МИЛАН РЕШЕТАР И СТАНОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ: ФРАГМЕНТИ ИЗ САРАДЊЕ НА ПРОЈЕКТУ НАРОДНЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКЕ *

Transcription

1 DOI: /PKJIF B УДК :030 МИЛАН РЕШЕТАР И СТАНОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ: ФРАГМЕНТИ ИЗ САРАДЊЕ НА ПРОЈЕКТУ НАРОДНЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКЕ * У раду је објављена преписка Милана Решетара и Станоја Станојевића из периода Кореспонденција се односи на Решетареву сарадњу у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој, коју је уређивао Станојевић. Објављена писма доприносе свестранијем сагледавању тока рада на Енциклопедији и начину решавања проблема који су се јављали приликом писања одредница. Већ у 19. веку српски интелектуалци имали су јасну свест о потреби писања енциклопедије како би и Срби добили публикацију у којој би на њиховом, матерњем језику, била систематизована знања из разних научних дисциплина. С том идејом први је иступио Димитрије Матић 1863, пред члановима Друштва српске словесности, претече Српске академије наука и уметности, али је она остала само мртво слово на папиру. Нешто касније, 1871, за исту идеју је Српско учено друштво покушао да заинтересује Стојан Бошковић, с тим што је он отишао корак даље од Матића, предлажући да Друштво ступи у везу са сличним институцијама других јужнословенских народа, како би удруженим снагама створили једну заједничку енциклопедију. Бошковић је при томе имао на уму племенити циљ културног зближавања и повезивања међусобно сродних народа. Ипак, требало је да прође још неколико деценија до активирања на пољу енциклопедистике: тек Српска краљевска академија (СКА) и Југославенска академија знаности и уметности (ЈАЗУ) покренуле су пројекат под називом Југословенски енциклопедички речник 1. Како су, убрзо настале, ратне околности довеле до обустављања овог пројекта, а ни нови енциклопедистички подухвати српских интелектуалаца из времена Великог рата нису уродили плодом, питање енциклопедије поново * Рад је настао у оквиру истраживања на пројекту Министарства просвете и науке Републике Србије Срби и Србија у југословенском и међународном контексту: унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници (бр ). 1 Д. Оцић, Енциклопедистика као национални интерес, Летопис Матице српске, књ. 493, св. 3, Нови Сад 2014, стр

