OBMANA EVOLUCIJE. Harun Jahi. Nau~ni kolaps darvinizma i njegova ideolo{ka pozadina. Naslov originala: The Evolution Deceit by Harun Yahya

Transcription

1 OBMANA EVOLUCIJE

2 Naslov originala: The Evolution Deceit by Harun Yahya Izdaje: CPS Prevod i obrada: CPS [tampa: Lion Tira`: Distribucija: 063/ , 065/ OBMANA EVOLUCIJE Nau~ni kolaps darvinizma i njegova ideolo{ka pozadina CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd JAHI, Harun Obmana evolucije : nau~ni kolaps darvinizma i njegova ideolo{ka pozadina / Harun Jahi. - Beograd : Centar za prirodnja~ke studije, 2002 (Beograd : Lion) str. : ilustr. ; 21 cm Prevod dela: The Evolution Deceit / by Harun Yahya. - Tira` Bibliografija: str ISBN Harun Jahi a) Evolucija b) Kreacionizam COBISS-ID

3 UVOD Za{to teorija evolucije? Neki od ljudi koji su ~uli za teoriju evolucije ili darvinizam mogu pomisliti da se ti koncepti ti~u samo oblasti biologije i da nemaju zna~aja za njihov svakodnevni `ivot. To je veoma pogre{no shvatanje zato {to, daleko vi{e nego biolo{ki koncept, teorija evolucije predstavlja ~vrstu osnovu jedne pogre{ne filozofije koja ima premo} i uticaj nad velikim brojem ljudi. Ta filozofija je materijalizam ; ona sadr`i jedan veliki broj neta~nih ili ve{ta~kih pogleda o tome za{to i kako smo mi nastali. Materijalizam zagovara da ne postoji ni{ta osim materije i da je materija su{tina svega, i organskog i neorganskog. Po{av{i od te premise, ona isklju~uje i odbacuje postojanje Tvorca. Spu{taju}i sve na nivo materije, ta filozofija transformi{e ~oveka u jedno bi}e koje obra}a pa`nju samo na materiju i koji odbacuje i okre}e se od moralnih vrednosti bilo koje vrste. To je po~etak velikih nesre}a koje }e zadesiti ~oveka. [teta od materijalizma ne ograni~ava se samo na pojedinca. Materijalizam nastoji da ukine osnovne vrednosti na kojima po~ivaju dr`ava i dru{tvo i da stvori jedno bezdu{no i bezose}ajno dru{tvo koje obra}a pa`nju samo na materijalno. S obzirom da ~lanovi takvog dru{tva ne mogu nikada posedovati idealisti~ke osobine i predstave kao {to su patriotizam, ljubav prema bli`njima, pravda, odanost, po{tenje, po`rtvovanost i dobar moral, dru{tvenom poretku zasnovanom na takvim pojedincima su eno je da bude uni{ten u kratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od najozbiljnijih pretnji osnovnim vrednostima politi~kog i dru{tvenog poretka jedne nacije. Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome {to on slu`i kao osnova anarhisti~kih i razornih ideologija koje ciljaju na uni{tenje dr`ave i naroda. Komunizam, jedna od ovih ideologija, prirodan je politi~ki produkt materijalisti~ke filozofije. Nastoje}i da uni{ti svete pojmove kao {to su dr`ava i porodica, on predstavlja osnovnu ideologiju mnogim oblicima separatisti~kih akcija usmerenih protiv unitarne strukture dr`ave. Teorija evolucije sa~injava takozvanu nau~nu osnovu za materijalizam, od kojeg zavisi komunisti~ka ideologija. Uzimaju}i teoriju evolucije kao referencu, komunizam nastoji da opravda sebe i predstavi svoju ideologiju kao zvu~nu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osniva~ komunizma, Karl Marks, za Darvinovu knjigu Poreklo vrsta, koja je postavila temelj teorije evolucije, napisao slede}e: Ovo je knjiga koja sadr`i osnove istorije prirode na{eg gledi{ta. 1 5

4 Karl Marks je jasno stavio do znanja da Darvinova teorija osigurava ~vrsto tlo za materijalizam, a time i za komunizam. On je kroz posvetu svog najve}eg dela, Kapital (Das Kapital), tako e, izrazio svoje simpatije koje gaji pre-ma Darvinu. Poklanjaju}i mu nema~ko izdanje Kapitala, Marks je napisao: ^arlsu Darvinu, od vatrenog obo`avatelja Karla Marksa. Ustvari, materijalisti~ki pogledi svake vrste, sa Marksovim idejama na ~elu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogma iz 19. veka na kojoj materijalizam opstaje, apsolutno poni{tena zahvaljuju}i otkri}ima savremene nauke. Nauka je pobila i nastavlja pobijati materijalisti~ke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ni~eg vi{e. Nauka, tako e, demonstrira da su sva bi}a produkt stvaranja Jednog Superiornog Bi}a. Namera ove knjige je da izlo`i nau~ne ~injenice koje jasno pobijaju teoriju evolucije na svim poljima i da informi{e ljude o prikrivenoj, krajnjoj i stvarnoj nameri ove takozvane nauke koja je, u stvari, samo obmana. Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da oni ne}e ni poku{ati da odgovore, jer su svesni da }e takav akt, jednostavno, pomo}i mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo la`. 1. POGLAVLJE Biti oslobo en od predrasuda Ve}ina ljudi primaju sve {to ~uju od nau~nika kao apsolutno ta~no, ne razmi{ljaju}i o tome da ti isti nau~nici mogu imati razne filozofske i ideolo{ke predrasude. ^injenica je da evolucionisti pod pla{tom nauke name}u javnosti svoje li~ne predrasude i filozofske poglede. Na primer, iako su svesni da slu~ajni doga aji ne prouzrukuju ni{ta osim nereda i konfuzije, oni i dalje tvrde da su ovaj ~udesan red, plan i dizajn koje prime}ujemo u samom univerzumu i u `ivim organizmima nastali slu~ajno. Na primer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji neshvatljiva harmonija u molekulu proteina, gradivnom bloku `ivota i da ne postoji verovatno}a da je to nastalo slu~ajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastao pod nekim primitivnim uslovima na Zemlji, slu~ajno, pre vi{e milijardi godina. On se ne zaustavlja ovde; on tako e, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samo jedan, ve} da su milioni proteina nastali slu~ajno, a zatim se na neki neverovatan na~in sjedinili i formirali prvu `ivu }eliju. Osim toga, on brani svoje gledi{te sa slepom tvrdoglavo{}u. Taj ~ovek je nau~nik - evolucionista. Da taj isti nau~nik nai e na tri cigle pore ane jedna na drugu, on nikad ne bi pretpostavio da su se te cigle slu~ajno na{le na gomili i da su se zatim slu~ajno pore ale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi izneo takvu tvrdnju bio bi progla{en umno poreme}enim. Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno oceniti obi~ne stvari, mogu u isto vreme usvojiti neracionalne stavove kada je u pitanju njihovo vlastito postojanje? Nemogu}e je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime nauke: nauka zahteva uzimanje obe alternative u razmatranje, kad god postoje dve mogu}- nosti podjednako verovatne u nekom odre enom slu~aju. A kad je verovatno}a jedne od te dve alternative manja, na primer iznosi samo 1%, onda je racionalno i nau~no smatrati ispravnom alternativu sa 99% verovatno}e. Mi }emo nastaviti, imaju}i u vidu ovu nau~nu osnovu. Postoje dva pogleda koja se mogu izlo`iti, a koja se odnose na to kako su nastali `ivi organizmi na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je `ive organizme stvorio Tvorac u njihovoj sada{njoj slo`enoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da je `ivot nastao nesvesnim i slu~ajnim doga ajima. Ovo drugo je ono {to tvrdi teorija evolucije. Kad pogledamo nau~ne podatke koji se odnose, na primer, na molekularnu biologiju, vide}emo da ne postoji nikakva {ansa da je ijedna `iva }elija 6 7

5 - ili bilo koji od milione proteina koji se nalaze u toj }eliji - mogla nastati slu~ajno kako tvrde evolucionisti. Kao {to }emo ilustrovati u narednim poglavljima, statistika (ra~unanje verovatno}e) potvr uje ~injenicu da slu~ajnost nema nikave veze sa nastankom `ivih organizama. Tako da evolucionisti~ki pogled na pojavljivanje `ivih organizamam ima nula verovatno}u da bude ispravan. To zna~i da prvi pogled ima 100% verovato}u da je ispravan. To jest, da je `ivot svesno nastao. Druk~ije re~eno, `ivot je stvoren. Svi `ivi organizmi su nastali dizajnom Tvorca, uzvi{enog u superiornoj mo}i, mudrosti i znanju. Ova realnost nije stvar ube enja; to je normalan zaklju~ak do kojeg vode mudrost, logika i nauka. Pod ovim okolnostima, na{ nau~nik - evolucionista trebao bi da povu~e svoju tvrdnju i da se dr`i ~injenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko, pak, u~ini suprotno, onda bi tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja `rtvuje nauku u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o pravom nau~niku. Ljutnja, tvrdoglavost i predrasude na{eg nau~nika sve se vi{e pove}avaju kad god se suo~i sa realno{}u. Ovaj njegov stav mo`e se objasniti samo jednom re~ju: vera. Da, to je slepo sujeverje, po{to ne postoji drugo obja{njenje za njegovo zanemarivanje svih ~injenica ili za do`ivotno posve}ivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj ma{ti. Majkl Bih: Jedna zbunjuju}a }utnja okru`uje pitanje slo`enosti }elije. Slepi materijalizam Vera o kojoj govorimo je materijalisti~ka filozofija, koja zagovara da je materija oduvek postojala i da ne postoji ni{ta drugo osim materije. Takozvana teorija evolucije je nau~na osnova za materijalisti~ku filozofiju i ta teorija se slepo brani kako bi se odr`ala ta filozofija. Kada nauka proglasi teoriju evolucije ni{tavnom - a to je upravo ono {to je postignuto na kraju 20. veka - onda se nauka iskrivljuje kako bi predstavila teoriju evolucije kao ispravnu, a time i dalje odr`avao materijalizam u `ivotu. Nekoliko re~enica napisanih od strane jednog od istaknutih biologa evolucionista, pru`aju nam dobar primer i omogu}avaju nam da vidimo poreme}eno rasu ivanje i opreznost u koje nas vodi ova slepa odanost. Ovaj nau~nik, diskutuju}i verovatno}u i mogu}nost slu~ajnog formiranja citohromac, koji je jedan od su{tinskih enzima potrebnih za `ivot, ka`e slede}e: Verovato}a formiranja jednog citohrom-c niza je jednaka nuli. To jest, ako `ivot zahteva jedan ta~no odre en niz, mo`e se re}i da on ima verovatno}u koja verovatno mo`e biti realizovana jedanput u ~itavom univerzumu. Ina~e bi morali prihvatiti da su neke metafizi~ke snage iznad na{eg poimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog nije pogodno za ciljeve nauke. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu hipotezu. 2 Ovaj nau~nik misli da je nau~nije prihvatiti verovatno}u koja je ravna nuli nego stvaranje. Me utim, prema zakonima nauke, ukoliko postoje dva alternativna obja{njenja za neku odre enu stvar, a da jedno od njih ima nultu verovatno}u, onda je drugo, alternativno obja{njenje ispravno. Me utim, dogmatski materijalisti~ki prilaz zabranjuje priznanje superiornog Tvorca. Ova zabrana vodi ovog - i mnoge druge nau~nike koji veruju u tu materijalisti~ku dogmu - da prihvati tvrdnje koje su apsolutno suprotne razumu. Ljudi koji im veruju i cene ove nau~nike, tako e, postaju za~arani i zaslepljeni istom materijalisti~kom ~arolijom i usvajaju istu nerazumnu psihologiju kada ~itaju njihove knjige i ~lanke. Ovo dogmatsko materijalisti~ko gledi{te razlog je za{to su mnoga istaknuta imena u nau~noj zajednici ateisti. Oni koji oslaba aju sebe od robovanja toj ~aroliji i razmi{ljaju sa otvorenim srcem, ne dvoume se da prihvate postojanje Tvorca. Ameri~ki biohemi~ar dr. Majkl Bih (Michael J. Behe), jedan od onih istaknutih nau~nika koji podr`avaju teoriju inteligentnog dizajna, koja je prihva}ena u poslednje vreme, opisuje one nau~nike koji odbijaju da prihvate dizajn ili stvaranje `ivih organizma na slede}i na~in: U poslednje ~etiri decenije, savremena biohemija otkrila je zna~ajan deo tajni }elije. To je zahtevalo da desetine hiljada ljudi ve}i deo svojih `ivota posvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat ovih akumulativnih napora u istra`ivanju }elije - u istra`ivanju `ivota na molekularnom nivou - glasan je, jasan i prodoran vrisak: 'Dizajn'! Rezulat je tako nedvosmislen i tako zna~ajan da mora biti rangiran kao jedan od najve}ih dostignu}a u istoriji nauke... Umesto toga, ~udna i zbunjuju}a }utnja okru`uje pitanje slo`enosti }elije. Za{to nau~na zajednica pohlepno ne prigrli svoje iznenadno otkri}e? Za{to se sa uo~avanjem dizajna postupa u intelektualnim rukavicama? Dilema je u tome {to ukoliko je jedna strana slona ozna~ena etiketom 'inteligentni dizajn', onda druga strana mora biti ozna~ena etiketom 'Bog'! 3 To je taj neprijatni polo`aj ateisti~kih i evolucionisti~kih nau~nika koje vidimo u novinama i na TV-u i ~ije knjige mo`da ~itate. Sva nau~na istra`ivanja ovih nau~nika pokazuju im postojanje Tvorca. Me utim, oni su postali jako bezose}ajni i zaslepljeni dogmatskim materijalisti~kim obrazovanjem koji su toliko upili u sebe da su jo{ uvek uporni u svom poricanju. Ljudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno neosetljivi. Uhva}eni u jednoj neznala~koj samouverenosti prouzrokovanoj njihovom bezose}ajno{}u, oni bi mogli zavr{iti podr`avaju}i apsurdnost kao neku vrlinu. Dobar primer je istaknuti evolucionista Ri~ard Davkins (Richard Dawkins) koji poziva ljude da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ~udu, ~ak i ako vide da im spomenik nekog nacionalnog heroja ma{e rukama. Prema njemu, mo`da su svi atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To je malo verovatan doga aj, ali je mogu}

6 Ovakva psihologija materijalista postojala je kroz celu istoriju. Dogmatsko razmi{ljanje evolucionista nije nikakvo originalno razmi{ljanje, niti je to svojstveno samo njima. U stvari, ono {to nau~nik evolucionista podr`ava nije neka nova nau~na misao, ve} neznanje koje istrajava jo{ od najranijih, necivilizovanih paganskih zajednica. Ri~ard Davkins zauzet propagiranjem evolucije. Masovna evolucionisti~ka indoktrinacija Kao {to smo ve} spomenuli, jedan od razloga {to ljudi ne mogu videti realnost njihovog postojanja je neka vrsta op~injenosti koja lebdi nad njihovim rasu ivanjem. To je ista ona op~injenost koja le`i u osnovi prihvatanja teorije evolucije {irom sveta. Pod op~injeno{}u mislimo na jedno intelektualno stanje postignuto indoktrinacijom. Ljudi su izlo`eni jednoj takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o ispravnosti teorije evolucije da ~esto ne mogu primetiti devijaciju koja postoji. Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje mogu}nost rasu ivanja. Mogu}e je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom, po~inje da vidi realnost, ne onakvu kakva ona jeste, ve} onako kako je indoktrinirana. Ovaj fenomen mo`e se uo~iti na jednom drugom primeru. Ukoliko neko bude hipnotisan i bude mu re~eno da je krevet u kojem le`i, u stvari, automobil, onda on nastavlja da to tako vidi nakon zavr{etka seanse hipnoze. On misli da je to veoma logi~no i racionalno zato {to on to zaista tako vidi i on nema nikakve sumnje da je u pravu. Takvi primeri koji pokazuju efikasnost i mo} mehanizma indoktrinacije nau~ne su ~injenice koje su dokazane bezbrojnim eksperimentima koji su zabele`eni u nau~noj literaturi i oni su svakodnevnica u ud`benicima psihologije i psihijatrije. Teorija evolucije i materijalisti~ki pogled na svet koji se oslanja na nju, nametnuti su masama sa takvim metodama indoktrinacije. Ljudi koji stalno susre}u indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i nau~nim platformama, ne uspevaju videti da je prihvatanje ove teorije, u stvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rasu ivanja. Ista indoktrinacija, tako e, zarobljava i nau~nike. Mladi nau~nici koji ~ine prve korake u svojoj nau~noj karijeri vremenom usvajaju materijalisti~ki pogled na svet. Op~injeni ovom magijom, mnogi nau~nici evolucionisti nastavljaju traganje za nau~nom potvrdom neracionalnih i zastarelih tvrdnji evolucionista iz 19. veka, koje su ve} davno pobijene nau~nim dokazima. Postoje jo{ i dodatni mehanizmi koji teraju nau~nike da budu evolucionisti i materijalisti. U mnogim zemljama, nau~nik mora pokazati neke odre ene standarde kako bi bio promovisan, primio akademska priznanja ili da mu se ~lanci objavljuju u nau~nim ~asopisima. Otvoreno prihvatanje teorije evolucije je kriterijum broj jedan. Ovaj sistem vodi te nau~nike tako daleko da oni posve}uju cele svoje `ivote i karijere u korist jednog dogmatskog verovanja. To je realnost koja nastavlja le`ati iza tvrdnje da je evolucija jo{ uvek prihva}ena od strane nau~nika. Evolucija se odr`ava u `ivotu ne zato {to ima neku nau~nu vrednost, ve} zato {to je to jedna ideolo{ka obaveza. Samo nekolicina nau~nika koji su svesni ove ~injenice mogu reskirati da uka`u na ~injenicu da je kralj go. U nastavku ove knjige razmatra}emo otkri}a i zaklju~ke moderne nauke koji su vodili do kolapsa evolucionisti~kog verovanja i do iskrsavanja jasnih dokaza o postojanju Tvorca. ^itaoci }e se osvedo~iti da je teorija evolucije, u stvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktorna sa naukom na svakom nivou, ali je podr`ana da prikrije istinu o Tvorcu. Ono ~emu se nadamo od ~itaoca jeste da se probudi iz ~arolije koja zaslepljuje umove ljudi i koja remeti njihovu mogu}nost rasu ivanja, kao i da }e ozbiljno razmi{ljati o onome {to je napisano u ovoj knjizi. Ukoliko se ~italac oslobodi te ~arolije i po~ne razmi{ljati jasno, slobodno i bez ikakvih predrasuda, on }e uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Ta neizbe`na istina, koja je tako e vidljiva u svim aspektima moderne nauke, jeste ~injenica da su `ivi organizmi nastali kao posledica stvaranja, a nikako slu~ajno. ^ovek mo`e lako primetiti tu ~injenicu posmatraju}i samog sebe, kako je nastao u utrobi svoje majke ili posmatraju}i bilo koji drugi `ivi organizam

