ће да залута''. Милијан Деспотовић '' Све чешће ме походе огњиште котао с вареником сач и црепуља '' У лету лептира пут је којим враћам поглед.

Transcription

1 И ШУТЊА КАЗУЈЕ Лирика Есада Лаличића чини интро ове збирке, одише младалачким сентиментом, а ово су његове ране песме. Понекад оне делују као кад хиромант разговара са дланом судбине ('' И реци ми (реци) шта доноси нови дан ''). Песник је особеним магом речи разоткрио све интимедок замишљен као да каже: '' Узлетела је птица (по којој ти шаљем) своје недовршене мисли ''. А оне су избрушене, недовршене су у том смислу да је песник оставио простора, као у Зену, да и шутња казује. Ради се дакле, о зближењу; временске разлике која чини поетско јединство, чији знакови, често снолики, не припадају само свету успомена они трају. Траје љубав према: њој, птицама, лептиру, кишама, месецу, брези, трешњи Лаличић одговара на питање моћи љубави која носи и стваралачку мисао. А све је у вези, али није могуће чудити се једном а не чинити то према другом. '' Није ли сав свет једнако чудовит, једнако непознат или познат не рађа ли навика, нерадозналост и незанос према '' познатом '' делу света страх, отпор и слепоћу према '' непознатом ''? Другим речима: да нам је уистину јасан тај свет на свакодневној прозорској дасци, зар нам не би био јасан и ход по води, по ваздуху и ватри? И сав овај велики круг непознатог, тај што нас мами у друге светове, у друге законе, не би имао никаквог смисла кад нас не би и неопазице враћао у властите очи''1. И све је, дакле, у овој љубави. Завичај је најфинија прозрачност на чије се идеограме враћамо кад нам је тешко, кад емоције раде. Добро је имати ослонац. Људи без завичаја су скитнице духа, живот им је ремазан напрслим лаком. Лаличићев завичај се сместио у поезију онако хокусаиевски а његове слике нису привремени облици, они су трајни пут прочишћења. 1 Весна Крмпотић: Пир сунца и месеца, Просвјета, загреб, стр. 4

2 '' Све чешће ме походе огњиште котао с вареником сач и црепуља '' 1 Лаличић је и хаику песник, бројне су хаику песме које је једноставно уградио у ову поезију. Међутим, те песме су везиво песми у којој се налазе а када их '' истргнемо '' оне су саме за себе доживљај посебне врсте. Ево неколико хаикуа: Гле! Месец Ти оде. Ветар тражи гнездо у закуца на моје шевару. прозоре. У лету лептира пут је којим враћам поглед. И коначно и овде се види да су корени хаику песништва у нас дубоки, из велике љубави према природи, која је равна љубави Јапанаца, хаику се писао дуго али је требало да се појави Милош Црњански да нам укаже на ту моћну слику која се, потом, и код нас почела осамостаљивати. Да је поетска форма највећи домет поезије казује и податак да се примери хаикуа могу наћи и у другим књижевним формама, обрнуто није могуће. Ко пак може замислити десетерац записан у три стиха!? 2 Лаличић је ову поетску збирку, свој пут стазом лјубави доградио до те мере да је избегао замку на којуопомиње Lafkadio Hearn, а који каже: '' Ко год иде стазом љубави увек ће да залута''. Милијан Деспотовић - Лаличић је хаику објавио у часопису ''Паун'', а хаику поезијомј је заступљен у првом прегледу хаику песништва Југославије (''Грана која маше'', Свитак, Пожега, 1991, стр. 117) - Види, Милијан Деспотовић: Концепција учења од природе, '' Хаику новине'', (Ниш, бр. 1/1993, стр. 2 6

3 ДВОРАЦ ОД ПЕНЕ '' Мирис сенки свуда '' мирише на добру поезију. Књига је саткана од песама које чине,, дворац од пене '', тако да се поетски свет Есада Пека Лаличића може,, моделовати '' премаемотивном свету сваког читаоца. Сажетост стихова није спутала аутора да створи поесебан '' носталгичан штимунг ''. Ово јесте поезија мишљења, али и поезија срца. Враћајући се у своје најраније детињство и нешто каснију младост, Лаличић се враћа својим првим сазнањима света, својим најснажнијим емоцијама, враћа се себи, да би смо, тако, могли у овој књизи да нађемо и себе. Завичај и лјубав, као основни мотиви, само су оквири у које је аутор сместио своје поетско виђење света.,, Давни угарци завичаја - греју ме'' искрено се исповеда песник, да би на другом месту признао:,, Над завичајем се пером раскриљујем ''. Али тај завичај нису само Гусиње, Грнчар, Лим... Песников завичај је песма. Ништа није прошло док макар само удишемо мирис, и макар само сенки, ако је њих свуда. Питање је само да ли нам је због тога лакше или теже. Милен Миливојевић 7

4 Избор из циклуса Н Е М И Р И... Слутим твој незнани лик у огледалу мирис сенки свуда некуд одлазе снови празнина коју ми доноси ноћ продужава немир 8