2 172 Софија Божић је отворено у новој, југословенској држави. Овог пута, оно је успешно решено до 1929, објављивањем Народне енциклопедије српско-хрватскословеначке (НЕ СХС) под уредништвом др Станоја Станојевића, историчара, професора Београдског универзитета, члана СКА. Лексикографски и енциклопедијски рад рано је почео да привлачи Станојевића, а његово интересовање за ту врсту делатности добило је конкретне облике укључивањем у један од четири одбора, историјски, за израду азбучника Југословенског енциклопедичког речника, као и чланством у редакцији Југословенске енциклопедије, неуспешног покушаја групе српских интелектуалаца у Паризу да и тим путем подржи идеју јединства југословенских народа. Обогаћен извесним искуством које је стекао у овим недовршеним пословима, своје енциклопедистичке склоности Станојевић је на крају ипак остварио и тако постао најпознатији српски енциклопедиста, а његово дело, иако изложено претераним критикама савременика и недовољно уважавано од потоњих нараштаја, с правом се сматра пионирским енциклопедијским послом на просторима бивше Југославије 2. Међу више од сто педесет аутора које је Станојевић окупио око свог пројекта, налазио се и Милан Решетар, истакнуто име на подручју истраживања дијалектологије, акцентологије и фонетике, нумизматике и изучавања дубровачких старина. Прихвативши сарадњу на Енциклопедији, Решетар је током неколико година, све до завршетка прихваћених обавеза, био у преписци са Станојевићем 3. Кореспонденцију два научника пронашли смо у Архиви НЕ СХС која је похрањена у Одељењу реткости Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду и која није потпуно обрађена. Кореспонденција се састоји углавном од Решетаревих писама и неколико Станојевићевих, сачуваних само у препису. Из садржаја онога што је преостало произлази да је Станојевићевих писама морало бити више, али се она не налазе у овој архиви. Решетарева писма састављена су већином на дописницама, мада их има и на папиру, док су сва Станојевићева писма на папиру. За разлику од Решетара, који је писао руком, најчешће ћирилицом, некад латиницом, а понекад наизменично једним и другим писмом, сва Станојевићева писма куцана су писаћом машином на ћирилици. Писма објављујемо без икаквих измена, само 2 Д. Оцић, Енциклопедијска мисао и делатност Станоја Станојевића, Љетопис Српског културног друштва Просвјета, св. 19, Загреб 2014, стр ; Д. Оцић, Енциклопедистика..., стр Решетар је одржавао врло живу преписку са многим истакнутим личностима из културног и политичког живота Србије и Југославије, а нешто од тога је и објављено: V. M. Vukmirović, Prepiska Rešetar Fabris, Savremenik knj. 20, avgust-septembar 1964, str ; Б. Вучетић, С. Рудић, Писма Милана Решетара Владимиру Ћоровићу ( ), Мешовита грађа: Miscellanea, Нова серија, књ. XXVIII, Београд 2007, ; С. Божић, Научник и дипломата: из италијанских дана Милана Решетара и Милана Ракића ( ), Philologia Mediana, бр. 7, Ниш 2014, стр

3 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње са неопходним коментарима у напоменама и, у угластим заградама, допунама изостављених делова речи. У Загребу 12. V. [1]924 [1] Драги госп. колега, Примио сам 4 од Ћоровића 5 увјерење министарства и опоруку мојег таста, па не треба да Ви више због тога [...] 6 Него од библиограф[ског завода] још нијесмо добили ону страну на оглед према којој би требало удесити алфабетар, а Ви сте нам били казали да ћемо је добити 3. ега ; потјерајте библ[иографски] завод, јер ако он буде овако отезао, нећемо моћи ни ми бити готови. Проф. Ившић 7 је пристао да напише чланак о глаголској литератури, али ми је Водник 8 казао да је он преузео стару ћириловску литературу, али да се не би смјела једна од друге одвајати, па да Вам је у томе смислу и писао. Како ће дакле да буде? Poštovan[om] gospodinu prof. D ru St[anoju] Stanojeviću [2] Поштовани Господине, Част ми је замолити Вас, да према споразуму и обећању будете са А л ф а б е т а р о м готови до 1. јуна. 4 Реч која следи је нечитка. 5 Владимир Ћоровић ( ), историчар, професор Београдског универзитета, члан СКА. 6 Остатак реченице се не види добро и не може се прецизно реконструисати, али је јасно да Решетар изражава захвалност Станојевићу због заузимања. 7 Стјепан Ившић ( ), филолог, професор славистике на Филозофском факултету у Загребу. 8 Бранко Водник ( ), слависта, књижевни историчар, професор књижевности на Филозофском факултету у Загребу.

