni lekovi (ne za psorijazu nego za neke druge bolesti) mogu pogoršati stanje psorijaze. Lekovi koji su poznati kao mogući okidači psorijaze su: Antimalarijski lekovi kao chloroquine Litij i antipsihotici su odavno poznati kao okidači psorijaze Beta-blokatori (lekovi koji se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska) i neki lekovi za srce. Kortikosteroidi oni mogu kontrolisati teške oblike psorijaze veoma efikasno i brzo, ali naglim prekidom u uzimanju znaju uzrokovati pogoršanje psorijaze. Ukoliko smo primorani uzimati te lekove, potrebna je konsultacija lekara oko njihove adekvatne zamene, koje ne smetaju psorijazi. 5. SANACIJA INFEKCIJE Studije pokazuju da neke infekcije mogu direktno izazvati psorijazu. Streptokokne infekcije grla često prethode izbijanju guttate psorijaze (varijanta koja se najčešće pojavljuje kod dece). Takođe postoje indikacije da trajna žarišta infekcije u ustima (karijes), grlu (angina), sinusitis, upale žučnog mehura (kolecistitisa), mokraćne bešike (cistitis)... itd... mogu biti okidači psorijaze. Brzo otkrivanje i brzo lečenje ovih infekcija može dati bolju kontrolu nad psorijazom. Lečenje psorijaze nije jednostavan postupak, terapijski pristup mora biti različit za svakog pacijenta u zavisnosti od oblika i rasprostranjenosti oboljenja. U lokalnom lečenju psorijaze koriste se kortikosteroidne kreme, sa salicilnom kiselinom ili bez nje, i predstavljaju prvu terapijsku liniju blage i lokalizovane psorijaze. Kreme se mogu aplicirati pod običnom folijom i to značajno pojačava dejstvo leka. Često se kortikosteroidne kreme kombinuju sa kremama koje sadrže vitamin D3 (kalcipotriol) ili sintetički vitamin A (tazaroten). Sistemska terapija Sistemska terapija se sprovodi kod onih pacijenata kod kojih lokalna terapija nije bila efikasna samostalno, pa je treba sprovesti zajedno, u kombinaciji. Na raspolaganju je relativno velik broj terapijskih mogućnosti, ali je većina povezana sa značajnim neželjenim efektima i toksičnošću. Opšta je preporuka da se primenjuje tzv. rotacijski tip lečenja psorijaze, pri čemu se pojedini lekovi koriste u ograničenom vremenskom periodu jednu do dve godine, a zatim se, bez obzira na pozitivan efekat, zamenjuju sa drugim lekom koji ima drugačiji profil toksičnosti. Od lekova se najčešće koristi imunosupresivna terapija citostaticima, ciklosporin A, potom metotrexat, retinoidi (etretinat), sistemska fototerapija (PUVA terapija), monoklonska antitela (infliksimab i efalizumab). Biološka terapija u lečenju psorijaze primenjuje se u svetu već 15 godina. Biološka terapija u lečenju psorijaze može potpuno da ukloni simptome bolesti i rezultati su fantastični, ali ta terapija ima svoja ograničenja. Primenjuje se kod pacijenata koji imaju umerenu tešku ili tešku psorijazu, koji su u dobrom opštem stanju i nemaju udružene bolesti, autoimune bolesti, HIV, tuberkulozu, malignitete, hepatitis Klasični lekovi nikada nisu izazvali takav rezultat, da su se promene na koži u potpunosti povukle. Primena biološkog leka je komforna, i dobija se injekciono jednom u dve nedelje, a ima i onih koji se dobijaju jednom u tri meseca. Prema procenama stručnjaka, obolelih od psorijaze u Srbiji ima oko , a biološki lekovi bi bili od pomoći za njih od 10 do 15 odsto. Reč je o izuzetno skupim medikamentima i njihova upotreba zasad nije dostupna o trošku zdravstvenog osiguranja. Jedan od tih preparata je (etanercept- Embrel) ili (adalimumab Humira R ) Ti lekovi nisu registrovani u našoj zemlji, i ne nalaze se na pozitivnoj listi. Radi se o skupim lekovima, pa ga iz tog razloga ne mogu dobiti svi kod kojih bi bio indikovan. Biološka terapija se primenjuje i za lečenje drugih sistemskih bolesti u reumatologiji, alergologiji, neurologiji, gastroenterologiji. U svakom slučaju, era bioloških lekova predstavlja značajan napredak u tretmanu psorijaze i oni donose novu nadu grupi ljudi koji se svaki dan bore sa ovom neprijatnom bolešću. Kako su to relativno novi preparati, bilo bi potrebno razviti vodiče za njihovu upotrebu, pokušati da se oni stave na pozitivnu listu za određeni broj obolelih, tako da bi se ova vrsta terapije mogla sprovoditi na planiran i sistematičan način, sa najvećim benefitom za pacijente. Kao i svaki drugi lek, i biološka terapija može da izazove neželjena dejstva. Biološka terapija kod izvesnog broja pacijenata ne daje rezultat, jer organizam stvara antitela na primenjeni imunogeni lek. Zaključak Zbog samih promena na koži ova bolest je vidljiva svima i oboleli imaju velike psihosocijalne probleme u svakodnevnom životu, na poslu, na javnim mestima, u gradskom prevozu, u frizerskim salonima, na bazenima, u restoranu i slično, gde oboleli bivaju diskriminisani i izopšteni. Svaki peti oboleli je stigmatizovan jer se psorijaza smatra zaraznom bolešću. Oboleli od psorijaze teško nalaze životne partnere i imaju značajne probleme u fizičkim kontaktima. Oko 30 odsto obolelih od psorijaze ima negativan uticaj na seksualne funkcije. Od depresije ili anksioznosti boluje jedna od četiri osobe sa psorijazom, dok čak 20 odsto koristi antidepresive. Preko 30 odsto ima problem sa alkoholom, a čak 10 odsto teško obolelih razmišlja o samoubistvu. Svaki peti oboleli razvija i psorijatični artritis. Zbog toga je pristup obolelim od psorijaze individualan i multidisciplinaran, jer se pored dermatologa angažuju i specijalisti drugih specijalnosti: reumatolog, psihijatar, endokrinolog, internista, a izbor terapije se mora prilagoditi pacijentu

12 KONTAKT POINT GLAVOBOLJA dijagnostičko-terapeutske dileme Prim. mr sc. med. dr Novak Vukoje Član Evropske akademije nauka Hronični bol u predelu glave i vrata javlja se kod oko odsto odrasle populacije. Zbog dugotrajnog, a često i neadekvatnog tretmana, mnogi pacijenti godinama trpe jake bolove, što ih može odvesti u depresiju. Često menjaju lekare, terapiju, pribegavaju samolečenju, traže spas kod nadrilekara. Svaki od bolova u ovoj regiji zahteva specifičnu dijagnostiku i lečenje. Treba napomenuti da je lečenje hroničnog bola kod glavobolja individualno i da ne postoji jedan pristup, metod i lek za sve pacijente, niti svim pacijentima odgovara isti tretman. Iz tog razloga terapijom bola se bave različiti specijalisti: neurolozi, stomatolozi, oralni hirurzi, neurohirurzi, otorinolaringolozi i dr. Snimci glave putem CT i MRI obično ne otkrivaju nikakvu patologiju, pa se tegobe neretko vezuju za psihološke probleme ili svrstavaju u neku vrstu neuropatije. U području glave i vrata primarni bol je najčeće uzrokovan neuralgijom petog kranijalnog živca (n. tigeminus) glosofaringealnog živca, okcipitalnih nerava (okcipitalna glavobolja), a sekundarna bol u vidu glavobolje najčešće je uzrokovana upalom sinusa. Takođe, kariozni zubi mogu dovesti do nepodnošljivog bola. Dijagnostika bola iziskuje konzilijarnu kolaboraciju više medicinskih specijalnosti uz brojne dijagnostičke procedure. Jedna od neobično retkih glavobolja, poznata kao glavobolja kontaktnih tačaka, pored dijagnostičkih predstavlja i veliki terapeutski problem. To je i jedan od razloga što pacijenti godinama lutaju bez dijagnoze i adekvatnog lečenja. Opisao ju je Sluder godine, po kome je i dobila ime. Cefalgiju karakterišu napadi jakog, oštrog, neizdrživog i unilateralnog bola koji je najčešće fokusiran u predelu bočnog zida nosa i ugla prema oku, što pripada inervacionom području prednjeg etmoidalnog nerva. Kao uzrok pominje se kompresija i iritacija terminalnih grana navedenog živca koji je uklješten između dve strukture sluznice nosa. Kontakti između mukoze gornje, srednje i donje nosne školjke, conche bulose, etmoidalnog sinusitisa sa jedne strane i kriste, spine ili devijacije nosne pregrade sa druge strane, najčešće su odgovorni za ovu patologiju. Napadi bola se mogu javiti i do osam puta dnevno sa trajanjem od 15 do 180 minuta tokom dana. Neretko su udruženi sa istostranom hiperemijom konjuktive, ptozom, miozom i edemom kapka propraćenog epiforom. Napadu često prethodi prehlada, nazalna opstrukcija i rinoreja. Glavobolja dodirnih tačaka često počinje sa hiperemijom konjuktive na strani bola Klinički pregled nosa predstavlja prvi dijagnostički postupak u otkrivanju endonazalnih abnormalnosti Kontakt point glavobolja je tri puta češća kod muškaraca nego kod žena. Pitanje je zašto oko 60 odsto populacije koja ima kontakt sluznice nema glavobolju. Zašto se cefaleja pojavila sada, a kriva nosna pregrada sa mukoznim kontaktima traje godinama. Smatra se da vremenom nerv koji je stisnut između dve strukture postaje hipersenzibilan, te prelazi u neuropatiju koja vodi lokalnom bolu. U patofiziologiji bola pominju se i medijatori, neuropeptidi, calcitonin, supstanca P itd., za koje se smatra da pored centralnog mehanizma uzrokuju vazodilataciju i edem sluznice nosa, što dodatno pogoršava tegobe. Ono što je tipično za ovu glavobolju je da bol započinje nakon prehlade i virusne infekcije gornjih respiratornih puteva. Može biti povezan sa osetljivošću na svetlo ili buku, pa se notira kao migrena bez aure. CT i MRI glave su obično uredni pa se često glavobolja pripisuje psihičkom statusu. U odsustvu nazalnih simptoma pacijenti se najčešće javljaju neurologu koji im propisuje medikamentoznu terapiju, koja je uglavnom bezuspešna. Ako su bolovi u glavi povezani sa osetljivošću na svetlo ili buku, obično se dijagnostikuju kao migrena bez aure. Privremeno i povremeno prisustvo kontaktnih tačaka koje su kompatibilne sa nosnim ciklusom mogu biti okidač za ovu vrstu glavobolje. Dijagnostička procedura obuhvata ORL pregled, endoskopiju nosa, CT sinusa, MRI mozga, efedrinski i lidokainski test, pregled neurologa, stomatologa, okuliste i po potrebi drugih specijalnosti. Najčešće se konstatuje kriva nosna pregrada, izražena spina septuma udružena sa hipertrofijom i nenormalno pozicioniranim donjim nosnim školjkama, concha bulosa, etmoidalni sinusitis. Da bi ih rešili bola, lekari pacijentima propisuju brojne analgetike, lekove za neuropatiju, narkotike, steroide, relaksante mišića itd. Svi ovi lekovi ne pružaju olakšanje od glavobolje kontaktne tačke. Jedini medikamenti koji imaju privremeno pozitivno dejstvo u relaksaciji bola su iz grupe dekongestiva. Oni smanjuju postojeći otok sluznice i time sprečavaju mukozni kontakt i ujedno eliminišu nervnu kompresiju. Pošto im je uticaj vremenski ograničen, novi recidiv edema sluznice dovodi do recidiva bola. S obzirom na to da je uzrok glavobolje kontaktnih tačaka nervna kompresija U području glave i vrata primarni bol je najčešće uzrokovan neuralgijom petog kranijalnog živca (n. tigeminus) glosofaringealnog živca, okcipitalnih nerava (okcipitalna glavobolja), a sekundarna bol u vidu glavobolje najčešće je uzrokovana upalom sinusa izazvana strukturalnim abnormalnostima koje se mogu korigovati hirurški, ostaje da je operacija jedini optimalni tretman koji može otkloniti anatomske strukture koje induciraju ovu patologiju. Operativno lečenje glavobolje kontaktne tačke obično podrazumeva ispravljanje krive nosne pregrade, odstranjenje spine ili kriste septuma, redukciju uvećanih nosnih školjki, resekciju bule etmoidalis ili otklanjanje drugih anomalija u zavisnosti od toga koji deformiteti čine mukozni kontakt i pritiskaju nerv. Cilj ove hirurgije je da se stvori više prostora u nosu i onemogući bilo kakav pritisak na nerv kada se pojavi mukozni otok. Postoji nekoliko studija koje su analizirale uspeh operacije glavobolje kontaktnih 22 23

13 tačaka. Kriterijumi za uključivanje i rezultati bili su različiti od studija do studija. Različiti rezultati ukazuje na zaključak da bi kriterijum za odabir ovih pacijenata trebalo da bude bolje standardizovan i da bi period pacijentovog nadgledanja Mukozni kontakt izazvan spinom nosne pregrade (levo) i uvećanom donjom nosnom školjkom (desno) kao uzrok glavobolje Hirurško lečenje glavobolje podrazumeva uklanjanje mukoznih kontakata u nosu Endonazalna blokada ubrzo dovodi do olakšanje bola nakon hirurške procedure trebalo da obuhvati duži period. Razlog treba tražiti u patologiji bola, vrsti hirurških intervencija, intenzitetu, frekvenciji i trajanju glavobolja kao i kraćem postoperativnom praćenju pacijenata. Lokacija, stepen i opseg mukoznog kontakta neretko su ključni u dijapazonu između dobrih i loših rezultata. Nekada će i male hirurške intervencije dati odličan uspeh, a u drugim slučajevima mnogo veće intervencije kojima se postiže adekvatno proširenje nosnih kanala i eliminacija mukoznih kontakata će ostati bez zadovoljavajućeg rezultata. Ovo ukazuje da patofiziologija bola kod ove vrste glavobolje nije u potpunosti razjašnjena i da dalja ispitivanja treba usmeriti prema molekularnom nivou. Manje invazivna opcija u tretmanu glavobolje kontaktne tačke uključuje primenu neuralnih blokada. Obično se koristi lokalni anestetik u vidu lidokaina ili xylocaina kombinovan sa kortikosteroidima i aplicira se oko 5mm iznad hvatišta srednje nosne školjke u sluznicu bočnog zida nosa. Rezultati su promenjivi, ali više od 50 odsto pacijenata već nakon druge aplikacije leka oseti znatno olakšanje. Zaključak: Kontakt point glavobolja je i danas dijagnostičko-terapeutski problem. Na to ukazuje preko 20 odsto nezadovoljnih pacijenata kojima nijedan oblik lečenja nije pomogao. Hirurško uklanjanje kontaktnih tačaka sluznice nosa kroz različite endonazalne procedure smanjuje intenzitet glavobolje. Preko 85 odsto operisanih je obično zadovoljno učinjenom operacijom. To ukazuje da je hirurgija zadovoljavajuća opcija u lečenju ove patologije. Konzervativno lečenje u vidu blokade prednjeg etmoidalnog živca daje slabiji rezultat i bolovi se znatno redukuju ili potpuno nestaju u više od polovine lečenih pacijenata. Autor smatra da, kada se sumnja na glavobolju kontaktnih tačaka, pre hirurške intervencije, pacijent mora da prođe kroz kompleksnu dijagnostičku proceduru radi isključenja drugih uzroka glavobolje. Sem toga, potrebno je izraditi preciznije kriterije za selekciju pacijenata planiranih za operativni ili drugi vid lečenja. Naredne studije treba da budu dizajnirane na ulozi različitih lokacija kontaktnih tačaka u etiopatogenezi ovih glavobolja, čime bi se doprinelo kvalitetu lečenja. To protect and advance what matters most to everyone in Europe - A Commission Vice- President for Health Following the Future of Europe scenarios, there has been much speculation about doing less for health and whether certain policy files will be rerouted to other Directorates-General (DGs). The regulatory role of the EU is indispensable to protect public health and patient safety, and is embedded in the body of EU legislation and programmes overseen by the European Medicines Agency, European Food Safety Agency, European Chemicals Agency and European Centre for Disease Prevention and Control. Responsibility for health cannot be devolved to DGs whose primary aim is the economic advancement of affected industrial sectors, for example in the oversight of the pharmaceutical and agri-food sectors, and of data with regard to health. This would be a retrograde step, at a time when the EU s credibility for regulatory oversight must be strengthened. Such an approach risks further fueling Euroscepticism, by raising suspicions of conflict of interest. Nor should responsibility be fragmented, or siloed, creating dilution and inefficiencies between respective legislation, policy and programmes. Protection and advancement of wellbeing public health, patient rights, safety, quality of life is not an internal market issue, but citizens primary concern and a central objective of the EU Treaties (Article 3 TEU). A high level of protection of health and universal health coverage are core objectives to be upheld at the European level, as reflected in the EU Pillar of Social Rights and the commitment of the EU and all Member States to the Sustainable Development Goals (SDGs). Health requires specific political drive and dedicated Commission resources to meet citizens expectations.1 To achieve this, we call for the next Commission to include a Vice-President for Health. This mandate should include both health protection (including food safety) and healthcare cooperation, with the following primary responsibilities: Leadership: to act on the will of Member State governments on EU health collaboration, better ensure policy coherence for health across all legislation and programmes of the EU, putting health first in impact assessment, and management of health crises, or emergencies. Subsidiarity: to ensure that the subsidiarity principle is respected, particularly with regard to organisation of health systems and services, whilst encouraging valuable sharing of knowledge, experience and scale-up. Implementation: to facilitate and oversee the effective implementation of existing legislation, ensuring achievement of health protection objectives of the Lisbon Agenda and SDGs; to apply the results of EU funded health research and implement recommendations, e.g. of the Joint Actions, to improve health outcomes. Participation: to facilitate further cooperation in the field of health and healthcare, on the request of Member States; and establish an effective policy dialogue with all health stakeholders and their meaningful involvement in relevant initiatives. Preparedness: to identify, prevent and prepare for potential health threats and coordinate a swift and efficient EU response together with international partners to health emergencies. Continued investment and strong leadership in health at EU level is indispensable. If we fail on the health project, we will fail, ultimately, on citizens social and economic aspirations for the future of Europe. The future governance of the EU Commission and its programmes must demonstrate commitment to independence, through a top-level entity with adequate resources for health protection and promotion

14 Medicine world Wide IZ RUSKE MEDICINE Priprema i uređuje: Lidija Georgijevna Ljuličeva Dozet Univerzitetski profesor u penziji iz Voronježa, Rusija Biometrijska identifikacija pacijenata Rusija je počela obuku lekara za kompletnu komunikaciju sa pacijentima Departament za zdravstvo u Moskvi je započeo program obuke za kompetentnu komunikaciju lekara sa pacijentima. Program je namenjen terapeutima, pedijatrima, lekarima opšte prakse i šefovima odseka poliklinika. Lekarima će se reći kako da motivišu pacijenta za lečenje, kako da izbegavaju fraze koje izazivaju negativna osećanja kod pacijenta i kako sam lekar da izbegava profesionalno izgaranje. U prvoj polovini godine planiramo da obučimo više od pet hiljada specijalista. Veoma je važno da svaki lekar brzo uspostavi kontakt sa pacijentom, sasluša ga, postavi prava pitanja i konsultuje ga u najprihvatljivijem obliku, istakao je šef Gradskog odeljenja za zdravstvo Aleksej Hripun. Časove sprovode profesionalni psiholozi u grupi od 12 do15 ljudi, a trajanje kursa je od 9 do 16 sati, u zavisnosti od specijalizacije lekara. Na primer, važno je da pedijatar pronađe odgovarajući pristup ne samo roditeljima malog pacijenta, već i detetu. U programima lekara opšte prakse posebno se naglašava rad sa različitim starosnim grupama i različitim emocionalnim stanjem pacijenata. Rukovodioci odeljenja prvenstveno izgrađuju menadžerske veštine. Cilj obuke je poboljšanje kvaliteta komunikacije sa pacijentima i razvoj korporativne kulture usmerene na pacijente u poliklinikama, izveštava Departament zdravlja. Predavači objašnjavaju lekarima koje formulacije rečenica mogu izazvati kod pacijenta osećaj da se plaši lekara i nespremnost da traže medicinsku pomoć u budućnosti. Na primer, prilikom pregleda doktor ne bi trebalo da koristi složenu medicinsku terminologiju. Ovo može uznemiriti ili uplašiti pacijenta. Osim toga, u dijalogu sa bolesnikom lekar mora izbeći fraze sa ličnom ocenom i familjarne razgovore. Takođe, na kursevima se doktorima kaže kako da motivišu pacijenta za lečenje. Na primer, kada se propisuje terapija, neophodno je da se pacijentu objasni njena suština, koristeći pritom određene izraze: Da biste uklonili bol, trebalo bi da primenjujete, Da biste izbegli gorušicu, morate promeniti hranu..., ili Preporučiću vam lek sa kojim možete nastaviti da vozite, primećuje ministarska služba za medije. Sergej Nikolaev U «Dečjoj gradskoj poliklinici br. 1 Rostov na Donu» uvedena je usluga biometrijske identifikacije pacijenata. Inovacija je predstavlјena 10. aprila na međunarodnom forumu Medsoft u Moskvi i visoko je ocenjena od strane specijalista. Sistem prepoznavanja pacijenata (njegovog zakonskog zastupnika) analizira izgled posetilaca i upoređuje ih sa bazom podataka za identifikaciju. U tu svrhu se na radnim mestima lekara, na šalterima, na samoregulacionim terminalima, u ograncima Državne dečje bolnice br. 1, uklјučujući školske medicinske sobe, postavlјaju male kamere. Pacijent se nalazi u vidnom polјu kamere i kroz dve sekunde na računaru administratora ili doktora otvara se elektronski medicinski karton. Pacijentu nije potrebno svaki put donositi polisu OMS, SNILS, izvod iz matične knjige rođenih, pasoš. Automatska identifikacija pojednostavlјuje i život medicinskog osoblјa, oslobađa ih niza rutinskih procedura i skraćuje vreme za papirologiju. Da bi sve ovo bilo moguće, urađen je ogroman posao. Nije bilo dovolјno da se stvori tehnologija slična onoj koja, na primer, traži poznata lica na slikama na Fejsbuku. Osim toga, važno je garantovati zaštitu ličnih biometrijskih podataka u skladu sa strogim zahtevima zakona. Biometrijska identifikacija Na svakom robotskom mestu gde je obezbeđen kontakt sa pacijentom, utvrđuju se sredstva za biometrijsku identifikaciju osobe po obliku lica. Služba BIP (biometrijska identifikacija pacijenta) utvrđuje pripadnost medicinskih i socijalnih podataka određenoj osobi. Pacijenti treba da dostave dokumente, popune različite forme, daju podatke. Sistem se prepoznaje automatski. 99,2% ~2s Pouzdanost prepoznavanja pacijenta «Zahvalni smo Ministarstvu zdravlјa Rostovskog okruga, TFOMS-u i Upravi za gradsko zdravlјe za podršku našem projektu», kaže Vladislav Erofejev, glavni lekar DGP br. 1. Kada bude prikupljeno dovoljno biometrijskih podataka za značajan broj pacijenata, koji će biti priključeni servisu, biće značajno povećan nivo pristupa medicinske pomoći. Vreme prepoznavanja pacijenta Iako je biometrija zahtevala od naše institucije neke finansijske troškove, za pacijente je korišćenje usluge apsolutno besplatno. Biometrijski parametri mogu se dodati i obrisati iz baze podataka na pismeni zahtev u prisustvu podnosioca zahteva. Ekaterina Pogonceva :