7 2. POGLAVLJE Kratka istorija teorije evolucije Koreni evolucije se`u toliko duboko koliko i jedno dogmatsko verovanje koje poku{ava negirati postojanje stvaranja. Ve}ina paganskih filozofa u anti~koj Gr~koj branila je teoriju evolucije. Ako pogledamo istoriju filozofije vide- }emo da ideja evolucije ~ini ki~mu mnogih paganskih filozofija. Me utim, nije paganska filozofija, nego je vera u Tvorca bila ta koja je odigrala tu stimulativnu ulogu u ra anju i razvoju moderne nauke. Ve}ina ljudi koji su bili pioniri u tom procesu tvrdili su da postoji Tvorac; i dok su prou~avali nauku, nastojali su otkriti univerzum koji je Tvorac stvorio i uo~iti Njegove zakone i detalje u Njegovom stvaranju. Astronomi kao {to su Leonardo da Vin~i (Leonardo da Vinci), Kopernik (Copernicus), Kepler (Keppler) i Galileo; otac paleontologije Kivije (Cuvier); pionir botanike i zoologije Line (Linnaeus); i Isak Njutn (Isaac Newton), koji se smatra najve}im nau~nikom svih vremena, svi oni prou~avali su nauku ne samo veruju}i u Tvorca, ve} i u to da je sav univerzum produkt Njegovog stvaranja. 5 Albert Ajn{tajn (Albert Einstein), koji se smatra najve}im genijem na{eg vremena, bio je jedan pobo`ni nau~nik koji je verovao u Tvorca i tako izjavio: Ne mogu zamisliti nekog iskrenog nau~nika bez dubokog verovanja. Situacija se mo`e opisati na slede}i na~in: 'nauka bez vere je hroma'. 6 Jedan od osniva~a moderne fizike, nema~ki fizi~ar Maks Plank (Max Planck), jednom je rekao: Svako ko ozbiljno prou~ava nauku mora pro~itati frazu napisanu na vratima hrama nauke: 'Imaj veru.' Vera je su{tinski atribut nauke. 7 Teorije evolucije je rezultat materijalisti~ke filozofije koja je izronila sa ponovnim bu enjem anti~kih materijalisti~kih filozofija i postala {iroko rasprostranjena u 20. veku. Kao {to smo nazna~ili ranije, materijalizam nastoji da objasni prirodu samo ~isto materijalisti~kim faktorima. S obzirom da ona pori- ~e stvaranje u samom po~etku, ona tvrdi da sve {to postoji, bilo `ivo ili ne`ivo, nije nastalo ~inom stvaranja, ve} kao rezultat slu~ajnosti koja je zatim uspostavila neki red. Ljudski um je, me utim, izgra en tako da razume, da gde god vidi red, da postoji volja koja organizije i stoji iza tog reda. Materijalisti~ka filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakteristikom uma, sredinom 20. veka proizvela je teoriju evolucije. Darvinova imaginacija Osoba koja je postavila teoriju evolucije na na~in na koji se ona defini{e danas bio je jedan amater, engleski prirodnjak ^arls Darvin (Charles Robert Darwin). Darvin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo imao amaterski interes za prirodu i `ive organizme. Njegov interes podstaknuo ga je da se dobrovoljno pridru`i ekspediciji koja je napustila Englesku brodom Bigl (H. M. S. Beagle) godine i koja je putovala raznim delovima sveta punih pet godina. Mladi Darvin bio je impresioniran razli~itim vrstama `ivih organizama, naro~ito odre enim zebama koje je video na ostrvu Galapagos. Mislio je da je razli~itost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prilago avanjem sredini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da poreklo `ivota i `ivih vrsta le`i u pojmu prilago avanja okolini. Prema Darvinu, razli- ~ite `ive vrste nisu stvorene pojedina~no (njih nije stvorio Tvorac), ve} poti~u od zajedni~kog pretka i da su one kao rezultat prirodnih uslova postale razli~ite jedne od drugih. Darvinova hipoteza nije se zasnivala na nekom nau~nom otkri}u ili eksperimentu; me utim, on ju je vremenom pretvorio u pretencioznu teoriju uz pomo} i podr{ku poznatih materijasti~kih biologa svoga vremena. Njegova ideja bila je u tome da pojedini `ivi organizmi koji su se prilagodili nekoj odre enoj sredini prenose te osobine na slede}e generacije; te povoljne osobine nagomilale su se vremenom i transformisale tu jedinku u novu vrstu, sasvim razli~itu od njenih predaka. (Poreklo ovih povoljnih osobina nije bilo poznato u to vreme.) Prema Darvinu, ~ovek je najrazvijeniji rezultat ovog mehanizma. Darvin je nazvao taj proces evolucija putem prirodne selekcije. Mislio je da je na{ao poreklo vrsta : poreklo jedne vrste je druga vrsta. On je objavio te poglede u svojoj knjizi nazvanoj Poreklo vrsta, putem prirodnog odabiranja (The Origin of Species, By Means of natural Selection) godine. Darvin je bio dobro upoznat sa ~injenicom da se njegova teorija suo~ava sa velikim problemima. On je to priznao u svojoj knjizi u poglavlju Te{ko}e teorije. Te te{ko}e, u osnovi, bile su u fosilnom zapisu, komplikovanosti nekih organa koji se ne bi mogli objasniti slu- ~ajnostima (na primer, oko), i instinktu `ivih organizama. Darvin se nadao da }e te te{ko}e biti savladane novim otkri- }ima; me utim, ovo ga nije spre~ilo da dâ jedan broj veoma neadekvatnih obja{- njenja za neke od njih. Ameri~ki fizi~ar Lipson dao je slede}i komentar u vezi s Darvinovim te{ko}ama : ^arls Darvin 12 13

8 DARVINOV RASIZAM Jedan od najva`nijih, a ipak najmanje poznatih aspekata Darvina je njegov rasizam: Darvin je smatrao bele Evropljane naprednijim od ostalih ljudskih rasa. Dok je Darvin pretpostavljao da je ~ovek evoluirao od majmunolikog stvorenja, on je smatrao da su se neke rase razvile vi{e nego druge i da ovi poslednji jo{ nose majmunske karakteristike. U svojoj knjizi Poreklo ~oveka, koju je objavio nakon Porekla vrsta, on bestidno komentari{e ve}e razlike izme u ljudi razli~itih rasa. 1 U svojoj knjizi Darvin smatra da su crnci i australijski Abori`ini jednaki sa gorilama i onda zaklju~uje da }e ovi biti vremenom istrebljeni od civilizovanih rasa. On ka`e: U nekom budu}em periodu, ne veoma dalekom kada se meri vekovima, civilizovane rase ljudi }e uglavnom iskoreniti i zameniti divlje rase {irom sveta. U isto vreme, ~ovekoliki majmuni... }e bez sumnje biti iskorenjeni. Pukotina izme u ~oveka i njegovih najbli`ih srodnika bi}e ve}a u jednom civilizovanijem stanju, kako se mo`emo nadati, i bi}e jedaka onoj izme u Kavka`ana i nekog majmuna tako niskog kao {to je babun, umesto kao sada izme u crnca ili Australijanca i gorile. 2 Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski raspravljane, nego su tako e dovedene u jednu poziciju gde osiguravaju najva`nije nau~no tlo za rasizam. Pretpostavljaju}i da su organizmi evoluirali u borbi za `ivot, darvinizam je ~ak bio prilago en socijalnim naukama i izokrenut u jednu koncepciju koja je do{la dotle da bude nazvana socijalni darvinizam. Socijalni darvinizam tvrdi da su postoje}e ljudske rase sme{tene na razli~itim stepinicama evolucione lestvice, da su evropske rase najnaprednije od svih i da mnoge druge rase jo{ uvek nose majmunske crte. 1. Benjamin Farrington, What Darvin Really Said. London, Sphere Books, 1971, pp Charles Darvin, The Descent of Man, 2nd ed., New York, A.L. Burt Co. 1874, pp ^itaju}i Poreklo vrsta zaklju~io sam da je sam Darvin bio mnogo nesigurniji nego {to ga poku{avaju predstaviti. Poglavlje 'Te{ko}e teorije', na primer, pokazuje da je Darvin imao zna~ajnu sumnju u sve to. Kao fizi~ar, bio sam poprili~no intrigiran njegovim komentarom o tome kako je oko moglo da nastane. 8 Dok je razvijao svoju teoriju, Darvin je bio impresioniran mnogim biolozima evolucionistima koji su mu prethodili, naro~ito francuskim biologom Lamarkom (Lamarck). 9 Prema Lamarku, `ivi organizmi prenose osobine koje su stekle tokom `ivota sa jedne generacije na drugu i na taj na~in evoluiraju. Na primer, `irafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je, generacijama, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i viso~ije li{}e. Darvin je tako upotrebio tezu preno{enja ste~enih osobina koju je predlo`io Lamark kao faktor koji ~ini da `ivi organizmi evoluiraju. Ali, i Darvin i Lamark su pogre{ili jer je u njihovo vreme `ivot mogao biti prou~avan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma neadekvatnom nivou. Nau~ne oblasti kao {to su genetika i biohemija nisu postojale. Prema tome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu njihove ma{te. Dok je eho Darvinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar po imenu Gregor Mendel je godine otkrio zakone nasle ivanja. O tome se nije puno ~ulo do kraja veka. Mendelovo otkri}e je zadobilo veliku va`nost po- ~etkom 20. veka. To je bilo ro enje genetike kao nauke. Ne{to kasnije, otkriveni su struktura gena i hromozomi. Otkri}e DNK molekula, u 50-im, koji sadr`i genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu. Razlog je bio u neverovatnoj slo`enosti `ivota i ni{tavnosti evolucionih mehanizama koje je predlo`io Darvin. Rezultat ovih otkri}a trebao je biti potpuno odbacivanje Darvinove teorije. Me utim, ovo se nije dogodilo, jer su odre eni krugovi insistirali na reviziji, obnavljanju i podizanju teorije na jednu nau~nu platformu. Ovi napori su shvatljivi samo ako primetimo da iza teorije evolucije stoje ideolo{ke namere, a ne nau~na briga. O~ajni~ki napori neo-darvinizma Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ~etvrtini 20. veka, Darvinova teorija je u{la u duboku krizu. Ipak, jedna grupa nau~nika koji su bili re{eni da ostanu lojalni Darvinu nastojali su da prona u re{enja. Oni su se okupili na sastanku organizovanom od strane Geolo{kog dru{tva Amerike (Geological Society of America) godine. Geneti~ari, kao Ledjard Stebins (G. Ledyard Stebbins) i Teodosijus Dob`anski (Theodosius Dobzhansky), zoolozi kao {to su Ernest Majer (Ernst Mayr) i D`ulijan Haksli (Julian Huxley), paleontolozi kao D`ord` Gejlord Simson (George Gaylord Simpson) i Glen Jepsen (Glenn L. Jepsen), i matemati~ki geneti~ari kao {to su Ronald Fi{er (Ronald Fisher) i Seval Rajt (Sewall Right), nakon dugih diskusija, kona~no su se dogovorili kako zakrpiti darvinizam. Ovaj kadar fokusirao se na pitanje porekla povoljnih varijacija koje su tobo`e naveli `ive organizme da evoluiraju - {to je jedna tema koju i sam Darvin nije bio u stanju da objasni, nego je, jednostavno, bio osu en da je zaobi e, oslanjaju}i se na Lamarka. Ideja je sada bila slu~ajna mutacija. 15

9 Oni su nazvali ovu novu teoriju Moderna sinteti~ka teorija evolucije ; ona je bila formulisana dodavanjem koncepta mutacije Darvinovoj tezi prirodne selekcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao neodarvinizam, a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neo-darvinisti. Decenije koje su usledile postale su era o~ajni~kih poku{aja da se neodarvinizam doka`e. Ve} je bilo poznato da su mutacije - to jest nepredvi eni slu~aji - koje se odigravaju u genima `ivih organizama uvek bile {tetne. Neodarvinisti su poku{ali da ustanove jedan primer za naprednu mutaciju izvode}i hiljade eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi poku{aji zavr{ili su potpunim neuspehom. Oni su tako e poku{ali da doka`u da su prvi `ivi organizmi mogli nastati slu~ajno, pod primitivnim uslovima na Zemlji koje je teorija postavila, ali isti neuspeh pratio je tako e i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji je nastojao dokazati da bi `ivot mogao nastati slu~ajno - propao je. Ra~uni verovatno}e dokazuju da ~ak ni jedan jedini protein, gradivni blok `ivota, nije mogao nastati slu~ajno. A }elija - koja se prema evolucionistima navodno pojavila slu~ajno pod primitivnim i nekontrolisanim uslovima na Zemlji - nije mogla biti sintetizovana ~ak ni pomo}u najsavr{enijih laboratorija 20. veka. Neo-darvinisti~ka teorija je tako e pobijena fosilnim zapisom. Nikada, bilo gde u svetu, nisu prona eni nikakvi prelazni oblici, koji su navodno trebali pokazati postepenu evoluciju `ivih organizama od primitivnih do naprednih vrsta, kao {to je to neo-darvinisti~ka teorija tvrdila. U isto vreme, uporedna anatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su evoluirale jedna iz druge, u stvari imaju veoma razli~ite anatomske karakteristike i da one nikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima. Ali neo-darvinizam ionako nikada nije ni bio nau~na teorija, nego jedna ideolo{ka dogma, ako se ve} ne mo`e re}i da je bio jedna vrsta religije. Eto za{to pobornici evolucije jo{ uvek nastavljaju da je brane, uprkos svim dokazima koji govore suprotno njoj. Me utim, jedna stvar oko koje se oni ne mogu slo`iti je pitanje: Koji je od razli~itih modela predlo`enih za realizaciju evolucije onaj 'pravi'? Jedan od najva`nijih, od svih ovih modela evolucije, jeste fantasti~ni scenario poznat kao isprekidana ravnote`a. Poku{aj i pogre{ka: Isprekidana ravnote`a Mnogi nau~nici koji veruju u evoluciju prihvataju neo-darvinisti~ku teoriju polaganog, postepenog razvoja. U poslednjim decenijama, me utim, predlo`en je jedan druga~iji model. Nazvan isprekidana ravnote`a, ovaj model odbacuje darvinisti~ku ideju akumuliraju}eg razvoja korak po korak i smatra da se umesto toga evolucija odigrava u velikim, isprekidanim skokovima. Prvi glasni zastupnici ovog mi{ljenja pojavili su se po~etkom 70-ih. Dva ameri~ka paleoantropologa, Nils Eldrid` (Niles Eldredge) i Stefan D`ej Guld (Stephen Jay Gould), bili su veoma svesni da su tvrdnje neo-darvinisti~ke teorije apsolutno pobijene fosilnim zapisom. Fosili su dokazali da `ivi organizmi nisu nastali postepenom evolucijom, nego da su se pojavili iznenada i potpuno formirani. Neo-darvinisti su `iveli, i jo{ uvek `ive, sa slabom nadom da }e nedostaju}i prelazni oblici jednog dana biti prona eni. Shvataju}i da je ova nada PRIMITIVNI NIVO NAUKE U DARVINOVO VREME Kada je Darvin promovisao svoje pretpostavke, nau~ne discipline genetika, mikrobiologija i biohemija jo{ nisu postojale. Da su one bile otkrivene pre nego {to je on predlo`io svoju teoriju, Darvin bi lako mogao da prepozna da je njegova teorija bila nenau~na i mo`da ne bi ni poku{ao da promovi{e takve besmislene tvrdnje. Informacija koja odre uje vrste ve} postoji u genima i nemogu}e je da prirodna selekcija proizvede nove vrste kroz izmene u genima. Sli~no tome, svet nauke u tom periodu imao je jedno veoma plitko i prosto razumevanje gra e i funkcija }elije. Da je Darvin imao {ansu da vidi }eliju pod elektronskim mikroskopom, on bi se osvedo~io u veliku slo`enost i izvanrednu gra u organela }elije. On bi svojim vlastitim o~ima video da nije bilo mogu}e da jedan takav komplikovan i slo`en sistem nastane kroz male varijacije. Da je on znao ne{to o biomatematici, tada bi shvatio da ~ak nijedan jedini molekul proteina, da ne govorimo o jednoj celoj }eliji, nije mogao da nastane slu~ajno. Jedna studiozna analiza }elije je bila mogu}a tek nakon otkri}a elektronskog mikroskopa. Primitivnim mikroskopima prikazanim ovde, u Darvinovo vreme je bilo jedino mogu}e videti spoljnu povr{inu }elije. 16

10 Danas, desetine hiljada nau~nika {irom sveta, posebno u SAD i Evropi, osporavaju teoriju evolucije i objavili su mnoge knjige o pogre{nosti te teorije. Ovo gore su neki od primera. neosnovana, Eldrid` i Guld i pored svega toga nisu bili u stanju da ostave svoju evolucionu dogmu, tako da su predlo`ili jedan novi model: isprekidana ravnote- `a. To je tvrdnja da se evolucija nije odigrala kao rezultat manjih varijacija, nego radije tokom iznenadnih i velikih promena. Ovaj model nije bio ni{ta drugo nego jedan model iz ma{te. Na primer, evropski paleontolog [indevolf (O. H. Shindewolf), koji je poslu`io kao primer Eldrid`u i Guldu, tvrdio je da je prva ptica iza{la iz gmizava~kog jajeta kao rezultat jedne velike mutacije, to jest, kao rezultat jednog velikog poreme}aja koji se odigrao u genetskoj strukturi. 10 Stefan D`ej Guld Prema toj istoj teoriji, neke `ivotinje koje su `ivele na kopnu preobrazile su se u velike kitove pretrpev{i iznenadnu i sveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, potpuno kontradiktorne svim pravilima genetike, biofizike i biohemije nau~ne su onoliko koliko su nau~ne i bajke o `abama koje se pretvaraju u prin~eve. I pored svega toga, ogor~eni krizom u kojoj su neo-darvinisti~ke tvrdnje bile, neki paleontolozi evolucionisti prigrlili su ovu teoriju ~ija je karakteristika da je ~ak jo{ bizarnija nego sam neo-darvinizam. Jedina svrha ovog modela bila je osigurati obja{njenje za pukotine u fosilnom zapisu koje neo-darvinisti~ki model nije mogao objasniti. Me utim, te{- ko da je to bio racionalan poku{aj - obja{njavati fosilne pukotine u evoluciji ptica sa tvrdnjom da je jedna ptica odjednom isko~ila iz gmizava~kog jajeta - zato {to po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste u drugu zahteva veliku i povoljnu promenu u genetskoj informaciji. Me utim, nijedna mutacija ne pobolj{ava genetsku informaciju, niti joj dodaje novu. [tavi{e, model isprekidane ravnote`e kolabira od svog samog po~etka zbog nemogu}nosti da odgovori na pitanje nastanka `ivota, {to je tako e pitanje koje od samog po~etka pobija i neo-darvinisti~ki model. Budu}i da ~ak ni jedan jedini protein ne mo`e nastati slu~ajno, rasprava o tome da li su organizmi izgra eni od triliona tih proteina pro{li kroz naglu ili postepenu evoluciju je besmislena. Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o evoluciji, danas je jo{ uvek neo-darvinizam. U poglavljima koja slede, prvo }emo ispitati dva zami{ljena mehanizma neo-darvinisti~kog modela i onda pogledati u fosilni zapis da bismo testirali taj model. Nakon toga }emo se zadr`ati na pitanju porekla `ivota, koje poni{tava oba modela, i sve druge evolucionisti~ke modele, kao {to je na primer skokovita evolucija. Pre nego {to uradimo, bilo bi korisno podsetiti ~itaoca da je realnost sa kojom }emo se susretati na svakom stadijumu takva da nam ukazuje da je scenario evolucije jedna bajka, jedna velika obmana koja je potpuno u suprotnosti sa stvarnim svetom. To je jedan scenario koji je bio kori{ten da obmanjuje svet tokom 140 godina. Zahvaljuju}i poslednjim nau~nim otkri}ima, nastavak njene odbrane je, na kraju, postao nemogu}