4 174 Софија Божић е су теме: Преглед глагол[ске] књижевности 3 ступца Дубровник 3 Биографија до краја 18. века 10 Нумизматика 1 Историографија 2 Молим Вас да примите израз мог поштовања. 9 Господин Др. Милан Решетар, професор Универзитета, З а г р е б, Мажуранићев трг У Загребу 14. V. [1]924. [3] Драги г. колега, Примио сам допис бр. 3 од 12 ога. Ја сам Вам међутим већ писао да је проф. Ившић преузео преглед глагол[ске] књижевности а да сви још увијек чекамо огледну страну што смо је имали добити још 11 Баш ми је синоћ и проф. Костренчић 12 казао да је и он чека па да састави свој алфабетар. Него у допису ми нешто није јасно: Дубровник, према ономе што смо овдје говорили, требало би да буде преглед политичке хисторије Дубровника, Биографија до краја 18. века општи преглед дубров[ачке] литературе до тога доба, или још боље до илиризма, па биографије књижевникâ и учењакâ из тога времена. Ја сам разумио по нашему разговору да би смо требало дати и биографије дубров. хисторичара, па онда не знам што је Историографија. Молим Вас да ми то све боље кажете. Је ли истина да ће нам се вратити оних 75% од личнога доплатка чиновника исте групе и категорије? 9 Непотписано писмо Станоја Станојевића. 10 Поред овог недатираног писма, сачувана је још једна белешка са списком Решетаревих задужења, која носи датум 12. мај Реч која следи је нечитка. 12 Марко Костренчић ( ), професор Правног факултета у Загребу, члан ЈАЗУ, бан Савске бановине.

5 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње Poštovan[om] gospodinu Prof. D ru St[anoju] Stanojeviću [4] Поштовани Господине, Примио сам обе е карте и хвала Вам на интересовању за Енциклопедију. Формулар Енциклопедије сте свакако већ примили. Господина Ившића молим, да Ви држите у евиденцији и да га гоните на рад. Он ми у осталом, исто као и госп[один] Водник, није ништа писао. Под Историографија Дубровачка разумем ја Биографије Дубровачких историчара. Изгледа, да ћемо добити још по хиљаду динара месечног додатка, а најстаријих неколико професора Университета по 1,500 динара. Ако Вам је потребно још какво обавештење, молим Вас, да ми јавите. Примите израз мог особитог поштовања 13. Господин Др Милан Решетар, У Загребу 6. VII. [1]924 [5] Драги колега Жао ми је што се нијесмо више видјели, али ја сам имао цијели дан посла, а на Видовдан и у недјељу 29/VI узалуд сам покушавао да Вас нађем код куће. Јесте ли прегледали мој алфабетар? Могу ли да по њему почнем радити? Још да Вас нешто замолим. Јучер смо имали факултетску сједницу, да предложимо насљедника проф. Бруншмиду 14 за археологију. Сам Бруншмид је препоручио а одбор предложио факултета нашега старога и вриједнога до- 13 Писмо је непотписано, а саставио га је Станоје Станојевић. 14 Јосип Бруншмид ( ), археолог, нумизматичар, професор Загребачког универзитета.

6 176 Софија Божић цента за археологију јужнослов[енских] земаља дра Л. Хофилера (Hoffiller) 15 и за њега је гласало нас 15, али мањина с проф. Гргом Новаком 16 на челу поднијела је votum separatum за германисту дилетанта Саба (Szabó) 17, који н[а] пр[имер] нијече сеобу народа, тврди да смо ми на Балкану аутохтони, да Ораховица, Јасеновац итд. нијесу славенског поријекла и свакојаке таке лудости! Какве су у нас прилике, бојим се да не извијесте криво министра Прибићевића 18, те се он превари и именује збиља тога лудог дилетанта и тиме још више снизи углед нашега факултета. Ако можете, помозите дакле да се не догоди та неправда и не нанесе нашему факултету та грдна штета. Poštov[anom] gospodinu prof. D ru Stan[oju] Stanojeviću Bitoljska 38 Проф. Ст. Станојевић НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА БЕОГРАД, 12. јула Бр. 322 [6] Поштовани Господине, Част ми је известити Вас, да сам примио е писмо од 6. о[вог] м[есеца] и мени је врло жао, што се после нашег првог састанка никад више нисмо могли наћи, јер сам имао са Вама врло важних разговора. Ја сам Вас више пута тражио, али Вас никад нисам могао наћи. Уосталом, ја ћу у понедељак или у уторак бити у Загребу па ћу Вас онда потражити. 15 Виктор Хофилер ( ), археолог, професор Филозофског факултета у Загребу. 16 Грга Новак ( ), историчар и археолог, професор Филозофског факултета у Скопљу и Загребу. Председник ЈАЗУ. 17 Ђуро Сабо ( ), конзерватор, музеолог, историчар, члан ЈАЗУ. За разлику од Решетара, Станојевић је уважавао Саба и ангажовао га као сарадника на Енциклопедији. Његовим радом је био веома задовољан (Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Одељење реткости, Архива НЕ СХС: необрађена града, Станоје Станојевић Ђури Сабо, ). Када је Сабо предложен за професора универзитета, Станојевић му је срдачно честитао (исто, Станоје Станојевић Ђури Сабо, ). 18 Светозар Прибићевић ( ), политичар, министар унутрашњих послова и министар просвете у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца,