5 ... Не буди светла несна под ивом не тражи моје изгубљене риме дођи пре но косачи крену да покупе мирисе ливада 9

6 ... Крај језера ти и ја испијам ти росу са усана буде се хтења у дрхтавој тишини док месец тражи гнездо у шевару 10

7 ... Унеспокојавају ме капи кише тополе се умивају првим зрацима зоре ти оде ветар закуца на моје прозоре 11

8 ... Непомућено небо у очима долина се уздахом птица опија однекуд допире шум бршљана то птице лепетом најављују време снова и чекања 12

9 ... Као две обале неме раздвојени смо чемерно птице од наших уздаха граде мост да се заборавом не оденемо 13

10 ... У мом погледу огањ пламти ти ми осмехом снагу дајеш док растрзане изговарам речи сенке се ките мирисом цвећа немир твојих руку у лету лептира пут је којим се враћам 14

11 ... Песмом пробуди зоре да нам зенице испуне сунцем и огрну нас смехом потока из лишћа бреза у чијим крошњама ветар рађа немире 15

12 Избор из циклуса С Л У Т Њ Е БРЕЗЕ 1. Трепераве и беле над градом стоје крик нам у небо дижу 2. У немиру им мирис шума и умор киша и моја песма док испијам месечеве зраке 16

13 ... Пупољак месечине расцветао се у мој сан из пејзажа где зру цветне слике песмом закорачих у нови дан 17

14 ... Топола ми златницима косу кити ваздух трепери слутња се у мени буди 18

15 Избор из циклуса БЕХАРИ ДУШЕ... Пламен твојих очију обасјао нам је пут умножисмо осмехе у трави и опијени изађосмо из детињства 19

16 ТРАЖИМ ТЕ Тражим те у мирису липа даху лептира и снази потока у песми птица роси јутра немиру ветра тражим те у мојим си венама друму што кривуда 20

17 ... Буди у мом сну птица која лепрша кроз зрак огрнута дахом ветра када се пробудим протумачи сан и реци ми реци шта доноси нови дан 21

18 БЕЛА ПЕСМА У јутро кад снегови копне дођи беле ми пружи руке и даруј ми бехар своје душе 22

19 АКО СИ ПЕСМА У мени тишина ти се будиш брод усидрен у луци њише дубоку сенку ако си песма загрљени пођимо у сусрет пролећу 23

20 ... Нисам пропланак а ветар си у мени нисам река а по мени пливаш ни планина нисам а у мени се скриваш дамари ми понављају твоје име 24

21 СКРИВАЛИЦЕ Играмо се скривалица гора се у сузи осликава у крошњама песма пресахла чула говор мењају 25

22 ТВОЈЕ СУЗЕ Капи кише са твојих образа огрнуше ме ћутњом на мојој се гитари искидаше жице 26

23 Из циклуса ШУМ ФОНТАНЕ РАСТЕМ Мирисом дуња са ормара и комадом неба из твојих очију растем бакром што билом у мени бије за ласту на моме длану растем 27

24 ... Узлетела је птица по којој ти шаљем своје недовршене снове да ли ће те наћи у мом дворцу од пене 28

25 СУСРЕТ Над ружиним грмом зазвонило је сунце лета па се сусретосмо ти песма ја поета 29

26 ТИ И ЈА У једном мају у једно смо се сплели и горели све док месец није изгорео цео у сенци јоргована сванули смо велики и зрели нада пред нама 30

27 ЖЕГА Догорева дан врелина ми одређује правац кретања угасићу жеђ на уснама твојим да ли ће и сутра жега 31

28 БИЛА СИ Ујутро била си суза преко дана поток увече река а ја раскриљен ветар остах ти у оку 32

29 ЗНАМ ОДГОВОР Препиру се ноћ и дан ко ће те жедну напојити ко младеж на дојци почешати ко те сања с оне стране наде притајен у сенци препирку ослушкујем одговор знам 33

30 ... Твоја песма отвара латице дана тако кроз песак самоће покушаваш да допреш до мене да ли је моја у грчу испружена рука призивање стазе 34

31 ВЕТАР И СУЗЕ Вечерас самује ветар тугу проливају брезине гране вечерас су те отпратиле сузе и хладни шум фонтане 35

32 ЧЕЖЊА Са далеке пучине дозвала си моју чежњу немирне су груди под плавом венчаницом дубока је вода с којом размењујем трагове 36

33 САМОЋА У мени одјекује самоћа скучила се у мени стегнутом нове стеге стеже пући ће кад и зора слутим крочиш у мој сан 37

34 КРОЧИШ ЛИ Ужеже ме запали и оде осташе моје да кључају воде предамном дуг пут и нада крочиш ли бегуница ћеш бити крунисана 38

35 ТИ И МОРЕ Ти и море песма валова ти и море плавет и топлина ти и море чулност и дубина ти и море ја с галебовима 39

