Sadržaj. NASTANAK DELUZIJE I CENTRALNA DELUZIJA (nastavak iz prošlog broja)...33 DEPRESIJA - Osećanje očaja, beznađa i bezvrednosti...

Transcription

1

2 INTERVJU: D. Sc. Vladimir Holodkov Časopis Zdrav život, Beograd, april 2010, god VII, br Uredio: Goran Bojić Sadržaj 1. Kako se može pokazati da homeopatija nije placebo? Tvrdnja da homeopatske remedije deluju po placebo efektu su se pojavile posle otkrića hormezis efekta odnosno Arnt-Šulcovih principa razblaženja supstanci koje su u normalnim okolnostima otrovi a pri dovoljnom razblaženju imaju stimulativni, regulativni ili inhibitivni efekat. Njihova otkrića su iz 20-tih godina XX veka i ona su danas osnova delovanja farmaceutskih alopatskih proizvoda. To znači, između ostaloga, da je neminovno stvoren lobi koji želi da dezavuiše osobenost homeopatskog tretmana. Treba naglasiti da veterinarska homeopatija ima evidentne dokaze o uspešnosti homeopatskog lečenja životinja upravo kod poremećaja njihovih emocija a koliko znam životinje ne možemo naterati da upadnu u zamku autosugestije na čemu se zasnivaju tvrdnje o placebo efektu hoemopatskog tretmana. Dakle, naučno gledano i iskreno pošteno ispitivanje upravo govori da nema placebo efekta, nego da je homeopatska remedija ili odabrana sa stopostonom preciznošću ili ne a to spada u homeopatsko znanje, veštinu i tretman. INTERVJU: D. Sc. Vladimir Holodkov...2 UPIS NOVIH STUDENATA za školsku 2010/ SUPRESIJA - Mit ili stvarnost u homeopatiji...8 HOMEOPATSKA PSIHOLOGIJA - Profili ličnosti glavnih konstitutivnih remedija...16 MOLDAVIT...21 MOGUĆNOSTI FACEBOOKA ZA PROMOCIJU HOMEOPATIJE...27 Dokazivanje Zinc metalicuma...29 NASTANAK DELUZIJE I CENTRALNA DELUZIJA (nastavak iz prošlog broja)...33 DEPRESIJA - Osećanje očaja, beznađa i bezvrednosti Da li je istina da ima nekompetentnih homeopata i da oni svojim radom nanose štetu ovom metodu? Evropska zajednica je regulisala homeopatiju direktivom br. 2001/82/EC. Pored toga, Evropska komisija za klasičnu homeopatiju (ECCH) sa sedištem u Velikoj Britaniji je donela niz detaljniuh akata u formi preporuka u oblasti edukacije, kliničkog treninga, akreditacije školskog sistema, preporučene literature, minimalnom fondu časova teoretskog obrazovanja i kliničkog rada, superviziji homeopata, itd. Oni koji nisu prošli adekvatno školovanje u određenom broju sati, sa određenim teoretskim saznanjima i praktičnim kliničkim radom te položenim završnim ispitom mogu postati nekompetentne homeopate i da zbog toga u slučaju pogrešnog tretmana nanesu štetu ovoj dragocenoj komplementarnoj-alternativnoj terapeutskoj veštini. Iz toga se naravno stvaraju afere u javnosti, kojih je bilo ali je srećom i sve manje. 3. Da li je tačno da se u Britaniji može postati homeopata posle samo nekoliko nedeljnih kurseva? Toga je bilo možda u prošlosti ali danas postoje vrlo ozbiljne edukativne homeopatske institucije koje čak sprovode i postdiplomske (master i doktorske) studije homeopata kao što su University of Lanchire i University of Westminster. Velika Britanija je, naprotiv, poznata po vrlo kvalitetnom eduktivnom programu za razne profesije pa i za homeopate i ovakve tvrdnje iz vašeg pitanja su tendenciozne. 4. Koliko lekari koriste homeopatiju javno, a koliko privatno, za sebe i porodicu? Naš Zakon o zdravlju iz odobrava homeopatski tretman pod određenim uslovima a detalji su uređeni odgovarajućim pravilnicima usvojenim 2007 godine. Da, doktori medicine - lekari opšte medicine ili specijalisti sa kvalitetnom obukom u oblasti homeopatije, koriste i javno (pri nekim Domovima zdravlja u Beogradu) i privatno (u akreditovanim homeopatskim ordinacijama) ovu vrstu tretmana na osnovu lične procene. 5. Nedavno je BBC objavio vest da Svetska zdravstvena organizacija ne podržava upotrebu homeopatije u zemljama Trećeg sveta, za lečenje side, tubetkuloze i malarije... Ova vest je kontradiktorna jer ta ista SZO je kao jedna od UN institucija, objavila da je posle fitoterapije koja je bila na prvom mestu, homeopatija na drugom mestu po uspešnosti, efikasnosti i troškovima a ispred treće alopatske medicine (oficijelne medicine, prim. red.) Svedoci smo otkrivanja istine o svinjskoj gripi, Novoartisu itd. Postoje kvalitetni istorijski dokumenti o uspešnom homeopatskom lečenju epidemioloških bolesti iz kraja XIX i početka XX veka. Pa tako je i nastala Hanemanova homeopatija - lečenjem od kolere, kuge, gonoreje, malarije. Moj profesor homeopatije Jonathan Stallick je imao evidentne uspehe kod lečenja AIDS-a. Čak je i objavio knjigu. Time sam sve rekao u vezi predloga da se ne dozvoli tretman nekih bolesti (upravo onih koje su masovne!) u zemljama Trećeg sveta. Postoji jedna korelacija između ove tvrdnje i jakog nastupa određenih humanitarnih organizacija da spreče prodor jeftinog i u mnogim slučajevima efikasnog homeopatskog tretmana na ovim područjima. IMPRESUM: Odgovorni urednik: Marina Mlinarić Tehnički urednik: Marina Trivanović-Miočinović Redakcija: D. Sc. Vladimir Holodkov, Slobodan Beštić, Kosta Vračar, Svetlana Srećković Saradnici: Nela Alilović, Andreina Golanda Petrović Uređivački odbor: prof. dr sc. med. Aleksandar Krstić, član Akademije medicinskih nauka, prim. dr Ljiljana Bajić Bibić, dr med. spec. Milan Crnobarić, dr med. spec. Jasmina Jović, dr med. Biljana Lazić Stojanović, dr med. Sanja Mirčić Cimeša, dr med. Aleksandar Jevdić, dr med. Vesna Stojšić Izdavač: Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije Simillimum, Beograd Web sajt: simillimumbgd@gmail.com Štampa: Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije Simillimum Tiraž: 150 komada CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 61 SIMILLIMUM times : časopis homeopatskog centra i škole Simillimum / glavni urednik Marina Mlinarić. - Vol. 1, br. 6 (2009)-. - Beograd (Požeška 44) : Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije Simillimum, (Novi Beograd : MS press) cm Dvomesečno. - Prva dva broja izašla kao elektronsko izdanje ISSN = Simillimum times COBISS.SR-ID

3 4 5 UDRUŽENJE ZA UNAPREĐENJE I ŠIRENJE KLASIČNE HOMEOPATIJE «SIMILLIMUM», BEOGRAD UPIS NOVIH STUDENATA ZA ŠKOLSKU 2010/2011 SIMILLIMUM objavljuje upis novih studenata u subotu sa početkom u 11 sati, a prva nastava novoupisanih studenata počinje 4. i na navedenoj lokaciji sa početkom u 9.30 sati. SIMILLIMUM petu godinu zaredom upisuje NOVE studente klasične homeopatije, efikasne i naučno zasnovane metode tretmana kojom se stimulišu prirodne sposobnosti čoveka na putu ka izlečenju. Osnovna poruka rodonačelnika homeopatije dr Samuela Hanemana je Similia similibus curentur (Slično se leči sličnim) pri čemu su homeopatske remedije sačinjene posebnim farmaceutskim postupkom od prirodnih supstanci. Pod klasičnom homeopatijom podrazumevamo metodu lečenja koja je uspostavljena pre oko 200 godina zahvaljujući njenom tvorcu Samuel Hanemanu. On je otkrio princip sličnosti kao zakon isceljenja i opisao ih kroz svojih 291 paragraf Organona. U njemu opisuje osnove ove metode terapije, koji predstavlja autorski autentični i naučni rad do dana današnjeg. Kamen temeljac homeopatlje je da je bolest poremećaj celog organizma na dinamičnom odnosno nematerijalnom nivou. Prema tome možemo da zaključimo da se i isceljenje može desiti samo na tom istom nivou, korišćenjem lekova koji imaju moć da utiču na njega. Jednostavno, emocionalnim lečenjem pokreću se mehanizmi i fizičkog izlečenja. SIMILLIMUM se opredelio za profesionalnu edukaciju homeopata zasnovane na svim pozitivnim zakonskim propisima, preporukama Evropske komisije za klasičnu homeopatiju (ECCH) i tzv. najboljoj praksi u oblasti edukacije za klasičnu homeopatiju. Studije klasične homeopatije su dostupne za sve punoletne građane, bez obzira na struku, koji na početku studiranja prolaze kroz postupak trijaže (assesment). «Simillimum» ne organizuje učenje medicinskih nauka za nezdravstvene radnike jer se to sprovodi pri drugim obrazovnim institucijama medicinske orijentacije (srednje medicinske škole, visoke strukovne škole ili fakultet za humanu medicinu). Nastao je godine kao rezultat saradnje sa LICH (London Interantional College for Homeopathy) i razvoja sopstvenog identiteta edukacije u Srbiji. Boravak u Leuvenu, Belgija aprilu godine na prvom svetskom međunarodnom kongresu je potvrdio da «SIMILLIMUM» ima dobro opredeljenje u smislu kvaliteta školovanja u oblasti homeopatije. Prema Pravilniku o bližem uređenju edukacije za alternativnu medicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, udruženja mogu sprovoditi obuku za konkretan oblik terapije. Edukacija je podeljena u dva stepena: * Bazne studije u trajanju od tri godine i * Specijalističke studije u trajanju od dve godine. Edukacija se sprovodi savremenim pedagoškim sredstvima sa odgovarajućom metodikom nastave i primenom odgovarajućih didaktičkih sredstava. Studenti tokom studija imaju odgovarajuće udžbenike i proširenu literaturu na srpskom jeziku. Izuzetak je posebna knjiga - repertorijum (zbirka rubrika odn. simptoma koje opisuju osobe sa tegobama) koja je na engleskom jeziku i vremenom tokom studija se savlada rukovanje ovom knjigom bez obzira na znanje engleskog jezika. Nastavu izvode domaći i pozivni strani predavači iz celog sveta. Pored predavača, nastavu u kliničkom i tutorskom radu potpomaže i posebna grupa mentora. Edukatori su uglavnom registrovane i/ili licencirane homeopate koje garantuju kvalitet učenja. Nastava traje od početka školske (tekuće) godine (septembar) pa do kraja školske (naredne) godine (jun). Dakle, deset meseci. Na početku svake školske godine studenti dobijaju raspored nastave i kliničkih/mentorskih vežbi da mogu planirati svoje vreme tokom studiranja. Nastava bez obzira na godinu upisa odvija se po sledećem scenariju: - Teorija (Filozofija homeopatije i Materia Medica-učenje remedija) odvija se vikendom (subota i nedelja) jednom mesečno. - Kliničke vežbe odvijaju se dva puta mesečno u trajanju od po 4 sata svaka, pri čemu studenti na početku školske godine biraju u koju grupu žele da se uključe u skladu sa svojim vremenskim mogućnostima. Svaka grupa dobija jednog mentora koji radi sa njima do kraja tekuće školske godine. Veličina grupe je do 10 studenata. - Tutorski (mentorski) rad u obliku konsultacija i supervizije rada studenata odvija se u trajanju od 4 sata jednom mesečno. Svaka godina studija nosi težinu od 500 sati. Posle II i V godine studija predviđena je obavezna letnja škole negde u planini u Srbiji (za sada je to Gučevo, iznad Banje Koviljače, oko 2 sata vožnje autobusom od Beograda) u trajanju od 7 dana i ovaj fond sati omogućava da se nadoknade izostanci, pored drugih mnogo važnijih faktora usavršavanja studenata za profesiju homeopate. Posle svake školske godine se održavaju ispiti. Posle svakog koraka studija (bazne odnosno specijalističke) izdaje se diploma. SIMILLIMUM sarađuje sa poznatim svetskim homeopatskim edukatorima i homeopatama kao što su Divya Chhabra, Jan Scholten, dr A.U. Ramakrishnan, braća Sanjay i Yogesh Sehgal, Madlaine Evans, Michelle Shine, Peter Fraser, Ian Watson, Roberto Petrucci, Farokh Master i Mike Bridger u onim oblastima koje predstavljaju specifičnosti homeopatije. U toku školske

4 2010/2011 godine dolaze Luc de Schepper (SAD), Roberto Petrucci (Italija) i Kate Birch (SAD). Obezbeđen je simultan prevod u slučaju dolaska stranih predavača. U slučaju stranih predavača izdaju se posebni certifikati overeni od predavača. Pored njih, SIMILLIMUM angažuje i renomirane domaće homeopate iz redova doktora medicine raznih specijalnosti koji na III godini baznih studija drže predavanje o homeopatskom lečenju po anatomskim sistemima i organima. Sve informacije se mogu pratiti preko našeg Web sajta a kontakti su mogući i preko a: simillimumbgd@gmail.com. Svaki student dobija indeks radi praćenja njegovih aktivnosti. Svaki student se upoznaje sa etičkim kodeksom koji se nalazi u indeksu i ukoliko ga svojim potpisom ne prihvata SIMILLIMUM ne preuzima nikakvu odgovornost za rizike koje nosi takva odluka. Troškovi su raspoređeni u deset jednakih mesečnih rata i iznose 100 u dinarskoj protiv vrednosti. U cenu nisu uključene dve obavezne knjige a to su «Essential Synthesis» (repertorijum koji se nabavlja iz inostranstva sa mogućnošću dobijanja grupnog popusta u organizaciji SIMILLIMUM ) i neka od Materia Medica (koja se nabavlja od predstavnika «Advaite» iz Sarajeva). U cenu su uključeni udžbenici za tekuću godinu, indeks, korišćenje prostorija sa pratećim sadržajima i pozajmice iz biblioteke, slušanje nastave, kliničke vežbe i tutorski rad i učešće na letnjoj školi bez kotizacije. Nisu uključeni troškovi boravka odn. smeštaja i ishrane u objektu gde se održava letnja škola. Rate se plaćaju ili preko računa «Simillimuma» ili na licu mesta blagajnici. Odsustvo sa nastave odn. klinika i mentorskih vežbi ne oslobađa studenta obaveze plaćanja rate. SIMILLIMUM sarađuje sa nizom časopisa kao što su «Zdrav život» i «Sensa», održavaju se javne tribine svakog prvog radnog ponedeljka u mesecu od 18 do 20 u prostoru centra, nastupa se na TV i radio stanicama. Pored toga, kvartalno se izdaje «Simillimum Times», stručni časopis kao deo redovnih projektnih aktivnosti studenata II godine koji ima tendenciju da na naučni i profesionalni način prikaže oblast homeopatije. Nastava i klinički rad se obavljaju u prostoru koji se nalazi u Beogradu (Banovo Brdo), Požeška 83a, II sprat (zgrada bioskopa RODA ). Centar raspolaže sa prigodnim mini-barom za osveženje u kratkim pauzama. Naša vizija i misija jeste da student koji okonča studije klasične homeopatije može sa ponosom da kaže Završio sam obrazovanje za klasičnu homeopatiju u obrazovnom centru Simillimum iz Beograda. Za kontakte oko upisa možete se javiti: Jeleni Stijak, sekretar, 063/ dr sc. Vladimiru Holodkovu, menadžer edukacije, 063/ ili u dane dežurstva na telefon: (0) Ponedeljak od 11 do 15 sati Utorak od 17 do 20 sati Sreda od 11 do 15 sati Četvrtak od 17 do 20 sati Petak od 11 do 15 sati (tokom letnjeg raspusta od 1. jula do koristiti kontakt telefone gore navedenih osoba)...ili posetom u prostorije centra u Beogradu Banovo Brdo, Požeška 83 a, II sprat u dogovoreno vreme. DOBRODOŠLI... Aude sapere... (Kant Usudi se misliti...) SUPRESIJA MIT ILI STVARNOST U HOMEOPATIJI? Napisao: D.Sc. Vladimir Holodkov, B.Sc.Hom. Postoje dve vrste ratova na zemlji: jedan zahvaljujući tvrdoglavosti jer svaka sila je lošeg i nezakonitog porekla. Drugi je rat naših delova tela bolest. Prvi ima ponos i svoju blistavu raskoš kao osnovu, drugi se događa u telu i neminovnost je kod koje više nema mesta ponosu. - Paracelzus P itanje iz naslova deluje vrlo provokativno i povod ovom napisu jeste skori boravak dva strana predavača, Faroka Mastera iz Indije i Majk Bridžera iz Velike Britanije odnosno njihovi pogledi koji su izazvali deluziju disonance kod nekih studenata pa i homeopata. Kao dobri domaćini smo se, po njihovim rečima, pokazali ali želimo da stvari ne ostanu nedorečene, da vise «u vazduhu», da zbunjuju pa otuda i ideja da se napiše nešto o tome. Životni cilj nije da se održi zdravlje zdravlje je alat da se realizuje (kvalitetan) život. Filozofija i mnoge svetske institucije danas se bave pojmom zdravlja odnosno bolesti a diskusija je početa (možda) još od Hipokrata. Kvalitet življenja poprima sve više multidisciplinarni karakter što dovodi do, ponekada i apsurda, koji se naziva medikalizacija društva. Gromoglasne TV i radio emisije, te novinski članci, o (realnim) opasnostima ovog socijalnog fenomena dovele su nas do stvaranja strahova od potiskivanja «nečega» što izaziva pogoršanje zdravlja. Pre svega, moramo u pojašnjavanju pojma supresija i njenom ispoljavanju u homeopatskom tretmanu, to sagledavati iz ugla nauke homeopatije jer imamo dovoljno utemeljenje u Hanemanovim postavkama Heilkunsta i komentarima velikana homeopatije kao što su na primer Džejms Tajler Kent. Kod studenata homeopatije i početnika praktičara postoje nedoumice koje se tiču odabira potencije similimuma i straha da će se javiti supresija. S druge strane, nebrojeno puta se dešavalo da pacijenti posle okončanja homeopatskog intervjua pitaju «A da li će posle homeopatskog tretmana da se javi neko pogoršanje?». Niko nikada nije rekao: da li će biti nešto potisnuto? Mislimo da je priča o supresiji u homeopatiji pokrenuta od strane homeopata a ne pacijenata. Većina pacijenata nikada nije pitala alopatske lekare o tome kada su se tako lečili. Odakle to? Jedan od mogućih odgovora su jaki arhetipovi straha od ishoda lečenja a koje je Haneman za života prepoznao. Ti strahovi, po meni nepotrebni, postoje i kod iskusnih homeopata među kojima ima i onih koji nikada nisu pristali sami da se podvrgnu homeopatskom lečenju. Ono što još dopunski može da otežava naš rad je skup od nekih 3000 (a možda već i 3500) homeopatskih remedija koje treba odabrati prema Hanemanovom principu similimuma. Haneman govori u svom «Organonu» o supresiji samo u smislu alopatskog lečenja (paragraf 23, 38 ili 67 kada govori o nesličnim bolestima, alopatskim supresijama). Dakle, ovde govorimo o najznačajnijem doprinosu homeopatije teoriji zdravlja i bolesti, o konceptu supresije simptoma. Konvencionalna medicina i neke forme alternativne medicine smatraju redukciju simptoma i ublažavanje