7 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње алфабетар примљен је без примедбе и молим Вас, да по њему што пре почнете рад. Што се тиче избора код Вас, о чему сте ми писали, ја се у те ствари нерадо мешам. Али колико сам разабрао, у Министарству су вољни, да именују обадва кандидата. Молим Вас да примите израз мог поштовања. Господин Др Милан Решетар, проф. Унив. З а г р е б. У Загребу 15. VIII. [1]924 [7] Драги г. колега Ја ћу Вам 23. ега послати чланке за слова А, Б, В, Г и Д, дакле и главни 19 чланак о Дубровнику; 24. ога идем на пут те ћу се вратити 30. ог септембра, па ћу одмах израдити све остало и послати Вам, надам се, до краја октобра. Poštovan[om] gospodinu prof. D ru St[anoju] Stanojeviću У Загребу 23. VIII. [1]924 [8] Драги г. колега, Шаљем Вам што сам досада написао; на жалост чланак о Дубровнику нијесам могао свршити а ни прегледати бојим се да ће бити предуг. Ви га умеће. 19 Ова реч је накнадно дописана изнад текста и косом цртом дат је знак где се

8 178 Софија Божић прегледајте па ми кажите колико га треба скратити. Ја путујем сутра изјутра а вратићу се 30. га септембра. Poštov[anom] gospodinu prof. D ru St[anoju] Stanojeviću [9] У Загребу 28/10. [19]24 Драги Господине колега! И ако сам прије три недјеље дана преломио десну руку, то сам опет уз помоћ моје жене, која пише и ово писмо, могао свршити чланке за енциклопедију, те сам данас, дакле пар дана прије посљедњега рока послао Дру Престини 20 цијели материјал. При крају сам додао још неколико кратких биографија, за које пуштам да Ви одлучите хоће ли ући у енциклопедију. Сада кад сам предао цијели рукопис, бићу Вам захвалан, ако ми пошаљете односни дио хонорара. М. Решетар Pošt[ovanom] Gospodinu Prof. D ru Stanoju Stanojeviću. [10] u Zagrebu 28/10. [19] Vraćam Vam onaj dio mojeg rukopisa koji je već mašinom napisan, pošto sam ga ispravio, a prilažem ostali dio mog rukopisa; na str dodao sam još nekoliko biografija za koje mislim, da bi bilo dobro da uđu u Enciklopediju. Prema dogovoru molim Vas da mi pošaljete 600 dinara za moga pomoćnika. супруге. 20 В. Престини, директор Библиографског завода у Загребу. 21 Ово писмо носи исти датум као претходно и такође је писано руком Решетареве