15 Prevencija Pravilnom ishranom do dobrog zdravlja Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana. Zdravlje na usta ulazi. Jedi zdravo da bi imao dug život. Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, večeraj kao prosjak. Neka vaša hrana bude lek, a vaš lek vaša hrana. Sve navedene izreke i poslovice jasno nam pokazuju da su još stari narodi prepoznali značaj pravilne ishrane na zdravlje ljudi. Pravilna ishrana predstavlja osnovu pravilnog rasta i razvoja, normalnog funkcionisanja organizma, kao i održavanje ravnoteže između zdravlja i bolesti. Kultura građana definiše se i zdravstveno ekološkim obrazovanjem Osnovni principi pravilne ishrane Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana. Savremena istraživanja i brojne naučne studije potvrdile su da hrana i ishrana imaju važnu ulogu u nastanku, lečenju i prevenciji mnogih pre svega hroničnih masovnih nezaraznih oboljenja, odnosno da je neadekvatna ishrana jedan od vodećih uzroka velikog broja oboljenja kao što su tip 2 šećerne bolesti, povećane vrednosti masnoća u krvi, kardiovaskularne bolesti, osteoporoza i neke vrste malignih bolesti. Rezultati brojnih studija koje su proučavale uticaj ishrane na prevenciju i lečenje Piše: prim. dr Tatjana Egić spec. opšte medicine Načelnica Službe opšte medicine Doma zdravlja Novi Sad hroničnih masovnih nezaraznih bolesti rezultirale su objavljivanjem preporuka o ishrani. Ove preporuke imaju za cilj da osiguraju unos svih nutrijenata neophodnih za pravilan rast, razvoj i očuvanje zdravlja. Kakva treba da bude pravilna ishrana? Pravilna ishrana treba da bude energetski izbalansirana, adekvatna, raznovrsna i umerena. 1. Energetski izbalansirana ishrana Energetski izbalansirana ishrana je, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ona ishrana u kojoj je količina energetskog unosa hranom u ravnoteži sa potrošnjom energije, koja obezbeđuje optimalnu telesnu masu, telesni sastav i potrebni nivo fizičke aktivnosti, koji je istovremeno usaglašen sa dugotrajnim dobrim zdravljem, a omogućuje ekonomski neophodnu i socijalno potrebnu aktivnost. Izbalansiran energetski unos je individualno prilagođen svakoj osobi i zavisi od pola, starosne dobi, telesne težine i visine, kao i od intenziteta svakodnevne fizičke aktivnosti. 2. Adekvatna ishrana Adekvatna ishrana je ona koja organizmu obezbeđuje ne samo potrebnu energiju, već i neophodne makronutrijente (ugljene hidrate, belančevine i masti), mikronutrijente (vitamine, minerale), dijetna vlakna, fitohemikalije i tečnost. Poželjno je da ishrana bude velike nutritivne, a male energetske gustine, odnosno da u ishrani budu zastupljene namirnice koje osiguravaju značajne količine svih potrebnih nutrijenata i relativno malo kalorija. 3. Raznovrsna ishrana Raznovrsnost u ishrani podrazumeva konzumiranje namirnica iz različitih grupa. Namirnice se uobičajeno dele u sledeće grupe: Žitarice Voće Povrće Mleko i mlečni proizvodi Proteinske namirnice (meso, riba, jaja, orašasti plodovi i leguminoze) Masnoće i dodaci ishrani 4. Umerena ishrana Pod umerenošću smatramo ograničen unos namirnica koje mogu imati negativne posledice na zdravlje ukoliko se unose u količinama većim od preporučenih / kuhinjska so, alkohol, zasićene i transmasne kiseline, holesterol i šećer/. 12 principa pravilne ishrane 1. Ne preskačite obroke Preporučuje se tri glavna obroka manje užine 2. Jedite raznovrsnu hranu Širok asortiman namirnica osigurava unos većeg broja neophodnih nutrijenata. 3. Povećajte unos žitarica od punog zrna Preporuka je da najmanje polovina ukupnog unosa žitarica bude poreklom od punog zrna, odnosno da se ograniči unos prerađenih žitarica. 4. Povećajte unos voća i povrća Preporučuje se najmanje dve porcije voća i tri porcije povrća, odnosno ukupno pet porcija voća i povrća na dan. 5. Konzumirajte voće i povrće različitih boja Konzumacijom tamnozelenog, belog, crvenog, narandžastog i ljubičastog voća i povrća osigurava se ne samo potreban unos makro i mikronutrijenata, već i fitohemikalija koje imaju brojne povoljne efekte na očuvanje zdravlja ljudi. 6. Koristite mleko i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masnoće Izbor mleka i mlečnih prozvoda sa smanjenim sadržajem masnoća osigurava unos potrebne količine kalcijuma uz istovremeno smanjeni unos zasićenih masnoća i kalorija. 7. Izaberite različite vrste proteinske hrane Ova grupa uključuje mesa bez vidljive masnoće i živinsko meso, jaja, ribu, morske plodove, mahunarke, kao i neslane orahe i semenke... Riba se preporučuje najmanje dva puta nedeljno. 8. Koristite ulja umesto čvrstih masti Iako masti i ulja imaju jednaku energetsku vrednost, u životinjskoj masti dominiraju zasićene masne kiseline, dok su biljna ulja bogatija nezasićenim masnim kiselinama. 9. Unosite dovoljno tečnosti Obična, higijenski ispravna voda je uvek najbolji izbor. 10. Smanjite unos kuhinjske soli Preporučeni dnevni unos je do 5 grama. 11. Umereno konzumirajte alkohol Ograničite unos alkohola na najviše dva pića dnevno za muškarce i jedno piće dnevno za žene. 12. Izbegavajte koncentrovane šećere, zaslađene gazirane napitke, slatkiše i slične namirnice Odlike nabrojanih namirnica je da imaju veliku energetsku, a malu nutritivnu vrednost. Usvajanje i doživotno pridržavanje navedenih principa pravilne ishrane uz kontrolu veličine porcije i svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost imaće pozitivan efekat na zdravlje

16 Prevencija XIII NEDELJA IMUNIZACIJE U EVROPSKOM REGIONU SZO GODINE IMUNIZACIJA Nastaviti sa aktivnostima vakcinacije U zemljama Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije od 23. do 29. aprila obeležava se Nedelja imunizacije. U Republici Srbiji Nedelja imunizacije se obeležava uz podršku Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula inicijativu za organizovanje Nedelje imunizacije godine, sa idejom da se pažnja opšte javnosti i zdravstvenih radnika usmeri na značaj imunizacije kao najefektivnije i najefikasnije mere primarne prevencije. Imunizacija se sprovodi u cilju sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti i najbrži je i najjeftiniji način kontrole, kojim se odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti i zato predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti. Novim trogodišnjim programom obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti iz decembra godine, tokom godine predviđeno je uvođenje obavezne imunizacije dece protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije, pasivne imunizacije prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, obavezne imunizacije zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv malih boginja, zaušaka i rubele. Prema novom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od aprila godine u Program obavezne imunizacije uvedena je vakcinacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumnije za decu rođenu od 1. januara godine. Vakcina je visoko efikasna u redukciji invazivnih formi oboljenja kao što su meningitis zapaljenje moždanica, pneumonija - zapaljenje pluća, bakterijemija, kao i kod najučestalijih formi zapaljenja srednjeg uha dece uzrasta do 2 godine. Ova oboljenja predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti dece uzrasta do pet godina u grupi vakcinama preventabilnih bolesti na globalnom nivou. Prema Kalendaru obavezne imunizacije u Republici Srbiji vakcinacija se sprovodi protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečije paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije. Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostići i održati 95% i viši obuhvat na nivou celokupne populacije dece koju prema definisanom uzrastu i kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika), radi sprečavanja obolevanja, mogućih komplikacija, trajnih oštećenja i smrtnih ishoda. Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba. Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, u oblastima sa niskim obuhvatom registruju se epidemije u opštoj populaciji. U godini u Evropskom regionu SZO, u epidemiji morbila prijavljeno je obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na godinu. Epidemije sa 100 i više slučajeva su registrovane u 15 od 53 zemlje. Najveći broj obolelih u godini je registrovan u Rumuniji (5562), Italiji (5006), Ukrajini (4769), Grčkoj (967), Nemačkoj (927), Srbiji (702), Tadžikistanu (649), Francuskoj (540), Ruskoj Federaciji (408), Belgiji (369), Velikoj Britaniji (292), Bugarskoj (168), itd. Epidemije su prouzrokovane padom obuhvata MMR vakcinom u dečijem uzrastu u specijalnim populacionim grupama (koje odbijaju imunizaciju iz verskih i filozofskih ubeđenja, Romi, migranti itd.), prekidom u snabdevanju vakcinama i nepravovremenim prijavljivanjem obolelih. U Rumuniji je od početka godine do kraja marta godine prijavljeno je slučajeva malih boginja sa 40 smrtnih ishoda. Među obolelima (2/3 svih slučajeva) su najzastupljenije bebe mlađe od godinu dana i mala deca (1-4 godine), a 98% obolelih je nevakcinisano. U Srbiji je posle 25 godina u toku najveća epidemija morbila, sa prvim smrtnim ishodima posle 20 godina. Epidemija je počela u oktobru godine i zaključno sa 20. aprilom se beleži 4858 obolelih i 15 smrtnih ishoda. Kako bi se do kraja godine dostigao cilj odstranjivanja malih boginja u Evropskom regionu SZO neophodno je nastaviti aktivnosti na dostizanju i održavanju obuhvata vakcinisanih preko 95% i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica. Knjigom u bolnice akcija lekara Sekcije za umetnost, kulturu i humanost SLD Prevodeći knjigu sa nemačkog dr Jovan Stejić, prvi lekar koji je došao u Srbiju, odavno je pokazao koliko je knjiga namenjena narodu važna za prevenciju bolesti. Među osnivačima Srpske književne zadruge godine bila su čak tri lekara tri Jovanovića: Zmaj, Batut i Morski. Ne treba ni nabrajati. I SKZ već u petom kolu izdaje Knjigu za narod, koju je Batut preveo sa nemačkog i napisao predgovor. Knjiga se mora dodvoriti narodu, pisao je tada Batut misleći na čitanje knjiga uopšte, a naročito onih koje govore o čuvanju zdravlja. I knjige i narodna mudrost odolevaju savremenoj tehnici i traju. Osnivači Novina serpskih započeli su medicinu Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, i to u Beču. Vuk u predgovoru prve Danice godine u Beču piše: Kalendar je knjiga koja narodu najviše polze može učiniti. Jedno, zato što se svake godine izdaje, drugo što ga gotovo svi ljudi kupuju koji čitati znadu, a treće što se cijele godine po rukama neprestano premeće. Vuk Stefanović Karadžić I Udruženje književnika Srbije, koje danas broji preko hiljadu i po članova, u svojim redovima ima lekare književnike. Ne čudi zato što smo kao Sekcija za umetnost, kulturu i humanost SLD pokrenuli akciju Knjigom u bolnice. Ideja je potekla od akad. med. Vladimira Jokanovića, književnika, pesnika, aforističara, umetnika koji vaja srpsku istoriju brojnim spomenicima, odavno se bavi novinarstvom, a lepo i slika. Knjigom u bolnice započinjemo bolnicom u Kamenici, tačnije Institutom za onkologiju Vojvodine i darom za decu, onkološke pacijente koji se leče u drugoj pokrajinskoj ustanovi. Knjige uručujemo sredinom aprila uz koncert lekara namenjen pacijentima. Sada sakupljamo knjige koje putuju za Vranje. Lekari Vranja sa svojim Veselim doktorima pevali su na humanitarnom koncertu u Zadužbini Kolarac za decu Doma u Veterniku. Kako život to sve namesti, isprepliće i osvečani za trenutke u kojima se može i zaplakati! Prethodnica Akcije započeta je u Banji Kanjiži u jesen godine, kada je dr Jokanović ličnim poklonom kao pacijent lekar osnovao biblioteku. Sa severa preko Kamenice proputovali smo do juga Srbije. Momentalno smo u Vranju, a uskoro ćemo u Zapadnu Srbiju u lozničku bolnicu. Na istoku je bolnica u Boru sa kojom se loznička povezala, pa će to biti čvrsta osovina bratske ruke presecajući pravac sever jug Srbije kojim smo najpre krenuli. Čeka nas još puno bolnica i banja Srbije. Mi, lekari, svojom akcijom Knjigom u bolnice, uvezaćemo sve donirane knjige u jednu za bolnice. Ne smemo se osvrtati na urađeno dok akcija Knjigom u bolnice traje. Svesni smo mi da trčimo maraton. To je izazov i vrsta umeća, a umetnost reči vredi približiti bolnici, odraslima i deci, jer i sama medicina je vrsta umetnosti. Zar ne? Želimo da onima koji su bolesni sa knjigom bude lakše. Dr Slavica Žižić Borjanović 30 31

17 Zdravstveno bezbedna hrana važan je faktor u prevenciji hroničnih bolesti, od najranijeg detinjstva Evropska komisija i Srbija počele su 25. septembra godine proces analitičkog pregleda zakonodavstva, praćenje (skrining) primene pravne tekovine EU po poglavljima, celokupnog zakonodavstva EU. Pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara godine u Briselu. Otvaranjem pregovora o pristupanju sa EU, otvara se i mogućnost da se Konvent uspostavi kao posebna platforma prilagođena novoj fazi odnosa Srbije i EU koja treba da omogući redovne konsultacije, definisanje preporuka i mišljenja na pregovaračke pozicije Srbije, praćenje o ispunjavanjima merila i uslova za članstvo po pregovaračkim poglavljima, transparentan i otvoren dijalog i bolje informisanje javnosti. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji predstavlja stalno telo u okviru kojeg se vodi tematska debata predstavnika državne administracije, političkih partija, nevladinih organizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i profesionalnih organizacija o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Bezbednost hrane u Pregovorima Ovaj proces pomaže našoj državi da izgradi kapacitete za usvajanje i sprovođenje zakona Evropske unije, kao i evropskih i međunarodnih standarda. Srbija, kandidat za članstvo u EU, mora da usvoji i primeni sva važeća pravila, standarde i zakone EU (acquis communautaire pravna tekovina EU). Dakle, da prihvati pravne tekovine EU u celini, jer one predstavljaju korpus zajedničkih prava i obaveza koje povezuju sve države članice Evropske unije. O čemu se pregovara u Poglavlju 12? Kako bi obezbedila visok nivo javnog zdravlja, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i zdravlja bilja, EU primenjuje integrisani pristup u bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Ovo se postiže primenom usvojenih mera od farme do trpeze. Mere se odnose na ceo lanac proizvodnje, prerade i distribucije hrane, sve do potrošača. Ona podrazumeva odgovarajući nadzor, koji sprovode nadležni organi. Time se obezbeđuje visok nivo zaštite zdravlja životinja i ljudi, kao jednog od osnovnih ciljeva politike EU. Istovremeno, merom je potrebno obezbediti efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU, a to je jedino moguće kada su standardi bezbednosti hrane i hrane za životinje ujednačeni i dosledno se primenjuju na celoj teritoriji EU. Pripremila: prof. dr Veselina Pelagić Radanov Oblast koja se bavi ovom temom u pregovorima sa Evropskom unijom od velike je koristi za najširu populaciju, za sve potrošače u Srbiji Benefiti za našu zemlju Veća bezbednost hrane, praćenje hrane od farme do tanjira, izvoz srpskih proizvoda na evropsko tržište bez posebnih kontrola, tradicionalni proizvodi se i dalje mogu proizvoditi i kontrolisana upotreba pesticida. Srbija ima obavezu da prihvati i u potpunosti primeni propise EU iz ove oblasti u trenutku pristupanja. Srbija neće morati da se odrekne svojih tradicionalnih proizvoda, kao što su sir ili kajmak. Ako se proizvode za potrošnju u sopstvenom domaćinstvu, i dalje će se proizvoditi kao do sada, ali će, ukoliko se plasiraju na tržište, morati da zadovolje određene higijenske standarde radi zaštite potrošača. Srbija će kao rezultat procesa prilagođavanja standardima EU imati unapređene objekte za proizvodnju i preradu mesa, unapređeni uzgoj životinja na farmama, bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesticida u skladu sa standardima EU i pouzdan sistem nacionalnih laboratorija. Hrana koja se proizvodi u Srbiji u kontrolisanom sistemu imaće slobodan put do evropskih potrošača, a domaćim potrošačima će onda biti garantovani isti visoki standardi bezbednosti hrane koju trenutno imaju evropski potrošači. Poglavlje 12 bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika Ova pitanja predstavljaju složenu oblast u procesu pregovora za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji, koja zahteva stalno unapređenje sistema bezbednosti hrane, kako bi se potrošačima obezbedila sigurna i kvalitetna hrana. Radna grupa 7, Nacionalnog konventa o EU za (poglavlje 12) upućuje Pregovaračkom timu više preporuka: Obezbediti efikasno sistemsko sprovođenje službenih kontrola i punu primenu i sprovođenje propisa u nadležnosti veterinarske inspekcije i ojačati kapacitete veterinarske inspekcije (brojnost i obučenost). Stvoriti mehanizme za povećanje društvene odgovornosti i razumevanja javnosti u vezi sa svim pitanjima u oblasti veterinarskih politika zaštite zdravlja ljudi i životinja, zaštite i dobrobiti životinja, sprovođenjem kampanja i edukacijom. Unaprediti objekte za proizvodnju i preradu mesa, unaprediti uzgoj životinja na farmama i standarde dobrobiti životinja, garantovati potrošačima visoke standarde bezbednosti hrane koju trenutno imaju evropski potrošači. Ostvariti saradnju sa organizacijama civilnog društva putem obezbeđivanja javnosti rada Uprave za veterinu, konsultacija, učešća OCD u procesu donošenja propisa, kao i partnerstva na projektima. U tom smislu konkursi MPZŽS za finansiranje projekata treba da obuhvate i projekte organizacija civilnog društva koje nisu udruženja poljoprivrednih proizvođača. Obezbeđenje vidljivosti implementacije propisa koji donosi pojašnjenje uloge subjekta u poslovanju sa hranom i postupka opoziva hrane. Propisom obezbediti kako da se sprovede proces za hranu za opoziv, koristeći globalni sistem identifikacije, kao što su barkod, i mehanizme kao što su mejl, papir i faks, koji olakšavaju brzo uklanjanje hrane pod opozivom iz lanca distribucije. Obezbediti veću uključenost javnosti u praćenje implementacije propisa u oblasti bezbednosti hrane, kao i kontinuirano informisanje potrošača; 32. Obezbeđivanje uslova za doslednu implementaciju Pravilnika o načinu uspostavljanja i organizacije sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja Reference: 1. Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji 2015/ Radna grupa za Poglavlja 11, 12, 13, Poljoprivreda i ruralni razvoj, Bezbednost hrane, Veterinarska i Fitosanitarna politika i Ribarstvo koraka ka EU, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje ( ) za bezbednost hrane i hrane za životinje. Poboljšanje vidljivosti podataka iz oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom nivou, usklađeno sa opštom digitalizacijom državne uprave. Unapređenje u oblasti opšte bezbednosti hrane, modernizovanje obrazovnih modula i povezivanje sa naučnim istraživanjima, a sve u cilju jačanja kapaciteta u službenim i referentnim laboratorijama i Nacionalnoj laboratoriji. Komentar na Izveštaj EU komisije o napretku Srbije za u delu koji razmatra pomake u poglavlju 12 Evropska komisija navodi da je Srbija umereno pripremljena u oblasti poglavlja 12, odnosno bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i da u narednoj godini treba da preispita kapacitet direkcije za veterinarske, fitosanitarne i nacionalne referentne laboratorije i usvoji akcioni plan za njihovo jačanje. Kao oblast koja posebno zabrinjava, u izveštaju je navedeno upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla. Istaknuto je da laboratorija za kontrolu kvaliteta sirovog mleka još uvek nije otvorena i da se još uvek čekaju izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, što ukazuje na kašnjenje u usklađivanju propisa u ovoj oblasti. Upozoreno je da je upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla oblast koja posebno zabrinjava i da Srbija treba da ojača primenu propisa o razdvajanju i tretmanu životinjskog otpada i usvoji i sprovede strategiju radi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Report SWD(2018) 152 final Commission staff working document, Serbia 2018 (copy) There has been no progress in the reporting period. In the coming year, Serbia should: develop a comprehensive strategy for transposition, implementation and enforcement of the acquis on food safety, veterinary and phytosanitary policy; substantially strengthen the administrative capacity of the veterinary, phytosanitary and national reference laboratories directorates; consistently apply and improve the risk based approach to sanitary control at borders. In the area of general food safety, Serbia has yet to define a strategy and action plan for full transposition of the acquis. Serbia needs to increase the effectiveness of controls, in particular by strengthening its administrative capacity for inspections, applying risk-based checks at borders, establishing clear provisions on conflicts of interest, using specific methodologies to audit staff regarding their task performance, improving coordination, and drafting integrated multiannual control plans. Serbia should further align its legislation on management of emergency situations regarding food and feed safety with the acquis. On food safety rules and specific rules for feed, the permitted level of aflatoxins in milk has remained higher than that permitted by the acquis. The national reference laboratory for milk testing has been opened but it is yet to be accredited so that it can perform official controls. Usklađivanje, uređivanje i primena zakonodavstva u bezbednosti hrane Ako se uporede samo ukratko ova dva vremenski različita izveštaja o progresu Srbije ka EU u oblasti bezbednosti hrane, može se zaključiti da su Preporuke NKEU, Radne grupe 7 bile stručne i dobronamerne. Fondacija za razvoj domaćinstva kao član RG 7 čini velike napore na informisanju javnosti i građanstva o značaju bezbednosti hrane za javno zdravlje. Edukacijom o prevenciji hroničnih bolesti mladih i članova invalidskih organizacija do podizanja nivoa opšte kulture 32 33