11 3. POGLAVLJE Imaginarni mehanizmi evolucije Neo-darvinisti~ki model koji se danas ozna~ava kao teorija evolucije zagovara da je `ivot evoluirao kroz dva naturalisti~ka mehanizma: prirodna selekcija i mutacija. Osnovna tvrdnja teorije je da su prirodna selekcija i mutacija dva dopunjuju}a mehanizma. Poreklo evolucionih promena su slu~ajne mutacije koje se odigravaju u genetskoj gra i `ivih organizama. Osobine prouzrokovane mutacijama selektuju se mehanizmom prirodne selekcije i stoga `ivi organizmi evoluiraju. Kada dalje ispitamo ovu teoriju, nalazimo da takav evolucioni mehanizam uop{te ne postoji, zato {to ni prirodna selekcija, a ni mutacije nimalo ne doprinose tvrdnji da su razli~ite vrste evoluirale i da su se transformisale jedna u drugu. Prirodna selekcija Kao jedan prirodni proces, prirodna selekcija je bila poznata biolozima i pre Darvina. Oni su ga definisali kao mehanizam koji dr`i vrste nepromenjivim, bez da budu deformisane. Darvin je bio prva osoba koja je postavila tvrdnju da ovaj proces ima evolucionu snagu, i on je onda podigao ~itavu svoju teoriju na temelju ove tvrdnje. Ime koje je dao svojoj knjizi ukazuje da je prirodna selekcija bila osnova njegove teorije - Poreklo vrsta putem prirodne selekcije. Me utim, od Darvinovog vremena nije bilo nijednog jedinog dokaza koji bi pokazao da prirodna selekcija navodi `ive organizme da evoluiraju. Kolin Peterson (Colin Patterson), paleontolog u Prirodnja~kom muzeju u Engleskoj, koji je, usput, tako e istaknuti evolucionista, nagla{ava da nikada nije uo~eno da prirodna selekcija ima snagu da navede organizme da evoluiraju: Niko nikada nije proizveo neku vrstu mehanizmom prirodne selekcije. Niko nikada nije do{ao ni blizu toga i ve}ina sada{njih rasprava u neodarvinizmu je u vezi sa ovim pitanjem. 11 Prirodna selekcija podrazumeva da }e oni `ivi organizmi koji su prilago- eniji prirodnim uslovima svoje sredine prevladati tako {to }e njihovo potomstvo pre`iveti, dok }e oni koji su nesposobni nestati. Na primer, u jednom krdu jelena, pod pretnjom divljih `ivotinja, prirodno je da }e pre`iveti oni koji br`e tr~e. To je istina. Ali, bez obzira koliko dugo ovaj proces trajao, on ne}e transformirati ove jelene u neku drugu `ivu vrstu. Ovi jeleni }e uvek ostati jeleni. Kada pogledamo na nekoliko primera koje evolucionisti predstavljaju kao uo~ene primere prirodne selekcije, vidimo da oni nisu ni{ta drugo do jednostavni poku{aji obmane. Industrijski melanizam Godine Daglas Futujama (Douglas Futuyma) objavio je knjigu Biologija evolucije (Biology of Evolution), koja je prihva}ena kao jedan od izvora koji na najeksplicitniji na~in obja{njava teoriju evolucije putem prirodne selekcije. Naj~uveniji od njegovih primera o ovoj temi je onaj o boji no}nih leptira, koji su pocrneli za vreme Industrijske revolucije u Engleskoj. Prema izvje{taju, u vreme po~etka Industrijske revolucije u Engleskoj, boja kore drve}a oko Man~estera bila je sasvim svetla. Zbog ovoga su leptiri tamne boje koji su prebivali na ovom drve}u mogli lako biti prime}eni od ptica koje su se njima hranile i zbog toga su oni imali veoma malu {ansu za pre- `ivljavanje. Pedeset godina kasnije, kao rezultat zaga enja, kora na drve}u je potamnela i ovoga puta leptiri svetle boje postali su naj~e{}a meta pti~jeg lova. Kao rezultat, broj leptira svetle boje je opao, dok se broj leptira tamne boje uve}ao, budu}i da oni tada nisu mogli lako biti prime}eni od ptica. Evolucionisti koriste ovo kao veliki dokaz za svoju teoriju. Evolucionisti su, na drugoj strani, na{li uto~i{te i utehu u bacanju pra{ine u o~i, pokazuju}i kako su leptiri svetle boje evoluirali u leptire tamne boje. Me utim, trebalo bi biti potpuno jasno da ovaj fenomen ne mo`e ni na koji na~in biti kori{}en kao dokaz za teoriju evolucije zbog toga {to prirodna selekcija ne proizvodi nove forme koje nisu postojale ranije. Leptiri tamne boje postojali su u celokupnoj populaciji leptira i pre Industrijske revolucije. Jedino {to se promenilo bila je relativna proporcija postoje}ih varijacija (tipova) u populaciji leptira. Leptiri nisu stekli novu osobinu ili jedan organ koji bi uzrokovao promenu vrste - odnosno stvaranje posebne vrste. Da bi se jedan leptir transformisao u drugu `ivu vrstu, na primer pticu, trebali bi biti u~injeni novi dodaci genima. To jest, trebao bi biti unesen jedan potpuno odvojen genetski program na na~in da se uklju~i nova informacija o fizi~kim osobinama ptica. Ukratko, prirodna selekcija nema sposobnost da doda jedan novi organ nekom `ivom organizmu, ukloni jedan organ, ili izmeniti organizam u drugu vrstu - {to je sasvim suprotno od slike koju evolucionisti pretpostavljaju. Najve}i dokaz koji je predstavljen od Darvinovog doba nije bio u stanju oti}i dalje od industrijskog melanizma kod leptira u Engleskoj. Mo`e li prirodna selekcija da objasni slo`enost? Ne postoji ni{ta {to prirodna selekcija doprinosi teoriji evolucije zato {to ovaj mehanizam nikada ne mo`e pove}ati ili pobolj{ati genetsku informaciju jedne vrste. Niti mo`e transformisati jednu vrstu u drugu: jednu morsku zvezdu u ribu, ribu u `abu, `abu u krokodila ili krokodila u pticu. Najve}i branitelj isprekidane ravnote`e, Guld, ukazuje na ovaj }orskokak prirodne selekcije slede}im re~ima: 20 21

12 genetske informacije ili nove organe. To jest, ona ni{ta (ili nikoga) ne mo`e navesti da evoluira. Darvin je prihvatio ovu realnost rekav{i: Prirodna selekcija ne mo`e uraditi ni{ta dok se pogodne varijacije slu~ajno ne dogode. 14 To je ono zbog ~ega je neo-darvinizam, pored prirodne selekcije, morao ista}i mutacije kao uzrok blagotvornih promena. Me utim, kao {to }emo videti, mutacije jedino mogu biti uzrok {tetnih promena. Primer leptira iz Industrijske revolucije promovisan je kao najve}i dokaz za evoluciju putem prirodne selekcije. Me utim, u ovom primeru evolucija ne dolazi u obzir, iz razloga {to nije formirana nova vrsta leptira. Na levoj slici su drve}e i leptiri u vreme pre Industrijske revolucije, a na desnoj strani iz doba posle Industrijske revolucije. Su{tina darvinizma le`i u jednoj jedinoj frazi: prirodna selekcija je kreativna snaga evolucione promene. Niko ne pori~e da }e prirodna selekcija igrati jednu negativnu ulogu u eliminisanju nesposobnih. Me utim, Darvinova teorija zahteva da prirodna selekcija isto tako stvara sposobne. 12 Jo{ jedan od intrigantnih mehanizama koje evolucionisti koriste u vezi sa prirodnom selekcijom jeste njihov napor da predstave ovaj mehanizam kao jednog svesnog dizajnera. Me utim, prirodna selekcija nema svest. Ona ne poseduje volju koja mo`e odlu~iti {ta je dobro, a {ta lo{e za `ive organizme. Kao rezultat toga, prirodna selekcija ne mo`e objasniti biolo{ke sisteme i organe koji imaju karakteristiku nezamislive slo`enosti koja se ne mo`e uprostiti. Ovi sistemi i organi sastavljeni su od saradnje jednog velikog broja delova i oni nisu ni od kakve koristi ~ak ako bi i samo jedan od ovih delova nedostajao ili bio defektan. (Na primer, ljudsko oko se ne mo`e uprostiti, po{to ono ne funkcioni{e osim ako nije objedinjeno sa svim svojim detaljima.) Zbog toga bi volja koja okuplja sve ove delove zajedno trebala biti u stanju da unapred predvidi budu}nost i usmeriti se direktno na korist koja bi trebala biti postignuta tek na zadnjem stadijumu evolucije. Ova ~injenica, koja isto tako ru{i osnove teorije evolucije, tako e je zabrinjavala i Darvina: Ako bi moglo biti demonstrirano da je postojao bilo kakav slo`eni organ, za koji bi bilo nemogu}e da bude formiran brojnim, uzastopnim, laganim modifikacijama, moja teorija bi apsolutno bila sru{ena. 13 Prirodna selekcija jedino selektuje, to jest odbacuje unaka`ene, slabe ili nesposobne individue jedne vrste. Ona ne mo`e proizvesti nove vrste, nove Mutacije Mutacije su definisane kao slu~ajne promene ili zamene koje se odigravaju u DNK molekulu, koji se nalazi u jedru }elije `ivog organizma i koji sadr`i sve genetske informacije. Ove promene ili zamene rezultat su spoljnih uticaja kao {to su zra~enje ili hemijsko delovanje. Svaka mutacija je jedan nesre}an slu~aj i ona, ili o{te}uje nukleotide koji izgra uju DNK, ili menja njihove polo`aje. One naj~e{}e uzrokuju toliku {tetu i promenu koje se ne mogu popraviti. Mutacija, iza koje se evolucionisti ~esto sakrivaju, nije ~arobni {tapi} koji transformi{e `ive organizme u neke naprednije i savr{enije forme. Direktan efekat mutacija je {tetan. Promene uzrokovane mutacijama mogu biti jedino kao one koje su iskusili stanovnici Hiro{ime, Nagasakija i ^ernobila: to jest, smrt, nesposobnost i nakaznost prirode organizma. Razlog za ovo je veoma jednostavan: DNK ima jednu veoma slo`enu gra u i slu~ajna delovanja mogu jedino uzrokovati {tetu ovoj gra i. Ranganatan (B. G. Ranganathan) izjavljuje: Mutacije su male, slu~ajne i {tetne. One se retko de{avaju, i u najboljem slu~aju one }e biti bez efekta. Ove ~etiri karakteristike mutacija ukazuju da one ne mogu voditi evolucionom razvitku. Jedna slu~ajna promena u nekom visoko specijalizovanom organizmu je ili bez efekta ili je {tetna. Slu~ajna promena u nekom ~asovniku ne mo`e pobolj{ati taj ~asovnik. Ona }e ga najverojatnije o{tetiti, ili }e, u najboljem slu~aju, biti bez efekta. Zemljotres ne pobolj{ava jedan grad; on donosi razaranje. 15 Nimalo iznena uju}e, do sada nije uo~ena nijedna korisna mutacija. Sve mutacije su se pokazale {tetnim. Evolucionista, nau~nik Varen Viver (Warren Weaver), ovako je prokomentarisao izve{taj pripremljen od strane Komiteta za genetske uticaje od atomskog zra~enja (Committee on Genetic Efects of Atomic Radiation), koji je formiran da istra`uje mutacije koje su mogle biti uzrokovane nuklearnim oru`jem kori{}enim u Drugom svetskom ratu: Mnogi }e biti zbunjeni u vezi sa izjavom da su prakti~no svi primeri mutacije {tetni, po{to su mutacije jedan neophodni deo procesa evolucije. Kako jedna dobra posledica - evolucija ka vi{im formama `ivota - mo`e rezultovati iz mutacija - koje su prakti~no sve {tetne? 16 Svaki napor ulo`en u izazivanje jedne korisne mutacije rezultovao je neuspehom. U toku vi{e decenija, evolucionisti su izveli mnoge eksperimente da proizvedu mutacije kod vinskih mu{ica po{to se ovi insekti razmno`avaju veoma brzo, tako da bi se mutacije pojavile brzo. Generacija za generacijom ovih mu{ica su mutirane, a ipak nijedna korisna mutacija nije uo~ena

13 SVE MUTACIJE SU [TETNE Gore levo: Normalna vinska mu{ica (drozofila). Gore desno: Vinska mu{ica sa nogama izraslim iz glave, usled mutacije koja je izazvana zra~enjem. Neke katastrofalne posledice mutacija na ljudskom telu. De~ak na slici levo je jedna od `rtava ^ernobila. Evolucionista, geneti~ar Gordon Tejlor (Gordon Taylor) pi{e ovako: U svim hiljadama eksperimenata sa uzgajanjem mu{ica, koji su izvedeni {irom sveta tokom vi{e od pedeset godina, nikada nije uo~eno da se razvila jedna posebna nova vrsta... ili ~ak samo jedan novi enzim. 17 Jedan drugi istra`iva~, Majkl Pitman (Michael Pitman), ovako komentari{e neuspeh eksperimenata izvr{enih na vinskim mu{icama: Morgan, Gold{mit, Miler i drugi geneti~ari podvrgli su generacije vinskih mu{ica ekstremnim uslovima toplote, hladno}e, svetla, tame i tretmana sa hemikalijama i zra~enjem. Sve vrste mutacija koje su bile proizvedene bile su prakti~no trivijalne i sigurno {tetne. Da li je to evolucija na~injena od strane ~oveka? Ne, zaista: samo nekoliko geneti~kih ~udovi{ta moglo je pre`iveti izvan boca u kojima su bili uzgajani. U praksi, mutanti umiru, sterilni su, ili naginju da se vrate u divlji tip. 18 Isto va`i i kod ~oveka. Sve mutacije koje su bile uo~ene kod ljudskih bi}a imaju {tetne rezultate. Na ovu temu evolucionisti su bacili jednu dimnu zavesu i ~ak poku{ali prikazati primere takvih {tetnih mutacija kao dokaz za evoluciju. Sve mutacije koje se odigravaju kod ljudi rezultiraju fizi~kim deformitetima, slabostima takvim kao {to su mongoloizam, Daunov sindrom, albinizam, dvarfizam ili rak. Ove mutacije su predstavljene u evolucionisti~kim ud`benicima kao primeri evolucionog mehanizma na delu. Nepotrebno je re}i da jedan proces koji ljude ostavlja nesposobnim ili bolesnim ne mo`e biti evolucioni mehanizam - evolucija bi trebala da proizvodi bolje forme, koje su sposobnije da pre`ive. Da sumiramo. Tri su glavna razloga za{to mutacije ne mogu biti stavljene u slu`bu podr`avanja evolucionisti~kih tvrdnji: 1. Direktne posledice mutacija su {tetne: Budu}i da se de{avaju nasumice, one uvek o{te}uju `ive organizme koji su im podvrgnuti. Razum nam govori da nesvesna intervencija na jednoj savr{enoj i slo`enoj strukturi ne}e pobolj{ati tu strukturu, nego }e je pogor{ati. I zaista, nikada nije uo~ena nijedna korisna mutacija. 2. Mutacije ne dodaju nove informacije u DNK jednog organizma: Deli}i koji sa~injavaju genetsku informaciju bivaju ili otkinuti sa njihovih mesta, uni{teni ili razneseni na razli~ita mesta. Mutacije ne mogu u~initi da neki `ivi organizam stekne jedan novi organ ili jednu novu osobinu. One jedino uzrokuju abnormalnosti, kao na primer da jedna noga {tr~i otpozadi, ili da uho {tr~i iz abdomena. 3. Da bi mutacija mogla biti prenesena na slede}u generaciju, ona se mora odigrati u reproduktivnim }elijama organizma: Jedna slu~ajna promena koja se desi u jednoj obi~noj, to jest nereproduktivnoj }eliji ili organu tela, ne mo`e biti prenesena na slede}u generaciju. Na primer, jedno ljudsko oko promenjeno efektima zra~enja ili drugim uzrocima, ne}e biti preneseno na slede}u generaciju. Ukratko, nemogu}e je da su `ivi organizmi evoluirali zato {to u prirodi ne postoji mehanizam koji ih mo`e podsta}i da evoluiraju. Ovo se sla`e sa dokazima iz fosilnog zapisa, koji pokazuje da je ovaj scenario evolucije daleko od realnosti