9 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње Srdačno Vas pozdravlja Vaš M. Rešetar. [11] Dragi g. doktore Onaj članak o Akad[emiji] u D[u]b[rovni]ku 22 izbrišite, jer bi tako bio nepotpun; trebalo bi napisati članak o svim starijim 23 učenim društvima u svim našim akademijama, a to za sada ne bih nikako mogao. Srd[ačan] pozdr[av] MRešetar У Загребу 9. II. [1]925 [12] Драги колегo, Чланак о дубров[ачком] архиву већ је готов; има га 2 стр[ане] моје четвртине, ако је превише, можете скратити. Послаћу Вам га чим добијем из Дубровника пар података. Хоћете ли ми послати оне биографије? Срдачно поздравља Poštov[anom] gospodinu prof. D ru Stan[oju] Stanojeviću 22 Могуће је да Решетар мисли на Дубровачко учено друштво Свети Влахо, основано 30. новембра с намером да прерасте у академију наука и уметности. О Друштву подробније: И. Арсић, Дубровчани и нашјенци: из старога Дубровника, Ниш 2011, стр Речи svim starijim накнадно су дописане изнад текста и косом цртом је дат знак где их треба уметнути.

10 180 Софија Божић U Zagrebu 27. IV. [1]925 [13] Dragi g. kolego, Za Dragišića 24 treba da uputite na Bazalin 25 članak Benignus 26, a za Didacus Pyrrhus na Körblerov 27 članak Flavius Eborensis 28. Moje članke o Orsinu 29 i Komnenu 30 nijesu mi još vraćeni da ih ispravim. Srdačno pozdravlja MRešetar Poštov[anom] gospod[inu] Prof. D ru St[anoju] Stanojeviću Narodna Enciklopedija Kneginje Ljubice 9 24 Ђурађ Драгишић (око ), европски хуманиста, филозоф, теолог, црквени великодостојник, родом из Сребренице у држави деспота Ђурђа Бранковића. Овде Решетар погрешно упућује на одредницу о дубровачком песнику Бенињу Албертинију с краја 18. и почетка 19. века. О грешци која је настала у вези са Драгишићевим идентитетом у Енциклопедији Југославије и никада није исправљена упркос томе што је уредништво на време обавештено о пропусту, већ је пренета и у савремену Хрватску енциклопедију и Хрватски биографски лексикон, вид.: С. Божић, Писма Божидара Ковачевића Милану Ћурчину ( ), Philologia Mediana, бр. 4, Ниш 2012, стр ; Б. Ковачевић, Личности и дела скрајнуте традиције: есеји и чланци, приредио Станиша Војиновић, Београд 2014, стр О Драгишићевом деловању у Дубровнику вид. подробније: З. Бојовић, Историја дубровачке књижевности, Београд 2014, стр и даље. 25 Алберт Базала ( ), филозоф, председник Матице хрватске, председник ЈАЗУ. 26 Бенињ Албертини/Benignus a Rhacusio ( ), дубровачки песник. 27 Ђуро Керблер ( ), класични филолог, професор Филозофског факултета у Загребу, члан ЈАЗУ. 28 Јакобус Флавиус Еборенсис, познат и као Дидак Пир, право име Исаија Коен ( ), песник. Као Јеврејин, протеран је из родне Португалије, па је велики део живота провео у Дубровнику. У његовој поезији уверљиво се одсликава културни живот Града у другој половини 16. века. З. Бојовић, нав. дело, стр Бендикт Орсинић (17. век), дубровачки фрањевац. З. Бојовић, нав. дело, стр Вицко Комнен/Vincentius Comnenus ( ), дубровачки доминиканац, песник и музичар. З. Бојовић, нав. дело, стр