18 Predstavljamo vam Izvanredni prirodni i klimatski uslovi pružili su mogućnost da se Ivanjica još davne godine počne organizovano baviti turizmom. Dugogodišnja nepravda u zapostavljanju ogromnih turističkih potencijala ovog područja ispravljena je godine kada je, na inicijativu Instituta za hematologiju i Hematološke sekcije Srpskog lekarskog društva, osnovan Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju. Na osnovu dugogodišnjih ispitivanja uticaja podneblja na Specijalna bolnica za rehabilitaciju IVANJICA zdravlje ljudi i posle iscrpnog elaborata, 25. januara godine usledila je uredba Vlade Republike Srbije o proglašenju Ivanjice za prvu vazdušnu banju u našoj zemlji. Dana 15. septembra godine UNESCO je Goliju naš planinski biser, na čijem se obronku nalazi Banja Ivanjica proglasio za ekološku zonu, prvi rezervat biosfere u našoj zemlji. To je još jedna potvrda i razlog da otkrijete kako se zdravo živi. Banja Ivanjica se nalazi na srednjoj nadmorskoj visini od 468 m, koja se smatra optimalnom, kako za zdrave tako i za većinu osoba sa različitim bolestima. Vazduh i voda su izrazito čisti, a industrijski objekti po strukturi ne utiču bitno na životnu sredinu, niti remete prirodne pogodnosti ovog područja. Osnovni lekoviti faktor je vazduh, odnosno skup karakterističnih klimatskih faktora. Dosadašnja ispitivanja nedvosmisleno su pokazala da je ovo područje VODITE RAČUNA O SVOM TELU TO JE JEDINO izrazito povoljno za lečenje i rehabilitaciju malokrvnosti, plućnih oboljenja, alergija i neuroloških oboljenja. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica, na pet minuta hoda od centra grada, privlači pažnju i u arhitektonskom smislu. Zgrada je okružena parkom na povšini od 4,5 hektara koji je bogat jelovom i borovom šumom i drugim biljnim vrstama iz ovog kraja. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica, kako u medicinskom tako i u nemedicinskom sektoru, poklanja veliku pažnju svojim gostima. U procesu postizanja maksimuma fizičkih, psihičkih, duhovnih, društvenih, profesionalnih i edukativnih potencijala, pored medicinskog dela, aktivno učešće imaju i rekreatori koji svakodnevno organizuju aktivnosti na bazenu, trim sali, otvorenim sportskim terenima. Svakodnevno organizovanje prepodnevnih šetnji i upoznavanje sa prirodnim istorijskim i kulturološkim bogatstvom ivanjičkog kraja. Tri puta sedmično ide se na izlet, po izboru gosta, a u ponudi su: planine Golija, Javor, Mučanj, manastiri Studenica, Kovilje, Dobrače, Uvačko jezero, I još mnogo toga vrednog. MESTO GDE MOŽETE DA ŽIVITE Stručni medicinski tim (fizijatri, viši fizioterapeuti i radni terapeuti) Aparatura (aparati za primenu elektroforeze, ultrazvuka, lasera, interferentnih struja, kratkotalasne dijatermije, elektrostimulacija, magnetoterapija, infraruž, ultraljubičaste lampe, parafinoterapije i terapija blatom, radne terapije, kada za podvodnu masažu, četvoroćelijska kupka, aparati za stimulaciju, CMN-stimulacija centralnog neurona (mrežasta rukavica) i modernom opremom za kineziterapiju i ručnu masažu) A od prošle godine uvođenje novog terapeutskog bloka sa najsavremenijim aparatima primene u fizikalnoj medicini Shock wave terapija udarnim talasom T-care terapija visokofrekventnom strujom Artromot Ekstenzomat sto za lumbalnu i cervikalnu trakciju Horizontalna terapija pulmološka rehabilitacija HOBS (hronični bronhitis i emfizem) bronhijalna astma cistična fibroza bronhije ekstazije abnormalnost grudnog koša i neuromuskulatorni poremećaji nakon hirurškog zahvata zbog plućnog karcinoma biohemijska, hematološka i imunološka laboratorija Predstavljamo vam Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju Ivanjica. Ako pažljivo pregledate, videćete zašto smo po mnogo čemu jedinstvena ustanova ovog tipa u našoj zemlji. Sprovođenje opšte i prema indikacijama specijalizovane rehabilitacije Ono po čemu se razlikujemo od drugih, u cilju prevencije, jeste da svi naši korisnici, bilo da su došli na odmor i rekreaciju, pripreme ili vikend, u toku svog boravka mogu obaviti osnovni internistički pregled interna medicina hematologija popravljanje krvne slike (klimatski faktor) jačanje imuniteta lečenje anemija, leukocitopenija, trombocitopenija Program rehabilitacije dece i odraslih obolelih od malignih i dobroćudnih tumora sprovodi se u toku ili po završetku lečenja, zračne ili hemio terapije. POVREDE I OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Fizikalna medicina i rehabilitacija politraume prelomi i povrede kičme i kičmenih pršljenova traumatska oštećenja kičmene moždine urođene ili stečene mane i nedostaci na koštano-zglobnom sistemu sportske povrede REUMATSKA OBOLJENJA zapaljenski reumatizam stanja posle ugradnje endoproteza kuka, kolena, ramena stanje posle operacije diskushernije posle osteosinteza različitih lokacija tehnički i kadrovski objekat kapaciteta 250 ležaja ispunjava sve uslove savremenog gosta (svaka soba sa kupatilom, TV kablovski priključak, ceo objekat pokriven bežičnim internetom) Kontakt: 032/ služba marketinga 032/ recepcija 34

19 Okom lekara (ZLO)UPOTREBA Sva živa bića i tvari na našoj planeti imaju upotrebnu vrednost u trajanju: biološku, sociološku, estetsku, komercijalnu ekonomsko-finansijsku, etičku, filozofsku i tako dalje. To je konstanta koja je nesporna, ako se misli na pozitivni učinak bića i tvari. No, kako život nije samo crno-bela varijanta naših učinaka, pogotovo ne uvek pozitivnih, moramo obratiti pažnju i na varijante negativnih, jer su one neizbežne u bipolarnosti suprotstavljenih. Ovaj tekst na temu upotrebe i neizbežnih zloupotreba neće otkriti ništa novo, to i ne pretenduje, ali će podsetiti na njih i na naše svesne i nesvesne uloge u njihovim preplitanjima. Zato nam je potrebno da obnovimo sećanje na davno prohujala vremena, kao i na sva ona skorašnja, kako bi se ubuduće lakše odnosili, kako u upotrebi, još više u čuvanju od zloupotrebe bliskih bića i tvari. Biće nam dovoljno da se setimo prohujalog veka od završetka Velikog rata koji je dobrano svojim krajem odredio smer života ljudima koji su živeli na ovim prostorima sve do današnjih dana. U tom Solunski front , Dunavska divizija Prve armije Prenos ranjenika u divizijsko zavojište, godine Piše: prim. dr Predrag Tojić sećanju normalno je da naglašavam mučeničke podvige i viteški odnos učesnika u ratnim zbivanjima. Akteri u tim četvorogodišnjim mukama i stradanjima bili su, pored časnih dobrovoljaca, mobilisani da brane slobodu svojih savremenika i potomaka na tlu države u kojoj su rođeni i živeli. Niko ih nije pitao za njihovo mišljenje, spontani odgovor je potvrđivao da se unapred podrazumeva zajednički stav u odbrani. Činjenice govore da je Srbija ušla u Veliki rat sa 450 lekara civilnog i vojnog saniteta. Dobar deo su bili pripadnici drugih naroda, koji su se zatekli kao rezidenti Srbije, stavivši se bez ikakvog otpora državi Srbiji na raspolaganje svojim znanjem i veštinama u lekarskoj profesiji. Ratna Srbija je njihovu žrtvu veoma cenila upravo zbog njihovog poimanja obaveze, uprkos svim opasnostima koje je rat nosio. A neumoljiva je činjenica da od 450 lekara slobodu nije dočekao njih 150, dakle trećina, umirući zajedno sa onima koje su negovali i lečili. Rat je nosio isti rizik i za povređene i obolele, kao i za njihove terapeute. Razlika nije bilo, ali ni zloupotreba. Završetkom velikog rata, formiranjem nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, počeo je novi, do tada nepoznati period upotrebe i zloupotrebe ljudi, pa i lekara u tom novom duhovnom okviru. Novi politički državni poredak stavljao je ljude u teška iskušenja potrošnje časti i dostojanstva kroz političke stranke i sledstvena pozicioniranja u profesiji i državnoj hijerarhiji. Ratne zasluge i stručnost nisu više bili sigurna preporuka, traženi su novi vidovi lojalnosti prema onim višim od sebe. Ambicioznijima to nije smetalo, časnijima svakako jeste. Život je poneo i jedne i druge u maticu. Nova državna zajednica tražila je i novu organizaciju javnog zdravstva. Lekari su rasporedom državnih institucija morali pokrivati nove teritorije, odlaziti u razne zabiti da posvećuju zdravstveno neprosvećene i leče zapuštene i teško izlečive. Vođeni visokim etičkim principima, privrženi Hipokratovoj zakletvi i ličnim dostojanstvom, bez ropca su prihvatili novu realnost. Monaški su se odazvali novim iskušenjima, bez otpora i roptanja. Većina je ostala na visokom moralnom i profesionalnom nivou, čime su davali ogroman prilog u čuvanju ne samo zdravlja poverenog im stanovništva, već i socijalnog mira u rovitoj i neujednačenoj državnoj zajednici. Tako su oni istrajavali u politički socijalno i ekonomski teško funkcionišućoj zemlji. Nije zabeležen nijedan oblik otpora ili bojkota nametnutim obavezama. Koliko su im moći dozvoljavale (stručna i ekonomska), uspevali su da statistički, čak, podignu nivo zdravlja. Sve su to mogli jer ih je nosila posvećenost struci, posleratni elan i nada da će njihove žrtve pomoći opštem napretku. Verovali su da se napredak može postići u dobrom zdravlju i slobodi, koju je njihova nesebičnost donosila. Držali su da je mera lekara zdrav čovek, kao uslov svih potonjih uslova. U tom uverenju i zanosu dočekali su i drugi Veliki rat bez svođenja računa o svojim žrtvama i žrtvama svojih porodica. Drugi rat lekari su dočekali, kako ko, radeći svoj uzvišeni posao u neuporedivo težim uslovima nemaštine svake vrste u okolnostima građanskog rata gde se pomoć morala pružati svakom, a zbog toga platiti i glavom. Milosti nije bilo kod ostrašćenih tražioca lekarske pomoći. Čast, stručnost i milosrđe lekara, za korisnike njihovih usluga imali su malu cenu. Kazna za milosrđe je bila stalno prisutna, nikakva etička pravila nisu vredela za osione i bahate. Tako su drugi rat proveli svi lekari ostavši u otadžbini. Mali broj lekara, statistički potpuno beznačajan, bio je u nekim da kažemo povlašćenim uslovima. Više ih je bilo u nezavidnom zarobljeništvu u Nemačkoj nego povlašćenih u zemlji. Jednom rečju, većina posvećenih lekara delila je bedu sa sunarodnicima. Završetkom Drugog svetskog rata i dolaskom slobode nastupila su nova iskušenja. Morali su se polagati računi oslobodiocima šta su radili i kome su sve pružali usluge. Ideološki ostrašćeni oslobodioci su terali mak na konac. Poslovični žbiri u Srbiji trudili su se da podrobno preinventarišu rad lekara i prijave kome treba. Mnogo časnih lekara je prošlo kroz apsurdna isleđenja nekompetentnih laika, ratnih pobednika. Prošao je kako ko, srećni su bili Partizanska bolnica u selu Trnavcu, Lika, Brigu o ranjenicima zbog nedostatka sanitetskog osoblja vodi stanovništvo Omladinke nose vodu za potrebe partizanske bolnice koji su prošli samo kroz poniženja. Oni sa gresima, kaznama i rasporedima morali su proći kroz prevaspitanja da bi ostali u struci i životu. Sledila je nova beda, pod novom ideološkom paskom, koja se morala izdržati. Izdržavali su sve, da služe čoveku, pacijentu i rodu u hipokratovskim okvirima, u novoj partijskoj i manje zakonskoj tvorevini. Odricanje, stručnost i nesebičnost nikoga nisu interesovale, nego su se samo podrazumevale. Obnova ratom razorene zemlja u novim, revolucionarnim, matricama tražila je prilagođavanja na svaki prostakluk i primitivizam, koji su diktirali pobednici. Ukinuta je privatna lekarska praksa, javno zdravstvo je funkcionisalo samo kroz državno. Lekari su bili pod posebnom prismotrom jer su markirani kao potencijalni neprijatelji. Nije im se verovalo jer je većina školovana na Zapadu. Podrazumevalo se da su nosili i zapadne civilizacijske vrednosti, opasne i nepotrebne u stvaranju novog sovjetskog čoveka. Stojički su to sve podnosili, bez namere i bez ikakve moći da se odupru diktiranim suludostima vremena. Ponovo su delili bedu sa izdiferenciranim narodom, opet posvećenički i hipokratovski. Trpeli su i izdržavali verujući da i normalnim ludostima mora doći kraj. Građanski ratovi raspadajuće Jugoslavije, kažu Treći, doneo je mnogo čega sličnog Drugom. Prateće nemaštine u lekovima i sanitetskom materijalu, medicinskim aparatima su se podrazumevale. I ova generacija lekara morala se prilagoditi i izdržati. Višestranački politički sistem je i lekarima postavio zamke opredeljenja i već prema opredeljenju donosio nove rizike. Socijalni mir su lekari i zdravstvo morali očuvati. Kompenzacija je bilo uvođenje divlje, mešovite lekarske prakse i držanje pod prismotrom nepodobnih. Prvi put se pojavio odgovor kroz mito i korupciju, da bi se proverila izdržljivost neposlušnih. Hapšenjima i javnim žigosanjima se to navodno kontrolisalo. Većina lekara ostala je imuna na planirana čišćenja i kompromitaciju, što je samo potvrdilo da su većina časnih i etički uzvišenih ljudi u beloj profesiji. Elem, lekari su za prohujali vek, u prvoj i drugoj Jugoslaviji, trećoj krnjoj SRJ i Srbiji sa svojim narodom prošli golgotu: bede, nemaštine i iskušenja svake vrste, ostali verni svojoj ljubavi, zakletvi i čoveku, kao najvećem planetarnom resursu, pored svih zamki, pomogli povređenim i obolelim i ostali elita. Elita se ne postaje samo po stečenim, i najvišim kvalifikacijama, već pre svega po delima. Dela većine lekara u Srbiji su časna, uzvišena, besrebrena, posvećena, elitna i zato su oni elitna profesija

20 Iz istorije srpskog zdravstva Bolnice u Aleksincu za vreme balkanskih i Prvog svetskog rata (I) U vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, do bugarske okupacije u novembru godine, u Aleksincu su postojale dve bolnice, Okružna građanska i Rezervna vojna bolnica. Pred početak rata sa Turcima godine u pet divizijskih oblasti: Dunavska, Šumadijska, Moravska, Drinska i Timočka, postojale su stalne vojne bolnice u Beogradu Kragujevcu, Nišu, Valjevu i Zaječaru. Pored njih otvaraju se i Rezervne bolnice koje otvara Vrhovna komanda, odnosno Ministarstvo vojno, humana društva ili privatna lica i ustanove. Rezervna vojna bolnica otvorena je godine i u Aleksincu, koji je tada pripadao Timočkoj divizijskoj vojnoj oblasti, čija se stalna vojna bolnica nalazila u Zaječaru. Bolnica je radila do završetka balkanskih ratova, da bi potom, sa izbijanjem Prvog svetskog rata, obnovila rad i radila do početka bugarske okupacije u novembru godine. Tako su u ovom periodu u Aleksincu postojale dve bolnice, građanska okružna bolnica i rezervna vojna bolnica, koje su zbrinjavale ranjenike i bolesnike srpske vojske, ali i zarobljene ranjene i bolesne neprijateljske vojnike. Rezervna vojna bolnica radila je u prostorijama zgrade Učiteljske škole, zgradi Gimnazije, sve tri zgrade Osnovne škole (Vežbaonica, Golubarnik, Smeh i suza), zgradi sreskog suda i u novopodignutoj prizemnoj zgradi u dvorištu Učiteljske škole. Malo je podataka ostalo sačuvano o lekarima i osoblju koji su u ovom periodu radili u ovim bolnicama, a pre svega za vreme balkanskih ratova. Zna se da je u rezervnoj bolnici za vreme balkanskih ratova radila i bila njen upravnik dr Jelena Popadić. Dr Jelena Popadić je rođena u Parizu godine, od oca Svetozara i majke Marije. Gimnaziju je završila u Beogradu 1904/5. godine, a medicinu studirala na Univerzitetu u Nansiju u Francuskoj, od do godine. Po završetku studija bila je izabrana za lekara bolnice Broca u Parizu. Za vreme balkanskih ratova bila je upravnik Rezervne vojne bolnice u Aleksincu i vršila dužnost sreskog lekara Piše: Zoran Stevanović, profesor istorije, Aleksinac Ranjenici i osoblje bolnice u zgradi i ispred zgrade Učiteljske škole srezova Moravskog i Aleksinačkog (danas područje opštine Aleksinac) i bila ujedno upravnik aleksinačke Okružne bolnice, jer su tadašnji lekari dr Đorđe A. Dada, dr Radisav Jakovljević i dr Boško Konjević bili na vojnim dužnostima. Dr Đorđe A. Dada, sreski lekar i upravnik bolnice u Aleksincu, bio je upravnik Osoblje Rezervne vojne bolnice sa ranjenicima i bolesnicima u zgradi Učiteljske škole Prve poljske bolnice Moravske divizije II poziva. Za vreme boravka njegove bolnice u Pecki kod Valjeva, stanovao je pod istim krovom sa mnogobrojnim zaraznim bolesnicima i poslugom. Tu se razboleo od pegavog tifusa i umro 31. januara godine u Valjevu. Dr Radisav Jakovljević, lekar sreza moravskog, u balkanskim ratovima bio je trupni lekar XIV pešadijskog puka. Nagrađen je Krstom Milosrđa i srebrnom medaljom i dobio čin sanitetskog kapetana. Sa izbijanjem Prvog svetskog rata angažovan je u VI pešadijskom puku, gde je bio do , kada je premešten u čačansku Vojnu bolnicu. Tu se razboleo od pegavog tifusa i umro godine. Dr Boško Konjević, opštinski lekar u Aleksincu, takođe je bio mobilisan, ali za sada nije poznato u kojoj vojnoj bolnici je radio za vreme balkanskih ratova. U Prvom svetskom ratu povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, a potom je bio angažovan u vojnoj bolnici u Bizerti. Po oslobođenju ponovo je lekar u Aleksincu. Dr Jelenu Popadić kralj Petar I Karađorđević je za usluge i negu učinjene našim ranjenicima i bolesnicima u ratovima i godine, odlikovao Ordenom Sv. Save V stepena, a potom i IV stepena, kao Rezervna vojna bolnica otvorena je godine i u Aleksincu, koji je tada pripadao Timočkoj divizijskoj vojnoj oblasti, čija se stalna vojna bolnica nalazila u Zaječaru. Bolnica je radila do završetka balkanskih ratova, da bi potom, sa izbijanjem Prvog svetskog rata, obnovila rad i radila do početka bugarske okupacije u novembru godine i Ordenom milosrđa. Dobila je i francusku zlatnu medalju. Za vreme Prvog svetskog rata dr Jelena Popadić je prvo bila upravnik knjaževačke okružne bolnice, a zatim je ponovo u Aleksincu gde radi u rezervnoj vojnoj i građanskoj okružnoj bolnici, u kojoj obavlja i dužnost upravnika. Tu je osnovala i bolničarsku školu. U Aleksincu je i njena porodica, otac Svetozar M. Popadić i majka Marija, dok su braća Petar, Borivoje i Ljubomir u redovima srpske vojske. Najmlađi brat Ljubomir, gimnazista VII razreda, dobrovoljac u srpskoj vojsci, umro je 26. februara godine kao sedamnaestogodišnjak u bolnici u Bizerti. Dr Jelena Popadić je sa porodicom živela u Aleksincu, a 6. septembra godine u aleksinačkoj crkvi Sv. Nikole sa porodicom je davala pomen umrlom bratu Ljubomiru, za čiju smrt je saznala tek mesec dana pre toga. Za vreme bugarske okupacije dr Jelena- Jelka je lečila narod u Aleksincu, u Okružnoj bolnici sve do povratka naše vojske. Otišla je iz Aleksinca kao bolesna u sanatorijum Davos u Švajcarskoj, gde je umrla godine, od gripa. Dr Pops Dragić Aleksandar, u ratu godine bio je kao rezervni sanitetski kapetan prve klase sa I armijom do Bitolja, gde je dobio bolnicu. Između i godine bio je sa bolnicom u Aleksincu, gde je proizveden za rezervnog sanitetskog majora. Rođen je u Beogradu godine od oca Samuila, lekara i majke Karoline. Medicinu je završio u Beču, gde je specijalizirao bolesti usta i zuba. Učesnik je sva tri rata. Rezervni major i nosilac više od

21 Prevencija prehlade i mogućih posledica kod osoba sa invaliditetom Osoblje bolnice sa ranjenicima i bolesnicima srpske vojske ispred zgrade Osnovne škole Smeh i suza likovanja (Orden Sv. Save IV reda, Srebrne medalje za revnosnu službu, Krst milosrđa). Umro je od upale bubrega (nefritisa) 19. novembra godine. Sa izbijanjem Prvog balkanskog rata u Srbiju je kao lekarski pomoćnik došao i medicinar Marko Radman i tu u privremenoj vojnoj bolnici radio do završetka balkanskih ratova. Rođen je u blizini Vinkovaca, u selu Nijemci, 13. septembra godine, kao najstarije dete od petoro sinova Magdalene i Đura Radmana. Medicinu je studirao u Pragu, ali sa početkom rata sa Turcima godine napušta studije i javlja se srpskoj vojsci kao dobrovoljac. Kao svršeni medicinar postaje lekarski pomoćnik pri aleksinačkoj Rezervnoj vojnoj bolnici. Tu, u Aleksincu, upoznaje Danicu Nešić, ćerku uglednog aleksinačkog trgovca Milana Nešića, i ženi se njome godine. U Srbiji, tačnije u Rezervnoj vojnoj bolnici u Aleksincu ostaje do završetka balkanskih ratova, a zatim se radi završetka studija na kratko vraća u Prag. Sa izbijanjem Prvog svetskog rata, sa lažnim pasošem, bežeći pred civilnim i vojnim vlastima, uspeva da se domogne Srbije. Ovoga puta sa diplomom Medicinskog fakulteta, ponovo se regrutuje kao dobrovoljac. Bio je prvo dobrovoljaclekar, a zatim rezervni sanitetski oficir u pešadiji, artiljeriji i zavojištima sve do kraja rata. Sa svojim saborcima, bolesnim i ranjenim drugovima, deli sve strahote junačkog puta srpske vojske kroz Srbiju, preko Albanije i Krfa do Soluna, a i pegavi tifus ga nije mimoišao. Sa srpskom vojskom pobedonosno se vraća oktobra godine u Aleksinac, gde po naredbi generala, kasnije vojvode Petra Bojovića, osniva privremenu vojnu bolnicu. Lekarski pomoćnik u Okružnoj bolnici godine bio je Aleksinčanin, đak medicinar Josif Bucek. Opština aleksinačka, sreza aleksinačkog, izdala je uverenje br od 11. maja godine da je Josif Bucek bio postavljen za pomoćnika lekarskog pri Okružnoj bolnici u Aleksincu sa godišnjom platom od 1440 dinara i da je na toj dužnosti ostao do 1. marta godine, kada mu je ta plata pretvorena od strane Ministarstva unutrašnjih dela u stalnu stipendiju radi dovršenja škole u Pragu, u Češkoj. Sa početkom rata, medicinar Bucek se vraća u Srbiju. Najverovatnije u svoj rodni grad. Rešenjem Ministarstva vojske i mornarice, od 3. oktobra godine, br. 9264, priznato je dr Buceku učešće u ratovima kao đaku medicinaru, i to od 18. septembra do 15. avgusta godine i od 13. jula do 1. juna godine (kada je razrešen vojne dužnosti i upućen na dalje školovanje u Švajcarsku), u radni staž. Iz ovog dokumenta saznajemo da je dr Bucek bio učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata kao đak medicinar u zvanju sanitetskog pomoćnika I klase. Da li su se medicinari Marko Radman i Josif Bucek znali sa studija u Pragu, i da li je Marko Radman sasvim slučajno došao u Aleksinac, za sada nije poznato. Već smo ranije naveli da je uoči balkanskih ratova Pododbor Crvenog krsta u Aleksincu osposobio veliki broj bolničarki koje su radile u bolnicama u Aleksincu. Među dobrovoljnim bolničarkama naročito su se isticale Milka Kocić, Desa Nikolić i Persida-Gile Živadinović. Svakako među tim bolničarkama bila je i Danica Nešić, ćerka uglednog trgovca Milana Nešića, koju je upoznao Marko Radman i sa kojom se oženio. O radu rezervne vojne bolnice u Aleksincu za vreme balkanskih ratova svedoče i sačuvane fotografije iz tog vremena. (Nastavak u narednom broju) Kao i ranije, sa prolećem su nam došle brojne prehlade i gripe, a mi uporno pokušavamo da ih nekako sprečimo. Treba postaviti pitanja: da li postoji pravi način prevencije i kome je ona najpotrebnija? Moramo uzeti u obzir da su osobe sa invaliditetom izuzetno ranjiva grupa, posebno korisnici invalidskih kolica i, naravno zbog prirode bolesti neuromišićni bolesnici kao najugroženiji. Mišićne distrofije pripadaju grupi progresivnih oboljenja, što za posledicu ima slabljnje svih mišića, a u velikom broju slučajeva i mišića za disanje. Nažalost, većina obolelih od distrofije su korisnici invalidskih kolica, što dovodi do slabog ili nikakvog kretanja, a posledica toga je slab ili nikakav imunitet. To opet ima za posledicu česte prehlade i lako dobijanje gripe. Stoga je prevencija nje od presudnog značaja. Prilikom prehlade ili gripe dolazi do slabljenja već oslabljenog organizma, te je izbacivanje sekreta veoma otežano, kod nekih slučajeva nemoguće, pa završe i u bolnici na aparatu za disanje. U poslednje vreme svedoci smo pojave portabl aparata koji omogućavaju lakše iskašljavanje sekreta i na taj način se relativno brzo rešavaju teški slučajevi. U ovom članku ćemo pokušati da kratko sumiramo neke od opštepoznatih, u našem narodu prihvaćenih metoda koje su jednostavni načini da smanjite i ublažite simptome prehlade i gripa. Najpouzdaniji vid prevencije je pravilno i često pranje ruku, posebno posle kijanja i kašljanja, kao i kontakta sa bolesnom osobom. Preporučuje se upotreba visokih doza C vitamina i imunosupresiva. Pijte dosta tečnosti jer hidratacija može pomoći u prevenciji bolesti. Obilna hidratacija jača imunitet organizma, a ako ste dehidrirani, više je verovatno da ćete biti bolesni. Ako ne volite da pijete vodu, pokušajte s biljnim čajevima. Stari provereni lek je beli luk u sirovom stanju i to ujutro, najbolje u presnom stanju. Želimo posebno da istaknemo tradicionalni lek naših baka pileću supicu koja je nezaobilazna u ublažavanju simptoma prehlade. Obiluje cinkom, fosforom i kalcijumom koji su važni za zdravlje kostiju, te brojnim mineralima koji poboljšavaju imunološki sustav, a uz to proteini iz piletine daju telu neophodnu energiju. Fizička aktivnost u meri koja je moguća od izuzetnog je značaja u sticanju imuniteta s obzirom na to da pojačava cirkulaciju. Samim tim i sprečava zadržavanje virusa u organizmu jer dolazi do preznojavanja, čime se izbacuju štetne materije iz organizma. Svaki dan spavajte najmanje sedam sati. Kvalitetan san će ojačati imunitet i smanjiti rizik od nastanka raznih bolesti, uključujući gripu i prehladu. Naravno, ukoliko prehlada ili gripa uzmu maha, treba se odmah javiti lekaru radi sprečavanja težih posledica, pogotovo kod dece jer su ona najviše ugrožena. Piše: Aleksandra Panović Predsednica Udruženja distrofičara Južnobačkog okruga Članica UO OSI Edukacijom o prevenciji hroničnih bolesti mladih i članova invalidskih organizacija do podizanja nivoa opšte kulture 40 41