5 patnje glavnim smislom ciljeva tretmana. Nasuprot tome, homeopatija drži do toga da je simptom izražavanje unutrašnje disharmonije, poremećaj dinamisa, a ne problemska stvar sama po sebi. Nestanak simptoma može ali i ne mora da bude indikacija izlečenja ako se zdravlju pristupi dovoljno holistički (i van granica pogleda homeopatije). VRSTE SUPRESIJE Homeopatija pravi značajnu razliku između kurativnog i supresivnog, pre svega zato što je cilj tretmana zdravlje celokupne osobe na najdubljem mogućem nivou. Stoga homeopata treba da poznaje medicinsku istoriju (anamnezu slučaja) da bi determinisao ranije tretmane koji su doveli do supresije. S druge strane, homeopata treba da oceni odgovor pacijenta na homeopatski tretman da bi definisao da li pacijent progredira ka stanju zdravlja u željenom smeru ili ne. Hajde da klasifikujemo neke aspekte tretmana koji dovode do neželjenih potiskivanja simptoma: Antibiotici: Američka asocijacija lekara je 2002 iznela podatak da u SAD u proseku ima između i smrtnih slučajeva godišnje od uzimanja lekova, a da 2,2 miliona ljudi nastavlja da živi sa lakšim ili težim posledicama (nisu samo antibiotici, napomena) Anti-inflamatorni lekovi (posebno kortikosteroidi) Hirurški zahvati (tonzilektomije, nazalne polipektimije, odstranjivanje benignih kožnih lezija i sl.). Moramo da napomenemo da hirurgija odstranjuje posledicu patoloških promena a ne uzroke, i ništa drugo. I da na duže staze ima potrebe za hirurškim zahvatima, kao npr. ekstrakcija nepopravljivih zuba. Lekovi protiv groznice i visoke temperature Visoke doze određenih suplemenata npr. za skidanje težine, «podmlađivanje» i sl. koji se svakodnevno nemilice reklamiraju na TV stanicama a da pri tome postoji saznanje da dugoročno ostavljaju neželjene posledice čak i do pojave određenih vrsta kancera Homeopatski preparati koji se koriste simptomatski (oni koji se prepisuju ne na osnovu totaliteta simptoma u duhu klasične Hanemanove - Kentove homeopatije nego uz pomoć dijagnostičkih mašina, testiranja mišića i sl.) ili tretman sa polivalentnim remedijama koje pravi Heel, dr Reckeweg i UNDA koja se propagira kao «inovativna homeopatija». Moramo da kažemo da postoje pristalice izopatske, tautopatske i polivalentne homeopatske preskripcije ali to je npr. Luk de Šeper nazvao «pseudo-homeopatijom» te se sa takvim stavovima treba složiti da postoje u praksi. Ali, to nije ideja edukacije pri «Simillimumu» u Beogradu. Ideja je da se homeopata školuje i osposobi da sagleda «totalitet simptoma», da pronađe similimum i da poštuje Hanemanove principe i ono što je na toj liniji: monovalentno davanje homeopatske remedije u minimaloj dozi, nenasilno, nežno i isceljujuće. Nepravilno vođenje slučaja na duži vremenski interval sa jednim te istim homeopatskim lekovima. Indijski homeopata Praful Vidžajakar (poznat po sistemu koji je nazvao «Prediktivna homeopatija») u svojoj knjizi «Teorija supresije» govori o životu homeopate sa svim problemima i ishodima pri lečenju pacijenata koji nagone na promišljanje: on odgovorno tvrdi da veliki broj homeopata supresira svoje slučajeve sa loše odabranim similimumima ili kombinovanjem remedija. S druge strane, tvrdi da treba da upoznamo embriologiju i humanu fiziologiju da bi razumeli smer rasta, bujanja, smer bolesti, smer supresije i smer lečenja. Na logičan i analitičan način, pojašnjava da progresija bolesti od ektoderma prema mezodermu a potom endodermu treba da se razume. Nakon toga, govori o sedam slojeva supresije zavisno od embrionalnog porekla tkiva. U ovoj knjizi daje i lucidne primere koji pomažu da se njegova teorija bolje razume. Svakako da on pošteno daje izvor nastanka svoje ideje preko modernizacije Heringovog principa izlečenja. Česta forma supresije nastaje lokalnom ili internom medikacijom sa alopatskim lekovima (poznati kao jatrogeni uzročnici bolesti Haneman govori o «veštački izazvanim» bolestima). Postoje i drugi tipovi supresije: Emocionalna supresija zbog tuge, besa, ljubomore i sl. To znači supresija vrlo snažnih emocija Fizička supresija npr. menstrualni ciklus zaustavljen fizičkim šokovima Supresija jedne bolesti sa pojavom druge bolesti (Haneman je to pojasnio u «Organonu»), npr. pacijent sa digestivnim simptomima pronalazi da su oni nestali sa ofanzivnim nastupom mijalgičnog encefalomielitisa Vakcinisanje ili supresija akutne bolesti kao što su boginje mogu npr. dovesti do auto-imunih bolesti, ponekada i do Kronove bolesti (o ovome videti sistematizaciju znanja i objašnjenja poznatog holandskog homeopate Tinusa Smitsa) Bolesti odrastanja (puberteta). Možemo supresiju posmatrati i na drugi način: Kao prirodna potreba: inhibicija suprimiranog straha, besa, šoka, nezadovoljstva, ispoljeno vrelinom ili drhtavicom, amenoreja posle šoka, pireksija nakon suprimiranja znoja, nesanica od potiskivanja tuge Veštačka supresija: primena alopatskog tretmana npr. sa topičnim melemima za kožu, potisikivanje prirodnih sekreta, uklanjanje nekih organa ili delova, odbacivanje površinskih znakova koji dovode do supresije kao što su erupcije svraba na koži kod beba, ekcemi kod dece, psorijaza kod tinejdžera, supresija kancera kože kod odraslih. Insistiranje na takvom tretmanu neminovno dovodi da se problemi sele na dublje vitalne organe. Zato nam je važno da pitamo pacijente «A kakva je bila trudnoća vaše majke i porođaj?», «Kako su vas lečili kada ste bili bolesni u ranoj mladosti?» itd. Palijativna supresija: izazvana homeopatskom namerom ili veštačkim putem kod neizlečivih bolesti. «JA=KIJAVICA» Homeopate moraju da shvate sintagmu «Ja imam kijavicu» kao jednačinu «JA=KIJAVICA» odnosno fokus je «čovek ima bolest» a ne «bolest je u čoveku». Ovo je duboko filozofsko razumevanje homeopatije. Kada homeopatski lečimo kijavicu, to nije dovoljno. Da li je kijavica posledica skoro doživljene tuge? Da li je ona posledica alergijske reakcije koja je nastala od loše vakcine? Da li je u pitanju neka infekcija stafilokom? Da li se razumemo? Tražimo uzrok. Posmatrano na duži vremenski horizont, poremećena vitalna sila posle homeopatskog tretmana često pokazuje usporene relapse ili odugovlačenje progresa. Zato nam i služe kontrole ne samo kao rutinsko osmatranje nego da se prepozna dinamičnost individualne vitalne sile pacijenta. Ovde ne govorimo o akutnim, pogotovo opasnim po život, situacijama kada delujemo svim homeopatskim sredstvima da se pacijent što pre oporavi: pronalaženje similimuma prema najjačem simptomu, konkretno tražimo skup kandidata za preskripciju koji imaju bod «4». Dakle, svaki homeopata treba da izbegne supresivne forme tretmana na najbolji mogući način. Kako? Dobrim razumevanjem onoga šta se događa u dinamisu individue a ne na osnovu sopstvenog iskustva zaključivanjem od ranije uzetih slučajeva. To je velika greška! Svaka ličnost je slučaj za sebe i traži duboko razumevanje pacijenta: dubinsko poniranje u svest čoveka da bismo otkrili uzrok tegobama. Neminovno je da preko anamneze možemo identifikovati i jatrogene efekte bolesti a Haneman je takve bolesti nazivao «neprirodnim bolestima» (ili preciznije Hanemanovim rečnikom «veštačke bolesti»). Čak šta više, tražio je da se odstrani spoljni uzrok bolesti što na primer kod osoba sa anginom pektoris koja se leči oko 20 godina alopatski nije lako izvodljivo, čak se početnicima ne preporučuje da tretiraju takve osobe homeopatski bez supervizora. HERINGOV ZAKON Za nas homeopate od značajne vrednosti jeste Heringov princip izlečenja. Preko Heringovog principa možemo odmah prepoznati da li imamo homeopatsku supresiju ili ne. Hering nije ovo osmislio zbog «supresije» nego je opazio ishode lečenja homeopatskim putem da su na liniji Hanemana. Na primer, uspelo se da se eliminiše kožni ekcem, ali pacijent se javio sa disajnim i digestivnim problemima. To znači da se nije desilo «simptomi idu iznutra ka spolja». Šta hoćemo da kažemo? U homeopatiji ne postoje kontradiktorni zakoni lečenja već potreba dubokog razumevanja individue i respektovanje svih sistema ranijeg lečenja koje je koristio pacijent da bi bili sposobni za istinsko lečenje! Homeopatski tretman traži up-

6 10 11 oznavanje slučaja pacijenta koji je jedinstven i neponovljiv na nivou postojanja a to spada u važnu karakteristiku homeopate - istrajnost. Kako homeopatija deluje na najdubljem nivou vitalne sile organizma, nije uvek moguće ublažiti patnju na najbrži način kako se očekuje. Stoga homeopata mora biti i psiholog da pojasni neke zakonitosti smera lečenja, da ohrabri pacijenta na tom, za njega, «sporom» putu izlečenja. Tzv. «Heringov zakon» je nešto bez čega, mi homeopate ne bismo ni sagledali univerzalnost lečenja. On je uveo ove principe početkom XIX veka. Ovaj zakon princip kaže da se simptomi povlače u smeru: a) odozgo prema dole b) iznutra prema van c) iz centra ka periferiji d) od važnijih prema manje važnim organima ili sistemu e) u obrnutom redosledu od njihovog nastanka f) od opasnijeg i dubljeg ka manje opasnom mijazmu (sifilitički - sikotični - psorički), dok se bolest razvija u smeru obrnutom od nabrojanoga što u sebi sadrži i mogućnost da se nešto ispoljava kao supresija. Da se podsetimo, klasična homeopatija govori o akutnoj, konstitucionalnoj-hroničnoj preskripciji ali i o supresiji. Akutna stanja su ubodi, gripa, trovanje hranom, nagnječenja, uganuća, fizičke povrede, pa čak i boginje ili zauške. Na primer, kod gripe na početku delujemo sa Gelsemiumom, potom Eup-per pa Kali-p. Dakle, pratimo u toku nekoliko sati i dana ishode tretmana i prema najjačim prezentiranim simptomima delujemo akutnom preskripcijom. Kod konstitucionalne preskripcije govorimo o hroničnom stanju vitalne sile koja uključuje ne samo fizičko ispoljavanje disharmonije nego i poremećaje raspoloženja i ponašanja osobe koje njoj smetaju. tegoba nego i koristan alat u lečenju bolesti u celini! Odakle to? Pa upravo u teoriji da homeopatski lek tretira bolest korišćenjem dovoljno razblaženih supstanci koje izazivaju da se pojave simptomi te bolesti. Mi, homeopate, smatramo da primena razblažene verzije «bolesti» i unošenje takvih supstanci u pacijenta dovode do eradikacije same bolesti. Da još jednom ponovimo: tretman celokupnog bića pacijenta, njegove vitalne sile koja se sastoji od «psihe», «some» i «energetskog-informacionog polja» može da dovede do pozitivnog ishoda. Haneman je verovao da pristup bolesti mora da se izučava iz ugla VITALNOSTI (život i zdravlje individue) a ne proučavanjem bolesti i supresije simptoma. Pojava supresije često deprimira homeopate kada se sete prva tri aforizma Hanemanovog dela «Organon - der Heilkunst»: nežno, bezbedno, neofanzivno, holistički i moderno izlečiti čoveka. Pa tu je tajna: hoćemo, možemo i činimo da homeopatskim similimumom delujemo stimulativno na SVE nivoe čovekovog bića, na njegovo nesvesno (individualno, familijarno i kolektivno). Bezbroj puta smo se, mi sa više iskustva i prakse, suočili sa loše odabranim similimumom ili kada smo hteli da delujemo izdvajanjem nekih simptoma. Ne smemo zaboraviti da su homeopatske remedije prirodne remedije koje su sigurne, ne-toksične, ne izazivaju zavisnost, ne interferiraju sa drugim medicinskim tretmanima i oslobođene su od sporednih loših efekata. Iz ove poslednje tvrdnje (široko prihvaćene i tačne) proizilazi zaključak da ne možemo govoriti o supresiji. Verovatno je to i razlog zašto se alopatska medicina hvata za placebo. Kod lečenja životinja ne možemo primeniti sugestivno dejstvo a homeopatska remedija deluje kao npr. Cina kod lečenja od glista (lično iskustvo kada sam lečio mog jazavičara Glišu). Ovo, da homeopatske remedije nisu toksične i ne izazivaju loše efekte, nam omogućava, tek da se podsetimo, da pomognemo i trudnicama odnosno porodiljama. Sećam se jednom prilikom da je neko postavio pitanje «Da li homeopatska remedija deluje na plod?». Ako duboko razmislimo onda dolazimo do toga da majka i plod su dve vitalne sile od dva autonomna inteligentna bića a mi delujemo similimumom samo na poremećenu vitalnu silu majke. Olakšavamo da se ne ugrožava vitalna sila ploda poremećajem njegove okoline, u ovom slučaju je majka najvažnija okolina. Time dajemo i visoko humanu dimenziju homeopatiji. Kako znamo da ne deluje na dete? Morali bi da uđemo u oblast biofizike, da govorimo o jedinstvenoj biorezonanci jednog čoveka pa za početak predlažem da pogledate knjigu mog dragog kolege iz iste generacije sa fakulteta prof. dr Dejana Rakovića «Osnovi biofizike», Beograd, 2008, IASC & IEFPG ili od istog autora i izdavača knjiga «Integrative biophysics, quantum medicine and quantum-holographic informatics: psychosomatic - cognitive implications», 2009 ili da razumemo teoriju «nelokalne realnosti» Džona Bela a koju je Fritjof Kapra pojasnio u «Tao fizike». Homeopate vide zdravlje kao prirodno stanje kao osećanje blagostanja, osećanje jake vitalne sile, osećanje energetske vitalnosti, unutrašnjeg mira i osećanje kontrole. Supresija bi onda bila nešto izazvano spolja ili površinski rad «nečega» što vodi ka tome da se bolest preseli na dublji nivo tako da se kod pacijenta razvija hronična bolest. Ovo nas dovodi do nama poznatih mijazama, kao deo supresivnih mehanizama same vitalne sile izazvane unutrašnjim poremećajem u biću pacijenta. U nekim medicinskim rečnicima možemo pronaći da je supresija zaustavljanje bilo koje fiziloške aktivnosti, tretman koji zaustavlja vidljive znake bolesti ili je drži u pozadini gde ona nastavlja da se razvija, ili psihološki odbrambeni mehanizam koji individualno namerno odbacuje saznanje o nekoj ideji ili sećanje da se ta osoba oseti nezadovoljnom ili uskraćenom. Pazite: supresija zaustavlja fiziološke aktivnosti (!). Razređene supstance u homeopatskoj remediji u kontaktu sa vodom ili alkoholom grupišu tako njihove molekule da oni dobijaju oblik odsutnog enzima ili hormona čime se omogućava da delovanjem na DNK/ RNK transakcije homeopatski omogućimo dobru međućelijsku razmenu u živom biću naših pacijenata (stimulacija, regulacija i/ili inhibicija u zavisnosti od potencije, po principu Arnt- Šulca: hormezis efekat). Zar to nije stimulacija napretka ka zdravlju? (Pogledati Leoni Villano Bonamin (Ed.) - Signals and Images Contributions and Contradictions about High Dilution Research, Springer Verlag, 2008). ALOPATSKA SUPRESIJA SIMPTOMA Alopatska medicina slavi kao uspeh supresiju simptoma (to je davno učio Haneman), kao pozitivan korak tretmana. Međutim, homeopatska supresija često nije samo ublažavanje TRAGOM HANEMANOVIH NAPISA Bilo bi sjajno da, kao homeopate, otkrijemo u Hanemanovima napisima bilo šta o supresiji u smislu današnjih definicija. Kent je načeo takvu temu u svojim filozofskim lekcijama pa su tim tragom krenuli u diskusiju i druge ho-