11 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње U Dubrovniku 11. VII. [1]925 [14] Dragi g. kolego, Nadam se da ste primili u redu ček što sam Vam poslao 6. og o[vog] m[eseca] preporučenim pismom i da ste mi mogli učiniti što sam Vas molio Да Карсо Иван не В. Шиавоне него В. Скјавоне Далмат[инска] православ[на] црква. Данашњу јужну Далмацију населили су Срби Дал Онгаро Франческо: треба додати (Dall Ongaro Francesco) 31 Данте Алигиери: треба додати (Dante Alighieri) 32, а било би добро и споменути наше најглавније пријеводе Дарколица Бонифације: о њему има и мој чланак под De Stephanis ili Stephanis па би овдје било доста Дрколица Бон. в. (De) Стефанис 33 Двадесет девети мај: жалосно је да се већ и у Биограду не осјећа да је то слијепо преведено с њемачкога а да српски треба казати Двадесет и девети маја Двадесетдевети октобар: то је још горе, јер није ни одвојено двадесет од девети Poštov[anom] gospodinu prof. D ru Stan. Stanojeviću У Загребу 5. XII. [1]925 [15] Драги колего, Велика Вам хвала на врло лијепом Атласу! По посљедњему обрачуну имам да примим још 728 динара, па Вас молим да ми пошаљете динара; више немојте, јер не знам хоће ли бити још 31 Дал Онгаро Франческо ( ), италијански књижевник. 32 Данте Алигиери ( ), италијански песник. 33 Бонифације Дрколица/Bonifacije de Stephanis (почетак 16. века 1581), дубровачки фрањевац и црквени писац.

12 182 Софија Божић за преко 272 ретка мојих чланака. А учините ми љубав, телефонирајте опет Макарију 34 нека једном сврши моју Нумизматику 35 ; сад када фале још два табака, неће да то сврши! Poštov[anom] gospodinu prof. D ru Stan. Stanojeviću У Загребу 21. III. [1]926 [16] Драги колего Данас сам добио прву коректуру чланака са Југослав.- и Југослов-, па на своје велико чудо опет видим да нема Југославенске Академије, које нема ни под Академија, док је тамо Српска академија дошла. За бога немојте да се осрамотимо да смо Југ[ославенску] Ак[адемију] сасвим заборавили! Писац чланка Јустинијана Прима 36 није читао чланак Грге Новака у Лозанићеву 37 Зборнику. Poštov[anom] gospodinu prof. D ru Stan[oju] Stanojeviću Beograd (Srbija) 34 Штампарија у Земуну. 35 Пун наслов овог Решетаревог дела гласи: Дубровачка нумизматика I II (Београд, ). 36 Царичин град (Justiniana Prima), археолошки локалитет у јужној Србији, из 6. века. 37 Сима Лозанић ( ), хемичар, председник СКА, министар привреде и министар спољних послова, дипломата.