22 Ekskluzivno Intervju: NJ.K.V. Princeza Katarina Karađorđević Moja iskustva i osećanja govore mi da su doktori na ovim prostorima heroji, jer godinama, svakodnevno, ulažu ogromne napore i rade bez sve neophodne opreme, nose se sa mnogim teškoćama u pokušajima da pomognu svima kojima je neophodna medicinska pomoć počinje svoju priču za naš časopis Nj. K. V. Princeza Katarina, uz konstataciju da je dosta vremena u osavremenjavanju našeg zdravstva izgubljeno zbog konflikta na ovim prostorima. Prvu opremu je Nj. K. V. donirala Dečjoj bolnici u Tiršovoj, davne godine, mnogo pre nego što se kraljevski par doselio u Srbiju. Sa takvim aktivnostima je nastavila u kontinuitetu podržava naše lekare i zdravstvene ustanove. Radost davanja ukorenjena je u srpskom srcu Osim savremene opreme pokušavala sam da pomognem i tako što sam nekim doktorima omogućila stručno usavršavanje u inostranstvu. Od tada do danas više od 35 lekara boravilo je u inostranstvu uz našu pomoć. Bili su u bolnicama u Teksasu i u Njujorku. Tako, na primer, zbog zabrinjavajuće velikog broja žena obolelih od raka dojke, neophodna je bila edukacija većeg broja doktora iz Srbije iz oblasti radiologije, što smo im i omogućili. Kao što je poznato, kupili smo i donirali mobilni mamograf zahvaljujući kojem je pregledano više od žena u Srbiji. Jednako logično bilo je i dovesti vrhunske inostrane stručnjake da obučavaju naše doktore u Srbiji, što je Fondacija LifeLine činila i nastavlja da čini. Prema rečima naše sagovornice, razmena iskustava i znanja svake godine, tokom dana Konferencije srpske medicinske dijaspore, jeste ono što je važno kao benefit za lekare, ali još više za dobrobit pacijenata na ovim prostorima. Doktori iz Srbije, nažalost, ne mogu često da putuju u inostranstvo na edukaciju zbog finansijske situacije. Želim da podsetim čitaoce, a i pacijente, da je zdravlje božji dar. Tokom godina izgubili smo mnogo stvari, ali ono u čemu sam odlučna jeste da ne smemo zanemariti niti izgubiti zdravlje naše nacije, koliko god je to moguće, posebno dece i starijih sugrađana, ma koje nacionalne i religijske pripadnosti bili ističe naša sagovorica. Palijativna nega Briga o starim ljudima je važna jer da nije bilo njih, ne bi danas bilo ni nas. Mi, jednostavno, moramo pokazati veliko poštovanje prema njima i pružiti im najbolju moguću negu. Saznanja koja imam ukazuju mi na činjenicu da se, pored naših bolnica i domova za stare, moram ozbiljno pobrinuti i za otvaranje i funkcionisanje odeljenja i ustanova za palijativnu negu. Volela bih da vidim ljude u ovoj zemlji kako poštuju sve one osobe u terminalnim fazama najtežih bolesti, kod kojih je fatalan ishod sasvim izvestan. Gledam je svih ovih godina, gotovo jednako dinamičnu, sa ogromnom energijom, fizički apsolutno nepromenjenu i divim joj se, iskreno, duboko sa ogromnim poštovanjem. Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina. Ni sićušnije žene ni većeg Čoveka, najvećeg kad daje, kad pomaže, kad naraste nebu pod oblake I tako, već više od četvrt veka Često me deca kad dođu ovde pitaju gde je moja kruna. Pravi i jedini odgovor jeste da je ona u mom srcu, u kojem je Srbija, koja zna da pokaže svoju ljubav. Ljudi koji žive u Srbiji nikada ne smeju zaboraviti da pokazuju ljubav jedni drugima. Govorim o ljudima koji su u bolnici, a lekari znaju da im više ne mogu mnogo pomoći u smislu značajnog poboljšanja zdravlja i preživljavanja. Zbog toga što za njih nema po život spasonosne pomoći takvi pacijenti uglavnom nisu ni poželjni u bolnicama jer zauzimaju mesto drugim bolesnicima. S druge strane, i porodicu je na neki način strah da ih vrate kući jer ne znaju kako da reaguju na adekvatan način. Dakle, palijativna nega je praktično vremenski most od trenutka saznanja da su pacijenti terminalno bolesni do odlaska sa ovog sveta. Tim ljudima je potrebno dati puno nege i ljubavi zbog toga što je to jako težak period za njih, znajući da im je preostalo još vrlo malo vremena da žive. Kada napuštaju ovaj svet, trebalo bi da ga napuste dostojanstveno, a ne da odu sa osećajem da su nevažni, pa i na teretu onima koji o njima brinu kaže Nj. K. V. Princeza Katarina. U našoj zemlji moralo bi, prema rečima naše drage sagovornice, da se zna da nam je svako važan, bez obzira na to da li mu je preostalo mesec ili godinu dana života. Zbog toga je potrebno svima dati šansu da im se pruži palijativna nega na odeljenjima ili u specijalnim ustanovama, hospisima, kakvo je Odeljenje za palijativnu negu u niškoj bolnici, koje nosi ime Nj. K. V. Princeze Katarine. Planiramo još niz takvih odeljenja u celoj Srbiji, za ljude koji su bolesni od neizlečivih bolesti, kako bi ostatak života proveli što je moguće kvalitetnije nastavlja Princeza. Ovaj plan za proširenje palijativne nege na teritoriji Srbije neće finansijski opteretiti državne zdravstvene i socijalne ustanove, jer one i inače imaju velike neophodne troškove za celu populaciju. U potpunosti sam svesna činjenice da palijativna nega terminalno bolesnih pacijenata još dugo neće moći biti u zvaničnom prioritetu. Želim da pomognem u ovoj oblasti i moj tim i ja detaljno razrađujemo plan u vezi sa ovim problemom, na nivou cele države. Kada organizacije kakva je Fondacija LafeLine pomaže ona je odgovorna ne samo za pomoć već i za iznalaženje sredstava za tu pomoć. Kada se očekuje da novac dođe od Vlade to nije pomoć. Humanitarnim organizacijama samo treba zvanična podrška Vlade, deklarativno, a sredstva nije dužna da obezbedi Država naglašava princeza Katarina. Aktivnosti na prikupljanju sredstava za inkubatore Sve aktivnosti i projekte koje je imala moja fondacija, od samog postanka u Čikagu pre 25 godina, sama je ostvarila, uz podršku Ministarstva zdravlja, na čemu sam im vrlo zahvalna. Kao što znate, kada smo došli ovde pre 16 godina, Ministarstvo zdravlja mi je predložilo da budem njihov zvanični koordinator. Od tada se maksimalno trudim da to i radim na najbolji mogući način, u saradnji i sa Ministarstvom inostranih poslova. Posle osnivanja Fondacije LifeLine u Čikagu nastale su iste takve organizacije i u Njujorku, Torontu, Londonu, Grčkoj koja se u poslednjih nekoliko godina brine isključivo o pomoći Grčkoj. Razlog tome nije samo taj što sam ja Grkinja, niti što je moj suprug unuk grčkog kralja, već i činjenica da su Grci pomagali baš Srbima za sve vreme konfliktnih situacija u Srbiji nastavlja princeza. Sećam se situacije u Srbiji kad smo imali manjak inkubatora, nismo mogli da 42 43

23 Nj.k.v. princeza Katarina, dr Daglas Džekson, direktor organizacije C.U.R.E, prof. dr Dragoš Stojanović, direktor Kliničko-bolničkog centra Zemun i nj.e. g-din Kajl Skot, ambasador Sjedinjenih Američkih Država Medicinska oprema vredna evra kliničko-bolničkom centru Zemun Beograd, 29. mart 2018 Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Katarina, zajedno sa dr Daglasom Džeksonom, direktorom Projekta C.U.R.E. i u pratnji Nj.E. gospodina Kajla Skota, ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, isporučila je medicinsku opremu u vrednosti više od evra Kliničko-bolničkom centru Zemun. Raznovrsna medicinska oprema neophodna za bolje funkcionisanje KBC Zemun dopremljena je specijalnim kontejnerom iz Sjedinjenih Američkih Država zahvaljujući saradnji Fondacije Princeze Katarine i organizacije Project C.U.R.E (Commission on Urgent Relief and Equipment Komisija za hitnu pomoć i opremu) iz Denvera, Kolorado. -Ovo nije prvi projekat koji je uspešno realizovan u saradnji sa Projektom C.U.R.E, jer smo takođe obezbedili i četiri nova moderna sterilizatora ukupne vrednosti više od Zahvalnica Princezi Katarini evra za bolnice u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Leskovcu. Verujem da je ovo ipak samo početak sjajne saradnje sa Projektom C.U.R.E. i da ćemo zajedno napredovati u misiji poboljšanja uslova lečenja naših građana i opremanju bolnica u celoj Srbiji, rekla je Princeza Katarina. Projekat C.U.R.E. je najveća svetska neprofitna organizacija koja se bavi doniranjem medicinske opreme bolnicama, klinikama i domovima zdravlja u zemljama u razvoju. Sa sedištem u Koloradu, ova organizacija posvećena je poboljšanju zdravstvene infrastrukture u zajednicama sa ograničenim resursima i u kojima su osnovni materijal i savremena oprema nedostupni ili ne mogu da ih priušte. Od godine, Projekat C.U.R.E. je obezbedio brojne medicinske donacije hiljadama objekata u nevolji širom sveta, u vrednosti od 550 miliona dolara. ih nabavimo u dovoljnom broju, a gubili smo značajan broj prevremeno rođenih beba. Bila sam veoma tužna i molila sam sve svoje prijatelje u Grčkoj da nam pomognu tako što će na humanitarnoj večeri donirati velika sredstva kako bi se kupili inkubatori. Zvanično, gosti te akcije trebali su da doniraju sredstva od evra, po paru, koliko je koštao jedan inkubator. Tako su samo takvi gosti bili poželjni na toj večeri koja je i upriličena kako bi se spasli dečji životi objašnjava princeza cilj te akcije. Moj suprug i ja, sa prof. dr Idom Jovanović, pošli smo u Atinu, u nameri da se obezbede inkubatori za prevremeno rođene bebe u Srbiji. Imali smo sastanak sa vodećim stručnjacima iz oblasti neonatalne nege u Grčkoj, a na humanitarnoj večeri je skupljeno oko milion evra, nakon čega je kupljeno 100 inkubatora. Oni su razdeljeni po čitavoj zemlji. Nakon toga moja misija prikupljanja sredstava za nabavku inkubatora je nastavljena u Parizu. Mnoga poznata imena i ličnosti, kao što su Novak Đoković i Marija Šerifović, naša crkva u Parizu, donirali su sredstva za kupovinu inkubatora, gospođa Širak je bila član Borda, dok su koordinatori bili princeze od Lihtenštajna i Luksemburga. Prikupljena su veoma značajna sredstva za kupovinu inkubatora, na čemu sam im ja bila veoma zahvalna. Kad se sve sabere, uspeli smo da sakupimo oko dva miliona evra za kupovinu oko 200 inkubatora za prevremeno rođenu decu u našoj zemlji ponosno ističe Njeno Visočanstvo. Ono što je u osnovi svega jeste činjenica da je za mene najvažnije zdravlje našeg naroda. Najbitnije je da našim doktorima dajemo podršku, da nabavimo savremenu medicinsku opremu i da naše zdravstvene radnike šaljemo na stručnu obuku u inostranstvo. Želim da istaknem da sam veoma ponosna ne samo na naše doktore već i na naše medicinske sestre i tehničare, čiju ulogu i značaj nikada ne smemo zaboraviti. Jer, na kraju dana, nakon uspešno izvedenih intervencija, sestre su te koje brinu o pacijentima. Njihova podrška i nega od neprocenjivog su značaja za pacijente. Dobre medicinske sestre su uvek neophodne lekarima, a pacijenti su ti koji Kraljevski par otvorio humanitarni vaskršnji bazar Beograd, 23. mart 2018 Nj.k.v. Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina, u pratnji sestre Princeze Katarine gđe Beti Rumeliotis, svečano su otvorili tradicionalni vaskršnji bazar rukotvorina žena izbeglica i dece sa posebnim potrebama u BIG FASHION šoping centru. Sav prihod od prodaje rukotvorina namenjen je za pomoć ovim ugroženim kategorijama. Otvaranju bazara prisustvovali su gdin Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije, predstavnici diplomatskog kora kao i brojni gosti iz kulturnog i javnog života Srbije. Fondacija Nj.k.v Princeze Katarine već dugi niz godina organizuje tradicionalne božićne i vaskršnje bazare sa ciljem da pomogne raseljenima, izbeglicama i socijalno ugroženim kategorijama da prodaju svoje proizvode i zarade, kako bi najveće hrišćanske praznike proveli koriste znanje, brigu i negu i od lekara i od sestara. Ono što Fondacija obezbeđuje jesu obuka svih profila zdravstvenih radnika, savremena oprema i kontakti naših sa lekarima iz inostranstva, stvaranje novih prijateljstava i mogućnost stručnih konsultacija i pomoći. Sigurna sam da i viziting profesori iz inostranstva imaju priliku da puno toga nauče od naših doktora. Doprinos boljoj demografskoj situaciji Treba istaći da se Nj. K. V. veoma trudila da pomogne i ženama na ovim prostorima koje ne mogu da imaju decu. Pre dosta godina, kada se kraljevski par tek doselio ovde, princeza Katarina je radila na rešavanju ovog problema, jer je dosta žena izgubilo mnogo vremena u teškim godinama i situacijama kroz koje su, nažalost, morale da prođu, pa zbog toga mnoge od njih tada nisu ni želele da imaju decu. Kad bi, konačno, osnovale svoje porodice, bile si već značajno starije, ili su prevremeno rađale decu. Kada takve majke, konačno, odluče da rode dete veoma je važno da imaju dobre uslove za trudnoću i porođaj. Nažalost, moja saznanja pokazuju da se, na primer, čak i u Beogradu, u našim najvećim sa svojim porodicama neopterećeni finansijskim problemima. Više od 40 žena i dece iz cele Srbije izlaže na ovogodišnjem bazaru, a sav prihod je namenjen za pomoć ovim ugroženim kategorijama. O Časopisu za zdravlje i ekologiju Eko-Med plus Posle ovoliko godina i naše saradnje čini mi se kao da ne bismo mogli da preživimo jedni bez drugih Jer, ono što nedostaje u oblasti medicine i onoga što mi radimo jeste zapravo uviđanje, poštovanje i ukazivanje na aktivnosti koje mi sprovodimo na unapređenju zdravlja i stanja zdravstvenih institucija na ovim prostorima. Vaš časopis daje mogućnost doktorima da saznaju i prepoznaju sve ono što radimo, ne samo u vezi sa našim humanitarnim akcijama, već i sa pružanjem šanse da se međusobno upoznaju na konferencijama, da razmene iskustva, stavove i mišljenja o određenim zdravstvenim problemima. Eko Med je, praktično, ogledalo stanja našeg zdravstva, mesta gde se ono nalazi u Srbiji. Pisanjem o naporima koje mi činimo pomažete nam u rešavanju postojećih problema, skrećete pažnju ljudima na ono što je potrebno u Srbiji. Nedavno sam uspela da dovedem ovde doktora iz Velike Britanije koji je izvanredan specijalista za transplantaciju jetre i bubrega. Upoznala sam ga sa našim lekarima, postao je profesor kod nas na fakultetu, a naši lekari koji se bave ovom problematikom dobili su priliku da budu urednici stručne knjige iz oblasti hirurgije jednjaka. Vaš časopis piše o naporima koje činimo i lepim rezultatima do kojih dolazimo. Tužna sam kad čujem da ljudi pričaju samo o finansijama, jer misle da je neophodan novac da bi se učinila dobra stvar. To nije u redu. Ne košta ništa da se ljudi međusobno upoznaju. Kontakti su ono što je najvažnije. Osmeh je deo terapije, jer život je u suštini lep. Želim da kažem da ću uvek ću biti uz vaš časopis i podržavati ga, kao što znam da ćete i vi podržavati nas i sve naše aktivnosti. Sve ovo ima za cilj da pacijentima u Srbiji bude obezbeđeno što je moguće bolje zdravlje. Ne očekujem zahvalnost doktora iz Srbije, očekujem da dođu na Konferenciju i na njoj dobiju što više novih znanja iz medicine, da uspostave što više kontakata sa drugim doktorima iz celog sveta. Sigurna sam da će ovogodišnja Konferencija srpske medicinske dijaspore biti najveća od svih koje smo do sada organizovali

24 porodilištima nalaze kreveti za porođaj koji su stari između 25 i 30 godina. Ti kreveti su dobri kao antika, ali ne dovoljno dobri za savremeni porođaj. Topli stolovi za novorođenčad takođe su stari više od tri decenije. Isto tako, porodilišta bi morala imati savremene uslove za carski rez, što najčešće nije slučaj. Od velikog je značaja i podsticanje budućih majki da idu u školice za trudnice, a i u školice za mlade roditelje, posle porođaja. Treba podsticati dojenje. Uvek treba isticati značaj iskustva prve trudnoće i porođaja, je ako je ono pozitivno neće biti problema sa željom da se rađa više dece. Ja, svakako, nisam zagovornik da se ima samo jedno dete, jer su najsrećnija deca koja imaju braću i sestre. Osim većeg nataliteta, još mnogo toga je potrebno deci Veoma se ponosim svojim suprugom prestolonaslednikom Aleksandrom, jer se aktivno uključio u brigu o mladim ljudima i njihovom obrazovanju. Fondacija na čijem je čelu prestolonaslednik Aleksandar svake godine nagrađuje 600 najboljih đaka srednjih škola i studenata širom Srbije i Republike Srpske. Dakle, nije važno samo da se deca rode. Moramo voditi računa o njihovom razvoju i brinuti o njihovoj budućnosti. Jer, slatki su i lepi dok su mali, a kad porastu trebaće im adekvatno obrazovanje i sigurna budućnost, u zemlji sa snažnom ekonomijom, koja će im nakon završetka školovanja pružiti šansu za dobro zaposlenje. Ne sme Pismo NJ.K.V. Princeze Katarine Poštovani doktori, Dozvolite mi da Vas podsetim na predstojeću devetu Konferenciju srpske medicinske dijaspore 2018, koja se održava u Beogradu, od 13. do 17. juna Bilo bi divno ukoliko bi nam ste se pridružili. Ova konferencija organizivona je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Svetskom zdravstvenom organizacijom, Srpske lekarske komore. Kraljevskog medicinskog odbora, a pod pokroviteljstvom mog supruga i mene. Ideja za organizovanje konferencije potekla je iz mnogobrojnih sastanaka i diskusija s našim lekarima u zemlji, kao i sa lekarima koji žive i rade u inostranstvu. Zadržali smo moto Medicina u svetu i u Srbiji, jer se model koji on predstavlja pokazao kao veoma uspešan, i na njemu nastavljamo da širimo našu delatnost. Naš glavni cilj je da u Srbiji okupimo naše lekare iz dijaspore, kao i međunarodne zdravstvene stručnjake. Oni će podeliti svoja iskustva i znanje i time podstaći razvoj medicine, profesionalnu saradnju i podršku otadžbini stvarajući novu, širu mrežu, učvršćenjem kolegijalne solidarniosti i prijateljstva. Nadamo se da ćete imati koristi od ove konferencije, sticanjem znanja i u uspostavljanjem veza sa vašim kolegama iz inostranstva. Molim Vas da posetite naš vebsajt i podelite ove informacije sa svojim kolegama i prijateljima. Unapred se radujem Vašem što skorijem pozitivnom odgovoru i našem susretu u Beogradu u junu. Iskreno Vaša, Nj.K.V. Princeza Katarina se desiti da nakon školovanja ne mogu da dobiju posao, jer će se na taj način obeshrabriti druga deca. Sve, ama baš sve, od trud- NJ.K.V. Princeza Katarina Karađorđević sa urednicom časopisa "Eko Med-Plus" dr Božanom Peregi Program Spisak sesija Sports medicine Aging Can we do something on time Infections in gynecology Intensive care in respiratory medicine Lung cancer Genetics Obesity and diabetes Alopecia sesion noće, vaspitanja i školovanja ima ogroman značaj za našu demografsku situaciju i naš podmladak. Uloga roditelja u pravilnom vaspitanju i odrastanju dece veoma je važna. Moramo odgajati decu koja će biti sigurna u sebe i svoje vrednosti ali, isto tako, znati kad nešto ne rade dobro. Dakle, da budu dosledna i odgovora u svemu što rade u životu. Da se dobro osećaju u sopstvenoj koži insistira princeza. Radost davanja Ono što naročito želim da istaknem jeste da decu treba naučiti radosti davanja jer se na taj način neće fokusirati samo na sebe, nego će naučiti da pomažu i drugima. Ovih dana su nam bila deca iz internacionalnih škola u okviru projekta Deca pomažu deci. Doneli su poklone za decu bez roditelja, za Uskrs. Mene su moji roditelji naučili radosti davanja kada sam bila jako mala i ja želim da podstaknem ovo i kod druge dece, bez obzira na to u koje škole idu. Ta radost davanja je veoma važna kada se zna da postoje i ona deca prema kojoj život nije bio blagorodan. Ovo je bila veoma važna lekcija koju sam dobila od svojih roditelja, koji su oboje bili veliki filantropi i bili su mi dobar primer. Posebno se rado sećam reči moje majke kad mi je rekla da od mene jedino očekuje da u životu budem dobar primer drugima. Upravo sam to rekla i ovoj deci koja su donela poklone: da su dobar primer dobročinstva drugoj deci naglasila je princeza Katarina. Često me deca kad dođu ovde pitaju gde je moja kruna. Pravi i jedini odgovor jeste da je ona u mom srcu, u kojem je Srbija, koja zna da pokaže svoju ljubav. Ljudi koji žive u Srbiji nikada ne smeju zaboraviti jedni drugima da pokazuju ljubav. Niko ne zna kakva ga budućnost čeka, ali uz međusobnu ljubav i uz podršku porodice život može biti mnogo bolji, a ljudi će biti zdraviji, psihički i fizički. Mišljenja sam da je dobro da pružimo mladim generacijama što više psihološke pomoći, kako ne bi bili depresivni. Život je lep i u njemu treba svako pojedinačno, a i skupa sa porodicom, susedima i prijateljima da uživa. Srbija ne sme sebi da priušti da ima sebične ljude. Moja majka je imala običaj da kaže: ako ti je prijatelj bolestan ili je u bolnici, a ti nemaš vremena da ga posetiš upitaj se šta nije u redu s tobom. Znak dobrog zdravlja je i sposobnost da se bude dobar i ljubazan prema drugima rekla je na kraju za čitaoce časopisa Eko-Med plus Nj. K. V. Princeza Katarina. Dr Božana Noskov Peregi Kraljevska porodica obradovala više od 1000 ugrožene dece Više od 1000 mališana bili su gosti Njihovih kraljevskih visočanstava prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine u Belom dvoru, na tradicionalnim Vaskršnjim prijemima za decu iz socijalno ugroženih kategorija. Prijemu je prisustvovao protojerej-stavrofor prof. dr Vladimir Vukašinović, prvi beogradski arhijerejski namesnik, koji je deci govorio o značaju Vaskrsa u hrišćanstvu, kao i brojni predstavnici diplomatskog kora i društveno odgovornih kompanija koje su podržale organizaciju ovih veoma značajnih prijema za decu. Deca sa smetnjama u razvoju, deca bez roditeljskog staranja i romska deca uživala su u poklonima koje je kraljevski par pripremio za njih uz pomoć brojnih donatora, kao i svojih saradnika iz Fondacije princeze Katarine i organizacijom Lajflajn, čiji je pokrovitelj Njeno kraljevsko visočanstvo. Kao i svake godine, veliku radost među mališanima izazvala je potraga za šarenim jajima u dvorskom parku ispred Belog dvora, a nakon toga prestolonaslednik i princeza su mališanima podelili igračke, dečje knjige i slatkiše. Njihova kraljevska visočanstva prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina zahvaljuju svim donatorima koji su omogućili da dečica i ove godine provedu lep i radostan Vaskrs: organizaciji Lajflajn iz Čikaga, Njujorka i Velike Britanije, ambasadama Australije, Bosne i Hercegovine, Indije, Koreje, Kuvajta, Finske, Palestine, Pakistana, delegaciji Evropske unije u Srbiji, kompanijama Easygoing, Gamecredits, Orbiko, Rauh Srbija, Chocoline, Marbo product, Evro Buk, Balon centar, Koka kola, Studio M balerine, školama International Primary School, vrtiću Fantazi, The International School of Belgrade, Deutche Schule Belgrade, brojnim volonterima, kao i svima ostalima koji su pomogli da Vaskršnji prijemi budu održani