14 4. POGLAVLJE Fosilni zapis pobija evoluciju Ve~ito nedostaju}e karike Prema teoriji evolucije svaka `iva vrsta proiza{la je od svog prethodnika. Prethodno postoje}e vrste pretvorile su se vremenom u ne{to drugo i sve vrste su nastale na ovaj na~in. Prema ovoj teoriji, transformacija se odigravala postepeno, tokom miliona godina. Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne prelazne vrste trebale da postoje i `ive tokom ovog dugog perioda transformacije. Na primer, neke poluribe-polugmizavci koje su stekle neke gmizava~ke osobine kao dodatak osobinama riba koje su ve} imale, trebale su `iveti u pro{losti. Ili, trebali su postojati neki organizmi izme u gmizavaca i ptica, koji su stekli neke osobine ptica kao dodatak gmizava~kim osobinama koje su ve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova zami{ljena bi}a, za koja oni veruju da su postojala u pro{losti, kao na prelazne forme. Ukoliko su takve `ivotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i ~ak milijarde takvih primeraka. [to je jo{ va`nije, ostaci ovih ~udnih bi}a trebali bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prelaznih formi trebao bi biti ~ak i ve}i od broja prisutnih `ivotinjskih vrsta, i njihovi ostaci trebali bi se nalaziti {irom sveta. U knjizi Poreklo vrsta, Darvin je objasnio: Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojni prelazni varijeteti, koji najbli`e povezuju sve vrste jedne iste grupe, sasvim sigurno su morali postojati... Stoga bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na en jedino me u fosilnim ostacima. 19 ^ak je i sam Darvin bio svestan odsustva fosila takvih prelaznih formi. On se nadao da }e oni biti prona eni u budu}nosti. I sam je bio svestan da to predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u svojoj knjizi Poreklo vrsta, u poglavlju Te{ko}e u teoriji, napisao slede}e:...ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomo}u finih odstupanja, za{to svuda ne vidimo bezbrojne prelazne forme? Za{to sva priroda nije u konfuziji, umesto {to su vrste, kao {to vidimo, tako dobro definisane?... Po{to su po ovoj teoriji bezbrojne prelazne forme morale postojati, za{to ih ne nalazimo ugra ene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?... Za{to ne nalazimo blisko povezane prelazne vrste u prelaznim regionima, koje poti~u iz doba u kome su vladali prelazni uslovi za `ivot? Ova te{ko}a me je dugi period vremena potpuno zbunjivala. 20 Jedino obja{njenje sa kojim je Darvin mogao do}i da pobije ovaj prigovor bio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio neadekvatan. On je tvrdio da }e, kada fosilni zapis bude detaljno prou~en, nedostaju}e karike biti prona ene. Evolucionisti su, veruju}i u Darvinovo proro~anstvo, jo{ od sredine 19. veka, {irom sveta tragali za fosilima i kopali tra`e}i nedostaju}e karike. Uprkos njihovim najve}im naporima, jo{ uvek nije otkrivena nijedna prelazna forma. Svi fosili izva eni na iskopinama pokazali su da se, suprotno verovanju evolucionista, `ivot pojavio na Zemlji iznenada i potpuno formiran. Poku- {avaju}i da doka`u svoju teoriju, evolucionisti su nesvesno uzrokovali da ona propadne. Jedan poznati britanski paleontolog, Derek Ejd`er (Derek V. Ager), priznaje ovu ~injenicu, ~ak iako je i sam evolucionista: Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili na nivou vrsta, mi uvek i nanovo nalazimo - ne postepenu evoluciju, nego iznenadnu eksploziju jedne grupe organizama na ra~un druge. 21 Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog Mark ^erneki (Mark Czarnecki), komentari{e ovako: Glavni problem u dokazivanju teorije evolucije bio je fosilni zapis - otisci i{~ezlih vrsta sa~uvani u Zemljinim geolo{kim formacijama. Ovaj zapis nikada nije otkrio tragove Darvinovih hipoteti~kih prelaznih vrsta - umesto toga, vrste se pojavljuju i nestaju iznenadno i ova anomalija podr`ala je argumente zastupnika stvaranja da je svaka vrsta kreirana od strane Boga. 22 Oni su se, tako e, morali nositi sa uzaludno{}u ~ekanja da se nedostaju}e prelazne forme pojave nekada u budu}nosti, kao {to je to objasnio profesor paleoantropologije sa Glazgov Univerziteta, Nevil D`ord` (T. Neville George): Nema vi{e potrebe izvinjavati se zbog siroma{tva fosilnog zapisa. Na neki na~in, fosilni zapis je postao gotovo toliko bogat da je postao nepogodan za rukovanje i otkriva se br`e nego {to se mo`e prou~iti... On (fosilni zapis) i pored svega toga nastavlja da biva sastavljen uglavnom od pukotina. se pojavio na Zemlji iznenada i u slo`enim oblicima Kada se slojevi Zemlje i fosilni zapis ispitaju, mo`e se videti da su se svi `ivi organizmi pojavili istovremeno. Evolucionisti ka`u da je najstariji sloj Zemlje u kome su prona eni fosili `ivih organizama onaj koji su ozna~ili kao kambrijum. Njegovu starost su procenili na navodnih miliona godina. Fosili organizama na enih u slojevima koji pripadaju navodnom kambrijumskom periodu pojavili su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovih prethodno postoje}ih predaka. Fosili na eni u kambrijumskim stenama pripadaju pu`evima, trilobitima, sun erima, glistama, meduzama, morskim je`evima i drugim slo`enim beski~menjacima. Ovaj {iroki mozaik `ivih organiza

15 @IVI FOSILI Teorija evolucije tvrdi da vrste stalno evoluiraju u druge vrste. Ali, kada uporedimo `ive vrste sa njihovim fosilima, vide}emo da su one ostale nepromenjene tokom dugog vremenskog perioda. Ova ~injenica je jasan dokaz koji osporava tvrdnje p~ela se ne razlikuje od fosilne p~ele, koja je navodno stara milione godina. ma na~injen od jednog tako velikog broja slo`enih organizama, pojavio se tako iznenadno da se taj ~udesni doga aj u geolo{koj literaturi naziva kambrijumska eksplozija. Najve}i deo `ivotnih oblika na en u ovom sloju ima slo`ene sisteme kao {to su o~i, {krge, cirkulatorni sistem i napredne fiziolo{ke strukture koje nisu razli~ite od istih koji su uo~ljivi kod njihovih savremenih predstavnika. Na primer, oko kod trilobita sa duplim so~ivom u obliku sa}a je jedno ~udo dizajna. Dejvid Raup (David Raup), profesor geologije na Univerzitetima Harvard, Ro~ester i ^ikago, ka`e: Trilobiti su imali optimalan dizajn koji bi danas zahtevao dobro istreniranog i ma{tovitog opti~kog in`injera da ga razvije. 24 Ovi slo`eni beski~menjaci pojavili su se iznenada i kompletno formirani, bez bilo kakve karike ili prelazne forme izme u njih i jedno}elijskih organizama koji su navodno bili jedini oblik `ivota pre njih. Ri~ard Monasterski (Richard Monastersky), urednik ~asopisa Earth Sciences, koji je jedan od popularnih izdanja evolucionisti~ke literature, izjavljuje slede}e o kambrijumskoj eksploziji koja je do{la kao jedno potpuno iznena enje za evolucioniste: Istra`iva~i imaju otada otkrivene hiljade izvrsno sa~uvanih fosila koji nude jedan kratak pogled unazad, u jednu prekretnicu u istoriji `ivota. Taj momenat, pre nekih 550 miliona godina, upravo na po~etku Zemljinog kambrijumskog perioda, ozna~ava evolucionu eksploziju koja je napunila mora sa prvim slo`enim bi}ima na svetu. U jednom treptaju geolo{kog vremena, planeta kojom su dominirale jednostavne `ivotinje nalik na sun er, ustupila je mesto jednoj planeti kojom vlada {iroka raznolikost visoko razvijenih zveri, `ivotinja ~iji srodnici jo{ i danas nastanjuju svet. 25 Kako je Zemlja odjednom postala preplavljena jednim tako velikim brojem `ivotinjskih vrsta i kako su se ovi posebni tipovi vrsta mogli pojaviti bez zajedni~kog pretka - pitanja su koja ostaju neodgovorena od strane evolucionista. Fosil vilinog konjica, navodno star 135 miliona godina, ne razlikuje se od `ivog primerka. Fosilni zapis dokazuje da prelazne forme nikada nisu postojale, da se evolucija nije desila i da su sve vrste stvorene odvojeno, u savr{enoj formi. Upore enje fosilnog mrava, koji je navodno star 100 miliona godina, i savremenog mrava, jasno ukazuje da mravi nemaju nikakvu evolucionu istoriju. 29

16 Zoolog sa Oksforda, Ri~ard Davkins, jedan od najistaknutijih zagovornika evolucionisti~ke misli u svetu, ovako komentari{e ovu realnost koja poni{tava same korene svih argumenata koje on brani: Na primer, kambrijumski slojevi stena, stari oko 600 miliona godina, najstariji su u kojima nalazimo ve}inu od glavnih grupa beski~menjaka. I mnoge od njih nalazimo u jednom ve} naprednom stadijumu evolucije, u njihovom samom startu, to jest, odmah nakon {to su se pojavili. To je tako da pomislite da su bili usa eni tamo, bez bilo kakve evolucione istorije. Nepotrebno je re}i, ova pojava iznenadnog usa ivanja je odu{evila zastupnike stvaranja. 26 Kao {to je Davkins bio prisiljen sa prizna, kambrijumska eksplozija je jak dokaz za stvaranje zato {to je stvaranje jedini na~in da se objasni pojava `ivota na Zemlji u njegovoj punoj formi. Daglas Futujama, jedan istaknuti biolog evolucionista, priznaje ovu ~injenicu i izjavljuje: Organizmi su se ili pojavili na Zemlji sasvim razvijeni, ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razviti iz prethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog procesa modifikacije. A ako su se pojavili u jednom sasvim razvijenom stanju, onda su zaista morali biti stvoreni od neke svemo}ne inteligencije. 27 Sam Darvin je prepoznao ovu mogu}nost kada je napisao: Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom rodu ili familiji zaista zapo~ele odjednom, ta ~injenica bila bi fatalna za teoriju postanka putem polaganih modifikacija kroz prirodnu selekciju. 28 Kambrijumski period nije ni{ta vi{e ili manje nego smrtonosni udarac za Darvina. Zbog ovoga, {vajcarski evolucionista, paleoantropolog Stefan Bengston, priznaje nedostatak prelaznih karika dok opisuje kambrijumski period i ka`e: Zagonetan (i zbunjuju}i) za Darvina, ovaj doga aj nas jo{ uvek zasljepljuje. 29 Kao {to se mo`e videti, fosilni zapis ukazuje da `ivi organizmi nisu evoluirali iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umesto toga pojavili iznenada, odjednom i u jednom savr{enom stanju. Ukratko, `ivi organizmi nisu nastali evolucijom; oni su bili stvoreni. OKO TRILOBITA Trilobiti, koji su se odjed nom pojavili u kambrijum skom periodu, imaju jednu izuzetno slo`enu gra u oka. Sastavljeno od mili ona malih deli}a u obli ku sa}a i dvostrukog sis tema so~iva, ovo oko, po re ~ima profesora geologije Dej vida Raupa, ima jedan optimalni dizajn koji bi mogao biti danas razvijen od strane veoma obrazovanog i ma{tovitog in`injera-opti~ara. Ovo oko se pojavilo pre navodno 500 miliona godina i to u ovako savr{enom stanju. Nesumnjivo, iznenadna pojava jednog tako ~udesnog dizajna ne mo`e biti obja{njena evolucijom i predstavlja dokaz u prilog stvaranja. Povrh toga, gra a oka trilobita u obliku sa}a pre- `ivela je do na{ih dana bez ijedne jedine promene. Neki insekti, poput p~ela ili vilinog konjica, imaju istu gra u oka kao {to su imali i trilobiti. Ova situacija opovrgava evolucionu tezu da su organizmi evoluirali, napreduju}i od primitivnih ka slo`enim. R.L. Gregory, Eye and Brain: The Psychology of Seeing, Oxford University Press, 1995, p

17 5. POGLAVLJE Bajka o prelazu iz vode na kopno Evolucionisti pretpostavljaju da su morski beski~menjaci, koji se pojavljuju u kambrijumskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom desetina miliona godina. Me utim, upravo kao {to kambrijumski beski~menjaci nemaju predaka, isto tako ne postoje ni prelazne karike koje bi pokazivale da se izme u ovih beski~menjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Treba primetiti da izme- u beski~menjaka i riba postoji velika razlika u gra i. Beski~menjaci imaju tvrda tkiva sa spoljne strane, dok su ribe ki~menjaci koje imaju svoja tvrda tkiva sme{tena unutar tela. Jedna takva evolucija zahtevala bi milione koraka da bi bila zavr{ena i trebalo bi da postoje milijarde prelaznih formi koje bi predstavljale te korake. Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima oko 140 godina tra`e}i ove hipoteti~ne forme. Oni su prona{li milione fosila beski~menjaka i milione ribljih fosila, a ipak, niko nikada nije prona{ao makar i jedan fosil koji je u sredini izme u njih. Jedan evolucionista, paleoantropolog D`erald Tod (Gerald T. Todd), priznaje ovu ~injenicu u ~lanku naslovljenom Evolucija plu}a i poreklo ko{tanih riba : Sve tri podgrupe ko{tanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu otprilike u isto vreme. Oni se po svojoj gra i ve} {iroko razilaze i te{ko su oklopljeni. Kako su oni nastali? Kako to da svi oni imaju te{ki oklop? I, za{to nema tragova ranijih, prelaznih formi? 30 Evolucionisti~ki scenario ide jedan korak dalje i tvrdi da su se ribe, koje su evoluirale od beski~menjaka, onda transformisale u vodozemce. Ali, za ovaj scenario tako e nedostaju dokazi. Ne postoji nijedan jedini fosil koji potvr uje da su ikada postojali neki organizmi poluribe-poluvodozemci. Ova ~injenica je, iako nerado, potvr ena od strane dobro poznatog evolucionisti~kog autoriteta Roberta Kerola (Robert L. Carroll), koji je autor dela Paleontologija ki~menjaka i evolucija (Vertebrate Paleontology and Evolution): Mi nemamo prelaznih fosila izme u riba ripidistija (njegov omiljeni predak ~etvorono`nih ki~menjaka) i ranih vodozemaca. 31 Dvojica evolucionista, paleontolozi Kolbert (Colbert) i Morales su u vezi sa tri osnovne grupe vodozemaca - `aba, gu{tera i sesilija, dali ovakav komentar: Nema dokaza za bilo kakve paleozojske vodozemce koji su imali kombinovane karakteristike koje bi bile o~ekivane za jednog zajedni~kog pretka. Najstarije poznate `abe, gu{teri i sesilije veoma su sli~ne svojim `ivim prethodnicima. 32 Sve do pre pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo bi}e zaista i postojalo. Ova riba, zvana celakanta (iz grupe {akoperki), ~ija je starost procenjena na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prelazna forma sa jednim primitivnim plu}ima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnim i cirkulatornim sistemom spremnim da funkcioni{e na zemlji, i ~ak sa jednim primitivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihva- }ene su kao nepobitna istina me u nau~nim krugovima sve do kraja 30-ih godina. Celakanta je bila predstavljena kao jedna prava prelazna forma koja dokazuje evolucionisti~ki prelaz iz vode na kopno. Me utim, 22. decembra do{lo je do jednog veoma interesantnog otkri}a u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan `ivi ~lan iz familije celakanti, prethodno predstavljenog kao prelazna forma koja je izumrla pre sedamdeset miliona godina! Otkri}e jednog `ivog prototipa celakante je, bez sumnje, zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, paleoantropolog Smit (J. L. B. Smith) je rekao da on ne bi mogao biti vi{e iznena en ~ak i kad bi nai{ao na `ivog dinosaura. 33 U godinama koje su usledile, u vi{e navrata, u razli~itim delovima sveta ulovljeno je preko 200 riba celakanta. Prema hipoteti~nom scenariju prelaska iz vode na kopno, neke ribe su ose}ale potrebu da pre u iz vode na kopno zbog problema sa ishranom. Ova tvrdnja je potkrepljena neosnovanim i {pekulativnim crte`ima kao {to je ovaj. Navodno 410 miliona godina star fosil ribe celakante (iz grupe {akoperki). Evolucionisti su tvrdili da ona predstavlja prelazni oblik iz vode na primerci ove ribe, uhva}eni mnogo puta od godine, predstavljaju dobar primer obima {pekulacija u koje se upu{taju evolucionisti

18 ZA[TO JE PRELAZ IZ VODE NA KOPNO NEMOGU]? Evolucionisti tvrde da je jednog dana jedna vrsta koja je `ivela u vodi nekako stupila na kopno i bila transformisana u vrstu koja `ivi na kopnu. Postoji jedan broj o~iglednih ~injenica koje ~ine takav prelaz nemogu}im: 1. No{enje vlastite te`ine: Bi}a koja `ive u vodi nemaju problema u no{enju svoje vlastite te`ine. Me utim, ve}ina bi}a koja `ive na kopnu tro{e 40% svoje energije samo na no{enje svojih tela. Organizmi koji bi prelazili iz vode na kopno trebali bi da razviju novi mi{i}ni i ko{tani sistem da bi tako istovremeno odgovorili novoj potrebi za energijom, {to je nemogu}e da se dogodi slu~ajnim mutacijama. 2. Zadr`avanje toplote: Na kopnu temperatura mo`e brzo da se promeni i varira u {irokom opsegu. Organizmi koji `ive na kopnu imaju telesne mehanizme koji im omogu}avaju da mogu da izdr`e tako velike temperaturne promene. Me utim, u vodi se temperatura menja polako i takve promene ne de{avaju se unutar nekog velikog organizmi koji imaju telesni sistem regulisan prema konstantnoj temperaturi vode trebali bi da steknu za{titni sistem da bi osigurali minimum {tete od temperaturnih promena na kopnu. Besmisleno je tvrditi da su ribe stekle jedan takav sistem slu~ajnim mutacijama odmah nakon {to su stupile na kopno. 3. Kori{}enje vode: Ono {to je neophodno za metabolizam jeste da voda, a ~ak i vlaga, trebaju biti kori{}eni {tedljivo zbog oskudnih izvora vode na kopnu. Na primer, ko`a treba da bude dizajnirana tako da dozvoli gubitak vode samo do odre ene mere, dok bi u isto vreme spre~avala prekomerno isparavanje. Zbog toga, organizmi koji `ive na kopnu imaju ose}aj `e i, dok ga organizmi koji `ive u vodi nemaju. Pored toga, ko`a `ivotinja koje `ive u vodi nije pogodna za jednu nevodenu sredinu. 4. Bubrezi: Organizmi koji `ive u vodi mogu lako izbaciti otpadne materije, posebno amonijak, iz svojih tela, budu}i da se tu u njihovoj sredini nalazi mnogo vode. Na kopnu, voda mora biti kori{}ena ekonomi~no. Eto za{to ovi organizmi imaju bubrege. Zahvaljuju}i bubrezima, amonijak se skladi{ti tako {to se pretvara u ureu, i na taj na~in se koristi minimalna koli~ina vode za njegovo izlu~ivanje. Dodatno, potrebni su novi sistemi da osiguraju funkcionisanje bubrega. Ukratko, s ciljem da pre u iz vode na kopno organizmi bez ijednog bubrega trebali su iznenada i odjednom da razviju celi bubre`ni sistem. 5. Respiratorni sistem: Ribe di{u uzimaju}i kiseonik rastvoren u vodi koji onda propu{taju kroz {krge. Oni ne mogu da `ive vi{e od nekoliko minuta izvan vode. Da bi opstali i `iveli na kopnu, oni moraju iznenada, u jednom trenutku, da steknu jedan savr{en plu}ni sistem. Nema zaista nimalo sumnje da je nemogu}e da su se sve ove dramati~ne fiziolo{ke promene mogle desiti slu~ajno, u istom organizmu i u isto vreme. KORNJA^E SU UVEK BILE KORNJA^E Upravo kao {to evoluciona teorija ne mo- `e da objasni nastanak osnovnih grupa organizama kao {to su ribe i gmizavci, ona, isto tako, ne mo`e da objasni poreklo vrsta unutar ovih grupa. Na primer, kornja~e, koje su gmizava~ka vrsta, pojavljuju se u fosilnom zapisu odjedanput sa svojim jedinstvenim oklopom....tokom sredine perioda trijasa (pre oko navodno 175 miliona godina) njihovi (kornja~ini) ~lanovi ve} su bili brojni, i ve} su posedovali osnovne karakteristike kornja~a. Karike izme u kornja~a i kotilozaura, od kojih su kornja~e navodno nastale, gotovo potpuno nedostaju. Fosil kornja~e, navodno star 100 milina godina: nije razli~it od svog savremenog predstavnika. (The Dawn of Life, Orbis Pub., London 1972) (Encyclopaedia Brittanica, 1971, v. 22, p. 418) Nema razlike izme u fosila drevnih kornja~a i `ivih ~lanova ove vrste danas. Jednostavno re~eno, kornja~e nisu evoluirale; one su uvek bile kornja~e, otkako su stvorene kao celakanti otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu oti}i u doterivanju svojih zami{ljenih scenarija. Nasuprot njihovim tvrdnjama, ribe celakante nisu imale primitivna plu}a, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionisti predstavili kao primitivna plu}a ispostavilo se da nije bio ni{ta drugo do jedna lipidna kesa. 34 [tavi{e, riba celakanta, koja je predstavljena kao kandidat za gmizavca koji je polako postajao pripremljen da pre e iz vode na kopno, bio je u stvari riba koja `ivi u dubinama okeana i koja se nikada ne pribli`ava povr{ini bli`e od 180 metara