13 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње У Загребу 24. III. [1]926 [17] Драги г. колего Одговарам одмах на е писмо, јер видим да сам се у својој карти слабо изразио, па сте Ви помислили да Вам ја приговарам, док сам ја хтио само да Вас сјетим! А да бих ја могао ма само и помислити да Ви намјерно хоћете да испустите Југослав[енску] Академију, то, вјерујте ми, никако није. Него сам се ја баш препао кад сам видио да у коректурама слова Ј нема ње, па сам се збиља побојао да се није заборавила. Треба наиме да знате да је Клаић 38, кад је изашао први свезак, у скупној сједници Ј[угославенске] А[кадеми]је споменуо као злонамјерни пропуст што у њему уз С[рпску]К[раљевску]А[кадеми]ју нема Ј[угославен]ске. Ја сам одмах као да без сумње односни чланак није био готов, па да ће доћи под Југ[ославенска] ак[адемија]. Сада можете помислити како сам се препао кад сам видио да га ни сада нема! Али баш ми је драго што је Клаићев присни пријатељ Базала крив тому, па ћу у првој скупној сједници прочитати односни пасус из ега писма Вјекослав Клаић ( ), историчар, члан ЈАЗУ. 39 Једна од главних замерки (хрватске) јавности уреднику односила се на његов идеолошки приступ приликом осмишљавања НЕ СХС: Станојевић је оптуживан да је Енциклопедији дао српски карактер уместо југословенског. Посебно је критикован зато што није унео одредницу посвећену Југославенској академији знаности и умјетности, док је Српска краљевска академија добила одговарајуће место (С. Божић, Срби у Хрватској , Београд 2008, ). Из Решетаревог писма види се да је око одреднице о ЈАЗУ дошло до неспоразума, у који је био умешан Алберт Базала. Нажалост, недостаје поменуто Станојевићево писмо Решетару у коме је, по свему судећи, објашњено о чему се тачно ради. Из других извора, међутим, знамо да је та одредница била написана, али не и зашто није објављена (Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Одељење реткости, Архива НЕ СХС: ИБр. 4564, Сава Улмански Станоју Станојевићу, Загреб, ; исто, ИБр. 4566, Сава Улмански Станоју Станојевићу, Загреб, ). Примедба да је кроз Енциклопедију афирмисао Србе и српску идеју на рачун југословенства и других народа у држави веома је узнемирила и увредила Станојевића. У своју одбрану истицао је озбиљне аргументе: да је, започињући рад на Енциклопедији, прво саставио списак сарадника у Загребу и Љубљани, настојећи да изабере стручњаке који могу писати одреднице за целу земљу, чиме је прескочио многе компетентне колеге и пријатеље из Београда; како из алфабетара који је добио из Загреба није ништа уклањао, тражећи, чак, да се унесу још неки појмови, док је, нпр., из алфабетара за историју српске уметности уклонио преко сто педесет имена и при томе није наишао ни на какво противљење његовог аутора, итд. Колико је Станојевић био погођен нападима на Енциклопедију, сведоче његове речи: Како можете и помислити, да ћу ја хтети, да Хрвате потиснем или закинем, или омаловажим? Енциклопедија треба да буде израз и споменик целе наше културе и народног живота у прошлости и садашњости, и ја бих себе сматрао никаквим човеком, кад бих се, при организацији тога посла, спустио тако ниско, да подваљујем једном делу свога народа и да га закидам на рачун другога... (Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Одељење реткости, Архива НЕ СХС: необрађена грађа, Станоје Станојевић Николи Андрићу, Београд, )

14 184 Софија Божић [18] 30. јула [192] Поштовани господине, По жељи г. проф. Белића 40 слободан сам умолити Вас да извидите: место смрти Мажуранићеве 41 А. Мајкова 42 рођења и смрти Макушева 43 Мартинова 44. Ове податке изволите саоштити Библиографском Заводу, или још боље изволите их сами унети у горње чланке проф. Белића, који су послати у штампу. Сем тога Вас молим да допуните биографију Мелиха 45, која је такође послата Заводу за штампу. Захваљујући Вам у напред на предусретљивости, остајем с одличним поштовањем 46 Господин Проф. Др. Милан Решетар З а г р е б Александар Белић ( ), филолог, председник СКА/САНУ. 41 Како произлази из следећег писма, овде се мисли на Антуна Мажуранића ( ), филолога и књижевног историчара, старијег брата Ивана Мажуранића. 42 Аполон Мајков ( ), руски песник. 43 Викентиј Макушев ( ), руски слависта и албанолог, познавалац историје Дубровника. 44 Иван Мартинов ( ), руски ботаничар и филолог. 45 Јанош Мелих ( ), мађарски лингвиста. 46 Недостаје: Станоје Станојевић. 47 Уз ово писмо сачувана је белешка Александра Белића истог садржаја: Драги Станоје, Видим да ми фали: место смрти Мажуранићеве; место смрти А. Мајкова; место рођења и смрти Макушева; место рођења и смрти Мартинова. Затим треба или допунити биографију Мелиха или је изоставити. Молим те да замолиш или г. Решетара или г. Фанцева ово да учине. А ти ми не јави за Л; имаш ли све листиће. Много тебе али и све твоје поздрави твој Александар Љубљана 21. VII 1926.