25 NOVE KNJIGE, NOVA IZDANJA PČELOJAVLJENJE pčela u cvetniku poezije KONCERTI Fondacija Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra za obrazovanje i kulturu već 17 godina se bavi unapređenjem obrazovanja u Srbiji, obezbeđivanjem stipendija, kao i pružanjem boljih mogućnosti zapošljavanja mladih. Fondacija Prestolonaslednika Aleksandra za obrazovanje i kulturu Takođe, jedan od ciljeva Fondacije Prestolonaslednika Aleksandra jeste jačanje preduzetničkih mogućnosti u Srbiji. Na Kraljevskom dvoru u Beogradu organizovani su neki od prvih startap vikenda, na kojima je podržano više od 200 preduzetnika kroz mentorstvo, kontakte i finansiranje. Prestolonaslednik Aleksandar bio je domaćin i najvećem evropskom seed fondu, Seedcamp, i organizovao mnoge druge događaje koji podržavaju razvoj preduzetničkog i startap ekosistema. Prestolonaslednik Aleksandar je, takođe, osnivač Kraljevskog Saveta za preduzetništvo, koji je organ koji okuplja najvažnije organizacije koje podržavaju preduzetništvo u Srbiji, a podrška preduzetnicima je jedan od glavnih ciljeva Prestolonaslednikove Fondacije. Uz sveopštu, svesrpsku kampanju da nam se rađa što više dece...došla je i... Prinova na Dvoru Kada se rodi dete čovek je srećan od glave do pete... A kada dođe prinova na Dvor, u kraljevsku porodicu, posle više decenija iščekivanja takvog, blagoslovenog događaja baš na tom mestu sreća je nemerljiva! Mali princ Stefan došao je na svet dočekan s neizmernom i neskrivenom radošću, pre svega svojih roditelja: Nj. K. V. Princa Filipa i njegove prelepe supruge Danice, a onda i svih članova kraljevske porodice Karađorđević, pa i svih onih koji su bili obradovani tom vešću. Došao je na svet kao MALI PRINC, sa svim mogućim preduslovima koje život nekom može darovati, bez posebno uloženog truda, da bude srećan među svojima, da bude voljen, pažen i mažen, ali sa velikom odgovornošću da jednog dana sopstvenu sreću zna da podeli sa svima onima koji to, s pravom, budu očekivali od njega. I ne samo to da zna da prepozna nevolje i nevoljnike, one koji nemaju, da zna da pokloni i učini srećnijima one kojima mnogo toga nedostaje u svakom pogledu. Jer, voleti ljude mnogo puta znači i znati saslušati ih, s ljubavlju i strpljenjem, i pronaći najbolji način kako im pomoći. S obzirom na okruženje u kom je rođen i gde će živeti mali princ Stefan će imati najbolje učitelje... Pčelojavljenje je knjiga-košnica i knjiga-cvetnik koja prati pesnički let pčele kroz vekove i narode i njenu inspirativnu i darodavnu plemenitost kojom je oplodila vrt srpske i svetske poezije, filozofije i nauke. Ova pesnička trmka je pohvala, počasnica i zahvalnica pravednoj pčeli za njena neuporediva i neumrla dela kojom je spasila ljudski rod od bede, bolesti i prozaičnosti sveta. Pčelom bogopodvižnom je Bog blagoslovio zemni vrt i rascvatom ulepšao zemni šar! Neka je slava pčeli, darodavki i isceliteljki ljudskoga roda! Blagodaran Sočinitelj Miodrag Radović Mi.R. (Objavljeno u dnevnom listu Politika, nakon promocije knjige u Žarkovu, ) Vrlo je nezahvalan i veoma stresan zadatak poduhvatiti se predstavljanja jednog ovakvog izdanja, gde su teme zaista fascinantne pčela i med, a autor prof. Miodrag Radović, i sam elita među spisateljima, vrhunski umetnik u baratanju rečima. Jedino što vam preostaje jeste da se poduhvatite čitanja 36 venaca koji u sebi nose sabrano sve što se najlepše moglo naći na našim, a i drugim prostorima o, pre svega, pčeli i da uživate Shvatićete i zbog čega Za kraj, upamtite i poruku iz Biltena Francuskog udruženja pčelara, iz godine: Ako bi pčela nestala sa zemljinog šara, čoveku bi preostalo svega još četiri godine života. Trenuci koje treba zabeležiti Sredinom aprila održan je neobičan koncert u prelepoj novosadskoj Sinagogi. Povod je bio 16 godina od ugradnje prvog kohlearnog implantata na novosadskoj Klinici za ORL, Kliničkog centra Vojvodine. Tada, a i danas to radi veliki stručnjak i blagorodni čovek, prof. dr Dragan Dankuc. Gosti na koncertu bila su neka od dece kojoj je urađen taj zahvat, od predškolskog uzrasta do fakulteta. Prof. Dankuc 1. Ovde su oni koji pre nisu mogli NIŠTA DA ČUJU, a sada uživaju u koncertu. ih je sve predstavio, sa neskrivenim zadovoljstvom što je bio u prilici da to uradi. A deca kao sva deca da ne znate kakav problem su imala, koliko je truda, ljubavi i znanja uloženo da imaju detinjstvo i mladost kao i svi njihovi vršnjaci, ne biste ih ničim izdvojili od pripadnika njihove generacije Ovaj koncert večeras pokazuje da mi nismo ostali gluvi za potrebe mladih da 2. Ovde su i oni koji su žarko želeli da NJIH ČUJU četiri laureata različita međunarodna takmičenja klavirskih dua, a do sada nikada nisu imali prilike ni da sviraju u najprestižnijoj sali u Novom Sadu, na dva najbolja klavira, pred tolikom publikom. To je bio jedan podvig koji se odavno nije dogodio. im damo najbolje moguće uslove kako bi pokazali svoje talente. Tu je Akademija umetnosti izašla maksimalno u susret, onako kako se samo sanjati može, kako rade u najprestižnijim akademijama svetskim. I na tome sam i kao profesor ovim briljantnim studentima, i u ime Fondacije Laza Kostić istinski i duboko zahvalna. Sva tri departmana dramski (sa rediteljom Borisom Liješevićem, koji je Prof. Marina Radović Milić sa FMU iz Novog Sada tom prilikom je rekla: Večeras smo imali tri podjednako važne teme i priče: 3. priča i tema je meni lično večeras najvažnija. Da li mi, koji čujemo, zaista istinski ČUJEMO potrebe drugih? Da li osluškujemo šta bi neke usrećilo, obradovalo, olakšalo im muke, šta im je važno bilo to zdravstvene ili neke druge prirode? svoje dragoceno vreme dao muzičarima i otvorio im vidike, profesora kamere i zvuka, prof. Žarka Lazića, Aleksandra Stojšina...), likovnog (preko Atile Kapitanja sa majstorski urađenim plakatom, Borisa Kočiša koji je dva dana uzimao njihove fotografije)... veliki je to bio zajednički tim, potpomognut i radijskim snimanjem i podrškom RTV-a

26 Ekskluzivno Zdravo stanovanje, u zdravoj kući, od zdravih materijala, na zdravom mestu Ka renesansi stanovanja (III) Autor teksta: Vojislav D. Dević, dipl. inž. arh. Akademik MSA, direktor Strateg projekta Savetnik Geografskog instituta SANU Jovan Cvijić atelje_devic@yahoo.com Ekološka uputstva za spavaće i dečje sobe Neophodno je da se insistira na smeštaju kreveta, pošto mi provodimo prosečno osam sati dnevno spavajući, skoro trećinu našeg vremena ispruženi ili skvrčeni na istom mestu tokom niza godina. Postavljanje kreveta na zdravo mesto je od primarne važnosti utoliko pre što je dokazano da mi u snu gubimo 2/3 naše dnevne otpornosti. Ako krevet nije postavljen na zdravo mesto, onda nije spasonosan za naš san, odmor i naše zdravlje. Krevet je takođe mesto za osećajnost, nežnost i ljubavne nestašluke čoveka i žene. Postoji mnogo uputstava za postavljanje kreveta na zdravo mesto! Ukoliko želite ispitivanje svoga stambenog i/ili radnog prostora imamo dve varijante, jedna je istraživanje na daljinu (teleradiestologija), a druga istraživanje na licu mesta, baš u vašem prostoru. Za prvu varijantu potrebno je da odvojite minimalna finansijska sredstva, a za drugu cena zavisi od površine vašeg prostora za istraživanje, od njegove udaljenosti od Novog Sada i od vaših zahteva za korišćenjem određenih tehnika ispitivanja. Za prvu varijantu treba da nam pošaljete projekat (osnovu, presek i može i koja fotografija) vašeg stana sa rasporedom instalacija i nameštaja kao i sa njegovom pozicijom u zgradi, plan korišćenja spratova po etažama, plan naselja u kome živite sa tačno obeleženom pozicijom zgrade u kojoj živite, udaljenost u metrima od trafostanice, dalekovoda visokog napona, radio i TV predajnika, predajnika mobilne telefonije, električne pruge, tramvaja, industrijskih zagađivača (sve to možete obeležiti na planu grada koji možete skenirati i poslati nam na atelje_devic@yahoo.com). Mejlom ćete dobiti i rezultate naših istraživanja, kao i pismena objašnjenja i savete o merama koje treba preduzeti radi ozdravljivanja vašeg staništa i vašeg radnog prostora. Za drugu varijantu možete nam pripremiti sve to isto i poslati, a onda ćemo se dogovoriti o samom izlasku na teren, tj. o datumu ispitivanja vaših stambenih i radnih prostora. Neka ekološka iskustva za podove od drveta (Izvod iz knjige Bioizgradnja Radojice Terzića) Od svih površina u kući čovek ima najviše kontakta sa podom. Jedan od bitnih uslova za dobar pod mora biti njegova elastičnost jer, što je pod tvrđi, to je njegovo negativno dejstvo veće, a to se odražava na deformaciju kičme i proširenje vena. U suštini pod mora da bude čvrst, suv, elastičan i prijatan za oko. Dve najvažnije vrste drvenih podova jesu takozvani brodski pod i parket. PARKET se proizvodi od jasena, bukve i hrasta (hrastov parket ne treba postavljati u spavaću i dečju sobu primedba Vojislava Devića), spada u tvrde podove, zbog podloge na kojoj se postavlja, kao što je cementna podloga. Obično se za podlogu lepi bitumenom ili nekim drugim lepkom, koji ne spada u biološki ispravne materijale. Parket mora da ispunjava određene zahteve u pogledu dimenzije i načina ugrađivanja da bi se svrstao u biološki zdrave podove: Obrada drvenog poda:. Priprema površine:.. Uputstva za izbor zdravog nameštaja Uopšteno gledano, većina ljudi bira sebi nameštaj za kuću-stan rukovodeći se pre svega funkcijom koju on treba da obavlja, estetikom koju treba da ima da bi se uklopio u željeni ambijent i naravno cenom. Pitanja tipa da li je ovaj komad nameštaja po svojoj formi, strukturi i materijalu zdrav i bezopasan po zdravlje svih ukućana? obično se ne postavljaju i prosečna porodica ne razmišlja na tu temu. Svaki predmet u kući, samim tim i nameštaj utiče svojim vidljivim i nevidljivim vibracijama na kvalitet stambenog prostora. Ukoliko ipak poželite da se pozabavite pitanjem zdravosti nameštaja, nudimo vam za početak stručna uputstva za izbor zdravog nameštaja: UOPŠTE: Postoji desetak uputstava za pravilan izbor zdravog nameštaja! Ekološka uputstva za radna mesta, kancelarije i biroe, tj. rad sa računarima Svetom se širi nova vrsta zagađenja. Ovo zagađenje dolazi od sve veće količine elektronske opreme kod kuće i u kancelarijama-biroima plus elektromagnetna zračenja od predajnika radio i TV odašiljača, predajnika-pojačivača mobilnih telefonija i od raznih mirovnih, vojnih i špijunskih satelita. Sva ova oprema zrači elektromagnetne talase. Rezultat ovog zračenja je pokrivač radijacije koji zastire Svaki predmet u kući, samim tim i nameštaj utiče svojim vidljivim i nevidljivim vibracijama na kvalitet stambenog prostora

27 Harvardska škola medicine signalizirala je krajem XX veka da je kompetetivnost jednog preduzeća povezana sa kvalitetom poslovnog prostora koji preduzeće nudi svojim zaposlenima. sve, a poznat je pod imenom elektronski smog. Elektronski smog je suma radiotalasa koji indukuju električnu struju u metalnim predmetima, te oni postaju antene. Savremena arhitektura pružila je kroz gradnju stambenih i poslovnih objekata u XX veku veličanstvena dela u kojima je, nažalost, ispostavilo se, veoma teško i opasno i živeti i poslovati. Većinu savremenih stambenih i poslovnih objekata muči sindrom bolesnih zgrada. Fotohemijski smog je rasprostranjen u 90 odsto modernih radnih ambijenata. Harvardska škola medicine signalizirala je krajem XX veka da je kompetetivnost jednog preduzeća povezana sa kvalitetom poslovnog prostora koji preduzeće nudi svojim zaposlenima. Primenjujući principe geobiologije i bioarhitekture u uređenju prostora preduzeća, smanjuju se umor, greške, nemogućnost koncentracije i odsutnost zbog bolovanja, a efikasnost, rentabilnost i prijatnost u poslovanju se osetno povećavaju. Uopštene preporuke za kancelarijske prostore a. Čuvajte se klima-uređaja! Boravak u prostoriji sa erkondišnom može da prouzrokuje napade astme, bolove u grudima i neprijatno curenje nosa, tvrde francuski istraživači. Osobe koje rade u kancelarijama sa erkondišnom dva i po puta češće pate od infekcija gornjih disajnih puteva nego ljudi koji rade u prostorijama koje se provetravaju prirodnim putem, tvrde istraživači! Zbog optimalnog rada vašeg sopstvenog bioklimatskog regulatora razlika u temperaturi između spoljnje i unutrašnje ne bi smela biti veća od 6 do 8 celzijusovih stepeni. Na primer, ako je napolju temperatura +40ºC, onda u radnom (ali takođe i u stambenom prostoru) ne bi smela biti niža od +32ºC. Ako uključite klima-uređaj da stvara veću temperaturnu razliku, ugrozićete sopstveno zdravlje. Takođe, dobro proučite uputstva za način čišćenja vašeg klima-uređaja (redovna zamena filtera ili pranje u propisanom vremenskom razmaku) zbog toga što se u klima uređaju legu opasne bakterije i gljivice (na primer Aspergilus niger) koje u filterima i cevima klima-uređaja vode neprimetno i neometano svoj sopstveni život. Tu se skupljaju i razmnožavaju, a sa vazduhom koji struji ulaze direktno u ljudski organizam. Velikoj vlazi raduju se naročito gljivice i Eko-uputstva za projektovanje elektroinstalacija Problem elektromagnetnog smoga obuzima gradove i ulazi sve više u žižu naučnih istraživanja. Na brojnim naučnim simpozijumima konstatovana je neusaglašenost zvaničnih zakonskih sigurnosnih normi i realnih zdravstvenih problema stanovnika koji žive ili rade u blizini dalevirusi, bakterije kao što su katkad i legionele, bakterije koje izazivaju tešku upalu pluća. Naglo povećanje telesne temperature, povezano sa kašljem, bolovima u grudima i stomaku, povraćanjem i teškoće sa disanjem prvi su simptomi ove legionarske bolesti koja u čak 15 do 20 odsto slučajeva ima smrtni ishod. Visoka vlažnost nastaje kondenzacijom, pri hlađenju vrućeg vazduha. Zbog toga je veoma važno da se klima-uređaji isključuju i čiste bar jednom godišnje. Sve rečeno o klima-uređajima važi i za one u automobilima, koji polako postaju standardna oprema i koje takođe treba čistiti i menjati im filtere. b. Čuvajte se upotrebe fluoroscentnih cevi, neonske rasvete, jer ona može da pored umora i razdražljivosti izazove i opadanje kose i neke vrste kancera kože. Fluoroscentne cevi ispuštaju polihlorirane bifenile (PCB). c. Čuvajte se fotokopir aparata koji pored elektromagnetnog štetnog zračenja emituju i štetni prah, a neki i opasni ozon. Izbegavajte rad u blizini fotokopir aparata. Postavite ga u najveću kancelariju gde će biti dovoljno vazduha i mesta da se on udalji od radnih mesta. d. Čuvajte se upotrebe mutnih, matiranih i dimljenih stakala za prozore zato što ona smanjuju i količinski i vibraciono nivo prirodnog dnevnog osvetljenja, tako da dolazi do zamora oka, nervne napetosti, čak i do oštećenja vida. e. Čuvajte se upotrebe sintetičkih materijala, plastičnog nameštaja i plastičnih pregrada zbog toksične emisije formaldehida i oko stotinu drugih isparljivih organskih jedinjenja. f. Čuvajte se sintetičkih tapisona, PVC podova, plastičnih tapeta (zbog povećanja elektrostatičkog elektriciteta štetnog po ljudsko zdravlje). g. Upotreba lepkova, boja, lakova i sredstava za zaštitu i čišćenje koja sadrže kancerogene i nadražujuće materije. h. Čuvajte se hermetički zaptivenih (zbog uštede energije) kancelarija koje imaju veštačko provetravanje. i. Čuvajte se kopir aparata. Prvo zbog njihovog elektromagnetnog zračenja. Drugo zbog njihovog hemijskog štetnog zagađenja. U procesu kopiranja mokrim putem oslobađaju se bezmirisni ugljovodonici, koji izazivaju zamor i nadražaj kože. U procesu kopiranja suvim putem ispušta se ozon, koji draži oči i disajne organe. Energetsko polje savremenog biroa u kojem rade zaposleni na računarima je destrukturisano emisijom elektromagnetnih talasa i elektrostatičkim nabojem i razbijenim negativnim jonima, tako da su takvi radni prostori, grubo rečeno, istinski žderači energije. Zaposleni na računarima, faksovima, kopir mašinama, terminalima,..) postaju nervozni, nenormalno umorni, deprimirani, bolesni, što je znak da treba da razmišljaju da se zaštite od poremećaja magnetskih polja. Simptomatologija je sledeća: Umnožavanje psihosomatskih tegoba induciranih kroz stres. Povećana osetljivost respiratornih upala virusnog porekla je jedan od izvora povećane odsutnosti sa posla. Smanjenje kapaciteta koncentracije, gubitak interesa za posao. Glavobolja ili utisak neizbežne migrene. Facijalna eritroza (zajapurenost), ospice, očni bolovi. Povećana osetljivost na dim ili na druge izvore zagađenja. Nizak pritisak i ubrzanje pulsa. Teško disanje (alergično i/ili astmatično). Mišićna ukočenost, bolovi u leđima, potiljku i vratu. Neuobičajena razdražljivost. Pomanjkanje apetita, gađenja i mučnine. Bolovi i lupanje srca. Pospanost, dremljivost na radnom mestu. Poremećaji noćnog sna. Preuranjeni umor za vreme rada. Svi ovi klinički znaci mogu se pojaviti u radnoj populaciji totalno izvan svih onih koji rade na računarima, no statistike dokazuju dva puta značajniju frekvenciju pojavljivanja u grupi radnika sa stalnim radom na računarima. Škodljivosti hazardnih uticaja na zdravlje operatera ne sabiraju svoje efekte, već ih multiplikuju. Posebne preporuke za kancelarijske radne prostore Postoje mnogo uputstava za uređenje kancelarija sa računarima! Postoji više vrsta korisnih biljaka koje mogu pročistiti vazduh u radnim prostorima. kovoda visokog napona na rastojanju predviđenom tim istim normama kao bezbedonosno. Pre svakog projektovanja trebalo bi da je svakome jasno da svaki potrošač struje, svaki električni vod u kući proizvodi polja u najbližoj sredini čoveka. Danas se često poklanja velika pažnja visokom elektrotehničkom komforu elektrotehničkoj udobnosti koja se zasniva na velikom broju utičnica (mogućnosti za priključivanje lampi i ostalih električnih uređaja i pomagala) i prekidača. Velika je greška što se pritom isključuje uticaj ce