7 12 13 meopate koja traje do dana današnjeg. Nema nigde kod Hanemana priče o supresiji, pa on je upravo i govorio da je princip Heilkunsta: similia similibus curentur! Da podsetimo na našeg Majstora: 3 Svaki lekar treba da spozna šta je specifično u bolesti (spoznaja bolesti - indikacija), šta je specifični spektar leka kojim leči, kao i da lek prilagodi bolesti (spoznaja leka - indikatum), da odredi tačnu dozu i vreme za obnavljanje doze. Ukoliko tačno prepozna sve prepreke u toku ozdravljenja, i svoje znanje upotrebi za njihovo otklanjanje, tek onda se ovakav čovek može nazvati lekarom. S druge strane, korektno je ukazati i podsetiti na Hanemanove aforizme od 63 do 67: 63 Svaka potencija leka utiče na promenu vitalne sile, u manjem ili većem obimu. To nazivamo jednim imenom POČETNA REAKCIJA (PROMENA). Ova promena znači da dolazi do energetskog suprostavljanja životnoj energiji. POVRATNA REAKCIJA pripada održavanju vitalne sile, i ona je automatska reakcija te sile, a sve to nazivamo SUPROTNIM DEJSTVOM ili KONTRAREAKCIJOM (POSLEDICA). Obratite pažnju da sada govori o Vitalnoj energiji a ne o Vitalnoj sili. On je veliki deo života posvetio prevođenju knjiga da bi preživeo sa porodicom i znao je puno stranih jezika. Nije nemoguće da je pronašao i pojam Ki / Prana. I na kraju ovog podsetnika imamo paragraf 161, kada naslućujemo u izdanju 6 uvođenje LM potencija (!): 161 Kod hroničnih bolesti koje se leče pedesetohiljaditim potencijama homeopatsko pogoršanje bi trebalo da se javi samo pri kraju lečenja. Kada se takozvano homeopatsko pogoršanje (tj. incijalno delovanje homeopatskog leka za koji se čini da donekle povećava simptome originalne bolesti) javi u okviru prvog sata ili nekoliko prvih sati, onda je to sigurno slučaj sa akutnim, nedavno nastalim bolestima. Međutim, kada lek dužeg dejstva mora da se bori protiv stare ili veoma stare bolesti koja slabi organizam, takvo uočljivo pogoršanje ne bi trebalo da se javi u toku lečenja, i ono se neće pokazati ako se podesno odabrani lek primeni u odgovarajuće maloj dozi, samo ako se primeni u postepeno povećavanim dozama koje se svaki put donekle modifikuju procesom nove dinamizacije ( 247). Takva povećavanja originalnih simptoma hronične bolesti mogu da izađu na videlo tek na kraju takvog lečenja kada je lečenje skoro gotovo ili potpuno završeno1*) Fusnota *1) 161 Lečenje pedeseto-hiljaditim potencijama lekova Ako su doze dinamizovanog leka dovoljno male, i ako se doza svaki put modifikuje sukusijom, tada čak i lekovi koji imaju duže dejstvo mogu da se ponavljaju u kraćim intervalima, čak i kod slučajeva hroničnih bolesti. Naravno, znamo da se pojavljuje palijativno lečenje gde klinički simptomi nestaju a pacijent se neko vreme oseća puno bolje. Simptomi mogu da nestanu ili da se promene, ali ako pacijent se ne oseća bolje onda nismo ništa uradili. To znači da povratak simptoma posle izvesnog vremena ukazuje da dajemo palijativni (privremeno pomažući) tretman. De facto, nismo u potpunosti sagledali uzrok. Postoje stanja gde smo prinuđeni da delujemo palijativno, npr. u predterminalnim situacijama. MOGUćE POJAVE U LEčENJU Supresiju moramo da sagledavamo u svetlu prijemčivosti, potom mijazama a i pojmova «poboljšanje» (engl. amelioration) odnosno «pogoršanje» (engl. aggravation). Idemo redom da pregledamo sledeće pojave: 1. Pogoršanje (engl. aggravation) 2. Kriza u lečenju 3. Supresija 4. Neke prepreke u lečenju 5. Druga preskripcija 6. Palijativna briga 1. Pogoršanje: Ponekada se dešava da simptomi pacijenta privremeno postaju intenzivniji nakon uzimanja homeopatskoh leka. Ovo zovemo (homeopatskim) pogoršanjem. Kada se ovo desi onda je to znak da je remedija korektno odabrana ali je doza isuviše visoka ili je ponavljanje prečesto. Tada moramo izučiti pozologiju homepatskih remedija. Većina izlečenja prolazi bez pogoršanja, ali kada se to dogodi to nije loš znak! Homeopata jednostavno podešava dozu i/ili frekventnost davanja. Čak i ako homeopata «sedi, posmatra i ne čini», tipično je da pogoršanja nestaju u nekoliko sati ili jedan dan, tako nešto. Ako je npr. glavna tegoba pacijenta bila primarno fizička, dešava se da pacijent izveštava da se oseća bolje čak i kada mu se fizički simptom(i) pogorša. Ovo zvuči paradoksalno ali to se dešava u našoj praksi! Ili može da nas izvesti da su valunzi inetnzivniji ali da bolje spava, da ima pozitivne snove, da se oseća više optimistički, da ima bolji nivo energije. Pa upravo tako i radi homeopatska remedija; deluje prvo na dubljem (mentalnom i emocionalnom) nivou a potom se pomera prema simptomima koji su periferni, bliži fizičkom nivou čovekovog bića. 2. Kriza u lečenju nije isto što i pogoršanje. Pogoršanje je izazvano remedijom. Kriza u lečenju je izazvana vitalnom silom pacijenta! Kada vitalna sila gura bolest napolje iz telesnog jezgra na periferiju, telo ponekada izražava ovo spolja kao neki oblik kožne naprsline, bola u zglobu, izlučevine. Simptomi krize izlečenja ne bi trebalo da interferiraju sa homeopatskim ili drugim simptomima. I ovo je siguran znak da je lečenje dobro i da je vitalna sila na dobrom putu. Za više informacija za zainteresovane, upućujemo čitaoce na Luk de Šepera i njegove poglede. 3. Supresija: ovo je svakako najteže za pojašnjenje te moramo dublje zaroniti da damo informacije o tome. Pre svega, mi živimo u eri kada se već na nivou bebe primenjuju supresivni medikamentni (alopatski) tretmani. Mnogo više se insistira na «higijeni», «sanitarno ispravnim» mestima. Ironično jeste, ali moderno društvo je dovelo do hroničnih (pre svega autoimunih) bolesti kao posledica supresivnosti medikamentnih intervencija. Podsećamo čitaoce na fiziologiju i značaj grudne žlezde (timus) do puberteta u formiranju imunološkog sistema osobe da bismo sagledali šta se dešava. Pa šta je onda supresija? Zadržimo za trenutak pažnju da zdrava Vitalna sila teži, nastoji da pomeri bolest od iznutra ka spolja (to je prirodan tok, tok opstanka, kibernetički princip da se haos transformiše u sklad). Šta je ishod ove borbe? Simptomi - ono šta nam pacijent prezentuje, kaže, a mi kroz niz pitanja, dobro ciljanih, doznajemo. Iz homeopatske perspektive bolesti i zdravlja, simptomi su izrazi da se nešto «gura napolje». Simptomi su opažajne manifestacije fundamentalnog problema. Nakon tretiranja pacijenta, neki (a bilo bi sjajno svi) simptomi nestaju dok glavna bolest nije dotaknuta te je takvo stanje, stanje supresije, tj. imamo iluziju lečenja dok se naprotiv dešava intenzifikacija internog poremećaja blokiranjem nekih njenih prirodnih odušaka. Naravno, imamo scenario za tretiranje supresije: supresovani simptom uvek dovode do bolesti na dubljem nivou. Na primer, ekcem i astma se generalno vide kao dve distinktne bolesti. Kliničko iskustvo dovodi do toga da homeopatija ekcem zove bolešću a astmu njenom suprimiranom formom. Alopata po pravilu deluje kortizonskim kremama koje blokiraju Vitalnu silu pacijenta i njene napore da oslobodi telo problema guranjem spolja. Kada se dobroćudnost ekcema poništi, javlja se transfer simptoma na nivo pluća te kao rezultat imamo astmu. Nije greška ako homeopatski krenemo da lečimo ekcem. Izlečenje ekcema, oslobodiće kapacitet Vitalne sile da savlada i astmu. 4. Neke prepreke u lečenju: postoji mnoštvo faktora koji predstavljaju neku vrstu stene u lečenju. Očigledno je jedan od tih, greška delom samog homeopate ili sam pacijent nas nije informisao o nekim detaljima koji su od suštinskog značaja za lečenje. Time dolazimo do toga da početnici homeopate treba da prolaze kroz proces supervizije od strane iskusnijih a najbolje bi bilo i profesionalnih supervizora. Upućujemo čitaoca da više detalja o ovome odnosno primere grešaka možemo naći u knjizi Luk de Šepera «Hahnemann revisited». Usput, «Simillimum» je ugovorio dolazak ovog poznatog i cenjenog američkog homeopate za novembar Druga preskripcija: Posle inicijalnog

8 14 15 uzimanja slučaja, njegove analize te repertorizacija i selekcije odgovarajućeg leka, potencije i doze sve je krenulo relativno slabo iako sve to je predstavljalo potrošnju vremena jer je takva procedura homeopate. Međutim ako prva preskripcija nije imala efekta onda se mora uraditi u smislu preporuka Kenta (opisane u «Predavanja o homeopatskoj filozofiji», lekcija XXXVI), druga preskripcija. On veoma jasno pojašnjava razne situacije koje nas nagone da se držimo ponekada ideje «sedeti, čekati i osmatrati». Ova lekcija treba da se shvati i primenjuje u praksi. Ova lekcija se izučava na II godini studija klasične homeopatije pri «Simillimumu». 6. Palijativna briga: U svojoj knjizi A Dictionary of Homeopathic Medical Terminology američki homeopata Džej Jasgur (Jay Yasgur) definiše Palijativno 1) tendencija da se umanji ili reducira bol ili bolest kada lečenje nije više moguće... Kod terminalno bolesnog pacijenta, homeopatija može da se koristi da se olakša pacijentova patnja; 2) redukcija dela slike simptoma bez izlečenja cele slike, koja se događa ako remedija nije similimum još uvek dovoljno slična», (latinski pallium bi značilo «obmotano velom»). Zadatak homeopate jeste da tretira svoj slučaj kao kada bi bio izlečiv. Otuda dolazi i ideja A.U. Ramakrišnana da leči oko 25 vrsta kancera sa različitim statističkim pokazateljima uspešnosti, da Farok Master takođe želi da objavi svoje poglede o tome, da je Džonatan Stalik (Jonathan Stallick) (jedan od mojih profesora iz Velike Britanije) lečio pacijente od AIDS-a (videti njegovu knjigu «AIDS The homeopathic challenge», Ribble Press, 1996). Poznato je iz prakse da palijativni tretman terminalnih slučajeva dovodi do toga da se pacijent emocionalno oseća vrlo dobro ali fizički, definitivno umire. Loši efekti bolesti ne mogu se odstraniti palijativno. PRIJEMčIVOST Prijemčivost je pojam koji takođe treba da razumemo. Generalno, to je sposobnost (karakteristika) organizma da prima impresije i da na njih snažno reaguje. Lečenje bolesti zavisi od snage organizma kao reakcija na impresije kurativne remedije. Modernim jezikom rečeno, govorimo o stresu koji može biti podsticajni ali i inhibitivni. Ako govorimo o inhibitivnom stresu to onda znači da svi resursi organizma nisu dovoljni da se adaptiraju na spoljni(e) nadražaj(e). Stepen prijemčivosti zavisi i od lekara. Kako on može modifikovati to stanje jeste osnova umetnosti lekara, umetnosti lečenja (Heilkunst). Organizam je više prijemčiv na slične stimulanse nego na neslične stimulanse. Zato i tražimo similimum. Bolesni organizam je više prijemčiv na sličnu remediju nego što je to slučaj kod zdravog organizma. Tako mi u stvari pratimo stanja povećanja, umanjenja ili uništenja simptoma. Morbidna (smrtonosna) prijemčivost može biti negativna kod nekih osoba a kod nekih dovodi do stanja snižene otpornosti organizma. Setimo se primera iz 70- tih godina XX veka kada je došlo do epidemije Variola vere pri čemu su neki zdravstveni radnici se od samog jednog kontakta inficirali i umrli a neki su prilježno, puna srca, pomagali i pre dobijanja odgovarajuće vakcine i nisu oboleli. S druge strane, navike i okolina modifikuju prijemčivost. Na primer, ljudi koji rade van i malo spavaju jedu masnu hranu i nisu osetljivi na to. Neki farmaceuti koji rade sa hemikalijama nisu prijemčivi na uticaje tih hemikalija za razliku od drugih, te je njima dovoljno dati i nisko potencirane homeopatske remedije. Primećeno je da gluvi i nemi imaju manji stepen prijemčivosti na bolesti. A oni koji su česti korisnici alopatskih remedija, vitamina, biljnih čajeva zahtevaju visoko potencirane remedije zbog drugačije prijemčivosti. Sada dolazimo i do mijazama kao deo hroničnih bolesti. Hajde da se za trenutak udaljimo od istorije nastanka Hanemanove ideje o mijazmima i nastanka velikog i poznatog Hanemanovog dela «Hronične bolesti». Od tada, pojavilo se verovanje ili neverovanje u postojanje mijazama. Čak i kod onih koji veruju pojavila se podela na one koji kažu da su mijazmi posledica bakterija i virusa a postoje i oni kao što je Kent koji kažu da imamo spiritualnu prirodu mijazama. Vitulkas definiše mijazme kao predispoziciju prema hroničnim bolestima kao glavnu akutnu manifestaciju same bolesti. I to se prenosi iz generacije u generaciju. Mi možemo da na to reagujemo sa dobrim ishodima odgovarajućim nozodama pripremljenim od patoloških tkiva. On veli da svaki homeopata koji je izučavao smer degeneracije pacijenta u dužem vremenskom periodu mogao je da se uveri u prisustvo velikog broja «mijazama». Velikan današnjice, Vitulkas veruje da se mijazmi pojavljuju kao slojevi hroničnog slučaja (koje uslovno možemo nazvati «supresijama» mada sam reč mijazam na grčkom znači fleka, ožiljak), koji treba da budu oljušteni sa jednim od homepatskih remedija zasnovanih na totalitetu simptoma. Takođe, on veruje da bilo koji mijazam može stvoriti patologiju i naglašava da iskazi kao «tumori su sikotički», «ulceri sifilitički» su pogrešni. Nije sporno da on razmatra da postoji više mijazama ali njegov pristup mijazmima je vrlo klasičan. Radžan Šankaran je napravio iskorak i uvodi druge mijazme van osnovnih Hanemanovih mijazama. On u svojoj knjizi «The spirit of homeopathy» opisuje bolest kao «deluziju», «svest» koja postaje izlečiva. U istoj knjizi i proširuje lepezu mijazama. Više o tome možemo učiti na IV godini studija pri «Simillimumu». HRONIčNE BOLESTI Hronične bolesti možemo tretirati palijativno ili isceljiteljski. Palijativno je ako svi pokazatelji govore da je bolest neizlečiva (a nije terminalna faza) tada ćemo periodično tretirati pacijenta sa onom remedijom koja mu je najviše olakšala, pomogla. Sada otvaramo novo poglavlje sa novim pitanjem «A šta je neizlečiv slučaj?». Ponavljamo, homeopata bi trebalo da uvek tretira svoj slučaj kao kada bi bio izlečiv. Ko ima hrabrosti da nekoj osobi koja se leči oduzme nadu u oporavak? Ne zaboravimo da homeopatija ima dovoljno veliku bazu slučajeva sa dugom istorijom da su izlečeni slučajevi koje je moderna medicina smatrala beznadežnim. De Šeper tvrdi da čak i ako prihvatimo da radimo sa neizlečivim slučajevima, da je homeopatija superiornija od alopatije zato što alopatski lekovi su u materijalnim dozama koje imaju patogeno delovanje. Oni stvaraju nove simptome, eufemistički nazvane «nuz pojavama». Ili, alopatski lekovi su toksične doze. Uostalom, i sama medicina prihvata da uneti alopatski lek se od strane Vitalne sile (psiho-neuro-imuno-endokrinološki sistem) prihvata kao strano telo, ali hemijska reakcija unetog leka u krvotok odnosno limfni sistem je brža nego što stvorena anti-tela uspeju da razgrade biohemijskim procesima unet lek u netoksične komponente. Ne možemo se oteti utisku iz naše homeopatske prakse da primena Bryonie, Belladonne, Chamomille ili Hypericuma kod terminalnih faza stalno eliminiše bol što ne može ni da dotakne čak i visoka doza morfiuma. Dozvolite da na kraju citiramo iz najnovijeg izdanja «Simillimuma», autora Edvarda Vitmonta («Psiha i supstanca») deo koji se odnosi na nematerijalno doziranje: «Zaustavimo se na trenutak da razmotrimo šta to radimo kada dajemo desetohiljaditu ili stohiljaditu potenciju. Mi u stvari dajemo nekoliko šećernih granula ili kapi alkohola koji nose šta? U materijalnim smislu, ništa. Preko 23. decimale verovatno nijedan molekul ne postoji. Ipak, uticaj ovog ništa je posledica specifične supstance, čije se lekovite moći mogu prenositi u dalje rastvarače, čak i u zidove posuda. Ona štaviše, može pokrenuti posebne autonomne nervne reflekse i kineziološke reakcije. Jasno je da je prenesena neka vrsta informacije, utisnuta u rastvor, sačuvana kao sećanje

9 16 17 i prenesena u organizam pacijenta. To nas podseća na doštampavanje misli na molekule proteina u mozgu, fizičku osnovu ili nužnu posledicu svesne memorije. Govore nam da takvu memoriju može posedovati samo živ mozak. Kada je nedavno biolog Rupert Šeldrejk postavio tezu o memoriji kao aspektu morfogeneze, koja je imanenta za sve forme-obrasce ispoljavanja materije, isti onaj urednik časopisa Nature, koji je pozvao u pomoć mađioničara da bi opovrgao eksperimentalne dokaze mikrodoza, izjavio je za njegovu knjigu da vredi jedino da se spali. Evidentno je da u odnosu na morfogenezu, nema razlike između takozvane žive i nežive supstance. Da bismo mogli da shvatimo i prihvatimo ovaj prividni paradoks, moramo da preispitamo naše prevaziđene ideje o prirodi materijalne supstance i njene razdvojenosti od uma. Moramo se osloboditi ideje da je materija ono što je stvarno, i da što se tiče memorije postoji fundamentalna razlika između živih i mrtvih oblika materije. Možda je memorija univerzalno svojstvo postojanja. Držeći se ideje materije XIX veka, kao čvrste stvari odvojene od uma, medicina nastavlja da se bazira na fizici koja više ne postoji! Nuklearni fizičar Ervin Šredinger tvrdi da ideja da se individualnost čestica bazira na identitetu materijalnih jedinica izgleda nepotreban i gotovo tajanstven (cit.) dodatak, u oštroj suprotnosti sa onim što do sada znamo Nova ideja je da su oblik i organizacija ono što je postojano u ovim osnovnim česticama. Same po sebi one predstavljaju najčistiji oblik, ništa sem oblika, bez ijedne materijalne čestice.. Ajnštajn smatra da materija i polje mogu prelaziti jedno u drugo. Po njemu je materija sačinjena od oblasti prostora u kojima su polja izuzetno snažna. U novoj fizici nema mesta i za polje i za materiju jer je polje jedina realnost. A Dejvid Bom dodaje svaku relativno autonomnu i stabilnu strukturu (npr. atomsku česticu) ne treba shvatiti kao nešto nezavisno i trajno, već više kao stvoreno u toku celokupnog kretanja, koje će se na kraju rastvoriti u tom kretanju. Na koji način će se formirati i održavati zavisi od funkcije i od toga gde se nalazi u odnosu na celinu, što ne predstavlja ništa više od stanja informacije» koja ako nije proizvod naših psihičkih operacija da se shvati, da se manifestuje neće biti lokalizovana, jer osim onoga šta mi sa njom uradimo, neće imati nikakva svojstva. Ali šta je informacija? Zar to ne znači da već govorimo o nečemu sličnom umu? Kao i forma, informacija (odnosno ono što je u-formi ) teži ka formi, nije nešto što ima formu. Informacija je izvesna stvar ni znanje, ni značenje. Njeni osnovni elementi nisu ni ideje ili koncepti i ne moraju čak obavezno ni da budu reči ili brojevi niti, mi dodajemo, molekuli ili hemija. Slična formi, informacija a priori nije materijalna ali može da koristi materijalnost i da ima materijalni uticaj. Informacije ili formalne namere su kvazitranscedenti principi ili polja. S druge strane, informacija nužno mora biti funkcija jedne svesti koja je informisana i može da informiše, može da prenese svoj sadržaj drugoj svesti. Ako to nije um, u najmanju ruku je podloga iz koje um izrasta, pamćenje i sposobnost da stvori smisao i fenomen koji mi nazivamo materija. Izgleda da je dihotomija um-materija koju je donelo naše iskustvo iluzorna ideja o razjedinjenju. Funkcionalno, mi nismo odvojeni. Polje, oblik, forma, obrazac, jednorodni sistemi, se sada shvataju kao najosnovniji elementi postojanja. Čak ni koncept energije nije više primaran. Polje je postalo formativni Geštalt ili čista informacija. Polje, oblik ili forma-obrazac koje možemo opaziti uz pomoć naših čula ili instrumenata su (kao takvi) samo izrazi organizujuće suštine koja se ne da opisivati, onoga što Jung naziva arhetip kao takav koji je transcedentan ali koji se može zamisliti zahvaljujući svojim uticajima. Materija je samo kodirana informacija, vektor usmeren prema formi ili obrascu. Bom to naziva objašnjenim izrazom nevidljivog i neopisivog unutrašnjeg reda. Ovaj uvid je Šeldrejk primenio u biologiji. On ova unutrašnja informaciona polja naziva morfičkim poljima: Priroda stvari zavisi od polja koja se zovu morfička polja. Svaka vrsta prirodnog sistema ima svoju sopstvenu vrstu polja, plaža ima svoje polje, lasta ima svoje polje, itd. Takva polja oblikuju sve različite vrste atoma, molekula, kristala, živih organizama, društvenih običaja i mentalnih navika. Morfička polja, kao i polja koja poznaje fizika su nematerijalne oblasti uticaja koje se prostiru u prostoru i produžavaju u vremenu Nalaze se unutar i oko sistema koje organizuju. Kada bilo koji posebni organizovani sistem prestane da postoji, kao kada se cepaju atomi, tope snežne pahuljice, umire životinja, njegovo organizujuće polje napušta taj prostor. Ali u drugom smislu, morfička polja ne nestaju: ona su potencijalni organizujući obrasci uticaja i mogu se fizički pojaviti u drugim vremenima i mestima, uvek onda i uvek tamo gde postoje odgovarajući fizički uslovi. Kada se to desi, oni u sebi sadrže sećanje na svoje prethodno fizičko postojanje. Proces kojim unutar morfičkih polja, prošlost postaje sadašnjost naziva se morfička rezonansa. Morfička rezonansa uključuje prenošenje formativnih uzročnih uticaja kroz prostor i vreme. Memorija unutar morfičkih polja je kumulativna i to je razlog zbog koga se, kroz ponavljanje, postepeno sve više navikavamo na najrazličitije stvari. Kada se ovo ponavljanje dešava u astronomskim razmerama tokom milijardi godina, kao što je to slučaj sa atomima, molekulima i kristalima, priroda tih stvari postaje tako duboko ukorenjena da je zapravo nepromenljiva, ili večna. Morfička rezonanca objašnjava neobični fenomen da kada novu supstancu podvrgnemo procesu sintetisanja i kristalizacije, sa svakim novim ponavljanjem proces postaje lakši, čak i u laboratorijama ili fabrikama koje su veoma udaljene od mesta gde je proces započet. Čini se kao da je na nekom nevidljivom nivou uspostavljena radna navika. Ako morfička rezonanca postoji, živ jezik u stvarnoj upotrebi bi trebalo da bude lakši za učenje od onog koji je vestački stvoren, koji nije u stvarnoj upotrebi. U jednom takvom eksperimentu, od osoba koje nisu znale japanski jezik je traženo da zapamte tekst na japanskom i drugi tekst na veštačkom pseudojapanskom. Zaista se ispostavilo da je pravi japanski tekst bio mnogo lakše zapamćen. Morfička rezonanca prenosi informaciju polja. Bazični entiteti egzistencije nisu nepromenljive jedinice materijalnosti, nego informacije, polja, oblici, obrasci iz kojih teče ono što naše čulno iskustvo klasifikuje kao pravu supstancu, koja se smatra osnovom realnosti, ili kao um, čija je realnost još uvek pod znakom pitanja...» Prostor u ovom našem časopisu ne omogućava nam da se iznesu neki primeri supresije simptoma homeopatskim lečenjem kao posledica greške homeopata, pa ostavljamo mogućnost za neka naredna izdanja da nastavimo profesionalno da demistifikujemo supresiju odosno da ukazujemo na realnost grešaka samih nas. Te greške, homeopata ispravlja ili antidotiranjem ili promenom remedije preko pronalaženja komplementarnih remedija ili nozodama ili crevnim nozodama ili organskim tkivnim solima ili supervizijom slučaja ako želi da očuva autonomiju svog rada i samopouzdanje. Čini se da ovaj napis previše daje značaja ovoj temi ali moj zadatak kao suosnivača «Similimuma», edukativnog centra za homeopatiju iz Beograda, jeste da demistifikujemo ili razumemo procese u homeopatskom tretmanu jer imam visoku odgovornost kako pred stručnom javnošću tako i pred studentima. Moje promišljanje o homeopatiji ide toliko daleko da smo, sa grupom autora, posle tridesetogodišnjeg rada objavili, u martu