19 6. POGLAVLJE Poreklo ptica i sisara Prema teoriji evolucije, `ivot je nastao i evoluirao u moru, i onda je transportovan na kopno preko vodozemaca. Ovaj evolucionisti~ki scenario tako e predla`e da su vodozemci evoluirali u gmizavce, bi}a koja `ive samo na kopnu. Ovaj scenario je ponovo neverovatan zbog velikih strukturnih razlika izme u ove dve klase `ivotinja. Na primer, jaje vodozemca je dizajnirano za razvoj u vodi, dok je jaje gmizavca dizajnirano za razvoj na kopnu. Jedna korak po korak evolucija nekog vodozemca ne dolazi u obzir zato {to nije mogu}e da jedna vrsta pre`ivi bez savr{eno i potpuno dizajniranog jajeta. [tavi{e, kao i obi~no, nema dokaza o prelaznim formama za koje se pretpostavljalo da su povezivale vodozemce sa gmizavcima. Evolucionista, paleontolog Robert Kerol, autoritet u paleontologiji ki~menjaka, mora prihvatiti da su rani gmizavci bili veoma razli~iti od vodozemaca i da njihovi preci jo{ uvek nisu prona eni. 36 Ipak, beznade`ni scenariji evolucionista osu eni na propast ovde jo{ nisu zavr{eni. Jo{ uvek ostaje problem kako u~initi da ova bi}a polete! Budu}i da evolucionisti veruju da ptice mora da su nekako evoluirale, oni tvrde da su one nastale transformisanjem od gmizavaca. Me utim, nijedan od mehanizama specifi~nih za ptice, koji imaju jednu potpuno druga~iju gra u od `ivotinja koje borave na kopnu, ne mo`e biti obja{njen postepenom evolucijom. Kao prvo, krila, koja su osobina karakteristi~na za ptice, jedan su veliki }orsokak za evolucioniste. Jedan evolucionista, Engin Korur, priznaje nemogu}nost evolucije krila: Zajedni~ka karakteristika o~iju i krila je da ona mogu funkcionisati jedino ako su potpuno razvijena. Drugim re~ima, jedno polurazvijeno oko ne mo`e videti; jedna ptica sa napola formiranim krilima ne mo`e leteti. Kako su ovi organi nastali, ostaje jedna od misterija prirode koja treba biti rasvetljena. 37 Pitanje kako je savr{ena gra a krila nastala kao rezultat uzastopnih nasumi~nih mutacija ostaje potpuno neodgovoreno. Nema na~ina da se objasni kako su se prednji udovi gmizavca mogli promeniti u savr{eno funkcionalna krila, kao rezultat destrukcije u gmizava~kim genima (mutacija). [tavi{e, samo posedovanje krila nije dovoljno jednom organizmu sa kopna da poleti. Organizmi koji `ive na kopnu li{eni su mnogih mehanizama u telesnoj gra i koje ptice koriste za letenje. Na primer, kosti ptica su mnogo lak{e nego kosti `ivotinja koje `ive na kopnu. NJihova plu}a funkcioni{u na druga~iji na~in. Oni imaju druga~iji mi{i}ni i ko{tani sistem i veoma specijalizovan kardio-vaskularni sistem. Ove karakteristike su preduslovi za letenje, koji su potrebni, u najmanju ruku, toliko koliko i krila. Ovi mehanizmi morali su postojati svi zajedno i u isto vreme; oni nisu mogli biti formirani postepeno - akumuliranjem. Evo za{to je teorija koja tvrdi da su kopneni organizmi evoluirali u organizme koji lete potpuno pogre{na. Sve ovo name}e jedno drugo pitanje: ~ak i ako pretpostavimo da je ova nemogu}a pri~a istinita, za{to onda evolucionisti nisu u stanju prona}i bilo kakav polukrilati ili jednokrilati fosil da podr`e svoju pri~u? Jo{ jedna navodno prelazna forma: Arheopteriks Evolucionisti kao odgovor na prethodno izneseno pitanje izgovaraju ime jednog jedinog bi}a. To je fosil jedne ptice zvane Arheopteriks (Archaeopteryx), koja je jedna od naj{ire poznatih takozvanih prelaznih formi izme u samo nekoliko koje evolucionisti jo{ uvek brane. Arheopteriks, koji je prema evolucionistima predak savremenih ptica, `iveo je pre 150 miliona godina. Teorija ka`e da su neki od dinosaurusa sa malim krlju{tima po imenu Velociraptor ili Dromeosaur evoluirali sti~u}i krila i onda po~injali da lete. Tako se za Arheopteriksa pretpostavlja da je on prelazna forma koja je skrenula od svog dinosauruskog pretka i po~ela po prvi put da leti. Me utim, poslednje studije fosila Arheopteriksa ukazuju da ovo bi}e uop{te nije prelazna forma, nego jedna vrsta ptice koja ima neke karakteristike neznatno razli~ite od dana{njih ptica. Teza da je Arheopteriks bio poluptica koja nije mogla sasvim dobro da leti bila je popularna u evolucionisti~kim krugovima sve do nedavno. Odsutnost sternuma, to jest jedne grudne kosti kod ovog organizma, ili u najmanju ruku, to {to ta kost nije bila kao kod ptica koje lete, smatrana je SPECIJALNA PLU]A PTICE Anatomija ptica je veoma razli~ita od anatomije gmizavaca, njihovih navodnih predaka. Pti~ija plu}a funkcioni{u na potpuno druga~iji na~in od onog kod `ivotinja koje borave na koje borave na zemlji udi{u i izdi{u kroz iste disajne sudove. Kod ptica, dok vaduh ulazi u plu}a spreda, on izlazi otpozadi. Ovaj posebni dizajn je specijalno napravljen za ptice, kojima treba velika koli~ina kiseonika za vreme leta. Nemogu}e je da se jedna takva struktura razvila od plu}a gmizavaca

20 najva`nijim dokazom da ova ptica nije mogla da leti kako treba. (Ova grudna kost je kost koja se nalazi ispod grudnog ko{a, a na koju su pri~vr{}eni mi{i}i za letenje. Danas je ova grudna kost uo~ena kod svih ptica koje lete i koje ne lete, pa ~ak i kod slepih mi{eva - lete}ih sisara koji pripadaju potpuno druga~ijoj grupi `ivotinja.) Me utim, sedmi fosil Arheopteriksa, na en godine, uzrokovao je veliko zaprepa{tenje me u evolucionistima. Razlog je bio to {to je kod ovog fosila Arheopteriksa grudna kost, za koju se od strane evolucionista pretpostavljalo da je ve} dugo nedostajala, u stvari postojala. Nedavno prona eni fosil opisan je u ~asopisu Nature slede}im re~ima: Nedavno otkriveni, sedmi primerak Arheopteriksa, sadr`i delimi~no pravougaoni sternum za kojim se dugo tragalo, ali koji nikada nije bio otkriven. Ovo svedo~i o njegovim sna`nim mi{i}ima za letenje. 38 Ovo otkri}e poni{tilo je glavnu potporu tvrdnji da je Arheopteriks bio poluptica koja nije mogla da leti kako treba. Na drugoj strani, struktura pti~ijeg perja postala je jedan od najva`nijih dokaza koji potvr uju da je Arheopteriks bio ptica koja dobro leti, u pravom smislu te re~i. Asimetri~na struktura perja Arheopteriksa identi~na je onoj kod savremenih ptica, {to pokazuje da je `ivotinja mogla savr{eno da leti. Kao {to je izjavio poznati paleontolog Karl Danbar (Carl O. Dunbar): Jasno je uo~ljivo da Arheopteriks, zbog svog perja, treba da bude klasifikovan kao ptica. 39 Jo{ jedna ~injenica koja je otkrivena na osnovu gra e Arheopteriksovog perja bio je toplokrvni metabolizam ove ptice. Kao {to je poznato, gmizavci i dinosaurusi su hladnokrvne `ivotinje na koje vi{e uti~e temperatura okoline, nego {to oni sami, nezavisno, mogu regulisati temperaturu tela. Jedna veoma va`na funkcija perja kod ptica je odr`avanje toplote njenog tela. ^injenica da je Arheopteriks imao perje pokazuje da je on, nasuprot dinosaurusima, bio prava toplokrvna ptica koja je sama odr`avala toplotu svoga tela. [pekulacije evolucionista: zubi i kand`e Arheopteriksa Dve va`ne stvari na koje se evolucionisti oslanjaju kada tvrde da je Arheopteriks prelazna forma, jesu kand`e na krilima ove ptice i njeni zubi. Istina je da Arheopteriks ima kand`e na svojim krilima i zube u svom kljunu, ali ove karakteristike ne ukazuju da ova bi}a imaju ikakvu vrstu srodstva sa gmizavcima. Pored toga, dve vrste ptica koje `ive danas, turako (Taouraco) i hoacin (Hoatzin), imaju kand`e koje im slu`e da se dr`e za grane. Ovi organizmi su bez ikakve sumnje ptice, bez ikakvih gmizava~kih karakteristika. To je razlog za{to je potpuno neosnovano tvrditi da je Arheopteriks prelazna forma samo na osnovu postojanja kand`i na njegovim krilima. A ni zubi u Arheopteriksovom kljunu ne upu}uju na to da je on prelazni oblik. Evolucionisti su napravili namernu varku govore}i da su ovi zubi karakteristika gmizavaca. Me utim, zubi nisu tipi~na osobina gmizavaca. Danas neki gmizavci imaju zube, a drugi ne. [tavi{e, Arheopteriks nije jedina pti~ija vrsta koja ima zube. Istina je da ptice sa zubima ne postoje danas, ali kada pogledamo u fosilni zapis, vidimo da je i u doba Arheopteriksa, kao i u doba posle njega, i ~ak do prili~no skoro, postojao jedan poseban rod ptica koji bi mogao biti nazvan ptice sa zubima. Najva`nija stvar je to da je oblik zuba Arheopteriksa i drugih ptica sa zubima potpuno druga~iji od oblika zuba njihovih navodnih predaka, dinosaurusa. Poznati ornitolozi (nau~nici koji prou~avaju ptice) Martin, Stjuard (Stenjard) i Vetston (NJhetstone) uo~ili su da Arheopteriks i druge ptice sa zubima imaju zube sa ravnim povr{inama na vrhu i velikim korenovima, dok su zubi teropodnih dinosaurusa, navodnih predaka ovih ptica, izbo~eni kao testera i imaju uske korenove. 40 Istra`iva~i su tako e uporedili kosti zgloba prednjeg uda Arheopteriksa i njihovih navodnih predaka, dinosaurusa, i nisu uo~ili sli~nosti me u njima. 41 Studije anatoma kao {to su Tarsitano, He~t (Hecht) i Voker (A. D. Walker) otkrile su da su neke sli~nosti za koje se tvrdilo da postoje izme u ovog organizma i dinosaurusa (kao {to je predlo`eno od strane D`ona Ostroma (John Ostrom), istaknutog autoriteta, koji tvrdi da je Arheopteriks evoluirao od dinosaurusa), bile u stvari samo pogre{ne interpretacije. 42 Svi ovi nalazi ukazuju da Arheopteriks nije bio prelazna karika, nego samo ptica koja je spadala u kategoriju ptica koja se mo`e nazvati ptice sa zubima. Arheopteriks i fosili drugih drevnih ptica Dok su evolucionisti desetinama godina tvrdili da je Arheopteriks najve}i dokaz za njihov scenario u vezi sa evolucijom ptica, neki nedavno na eni fosili poni{tavaju taj scenario u drugim aspektima. Lianhai Hou (Lianhai Hou) i Zonghe Zou (Zhonghe Zhou), dva paleontologa na Kineskom institutu za paleontologiju ki~menjaka, su otkrili novi pti~iji fosil kojeg su nazvali Confuciusornis. Ova ptica je bila gotovo iz istog doba kao i Arheopteriks (navodno oko 140 miliona godina stara), ali nije imala nikakve zube u ustima. Dodatno, njen kljun i perje imaju iste karakteristike kao kod dana{njih ptica. A pored toga {to ima istu gra u skeleta kao savremene ptice, ova ptica tako e ima kand`e na svojim krilima, upravo kao Arheopteriks. Ona je imala i jednu specijalnu strukturu, nazvanu pigostil, koja je podupirala repno perje. Ukratko, ova ptica, koja je iz istog perioda kao i Arheopteriks (koji se smatra najstarijim pretkom svih ptica i koji je prihva}en kao polugmizavac), veoma je li~ila na savremene ptice. Ova ~injenica pobila je sve evolucionisti~ke teze koje tvrde da je Arheopteriks primitivni predak svih ptica. 43 Jedan drugi fosil, iskopan u Kini u novembru 1996, uzrokovao je ~ak i ve}u konfuziju. Postojanje ove, navodno 130 miliona godina stare ptice po imenu Liaoningornis objavili su Hou, Martin i Alan Fedu}ija (Alan Feduccia) u ~asopisu Science. Liaoningornis je imao grudnu kost na koju su bili pripojeni mi{i}i za letenje, upravo kao kod savremenih ptica. Ova ptica ne razlikuje se od savremenih ptica tako e ni u drugim aspektima. Jedina razlika su zubi u njenom kljunu. Ovakva situacija pokazala je da ptice sa zubima uop{te nisu imale primitivnu strukturu, kako su navodili evolucionisti. 44 Ovo je re~eno u jednom ~lanku u ~asopisu Discover : Kako su nastale ptice? Ovaj fosil ka`e da nisu nastale od dinosaurusa

21 DIZAJN PTI^JEG PERJA Teorija evolucije, koja tvrdi da su ptice evoluirale iz gmizavaca, nije u stanju da objasni ogromne razlike izme u ove dve razli~ite klase organizama. U pogledu takvih struktura kao pto su gra a skeleta, plu}ni sistemi i toplokrvni metabolizam, ptice se veoma mnogo razlikuju od gmizavaca. Jo{ jedna karakteristika koja postavlja nepremostivi jaz izme u ptica i gmizavaca je perje ptica koje ima oblik potpuno jedinstven za njih. Tela gmizavaca prekrivena su krlju{tima, dok su tela ptica prekrivena perjem. Budu}i da evolucionisti smatraju gmizavce precima ptica, oni su primorani da tvrde da je pti~je perje evoluiralo od gmizava~kih krlju{ti. Me utim, nema sli~nosti izme u krlju{ti i perja. Profesor psihologije i neurobiologije sa Univerziteta Konektikat, A. H. Bra{ (A. H. Brush), prihvata ovu realnost iako je evolucionist: Svaka karakteristika, od strukture i organizacije gena do razvitka, morfogeneze i organizacije tkiva je razli- ~ita (kod perja i krlju{ti). 1 [tavi{e, Profesor Bra{ se bavi ispitivanjem i prou- ~avanjem proteinske gra e pti~jeg perja i zagovara tezu da je perje jedinstveno me u ki~menjacima. 2 Ne postoji fosilni dokaz koji bi dokazao da je pti~je perje evoluiralo od krlju{ti gmizavaca. ^ak suprotno, kao {to profesor Bra{ izjavljuje, perje se pojavljuje iznenada u fosilnom zapisu, kao 'neporecivo jedinstvena' osobina koja odlikuje i izdvaja ptice. 3 Pored toga, kod gmizavaca jo{ nije otkrivena nikakva epidermalna struktura koja bi osiguravala poreklo za perje ptica. 4 Godine paleontolozi su izrazili veliko zadovoljstvo oko fosila takozvanih pernatih dinosaura po imenu Sinosauropteryx. Me utim, je otkriveno da ovi fosili nemaju nikakve veze sa pticama i da oni nisu imali savremeno perje. 5 Sa druge strane, kada pobli`e ispitamo perje ptica, nailazimo na veoma slo`en dizajn koji ne mo`e biti obja{njen nikakvim evolucionim procesom. Poznati ornitolog Alan Fedu}ija izjavljuje da svaka osobina perja ima aerodinami~ne funkcije. Pero je izuzetno lagano, ima sposobnost podizanja, {to se pove}ava pri manjim brzinama, i mo`e se veoma lako vratiti u svoju pre a{nju poziciju. On dalje nastavlja: Ne mogu stvarno da razumem kako se jedan organ, zasvr{eno dizajniran za let, na po~etku mogao pojaviti zbog neke sasvim druge potrebe. 6 Dizajn perja je tako e prisilio i ^arlsa Darvina da razmi{lja o njemu. [tavi{e, savr{ena estetika paunovog perja u~inila ga je bolesnim (njegove vlastite re~i). U pismu koje je napisao Asi Greju 3. aprila rekao je: Se}am se dobro vremena kada je pomisao na oko znala celog da me zaledi, ali sam pre{ao preko ovog stadijuma zabrinutosti..., i onda je nastavio... a sada, deli}i u gra i `ivih organizama ~esto u~ine da se ose}am veoma nelagodno. Pogled na perje paunovog repa, kada god gledam u njega, ~ini me bolesnim! 7 1. A. H. Brush, On the Origin of Feathers. Journal of Evolutionary Biology, vol. 9, 1996, p A. H. Brush, On the Origin of Feathers, p A. H. Brush, On the Origin of Feathers, p A. H. Brush, On the Origin of Feathers, p Plucking the Feathered Dinosaur, Science, vol. 278, 14 November 1997, p Douglas Palmer, Learning to Fly (Revienj of The Origin of and Evolution of Birds by Alan Feduccia, Yale University Press, 1996), Nenj Scientist, vol.153, 1 March 1997, p Norman Macbeth, Darvin Retried: An Appeal to Reason. Boston, Gambit, 1971, p Kada je perje ptica detaljno ispitano, otkriveno je da je sa~injeno od hiljada tankih niti, koje su me usobno spojene kukicama. Ovaj jedinstveni dizajn rezultovao je izvanrednim aerodinami~kim karakteristikama. Jo{ jedan fosil koji pobija evolucionisti~ku tvrdnju u vezi sa Arheopteriksom je Eoalulavis. Gra a krila Eoalulavisa, za kojeg je re~eno da je 30 miliona godina mla i od Arheopteriksa, uo~ena je kod savremenih ptica koje sporije lete. Ovo dokazuje da su pre navodno 120 miliona godina po nebu letele ptice koje se u mnogim aspektima ne razlikuju od savremenih ptica. 46 Ove ~injenice jo{ jednom zasigurno ukazuju da ni Arheopteriks ni neke druge drevne ptice sli~ne njemu nisu bile prelazne forme. Fosili ne pokazuju da su razli~ite vrste ptica evoluirale jedna iz druge. Nasuprot tome, fosilni zapis dokazuje da su dana{nje savremene ptice i neke arhai~ne ptice, kao Arheopteriks, u stvari `ivele zajedno, u isto vreme. Ali su neke od ovih vrsta ptica, kao na primer Arheopteriks i Confuciusornis, izumrle i samo je jedan deo od prvobitno postoje}ih vrsta bio u stanju da pre`ivi do dana{njih dana. Ukratko, neke naro~ite karakteristike Arheopteriksa ne ukazuju da je ovaj organizam bio prelazna forma! Stefan D`ej Guld i Nils Eldrid`, dva paleontologa sa Harvarda i {irom sveta poznati evolucionisti, prihvataju da je Arheopteriks mozai~ni organizam koje poseduje razli~ite karakteristike u svojoj gra i, ali da on ipak nikako ne mo`e biti smatran prelaznom formom! 47 Zami{ljena karika ptica-dinosaurus Prilikom poku{aja predstavljanja Arheopteriksa kao prelazne forme, evolucionisti tvrde da su ptice evoluirale od dinosaurusa. Me utim, jedan od najpoznatijih ornitologa u svetu, Alan Fedu}ija, sa Univerziteta Severna Karolina, suprotstavlja se teoriji da su ptice u srodstvu sa dinosaurusima, uprkos ~injenici da je i on sam evolucionista. Fedu}ija o ovome ka`e: Ja sam prou~avao pti~ije lobanje tokom 25 godina i kako god pogledam, ne vidim nikakvu sli~nost. Ja je jednostavno ne vidim... Poreklo ptica od teropodnih dinosaurusa }e, po mom mi{ljenju, biti najve}a zabuna paleontologije 20. veka. 48 Leri Martin (Larry Martin), specijalista na podru~ju drevnih ptica sa Univerziteta Kanzas, suprotstavlja se teoriji da su ptice do{le po istoj lozi kao i dinosaurusi. Dok je komentarisao kontradiktornosti u koje evolucija upada po ovom pitanju, Martin je izjavio: 41