28 lokupne električne instalacije na čoveka i na njegovo zdravlje. Postoji najmanje tuce uputstava za projektovanje elektroinstalacija! I opet da sve osmislimo i realizujemo kako valja, tj. da ozdravimo svoje stanište i svoje radno mesto, ostaju nam još mnoga iskušenja da bismo zdravo živeli od ishrane (zdrava i zagađena hrana kao i količine koje unosimo u organizam), ponašanja i komunikacije sa drugima (rat i mir, poštovanje i nepoštovanje drugoga i njegovih potreba i interesa ) do vezivanja, predavanja i zarobljavanja raznim vrstama ekrana (televizijskim, računarskim i onih na mobilnim telefonima). Za sada, daćemo vam preporuke za korišćenje mobilnih telefona. Eko-uputstva za korišćenje mobilnih telefona Svetske agencije su prenele (prema Svedoku od 18. juna 1996) zapanjujuću vest: Mobilni telefoni mogu, kod onih koji ih upotrebljavaju, povećati rizik od raka i astme, tvrdi se u jednom istraživanju, objavljenom u Londonu. Pored tih bolesti, naučnici sumnjaju da mini pokretni telefoni mogu uzrokovati i Alchajmerovo oboljenje. U istraživanju koje se temelji na saznanjima naučnika sa tri kontinenta, Amerike, Australije i Evrope, ukazuje se da mobilni telefon kao mala radio-stanica, emituje i prima mikrotalase koji mogu da oštete moždane ćelije i dovedu do bolesti. Istraživači Švedske kraljevske akademije nauka objavili su rezultate koji pokazuju da je zračenje mobilnih telefona posebno štetno za decu, jer njihov mozak još nije potpuno razvijen, a kosti lobanje su tanje i osetljivije nego kod odraslih osoba. Švedski akademici su došli i do saznanja da je dvostruko veća opasnost stvaranja tumora mozga na onoj strani glave na kojoj se mobilni telefon drži tokom razgovora. Naučnici upozoravaju da, nakon cigareta, najveću pretnju ljudskom zdravlju predstavlja radijacija mobilnih telefona. Korisnici se, tvrde mediji, sve češće žale na glavobolje, slabije pamćenje, vrtoglavice, slabljenje vida i sluha. Ističe se i da UHF radioaktivni zraci koje šalju mobilni telefoni reč je o frekvencijama MHz ozbiljno oštećuju mozak i stvaraju srčane smetnje. Nacionalni institut za fiziku Velike Britanije utvrdio je da su korisnici mobilnog telefona koji nose naočare 20 odsto izloženiji radijaciji od ostalih. Profesor dr Ilija Lakićević smatra da je možda najdramatičnija posledica negativnih svojstava mobilnih telefona uticaj na čovekovu svest i podsvest. TANJUG je još decembra godine preneo vest: Dileme o tome da li su i koliko mobilni telefoni opasni po zdravlje svojih korisnika ovih dana su na međunarodnoj konferenciji pod nazivom Mobilni telefoni i zdravlje u portugalskoj prestonici zaključili popularne spravice su izvor ju potencijalno veću opasnost po zdravlje ljudi. Razlog za to je što se oni prilikom upotrebe drže uz uvo u neposrednoj blizini glave. Pri tome se najveći deo emitovane elektromagnetske energije iz antene mobilnog telefona apsorbuje u moždanom tkivu. S obzirom na to da je moždano tkivo slabo vaskularizovano, krvotokom se samo manji deo toplote prenese do ostalih delova tela. Zbog toga se u moždanom tkivu javljaju vruće tačke, određenog stepena radijacije Preterana upotreba mobilnog postaje opasnost za čovekovu okolinu, a posebno za korisnika ove, bez sumnje, najmodernije sprave za hitru komunikaciju istaknuto je u svim referatima koji su podneti na dvodnevnom skupu u Lisabonu... Svi eksperimenti pozvanih naučnika i stručnjaka za radijaciju, a obavljena su istraživanja na 50 različitih mesta, nepobitno su, bez izuzetka, dokazali da upotreba mobilnih telefona teško oštećuje zdravlje korisnika. Nedavno istraživanje obavljeno u Vašingtonu, a pod nadzorom dr Džordža Karla, kaže da svakodnevna upotreba mobilnih telefona može dovesti do slabljenja vida, sluha, ali i trenutno gubitka pamćenja i konfuzije. Dr Karl je nedvosmisleno dokazao da radio-talasi frekvencije od 900 do megaherca, na kojoj funkcionišu svi današnji sistemi mobilne telefonije, značajno smanjuju imuni sistem i povećavaju šanse korisnika mobilnih telefona da obole od kancera. Naučnici su još godine upozorili da zapadnom svetu preti epidemija oteklih zglobova ruku i artritičnih palčeva. Razlog je opsednutost mladih slanjem kratkih poruka preko mobilnog telefona. Mobilni telefoni, iako rade sa manjim snagama nego bazne stanice, predstavljazapremine nekoliko cm³, u kojima dolazi do porasta temperature. Pri porastu temperature većem od 4,5ºC dolazi do termičkog oštećenja neurona, a porast manji od 1ºC ne izaziva oštećenja tkiva. 1. Ne nosite mobilni telefon uz telo, naročito ne u džepu košulje ili sakoa pored srca, niti pored bilo kojeg od 7 žvirova (ŽVIR = ŽIVOTNI VIR = ČAKRA). 2. Kada razgovarate, nemojte naslanjati mobilni direktno uz uvo. Ostavite razmak od l do 2 centimetra između mobilnog i svoga uha. 3. Kada pozivate bilo koji broj, sačekajte da vidite na ekranu da je signal uspostavljen pa tek onda prinesite mobilni u blizinu uha. Dok se pozivni signal ne probije do mobilnog telefona kojeg zovete, zračenje je najveće. 4. Noću iskopčavajte mobilni telefon sem ako ne čekate životno važnu vest. Ako ga ipak držite ukopčanog nemojte ga držati pored svoje glave na noćnom stočiću ili, ne daj Bože, ispod jastuka. Udaljite ga najmanje metar-dva od kreveta bilo da je ukopčan ili je iskopčan. 5. Ne razgovarajte mobilnim u liftu jer on automatski mora da pojačava snagu svoga emitovanja, a time više ugrožava mozak. 6. Ne razgovarajte mobilnim dok vozite automobil jer možete da doživite saobraćajnu nesreću (u Srbiji je svaki šesti sudar prouzrokovan korišćenjem mobilnog u toku vožnje). Ako vam mobilni telefon zazvoni u toku vožnje, prvo se parkirajte u stranu pa tek onda razgovarajte, ali prvo izađite iz automobila jer masa metala oko nas prouzrokuje pojačanje snage mobilnog da bi signal probio limenu oblogu. 7. Ne vodite duge razgovore preko mobilnog telefona jer time možete izazvati poremećaj sopstvenog imuniteta i zdravlje. Da ne podsećamo da se može izazvati pojava tumora na sopstvenom mozgu. Ako razgovarate preko mobilnog telefona duže od dva minuta, preporučujemo vam da promenite uho, tj. da koristite oba uha. Kada dođete do stabilnog telefona, razgovarajte koliko god vam je volja i koliko može da istrpi vaš novčanik. U principu, ako ste nekog toliko željni da biste razgovarali sa njim duže od sata, a on nije u drugom dalekom gradu ili na drugom kontinentu, ugovorite sastanak, vidite se i ispričajte uživo, imaćete lepši i zdraviji doživljaj jer život uživo i realni kontakti zahtevaju celokupnu ličnost. Telefonski je lakše glumiti (i zaljubljenost i vernost i poslovnost). 8. Ako morate da šaljete više desetina SMS poruka dnevno, ukucavajte ih menjajući ruku tj. palac. Time čuvate i zglobove svoga palca i raspoređujete zračenja ravnomerno na obe ruke. 9. Ne nosite više od jednog mobilnog telefona sa sobom. Ako nosite dva ili tri mobilna, i još ako su svaki povezani sa drugim mobilnim operaterom, time privlačite zračenja dve ili tri najbliže bazne stanice ta dva ili tri mobilna operatera i time narušavate svoj imunitet, odnosno postajete osetljivi na sve vrste oboljenja. BIBLIOGRAFIJA RADOVA O ZDRAVOM MESTU, ZDRAVOM STANOVANJU I ZDRAVOJ GRADNJI 1. Kuća i pokućstvo u severnom Banatu, Aleksandar Stefanović, Banatske Here, Novi Sad, Priručnik za komunalnu higijenu, prof. dr Sergije Ramzin, Medicinska knjiga, Beograd Zagreb, Naši srednjovekovni pisci o izboru mesta i položaju spomenika kulture, dr Dobroslav St. Pavlović, Saopštenja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Letnji stanovi na Pešterskom Košten polju, Ranko Findrik, Saopštenja XIII Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Granice rasta, Meadows, Randers, Behrens, Stvarnost, Zagreb, Extraits de la documentation des Instituts europeens de recherches en Geobiologie, Chateau de Chardonne, An anthropological analysis of chinese geomancy, Stephan D.R. Feuchtwang, Vithagna B.P.447 Vientiane, Laos Ondes de vie Ondes de mort, Jean de la Faye, Robert Lafont, Paris Bauen als Umweltzerstorung, Rolf Keller, Verlag fur Architectur, Artemis, Zurich Jurdana rašlje i visak života, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb, Das gesunde Haus, Dr med. Hubert Palm, 8 Auflage, Ordo-Verlag-Konstanz, Architecture du paysage en Asie orientale, Sophie Clement, Pierre Clement, Shin Yong Hak, L, Ecole nationale superieure des Beaux-Arts, Paris La medecine de l habitat, Jacques La Maya, edition Dangles, Saint Jean de Braye, Anthropologie de l,espace, François Paul-Levy et Marion Segaud, Centres Georges Pompidou, CCI, Paris Kuća i stan na selu u Srbiji u drugoj polovini XVIII veka, prema svedočenjima savremenika, Ranko Findrik, Saopštenja XVI Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Hauts-lieux cosmo-telluriques, Blanche Merz, 3emme edition, Georg editeur, Geneve Izbor mesta za stanovanje, Vojislav Dević, Komunikacije 46, februar, Beograd, Habitation et sante, Jean-Paul Dillenseger, edition Dangles, St-Jean de Braye Sante et cosmo-tellurisme, B.Legrais et G.Altenbach, edition Dangles, St Jean de Braye, Gesundes Wohnen ein kompendium, Beckert/Mechel/Lamprecht, Beton-Verlag, Dusseldorf Graditeljsko nasleđe i podsticaj kuće arhitekte Bože Petrovića, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd, Dobra i loša mesta, Aleksandar Palavestra, Raskovnik broj 49, Beograd, jesen, Habitat et sante, G. Altenbach et B. Legrais, Cosmitel, Altkirch Narodno graditeljstvo na Balkanu, D. St. Pavlović, R. Angelova, N. K. Mucopulos, Ž. Stojka, H. Sezgin, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture SR Srbije, Balkanološki institut SANU i Društvo konzervatora Srbije, Beograd, Traite de geobiologie, B.Babonneau, B.Lafleche, R.R.Martin et dr J.Peze, editions de l,aire et les Auteurs, Lausanne, Kuća u šajkaškim selima izložba fotografija, V. Katić i Z. Karanović, Matica srpska, Novi Sad, Salaši Vojvodine u prošlosti i budućnosti, Sombor, Smernice za revalorizaciju panonske kuće, Vojislav Dević, Analiza bloka Zmajeva Dobrovoljačka u Kaću, JP Urbanizam, Novi Sad, Biopatogenost arhitektonskog prostora i individualni senzibilitet, Mr Mirko Gornik, doktorska disertacija broj 93, Beograd Građevinska biologija, Ernst Nojfert, Arhitektonsko projektovanje, Građevinska knjiga, Beograd, Drvo u graditeljstvu sela Srbije, Zoran B. Petrović, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd, Narodno graditeljstvo Vojvodine Kuća kao spomenik kulture, Mirjana Đekić, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Novi Sad, Zemlja verovanja i rituali, Lasta Đapović, Etnografski institut SANU, Beograd, Vojvođanske seoske kuće od naboja, Ervin Ginder, PČESA, N.Sad, Sudbina sveta, V.I. Kurašov, V.P. Gajdenko i P.K. Gavrjušin, Gradis, Valjevo, Bioizgradnja, Radojica Terzić, Ekostan, Beograd, Ecologica, posebno izdanje broj 5, Zbornik referata sa savetovanja, Beograd, Etičko-ekološka poslanica kolegama arhitektima i urbanistima III milenijuma (petojezična knjiga na srpskom, engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku), Vojislav D. Dević, Slovenski institut, Novi Sad, Feng Šui v praksi, Simon Brown, Založba Mladinska knjiga, Ljubljana, Osaćanski neimari, Dragiša Milosavljević, Prosveta Beograd i Zavičajni muzej Priboj, Užice,

29 NOVE KNJIGE, NOVA IZDANJA GEOPOLITIČKIM PUTEM SVETOSAVLJA Idejni projekti nenasilnog preobraženja Balkana, Evrope i sveta Sažetak knjige Mirotvorni projekti predstavljeni u ovoj knjizi Geopolitičkim putem Svetosavlja idejni projekti nenasilnog preobraženja Balkana, Evrope i sveta autora Vojislava D. Devića u izdanju Fondacije Matice mira Novi Sad i suizdanju Strateg projekta najavljuju i iniciraju mogućnosti nove renesanse čovečanstva koje će spoznati i priznavati svoje različitosti u religiji, naciji i kulturi. Iako je nasilje kao konstitutivni elemenat civilizacije prisutno najmanje triipo milenijuma od Trojanskog rata do danas, autor projekata, u vidu konkretnih urbanističko-arhitektonskih crteža, 3D modela, predmera i predračuna, zagovara ideju da u prostoru u kome se dešavaju konflikti i ratovi ima mesta za sve njegove Biografija autora Vojislava D. Devića 56 Rođen je godine u Novom Sadu. Diplomirao na urbanističkom smeru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu godine. Specijalizirao urbanizam na Univerzitetu PARIZ VIII u Sen- Deniju 1982/3. godine. Bio je zaposlen u Zavodu za urbanizam grada Novog Sada i u Izvršnom veću AP Vojvodine u Sekretarijatu za privredu, Sektoru za urbanizam i građevinarstvo. Izabran u zvanje profesora i akademika na Međunarodnoj slovenskoj akademiji nauka, obrazovanja, kulture i umetnosti u Moskvi godine. Od u zvanju savetnika Geografskog instituta SANU "Jovan Cvijić" u Beogradu. Od direktor je STRATEG PROJEKTA i od je upravitelj Fondacije MATICA MIRA Novi Sad. Istraživač, teoretičar i praktičar prostornog planiranja, urbanizma, arhitekture, zaštite gradograditeljskog nasleđa, ekologije, futurologije, kartografije i geostrateških projekata. Učesnik na preko tridesetak stručnih i naučnih simpozijuma srbskog, jugoslovenskog, evropskog i svetskog nivoa sa svojim autorskim referatima. Saradnik i autor nekoliko desetina urbanističkih planova i projekata. Autor većeg broja članaka objavljenih u stručnoj i dnevnoj štampi. stanovnike, tj. da prostor može da nas sve, pod određenim uslovima harmonizacije interesa i međusobnog priznavanja i poštovanja, ugosti i miri a ne da nas deli, zavađa i suprotstavlja jedne drugima. Ako je Bog, po Biblijskom predanju, stvorio svet, biljke, životinje a na kraju čoveka i ženu, Adama i Evu i predao im svoje stvoreno delo i sva svoja stvorenja na imenovanje i upravljanje kako smo se toliko pomirili sa izgnanstvom iz Raja, sa Kainovim bratoubistvom Avelja i sa zidanjem Vavilonske kule? Zašto smo toliko odstupili i stalno odstupamo od Manuovog, Zaratustrinog i Mojsijevog zaveštanja i zakonika? Zašto odstupamo i od učenja Božijeg sina, Isusa Hristosa i od Svetosavskog pravoslavnog puta?zašto smo postali loši domaćini na planeti Zemlji i zašto svaka generacija ostavlja svojim naslednicima sve lošije stanje biodiversiteta, sve veću degradaciju životne sredine, sve jača ponižavanja ličnosti i porodice i sve snažnije tehnolološko porobljavanje i kontrolu svake jedinke? Devićevi mirotvorni projekti nude nenasilnim putem uravnotežavanje uticaja religija, nacija i kultura na Balkanu, u Evropi i u svetu. On tvrdi da ovi mirotvorni projekti nisu nastali slučajno u Srbiji, zemlji Svetoga Save Nemanjića, te da po Božijoj promisli, upravo Srbi i Srbija, kao najstradalniji narod i država Evrope, mogu i trebaju da budu promotori mirotvorstva među Hrišćanima, velikim religijama i velikim i malim centrima moći. Upravo ovi mirotvorni projekti nude ostvarenje bolje pozicije za Srbe, za Evropu, Evro-Aziju i čitav svet tako što se u svakom projektu Srbi direktno uključuju sa svojim neokrnjenim kulturnim identitetom i Svetosavskom pravoslavnom hrišćanskom duhovnošću ali istovremeno priznaju i poštuju i druge kulturne kodove i duhovne identitete. Ako Srbi u ovim predratnim vremenima veruju da imaju neki poseban zadatak u domostroju spasavanja sebe, čoveka i sveta, za početak je dovoljno da realizuju barem jedan od sedam predloženih mirotvornih projekata. Ova knjiga ima 296 strana B5 formata (sa 16 strana u punom koloru) i predstavlja srpski svecivilizacijski komunikacijski impuls prema sve četiri strane sveta. Realizaciju ove knjige sufinansijski su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, gospođa Čarna Zurković, prof. dr Vladimir Cvetković i mr. Živko Cuckić. Mirotvorni projekti predstavljeni u ovoj knjizi promovišu glavne alternative svakom ratu. U vremenima u kojima svi pričaju i pripremaju se za rat ova knjiga predstavlja projekte koji omogućavaju mir među ljudima različitim u veri, naciji i kulturi. Cena knjige je dinara, ali za čitaoce EKOMED-a, kao što ste to Vi, cena je snižena na dinara. Knjigu možete poručiti putem mejla atelje_devic@yahoo.com ili na telefon Vojislav D. Dević Autor je 11 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu od kojih je najvažnije učešće na Svetskoj izložbi EKSPO 2010 u Šangaju u paviljonu Srbije sa svojim svecivilizacijski pojektom CENPANTRANS, centar za panharmonično preobraženje čoveka i sveta. Autor je 9 knjiga od kojih su najvažnije "Etičko-ekološka poslanica kolegama arhitektama i urbanistima III milenijuma", (petojezična) nagrađena na Urbanističkom salonu u Nišu iste godine i Idejni koncept hrama svehrišćanskog susretanja i pomirenja Sv. Jovan Krstitelj" (dvojezična). Iz recenzija: Volja za moći i apsolutnom dominacijom koja proizvodi mržnju među religijama, nacijama, rasama, državama, političkim i privrednim paradigmama postoji odavno i njene masovne žrtve prate nas neprestano kroz istoriju... Zagledan u budućnost i moguću renesansu ljudske civilizacije, autor knjige smatra da upravo sa ovog, našeg stradalničkog prostora i svetog tla prve Evrope, (rođene na Podunavlju u Lepenskom viru i Vinči), može i treba da potekne inicijativa o svetskom pomirenju. Kao i sve originalne i kreativne ideje i mirovni projekti arhitekte V. Devića ponekad deluju fantastično i neostvarivo a opet sa druge strane moguće ih je doživeti i prihvatiti kao realistične, uz malo koncentracije, dobre volje, i tolerantne smirenosti... U ovoj knjizi svi predstavljeni projekti predlažu novi aranžman i angažman u prekomponovanju dosadašnjih tokova nasilnog rešavanja sukoba. V. Dević kao autor iskreno veruje da Srbi, kao najstradalniji narod Evrope u drugom milenijumu Hrišćanstva, mogu iznedriti ideju i ponuditi projekte ne samo za sopstveno već i spasenje drugih naroda. Prof. dr Ljubiša Despotović Autor knjige u današnjem svetu nemira i ratova, koji neprekidno traju kroz svu poznatu istoriju čovečanstva, nudi pomirenje i mir kao osnovu budućeg života Svetosavsko pravoslavlje i bezrezervni humanizam su osnove svih projekata kolege Devića mnogi koji se prvi put upoznaju sa Devićevim projektima doživljavaju ih kao svojevrsne socijalne utopije, što je pogrešno. Projekti kolege Devića sasvim sigurno su jedan od mogućih puteva u budućnost čovečanstva. Konačno, sva poznata istorija je borba čoveka za ostvarivanje utopija. Branko Bojović Ove mirotvorne projekte arhitekta Dević nije ponudio samo Srbima, mada smatra da su kao najstradalačkiji narod prethodnog veka u Jugoistočnoj Evropi njima najpotrebniji, nego i svim drugim (pre svega okolnim) narodima, koji pokažu da još uvek imaju brigu za smisao vlastite egzistencije. Devićev diskurs je neobičan, tj. autentičan i unekoliko dramatičan, pasionirano posvećen pronalaženju izlaza iz sve veće geopolitičke krize, koja svako malo pokazuje razorne posledice. Verujući u stih iz Jevanđelja po sv. Ap. Mateju (5,9) Blaženi mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati, on sa ovakvim projektima pledira i za napor da se u naše živote unese i više blaženstva. Prof. dr Aleksandar Petrović Autor je 23 dvojezičnih i trojezičnih info karata od kojih su najvrednije: Kulturno-istorijska info karta Matice srpske; Info karta dobara Svete gore Fruške, Novog Sada i Beograda i Info karta dobara Novog Sada, Petrovaradinske tvrđave i Sremskih Karlovaca. Autor je 10 mirotvornih projekata od kojih su najvažniji: SRBALBANOPOLIS, CENTAR ZA SVEHRIŠĆANSKO SUSRE- TANjE I POMIRENjE, CENPANTRANS centar za panharmnonično preobraženje čoveka i sveta, PANEVROPSKI DUNAVSKI MIROTVORIJUM, BEO-BER-MOS, Beograd Berlin - Moskva, grad pomirenja Nemaca i Rusa na srpskom Podunavlju, EVRO-AZIJSKI CENTAR na srpskom Podunavlju i NOVI SAD - NOVI MIR - NOVO DOBRO. Član je više strukovnih udruženja u zemlji i inostranstvu. KALENDAR ZDRAVLJA Svetski dan zaštite životne sredine Zelena ekonomija Jesi li uključen? U celom svetu se 5. juna organizuju razne ekološke aktivnosti i kampanje. Tog dana ljudi širom sveta ujedinjeno deluju kako bi obezbedili čistiju, zeleniju i sjajniju budućnost za sebe i buduće generacije. Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen godine i predstavlja glavni alat pomoću kojeg Ujedinjene nacije stimulišu podizanje globalne svesti o značaju zaštite životne sredine i pozivaju na političku angažovanost i preduzimanje konkretnih mera. Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koje sprečavaju ugrožavanje životne sredine, s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Pod zaštitom životne sredine se ne podrazumeva samo zaštita života i zdravlja ljudi, već i očuvanje biljne vegetacije i životinjskog sveta. Ovogodišnji moto Svetskog dana zaštite životne sredine je: Zelena ekonomija Jesi li uključen? Koncept zelene ekonomije podrazumeva široko korišćenje obnovljivih izvora energije, povećanje broja radnih mesta i investicija u takozvanim zelenim granama industrije. Zelena ekonomija se definiše kao ona koja emituje malo ugljenika, efikasno koristi prirodne resurse i koja je socijalno inkluzivna. U mnogim zemljama u svetu na taj dan organizuju se akcije koje imaju za cilj promenu ekološke svesti, a u kojima, prema nekim podacima, svake godine učestvuje više od pola milijarde ljudi. U Srbiji će tokom dana biti organizovane različite akcije i manifestacije kako bi se skrenula pažnja na značaj očuvanja okoline. (Zavod za javno zdravlje Subotica) 57