10 godine na jednom kongresu veštačke inteligencije u Hong Kongu, model interakcije individualnog fotona sa moždanim fotonima da bi inicirali modeliranje interakcije mikro i makro procesa na nivou postojanja odnosno modeliranje svesti iz ugla kvantne fizike. Svestan sam da početnicima, pogotovo na I godini studija, teško padaju informacije i transferi znanja svetskih predavača koji posećuju «Simillimum» iz Beograda, ali s druge strane smatram da zakinuti im takav događaj isto nije dobro. Moja poruka studentima i početnicima homeopatama jeste da ono što sada ne razumeju, puste da sazri kao znanje u budućnosti. Treba samo utrošiti jedan resurs: učenje u nekom vremenu i prostoru i biti strpljiv sa puno poverenja u sopstveni rad a i ono što se dobija kroz edukaciju. Vremenom i kroz praksu dolazimo sve više do razumevanja iskaza o «homeopatskim supresijama» koje po meni ne postoje. Ako postoji nesigurnost u učenju, tu su mentori da pomognu. Ako postoji nesigurnost u radu tada treba da se podvrgnemo procesu supervizije (videti moj recenziran priručnik iz godine namenjen edukatorima i mentorima «Simillimuma» pod nazivom «Podučavanje, mentorstvo i supervizija u homeopatiji»; Peter Hawkins & Robin Shohet «Supervision in the helping professions», Open University Press, Philadelphia, 1989; Sheila Ryan «Vital Practice», Sea Change, 2004). I dan danas zahvaljujem Bogu što sam sreo i upoznao jednu od, meni najdražih, supervizora prof. dr Marijanu Ficdžerald Klajn koja me je sačuvala da budem homeopata! Jednostavno, odgovor na pitanje «Supresija mit ili realnost u homeopatiji» jeste da to postoji u potpunom drugom izražavanju i poimanju nego kod alopatske medicine (!). To treba da shvatimo, razumemo i prihvatimo. Kao što ste zapazili, u nekoliko navrata govorimo o Heilkunstu a to nije klasična homeopatska konsultacija gde gledamo da nađemo jednu remediju koja će izlečiti sve bolesti, jedna remedija kojom se tretira jedna osoba. Mi tražimo remedije (ne jednu) koje će poništiti bolest(i) tako da ona ostane van bića čoveka, da mu pomognemo u svim aspektima pravilnog lečenja. Otuda smo imali kao gosta Majk Bridžera koji je govorio o mapama remedija u slučaju. Ukazujem da imamo prevod naše koleginice Jasmine Tmušić-Bursać pod naslovom «50 razloga zašto biti homeopata» od Džejms Kompton Barneta u izdanju «Simillimuma» gde se vidi tretman pacijenata sa više remedija. Setimo se da je Bridžer tokom predavanja spominjao i drugog klasika homeopatije koji je uočio potrebu korišćenja raznih homeopatskih remedija na duži vremenski period poznat po knjizi «Dečji tipovi» i «Homeopatija za majke i odojčad», Daglas Borland. Stoga, da zaključimo, tvrdnja da homeopata može tretmanom «ubiti» pacijenta je vrlo gruba, neprofesionalna i netačna. Podrazumeva se da govorimo o praktičaru - homeopati profesionalcu. Iznošenje takvih tvrdnji pred studentima ili početnicima nije etično, obeshrabruje učenje, shvatanje i primenu homeopatije kao jedne od mogućih Zakonom o zdravstvu Republike Srbije prihvaćene alternativno-komplementarne veštine. Da se podsetimo poruke Edvarda Vitmonta iz njegove druge knjige «Alhemija zdravlja» - mi ne lečimo čoveka od smrti nego od bolesti! To jeste suština Hipokratove poruke. To jeste humanistička poruka i nas homeopata. Mi ćemo svi svakako jednom umreti. Persijski filozof Zoroaster je davno rekao da je smrt jedino izvesna stvar te o njoj ne treba razmišljati. Ali treba razlučiti šta je «dobra smrt» - reći zbogom bez nepotrebnog bola, sa mirom i dignitetom (primum non nocere prvenstveno ne naškoditi)!...«kako da nešto postane umetnost (koja je posvećena u celini ljudskom životu) ako se misli da su mašta ili kapric gornje strane u njoj?» (1)... (1) Hahnemann S. On the value on the speculative systems of medicine (1808), u The lesser writings of Samuel Hahnemann, uredio i preveo R. E. Dudgeon. New York: William Radde, 1852: 501 Filip M. Bejli HOMEOPATSKA PSIHOLOGIJA Profili ličnosti glavnih konstitutivnih remedija Iz Uvoda Nadam se da će ova knjiga pomoći u ispunjenju potebe koja je ostala neadekvatno tretirana do današnjih dana, a to je potreba homeopate za preciznim i realnim opisom tipova ličnosti glavnih konstitucionalnih remedija. U starim materia medikama na koje se često oslanjamo nalazimo opise najgrubljih i najekstremnijih karakteristika mentalne slike leka, dok sve suptilne nijanse koje nalazimo u umovima naših pacijenata nedostaju. Iskustvo mi govori da mentalne simptome još uvek nedovoljno razumemo, te da oni predstavljaju slabu tačku homeopatskog prepisivanja. A ipak je ličnost pacijenta jednako važna kao i fizičke karakteristike pri individualizaciji slučaja i odabiru similimuma. Često prepisujemo lekove na osnovu nekoliko fizičkih simptoma, grubo uopštavajući pacijentovu ličnost, te na taj način često ne uspevamo da delujemo efikasno. To na žalost daje utisak da je homeopatija nepouzdana praksa. Takođe se stiče utisak da među homeopatama preovladava stav da pacijent istovremeno spada u više kontitucionalnih tipova, koji će svaki delovati u svoje vreme.to je ipak samo izgovor za našu nepreciznost, zbog koje homeopata vrlo brzo odustaje od preispitivanja mentalnih simptoma ne razumevajući ih u potpunosti. Istina je da neki pacijenti imaju više slojeva u svojoj patologiji, i da svakom sloju odgovara drugačija remedija. Ali svaki od njih mora da se ispravno razume i postavi u tačan redosled ako želimo da napravimo bilo kakav progres. Pacijent će primarno reagovati na najpovršniji sloj, koji se trenutno odražava u specifičnim simptomima poremećene vitalne sile. Razumevanjem tipova ličnosti osnovnih konstitucionalnih remedija, homeopata može da izbegne beskrajne sate konfuzije i nesigurnosti prilikom uzimanja slučaja, i može brzo ovladati veštinom prepisivanja leka. Svi opisi su rezultat moje kliničke prakse, i ne oslanjaju se na prethodne materija medike. Ponekad se značajno razlikuju od klasičnih profila koji su nam predati u nasleđe. Suptilno razumevanje psihologije ličnosti je relativno skorašnja pojava, započeta u vreme Frojdovog otkrića nesvesnog i razvoja nauke dubinske psihologije. To je još jedan od razloga za grube opise koje nalazimo u starim materija medikama. Tako se Nat Mur prikazuje kao introvert, dok sam u svojoj praksi naišao na mnogo veoma ekstrovertnih slučajeva ovog tipa. Tako se slično i Thuja prikazuje kao nezgodan karakter koji se graniči sa psihotičnim, dok je u stvarnosti mnogo normalnija i iznijansiranija. ( i nikada nisam naišao na Thuja pacijenta koji je osećao da su mu noge od stakla). Beladona Ključna reč: Manija Metafizički interesi Iako nam je poznat kao akutni preparat za groznicu i zapaljenja, praćena delirijumom, ovaj lek može biti i konstitutivni, mada možda ne tako čest kao Stramonium, ili Veratrum album. Beladona je jedini lek iz grupe potencijalno psihotičnih tipova gde ličnost može biti i mentalno zdrava i bolesna, i za razliku od mojih Stramonijum ili Veratrum pacijenata, većina Beladona tipova su bili relativno uravnoteženi, sa tragovima koji su ukazivali na potencijalnu psihozu. Jedna od tipičnih Beladona crta je interesovanje za metafizičko i to mi se pokazalo u svakom od mojih Beladona pacijenata. I kod

11 20 21 uravnoteženih i kod poremećenih je jednako postojao interes za duhovne i psihičke teme. Svi moji Beladona pacijenti su tvrdili da imaju psihičke sposobnosti i to je bilo praćeno opsesivnom potrebom da se razumeju nefizičke dimenzije realnosti. U groznici Beladone pacijent je sklon delirijumu, ima halucinacije (duhovi, anđeli ili demoni) - Kent: Vidi đavole, sablasti. Tako i konstitucioni pacijent ima sklonost ka vizijama, halucinacijama i psihičkim fenomenima. Zdrava Beladona može imati sposobnosti stabilnijih tipova, kao što su prekognicija i astralna putovanja. U tom slučaju kod pacijenta postoji velika fascinacija tim moćima kao i drugim psihičkim sposobnostima. Veoma je teško proceniti koliko su te veštine autentične a koliko zamišljene. (Kent: Deluzija da je čarobnjak). Nasilje Svi moji Beladona pacijenti su bili muškarci. Kao i Sulfur i ova konstitucija može biti veoma vatrena i aktivna (Kent: Mentalni simptomi su svi aktivni, nikad pasivni). U svim vatrenim tipovima, nasilje je velika tema. Ovde nastaje problem u psihi Beladone koja sebe doživljava kao otvorenu i srdačnu osobu. Jedan šizofreni pacijent mi je sebe opisao kao huga huga (hug-zagrljaj) ljubavnu mašinu. Ovo doduše ne iznenađuje jer je vatra i topla ali i destruktivna. Svi vatreni tipovi imaju i strastvene i destruktivne elemente u ličnosti, s tim što su kod nestabilnih konstitucija poput Beladone i Platine oni ekstremniji nego u stabilnijim vatrenim strukturama kao što je Sulphur. Beladona je eksplozivnog temperamenta, koji može dugo da kuva u sebi, dok je relativno priseban, ali će s vremena na vreme eksplodirati i načiniti štetu. Jedan mi je pacijent rekao da se ne boji pljačkaša. Pomislio sam na Natrium Muriatikum, ali je on objasnio da bi u slučaju pljačke pretukao lopove do smrti. Drugi pacijent je ispričao kako je kao dečak tukao sestru udarajući joj glavu u zid i nije shvatao da čini nešto pogrešno dok ga nisu oštro i uporno kažnjavali zbog toga. U nasilju Beladone nema kajanja što je odvaja od stabilnijih tipova kao Nux i Nat Mur. Kod zdravijih Beladona nasilje nije prvi impuls. Oni kao vatreni lekovi imaju tendenciju da šefuju i dominiraju, naročito prema bliskim osobama. Pošto je bazično nesigurna u sebe, u prisustvu stranih osoba Beladona može da se ponaša stidljivo i povučeno. Kod poremećenih ličnosti ovog tipa prisutan je bes. U maničnim stanjima oni su zaslepljeni od gneva, a često praćeno religioznim nadahnućem i seksualnim uzbuđenjem istovremeno. Maničnost Profil psihotične Beladone je specifičan, iako može da se prepliće sa sklonostima nestabilnih lekova kao što su Anakardium i Stramonium. Jedna od ključnih karakteristika ludila Beladone je vizuelna i slušna halucinacija (Kent: Deluzije: vidi duhove, prikaze; Deluzije: čuje glasove). Mladi čovek je došao kod mene da bi prekinuo terapiju lekovima za smirenje, koje je uzimao godinama zbog paranoidne šizofrenije. Bio je prijatan, ekstrovertan čovek, pun priča o svojim metafizičkim interesovanjima i verovanjima da može da isceljuje ljude. Planirao je da otvori centar za isceljenje, ali pošto je bio veoma nestabilan nije mogao da obavlja nikakav normalan posao. Manično je govorio na početku, i često bi prsnuo u glasan praskav smeh (Kent: Glasni eksplozivni smeh). Kada bi pričao o nuspojavama svoje terapije, izgledao je povučeno, osećao se kao da gubi inspiraciju, i kada mi je saopštio da ga niko ne voli skoro je zaplakao. Čak je i sestra sumnjičava prema njemu. Čuo je mnogo glasova u svojoj glavi, i dao ime za svaki od njih. Imao je veoma istančan osećaj za psihologiju, kao i svi psihotični ljudi, i koristio je to osećanje da bi identifikovao različite glasove i učinio ih normalnijim. Jedan je glas bio njegovo više ja, i taj ga je glas podsećao na njegovu duhovnu misiju da leči, podsećao na njegovo duhovno poreklo, dok je drugi glas, njegov alter ego, bio zao i ubeđivao ga da je bio bezvredan i proklet, te da je najbolje da prekine s nadom da će ikada biti bolje. Druge je zvao svojim egom i njegovim vodičima. Bio je sklon i divnim i užasnim vizijama, koje je interpretirao kao istinite doživljaje neba i pakla, sa snažnom željom da druge podučava o ovim svetovima. Beladona je sklona paranoji, kao i drugi potencijalno psihotični tipovi. Moj mladi šizofreni pacijent je osećao da drugi planiraju da ga ubiju kada je bio u maničnoj fazi, i osećao je, što je već bilo realnije, da će doći da ga odvedu. Žalio se na okrutnost i neosetljivost mentalnih institucija, govoreći da su ga tretirali kao životinju. Beladonu sam mu prepisao zbog njegove topline i otvorenosti, kao i zbog njegovih metafizičkih više nego religioznih interesovanja. Na regularnoj dozi Beladone 10M prestao je da uzima lekove za smirenje, i ostao relativno stabilan nekoliko meseci. Kada je postajao više maničan učestao sam doziranje sa nedeljnog na svakodnevno, čak i na nekoliko sati, i to ga je smirivalo. Na nesreću, nakon nekoliko meseci uspešnog lečenja, poverovao je da mu lečenje više nije potrebno pa mu se stanje pogoršalo i hospitalizovan je. Zaključak Beladona će najverovatnije uspeti da ostane stabilna i zdrava u odnosu na ostale potencijalno psihotične tipove. Ona poseduje sve vatrene kvalitete kao što su inspiracija, veliki žar i entuzijazam, ljutnju i isključivost, koji se pojačavaju kod psihotičnih pacijenata. Često veruju da poseduju psihičke moći i razvijaju opsesije prema metafizici, što je u kontrastu sa drugim potencijalno patološkim konstitucijama koje su sklone religioznim halucinacijama i verovanjima, iako naravno u ovim temama postoje preklapanja. Zdrava Beladona ima nemiran um, teško se koncentriše, ali ima dar kreativnog mišljenja i lakog pronalaženja neočekivanih rešenja problema. (To važi i za Merkurius i Argentum nitrikum i još neke lekove iz ovih nestabilnih konstitucija). Postoji sklonost ka sanjarenju, umesto ka fokusiranju na zadatak pred sobom. Njihova mašta će verovatno biti veoma izrazita, fantastična, kao naučna fantastika ili Gospodari prstenova. Ovaj tip je relativno nametljiv, šefuje, isključiv je, i ne pati od depresije, često veoma beskompromisan u svojim stavovima. Poremećena Beladona je sklona halucinacijama, kao i momentima ekstaze, izliva besa, seksualnog uzbuđenja i intelektualne inspiracije. Često pati od paranoje. Potvrđujući simptomi uključuju istoriju hiperaktivnosti u detinjstvu, tendenciju ka zapaljenjima i vrućici. Fizički izgled Muškarac može biti nabijen i mišićav (Kent: Snažan, pletoričan). Lice je često široko punih usana. Kosa može biti tamna i talasasta. Beleška o konstituciji, slojevima, i akutnim simptomima uma Izraz konstitutivni lek homeopate koriste u raznim značenjima, najčešće u tri glavna tumačenja: 1. Konstitutivno prepisivanje se odnosi na izbor leka koji pokriva totalitet simptoma (i mentalnih i fizičkih) u trenutnoj situaciji. Razlikuje se od lokalnog prepisivanja koje se vrši na osnovu nekoliko lokalnih simptoma, ignorišući druge simptome koji nisu bitni. Tako i akutni lek može biti prepisan za akutnu bolest repertorizujući simptome kao da biramo konstituciju, a i polikrest može da se da za lokalne simptome akutne ili hronične bolesti. 2. Konstitutivni lek je onaj koji pokriva totalitet pacijentovih mentalnih i fizičkih simptoma tokom dugog vremenskog perioda, zanemarujući privremene promene tokom akutnih tegoba. To je definicija kojom se ja služim u ovoj knjizi. 3. Neke homeopate koriste izraz konstitutivni lek da označe najdublje slojeve tipa ličnost, koji su prikriveni ispod površinskih slojeva. To je pogrešan i zavodljiv način interpretacije konstitutivnog lečenja, jer niko ne može da sa sigurnošću tvrdi da li ima, i koji bi mogli biti, slojevi ispod nivoa koji nam pacijent sada otkriva. Dok ne tretiramo sliku koju dobijemo od pacijenta u datom trenutku, ne možemo lečiti sliku koju pretpostavljamo da će se pojaviti. Najpovršniji sloj je najvidljiviji i treba ga uvažiti. PREVOD: Slobodan Beštić