22 Da vam pravo ka`em, ukoliko bih morao podr`ati dinosaurusko poreklo ptica sa ovim karakteristikama, ja bih se uznemirio i zbunio svaki put kada bih morao da ustanem i govorim o tome. 49 Da sumiramo. Scenario Evolucije ptica, konstruisan jedino na bazi Arheopteriksa, nije ni{ta drugo do produkt predrasuda i puko pri- `eljkivanje evolucionista. Poreklo sisara Kao {to smo ranije istakli, teorija evolucije zastupa stav da su se neka zami{ljena bi}a koja su iza{la iz mora transformisala u gmizavce i da su se ptice formirale evolucijom gmizavaca. Prema istom scenariju, gmizavci su preci ne samo ptica nego isto tako i sisara. Me utim, postoje velike strukturne pukotine izme u gmizavaca, koji imaju krlju{ti na svojim telima, koji su hladnokrvni i koji se razmno`avaju polaganjem jaja, sa jedne strane, i sisara koji imaju krzno na svojim telima, koji su toplokrvni i koji se razmno`avaju izle`u}i svoje potomstvo kao `ivo, sa druge strane. Jedan primer strukturnih barijera izme u gmizavaca i sisara je gra a njihove vilice. Donja vilica sisara sastoji se samo od jedne kosti u kojoj su sme{teni zubi. Kod gmizavaca postoje tri male kosti na obe strane donje vilice. Druga osnovna razlika je to {to svi sisari imaju tri kosti u srednjem uhu (~eki}, nakovanj i uzengija). A kod svih gmizavaca postoji samo jedna kost u srednjem uhu. Evolucionisti tvrde da su vilica i srednje uho gmizavaca postepeno evoluirali u vilicu i uho sisara. A ipak, pitanje kako se ova promena dogodila ostaje neodgovoreno. Naro~ito, nikada ne mo`e biti obja{njeno kako je uho od samo jedne kosti evoluiralo u uho od tri kosti i kako je proces slu{anja nastavio da funkcioni{e u me uvremenu. Nije iznena enje da nije prona en nijedan jedini fosil koji bi povezao gmizavce i sisare. Zbog ovoga je paleon- 42 Ptica pod imenom Confuciusornis je iste starosti kao i Archaeopteryx. POREKLO MUVA Budu}i da tvrde da su se dinosaurusi transformisali u ptice, evolucionisti podr`avaju svoje postavke tako {to govore da su neki dinosaurusi koji su mahali svojim prednjim nogama da ulove muve dobili krila i poleteli, kao {to se vidi na slici. Budu}i da ova teorija nema nikakve nau~ne osnove i budu}i da nije ni{ta drugo do jedna obi~na tvorevina ma{te, ona tako e iziskuje jednu veoma prostu logi~ku kontradikciju: muva, primer koji su dali evolucionisti da bi objasnili poreklo letenja, ve} je imala savr{enu sposobnost da leti. Dok prose~an ~ovek ne mo`e da otvori i zatvori svoje o~i 10 puta u sekundi, jedna prose~na muva mahne svojim krilima 500 puta u sekundi. [tavi{e, ona pomera oba svoja krila istovremeno. I najmanji nesklad u vibraciji krila uzrokovao bi da muva izgubi ravnote`u, ali ovo se nikada ne doga a. Evolucionisti bi trebali prvo da objasne kako je muva stekla ovu savr{enu sposobnost leta. Umesto toga, oni su sastavili imaginarni scenario o tome kako su nezgrapna bi}a, kao {to su gmizavci, po~ela da lete. Pored toga, savr{eno stvaranje muve negira tvrdnju evolucije. Engleski biolog Robin Vuton (Robin Wootton), u ~lanku naslovljenom Mehani~ki dizajn krila muve, napisao je slede}e: [to bolje razumemo funkcionisanje krila insekata, ukazuje nam se sve suptilniji i lep{i dizajn. Gra a svakog od njih je uvek dizajnirana na na~in da se deformi{e {to je mogu}e manje; mehanizmi su dizajnirani tako da pomeraju sastavne delove u predvidivim pravcima. A ipak, oni me usobno imaju samo nekoliko tehnolo{kih paralela (ukoliko ih uop{te imaju). 1 Sa druge strane, ne postoji nijedan jedini fosil koji mo`e biti dokaz za imaginarnu evoluciju muve. To je ono {to je istaknuti francuski zoolog Gras mislio kada je rekao: Mi smo u tami {to se ti~e porekla insekata Robin J. Wooton, The Mehanical Design of Insect Wings, Scientific American, v. 263, November 1990, p Pierre - P. Grasse, Evolution of Living Organisms, New York, Academic Press, 1977, p. 30. Jedan primer evolucionisti~kih scenarija: Dinosauri koji su iznenada dobili krila dok su poku{avali da uhvate muvu!

23 Fosil slepog mi{a, navodno star 50 miliona godina: nije razli~it od svog dana{njeg predstavnika. (Science, vol. 154) volucionisti predla`u da su sve Evrste sisara evoluirale od zajedni~kog pretka. Me utim, postoje velike razlike izme u razli~itih vrsta sisara, takvih kao pto su medvedi, kitovi, mi{evi i slepi mi{evi. Svaka od ovih vrsta organizama poseduje specifi~no dizajnirane sisteme. Na primer, slepi mi{evi su organizmi sa veoma osetljivim radarskim sistemom koji im poma`e da se orijenti{u u tami. Ovi slo`eni sistemi, koje savremena tehnologija mo`e samo da imitira, nikako se nisu mogli pojaviti kao rezultat slu~ajnosti. Fosilni zapis tako e pokazuje da su slepi mi{evi nastali odjednom, u njihovom sada{njem, savr{enom stanju, i da oni nisu pro{li kroz bilo kakav evolucioni proces. Sve ovo pokazuje da su se svi organizmi pojavili na Zemlji iznenada i u svojoj punoj formi, bez ikakvog evolucionog procesa. Ovo je konkretan dokaz ~injenice da su oni bili stvoreni. Me utim, ~injenicu da su `ive vrste nastale po odre enom redosledu - evolucionisti poku{avaju interpretirati kao pokazatelj evolucije. A, u stvari, redosled po kojem su se organizmi pojavili jeste redosled stvaranja, budu}i da nije mogu}e (nema dokaza) govoriti o nekom evolucionom procesu. Sa superiornim i besprekornim stvaranjem, okeani, a onda i zemlja, bili su napunjeni `ivim organizmima, a na kraju je stvoren ~ovek. Suprotno pri~i o ~ovekolikom majmunu koja se natura masama pomo}u intenzivne medijske propagande, ~ovek se tako e pojavio na Zemlji iznenada i potpuno formiran. tolog Rod`er Levin (Roger Lenjin) bio prisiljen da ka`e da je prelaz ka prvom sisaru, koji se verovatno desio u samo jednoj ili najvi{e dve grane, jo{ uvek enigma. 50 D`ord` Gejlord Simpson, jedan od najve}ih evolucionisti~kih autoriteta i osniva~ neo-darvinisti~ke teorije, daje slijede}i komentar na ovu ~injenicu koja je potpuno zbunjuju}a za evolucioniste: Najzagonetniji doga aj u istoriji `ivota na Zemlji je promena iz mezozoika, doba gmizavaca, u doba sisara. Bilo je to kao da je iznenada spu{- tena zavesa na stadijumu gde su sve vode}e uloge imali gmizavci, posebno dinosaurusi, u velikom broju i zbunjuju}oj raznolikosti, i odmah ponovo bila podignuta da bi otkrila istu okolinu, ali potpuno novi raspored uloga, raspored u kojem se dinosaurusi uop{te ne pojavljuju, drugi gmizavci su malobrojni, a sve vode}e uloge igraju sisari takvih vrsta koje su se jedva naslu}ivale u prethodnim stadijumima. 51 [tavi{e, kada su se sisari iznenada pojavili bili su ve} tada vrlo razli~iti jedni od drugih. Takve razli~ite `ivotinje, kao {to su slepi mi{evi, konji, mi{evi i kitovi, svi su sisari i svi oni su se pojavili za vreme istog geolo{kog perioda. Ustanovljavanje evolucionog srodstva me u njima je nemogu}e, ~ak i unutar naj{irih granica ma{te. Zoolog evolucionista Erik Lombard (R. Eric Lombard) isti~e ovu stvar u ~lanku koji je iza{ao u ~asopisu Evolution: Oni koji tragaju za specifi~nom informacijom korisnom u konstruisanju evolucionog stabla sisara bi}e razo~arani

24 Sve do nedavno, imaginarni niz za koji se pretpostavljalo da prikazuje evoluciju konja bio je reklamiran kao glavni fosilni dokaz za teoriju evolucije. Danas, me utim, mnogi evolucionisti sami otvoreno priznaju da je scenario evolucije konja propao. Evolucionista Bojs Rensberger (Boyce Rensberger), koji je odr`ao govor za vreme ~etvorodnevnog simpozijuma o temi problema postepene evolucione teorije, odr`anom u Prirodnja~kom muzeju u ^ikagu, koji je poha alo 150 evolucionista, rekao je da scenario evolucije konja nema osnova u fosilnom zapisu i da nije uo~en evolucioni proces koji bi govorio u prilog postepene evolucije konja: Ve} je odavno poznato da je pogre{an onaj popularno ispri~an primer evolucije konja, koji upu}uje na postepeni niz promena od ~etverono`nog organizma veli~ine lisice, koji je `iveo pre 50 miliona godina, do dana{njeg mnogo ve}eg 'jednoprstog' konja. Umesto postepene promene, fosili svake posredne vrste pojavljuju se potpuno razli~iti, ostaju nepromenjeni i onda izumiru. Prelazne forme su nepoznate. 1 Po{teno priznaju}i ovaj zna~ajni }orsokak u scenariju evolucije konja, Rensberger se posebno pozvao na }orsokak prelaznih karika, koji je zaista najve}i problem ove teorije, bar {to se ti~e fosilnog zapisa. Poznati paleontolog Kolin Peterson, direktor Britanskog prirodnja~kog muzeja, gde su izlo- `ene {eme evolucije konja, rekao je slede}e o ovoj izlo`bi koja se jo{ pokazuje publici u prizemlju muzeja: Bilo je veoma mnogo pri~a, sve jedna ma{tovitija od druge, o tome kakav je u stvari karakter te istorije (`ivota). Naj~uveniji primer, jo{ na izlo`bi dole, predstavlja postavka evolucije konja pripremljen otprilike pre pedeset godina. Ona je bila predstavljena kao doslovna istina u ud`beniku za ud`benikom. Danas, ja mislim da je to jadno i `alosno, posebno kada ljudi koji nude takve pri~e mogu i sami da budu svesni {pekulativne prirode nekih od tih stvari. 2 [ta je osnova za scenario evolucije konja? Ovaj scenario je formulisan pomo}u obmanljivih slika i {ema koje su smi{ljene tako {to su u nizu pore ani fosili razli~itih `ivih vrsta koje su `ivele u {irokom rasponu razli~itih vremenskih perioda u Indiji, Ju`noj Africi, Severnoj Americi i Evropi, potpuno u skladu sa velikom snagom ma{te evolucionista. Postoji vi{e od 20 slika i {ema evolucije konja predlo`enih od strane razli~itih istra`iva~a. Evolucionisti nisu stigli ni do jednog jedinog zajedni~kog dogovora o temi ovih porodi~nih stabala, koja su, usput, potpuno razli~ita jedna od drugih. Jedina zajedni~ka ta~ka ovih stabala je verovanje da je organizam veli~ine psa, nazvan Eohippus (Hyracotherium), koji je navodno `iveo u eocenu pre 55 miliona godina, bio predak savremenog konja. Me- utim, Eohippus je potpuno isti kao `ivotinja zvana hiraks, koja jo{ uvek `ivi u Africi i nema srodstva ili sli~nosti sa konjem. 3 MIT O EVOLUCIJI KONJA Nekonzistentnost tvrdnje o evoluciji konja je dalje rasvetljena sa drugim fosilnim ostacima koji su nedavno iskopani. Fosili savremene vrste konja (Equus Nevadensis i Equus Occidentalis) otkriveni su u istom sloju sa rodom Eohippus. 4 Ovo pokazuje da su savremeni konj i njegov navodni predak `iveli istovremeno, i tako dokazuje da se nikakav evolucioni proces, takav kao evolucija konja, nije nikada odigrao. [tavi{e, poznati paleontolog Petingru (Pettingrew) izjavljuje da je savremeni konj `iveo 70 miliona godina pre njegovog navodnog pretka. Prema Petingruu, jednoprsti savremeni konji `iveli su u mezozoiku pre navodno 120 miliona godina, dok se njegov pretpostavljeni predak, vi{eprsti konj, pojavio u eocenu pre 50 miliona godina i izumro pre 40 miliona godina. 5 Paleontolo{ki }orsokak evolucionog niza konja objasnio je Frensis Hi~ing (Francis Hitching): Potupni niz fosila konja, sme{ten u slojevima stena, u prikladnom evolucionom poretku, od dna do vrha, nije na en ni na jednom mestu u svetu. 6 Namernim zanemarivanjem nekih fosila koji se nisu uklapali u njega, niz konja, koji je ve} bio sasvim neverovatan, postao je jo{ zagonetniji. Na primer, Moropus, koji je navodno `iveo u miocenu, nije bio uklju~en u fosilni niz jednostavno zbog toga {to nije slu`io namerama evolucionista. U Enciklopediji pratistorijskih `ivotinja je re~eno da je dva metra visoki Moropus ~ak masivniji i od svog savremenika roda Meryhippus, a i od svog dana{njeg ekvivalenta. Zbog toga, on anulira postepeni evolucioni poredak. 7 Sve ove ~injenice su jak dokaz da {eme evolucije konja, koje su predstavljene kao jedan od naj~vr{}ih dokaza evolucije, nisu ni{ta drugo do fantasti~ne i neverovatne pri~e. Ovo je prili~no zna~ajno u pokazivanju odsustva kredibiliteta i integriteta teorije evolucije i u demonstriranju ciljeva i metoda kojima se slu`e njeni zagovornici. Mnogo konja razli~itih veli~ina `ive na Zemlji. [ema evolucije konja nije ni{ta drugo do niz fosila sisara i fosila razli~itih tipova konja, pore- anih od manjeg ka ve}em. 1. Boyce Rensberger, Houston Chronicle, November 5, 1980, blm. 4, p Colin Patterson, Harper's, February 1984, p Francis Hitching, The Neck of the Giraffe: NJhere Darvin NJent NJrong, Nenj York: Ticknor and Fields, 1982, p Francis Hitching, The Neck of the Giraffe, p L. Du Nouy, Human Destiny, Nenj York: The Nenj American Library, p Francis Hitching, The Neck of the Giraffe, 1982, p Jean-Jacljues Hublin, The Hamlyn Encyclopaedia of Preistoric Animals, Nenj York: The Hamlyn Publishing Group Ltd., 1984, p POGLAVLJE Pogre{ne interpertacije fosila Pre nego {to krenemo u detalje mita o evoluciji ~oveka, treba spomenuti propagandni metod koji je uverio javnost u ideju da je bi}e polu~ovekpolumajmun zaista `ivelo nekada u pro{losti. Ovaj propagandni metod koristi se rekonstrukcijama na~injenim na osnovu fosila. Rekonstrukcije se mogu definisati kao crtanje slika ili konstruisanje modela `ivog organizma na bazi jedne jedine kosti - ponekad na bazi samo jednog fragmenta - koji je iskopan. Ljudi-majmuni koje mi vidimo u novinama, ~asopisima ili filmovima, u stvari su rekonstrukcije. Budu}i da su fosili obi~no neure eni i nekompletni, bilo koja pretpostavka bazirana na njima je verovatno potpuno {pekulativna. U stvari, rekonstrukcije (crte`i ili modeli) bazirane na fosilnim ostacima od strane evolucionista smi{ljeno su precizno pripremljene samo da bi potvrdile evolucione teze. Jedan antropolog sa Harvarda, Dejvid Pilbim (David R. Pillbeam), nagla{ava ovu ~injenicu kada ka`e: U najmanju ruku, u paleoantropologiji podaci su jo{ uvek oskudni i manjkavi tako da teorija veoma mnogo uti~e na interpretacije. U pro{losti, teorije su jasno odra`avale na{e trenutne ideologije umesto stvarne podatke. 53 Budu}i da su ljudi visoko impresionirani vizualnim informacijama, ove rekonstrukcije veoma dobro slu`e ciljevima evolucionista, a to je da ubede ljude da su ova rekonstruisana bi}a stvarno postojala u pro{losti. Ovde moramo ista}i jednu posebno va`nu stvar: rekonstrukcije bazirane na ostacima kostiju mogu otkriti jedino najop{tije karakteristike objekta, budu}i da stvarni karakteristi~ni detalji i meka tkiva vremenom brzo propadaju i i{~ezavaju. Zbog toga, sa {pekulativnom interpretacijom mekih tkiva, rekonstruisani crte`i ili modeli postaju potpuno zavisni od ma{te osobe koja ih pravi. Irnst Huten (Earnst A. Hooten) sa Harvard Univerziteta obja{njava ovu situaciju ovako: Poku{ati restaurisati meke delove je jedan ~ak jo{ hazardniji poduhvat. Usne, o~i, u{i i nagib nosa ne ostavljaju indikacije na delovima kostiju koji le`e ispod njih. Vi sa jednakom lako}om na neandertaloidnoj lobanji mo- `ete modelirati osobine {impanze kao i crte lica filozofa. Ako ove navodne restauracije drevnih tipova ~oveka imaju ikakve nau~ne vrednosti, onda je to zaista samo u sasvim maloj meri i one su pogodne jedino da zavedu javnost... zato, ne verujte rekonstrukcijama. 54 U stvari, evolucionisti su izmislili tako besmislene pri~e da oni ~ak pripisuju razli~ita lica jednoj te istoj lobanji. Tri razli~ito rekonstruisana crte`a na~i- 47