30 Oduševljenje pčelama prof. Jovan Živanović ( ) preneo je na svoje potomke, a porodičnu tradiciju su nastavili njegov sin Žarko ( ) i unuk Borivoje ( ). Danas praunuk Žarko, bogat iskustvom predaka, a koristeći savremene metode pčelarenja, omogućava da u ovoj kući i dalje teče med. Kako se čini, i Žarkovi potomci će nastaviti porodičnu tradiciju bavljenja pčelarstvom, ali i vinogradarstvom i proizvodnjom vina od najboljih sorti grožđa koje raste na padinama Fruške Gore. U Karlovcima, u roditeljskoj kući i prostranom dvorištu sa preko 200 košnica i stotinak predmeta, kojima je pčelario njegov deda, Borivoje Živanović je godine osnovao Muzej pčelarstva porodice Živanović. Izložio je predmete, koji se danas zaista retko mogu videti i trudio se da, uz zanimljivu priču o njima, zainteresovani posetioci osete miris voska i propolisa iz minulih vremena. JUBILEJ 40 GODINA MUZEJA PČELARSTVA PORODICE ŽIVANOVIĆ U SREMSKIM KARLOVCIMA Tradicija obogaćena savremenim metodama u pčelarstvu Danas se u muzeju mogu videti nekoliko tipova košnica i mnogi predmeti, koji su se upotrebljavali prilikom rada oko pčela i njihovih proizvoda: meda, polena, voska, propolisa. Tu su: istresaljka iz godine, parni topionik za vosak iz godine, dimilica i dr. Najatraktivniji eksponat je svakako košnica u obliku crkvice iz godine. Ona je godinama ukrašavala veliki pčelinjak Jovana Živanovića, a danas joj je, pošto je veoma stara, sigurnije pod krovom. Kako stalno pristižu novi predmeti, koji svedoče o ljudskom bavljenju pčelama kroz istoriju, modernizovanje i proširenje izložbene postavke je kontinuirano u toku. U ovaj Muzej, jedinstven u našoj zemlji, pored pčelara, često navraćaju mladi ljudi, naročito učenici Karlovačke bogoslovije i studenti poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Zemunu. Praunuk profesora Jovana Živanovića, gospodin Žarko Živanović, sledeći tradiciju svoje porodice, učestvuje u formiranju školskog pčelinjaka Bogoslovije karlovačke. Obnavlja preko dvesta godina staru tradiciju svoje porodice, i čijim su podrumima spravljena i negovana najplemenitija karlovačka vina, ausbruh, bermet, rizling, služena i na dvorovima. Takođe, dvorište Muzeja pčelarstva i pčelinjaka, baštu porodične kuće Živanović, materijalno podiže i snaži podižući etno-park, da bi pokolenja spoznala kako su naši preci u znoju lica gradili Srpski Sion i Sremske Karlovce. Vinarija Kako su Frušku goru oduvek krasili vinogradi sa izuzetnim vrstama grožđa, tako su Sremski Karlovci vekovima negovali tradiciju pravljenja vrhunskih vina. Porodica Živanović, poreklom iz Epira, neraskidivo je utkana u razvoj vinogradarstva i vinarstva Sremskih Karlovaca. Prvi pisani tragovi o njoj upućuju na Teodora Živanovića ( ) i njegovog naslednika Josima Živanovića ( ) koji su tokom 18. i 19. veka, kao uspešni vinogradari, vinari i trgovci vinom, utemeljili porodičnu tradiciju, te njen ugled traje do današnjih dana. Prof. Jovan Živanović ( ) bio je profesor Gimnazije i Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, naš najveći srpski pčelar, otac modernog pčelarstva, ali i čovek koji je imao veliko znanje u pravljenju vina. O tome svedoče njegova pisma u kojima je razmenjivao iskustva sa tada našim najvećim enologom Dimitrijem Mitom Petrovićem. Tradiciju su nastavili njegov sin Žarko i unuk Bora Živanović. Danas se proizvodnjom bave Žarko i njegov sin Borko Živanović koji je sedma generacija vinara u porodici. Pored toga što je nastavljena tradicija, stalnim učenjem i ulaganjima proizvodnja se unapređuje i povećava. Proizvodnja vina obavlja se u 300-godišnjem vinskom lagumu, jednom od najstarijih i najvećih u kojima su i naši preci pravili vino. Kapacitet vinskog laguma je litara, a u planu je povećanje proizvodnih kapaciteta. Vinogradi, suncem okupani, nalaze se na istom mestu gde su se nalazili i pre više vekova, u Mateju, na 200 m.n.v. u blizini Dunava, na obroncima Fruške gore koji daju vrhunski kvalitet grožđa i vina. Porodica Živanović raspolaže sa tri hektara svojih vinograda. Sledećih nekoliko godina u planu je dizanje još oko 10 hektara vinograda. Vino ausbruch se nalazilo na vinskoj karti broda Titanik, među najboljim vinima svetskog glasa. Veoma star recept po kojem se spravlja bermet u karlovačkim porodicama čuvao se kao najveća tajna, koja se prenosila s kolena na koleno. Služili su ga na ruskom, engleskom i bečkom dvoru, izvozili u Ameriku do Njujorka tridesetih godina prošlog veka. Proizvodi se od prirodnih vina uz dodatak 27 različitih špecija : suvog grožđa, pelena, rogača, slačice, oraščića, vanile, suvih smokava i dr. Vina po kojima su Živanovići stekli slavu ponovo dobijaju priznanja, diplome i medalje na vinskim izložbama i sajmovima. Kao najstarija vinarija u Karlovcima, porodica Živanović je široko otvorila vrata vinskom turizmu, posetiocima iz svih krajeva zemlje i inostranstva, ljubiteljima dobre kapljice. U starim podrumima i lagumu ugošćene su brojne grupe gostiju koje dolaze da degustiraju i uživaju u vinu, rakiji, medovači, medu, kao i u sremačkom fruštuku sa domaćim seoskim specijalitetima. Među gostima često se nalaze mnoge domaće ugledne ličnosti: akade, a bilo ih je i iz 17 drugih država - princ Esterhazi de Galen, princeza Jelisaveta Karađorđević, pisac Đerđ Konrad, ćerka Če Gevare, predsednik Ruske dume, japanski, holandski, američki, izraelski, švedski, bugarski, finski, nemački, britanski ambasadori i mnoge druge diplomate. Uobičajne su posete i profesora i studenata, predstavnika preduzeća i ugostitelja koji kroz vinske puteve žele da probaju i kupe nadaleko čuvena vina. Nesuđeni nobelovac jednom reče: Ako te žiga u kostima, popij čašu vina. Od vina ne postoji bolja medicina

31 Aktivnosti DLV SLD od marta do marta NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO Prof. dr Milorad Žikić GODIŠNJA NAGRADA ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD Prof. dr Branislava Belić GODIŠNJA NAGRADA ZA ZAŠTITU NARODNOG ZDRAVLJA Prim. dr Tomislav Trećakov NAGRADA ZA DUGOGODIŠNJI RAD U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Dr Ileana Radu NAJBOLJI STUDENTI MEDICINE Vanja Drljević Miloš Vuković NAJBOLJI STUDENT STOMATOLOGIJE Milica Šipovac SPOMENICE 1. Prim. dr Milan Vanđel 2. Prim. dr Dobroslav Ulić 3. Dr Mita Brankov 4. Prof. dr Tijana Momčilov Popin Uz vredan rad stižu i kvalitetni rezultati Piše: prim. dr Slavica Malešević DLV SLD broji 4695 članova 4353 doktora medicine i 342 doktora stomatologije. Najbrojnija je Podružnica Novi Sad, a najmanje članova ima Podružnica Temerin. Društvom rukovodi Predsedništvo od 37 članova (34 su doktori medicine i tri doktora stomatologije). DLV SLD funkcioniše kroz rad 19 podružnica (pravna lica) i dva aktiva pri Podružnici Novi Sad (Aktiv Sremskih Karlovaca i Aktiv stomatologa Novi Sad) i 41 specijalističku sekciju (nisu pravna lica) i tri aktiva (Aktiv kliničke farmakologije, Aktiv oralne hirurgije i Aktiv za endoskopsku hirurgiju). Radu Društva doprinosi i Vojvođanski ogranak Akademije medicinskih nauka SLD-a. Aktivnosti Izvršnog odbora i Predsedništva DLV SLD Aktivnosti između dve skupštine su se odnosile na izvršenje plana rada za godinu, usvojenog na Godišnjoj skupštini Društva u martu godine i druge aktivnosti. Bavili smo se: Radom na kontinuiranoj edukaciji i njenom unapređenju, članovima DLV SLD izdato je ukupno sertifikata. Izdavačkom delatnošću DLV SLD: najviše napora u vezi sa izdavačkom delatnosti usmereno je na pozicioniranje časopisa Medicinski pregled na SCI listi. Oba časopisa Društva, i Medicinski pregled i Stomatološki informator, izlaze redovno. U godini Društvo je imalo finansijsku pomoć u štampanju Medicinskog pregleda od strane Vlade Vojvodine. Kordinacijom u radu podružnica i specijalističkih sekcija DLV SLD sa Izvršnim odborom i Predsedništvom Društva. Upućene su smernice predsedništvima podružnica i specijalističkih sekcija za kvalitetniji i odgovorniji rad u njima. Rezultat tih aktivnosti nije najpozitivniji što se tiče osam specijalističkih sekcija koje su neaktivne ili neažurne u svojim delatnostima poslednjih par godina. Osipanjem članstva iz redova DLV SLD koje je i dalje prisutno, a odnosi se uglavnom na stomatologe. Uputili smo dopise privatnim stomatolozima sa pozivom da se učlane u DLV SLD. Ostvarena je saradnja stomatologa Podružnice Novi Sad i Klinike za stomatologiju Vojvodine Negovanjem dobrih odnosa i saradnjom sa Srpskim lekarskim društvom, izmirenjem obaveza DLV SLD prema SLD. Ostvarena je transparentnost Baze podataka članstva oba društva Saradnjom DLV SLD sa Privrednom komorom Vojvodine, Društvom srpskih domaćina i časopisom Ekomed potpisivanjem protokola o međusobnoj saradnji Obeležavanjem jubileja, 70 godina DLV SLD, pod pokroviteljstvom Vlade AP Vojvodine i njenog predsednika gospodina Igora Mirovića i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo sa doc. dr Zoranom Gojkovićem na čelu, uz prigodan kulturno-umetnički program Prikupljanjem građe za posebno izdanje povodom obeležavanja 70 godina od osnivanja DLV SLD i 100 godina od osnivanja Udruženja lekara Bačke, Banata i Baranje, koje treba da se promoviše krajem godine Inicijativom za osnivanjem Sekcije za zdravstveni menadžment. Postoji Inicijativni odbor od 30 članova Društva Odlaskom na Kosovo i Metohiju kao pomoć lekarima tog regiona u smislu kontinuirane edukacije Zahtevima za publikovanjem monografija, zbornika i suplemenata u okviru izdavačke delatnosti Društva Organizovanjem lekarske slave, godine u Novom Sadu (Saborna crkva i Ribarsko ostrvo) Aktivnosti podružnica DLV SLD Do 12. februara godine izveštaje o radu između dve skupštine Društva dostavile su sve podružnice osim Podružnice Kula. Izveštaji su se svodili uglavnom na kontinuiranu edukaciju (akreditovane, ali i neakreditovane skupove) održavane u lokalnim sredinama, potom na predloge za dodelu naziva primarijus, nagrade i priznanja Društva, saradnju sa lokalnim zajednicama i zdravstvenim i drugim ustanovama, organizaciju putovanja, lekarske slave i balova

32 Najmasovnija je Podružnica Novi Sad sa 1531 članom, a najmanje članova ima Podružnica Temerin 46. U proseku je u prošloj godini u podružnicama održano 2 4 akreditovana sastanka po podružnicama DLV SLD; najviše u Podružnici Novi Sad (32 stručna sastanka, tri simpozijuma i jedna međunarodna konferencija) sa izdatih sertifikata i 15 predloga za dodelu naziva primarijus. Podružnice Kikinda (10) i Zrenjanin (9) su imale najveći broj akreditovanih sastanaka, Podružnica Pančevo pet akreditovanih predavanja, tri kursa i 10 sastanaka, Podružnica Stara Pazova-Inđija, sa 127 članova, organizovala je šest akreditovanih predavanja i sedam sastanaka, Podružnica Vršac pet akreditovanih predavanja. Istakla bih, posebno, rad Podružnice Temerin 46 članova, tri akreditovana predavanja, devet sastanaka i Podružnice Kovin 99 članova, četiri akreditovana predavanja i osam sastanaka. Treba naglasiti da u sklopu Podružnice Subotica, sa 414 članova, aktivno radi 26 aktiva. Pri Podružnici Novi Sad radi Aktiv lekara Sremskih Karlovaca i Aktiv stomatologa Novog Sada (šest akreditovanih predavanja i organizacija Kongresa). Aktivnosti specijalističkih sekcija DLV Od 41 specijalističke sekcije do godine izveštaje o radu između dve skupštine dostavilo je 33 sekcije i nijedan od tri aktiva. Izveštaje nije dostavilo osam specijalističkih sekcija. Više godina izveštaje nisu uputile sledeće sekcije: Gerijatrijska, Hirurška, Kancerološka, Oftalmološka, Sekcija za bolesti zavisnosti, Sekcija za medicinsku informatiku, Sekcija za medicinu rada. U Društvu smo ozbiljno razgovarali sa rukovodstvom sekcija koje su neaktivne i neažurne u radu, ali bezuspešno. Važno je da napomenemo da je Ginekološko-akušerska sekcija krajem godine ponovo otpočela sa radom, nakon nekoliko godina neaktivnosti, izabrala novo rukovodstvo Sekcije i već je podnela na akreditaciju nekoliko stručnih sastanaka i simpozijuma, te očekujemo uspešan rad ove sekcije. U godini, već tradicionalno, u periodu između dve skupštine istakle su se Internistička sekcija sa 11 akreditovanih predavanja i 12 sastanaka, Sekcija za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju sa 62 Dobitnik posebne plakete od DLV SLD je i gospodin Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine, koju mu je uručio prof.dr Dragan Dankuc, predsednik DLV SLD Predsednik DLV SLD, prof. dr Dragan Dankuc, predstavio je ukratko svoju viziju rada Društva u godini: Vizija rada DLV SLD u godini odnosi se, pre svega, na unapređenje KME što se tiče specijalističkih sekcija Društva i podružnica, na obezbeđivanju sredstava za redovno izlaženje Medicinskog pregleda, kao nacionalnog glasila lekara, sa kvalitetnim stručnim radovima, pravovremeno recenziranim, kao i redovnog izlaženja Stomatološkog informatora. U planu je organizovanje velikih skupova doktora medicine i doktora stomatologije, simpozijuma i kongresa, saradnja sa Časopisom za zdravlje i ekologiju Eko-Med plus kroz napise članova DLV iz svih 19 podružnica, saradnja sa drugim strukovnim udruženjima kakva je RLKV, a i sa Medicinskim fakultetom u Novom Sadu, intenziviranje saradnje sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo. Posebno ćemo insistirati na nastavku saradnje sa zdravstvenim institucijama i udruženjima na KiM, kao i sa kolegama iz regiona iz Crne Gore i Republike Srpske. Zasedanju Skupštine DLV SLD prisustvovali su i prof.dr Petar Slankamenac i prof.dr Branislava Belić devet akreditovanih predavanja i šest sastanaka, Sekcija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju sa pet akreditovanih predavanja i četiri sastanka. Ne toliko brojne u članstvu, Sekcija za socijalnu medicinu i novoformirana Sekcija tradicionalne medicine zaslužuju svaku pohvalu za aktivnost na kontinuiranoj edukaciji. Stomatološka sekcija je tradicionalno vrlo uspešno organizovala 8. međunarodni kongres stomatologa pod okriljem DLV SLD i Simpozijum na kojem je obeležila 55 godina rada i postojanja. Specijalističke sekcije su u navedenom periodu u proseku imale 2 4 akreditovana sastanka. Takođe, organizovani su i stručni skupovi koji nisu akreditovani kod ZSS, na kojima je aktivno učešće imao značajan broj članova DLV SLD. Rad Stručne službe Značajne zasluge za uspešan rad Društva između dve skupštine ima Stručna služba. Bili su velika potpora i stručna pomoć Izvršnom odboru, Predsedništvu Društva, podružnicama i specijalističkim sekcijama Društva. Izvanredan pravnik Branka Vrapčenjak je na čelu Stručne službe, Vesna Šaranović je okosnica rada kontinuirane medicinske edukacije i izdavačke delatnosti. Takođe, Nataša, Milena i Rade savesno i odgovorno su obavljali svoje radne obaveze, zbog čega su zaslužili sve pohvale. 1 Aleksić dr Tanja Podružnica Pančevo 2 Amidžić Asist. dr Jelena Sekcija za patologiju 3 Antić dr Tamara Izvršni odbor 4 Arbanas dr Slavko Izvršni odbor 5 Belić dr Dušan Radiološka sekcija 6 Bilbija dr Dragoslava Podružnica Temerin 7 Bjelica dr Milovan Podružnica Vrbas 8 Bohata dr Roža ORL sekcija 9 Borjan dr Nataša Podružnica Ruma 10 Brkić Mišić dr Nada Izvršni odbor 11 Cvejić dr Dragana Podružnica Vrbas 12 Čikara dr Radmila Sekcija za anesteziju i intenzivnu terapiju 13 Damjanov dr Sanja Sekcija opšte medicine 14 Dotlić dr Anita Podružnica Kovin 15 Dragovac Prof.dr Gorana Epidemiološka sekcija 16 Drašković dr Vladimir Podružnica Vrbas 17 Drndarski dr Jelena Podružnica Pančevo 18 Dukai dipl.pharm Eva Podružnica Senta, Ada 19 Đukić dr Slaviša Podružnica Vrbas 20 Fejsa Levakov Doc.dr AleksandraSekcija za patologiju 21 Fibišan dr Snežana Podružnica Zrenjanin 22 Gajinov dr Slađana Podružnica Bečej 23 Gluvakov dr Jelena Podružnica Pančevo 24 Harhaji Doc.dr sci.med. Sanja Sekcija za Socijalnu medicinu 25 Harhaji Doc.dr Vladimir Podružnica Novi Sad 26 Janković dr Tanja Izvršni odbor 27 Jelača dr Dražen Podružnica Pančevo 28 Jovanović Prim.mr sc.med Svetlana Izvršni odbor 29 Kecojević dr Snežana Izvršni odbor 30 Kolundžić dr Mirjana Sekcija opšte medicine PRIZNANJA DLV-SLD ZA GODINU 31 Kovač dr Tanja Podružnica Zrenjanin 32 Kovačević dr Slađana Podružnica Pančevo 33 Kravić dr Ranka Podružnica Bečej 34 Lalić Ognjenović dr Biljana Podružnica Ruma 35 Lovre dr Božica Podružnica Kovin 36 Lučić Prokin Doc. dr Aleksandra Izvršni odbor 37 Mihaljević dr Evica Sekcija opšte medicine 38 Mirković dr Nada Podružnica Vrbas 39 Morišan dr Marinko Podružnica Pančevo 40 Mumović Prof.dr Gordana ORL sekcija 41 Mustafa dr Fadilj Podružnica Kovin 42 Nikolić dr Ana Podružnica Stara Pazova Inđija 43 Ninković Doc.dr Srđan Podružnica Novi Sad 44 Preveden Doc. dr Tomislav Izvršni odbor 45 Pujić Prim.mr sc.med Borislava Izvršni odbor 46 Radić Asist.dr sci.med Ivana Sekcijea za Socijalnu medicinu 47 Radin dr Biljana Sekcija opšte medicine 48 Radusin dr Milorad Podružnica Bačka Palanka 49 Railić Ristovski dr Radmila Podružnica Pančevo 50 Rajović mr sc.dr Jelka Podružnica Novi Sad 51 Stanković Prim.dr Katarina ORL sekcija 52 Stašuk dr Nataša Predijatrijska sekcija 53 Stefanović dr Vladan Sekcija opšte medicine 54 Stić Vuković dr Marta Radiološka sekcija 55 Stojšić dr sci med.mirjana Sekcija za alergologiju i kliničku imunologiju 56 Ševo dr Miroslava Podružnica Sremska Mitrovica -Šid 57 Todić dr Predrag Podružnica Ruma 58 Usorac dr Tatjana Sekcija opšte medicine 59 Vasić dr Rasko Podružnica Pančevo 60 Veličković dr Suzana, Podružnica Pančevo 61 Veselinović dr Vesna Podružnica Kovin 62 Vinokić dr Tatjana Podružnica Ruma 63 Vučetić dr Nataša Podružnica Vrbas 64 Žilović dr Stevan Podružnica Pančevo DIPLOME 1 Arsić dr sci.med.miodrag Sekcija za socijalnu medicinu 2 Blašković dr Vesna Sekcija za socijalnu medicinu 3 Boljanović Zvekić dr Nevenka Sekcija opšte medicine 4 Ćelić dr Milan Radiološka sekcija 5 Đolai Prof.dr Matilda Sekcija za patologiju 6 Erdeljan Nikolić dr Jasmina Podružnica Bečej 7 Kljaić Prof.dr Vladimir Izvršni odbor 8 Lazarević dr Ljiljana Podružnica Zrenjanin 9 Lazić Prim.dr Ljiljana Sekcija za socijalnu medicinu 10 Miladinov Mikov Prof.de Marica Epidemiološka sekcija 11 Repac Prim. dr Vinka Podružnica Zrenjanin 12 Rogulić Prim.dr Predrag Podružnica Sremska Mirtovica-Šid 13 Sekulić dr Jasmina Dermatovenerološka sekcija 14 Tomin Petrović dr Gordana Sekcija opšte medicine 15 Vuković dr Marina Sekcija opšte medicine PLAKETE 1 Gavrilović Prim.dr Svetozar Podružnica Pančevo 2 Matović Mr sc.med. Ljubinka Dermatovenerološka sekcija 3 Radulović Mr sc. med Anica Dermatovenerološka sekcija POVELJE 1 Tomić Prim.dr Jelena Sekcija za alergologiju i kliničku imunologiju 2 Vesna Šaranović Povodom 30 godina rada u DLV NAJBOLJE PODRUŽNICE 1 Podružnica Temerin Predlog Izvršnog odbora NAJBOLJE SEKCIJE 1 Dermatovenerološka sekcija Predlog Izvršnog odbora 2 Sekcija za anesteziju i intenzivnu terapiju Predlog Izvršnog odbora 63