12 22 23 M O L D A V I T MOLDAVIT je tektit (od Grčkog značenja liven), deo meteorita starog oko 14.8 miliona godina, nađenog na samo dva mesta u Moldaviji, severoistočna Evropa. To je jedini tektit pogodan za sečenje i glačanje i većinom je zelene boje. Njegova sadržina je većinom silica (80% ) i alumina (4% ), ostatak je od različitih oksida metala. Rezonira bolje sa zlatom nego srebrom; suncem bolje nego mesecom i treba malo čišćenja; nositi ga napolje kada ima dovoljno sunca. Smatra se katalizatorom za duhovni razvoj i jedan je od najviše potentnih dragih kamenja (gema) koji često uzrokuje agravacije kada ljudi počnu da ga nose. Dobro deluje sa svim drugim kristalima, ali naročito sa svim formama kvarca, naročito čist i dimljiv i sugilit. Ovaj lek je bio napravljen od esencije dragih kamenja stvorenih na suncu ESENCIJA Timus centar Duhovna raširenost Raspoznavanje istine Spiritualna potencija Otklanja strah Opekotine Mračna ispražnjenost EZOTERIČNO Moldavit će raditi na kom god vam nivou treba. Aura prodire kroz sve vaše centre, naročito srčani zbog čega otkriva istinu. Nećete dokazivati lek ako ga nosite i uzimate. Ne ide tako sa ovim lekom. Koliko ga nosite individualno zavisi, a i od kvaliteta duše i toga da li mogu podneti ono što im on pokazuje. Ne možeš se sakriti od njegove moći. ČAKRE Ovaj lek duboko utiče na timus centar, takođe na čeoni i srčani centar, tiroidu i paratiroidu i krunsku čakru. KONTAKT SA IZVOROM Pomaže da se podigne veo materijalnog sveta, da se otkrije smisao i podigne podsvest. Vodi nas nazad do izvora. Oslobađa nas prostora/ vremena, olabavljuje nas. Povećava svesnost, ubrzava karmu, podešava nam stopala na pravi put. Oslobađa naše moći lečenja, dozvoljava da svetlo proteče kroz nas. Stavlja nas u dodir sa našom višom svrhom, božanskim u nama. Povezuje nas sa moći anđela i upravlja nama. Donosi smirenost, mir, ravnodušnost i zadovoljstvo. Daje balans i stabilnost i čvrst, pouzdan temelj. Više je moguće da donese red nego nered sa ovim lekom. Pomaže nam da budemo moćniji i disciplinovaniji. Donosi preporod, novu energiju, novo znanje. Osposobljava nas da opazimo otkrovenje u stvarima koje su naizgled proste. Moldavit nas pravi boljim kanalima; pomaže da im se svesno podesimo. Otvara nas ka vanzemaljskom koji želi da ostvari kontakt sa nama na razuman način. Nema potrebe za strahom; oni dolaze u miru i ljubavi, ogromnom ljubavlju ako smo spremni da ju primimo. STRAH Otvori srce i koristi ga kao kanal. Ne možeš napraviti štetu. Vidi ga kao savršeno ispunjenje Božjeg plana. Moldavit će ti pomoći. Pomaže da se otkloni strah. Što više sebe okružujemo ljubavlju to ćemo više napredovati na našem putu. Mnogo tame i negativnih sila čekaju svoju priliku. Zato je svetlost tako, tako važna - u vreme kada se planeta okreće, sa promenama koje se događaju, toliko ljudi je izgubljeno. Sada moramo više nego ikad doneti svetlost i ljubav da se igraju i drže. Moldavit je poklon koji nam donosi svest, koja nam dozvoljava da se iskažemo, ljubav koja nam je u srcima. Lek nas izvlači napolje, ne dozvoljava nam da se krijemo. Kroz naše skrivanje mi smo zarobljeni u strahu. Seče kroz emotivni metež i nemir i bivaš uhvaćen u svim detaljima brige i uznemirenosti. Strahovi od onoga što je iza tebe, stvari koje nisi video i koje ne znaš. ZAŠTITA On pruža najčistiju spiritualnu potenciju od svih lekova kristala. Sledeći koji je najbliži njemu je možda Peridot. On prečišćava bit i dovodi je do tačke istine. ISTINA Ključna crta ovog leka je istina. Lek vam daje samopouzdanje da govorite sa čvrstim temeljem i sa istinom. Govori svoju sopstvenu istinu i sve će biti dobro. Moraš izneti istinu, čak i kad boli. Sve je u redu. Napravi ga zabavnim. Bićete sposobni da budete svoji i nećete brinuti o posledicama. Dovešće ti pomoć koja ti treba kada ti treba. Stvarno nema mesta za skrivanje, istina je otkrivena i ne možeš se odbraniti od toga. Uvodi čišćenje. Stvari moraju biti premerene. Čestitost mora da prevlada. Ne možeš to izbeći, to mora izaći napolje. To će skrenuti zlo i velike uticaje. To je dobro za merkurove-živine pacijente i sve druge pacijente koji ne govore istinu. Kada ti pacijent kaže nešto ali ti tvoja intuicija kaže da to nije sasvim tačno. Ne možeš da dobiješ ono šta osećaš ili šta ti pacijent ne govori. Ovo može biti previše jako za neke pacijente koji ne žele da se zagledaju u sebe. Ovaj lek će ti pokazati one oko tebe koji dolaze sa tačke istine i one oko tebe koji su lažni. Ostavi one koji su lažni. Ako date Moldavit nekim ljudima i oni vide aspekte istine biće veoma uznemireni i agraviraće. Neki ne mogu podneti istinu. Ali ako naslutiš, daj im izbor. Pogledaj prvo u kvalitet njihove duše. Mi samo kažemo

13 24 25 budi oprezan sa sifilističnim podložnostima. Takođe kažemo, ako im date izbor i oni ne žele da vide, nije vaša krivica. Vaš je izbor da date, njihov je izbor da li će to slediti. Pomoći će onima sa veštačkom oplodnjom, terapijama odvikavanja od droge i održavanom trudnoćom. Ovaj običaj je varvarski, biti obeshrabren po svaku cenu. To predstavlja duše veoma niskih nivoa i pokazuje sebičnost u roditeljima ali ako hoće da napadnu duše sa ovih nivoa to je njihova odgovornost. Teško je popraviti ovakvu štetu. Možda bi im Moldavit pomogao da vide tu istinu Bilo bi dobro koristiti Moldavit da ljudi uoče istinu u vezi sa vakcinacijama. To je borba, znamo. Ljudi se igraju sa razmišljanjima, i kada je šteta učinjena dolaze vama za pomoć i očekuju čuda. Vi opet recite svoju istinu. To na kraju svakako mora biti njihova odluka. Možda im dati lek i ostaviti ih da donesu odluku. GENERALNO Uopšteno zagađenje. Vrućina i nemir. Želja za sirom. Kalcijum i kalcijum metabolizam. Crno: crna izlučenja; crn vosak iz ušiju; osip koji postaje crn; zubi koji postaju crni; crni ispusti ( Crot Horr), dijareja, povraćanje, krv. Kada meso postane divlje i pocrni. Jake infekcije: truljenje i crni ispusti, Merc i Hepar Sulph. Moćan efekat na opekotine: strašne duboke opekotine. Opekotine od radijacije. Osećaj opekotine. Razjedanje sa gorućim bolom. FIZIČKI Usta: razjedanje jezika. Deca sa patrljcima od zuba: sifilistično. Grlo: boli. Prvo sluz u grlu, onda kao da je nešto u njemu. Muka u osnovi grla i osećaj proširenja. Vrat: ukočen Koža: ekcemi. Gnojavi ekcem. Hladan bol. Razjedanje: bolno. POVEZANOST Sa vatrom i vodom; feniks, more, čišćenje. Elementi vazduha i vode. Sa vatrom kao element ljubavi, duha i duše. MIJAZMI Sifilističan. LEKOVI Copper Beech, Plane Tree. Povezaće vas sa svim lekovima mora. Svi lekovi koji dolaze od mora hrane intuiciju. Lac Hum, Sequoia, Ametrine, Rose Quartz, Copper Beech, Oak, Chalice Well, Nat Mur. PREPISIVANJE Ovaj lek se ne koristi u kombinaciji. Mešanjem sa drugima, njegova energija će mutirati. Davati Moldavit u potencijama, veoma je moćan lek, ali davati samo odgovarajućim ljudima. Moraju biti spremni, ili se ne mogu nositi sa tolikom njegovom moći. Onima kojima smatrate da ga treba dati, ne smete ga dati samo jednom, duh neće biti oslobođen. Naizmenični Moldavit i Rose Quartz u potencijama mesečno, da se izleči paratiroida. Može se koristiti kao Merc i Lach da bi se otarasio onih koje ne želiš. Ako ne dolaze sa gledišta istine, pošalje ih na njihov put. PREVOD: Andreina Golanda Petrović (iz knjige Meditative provings, Madeline Evans) i mogućnosti za promociju homeopatije Facebook je trenutno najraširenija socijalna zajednica na Internetu i činjenica da je nastala kao proizvod Laboratorije za tehniku ubeđivanja, jasno govori u kakve se svrhe može koristiti. Milioni su pohrlili da se učlane. Srbija zauzima ponosno 40. mesto sa 1.9 miliona registrovanih članova i konstantnim rastom od 6%, što nas svrstava u prvu polovinu lestvice zemalja (podaci iz marta 2010). Prevashodno su članovi sa godinama 2x i 3x tj. onih koji bi najviše da promene svet. Eto prilike da, još jednim divnim i nevidljivim instrumentom, čujemo glas naroda i saslušamo bazu, kako bi mogli da steknemo još više pristalica za tzv. «našu stvar». Procenjuje se da među ovom populacijom možemo preko dobre moderne tehnološke prilike realizovati direktnu Internet animaciju, prevashodno mladih, za unapređenje i širenje homeopatije kao deo misije i vizije «Simillimuma» iz Beograda. Prilažemo deo e-komunikacije sa znatiželjnima na temu homeopatije kao deo odgovora na neka pitanja: Pitanje: Čuli smo da se spominju neka dokazivanja homeopatskih lekova drugačija nego ovi što rade u farmaceutskoj industriji? HOMEOPATSKA (NE)MISTERIJA ZVANA DOKAZIVANJE LEKA!? Ko bi rekao ali DOKAZIVANJE HOMEOPAT- SKOG LEKA je ovo: Okupi se grupica volontera (obično onih preambicioznih studenata homeopatije). Osim što su preambiciozni ovi volonteri moraju biti zdravi i pravi odnosno treba da vibriraju isključivo ličnom specifičnom, unikatnom, individualnom, neponovljivom vibracijom bez primesa NOVOKOMPONOVANE vibracije. Jedna od osoba iz grupe (obično je to ona naaajambicioznija i obično ima naočare) podeli svim učesnicima u (ne)misteriji DOKA- ZIVANJA LEKA određenu količinu jako jako jako jako ali jaaaaaaaaaaaako jako jako (ne možete ni da zamislite koliko jaaaaaaaaako) razblažene supstance iz prirode. Bilo koja supstanca iz prirode koja se tooooooooliko jako jako jako jako ali jaaaaaaaaaaaako jako jako (ne možete ni da zamislite koliko jaaaaaaaaako) razblaži POSTAJE KANDIDAT ZA HOMEOPATSKI LEK. Sve dok se supstanca iz prirode ne razblaži tooooooooliko jako jako jako jako ali jaaaaaaaaaaaako jako jako (ne možete ni da zamislite koliko jaaaaaaaaako) ona je samo obična supstanca iz prirode a ne homeopatski lek. Dakle, prirodnu supstancu pretvorenu u homeopatski lek po određenoj proceduri od strane osobe koja je najambicioznija (i uz to obično ima naočare) podeli svim učesnicima u (ne)misteriji zvanoj DOKAZIVANJE HOME- OPATSKOG LEKA kuglice od mlečnog šećera u koje su nakapljane homeopatski pripremljene supstance. Samo ta jedna jedina osoba zna od koje je

14 26 27 supstance načinjen homeopatski lek. Ona je rukovodilac projekta. Svaki od učesnika konzumira homeopatski lek koji mu je dodeljen od strane najambicioznije osobe s naočarima. Homeopatski lek koji se nađe u sistemu učesnika (ne)misterije DOKAZIVANJA LEKA ima moć da iskreira NOVOKOMPONOVANU vibraciju koja će se sada nakačiti ličnoj, specifičnoj, unikatnoj, individualnoj, neponovljivoj vibraciji osobe koja učestvuje u DOKAZIVANJU HOME- OPATSKOG LEKA. Napominjem da supstanca koja nije tooooooooliko jako jako jako jako ali jaaaaaaaaaaaako jako jako (ne možete ni da zamislite koliko jaaaaaaaaako) razblažena i time pretvorena u HOMEOPATSKI LEK NEMA tu moć kreacije NOVOKOMPONO- VANE vibracije nema! Učesnici idu kući i prate promenu svog zdravstvenog stanja, beleže promene u dnevnik (kao u ranoj mladosti) o svojoj ličnoj, specifičnoj, unikatnoj, individualnoj, neponovljivoj vibraciji (prave autoportret). Beležeći promene svog stanja i eventualno simptoma koji nisu postojali pre uzimanja ovog homeopatskog leka (još uvek samo ona najambicioznija osoba s naočarima koja ide kuda hoće i radi šta hoće, zna od koje je supstance načinjen lek). Pošto su učesnici zdrave i prave osobe, njihova lična specificčna, unikatna, individualna, neponovljiva vibracija je dovoljno jaka da izbaci (na buku i frku) NOVOKOMPONOVANU vibraciju nakon nekoliko dana i tada prestaje pojavljivanje simptoma koje ona izaziva. imuni sistem lične, specifične, unikatne, individualne, neponovljive vibracije i osobi koja učestvuje u (ne)misteriji zvanoj DOKAZIVANJE HOMEOPATSKOG LEKA, OVDE, baš ovde, ali baš baš ovde prestaje HOMEOPATSKA MISTERIJA ZVANA DOKAZIVANJE LEKA. Kakve vajde ima najambicioznija osoba s naočarima od cele ove...??? E, pa dobila je SPISAK raznih simptoma koje su učesnici uočili u ovom procesu. Da, i šta će sada sa tim spiskom? Uf. Spisak simptoma koje je izazvao homeopatski lek dat učesnicima DOKAZIVANJA LEKA staviće u fijoku. I čekaće... i čekaće i čekaće... sve dok jednog dana u ordinaciju ne uđe (kuc-kuc) osoba koja se pati sa simptomima (većinom simptoma) iz fijoke, tj. koji se nalaze na spisku u fijoci a definitivno nije bila učesnik u pomenutom DOKAZIVANJU LEKA. U tom trenutku najambicioznija osoba sa naočarima usklikne (u sebi, naravno) Ahaaaa! i pacijentu da ISTI onaj homeopatski lek koji su konzumirali učesnici dokazivanja leka. Zašto? E, zato što i oni manje ambiciozni studenti homeopatije pa i bez naočara na prvim časovima moraju da nauče da: SAMO ONAJ HOMEOPATSKI LEK KOJI ODREĐENE SIMPTOME IZAZOVE KOD ZDRAVE OSOBE (a to su bili učesnici DOKAZIVANJA LEKA) MOŽE DA PONIŠTI OTKLONI ISTE SIMPTOME KOD OSOBE KOJA JE BOLESNA, kod koje se spontano pojavila NOVOKOM- PONOVANA vibracija a nije namerno, veštački izazvana uzimanjem homeopatskog leka kao u slučaju učesnika DOKAZIVANJA HOMEOPAT- SKOG LEKA. KONAČNO, u sledećem (Facebook) Note-u sledi spisak simptoma koji bi se našli na spisku u fijoci ukoliko je najambicioznija osoba sa naočarima homeopatski lek pripremila od KAMILICE a što bi značilo da je pacijent koji je ušao u njenu ordinaciju zavibrirao kao KA- MILICA (portret ove osobe izgleda ovako: lična, specifična, unikatna, individualna, neponovljiva vibracija ove osobe + NOVOKOMPONO- VANA vibracija KAMILICE) Pitanje: A šta ti je to zapravo «kamilica» u homeopatiji? A ŠTA ZAPRAVO...???? KAMILICA???!??! O čemu se zapravo radi kada su homeopatski lekovi u pitanju...osoba A dolazi na homeopatski pregled (kuc - kuc).homeopatski pregled zapravo traje oko sat-dva, nekada i duže kao deo RAZGOVORA sa homeopatom (preporučujemo u četiri oka bez suflera, mama, tata, prijatelja, dobronamernika i sl... NIJE SVE- JEDNO!). Homeopata za vreme pregleda pravi PORTRET OSOBE A (zato pita sve i svašta te pažljivo sluša OSOBU A da bi uočio sve detalje i napravio verodostojan portret OSOBE A). Na početku (bar po rođenju) OSOBA A je bila zdrava i prava...i vibrirala je specifičnom, unikatnom, individualnom, neponovljivom vibracijom OSOBE A, ali pošto ne živi u Raju nego na planeti Zemlji, raaaazni spoljašnji uticaji su isprovocirali određene programe zapisane u genetici OSOBE A koji su se pokrenuli i branili, koliko su mogli OSOBU A od tih, istih, spoljnih uticaja. Pod pritiskom ovih provokacija, OSOBA A vremenom više ne vibrira ISKLJUČIVO vibracijom OSOBE A nego se njenoj vibraciji pridružuje (spontano stiže iz dubine genetske duše OSOBE A) jedna nova (NOVOKOMPONOVANA) vibracija. Pojava ove NOVOKOMPONOVANE vibracije je zapravo znak bolesti-patologije što znači da vibracija OSOBE A nije originalna, zapravo OSOBA A pati. Homeopata u toku pregleda prepoznaje ovu NOVOKOMPONOVANU vibraciju kao strano telo i zadatak mu je da odredi homeopatski lek kojim će PONIŠTITI NOVOKOM- PONOVANU, pridruženu vibraciju i OSOBI A vratiti njenu specifičnu, unikatnu, individualnu, neponovljivu vibraciju OSOBE A. Kada OSOBA A ozdravi na njenom portretu videće se samo vibracija OSOBE A, a ne vibracija OSOBE A + NOVOKOMPONOVANA vibracija kao što je bilo kada je OSOBA A ušla u ordinaciju. Šta radi homeopata na kontrolama? Na svakom pregledu - kontroli, nakon što je OSOBA A uzela lek homeopata pravi novi (trenutni) portret OSOBE A i proverava koliko je još možda preostalo NOVOKOMPONOVANE vibracije. Tek kada se na portretu vidi specifična, unikatna, individualna, neponovljiva vibracija OSOBE A, homeopata može sebi da kaže Bravo, majstore!. Nekada se novokomponovana vibracija ne može u potpunosti eliminisati ali je homeopatski preparat može svesti na onu meru u kojoj ona ne ugrožava niti dominira nad specifičnom, unikatnom, individualnom, neponovljivom vibracijom OSOBE A. Prilog: Nela Alilović Taj fenomen je pre nekih 200 i više godina opazio Samuel Haneman, Nemac koji je osmislio sistem homeopatije. NOVOKOMPONOVANA vibracija nestaje i ne ostavlja nikakve posledice, štaviše pretpostavlja se da čak malo pojačava samopouzdanje ili Sa svim tim pravi se pribeleška o novom homeopatskom leku i u dve ključne knjige se razvrstavaju: Materia Medica (spisak remedija sa opisima situacija gde se koriste) i Repertorijum (spisak simptoma tegoba i referencama koje remedije možemo koristiti).