15 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње У Загребу 4. VIII. [1]926 [19] Драги колего За А[нтун] Мажуранића и Дринова 48 нашао сам што треба; и за Макушева сам нашао када се је родио и када је умро, али нијесам гдје је то било, а за Мајкова сам само нашао да је умро г нема ништа друго ни у руском Брокхаусу ни у чешком Словнику Научном! За Мелиха писао сам њему самому да допуни ако што треба Срдачно поздравља Poštov[anom] gospodinu prof. Stan[oju] Stanojeviću 10. авг[уст 192]6 [20] Драги колего, Примио сам у карту од 4.о[вог] м[есеца] и најлепше Вам захваљујем на труду око проналажења података за биографије Мажуранића, Дринова и др. Ако још имате прилога за Енциклопедију, молим Вас да ми их што пре пошаљете. Срдачно Вас поздрав[ља] јануара [192]7 [21] Поштовани господине, Част ми је у прилогу вратити Вам послати ми чланак о листу Народ, заједно са копијом, ради коректуре. 48 Марин Дринов ( ), бугарски историчар и филолог, први председник Бугарске академије наука. 49 Писмо није потписано. Аутор је Станоје Станојевић.

16 186 Софија Божић У исто време Вас молим, да изволите израдити и чланке о дубровачким листовима Словинац 50 и Срђ Господин Проф. Др. Милан Решетар З а г р е б. У Загребу 18. II. [1]927 [22] Драги г. колего Примио сам обавијест да за моје чланке у II. књизи Н[ародне] Е[нциклопедије] имам још да добијем 432 динара; молим Вас дакле да ми пошаљете равно 500 дин[ара], па ће тако остати на рачун III. књиге 68 дин[ара]. Двије су књиге готове, али ја рачунам да ће бити још двије, јер није могуће да се стрпа у једну књигу све што још остаје. Данас су ми предали ваше Убиство 53 од срца хвала! Poštov[anom] gospodinu prof. D ru Stan[oju] Stanojeviću Beograd 50 Словинац, књижевни часопис југословенске оријентације, излазио од до под уредништвом Лука Зоре. 51 Срђ, књижевни часопис дубровачких Срба католика, излазио од до под уредништвом Антуна Фабриса, Криста Доминковића, Николе Бркића и Антонија Вучетића. 52 Недостаје: Станоје Станојевић. 53 Рад Станоја Станојевића: Убиство аустриског престолонаследника Фердинанда: прилози питању о почетку светског рата, Београд 1923.

17 Милан Решетар и Станоје Станојевић: Фрагменти из сарадње У Загребу 28. III. [1]927 [23] Драги г. колего, Извините што Вам пишем на овом комадићку папира, али немам код куће ништа друго. Ево Вам неколико напомена за Енциклопедију. Дабоме знате да сам бачен у пензију. Против саме пензије не могу да ништа кажем, јер ми је већ 67 година, али против начина како наше министарство пензионише заслужне старе професоре могу да кажем врло много. Нијесу ли ми могли из министарства казати да затражим пензију како се то ради у свим културним земљама? Како видите обавијести што су у министарству дали и Вама и Шишићу 54 нијесу биле тачне, па Вас зато сада молим да ми помогнете да добијем пензију скоро а не тек послије 6 мјесеци и више. Софија Божић Кључне речи: Милан Решетар, Станоје Станојевић, Народна енциклопедија српскохрватско-словеначка, енциклопедистика, преписка Sofija Božić MILAN REŠETAR AND STANOJE STANOJEVIĆ: FRAGMENTS OF COOPERATION ON THE PROJECT NATIONAL ENCYCLOPEDIA SERBO-CROATIAN-SLOVENE In the paper is published correspondence between Milan Rešetar and Stanoje Stanojević which was kept from 1924 to The correspondence refers to Rešetar s cooperation in National Encyclopedia Serbo-Croatian-Slovene, which was edited by Stanojević. Published letters contribute to more comprehensive perception of the flow of work on the Encyclopedia and of the way of solving the problems that occurred writing entries. 54 Фердо Шишић ( ), историчар, члан ЈАЗУ.