33 Drugim putem do boljeg zdravlja U ovom broju dajemo pregled najvažnijih etarskih ulja i njihovu primenu, kao i načela primene etarskih ulja za različite telesne sisteme. MATIČNJAK Fizičko: odličan tonik za mozak, srce, matericu, jetru i žučnu kesu; olakšava hipertenziju, lupanje srca, migrene, alergije, menstrualne tegobe i probleme sa varenjem Mentalno/emocionalno: balansira, blaži, smiruje, podiže raspoloženje; koristan kod nesanice, nervne napetosti, mentalnog umora, prekomerne stimulacije i stresa; otklanja anksioznost, depresiju, melanholiju, razdražljivost, tugu, histeriju, bes, šok Nega kože: delotvoran u borbi protiv herpesa, akni, alergija, svraba, uboda insekata BERGAMOT Fizičko: poboljšava apetit, pomaže u slučaju digestivnog spazma, bronhitisa, upale krajnika, cistitisa Mentalno/emocionalno: podiže raspoloženje, smiruje, relaksira, dovodi u stanje ravnoteže; stvara osećaj sreće, idealan je za sva stanja povezana sa stresom, kao i kod emocionalnih neravnoteža; olakšava problem sa spavanjem, depresiju, anksioznost Nega kože: regeneriše ćelije kože; delotvoran kod masne kože, akni, psorijaze, herpesa, rana, ekcema Glavna etarska ulja i njihova upotreba (I) KAMILICA (nemačka) Fizičko: olakšava sve bolove, grčeve, probleme sa varenjem (odličan lek za decu); smanjuje kiselinu, gastritis i hormonalne neravnoteže kod žena Mentalno/emocionalno: ima prijatno, smirujuće dejstvo; pomaže kod nervne napetosti, stresa, nesanice; otklanja bes, nezadovoljstvo i frustracije Nega kože: odličan za kožne alergije i zapaljenja, posekotine, rane, opekotine, čireve MUSKATNA ŽALFIJA Fizičko: odličan kod PMS-a, neredovnih i slabih menstruacija, kao i problema u menopauzi (ima dejstvo slično estrogenu), porođajnih bolova; moćan mišićni relaksant; pomaže kod astme, bronhijalnog spazma i hripavca Mentalno/emocionalno: ima euforično-sedativno dejstvo; smanjuje nervnu napetost i umor, depresiju i anksioznost KORIJANDER Fizičko: tonik za varenje; tonik za nerve; detoksikant; stimuliše probavne sokove; smanjuje gasove, grčeve, dispepsiju (lošu probavu); sporo varenje, zatvor; poboljšava apetit; olakšava ukočenost i bolove u mišićima i zglobovima Mentalno/emocionalno: jača, smiruje, relaksira, podiže raspoloženje; euforik; pomaže kod nervne slabosti, umora, zabrinutosti, anksioznosti, tuge, depresije EUKALIPTUS Fizičko: olakšava disanje i zakrčenost disajnih puteva; delotvoran protiv prehlada, gripa, groznice, bronhitisa, sinusitisa, astme; olakšava bol u mišićima i zglobovima; odličan prečišćivač vazduha i antiseptik Mentalno/emocionalno: podiže energiju, osvežava; hladi; uklanja mentalni umor; melanholiju; vraća vitalnost; jača koncentraciju MORAČ Fizičko: jedan od najboljih lekova za varenje; tonik; pročišćava; detoksikant; olakšava gasove, štucavicu, mučninu, loše varenje, zatvor; reguliše menstrualni ciklus, olakšava PMS i menopauzu (ima dejstvo slično estrogenu); pomaže smanjivanju astme, gojaznosti, celulita, edema Mentalno/emocionalno: umiruje i relaksira; smanjuje nervnu napetost, umor; preporučuje se za prevladavanje zavisnosti; podstiče hrabrost, snagu, samopouzdanje ĐUMBIR (koren) Fizičko: poboljšava apetit; otklanja loše varenje, gasove, zatvor, mučninu; stimuliše cirkulaciju; ublažava prehlade, grip, katar, bronhitis, bolove u grlu, bol u mišićima i zglobovima, artritis Mentalno/emocionalno: jača, smiruje, stabilizuje; vraća hrabrost i snagu volje, optimizam, samopouzdanje, odlučnost; pomaže u koncentraciji i memoriji Piše: Natasja Čičić Sertifikovani consultant, Mahariši aromaterapeut GERANIJUM (zdravac) Fizičko: revitalizuje žensku energiju, ublažava hormonalni disbalans, PMS, menopauzu, ublažava neuralgiju, artritis, edem; tonik za jetru, limfu, vene; zaustavlja krvarenja; odličan repelent za komarce Mentalno/emocionalno: umiruje, relaksira, podiže raspoloženje, stvara osećaj harmonije; dovodi emocije u ravnotežu; otklanja stres, stišava nemir, anksioznost, depresiju, strah Nega kože: uravnotežuje sve tipove kože; revitalizuje tkivo kože; pročišćava masnu kožu; pomaže kod akni, ekcema, celulita, strija, opekotina, rana, herpesa MENTA (pepermint) Fizičko: pomaže kod svih problema sistema za varenje (sporo varenje, gasovi, mučnina, morska bolest, zakrčenja jetre i žučne kese, sindroma iritabilnog kolona); smanjuje sve vrste grčeva i bolova, neuralgiju, lupanje srca, vrtoglavicu, šok; odlična za migrene i glavobolje; olakšava prehlade, grip, groznicu, začepljenje sinusa, astmu, išijas, fizički i mentalni umor, iscrpljenost Mentalno/emocionalno: osvežava, oživljava, hladi, revitalizuje; podstiče jasno mišljenje, memoriju i koncentraciju; uzdiže duh Nega kože: pročišćava i detoksikuje kožu; olakšava svrab, zapaljenje, ujede insekata JASMIN (absolu) Fizičko: tonik za matericu; pomaže kod simptoma PMS-a, dismenoreje i menopauze; delotvoran kod porođajnih bolova; olakšava bol u leđima, kašalj, promuklost i gubitak glasa Mentalno/emocionalno: dubinski podiže raspoloženje, relaksira, inspiriše, razveseljava; povećava optimizam, samopouzdanje i poverenje; oslobađa od stresa, napetosti, emocionalnih blokada i inhibicije; olakšava anksioznost, depresiju, apatiju; stvara osećaj blagostanja i zadovoljstva, povećava duhovnu svesnost Nega kože: povećava elastičnost kože; dobar za suvu, iritiranu ili osetljivu kožu, kod strija, ožiljaka MAJORAN (slatki) Ima smirujuće, relaksirajuće, zagrevajuće dejstvo na um, telo i emocije. Fizičko: olakšava grčeve i bolove (sistema za varenje, menstrualne i mišićne), loše varenje, zatvor, osteoartritis, neuralgiju, migrene, povišen krvni pritisak, lupanje srca; pomaže u borbi protiv prehlada, gripa, kašlja, bronhitisa i sinusitisa. Mentalno/emocionalno: sedativ, jača nerve; delotvoran kod nesanice, nervnog umora, napetosti, agitacije, zabrinutosti, anksioznosti, žalosti (Nastavak u narednom broju) БиХ 4,5 КиМ, Црна Гора 2 ЕУР, Македонија 130 ДЕН, ЕУ 3,5 ЕУР, Швајцарска 6 ЦХФ, Хрватска 25 КН, Словенија 3,50 ЕУР Проф. др Зорица Којић-Бекер открила протеин који умножава матичне ћелије ОТКРИЋЕ КОЈЕ МОЖЕ ЗАМЕНИТИ ТРАНСПЛАНТАЦИЈУ ОРГАНА И ПОБЕДИТИ РАК стр КЉУЧ ЗДРАВЉА У СОПСТВЕНОЈ КРВИ, ЈЕФТИНИЈЕ ЛЕЧЕЊЕ НАЈТЕЖИХ БОЛЕСТИ НАУЧНО ОТКРИЋЕ ДР АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ о положају Срба у Црној Гори и региону РЕПУБЛИКА СРПСКА ОД ЦРНЕ ГОРЕ ПРЕУЗЕЛА УЛОГУ СРПСКЕ СПАРТЕ број 106 март цена 250 динара БЕЗ КОМПРОМИСА У ОДБРАНИ КОСОВА Ексклузивно НЕБОЈША МАЛИЋ, политички аналитичар и историчар из Вашингтона ЛУЈ БУРБОНСКИ претендент на престо Француске, у ексклузивном интервјуу за Геополитику КРАЉ ЈЕ САМО ПОРУЧНИК БОГА НА ЗЕМЉИ стр. 17 стр. 08 ИНСИСТИРАЊЕ НА КОНАЧНОМ РЕШЕЊУ када непријатељ држи све карте и контролише фактичко стање је глупо, неодговорно, па чак и криминално. КОСОВО НИЈЕ САМО КОМАД ЗЕМЉЕ, већ морална вертикала српства уопште. Ко то зна, знаће и како да га брани. На киосцима је нова Геополитика Без компромиса у одбрани Косова Небојша Малић, српски политички аналитичар и историчар из Вашингтона Време је увек било на страни Срба ИНТЕРВЈУ: Луј Бурбонски, глава династије Бурбон, претендент на престо Француске Краљ је само поручник Бога на земљи Др Александар Раковић Република Српска од Црне Горе преузела улогу српске Спарте Геополитика посетила нашу светски познату професорку међународног права Смиљу Аврамов, поводом њеног јубиларног стотог рођендана Све што сам радила радила сам за моју Србију ИНТЕРВЈУ: Др Ахмед Бенсада, аутор књиге Арабеске - истрага о улози САД у арапским побунама Срђа Поповић и други амерички револуционари Драгомир Антонић, наш познати етнограф, који је недавно у издању Информатике објавио Српски народни календар У се, у своје кљусе и уз православну браћу Русе За Геополитику говори проф. др Зорица Којић-Бекер један од оснивача Центра за аутологну трансплантацију стем ћелија у Хајделбергу, која је открила протеин који увећава број матичних ћелија у крви Откриће које може заменити трансплатацију органа и победити рак За Геополитику говори и јеромонах Симеон, игуман манастира Рукумија Веруј и бори се до краја Градите свој идентитет читајте Геополитику 64 65

34 Jubileji, nagrade Dan novinara Vojvodine, 14. april, ustanovljen u znak sećanja na izlazak prvog broja Miletićevog lista Zastava u Pešti, a godinu dana potom štampanog u Novom Sadu, tradicionalno, već bezmalo dve decenije, obeležava Društvo novinara Vojvodine. Društvo novinara Vojvodine, kao ovdašnje najstarije strukovno udruženje medijskih poslenika, koje navršava 114 godina od osnivanja, dodeljuje posebna priznanja svojim istaknutim i zaslužnim članovima, čiji je rad u minuloj godini posebno zapažen. Žiri kojim je predsedavala Bogdana Petrović, uz članove Radovana Vujovića i Stevana Beljanskog odlučio je: Svečanost povodom uručenja nagrada Društva novinara Vojvodine Nagrada dr PETAR DREZGIĆ za afirmaciju poljoprivrede, života i rada na selu ovaj put pripala je Petru Njaradiju, novinaru Redakcije na rusinskom jeziku Radio Novog Sada, diplomiranom menadžeru lovnog turizma. Od godine prati zbivanja u poljoprivredi. Posebno su zapaženi njegovi prilozi u Emisiji za selo, koju poslednjih nekoliko godina i uređuje, a koja postoji već šest decenija, od osnivanja Radio Novog Sada. Prateći zbivanja na području gde većinom žive Rusini, na upečatljiv način izveštava o specifičnostima koje neguju na svojim poljoprivrednim posedima. Redovno je pratio uzgoj i preradu povrća čiji je nosilac ABC FOOD, kao i rad Centra individualne proizvodnje paprike u Srbiji iz Ruskog Krstura. Izveštavao je o proizvodnji vina i o voćarstvu u Berkasovu, Bikić Dolu i Šidu, o prvim malinarima u Vojvodini u Đurđevu, stočarstvu u Berkasovu i Novom Orahovu... Ovakvim profesionalnim angažovanjem kolega Njaradi doprineo je kako unapređenju standarda u oblasti agrarnog novinarstva, tako i promovisanju zajedništva posebnosti kojima je Vojvodina veoma bogata. Prateći aktuelnosti u poljoprivredi, naš kolega Petar Njaradi bio je u prilici da sagleda odnose opštine, Pokrajine i čitave Republike prema poljoprivrednicima bilo u individualnom, društvenom ili državnom vlasništvu, i da to uverljivo prenese slušaocima i gledaocima programa RTV Vojvodine. Nagradu DIMITRIJE FRUŠIĆ za seriju novinskih napisa poneće Luka Balj, novinar TV Most iz Novog Sada, za serijal emisija Gnosa. Diplomirao je godine na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Kao novinar, spiker i urednik sarađivao je sa Ars akademijom od godine. Višegodišnji je saradnik Letopisa Matice srpske, najstarijeg živog književnog časopisa u Evropi, u kojem je objavljivao književne prikaze. U decembru na regionalnoj TV Most pokreće emisiju Gnosa, čiji je autor i urednik. Osnovna pokretačka zamisao emisije je značaj saznajnog aspekta i potencijala nacionalne kulture i da, kroz razgovor sa gostima, ispituje i analizira savremene društvene fenomene sa filozofskog, sociološkog, istorijskog, antropološkog i kulturno-političkog stanovišta. Kulturno-istorijski hod jednog naroda i njegov savremeni odraz razmatran je u više od 100 razgovora sa gostima raznovrsnih humanističkih diskursa. Kolega Luka Balj izveštavao je i sa tribina, predavanja, savetovanja i drugih skupova koje su u sadržajnom i idejnom smislu bliske sa profilom emisije Gnosa. Spomenica DUŠAN ŠIJAČKI za minuli rad na popularizaciji i primeni fotografije u medijima dodeljena je dr Mihajlu Ljikaru. Virtuelni mostovi Mihajla Ljikara, reprezentativna knjiga, fotomonografija Borivoja Mirosavljevića, u izdanju Društva novinara Vojvodine, realizovana je godine. Kao 26. knjiga kultne Edicije Zlatno oko opravdala je visoka očekivanja i potvrdila njen višedecenijski zavidni renome. Istovremeno, iznedrila je na površinu našeg likovnog i foto-stvaralaštva ime koje zaslužuje da se zlatnim slovima ispisuje u svetu neimara savremenog sistema komuniciranja. Studirajući elektotehniku na Beogradskom univerzitetu, Ljikar se aktivno uključio u rad studentske Narodne tehnike. Preko Foto-kluba Elektromašinac, u kojem je brzo postao jedan od najuspešnijih aktivista, nagrađivani izlagač na mnogobrojnim izložbama, instruktor i predsednik Studentske organizacije, dospeo je do Glavnog štaba omladinskih radnih brigada. Učestvovao je na više značajnih radnih akcija i snimio bezbroj fotografija, koje su i danas izuzetno svedočanstvo entuzijazma s kojim je omladina nekadašnje Jugoslavije učestvovala u obnovi i izgradnji svoje zemlje. Veliki elan sa omladinskih radnih akcija Mihajlo Ljikar je preneo i u svoj Novi Sad, jer je nastavio da se bavi kreativnom fotografijom u Foto-klubu Branko Bajić, u kojem je brzo stigao i do predsedničke pozicije. Inicirao je i godinama podsticao održavanje tradicionalnih klupskih i međuklupskih izložbi: Novi Sad i Novosađani, u okviru proslava Dana oslobođenja Novog Sada (23. oktobra) i Mladost našeg grada, u okviru obeležavanja Dana mladosti (25. maja). Bile su to veoma zapažene manifestacije, održavane u Dunavskom parku, kojima je prisustvovalo čak desetak hiljada posetilaca! Prva izložba nakon nekoliko godina transformisala se u Zlatno oko, koje je ovu tradiciju negovalo četiri decenije i postalo međunarodni salon umetničke fotografije, priznat centar okupljanja najboljih stvaralaca sveta u oblasti najuspešnijeg medija za komunikacije među ljudima. Fotomonografija Virtuelni mostovi Mihajla Ljikara, najslikovitije svedoči o izuzetno vrednom životnom delu ovog stvaraoca u kojem kreativna fotografija, posebno posvećena baštini i podneblju Vojvodine, zauzima najistaknutije mesto, a često se nalazila na naslovnicama ovdašnjih listova i monografija o Novom Sadu. Ona svedoči o autorovoj posvećenosti rodnom kraju i ljudima kojima je celog života gradio i izgradio ne samo virtuelne mostove, nego i neprocenjive realne komunikacije koje život znače. Nagrade su, u ime žirija, uručili Radovan Vujović i Stevan Beljanski. Dobitnik nagrade SVETOZAR MILETIĆ za životno delo je Milisav Dučić. Diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Za vreme studija bio je urednik lista Student i urednik rubrike Studentski raport javlja u Politici Ekspres. Po završetku studija odlazi u Televiziju Sarajevo, gde radi 20 godina u svojstvu samostalnog urednika kulturno-umetničkog programa. Milisav Dučić je prvi odgovorni urednik srpske novinske agencije SRNA. Po povratku u Beograd godine osniva sopstveno preduzeće za proizvodnju i emitovanje televizijskog programa i organizuje osnivanje prve privatne televizije u Somboru i Vojvodini. Danas Radio i TV STV KA-54 predstavljaju osnovni izvor blagovremenog i objektivnog informisanja žitelja Sombora i okolnih varoši i naselja. Milisav Dučić trenutno, uz direktorsku, obavlja i dužnost glavnog i odgovornog urednika televizije Fortuna u Somboru koja emituje celodnevni program, a udarne emisije priprema desetak stalno zaposlenih novinara i još toliko honorarnih saradnika. Nagrada JAŠA TOMIĆ za urednički rad sleduje dr Božani Peregi. Završila je Medicinski fakultet u Beogradu. U međuvremenu je završila i Dnevnikovu novinarsku školu i godine počela sa radom u Eliksiru, kao novinar-saradnik, gde je provela svoj profesionalni vek. U poslednjih 10 godina izlaženja časopisa Eliksir bila je glavna i odgovorna urednica. Takođe, pripremala je i uređivala časopis za obolele od šećerne bolesti Me-Dij, pripremala časopis Ekološkog pokreta grada Novog Sada Eko zdravlje i časopis za obolele od bubrežnih bolesti Nefro. Član je Srpskog lekarskog društva, Društva lekara Vojvodine, Regionalne lekarske komore Vojvodine, Društva novinara Vojvodine i Udruženja novinara Srbije. Od februara godine, u svojstvu suvlasnika i direktora partnerske Novinsko-izdavačke kuće ELIKSIR PLUS, radi kao glavni, odgovorni i stručni urednik časopisa za zdravlje i ekologiju Eko-Med plus. Sav radni vek posvetila je stavljanju medicine kao struke na mesto koje joj zaista i pripada što novinari, mora se priznati, ne rade često. Tekstovi koje je objavljivala kao autor, kao i tekstovi saradnika, vrhunskih stručnjaka iz svih oblasti medicine, savremene i tradicionalne, zdravije životne sredine i oni u vezi sa invalidnim osobama, oduvek su imali ozbiljnost i svu težinu pisanih reči. Rubrike dr Božane Peregi zadiru u srž svakog problema i sa sigurnim raspletom daju pregršt informacija, koje obiluju podacima i argumentima. Stoga se svaki broj časopisa Eko-Med plus može ukoričiti i čuvati kao deo toma enciklopedija koje se mogu prenositi sa kolena na koleno. Na kraju, mora se priznati da ovakvo izdanje, sa dr Božanom Peregi na čelu, ima veliki značaj i smisao, a sam autor je neko ko zaslužuje posebno poštovanje jer medicina i novinarstvo, nekada dve nespojive, a u njenom liku sada tako bliske celine, obiluju humanošću i istinom i, pre svega, pozitivnošću i željom da se uvek istakne ono što se dobro i kvalitetno radi na našim prostorima. CV dr Božane Peregi nalazi se i u 2. izdanju enciklopedije Oxford s Book Successful People of Serbia. Kao i do sada, nagrade su upotpunili: Izdavačka kuća Prometej darujući luksuzno izdanje monografije Srbija, Srboljub Janković, naš najpoznatiji gemolog i vlasnik Zlatare Janković, koji daruje dobitniku nagrade za životno delo rukotvoreni srebrnjak sa likom Belog anđela (nagradu će u ime Srboljuba Jankovića uručiti Mladen Bulut, predsednik DNV), Bojan Kačavenda, stručni saradnik u službi marketinga Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, uručiće ovogodišnjem najboljem agronovinaru umetničku sliku. Mladen Bulut, predsednik DNV 66 67

35 Duhovno zdravlje Ikona Bogorodice Studeničke Freska raspeća Sveti Sava, Kraljeva crkva - detalj U dolini reke Studenice, okružen borovim šumama, na 39 kilometara od Kraljeva, nalazi se jedan od najvećih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve manastir Studenica. Ovaj najveličanstveniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije, od svog nastanka pa sve do danas, predstavlja najveći duhovni i kulturni centar srpskog naroda. Istorija manastira Manastir je u 12. veku osnovao veliki župan Stefan Nemanja, a građena je od do godine. Po izgradnji manastira, on se na državnom saboru odrekao prestola i prepustio ga svom srednjem sinu Stefanu Prvovenčanom, a zajedno sa svojom suprugom Anom se zamonašio i dobio ime Simeon. Posle dve godine u Studenici, Simeon odlazi na Svetu Goru, gde sa svojim sinom Rastkom, a po odobrenju vizantijskog cara Aleksija Komnena, podiže manastir Hilandar. Nedugo zatim se i upokojio. Godine Sveti Sava, na zahtev svoje braće Stefana i Vukana, donosi njegove mošti u Studenicu, gde ih po drugi put sahranjuje. Srpska Pravoslavna crkva ga je proglasila svecem i nazvan je Simeon Mirotočivi, koji se slavi 26/3. februara, zbog čudotvornih miomirisa koji su potekli iz njegovog groba. Upravo zbog njegovih svetih moštiju Studenica postaje mesto Simeonovog poštovanja, i mesto okupljanja mnogobrojnih vernika. Vrativši se iz Hilandara, od do godine Sveti Sava postaje starešina manastira Studenica. Pod njegovim starateljstvom manastir postaje kulturni, duhovni i medicinski centar srednjovekovne Srbije. Poseban značaj ima i Studenički tipik, koji je Sveti Sava napisao dok je bio starešina manastira, a koji predstavlja osnovu za budući ustav Pravoslavne crkve. Sveti Sava je u njemu opisao i život svog oca, kao i duhovni i monaški život svoga vremena. Manastirski kompleks je opkoljen odbrambenim zidom koji čini skoro pravilan krug, a obuhvata četiri crkve: Bogorodičina crkva, Crkva Svetog Nikole, Kraljeva crkva (Crkva Svetih Joakima i Ane), dobro očuvani temelji Crkve posvećene Svetom Jovanu Krstitelju, riznica, Donja i Gornja isposnica Svetog Save, trpezarija, konačište i monaški konaci. Bogorodičina crkva Bogorodičina crkva je prva podignuta, a izgradio je upravo Stefan Nemanja, i posvećena je Presvetoj Bogorodici. Građena je od oblikovanog i poliranog belog mermera i predstavlja jedini srpski manastir takvog spoljnog izgleda. Crkva je jednobrodna građevina sa oltarskim prostorom i unutrašnjom i spoljašnjom pripratom koju je nešto kasnije izgradio kralj Radoslav. Ovakav izgled crkve predstavlja spoj istoka i zapada, koji je proizveo novi stil gradnje, poznat kao raška škola. Freske koje predstavljaju pravo remekdelo potiču iz godine, od nepoznatog autora. Pretpostavlja se da je umetnik doveden iz Konstantinopolja, kao jedan od najboljih umetnika svoga vremena. U naosu se nalazi jedna od najznačajnijih i umetnički najsavršenijih freska Raspeće Hristovo. Kraljeva crkva Kraljeva crkva izgrađena je godine, a dobila je ime po kralju Milutinu čiji je bio ktitor, iako je crkva posvećena sv. Joakimu i Ani. Crkva je građena od kamena i tufa, u obliku sažetog krsta sa ortogonalnom kupolom. O postanku crkve govori natpis uklesan duž spoljne strane apside: U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, ja, rob Božiji Stefan Uroš, praunuk gospodina Simeona i unuk Prvovenčanog kralja Stefana, sin velikog kralja Uroša i kralj sve srpske i primorske zemlje, sazidah ovaj hram u ime svetih pravednika i praroditelja Hristovih Joakima i Ane, godine 1314, indikta 12 i priložih tome svetom hramu hrisovulju. I ko ovo promeni da je proklet od Boga i od mene grešnog, Amin. Sazida se hram trudom arhimandrita i protosinđela igumana Jovana Crkva je živopisana u drugoj deceniji 14. veka, a njene freske predstavljaju najveće umetničke domašaje klasicističnog stila u celoj vizantijskoj kulturnoj sferi. Upravo su ove freske svrstale ovaj hram među najdragocenije srpske spomenike 14. veka. Crkva Svetog Nikole Ova crkva predstavlja najmanji i najjednostavniji hram u kompleksu. Građena je od lomljenog i tesanog kamena kao jednobrodna građevina sa polukružnom apsidom. Vreme njenog postanka nije tačno utvrđeno, pretpostavlja se da je postojala dok je građena Bogorodičina crkva. Živopis ove crkve nije očuvan u potpunosti, iako je prvobitno bila cela oslikana. Danas se freske mogu videti samo u fragmentima. Studenica Danas manastirska riznica čuva najznačajnije predmete srpske primenjene umetnosti, među kojima su zlatni prsten kralja Stefana Prvovenčanog iz 12. veka, plaštanica Antonija Heraklejskog koja je vezena zlatnim i srebrnim nitima, iz 14. veka, pokrov za kivot Stefana Prvovenčanog, kao i Olivere, ćerke Kneza Lazara, i Novi zavet iz 15. veka. U Bogorodičinoj crkvi počivaju mošti Stefana Nemanje Svetog Simeona, njegove supruge Ane, kralja Stefana Prvovenčanog, njegovog brata Vukana, kralja Radoslava i mnogih drugih. Poseta veličanstvenoj Studenici je duhovno i umetničko okrepljenje i doživljaj za pamćenje, a za posetioce je izgrađen konak koji omogućava prijatan boravak vernika i posetilaca. Ovaj kulturno-istorijski dragulj se upisao na listu svetske kulturne baštine sedam godina nakon spomeničkog kompleksa Stari Ras, odnosno godine. manastiri-na-unesco-listi-svetske-kulturne-bastine/manastir-studenica/ 68 69

36 LIMAN Bul. cara Lazara 79/b 021/ Novi Sad TRADICIJA KVALITETA Novi Sad, Cara Dušana , DUGA 18 GODINA CENTAR Pašićeva / Novi Sad NOVO NASELJE Bul. S. Jovanovića 021/ Novi Sad JUGOLAB MB Kraljevića Marka / Novi Sad JUGOLAB TELEP Bul. patrijarha Pavla 20 (Bivši Somborski bulevar) 021/ JEDINSTVEN PO SVEMU ŠTO VAM PRUŽA SUBOTICA Izvorska br / SUBOTICA Kumanovska br / KAĆ Svetosavska br / SOMBOR Mirna br / APATIN Svetozara Miletića br. 4, 025/ SENTA 7. jula br / KULA Lenjinova / ODŽACI Školska / BEČEJ Zelena ul. br / INĐIJA Srpskocrkvena br / FUTOG Rade Končara 4 021/ PETROVARADIN Preradovićeva / STARA PAZOVA Karađorđeva 6 022/ ZRENJANIN Dr Vase Savića 36b 023/ ČAČAK Filipa Filipovića 12, 032/ UŽICE Kosovska /

37 72