25 IMAGINARNI TRI RAZLI^ITE REKONSTRUKCIJE ZASNOVANE NA ISTOJ LOBANJI Crte` objavljen u ~asopisu Sundey Times, od 5. aprila Crte` koji je objavio Mauric Vilson (Maurice Wilson) Rekonstrukcija koju je objavio N. Parker u ~asopisu National Geographic od septembra njena za fosil nazvan Australopithecus robustus (Zinjanthropus), poznati su primer takvog falsifikovanja. Pristrasna interpretacija fosila ili fabrikovanje mnogih imaginarnih rekonstrukcija su pokazatelj kako ~esto evolucionisti pribegavaju trikovima. A ipak, to izgleda nevino kada se uporedi sa namernim falsifikatima koji su bili izvr{eni u istoriji evolucije. U svojim slikama i rekonstrukcijama evolucionisti namerno daju oblik osobinama koje u stvari ne ostavljaju nikakve fosilne tragove, na na~in da podr`avaju evoluciju. Primer: gra a nosa i usana, oblik kose, oblik obrva i druge dlake na telu. Oni tako e izra uju detaljne slike, slikaju}i ova imaginarna bi}a kako hodaju sa svojim porodicama, kako love, ili u drugim prilikama njihovog svakodnevnog `ivota. Me utim, svi ovi crte`i samo su tvorevine ma{te i nemaju podr{ku u fosilnom zapisu. 49

26 8. POGLAVLJE Falsifikati evolucije 1 Fosile je iskopao ^arls Davson i dao ih Arturu Smitu Vudvardu. ISTORIJA PREVARE Ne postoji nijedan konkretan fosilni dokaz koji podr`ava sliku ~oveka-majmuna koja se neprekidno propagira od strane medija i evolucionisti~kih akademskih krugova. Sa ~etkicama u svojim rukama evolucionisti proizvode imaginarna bi}a, a ~injenica da ovi crte`i ipak ne odgovaraju fosilima, predstavlja ozbiljan problem za njih. Jedan od interesantnih metoda kojima se slu`e da bi prevazi{li ovaj problem jeste da proizvedu fosile koje ne mogu prona}i. Pildaunski ~ovek, najve}i skandal u istoriji nauke, tipi~an je primer ovog metoda. 2 Fosilni fragmenti su rekonstruisani i nastala je ~uvena lobanja. Komadi ljudske lobanje Pildaunski ~ovek: Vilica orangutana i lobanja ~oveka! Dobro poznati doktor i tako e amater paleoantropolog, ^arls Davson (Charles Dawson), tvrdio je da je godine prona{ao kost vilice i deo lobanje u jami u Pildaunu u Engleskoj. Pa iako je kost vilice bila vi{e nalik na majmunsku, zubi i lobanja bili su kao kod ~oveka. Ovi primerci su nazvani Pildaunski ~ovek. Za njih se tvrdilo da su bili stari 500 hiljada godina, a izlo`eni su u nekolicini muzeja kao apsolutni dokaz evolucije ~oveka. Tokom vi{e od 40 godina napisani su mnogi nau~ni ~lanci o Pildaunskom ~oveku, na~injene su mnoge interpretacije i crte`i, a ovaj fosil je bio predstavljen kao va`an dokaz evolucije ~oveka. Ne manje od pet stotina doktorskih teza bilo je napisano o toj temi. 55 Poznati ameri~ki paleoantropolog Henri Osborn (Henry Fairfield Osborn), dok je bio u poseti Britanskom muzeju 1935, rekao je:...moramo se uvek nanovo podse}ati da je priroda puna paradoksa i ovo je jedno zadivljuju}e otkri}e o ranom ~oveku Godine Kenet Oukli (Kennet Oakley) iz paleontolo{kog odelenja Britanskog museja isprobao je metod testiranja fluorom, jedan novi test kori{}en za odre ivanje starosti fosila. Proba je na~injena na fosilu Pildaunskog ~oveka. Rezultat je bio zapanjuju}i. Za vreme testa se shvatilo da kost vilice Pildaunskog ~oveka ne sadr`i nimalo fluora. Ovo pokazuje da je bila sahranjena pod zemljom pre ne vi{e od nekoliko godina. A lobanja, koja je sadr`avala samo malu koli~inu fluora, kako se na testu pokazalo, bila je stara samo nekoliko stotina godina. Poslednje hronolo{ke studije napravljene metodom fluora potvrdile su da je lobanja stara samo nekoliko hiljada godina. Utvr eno je da zubi u vilici pripadaju jednom orangutanu i da su bili ve{ta~ki umetnuti, kao i da su primitivne alatke koje su otkrivene zajedno sa fosilima u stvari samo jednostavne imitacije alatki koje su bile izo{trene ~eli~nim oru ima. 57 U detaljnim anal Na osnovu ove rekonstrukcije bili su na~injeni razni crte`i i skulpture, napisani su brojni nau~ni radovi i komentari. Originalna lobanja je bila izlo`ena u Britanskom muzeju. Nakon 40 godina od otkri}a, grupa istra`iva~a je ustanovila da je fosil iz Pildauna bio falsifikat. Vilica orangutana

27 Ova slika je nacrtana na osnovu samo jednog jedinog zuba i objavljena je u ~asopisu Illustrated London News 24. jula Me utim, evolucionisti su bili izuzetno razo~arani kada je otkriveno da ovaj zub nije pripadao ni majmunolikom bi}u, ni ~oveku, nego jednoj izumrloj vrsti svinje. izama upotpunjenim od strane Veinera (Weiner) ovaj falsifikat je javnosti otkriven Lobanja je pripadala 500 godina starom ~oveku, a kost donje vilice pripadala je nedavno uginulom majmunu! Zubi su nakon toga bili specijalno sme{teni u niz, i dodati vilici, a spojevi zuba su bili popunjeni u nameri da podse}aju na spojeve zuba ~oveka. Onda su svi ovi delovi obojeni kalijum-dihromatom da bi dobili zastareli izgled. Ova boja po~ela je nestajati kada su delovi fosila bili umo~eni u kiselinu. Le Gros Klark (Le Gros Clark), koji je bio ~lan tima koji je razotkrio falsifkat, nije mogao sakriti svoje zaprepa{}enje i rekao je da tragovi ve{ta~kog o{te}enja odmah upadaju u o~i. U stvari, toliko su bili o~igledni da sa pravom mo`emo pitati - kako to da ranije nisu bili uo~eni? 58 Nakon svega ovoga Pildaunski ~ovek je brzo sklonjen iz Britanskog muzeja gde je bio izlo`en vi{e od 40 godina. ^ovek iz Nebraske: Jedan jedini svinjski zub Godine 1922, Henri Osborn, upravnik Ameri~kog prirodnja~kog muzeja, objavio je da je u Zapadnoj Nebraski, blizu mesta Snejk Bruk (Snake Brook), prona{ao fosil zuba kutnjaka koji je navodno iz perioda pliocena (pre 3-9 miliona godina, prema evolucionisti~kom ra~unanju vremena). Ovaj zub je navodno imao karakteristike koje su zajedni~ke za ~oveka i majmuna. Zapo- ~ele su duboke nau~ne rasprave u kojima su neki tuma~ili da zub pripada organizmu Pithecanthropus erectus, dok su drugi tvrdili da je bli`i ljudskom bi}u. Ovaj fosil, koji je izazvao obimnu debatu, nazvan je ^ovek iz Nebraske. Odmah mu je, tako e, dato i nau~no ime : Hesperopithecus haroldcooki. Mnogi autoriteti dali su Osbornu svoju podr{ku. Samo na osnovu ovog jednog zuba, nacrtane su rekonstrukcije glave i tela ^oveka iz Nebraske. [tavi{e, ^ovek iz Nebraske je ~ak naslikan zajedno sa njegovom `enom i decom, kao cela porodica u prirodnom ambijentu. Svi ovi scenariji razvijeni su samo na osnovu jednog zuba. Evolucionisti~ki krugovi priznali su ovog ~oveka duha do te mere da je jedan istra`iva~, po imenu Vilijam Brajan (William Brayan), kada se suprotstavio ovim pristrasnim zaklju~cima koji se oslanjaju samo na jednom zubu, bio veoma strogo iskritikovan. Godine prona eni su tako e i ostali delovi skeleta ovog fosila. Prema ovim novootkrivenim delovima, zub nije pripadao niti ~oveku, a niti majmunu. Shva}eno je da je pripadao jednoj izumrloj vrsti divlje ameri~ke svinje. Vilijem Gregori (William Gregory) ovako je naslovio svoj ~lanak objavljen u ~asopisu Science u kome je objavio svoju gre{ku: Hesperopithecus: O~igledno ni majmun, a ni ~ovek. 59 Tada su svi crte`i ^oveka iz Nebraske i njegove porodice bili `urno uklonjeni iz evolucionisti~ke literature. Ota Benga: Afrikanac u kavezu Nakon {to je Darvin sa svojom knjigom Poreklo ~oveka (The Descent of Man) promovisao tvrdnju da je ~ovek evoluirao od majmunolikog bi}a, po~eo je tra`iti fosile koji bi ovu tvrdnju i podr`ali. Me utim, neki evolucionisti verovali su da se bi}a polu~ovek-polumajmun mogu na}i ne samo u fosilnom zapisu, nego tako e, kao i danas postoje}a bi}a, u razli~itim delovima sveta. Na po~etku 20. veka ova potera za `ivim prelaznim karikama dovela je do nesre}nih slu~ajeva, od kojih je jedan od najokrutnijih bio onaj sa Pigmejcem po imenu Ota Benga. Ota Benga je zatvoren od strane jednog evolucionisti~kog istra- `iva~a u Kongu. Na njegovom jeziku, ime Ota Benga zna~ilo je prijatelj. On je imao `enu i dvoje dece. Vezan lancima i ba~en u kavez kao `ivotinja, on je odveden u SAD gde su ga evolucionisti~ki nau~nici izlo`ili javnosti na svetskom sajmu u Sent Luisu zajedno sa nekim majmunskim vrstama i predstavili ga kao najbli`u ~ovekovu prelaznu kariku. Dve godine kasnije, odveli su ga u zoo-vrt Bronks u Nju Jorku i tamo ga izlo`ili sa oznakom drevni preci ~oveka zajedno sa nekoliko {impanzi, gorilom po imenu Dina i orangutanom zvanim Dohung. Dr. Vilijem Hornadej (William T. Hornaday), evolucionista, direktor zoolo{kog vrta, dr- `ao je duge govore o tome kako je ponosan {to ima ovu izuzetnu prelaznu formu u svom zoovrtu i tretirao je zatvorenog Ota Bengu kao obi~nu `ivotinju. Nemo}an da se nosi sa tretmanom kojem je bio podvrgnut, Ota Benga je na kraju izvr{io samoubistvo. 60 Pildaunski ~ovek, ^ovek iz Nebraske, Ota Benga... Ovi skandali pokazuju da se evolucionisti~ki nau~nici ne ustru~avaju da upotrebe bilo kakvu vrstu nenau~nog metoda da bi dokazali svoju teoriju. Imaju}i ovo na umu, sus- OTA BENGA Pigmej u Zoo-vrtu 52 53

28 re}emo se sa sli~nom situacijom kada pogledamo i na druge takozvane dokaze za mit o evoluciji ~oveka. Imamo dakle jednu izmi{ljenu pri~u i armiju dobrovoljaca spremnih na sve, da tu pri~u i potvrde. 9. POGLAVLJE Scenario evolucije ~oveka U prethodnim poglavljima videli smo da u prirodi nema mehanizama koji bi naveli organizme da evoluiraju, i videli smo da su `ive vrste nastale, ne kao rezultat evolucionog procesa, nego da se pojavljuju sasvim iznenada u njihovoj sada{njoj savr{enoj formi. To jest, one su stvorene svaka posebno. Zbog toga je o~igledno da je i evolucija ~oveka, isto tako, samo pri~a koja se nikada nije desila. [ta onda evolucionisti predla`u kao osnovu za svoju pri~u? Njihova osnova je postojanje mno{tva fosila na kojima su evolucionisti u stanju da izgrade i razviju imaginarne interpretacije. Kroz celu istoriju `ivelo je vi{e od majmunskih vrsta, a ve}ina njih su izumrle. Danas, samo 120 majmunskih vrsta `ivi na Zemlji. Ovih, otprilike, majmunskih vrsta, od kojih su ve}ina izumrle vrste, predstavljaju bogat izvor za evolucioniste. Evolucionisti su napisali scenario evolucije ~oveka pore av{i u niz neke lobanje koje su im odgovarale, od najmanje do najve}e, i ubaciv{i lobanje nekih izumrlih ljudskih rasa me u njih. Prema ovom scenariju, ljudi i savremeni majmuni imaju zajedni~ke pretke. Ova bi}a evoluirala su vremenom i neka od njih su postala majmuni dana{njice, dok je druga grupa, koja je sledila drugu granu evolucije, postala dana{nji ~ovek. Me utim, svi paleontolo{ki, anatomski i biolo{ki nalazi pokazali su da je ova tvrdnja evolucije jednako la`na i ni{tavna kao i sve druge. Nijedan ~vrst ili stvaran dokaz nije pru`en da doka`e da postoji srodstvo izme u ~oveka i majmuna, izuzev falsifikata, izvrtanja i zavode}ih crte`a i komentara. Fosilni zapis nam pokazuje da su kroz celu istoriju ljudi bili ljudi, a majmuni - majmuni. Neki od fosila za koje evolucionisti tvrde da su preci ~oveka, u stvari pripadaju ljudskim rasama koje su `ivele sve donedavno, do pre, otprilike, godina, i onda nestale. [tavi{e, mnoge dana{nje ljudske zajednice imaju isti fizi~ki izgled i karakteristike kao ove izumrle ljudske rase, za koje evolucionisti tvrde da su preci ljudi. Sve ovo su jasni dokazi da ~ovek nije pro{ao kroz evolucioni proces u bilo kojem periodu istorije. [to je najva`nije, postoje brojne anatomske razlike izme u majmuna i ~oveka, a nijedna od njih nije takve vrste da bi mogla nastati kroz evolucioni proces. Dvono{tvo je jedna od njih. Kao {to }emo kasnije detaljno opisati, dvono{tvo je karakteristi~no jedino za ~oveka i ono je jedna od najva`nijih osobina koja ~oveka izdvaja od `ivotinja

29 Imaginarno porodi~no stablo ~oveka Darvinisti~ka teorija tvrdi da je savremeni ~ovek evoluirao od neke vrste majmunolikih bi}a. Tvrdi se da su za vreme ovog navodnog evolucionog procesa, za koji se pretpostavlja da je po~eo pre 4-5 miliona godina, postojale neke prelazne forme izme u savremenog ~oveka i njegovih predaka. Prema ovom potpuno imaginarnom scenariju, postojale su 4 osnovne kategorije: 1. Australopithecus 2. Homo habilis 3. Homo erectus 4. Homo sapiens Imenom Australopithecus, {to zna~i ju`ni majmun, evolucionisti nazivaju takozvane prve zajedni~ke pretke ljudi i majmuna. Australopitekus, ni{ta drugo do stara majmunska vrsta koja je izumrla, ima svoje razli~ite tipove. Neki od njih su jake gra e, a drugi su mali i vitke gra e. Evolucionisti klasifikuju naredni stadijum ljudske evolucije kao homo, to jest ~ovek. Prema tvrdnji evolucionista, organizmi u Homo seriji su razvijeniji nego Australopitekus i ne razlikuju se mnogo od savremenog ~oveka. Za savremenog ~oveka, to jest Homo sapiensa, re~eno je da je formiran na poslednjem stadijumu evolucije ove vrste. Fosili kao Javanski ~ovek, Pekin{ki ~ovek i Lusi, koji se, s vremena na vreme, pojavljuju u medijima i koji se mogu na}i u evolucionisti~kim publikacijama i ud`benicima, uklju~eni su u jednu od ~etiri vrste koje su gore navedene. Za ove vrste tako e se pretpostavlja da bi se trebale granati u podvrste. Neki kandidati za prelazne forme iz pro{losti, kao Ramapithecus, morali su biti isklju~eni iz imaginarnog stabla evolucije ~oveka nakon {to je shva}eno da su oni bili obi~ni majmuni. 61 Skiciraju}i ovako lanac povezanosti: Australopitekus > Homo habilis > Homo erektus > Homo sapiens, evolucionisti ukazuju da je svaka od ovih vrsta predak one koja sledi iza nje. Me utim, skora{nji pronalasci paleoantropologa otkrili su da su Australopitekus, Homo habilis i Homo erektus postojali na razli~itim delovima sveta u isto vreme. [tavi{e, jedan odre eni segment ljudi, klasifikovan kao Homo erektus, `iveo je sve do veoma skoro. Neandertalac (Homo sapiens neandarthalensis) i Homo sapiens (savremeni ~ovek) koegzistirali su u istom regionu. Ova situacija o~igledno pokazuje ni{- tavnost tvrdnje da su oni bili preci jedan drugome. U su{tini, svi nalazi i nau~na istra`ivanja otkrila su da fosilni zapis ne sugeri{e evolucioni proces, kako su to evolucionisti predlo`ili. Fosili za koje su evolucionisti tvrdili da poti~u od predaka ~oveka, u stvari pripadaju ili razli~itim ljudskim rasama ili vrstama majmuna. Onda, koji fosili su ljudski, a koji majmunski? Da li je ikada bilo mogu}e bilo kojeg od njih smatrati prelaznom formom? U nameri da dobijemo odgovore, hajde da pobli`e pogledamo svaku od ovih kategorija. Australopitekus: Jedna majmunska vrsta Australopitekus, {to zna~i ju`ni majmun, prva je kategorija. Pretpostavlja se da su se ova bi}a prvo pojavila u Africi pre 4 miliona godina i da su `iveli JEDNA KOST VILICE KAO POVOD ZA INSPIRACIJU Prvi fosil Ramapitekusa sastoji se od samo dva dela vilice (desno). Evolucionisti su se, me utim, veoma hrabro usudili da naslikaju Ramapitekusa, njegovu porodicu i okolinu u kojoj su `iveli, oslanjaju}i se jedino na ove kosti vilice. do pre 1 milion godina. Postoje vi{e klasa me u Australopitekusima. Evolucionisti pretpostavljaju da je najstarija vrsta Australopitekusa A. Afarensis. Posle toga dolazi A. Africanus, koji ima vitkije kosti, i onda A. Robustus, koji ima relativno ve}e kosti. [to se ti~e A. Boisei, neki istra`iva~i ga prihvataju kao razli~itu vrstu, a neki kao podvrstu A. Robustusa. Sve vrste Australopitekusa su izumrli majmuni koji podse}aju na majmune dana{njice. Zapremine njihovih lobanja su iste ili manje nego kod dana{njih {impanzi. Postoje istureni delovi na njihovim rukama i stopalima koje su oni koristili da bi se peli po drve}u, ba{ kao kod dana{njih {impanzi, a njihova stopala imaju sposobnosti hvatanja, {to je slu`ilo da se dr`e za grane. Oni su niski (maksimum 130 cm), i upravo kao kod dana{njih {impanzi, mu`jak Australopitekus je ve}i od `enke. Mnoge karakteristike, kao detalji na njihovim lobanjama, blizina o~iju, o{tar zub kutnjak, gra a donje vilice, duge ruke i kratke noge su dokazi koji pokazuju da ova bi}a nisu bila druga~ija od dana{njih majmuna