15 28 29 Dokazivanje Zinc metalicuma THE PROVING REPORT Napomena: Na prvom času studija homeopatije, dokazivači studenti homeopatije i doktori medicine, nisu imali saznanja o dokazivanju: ciljevima i ishodima ovog važnog Hanemanovog principa. Spontano je odlučeno da se pristupi dokazivanju Zinc Metallicuma koji se našao pri ruci. Komadi metala nisu bili vidljivi. Ovaj izveštaj je pripremljen na engleskom jeziku jer je bio plan da se objavi u dogovoru sa Janom Soltenom na Web sajtu ali do realizacije ideje nije došlo. Nudimo ga u integralnom obliku u «Simillimum Timesu». Location: HAMA-Homeopathic Association of Macedonia, Veles, Macedonia MEDITATIVE PROVING OF ZINC METAL- LICUM Provers: 6 Zinc metallicum (no potencies) Date and time: ; Reference for comparison: Boericke s MM PART ONE: Individual report of provers 1) PROVER 1 I feel rapidly growing sense of weight in my chest, with occasional pain on the left side of the chest, by the sternum. The sense of weight transfers in to a sense of cold and hot at the same time, and passes in to pressure in the chest. The pressure rises up to the head like a light tension in the head and the back of the neck, tension to contraction in the back, and slight constriction in the throat. I feel tension and trembling in the whole body, slight sweating (cold) on my neck and under my arms rising up towards the neck. Generally uncomfortable feeling, mostly in my chest, general anxiety, both mental and physical. At that moment I throw away the medication, but I continue to have the same sensations, I feel coldness and nausea in my stomach, anxiety crosses in to fear and trembling in the whole body. 2) PROVER 2 Cough, dry, sudden, following with death sensation (3 times) (maturity sensation) Bladder, full, urination sensation (2 times) Bones, disintegration Dullness, passive, seating and looking for empty space (near of catatonia state) Chilly, feet; hips; as if overlayed by ice Salivation, followed by desire for drinks (sensation of amalgams in mouth) Delusions As if dropped metallic dust in eyes, prickle As if I dressed a metallic armor, unnecessary As if I lie on deadly bet Vision: mixed colours, copius pictures Extremities, pain, hand, joint, reumathic, moving and rotation, amel; sensation of manacle Narrowness, congestion, sensation I am alone Uncontrolled pit-a-pat of hand and feet Hopeless, foggy state, grays in mind (very strong sensation, several minutes) 3) PROVER 3 moderate tingling in throat heaviness in posterior part of head (occipital) very short relaxation, numbness, dullness starvation (at 11h A.M) pricking in left breast tingling in left arm slightly biter taste in throat tingling in right arm pain in right elbow pain in right arm pressing, tingling pain in left and right upper leg heaviness in both legs feeling like paralysis unable to move the legs like paralized, they are heavy and hardly to move them my legs are weak paralysed not movable tingling in my arms& my legs are heavy 4) PROVER 4 During the prоving I felt thесе sensations: Sense in my head like to be empty, the mind is blocked. Need for air, lack of air, tachycardia, palpitations, breathing is short. Sensation of light tightening of the head. Sensation of floating. Muscles of back parts in the right leg playing for yourself. Itching the scalp on the crown and right. Internal tremor. Sense of discomfort in the chest behind the sternum, light pain. In the chest left part, slightly trembling. Sense of light dizziness and instability in the head. Sense of shrinkage of the brain, such that is squeezed in the hand. Pressure in the temple. Fasciculations (the muscles playing in both legs.) 5) PROVER 5 Increasing sensation of heat (in the arm in which I held the medicine) spreading up to the chest Intensive heart beating with palpitations, which stopped after a while Coldness in the legs and arms, especially in the distal parts feet and palms Emptiness in the head and absence of thoughts, followed by a pleasant feeling of relaxation Sensations in the top and back of the head warm and cold 6) PROVER 6 Lack of air Anxiety Short breath Pressure in forehead Sharp pain in the right heel Feeling of insects crawling in the crown of the head Palpitations in the chest, agg. (I suffered from one from time to time ) Contraction behind the breastbone with a sharp pain in her right and left edges Empty thoughts, remembering the recent unpleasant event PART TWO: The Repertory (some rubrics) MIND; DELUSIONS; accused, thinks she is MIND; DELUSIONS; pursued, he was; police, by MIND; DELUSIONS; arrested, is about to be MIND; DELUSIONS; crime; committed, as if he had MIND; DELUSIONS; called before court, on account of wicked actions, during climaxis MIND; DELUSIONS; devils; after her, during climaxis MIND; DELUSIONS; murdered; he would be MIND; DELUSIONS; persecuted, that he is MIND; DELUSIONS; pursued, he was; enemies, by MIND; DELUSIONS; voices, hears; abusive and filthy language, voices from within him speaking in MIND; ANXIETY (Brooding)(Cares; full of)(thoughts tormenting)(generalities; Anxiety); apparition, from horrible, while awake MIND; DEATH; presentiment of; thinks of

16 30 31 death calmly MIND; DELIRIUM (see Delusions, Ecstasy, Muttering, Prophesying); violent; is restrained and calmed with great difficulty MIND; DELUSIONS (imaginations, hallucinations, illusions); goitre; has one which he cannot see over when sitting down MIND; DELUSIONS (imaginations, hallucinations, illusions); visions (see Images, Spectres); horrible; waking, on MIND; DULLNESS (sluggishness, difficulty of thinking and comprehending); closing eyes, on MIND; DULLNESS (sluggishness, difficulty of thinking and comprehending); lying, while; amel. MIND; ESCAPE, attempts to; is restrained with difficulty MIND; HYSTERIA; menses; during; amel. SKIN; BENEATH, sensations are just SKIN; FORMICATION; under skin SKIN; FORMICATION; flesh, between and SKIN; INACTIVITY BACK; PAIN; burning; Spine; sitting, while BACK; PAIN; burning; Spine; walking amel. CHEST; CHILLINESS in CHEST; CEASE; sensation as if heart; had ceased CHEST; HANGING by a thread, as if heart HEAD; TINGLING; speaking aloud, on HEAD; HEAT; coldness of, with; feet* As part of this process we see the head and brain becoming over-loaded: HEAD; CONSTRICTION HEAD; CONSTRICTION; band or hoop HEAD; FORMICATION HEAD; HEAVINESS HEAD; HOLD up head; unable to HEAD; HYDROCEPHALUS HEAD; INFLAMMATION, of; Brain HEAD; INFLAMMATION, of; meninges, meningitis the attack continues: HEAD; CRASH, explosion in HEAD; CRACKLING sensation in HEAD; NOISES in; roaring HEAD; SHOCKS and so does the retreat: HEAD; BORES head in pillow HEAD; FALLING of head; backward HEAD; DRAWN; backward EYE, dryness VISION, foggy HEARING, acute, noises, to NOSE, swelling of FACE, pain, jerking STOMACH, thirst, extreme ABDOMEN, pain, pressing, hypochondria, eating, after RECTUM, pain, burning BLADDER, paralysis GENITALIA MALE, pain, pressing, testes GENITALIA FEMALE, pain, uterus, menses, before RESPIRATION, deep RESPIRATION, difficult COUGH, wine (agg.) CHEST, phthisis pulmonalis BACK, pain, sitting, while (agg.) CHILL, external SKIN, formication GENERALITIES, convulsions, clonic GENERALITIES, jerking, muscles PART THREE: Boericke s Materia Medica HOMŒOPATHIC MATERIA MEDICA by William BOERICKE, M.D. Presented by Médi-T ZINCUM METALLICUM Zinc (ZINC) The provings picture cerebral depression. The word fag covers a large part of zinc action. Tissues are worn out faster than they are repaired. Poisoning from suppressed eruptions or discharges. The nervous symptoms of most importance. Defective vitality. Impending brain paralysis. Period of depression in disease. Spinal affections. Twitchings. Pain, as if between skin and flesh. Great relief from discharges. Chorea, from fright or suppressed eruption. Convulsions, with pale face and no heat. Marked anæmia with profound prostration. It causes a decrease in the number, and destruction of red blood corpuscles. Repercussed eruptive diseases. In chronic diseases with brain and spinal symptoms, trembling, convulsive twitching and fidgety feet are guiding symptoms. Mind.- Weak memory. Very sensitive to noise. Averse to work, to talk. Child repeats everything said to it. Fears arrest on account of a supposed crime. Melancholia. Lethargic, stupid. Paresis. Head.- Feels as if he would fall to left side. Headache from the smallest quantity of wine. Hydrocephalus. Rolls head from side to side. Bores head into pillow. Occipital pain, with weight on vertex. Automatic motion of head and hands. Brain-fag; headaches of overtaxed school children. Forehead cool; base of brain hot. Roaring in head. Starting in fright. Eyes.- Pterygium; smarting, lachrymation, itching. Pressure as if pressed into head. Itching and soreness of lids and inner angles. Ptosis. Rolling of eyes. Blurring of one-half of vision; worse, stimulants. Squinting. Amaurosis, with severe headache. Red and inflamed conjunctiva; worse, inner canthus. Ears.- Tearing, stitches, and external swelling. Discharge of fetid pus. Nose.- Sore feeling high up; pressure upon root. Face.- Pale lips, and corners of mouth cracked. Redness and itching eruption on chin. Tearing in facial bones. Mouth.- Teeth loose. Gums bleed. Gnashing of teeth. Bloody taste. Blisters on tongue. Difficult dentition; child weak; cold and restless feet. Throat.- Dry; constant inclination to hawk up tenacious mucus. Rawness and dryness in throat and larynx. Pain in muscles of throat when swallowing. Stomach.- Hiccough, nausea, vomiting of bitter mucus. Burning in stomach, heartburn from sweet things. Cannot stand smallest quantity of wine. Ravenous hunger about 11 am (Sulph). Great greediness when eating; cannot eat fast enough. Atonic dyspepsia, feeling as if stomach were collapsed. Abdomen.- Pain after a light meal, with tympanitis. Pain in spot beneath navel. Gurgling and griping; distended. Flatulent colic, with retraction of abdomen (Plumb). Enlarged, indurated sore liver. Reflex symptoms from floating kidney. Griping after eating. Urine.- Can only void urine when sitting bent backwards. Hysterical retention. Involuntary urination when walking, coughing or sneezing. Rectum.- Hard, small, constipated stool. Cholera infantum, with tenesmus; green mucous discharges. Sudden cessation of diarrhœa, followed by cerebral symptoms. Male.- Testicles swelled, drawn up. Erections violent. Emissions with hypochondriasis. Falling off of hair (pubic). Drawing in testicles up to spermatic cord. Female.- Ovarian pain, especially left; can t keep still (Viburn). Nymphomania of lying-in women. Menses too late, suppressed; lochia suppressed (Puls). Breasts painful. Nipples sore. Menses flow more at night (Bov). Complaints all better during menstrual flow. (Eupion; Lach).

17 32 33 All the female symptoms are associated with restlessness, depression, coldness spinal tenderness and restless feet. Dry cough before and during menses. Respiratory.- Burning pressure beneath sternum. Constriction and cutting in chest. Hoarseness. Debilitating, spasmodic cough; worse, eating sweet things. Child grasps genitals during cough. Asthmatic bronchitis, with constriction, of chest. Dyspnœa better as soon as expectoration appears. Back.- Pain in small of back. Cannot bear back touched (Sul; Therid; Cinch). Tension and stinging between shoulders. Spinal irritation. Dull aching about the last dorsal or first lumbar vertebræ; worse sitting. Burning along spine. Nape of neck weary from writing or any exertion. Tearing in shoulder-blades. Extremities.- Lameness, weakness, trembling and twitching of various muscles. Chilblains (Agar). Feet in continued motion; cannot keep still. Large varicose veins on legs. Sweaty. Convulsions, with pale face. Transverse pains, especially in upper extremity. Soles of feet sensitive. Steps with entire sole of foot on floor. Sleep.- Cries out during sleep; body jerks; wakes frightened, stared. Nervous motion of feet when asleep. Loud screaming out at night in sleep without being aware of it. Somnambulism (Kali phos). Skin.- Varicose veins, especially of lower extremities (Puls). Formication of feet and legs as from bugs crawling over the skin, preventing sleep. Eczema, especially in the anæmic and neurotic. Itching of thighs and hollow of knees. Retrocession of eruptions. Fever. - Frequent, febrile shiverings down back. Cold extremities. Night-sweat. Profuse sweat on feet. Modalities.- Worse, at menstrual period, from touch, between 5 to 7 pm; after dinner, from wine. Better, while eating, discharges, and appearance of eruptions. Relationship.- Compare: Agaric; Ign; Plumb; Argent; Puls; Helleb; Tuberc. Inimical: Nux; Cham. Compare in amelioration by secretions: Lach; Stan; Mosch. Compare: Zincum aceticum (effects of night-watching and erysipelas; brain feels sore; Rademacher s solution, five-drop doses three times a day in water, for those who are compelled to work, on an insufficient amount of sleep); Zinc, bromatum (dentition, chorea, hydrocephalus); Zinc oxydatum (Nausea and sour taste). Sudden vomiting in children. Vomiting of bile and diarrhœa. Flatulent abdomen. Watery stools with tenesmus. Debility after grip. Fiery red face, great drowsiness with dreamlike unrefreshing sleep. Similar to effect of night watching. Mental and physical exertion (Rademacher). Zinc. Sulph, not repeated frequently (high potency) will clear up opacities of the cornea (McFarland). Corneitis; granular lids; tongue paralyzed; cramps in arms and legs; trembling and convulsions. Hypochondriasis due to masturbation; nervous headaches; Zinc cyanatum (as a remedy for meningitis and cerebro-spinal meningitis, paralysis agitans, chorea, and hysteria, it has received some attention); Zinc ars (chorea, anæmia, profound exhaustion on slight exertion. Depression and marked involvement of lower extremities); Zinc carb (post-gonorrhœal throat affections, tonsils swollen, bluish superficial spots); Zinc phos (herpes zoster 1x); Zinc muriat (disposition to pick the bedclothes; sense of smell and taste perverted; bluish-green tint of skin; cold and sweaty); Zinc phos (neuralgia of head and face; lightning-like pains in locomotor ataxia, brain-fag, nervousness, and vertigo; sexual excitement and sleeplessness); Ammon valerian (violent neuralgia, with great nervous agitation); Zinc picricum (facial paralysis; brain-fag, headache in Bright s disease; seminal emissions; loss of memory and energy). Oxide of zinc is used locally as an astringent and stimulant application to unhealthy ulcers, fissures, intertrigo, burns, etc. Dose.- Second to sixth potency. Šta je Lachesisova centralna deluzija? Radi se o povređivanju od strane okoline, on je povređen i krivac. Kao rezultat pronalazimo sumnjičavost, podozrenje i nepoverenje sa već navedenim nemirom, zabrinutošću i melankorištenje karl jungove definicije centralne deluzije da bi se razumeo pacijent u homeopatskoj praksi - (Nastavak iz prethodnog broja) NASTANAK DELUZIJE I CENTRALNA DELUZIJA Uzmimo sada na primer da pacijent kaže homeopati, ja sam bezvredan. Na prvu pomisao, ovo može biti simptom iz Aforizma 153 i može se koristiti da bi se našao simillimum. U ovom trenutku, homeopata može da razmišlja o remedijama kao na primer Anacardium, Aurum, Lac Caninum i Thuja. U stvarnosti mi sada trebamo da pitamo, zašto se osećaš tako, sa ciljem da pronađemo simptom koji još bliže opisuje zatamnjenu stranu centralne deluzije. Takođe će nam to pomoći da napravimo diferencijalnu dijagnozu između gore navedenih remedija. Pacijent može odgovoriti zato što sve radim pogrešno ( deluzija, he does everything wrong, he can not succeed, ne može da uspe, treba pogledati Anacardium, Aurum, Baryta carbonica ). Zastanemo li u intervju na ovome mestu činiće se da su vodeći lekovi Aurum i Anacardium, pošto su prisutni u obe rubrike. Na sledeće pitanje zašto pacijent može odgovoriti zato što sam konfuzan, pošto na poslu deluju dve različite struje i ja ne mogu da se odlučim. Ponekad imam probleme zbog svojih odluka. Kao da u meni postoje dve osobe sa različitim mišljenjima. Čini mi se da mi jedan glas kaže da uradim posao brzo, čak i na nepošten način, jer će mi to doneti više profita. Istovremeno, drugi glas, pretpostavljam moja savest, mi kaže da budem pošten i da služim drugima radije nego da ih iskoristim. I nikad ne znam istinski ko će pobediti, moja savest ili nepošteni glas. Konačno došli smo do centralne deluzije i suštine pacijentove patnje. On pati od deluzije da mu na jedno uvo govori đavo a na drugo anđeo. Ovaj simptom pripada Anacardiumu i često je izazvan oboljenjima od dominacije u detinjstvu. Jungov uticaj na našu homeopatsku praksu na primeru Lachesis priče Lachesis je polikrest i jedan od najprepisivanijih remedija. Kako to može biti slučaj? Zato što je sličan ostalim remedijama kao na primer Phos, Sulph, Staph i naravno njegov brat blizanac Lycopodium (akutni Lachesis). Kada Lachesisu nedostaju neki vrlo karakteristični fizički simptomi, npr. kardiovaskularni problemi, problemi sa grlom, netolerancija na usku odeću, teško ga je prepoznati na osnovu mentalno emocionalnog stanja. Suština Lachesisa je opomena, upozorenje o neživljenom životu, kazna zbog neživljenog života. Ovo nas treba odmah upozoriti na mogućnost situacija koje izazivaju carcinosin stanje koje odražava potpuno istu temu: nemati granice da se pusti da drugi žive svoje živote. Pojava kancera je poslednje upozorenje da se konačno počne živeti svoj sopstveni život. U slučaju Lachesisa, ne iznenađuje da se vidi pojava kancera na jajnicima i polnim organima pošto su oni centar potisnutog libida i seksualnog nagona. Osim fizičke patologije, kazne od neiživljenog života često su serije neuroza, ogorčenja i mentalnog propadanja. Sa prisutnom preteranom stimulacijom kod Lachesisa na svakom polju, što zahteva odušak, ne iznenađuje da se mogu naći rubrike nemir, zabrinutost, hipersenzitivnost ( lako se uvredi, osetljiv na kritiku) u početnoj fazi da bi potom sledila melanholija i depresija. Lachesis kao da ne može da nađe mir u svom srcu tako što bi izvadio korenje egoizma i ljubomore. Ne čudi pošto on nema mir ni kao spoljašnju manifestaciju.