36 Из циклуса ВАТРЕ ЗАВИЧАЈА НАШЕ ИГРЕ Играли смо луде игре и снове ткали и нисмо знали ни могли знати да ће нам време и раздаљине разредити мисли и крв и да нам истим гласом неће тећи река којом смо се напајали да нам зоре мирисом из нашег ружичњака свићу 40

37 ПОВРАТАК Између камена и веђа време запрећа ожиљке сунце ми зазелени осмех и пренесе ме преко гора и мора и у сумрак врати у ружичњак да остарим теби под прозоре 41

38 ... Одзвања калдрма детињства по којој сам босоног корачао и уздисао за белом једрилицом коју ми модри однесе Лим буде се траве у којима сам те под јелом крај плавског језера љубио ветар је однео мирис јеле тече модри Лим 42

39 ГУСИЊСКИ НОКТУРНО - девојкама из ћилимаре До у сутон ткале су песму и немире наше кад Грнчаром зајезди месец и плотови сакрију тајне оживе поља и шљивици ткани у ћилимима као шаре док ветар љуља на клиновима опанке пуцају усне и зреле јабуке и миришу тешке караманке и као гусињска година дуги снови се ткају да би се пред прве снегове прострли пред матичарем 43

40 НЕМИРОМ СЕ РАСКРИЉУЈЕМ У мени се разгрнчарио Грнчар па од Гребаја до Плава танко поју гусињске девојке и у песму дебело упредају мене срцеломника незнајући да сам њихово ткање разастро у риме у којима ће трајати дуже од немира који је вода унела у мене да се над завичајем пером раскриљујем 44

41 ЂУРЂЕВДАНСКА У Гусињу сам под ивом крај Грнчара из твога длана видео да задужбину чардак у срцу градиш а ја одувек у воденицу да се босоноге девојке настаним и гледам кад на омаху уз кикот и песму ђурђевданску долазе на воде и здравцем ките набрекле груди 45

42 хтео сам да им шарене бокале из помахниталог потока пуним и косе јоргованом китим босоного детињство често ми навраћа воденични камен злато меље песму девојачку за нове љубави гусињски јоргован мирише 46

43 ... Ветар шевар преплиће птићима колевку њише до крошњи врба у којима сунце починак тражи допире глас наде макови се пале заискри белутак у води језеро наткрили МОЈ ОСМЕХ 47

44 ВАТРЕ ЗАВИЧАЈА Све чешће ме походе огњиште котао с вареником сач и црепуља давни угарци завичаја греју ме 48

45 ЗОВ ЗАВИЧАЈА Водом изнедрена мисао уздахе ми мами до недогледа до звезда које у мој ружичњак каменим степеницама силазе и враћају ме на крш да се Морачи исповедам расточен између камена и воде крочим у песму и клечим пред водом и каменом и кличем камену и води они клокоћу у мени из мене изнедрени 49

46 НОСТАЛГИЧНЕ СЛИКЕ 1 1. Преплићу се камен и вода одсјај белутка ме засени заискри суза сунце над језером зарумени 2. На обали се преплићу сенке твоја се суза окамени из заседе прхну птица месец је урами на мени 50

47 3. Умукну песма згаснуше очи чатмара мати под фењером сан тка стрепња га разара 4. Преплићу се ноћ и дан косачи ожиљке ливади наносе језеро осликава зебњу и размршене косе 51

48 НОСТАЛГИЧНЕ СЛИКЕ 2 1. До нашег дома калдрмом с камена на камен бос бреза очевим гласом затрепери у мени оживе кос 2. Под шиндром камени зидови ћуте врата паучином окована бунар бисер скрива у башти гори трешња рана 52

49 3. Узбуђење обасја кухињу пространу са зида отац ме гледа створи у мени рану 4. Прозборише петлови зарежа вучјак у мени мајка ме за руку узе из таме изронише сузе 53

50 5. Пред очи ми заигра чигра клис оде далеко више се не игра жмурке живот је постао игра луда игра 54

51 ПЕСМА О ОЦУ 1 Мирис симита и његов осмех ширили су се над нама док нас је гледао како се голуждрави тек испрећани из постеље гурамо крај бунара и данас сјаје његовим осмехом четрнаест зеница 1- симит је врста лепиње. 55

52 ОЧЕВА МОЛИТВА Молио се за цвеће и реке ( те радости крепке) да остану неукаљане и да сан човеков не буде од сете да се све знано и незнано у љубави сретне као на небу звезде као у наручју дете З А У В Е К 56

53 СЛИКА На зиду отац и мајка он одавно нем она из кухиње се чује проклиње прегорелу пећницу и скупу струју спомиње судбину бога и мене каже исти сам као отац џигерицу сам јој појео ал' сетна је и носталгична док слику гледа 57

54 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 886.1/2 1 Лаличић Есад Miris senki svuda / Esad Peko Laličić; (vinjete Mihajlo ðurić). Bor: Radio i Film, 1995 (Bor: Cepprint ). 77 str : 20 cm Tiraž 1000 Str. 5 6 : I šutnja kazuje/ Milijan Despotović. 1. Деспотовић, Милијан 2. Ђурић, Михајло ID =