18 34 35 holijom. Još jedna deluzija koja iskazuje istu stvar je deluzija da je progonjen, progonjen od neprijatelja i da je otrovan. Tokom intervjua može se čuti: zamišljanje da ga prate neprijatelji koji pokušavaju da ga povrede, kao i da su provalnici u kući i on hoće da iskoči iz kuće kroz prozor. Kasnije deluzije su još složenije i deo su uznapredovale mentalno emotivne patologije, što sve čini Lachesis često prepisivanom remedijom za sve vrste šizofrenije. Tumačeći Lachesis po Jungovim tipovima svesti, on je ekstrovertan, misleći intuitivan tip. U zavisnosti od okolnosti i uticaja stresnih okidača( naročito obolenja od razočarenja u ljubavi ), ova ekstrovertnost lako može da pređe u introvertnost kao i da se govorljivost promeni u rezervisanost. Kako da napredujemo u našoj priči, pošto Lachesis ima dovoljno dobrih oruđa da se zaštiti, makar u početku, od centralne deluzije. Pitanje je jesu li ove alatke ili kompenzacije psorične ili uglavnom sikotične. No najpre, hajde da odgovorimo na pitanje kako Lachesis uopšte završi u ovako mučnoj situaciji. Lachesis oboljenja od.. Nema sumnje da oboljenja zbog tuge i razočaranosti u ljubav igraju veliku ulogu u patologiji Lachesisa ( hronično žaljenje nakon dugotrajne tuge i žalosti ). Lachesis je superiorni mislilac, kao i Aurum, Carcinosin, Sulphur; China i Lycopodium ali njegove reakcije na tugu su suštinski različite u odnosu na ove remedije. Gore navedene remedije takođe imaju veliki ego i velike ambicije, udružene sa mnoštvom deluzija o veličanstvenosti. No, Lachesis je vrlo strastvena osoba koja se uznemiri od takmičenja sa drugim ženama, bilo da se radi o ljubavi ili poslu. Ova ljubomora se pogoršava sa približavanjem menopauze. Taj period je vrlo opasan za Lachesis pošto pripada vatra/srce elementu koji ne može da živi bez strasti i zahteva vrstu lojalnosti od svog partnera do granice budalastosti. Ljutnja nikad nije daleko gde se tuga i razočarenje dešavaju. Lachesis osoba će naći primere među prijateljima ( on mi seče nokte, uvek me pita da li može nešto da uradi za mene i slično) i koristiće ih kao putokaz odlučnosti koliko je dotična osoba voljena i pažena od svog muža ( deluzija o upućivanju ). Na ovom primeru se vidi intenzitet Lachesisovih emocija. Nema središnjeg dela već samo vrh koji gori željom zauvek. U stvari plamenu ove vatre je potreban samo mali podstrek da ispadne iz ravnoteže i da vođen budalastom i neizdržljivom ljubomorom dovede do histerije i prinudnih stanja kao i do svih vrsta neočekivanih, naglih akcija koje su po njenom shvatanju potpuno opravdane. Lachesis je često primer osobe koja je delimično prevladana svojim nesvesnim. Stanje na početku može biti povremeno kada su u pitanju emocionalna uznemiravanja. U takvim stanjima nasilnih emocija, ona govori ili radi stvari bez prave mere, stvari zbog kojih kasnije zažali tj. kada se stvar popravi. Niko pa čak ni najnormalnija osoba nije zaštićena od ovakvih pojava no Lachesis može da napravi izliv neočekivanog intenziteta. Nije mu mnogo potrebno. Razočarenje u ljubav, tuga, ljubomora, mržnja rivala su često dovoljna da pokrenu gubljenje kontrole. Lachesis je dobar advokat u srcu. Ne možete ga pobediti svojim argumentima. Interesantno je da Hyoscyamus i Lachesis kao dve od najljubomornijih karaktera imaju puno deluzija koje upućuju na ovo. Terani ljubomorom, bilo kakva mala prilika, gest ili reč može prouzročiti veliko nerazumevanje. Pod odgovarajućim uslovima, ovakve osobe će prosto iskočiti iz svoje kože i privremeno izgledati kao umno poremećeni. Često će Lachesis i Hyoscyamus doći do zaključka, u prvom naletu ljutnje da su namerno povređene ili uvređene ( deluzija, has suffered wrong, is injured by his enviroment). Opasnost je u tome što oba leka preskaču opasnu liniju od neuroze ka psihozi i mnogi slučajevi su poznati istoriji homeopatije o totalnom umnom poremećaju kod ova dva leka. Sledi odličan primer takve ljubomore: Neprestano optužujem svog momka da gleda druge žene i razmišlja o njima dok vodimo ljubav. Nedavno sam mu za poklon uplatila masažu ali sam htela da budem u istoj prostoriji sa njim, da bi gledala sve što se dešava. Kada sam saznala da to nije moguće otkazala sam tretman. Nakon njegove žalbe da ga bole leđa, ja sam ga izmasirala. Potom, nakon masaže, počela sam da vičem na njega da ima tragove ruku druge žene svud po sebi. Razmišljam da ga napustim zato što je zaprljan od neke druge.( primer je iz meksičkog časopisa) Lachesis-ove kompenzacije Šta su to kompenzacije za sve ove događaje ( žalost, razočarenje u ljubavi, ljutnja) i koje vode do centralne deluzije. Kao reakcija/ kompenzacija i svakako deo centralne deluzije Lachesisa bitno je pojmiti njeno posedovanje jakog ega. Ponos i oholost nisu daleko iza Platine i Lyc, najotvorenije arogantnih ljudi. Interesantno je takođe da su okidač za ove druge dve remedije: poniženje, uznemirenost i razočarenje što takođe ima dodirnih tačaka sa Lachesisom. Ipak njihova je reakcija na napad na njihov ego potpuno drugačija. Platina će u zavisnosti od stanja u kome se nalazi, eventualno izabrati jedan od svojih ekstremnih odušaka kao na primer religiju ili seks i nastaviće na taj način. Lycopodium često održava svoje pitanje moći namerom da ostane na vrhu socijalnih lestvi pomoću prkosa, cinizma, napornog rada ( deluzija zapostavlja svoje dužnosti ) i lažnom arogancijom što se pokazuje skoro diktatorskim ponašanjem (diktatorski, priča zapovednim glasom ). Lachesis i Lycopodium su misleće remedije ali Lachesis je više ženski lek. Lach želi da bude uspešan iznad svega u odnosima i svojoj karijeri po tom redu. Lyc, više muški lek, vidi uspeh kao vrh u svojoj karijeri isto kao Sulph i Nux-v. Lachesis daje veliki značaj karijeri samo u nedostatku, Karl Gustav Jung rođen je godine u Kesvilu, u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika. U toku gimnazijskog školovanja prvo je želeo da studira arheologiju, a zatim filologiju, da bi se na kraju opredelio za medicinu. Nakon završenih studija medicine u Bazelu opredelio se za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini postao je asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine oženio se Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života. Godina predstavlja prekretnicu u Jungovom životu. Te godine je upoznao Sigmunda Frojda u Beču. Tom prilikom su razgovarali punih 13 sati. Divljenje je bilo obostrano. Jung je govorio da je Frojd prvi značajani čovek kojeg je sreo. Međutim, dolazi do razilaženja usled sukoba na teorijskom i ličnom planu. Nakon toga Jung osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu. Na teorijskom planu Jung je kritikovao Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka. Jedan od najoriginalnijih mislilaca u 20. veku umro je godine u švajcarskom mestu Kisnahtu. npr. kada je seksualno frustrirana i kad njen muž ne može shvatiti intenzitet njene ljubavi. Za Lachesis je više percepcija nego realnost da nije voljena ali zbog svoje ljubomore nemoguće joj je da održava masku u odnosu. Platina i Lycopodium završavaju kao kraljica i lažni guru ( pravi guru služi drugima i ne insistira da mu drugi služe ). Lachesis je mučena duša na način da ne shvata zašto njeno često budalasto i strastveno ponašanje nije uzvraćeno jednakim pokazivanjem ljubavi. Lachesis i Platina su duhovne remedije i stoga govore i ponašaju se kao da su pod nadljudskom kontrolom. Platina je u ovome grublja čak i u svojim akcijama od Lachesisa koji je mnogo manje pod ovim hipnotičkim uticajima: misli da je neko drugi i u rukama jače sile, ponaša se kao da je začarana i ne može da prekine čini. Pa ipak Lachesis je više kao deo grupe a ne vođa za razliku od Platine i Lycopodiuma. Podloga Lachesisovog ega i ono čime je superiornija od Platine je njena govorljivost. Lyc govor je mnogo diktatorskiji prema potčinjenima, čak i nasilan i uvredljiv, često sa ljutnjom na bilo kakve kontradiktornosti. Slično je i sa Nux-v koji kao i Lyc koristi svaku moguću priliku da bi ostvario svoje ambicije, Platina takođe. Istovremeno Lyc govori drugačije u prisustvu svog šefa. On je laskavac jer zna da treba biti u dobrim odnosima sa šefom da bi jednom došao na to mesto moći. Platinina govorljivost može biti jednako nasilna i uvredljiva posebno u odnosu dete roditelj. Ovo je deo njene lepote koji uzima formu ledene

19 36 37 devojke radije nego tople simpatične figure. U svojoj dubljoj patologiji, Platina želi da bude tiha i neraspoložena za razgovor. Lachesisov govor je različit u zavisnosti od stanja patologije. Kada je u balansu ona je duhovit i brilijantan govornik. Karakterišu je brzo razumevanje i mentalna aktivnost sa gotovo proročkom percepcijom. Lachesis vas zaustavlja u pola rečenice i već zna nastavak ili još gore, zna pitanje pre nego što ga i postavite. To je aktivan, živahan i čio lek. Govor često reflektuje sve ovo: želi da priča svo vreme, komunikativnost i ekstremno nestrpljenje za dosadne i suvoparne stvari. Govori biranim frazama ali iznenadno skače sa teme na temu. Slično njenoj zmijskoj prirodi koristiće jezik da povredi na vrlo rafinisan ali ciničan i kritički način. Povređuje vas rečima dok ima osmeh na licu. Za Lachesis je govorenje terapija koja zaklanja njenu centralnu deluziju. Sledeći način na koji Lachesis beži od svoje centralne deluzije je taj što saglasno svojoj nadmenoj, oholoj i ponosnoj prirodi veruje da je u kontaktu sa moćnim ljudima. (deluzija, pod moćnim je uticajem ). Štaviše, može imati mišljenje da ima specijalan odnos sa Bogom. Religija postaje naredni izlaz za ovu mučeničku dušu. Traži sigurnost u komunikaciji sa ljudima na visokom položaju, na primer pišući pisma predsedniku Srbije. Ovo podseća na Veratrum album koji misli da će prijemima kod najpoznatijih ljudi postići napredak u svom društvenom statusu. Kao i obično, često se može videti religiozna kompenzacija u slučajevima kada je seksualni odušak potisnut ili nemoguć kao na primer u pubertetu. (Kali-br, Platina, Lit-t, Lyc, Verat ). Takođe je moguća i ekstremna suprotnost, tj. fanatični ateizam. Sledeći izlaz za Lachesis deluziju je seksualnost. Ako nije zabranjena porodičnim običajima takođe uzima ekstremnu formu. Muškarci ili postaju Don žuani ( veliko uzbuđenje zbog seksualne želje ) ili je toliko fiksiran na svoju partnerku da postaje zahtevan kao Lycopodium i pri tome lako transformiše svoju ženu u Staphysagria ili Sepia ženu. Ovo brzo vodi ka negativnom ciklusu: budalasta ljubomora koja transformiše strastvenu osobu, čoveka koji normalno snažno vlada svojim akcijama, sada se gubi na najmanji emocionalni događaj. Tako dolazi do situacije da je superiorna, misleća osoba konfrontirana sa situacijom sa kojom ne može da se izbori. Manifestuje se ponašanjem koje uključuje sve vrste ljubomornih reakcija: ljubomora sa besom, ljubomora sa govorenjem i činjenjem stvari koje uobičajeno ne radi, pažljivi suprug postaje brutalan od ljubomore. Da bi ublažio ove bolne emocije Lachesis se ne stidi da se okrene alkoholu koji inače dobro podnosi pa čak i razvratnom životu, koji tad stimuliše njegovu ljubomoru i sumnjičavost još više. Ne sme se zaboraviti da je Lachesis velika remedija za nasledni familijarni alkoholizam. Žena Lachesis može tražiti ljubav na pogrešnim mestima ( kao i Platina ). Neće se ustezati da postane prostitutka sa ubeđenjem da će pronaći romansu i ljubav u takvom okruženju. Sledeća negativna putanja u koju Lachesis odmah dolazi su strahovi ( negativna sikotička reakcija ) kao posledica centralne deluzije i koja ih neizmerno puni. Pored straha da je prokleta i verovanja da ne može pobeći svojoj zloj sudbini imaju ogroman strah i od lopova, od vode, odlaska na spavanje ( pošto ovo uvek pogoršava stanje ); boji se da će umreti tokom spavanja od srčanog udara, anksioznost u vezi srca, odmarajući san je redak pošto im je san nemiran sa puno snova buđenja i ponovnog uspavljivanja. Još jedna komponenta njihovog straha od spavanja je to što tokom sna nesvesno izmiče svim kontrolnim mehanizmima i može izazvati osvetoljubivost u snovima. Ostali Lachesisovi strahovi su od ljudi koji hodaju iza njih, od zmija, uskih prostora, liftova, plivanja ispod vode, ali naročito strah od neizlečivih bolesti kao na primer rak; strah od kolere. U svom prikrivenom, krhkom stanju, ali dugo pre nego se stvarno izgubi Lachesis se počinje bojati da ludi. Lachesis je jedna od glavnih remedija za kardiovaskularne bolesti. Tekst je preuzet sa sajta Homeopathy for everyone od dr.luc De Schepper, MD,Phd,Lic. Ac.,Chom, iz knjige: The Advanced Clinical Guide to the Homeopathic Practice PREVOD: Kosta Vračar DEPRESIJA Osećanje oča ja, beznađa i bezvrednosti I - UVOD Depresija je mentalna bolest u kojoj osoba doživljava duboku, upornu tugu i smanjeno interesovanje za gotovo sve aktivnosti. Ovaj termin se takođe koristi za opisivanje privremenog osećanja tuge, usamljenosti ili potištenosti koje svako ponekad oseća. Za razliku od normalne potištenosti, ozbiljna i jaka depresija može ozbiljno da poremeti čovekovu sposobnost funkcionisanja u društvenim situacijama i na poslu. Ljudi koji pate od jake depresije često imaju osećanje očaja, beznađa i bezvrednosti, a isto tako često pomišljaju na samoubistvo. Depresija se javlja u još nekoliko oblika. Kod bipolarnog poremećaja, poznatog i kao manična depresija, raspoloženje osobe oscilira između depresije i manije. Osobe sa sezonskim afektivnim poremećajem pate od depresije samo u jesen i zimi, kada je manji broj sati dnevne svetlosti. U distimiji ljudi se osećaju depresivno, imaju nizak stepen samopoštovanja i najčešće imaju problem sa koncentracijom. To često može da traje i godinama ali simptomi distemije su blaži nego kod jake depresije. Neki ljudi u distemiji povremeno prolaze kroz faze jake depresije. Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja koriste izraz klinička depresija za bilo koji oblik navedenih depresija. Istraživanja govore da ljudi često vide depresiju kao znak lične slabosti. Međutim, psihijatri i psiholozi depresiju smatraju bolešću. II - RASPROSTRANJENOST Depresija je jedna od najčešćih mentalnih bolesti. Najmanje 8% odraslih osoba u Sjedinjenim Državama pati od ozbiljne depresije u nekom periodu života, a po nekim procenama taj broj dostiže čak 17%. Od ove bolesti može patiti svako, bez obzira na pol, rasu, etnički pripadnost ili društveno ekonomski položaj. Međutim, verovatnoća depresije kod žena je dva do tri puta veća. Stručnjaci se ne slažu po pitanju razloga. Neki navode razlike u hormonima, dok drugi vide uzrok u stresu izazvanom društvenim očekivanjima od žene. Depresija se javlja u svim delovima sveta mada slika simptoma može da se razlikuje. Rasprostranjenost depresije u drugim zemljama bitno varira, od 1.5 % u Tajvanu do 19% u Libanu. Neke opširne studije govore da se stepen javljanja depresije globalno uvećao poslednjih nekoliko decenija. Pored toga, mlađe generacije depresiju doživljavaju u mlađem uzrastu nego što je to bio slučaj kod starijih generacija. Sociolozi navode brojna objašnjenja za tu pojavu, kao što su promene u strukturi porodice, urbanizacija i smanjeni kulturni i verski uticaji. III.SIMPTOMI Iako može da se pojavi u bilo koje vreme od detinjstva do starosti, depresija obično počinje u periodu između godine života. Bolest može da se pojavi lagano, pa postepeno da se pojačava mesecima ili godinama, ili može da se pojavi iznenada u roku od nekoliko nedelja ili dana. Osoba koja dobije jaku depresiju može da izgleda toliko zbunjeno i uplašeno da se stiče utisak da je dobila nervni slom. Kako god da počne, depresija ozbiljno menja osećanja i pogled na stvari. Osoba sa velikom depresijom se oseća tužno, skoro svakodnevno i često plače. Više mu ne prijaju ljudi, posao i aktivnost koje su mu ranije pričinjavale zadovoljstvo. Simptomi depresije se menjaju u zavisnosti od starosne dobi. Kod mlađe dece depresija

20 38 39 može biti praćena fizičkim simptomima kao što su glavobolja i bol u stomaku ili nervoza, snuždenost, povlačenje u sebe, kao i promene u načinu ishrane. Osećaju manjak entuzijazma oko škole i drugih aktivnosti. Kod adolescenata, uobičajeni simptomi su neraspoloženje, poremećaj sna i manjak energije. Stariji ljudi sa depresijom se više žale na fizičke probleme nego na psihičke, zbog čega nekad doktori pogrešno uspostave dijagnozu bolesti. Simptomi depresije se razlikuju u različitim kulturama. U nekim kulturama depresivni ljudi ne osećaju tugu i osećaj krivice, već imaju fizičke probleme. U mediteranskim kulturama, na primer, depresivni ljudi se žale na nerve i glavobolje. U azijskim kulturama žale se na slabost i malaksalost. Ako se ne leči, jaka depresija najčešće traje osam do devet meseci. Oko 85 posto ljudi koji depresiju dožive jednom imaće je opet. A. Apetit i promene sna Depresija obično utiče na apetit tako što ga ponekad uveća, ali najčešće ga umanjuje. Navike spavanja se takođe često menjaju. Ljudi u depresiji mogu ili više da spavaju ili, češće, manje. Depresivna osoba može da zaspi u ponoć, nemirno spava, a onda se budi u pet ujutru, umorna i tužna. Za mnoge depresivne osobe, rano jutro spada u najtužniji deo dana. B. Promene u energiji Depresija takođe menja stepen energije kod čoveka. Neki depresivni ljudi mogu da osećaju nemir ili uzrujanost, imaju nervozne pokrete i nervozno se kreću. Drugi se osećaju mlitavo i prati ih malaksalost, nedostatak energije kao i osećanje iscrpljenosti ili imaju utisak da nose veliki teret. Depresivne osobe takođe mogu imati problem sa mišljenjem, lošu koncentraciju ili problem sa pamćenjem. C. Nedostatak samopoštovanja Osobe sa depresijom često se osećaju bezvredno, bespomoćno, imaju grižu savesti i osećaj krivice. I najmanji neuspeh tumače kao znak sopstvene nesposobnosti ili i najmanju kritiku shvataju kao osudu. Neke depresivne osobe se žale na osećanje duhovne ili moralne obamrlosti. U ogledalu vide nekoga ko je ružan i odvratan. Čak i sposobna i uzorna osoba može imati osećaj da je nesposobna, okrutna, glupa, neiskrena ili kriva što obmanjuje druge. Ljudi sa jakom depresijom mogu da osećaju tako jake emocionalne bolove da pomišljaju ili pokušavaju samoubistvo. Najmanje 15% ozbiljno depresivnih ljudi izvrši samoubistvo, a mnogo veći broj to pokuša. D. Psihotički simptomi U nekim slučajevima, depresivne osobe osećaju psihotičke simptome, kao što su deluzije (lažna verovanja) i halucinacije (lažna senzorna percepcija). Psihotički simptomi znak su naročito ozbiljne bolesti. U poređenju sa drugim depresivnim ljudima, oni sa psihotičnim simptomima duže su hospitalizovani, a po izlasku iz bolnice, kod njih je veća verovatnoća da će biti tužni i nesrećni. Kod njih je i veća verovatnoća samoubistva. IV. UZROCI Neke vrste depresije nastupaju iznenada, čak i kada sve deluje da je u redu. Druge imaju očigledan uzrok: bračni sukob, finansijske problem ili neke lične neuspehe. Ipak, većina sa takvim problemima ne zapada u duboku depresiju. Većina psihologa veruje da je depresija posledica interakcije između stresnih događaja u životu i bioloških i psiholoških ranjivosti određene osobe. A. Biološki faktori. Depresija je nasledna. Proučavanjem blizanaca došlo se do dokaza o jakom genetskom uticaju u depresiji. Kod genetski identičnih blizanaca koji su odrasli u istom okruženju verovatnoća da i jedan i drugi boluju od depresije je tri puta veća nego kod blizanaca koji imaju samo polovinu jednakih gena. Osim toga, kod identičnih blizanaca verovatnoća bipolarnog poremećaja je pet puta veća. Ova saznanja ukazuju na to da se sklonost ka depresiji i bipolarnom poremećaju može naslediti. Proučavanje usvojene dece pružilo je dodatne dokaze o ulozi genetike u depresiji. Navedena proučavanja govore da deca depresivnih roditelja imaju sklonost ka depresiji čak i kada ih odgajaju roditelji koji su ih usvojili. Geni mogu da utiču na depresiju tako što uzrokuju poremećaj u radu mozga. Istraživanja su pokazala da neurotransmiteri igraju važnu ulogu u regulisanju raspoloženja i emocija. U neurotransmitere koji imaju značaja za depresiju spadaju norepinefrin, dopamin i serotonin. Istraživanja 1960-ih pokazuju da je depresija posledica sniženog nivoa ovih transmitera u nekim delovima mozga. U prilog tom istraživanju ide i efekat lekova protiv depresije koji deluju tako što uvećavaju stepen neurotransmitera koji izazivaju depresiju. Međutim, kasnije studije su osporavale ovo jednostavno objašnjenje i tvrdile su da između nivoa nerotransmitera i depresija postoji znatno složenija korelacija. Disbalans hormona takođe može imati ulogu u depresiji. Mnoge depresivne osobe imaju povišen stepen hidrokortizona (kortizol), hormona koji luči nadbubrežna žlezda za vreme stresa. Pored toga, i slabo aktivna ili suviše aktivna štitna žlezda može izazvati depresiju. Širok spektar medicinskih stanja može izazvati depresiju. Tu spadaju nedostaci vitamina B6 i B12 u ishrani, kao i neurološki poremećaji folične kiseline, kao što je Alchajmerova bolest i Hantingtonova bolest; moždani udari u frontalnom delu mozga; neke virusne infekcije kao što su hepatit i mononukleoza. Neki medikamenti, kao što su steroidi, takođe može izazvati depresiju. B. Psihološki faktori Psihološke teorije depresije fokusiraju se na način na koji ljudi misle i na koji se ponašaju. U eseju iz godine, austrijski psihoanalitičar Zigmund Frojd objasnio je melanholiju, ili veliku depresiju, kao reakciju na gubitak bilo da je pravi gubitak, kao što je smrt voljene osobe, ili simbolični gubitak, kao što je neuspeh u dostizanju važnih ciljeva. Frojd je verovao da nesvesni bes osobe zbog gubitka oslabljuje ego, i rezultira mržnjom samog sebe ili samodestruktivnim ponašanjem. Kognitivne teorije depresije naglašavaju ulogu iracionalnog u procesu mišljenja. Američki psihijatar Aron Bek sugerirao je da depresivni ljudi vide sebe, svoje okruženje i budućnost u lošem svetlu zbog grešaka u razmišljanju. Ove greške uključuju fokusiranje na negativne aspekte svake situacije, sagledavanje činjenica na pogrešan i negativan način, i samo optuživanje za svaku nesreću. Po njemu, ljudi uče još tokom ranog detinjstva da gledaju na svet na samooptužujući način. Ovo negativno razmišljanje čini da situacija izgleda mnogo gore nego što zaista jeste i povećava rizik od depresije naročito u stresnim situacijama. U prilog kognitivnom stavu, ljudi sa crtama depresivne ličnosti bivaju mnogo osetljiviji nego drugi na depresiju. Primeri crta depresivne ličnosti uključuju tugu, pesimizam, introvertnost, samokritiku, preterani skepticizam i kritiku drugih, duboke osećaje nepripadanja, i naglašenu brigu. Takođe, ljudi koji su često zavisni, neprijateljski nastrojeni i impulsivni imaju veći rizik za depresiju. Američki psiholog Martin Seligman je rekao da je koren depresije iz naučene bespomoćnosti, saznanja da čovek ne može da kontroliše događaje iz spoljašnjosti. Takođe, produžena izloženost nekontrolisanim i neizbežnim događajima vodi u apatiju, pesimizam i gubitak motivacije. Lin Abramson, američki psiholog i njene kolege su dale adaptaciju ove teorije i tvrde da depresija nije rezultat samo bespomoćnosti, već i beznadežnosti. Teorija beznadežnosti etiketira depresiju šemom negativnog razmišljanja u kome ljudi krive sebe za negativne događaje u životu, smatraju da su ti događaji trajni i previše generalizuju specifične slabosti koje primenjuju u mnogim delovima života. C. Stresni događaji Psiholozi se slažu da stresna iskustva mogu da budu okidač za depresiju kod ljudi koji imaju predispoziciju za bolest. Na primer, smrt voljene osobe može da dovede do depresije. Psiholozi obično prave razliku između prave depresije i tuge, normalnog procesa tugovanja za voljenom osobom koja je umrla. Druga stresna iskustva mogu da uključe razvod, trudnoću, gubitak posla, i čak rođenje deteta. Oko 20% žena iskusi epizodu depresije, poznatu kao postnatalna depresija, pošto se porode. Takođe, ljudi sa ozbiljnim fizičkim bolestima ili rizičnim manama često razvijaju depresiju. Ljudi koji iskuse zloupotrebu kao deca takođe su podložniji depresiji od drugih. Takođe i ljudi koji žive u hronično stresnim uslovima, kao što

21 40 41 su samohrane majke sa mnogo dece i malo ili nimalo pomoći od prijatelja ili rođaka. V. LEČENJE Depresija se obično ne može ukloniti snagom volje. Epizoda mora da istera svoje dok ne oslabi ili sama po sebi ili lečenjem. Depresija se može tretirati efektivno antidepresivima, psihoterapijom ili kombinacijom oba. Uprkos postojanju efektivnog lečenja, mnoge depresivne tegobe ne budu tretirane ili nisu ni dijagnostikovane. Studije pokazuju da opšti lekari ne prepoznaju depresiju kod svojih pacijenata u polovini slučajeva. Takođe, mnogi lekari i pacijenti vide depresiju kod starih ljudi kao normalan deo starenja, čak iako je tretiranje depresije kod starijih ljudi vrlo efektivno. A. Antidepresivi Oko 70% ljudi sa depresijom reaguje na antidepresive. Ovi lekovi rade tako što menjaju nivo serotonina, norepinefina i drugih neurotransmitera u mozgu. Obično im treba bar dve do tri nedelje da postanu efektivni. Doktori ne mogu da predvide koji će tip antidepresiva da najbolje utiče na određenu osobu, pa depresivni ljudi ponekad moraju da probaju nekoliko tipova. Antidepresivi ne izazivaju zavisnost, ali mogu da dovedu do neželjenih propratnih efekata. Da bi se povratak bolesti izbegao, ljudi obično moraju da nastave da uzimaju lek nekoliko meseci pošto su im se simptomi poboljšali. Često korišćeni antidepresivi spadaju u tri glavne klase: triciklidi, monoamino oksido inhibitori (MAO inhibitori), i selektivni serotonin inhibitori (SSRI). Triciklidi, nazvani tako po hemijskoj strukturi od tri prstena, uključuju amitriptilin (Elavil), imipramin (Tofanil), desipramin (Norpramin), doksepin (Sineguan) i nortiptilin (Parnelor). Propratni efekti triciklida mogu da uključuju pospanost, vrtoglavicu, nejasan vid, mučninu, nesanicu, zatvor i suva usta. MAO inhibitori uključuju isocarboksazid (Marplan), fenelzin (Nardil) i tranilcipromin (Parnate). Ljudi koji uzimaju MAO inhibitore moraju da se pridržavaju dijete koja isključuje tiramin substancu koja se nalazi u vinu, pivu, nekim sirevima i mnoštvu fermentisane hrane da bi se izbegao rast krvnog pritiska. Takođe, MAO inhibitori mogu da imaju mnoge od propratnih simptoma triciklida. SSRI uključuju fluokserin (Prozak), sertralin (Zoloft) i paroksetin (Paksil). Ovi lekovi izazivaju manje propratnih efekata koji su i blaži nego kod drugih vrsta antidepresiva, iako SSRI mogu izazvati nespokojstvo, nesanicu, pospanost, glavobolje i seksualnu disfunkciju. Neki pacijenti su naveli da Prozak izaziva nasilno ili suicidno ponašanje u malom broju sluačjeva ali Američki fond za Hranu i Lekove ove tvrdnje nije uspeo da potvrdi. Prozak je postao najšire korišćen antidepresiv u svetu od kad je pušten u promet kasnih osamdesetih godina od strane proizvodjača Eli Lili i kompanija. Mnogi ljudi smatraju da je Prozak veoma efektivan u uklanjanju depresije. Takođe, neki ljudi su pronašli da Prozak transformiše njihove ličnosti uvećanjem samopouzdanja, optimizma i nivoa energije. Ipak, profesionalci koji se bave mentalnim zdravljem izražavaju ozbiljnu etičku zabrinutost pri korišćenju Prozaka kao ličnog podizača raspoloženja, naročito kod ljudi koji nemaju kliničku depresiju. Doktori česti prepisuju litijum karbonat, prirodnu mineralnu so, da bi lečili ljude sa bipolarnim nedostatkom. Ljudi često uzimaju litijum tokom perioda relativno normalnog raspoloženja da bi odložili ili čak sprečili povremene promene raspoloženja. Propratni efekti litijuma uključuju mučninu, vertigo i često uriniranje. B. Psihoterapija Studije su pokazale da kratkotrajna psihoterapija može da olakša blagu i umerenu depresiju efektivno kao i antidepresivi. Za razliku od lekova, psihoterapija ne izaziva fiziološke propratne efekte. Depresivni ljudi koji se tretiraju psihoterapijom imaju mnogo manje šanse da iskuse povratak depresije nego oni koji se leče antidepresivima. Ipak, da bi psihoterapija dala efekta, potrebno je mnogo više vremena. Postoji mnogo vrsta psihoterapije. Kognitivno-bihejvioralna terapija podrazumeva da su koreni depresije u negativnom i često iracionalnom razmišljanju o sebi i svojoj sudbini. U ovoj vrsti terapije, osoba uči da razume i eliminiše te navike negativnog razmišljanja. U interpersonalnoj terapiji, terapeut pomaže osobi da razreši probleme u odnosima sa drugima koji su moguć uzrok depresije. Psihodinamična terapija vidi depresiju kao rezultat internih, nesvesnih konflikata. Psihodinamični terapeuti se fokusiraju na prošlost i prošla iskustva osobe i razrešenje konflikata iz detinjstva. Psihoanaliza je primer ove vrste terapije. Kritičari dugotrajne psihodinamične terapije tvrde da njeni efekti nisu naučno dokazani. C. Druge vrste lečenja Elektrokonvulzivna terapija (ECT) može često da olakša jaku depresiju kod ljudi koji ne reaguju na antidepresive i psihoterapiju. Kod ove vrste terapije, struja niske jačine se pušta kroz mozak jednu ili dve sekunde da se proizvedu kontrolisani napadi. Pacijeti obično prime šest do deset ECT terapija tokom nekoliko nedelja. ECT ostaje kontraverzan način lečenja jer može da dovede do dezorjentisanosti i gubitka pamćenja. Ipak, istraživanja su otkrila da je jako efektivna u smanjenju jake depresije. Za slabije slučajeve depresije, stalne aerobik vežbe mogu da poboljšaju raspoloženje kao i psihoterapija ili lek. Neka istraživanja ukazuju da promene u ishrani mogu da utiču na raspoloženje promenom nivoa serotonina u mozgu. HOMEOPATSKO LEČENJE Arsenikum album: Anksiozne, nesigurne osobe i one koje su perfekcionisti kojima je potreban ovaj lek mogu da postave previsoke standarde za sebe i druge i postanu depresivne ako se njihova očekivanja ne ostvare. Briga zbog materijalne sigurnosti nekada se graniči sa očajem. Često se osećaju loše, mogu da budu zahtevni i zavisni, čak i da sumnjaju u druge ljude, bojeći se da je njihovo stanje ozbiljno. Aurum metallicum: Ovaj lek može biti od pomoći ozbiljnim ljudima, izrazito fokusiranim na posao i dostignuća, koji postanu depresivni ukoliko osećaju da su podbacili na neki načim. Obeshrabrenost, samoprekor, poniženje i gnev mogu dovesti do osećanja praznine i bezvrednosti. Takva osoba se noću može osećati gore, uz pojavu noćnih mora i nesanice. Calcarea carbonica: Pouzdana i vredna osoba koju savladaju preterana briga, rad ili fizička bolest, može imati korist od ovog leka. Uznemirenost (anksioznost), zamor, zbunjenost, samosažaljenje i strah od katastrofe (neuspeha) se mogu pojaviti. Osobi kojoj je ovaj lek potreban je često hladno, troma je, i lako se zamara prilikom fizikčog napora. Causticum: Osoba koja je depresivna usled žalosti i gubitka ( bilo nedavnog ili pre dužeg perioda) može imati koristi od ovog leka. Često plakanje ili osećaj mentalne otupelosti i zaboravnost (uz nervozno proveravanje da li su vrata zaključana, šporet isključen, itd) su još neke od indikacija. Ljudi kojima je ovaj lek potreban su često izuzetno saosećajni prema drugima, imaju izražen osećaj za pravdu, i mogu biti duboko obeshrabreni ili ljuti na svet. Cimicifuga: Osoba kojoj je potreban ovaj lek može biti energična i govorljiva kada se oseća dobro, ali uznemirena i mračna kada je depresivna uz preterane strahove ( od gubitka razuma, mogućnosti da bude napadnuta, od katastrofe). Bolni menstrualni ciklusi i glavobolje koje obuhvataju i vrat se često javljaju u slučajevima kada je ovaj lek potreban.

22 42 Ignatia amara: Osetljivi ljudi koji tuguju ili su razočarani, i pokušavaju da tu bol drže u sebi mogu imati koristi od ovog leka. Pošto se trude da ne zaplaču ili da ne deluju previše ranjivo pred drugima, oni često izgledaju kao da su na oprezu, zatvoreni i ćudljivi. Takođe mogu prasnuti u smeh, ili suze bez nekog očiglednog razloga. Osećaj knedle u grlu i težine u grudima uz često uzdisanje ili zevanje su čvrsti pokazatelji za Ignatia-u. Nesanica (ili preterano spavanje), jaki bolovi (grčevi) u stomaku i leđima se takođe često viđaju. Kali phosphoricum: Ukoliko se osoba oseća depresivno nakon previše napornog rada, fizičke bolesti, ili prolaska kroz duži emocionalni stres ili uzbuđenje, ovaj lek može biti od pomoći. Iscrpljene, nervozne i razdražljive, takve osobe mogu imati probleme pri radu ili koncentraciji i postaju obeshrabrene i gube samopouzdanje. Glavobolje od mentalnog napora, brzo znojenje, osetljivost na hladnoću, anemija (malokrvnost), nesanica i loša probava se često viđaju u slučajevima kada je ovaj lek potreban. Natrum carbonicum: Osobe kojima je potreban ovaj lek su obično blage, nežne i nesebične-trude se da budu vesele i korisne, i izbegavaju konflikte kada god je to moguće. Ako su povređene, mogu da postanu depresivne, ali ne pokazuju svoja osećanja. Čak i kada se osećaju usamljeno, povlače se da odmore ili da slušaju tužnu muziku, što može da ih izoluje još više. Nervozne i fizički osetljive (na sunce, promene vremena i mnoge vrste hrane, naročito mleko), takve osobe takođe mogu postati depresivne kada se osećaju slabo ili bolesno. Natrum muriaticum: Ljudi kojima je ovaj lek potreban deluju rezervisano, odgovorno i zatvoreno ali ipak imaju snažna osećanja ( tuge, emotivne/ljubavne vezanosti, gneva ili straha od nesreće) koja retko pokazuju. Iako žele da ljudi saosećaju s njima, mogu da se ponašaju uvređeno ili ljutito ako neko pokuša da ih teši, i potrebno im je da budu sami da zaplaču. Uznemirenost (anksioznost), razmišljanje o nepravdama iz prošlosti, migrene, bolovi u leđima i nesanica se često mogu pojaviti kada je osoba deprimirana. Žudnja za solju i zamor od izlaganja suncu su još neke indikacije za ovaj lek. Pulsatilla: Ljudi kojima je ovaj lek potreban često poseduju dečju nežnost i osetljivost, a takođe mogu biti plačljivi, ljubomorni i ćudljivi. Kada su depresivni, tužni su i plačljivi i zahtevaju puno pažnje i tešenja. Plakanje, svež vazduh i umereno vežbanje im obično poprave raspoloženje. Preterano utopljavanje ili boravak u zagušljivoj prostoriji može da pojača uznemirenost (anksioznost). Pulsatilla često može da pomogne kod depresije u vreme hormonalnih promena ( pubertet, menstrualni ciklus ili menopauza). Sepia: Ovaj lek može imati uticaja na ljude koji se osećaju umorno, razdražljivo i nezainteresovano za članove porodice, iscrpljeno od zahteva svakodnevnog života. Oni žele da budu ostavljeni na miru, i mogu da odreaguju ljutito i neprijatno ukoliko ih neko uznemirava. Često se osećaju bolje kada se isplaču, ali više vole da ljudi ostanu na distanci i ne pokušavaju da ih teše ili razvedre. Menstrualni problemi, osećaj kao da su unutrašnji organi opušteni ili vise, usporena probava i poboljšanje nakon energičnog vežbanja su još neke indikacije za ovaj lek. Staphysagria: Tihi, osetljivi i emotivni ljudi koji imaju teškoće da se izbore sami za sebe mogu imati koristi od ovog leka. Povređena osećanja, stid, ozlojeđenost i potisnute emocije ih mogu dovesti do depresije. Ukoliko se nađu pod prevelikim pritiskom, ponekad mogu da izgube urođenu samokontrolu, padaju u bes ili bacaju stvari. Osoba kojoj je potreban ovaj lek može takođe patiti od nesanice (pospana je celog dana, ali noću ne može da spava), zubobolje, glavobolje, bolova u stomaku ili infekcija bešike izazvanih stresom. Napomena: Informacije iz ovog članka ne treba uzeti kao zamenu za medicinski savet. Svaka osoba kojoj je potrebna medicinska pomoć trebalo bi da konsultuje kvalifikovanog klasičnog homeopatu. Depression & Homeopathy Dr.Sayeed Ahmad D. I. Hom. (London) Prevod: Svetlana Srećković

23 Beograd, Banovo brdo, Požeška 83a - II sprat, tel: 011/ Dežurstvo: ponedeljak, sreda i petak h, utorak i četvrtak h simillimumbgd@gmail.com