30 AUSTRALOPITHECUS AFARENSIS: Jedan izumrli majmun Prvi fosil koji je prona en u mestu Hadar, Etiopija, za koji se pretpostavljalo da pripada vrsti Australopithecus afarensis: AL ili Lusi. Tokom dugog vremena evolucionisti su poku{avali da doka`u da je Lusi hodao uspravno; ali poslednja istra`ivanja definitivno pokazuju da je ova `ivotinja bila pravi majmun sa povijenim hodom. AUSTRALOPITEKUS Fosil pod oznakom Australopithecus afarensis AL , na donjoj slici, pripada mladom ~lanu ove vrste. To je razlog za{to jo{ nije do{lo do formiranja grebena na njegovoj lobanji. Gore je fosil lobanje pod oznakom Australopithecus afarensis AL , a dole je lobanja savremenog majmuna. O~igledna sli~nost potvr uje da je A. afarensis prava majmunska vrsta bez ikakvih ~ovekolikih osobina. DANA[NJA [IMPANZA

31 Evolucionisti tvrde da su Australopitekusi, iako imaju anatomiju majmuna, hodali uspravno kao ljudi, a ne kao majmuni. Ova tvrdnja o uspravnom hodu je u stvari gledi{te koje su decenijama imali paleoantropolozi kao Ri~ard Liki (Richard Leakey) i Donald Johanson (Donald O. Johanson). Me utim, mnogi nau~nici su izveli veoma mnogo istra- `ivanja na skeletnim strukturama Australopitekusa i dokazali ni{tavnost ove tvrdnje. Op{irna istra`ivanja koja su ura ena na razli~itim primercima Australopitekusa od strane dva svetski poznata anatoma iz Engleske i SAD, po imenu, Lord Zakerman (Lord Solly Zuckerman) i profesor ^arls Oksnard (Charles Od`nard), pokazala su da ova bi}a nisu bila dvono`na i da su imali isti mehanizam kretanja kao dana{nji majmuni. Prou~avaju}i kosti ovih fosila u periodu od 15 godina, sa sredstvima obezbe enim od strane britanske vlade, Lord Zakerman i njegov tim od 5 specijalista do{li su do zaklju~ka da su Australopitekusi bili samo jedna obi~na vrsta majmuna i da definitivno nisu bili dvono`ni, mada je Zakerman i sam bio evolucionista. 62 Isto tako, ^arls Oksnard, jo{ jedan evolucionista poznat zbog svojih istra`ivanja o ovoj temi, tako e je potvrdio da je skeletna struktura Australopitekusa nalik onoj kod savremenih orangutana. 63 Kona~no, 1994, jedan tim sa Univerziteta Liverpul u Engleskoj preduzeo je obimno istra`ivanje da bi do{ao do kona~nog zaklju~ka. Posle obavljenog istra`ivanja zaklju~ili su da su Australopitekusi ~etvorono{ci. 64 Ukratko, Australopitekusi nemaju vezu sa ljudima i oni su samo izumrla majmunska vrsta. Homo habilis: Majmun koji je predstavljen kao ~ovek Velika sli~nost izme u skeletnih i lobanjskih struktura Australopitekusa i {impanzi, i pobijanje tvrdnje da su ova bi}a hodala uspravno, uzrokovalo je veliku te{ko}u za evolucionisti~ke paleoantropologe. Razlog je taj {to prema imaginarnoj {emi evolucije Homo erektus dolazi posle Australopitekusa. Kao {to prefiks Homo ({to zna~i ~ovek ) i ukazuje, Homo erektus je ljudska vrsta i njegov skelet je uspravan. Njegova zapremina lobanje je dva puta ve}a nego kod Australopitekusa. Direktan prelaz od Australopitekusa, majmuna nalik {impanzi, ka Homo erektusu, koji ima skelet isti kao kod savremenog ~oveka, ne dolazi u obzir ~ak i prema evolucionisti~koj teoriji. Zbog toga su potrebne karike, to jest prelazne forme. Koncept Homo habilis je proiza- {ao iz ove neophodnosti. Koncept Homo habilis je predlo`en 60-ih od strane ~lanova porodice Liki (svi u porodici su lovci na fosile ). Po njima, ova nova vrsta, koju su oni klasifikovali kao Homo habilis, imala je relativno veliki lobanjski kapacitet, sposobnost da hoda uspravno i da koristi kamen i drvene alatke. Zbog toga bi to navodno mogao biti predak ~oveka. Novi fosili iste vrste, iskopani u kasnim 80-im, potpuno su promenili ovo gledi{te. Neki istra`iva~i, kao Bernard Vud (Bernard Wood) i Loring Bras (C. Loring Brace), koji su se oslanjali na ove novoprona ene fosile, izjavili su da bi Homo habilis, {to zna~i ~ovek sposoban za kori{}enje alatki, trebao biti klasifikovan kao Australopitekus habilis, {to zna~i ju`noafri~ki majmun sposoban za kori{}enje alatki, zato {to Homo habilis ima mnogo zajedni~kih Tokom dugo vremena, evolucionisti tvrde da je organizam, koji su oni nazvali Homo habilis, hodao uspravno. Oni su mislili da su prona{li vezu izme u majmuna i ~oveka. Ipak, Tim Vajt je otkrio fosil vrste Homo habilis i nazvao ga OH 62, koji je osporio ovu tvrdnju. Ovi fosilni fragmenti pokazali su da je Homo habilis imao duge ruke i kratke noge, ba{ kao i savremeni majmuni. Ovaj fosil je definitivno osporio tvrdnju da je Homo habilis hodao na dve noge, i to uspravno. U stvari, Homo habilis nije bio ni{ta drugo nego jo{ jedna vrsta majmuna. HOMO HABILIS: Jo{ jedan izumrli majmun OH 7 Homo habilis, dole levo, predstavlja fosil koji najbolje defini{e osobine donje vilice vrste Homo habilis. Ovaj fosil donje vilice ima velike o~njake i male kutnjake. Oblik vilice je pravougaon. Sve ove osobine ~ine da ova vilica veoma li~i na onu kod savremenih majmuna. Drugim re~ima, donja vilica vrste Homo habilis jo{ jednom potvr uje da je u pitanju pravi majmun. 60

32 karakteristika sa majmunima po imenu Australopitekus. On ima duge ruke, kratke noge i majmunoliku gra u skeleta upravo kao Australopitekus. Njegovi prsti, i na rukama i na nogama, bili su pogodni za penjanje. Struktura njegove donje vilice bila je veoma sli~na onoj kod dana{njih majmuna. Njegova zapremina lobanje (500 cm 3 ) bila je najbolji pokazatelj ~injenice da je on bio majmun. Ukratko, Homo habilis, koji je od strane nekih evolucionista predstavljen kao razli~ita vrsta, bio je, u stvari, jedna majmunska vrsta upravo kao i svi drugi Australopitekusi. Istra`ivanje izvedeno u godinama koje su sledile doista je pokazalo da Homo habilis nije bio razli~it od Australopitekusa. Fosil u vidu skeleta i lobanje OH 62 prona en od strane Tima Vajta (Tim White), pokazao je da je ova vrsta imala malu zapreminu lobanje, i duge ruke i kratke noge, {to im je omogu}avalo da se penju po drve}u upravo kao dana{nji majmuni. Detaljne analize sprovedene od strane ameri~kog antropologa Holi Smit (Holly Smith) pokazale su da Homo habilis nije bio homo, drugim rije~ima ~ovek, nego majmun. O analizama koje je ona napravila na zubima Australopitekusa, Homo habilisa, Homo erektusa i Homo neandertalensisa, Smit je izjavila slede}e: Ograni~avaju}i analize fosila na primerke koji zadovoljavaju ove kriterijume, obrasci razvoja zuba Australopitekusa i Homo habilisa ostaju klasifikovani sa afri~kim majmunima. Oni od Homo erektusa i Neandertalaca su klasifikovani sa ljudima. 65 U toku iste godine, Fred Spur (Fred Spoor), Bernard Vud (Bernard Wood) i Frans Zoneveld (Frans Zonneveld), svi specijalisti u anatomiji, do{li su na isti zaklju~ak slu`e}i se potpuno druga~ijom metodom. Ovaj metod je baziran na uporednoj analizi polukru`nih kanala u unutra{njem uhu ljudi i majmuna (kanali koji osiguravaju odr`avanje ravnote`e). Ovi kanali kod ljudi, koji hodaju uspravno, znatno se razlikuju od istih kanala kod majmuna koji hodaju savijeni nadole. Kanali unutra{njeg uha svih Australopitekusa i {tavi{e, Homo habilis primeraka, analizirani od strane Spura, Vuda i Zonevelda bili su isti kao kod savremenih majmuna. Kanali unutra{njeg uha kod Homo erektusa bili su isti kao kod savremenog ~oveka. 66 Ovi nalazi doneli su dva va`na rezultata: 1. Fosili koji su ozna~eni kao Homo habilis u stvari ne pripadaju grupi homo, to jest ljudi, nego klasi Australopitekusa, to jest majmuna. 2. I Homo habilis i Australopitekusi su bili bi}a koja su imala povijen hod, i zbog toga su imali majmunski skelet. Oni, ni u kom pogledu, nisu imali nikakvu vezu sa ljudima. Homo rudolfensis: Pogre{no sastavljeno lice Termin Homo rudolfensis je ime dato nekolicini fosilnih fragmenata iskopanih Grupa koja je bila predstavljena sa ovim fosilom tako e je bila ozna~ena kao Homo rudolfensis zato {to su ovi fosilni fragmenti bili na eni u blizini Rudolfove reke u Keniji. Ve}ina paleoantropologa prihvataju da ovi fosili ne pripadaju posebnoj vrsti, nego da je bi}e nazvano Homo rudolfensis bilo u stvari Homo habilis. Ri~ard Liki, koji je iskopao fosile, predstavio je lobanju, koju je nazvao KNM-ER 1470 i rekao da je stara 2,8 miliona godina, kao najve}e otkri}e u istoriji antropologije i imao je dalekose`ni efekt. Prema Likiju, ovo bi}e koje je imalo malu zapreminu lobanje kao Australopitekus, a ipak lice ~oveka, bilo je nedostaju}a karika izme u Australopitekusa i ~oveka. Ipak, nakon kratkog vremena je shva}eno da je ~ovekoliko lice koje je imala KNM-ER 1470 lobanja, koja se stalno pojavljivala na naslovnim stranicama nau~nih magazina, bilo rezultat pogre{nog spajanja fragmenata lobanje - {to je moglo biti i namerno. Profesor Tim Bromid` (Tim Bromage), autor mnogih studija o anatomiji ljudskog lica, naglasio je ovu ~injenicu koju je otkrio uz pomo} kompjuterske simulacije 1992: Kada je ona (KNM-ER 1470) prvi put rekonstruisana, lice je postavljeno na lobanju u gotovo vertikalnom polo`aju, umnogome nalik ravnim licima kod savremenih ljudi. Ali nedavne studije anatomskih odnosa pokazuju da u stvarnosti ovo lice mora biti istureno znatno prema napred, kreiraju}i tako majmunoliki izgled, vi{e nalik na lice Australopitekusa. 67 Evolucioni paleoantropolog Kronin (J. E. Cronin) u vezi sa ovim izjavljuje slede}e:...njegovo relativno robusno gra eno lice, spljo{ten nosno-alveolarni klivus (koji podse}a na pljosnata lica australopitekusa), niska maksimalna lobanjska {irina (na slepoo~nim kostima), jaka o~nja~ka izbo~ina i veliki kutnjaci (na {ta ukazuju zaostali korenovi), sve su to relativno primitivne crte koje povezuju ovaj primerak sa ~lanovima roda A. africanus. 68 Loring Brejs (C. Loring Brace) sa Univerziteta Mi~igen do{ao je do istog zaklju~ka kao rezultat analiza koje je napravio na vilici i zubnim strukturama lobanje 1470 i rekao je: Veli~ina vilice i onog dela koji sadr`i kutnjake pokazala je da ER-1470 ima potpuno isto lice i zube kao kod Australopitekusa. 69 Profesor Alan Voker (Alan Walker), paleoantropolog sa D`on Hopkins Univerziteta, koji je kao i Liki izveo mnoga istra`ivanja na lobanji KNM-ER 1470, brani stav da ovo bi}e ne bi trebalo biti klasifikovano kao homo, to jest kao ljudska vrsta (Homo habilis ili Homo rudolfensis), nego obrnuto, mora biti uklju~eno pod vrstu Australopitekus. 70 Ukratko, klasifikacije kao Homo habilis ili Homo rudolfensis, koje su predstavljene kao prelazne karike izme u Australopitekusa i Homo erektusa, potpuno su imaginarne. Kao {to je potvr eno od strane mnogih istra`iva~a danas, ova bi}a su ~lanovi serije Australopitekusa. Sve njihove anatomske karakteristike otkrivaju da je svaki od njih majmunska vrsta. Nakon ovih bi}a, od kojih je svako majmunska vrsta, dolaze homo fosili, ili fosili ljudskih bi}a. Homo erektus i posle njega: Prava ljudska bi}a Prema nestvarnoj - izmi{ljenoj {emi evolucionista, unutra{nja evolucija vrste Homo odvijala se slede}im redosledom: prvo Homo erectus, onda Homo sapiens archaic i Neandertalski ~ovek, onda Kromanjonski ~ovek i, na kraju, savremeni ~ovek. Me utim, sve ove grupe u stvarnosti samo su originalne 62 63

33 ljudske rase. Razlika izme u njih nije ve}a od razlike izme u jednog Eskima i jednog crnca, ili izme u jednog Pigmeja i jednog Evropljanina. Hajde da prvo ispitamo Homo erektusa, za kojeg se tvrdi da je najprimitivnija ljudska vrsta. Kao {to re~ erekt ({to zna~i uspravan) i ukazuje, Homo erektus zna~i ~ovek koji hoda uspravno. Evolucionisti su morali odvojiti ove ljude od prethodnih dodaju}i kvalitet uspravnosti, zato {to svi dostupni fosili Homo erektusa ukazuju na uspravan hod u takvoj meri koja nije uo~ena kod bilo kog primerka Australopitekusa ili Homo habilisa. Ne postoji razlika izme u skeleta savremenog ~oveka i Homo erektusa. Glavni razlozi za evolucioniste u definisanju Homo erektusa kao primitivnog ~oveka su zapremina njegove lobanje ( cm 3 ), koja je manja nego kod prose~nog savremenog ~oveka, i njegove debele izbo~ine obrva. Me utim, danas u svetu postoje mnogi narodi koji imaju istu zapreminu lobanje kao Homo erektus (na primer Pigmeji) i postoje neke druge rase koje imaju izbo~ene obrve (na primer, australijski Aborid`ini). Op{te je prihva}ena ~injenica da razlike u zapremini lobanje ne zna~e obavezno razlike u inteligenciji ili sposobnostima. Inteligencija pre zavisi od unutra{nje organizacije mozga, nego od njegove zapremine. 71 Fosili koji su u~inili Homo erektusa poznatim svetu su fosili Pekin{kog i Javanskog ~oveka na eni u Aziji. Me utim, vremenom se shvatilo da ova dva fosila nisu bila pouzdana. Pekin{ki ~ovek sastojao se od nekih delova koji su izra eni od gipsa, a ~iji originali su izgubljeni, a Javanski ~ovek je sastavljen od fragmenata lobanje i od karli~ne kosti koja je na ena vi{e metara daleko od lobanje, bez ikakvih pokazatelja da su obe pripadale istom bi}u. Zbog ovoga su fosili Homo erektusa na eni u Africi dobili tako veliku va`nost. (Tako e bi trebalo primetiti da su neki od fosila, za koje je re~eno da su Homo erektus, bili od strane nekih evolucionista uklju~eni u jednu drugu grupu - zvanu Homo ergaster. O ovome izme u njih postoji neslaganje. Mi }emo tretirati sve ove fosile pod klasifikacijom Homo erektusa.) Najpoznatiji od svih primeraka Homo erektusa na enih u Africi je fosil Narikotome homo erectus ili Turkana de~ak, koji je na en blizu jezera Turkana u Keniji. Potvr eno je da je to fosil 12 godina starog de~aka, koji bi bio 1,83 m visok u svom adolescentnom dobu. Uspravna gra a skeleta ovog fosila nije druga~ija od one kod savremenog ~oveka. [to se toga ti~e, ameri~ki paleoantropolog Alan Voker rekao je da on sumnja da bi jedan prose~ni patolog mogao re}i koja je razlika izme u skeleta ovog fosila i onog kod savremenog ~oveka. 72 [to se ti~e lobanje, Voker je rekao da ona veoma mnogo li~i onoj kod Neandertalca. 73 Kao {to }emo videti u slede}em poglavlju, Neandertalci su savremena ljudska rasa. Zbog toga je Homo erektus tako e savremena ljudska rasa. ^ak i evolucionista Ri~ard Liki izjavljuje da razlike izme u Homo erektusa i savremenog ~oveka nisu ni{ta vi{e do varijanta rase: Neko bi tako e mogao videti razlike u obliku lobanje, u stepenu isturenosti lica, robusnosti obrva i tako dalje. Ove razlike verovatno nisu ni{ta izra`enije nego {to mi to vidimo danas, izme u razli~itih geografskih rasa savremenog ~oveka. Takva biolo{ka varijacija nastaje kada su popu- HOMO ERECTUS: Drevna ljuska rasa Homo erektus zna~i uspravni ~ovek. Svi fosili uklju~eni u ovu vrstu pripadaju odre enim ljudskim rasama. Po{to ve}ina fosila vrste Homo erektus nema zajedni~ke osobine, te{ko je definisati ove ljude samo na osnovu njihovih lobanja. Iz tog razloga evolucionisti prave razli- ~ite klasifikacije i opise. Gore levo je lobanja koja je prona ena u mestu Kobi Fora u Africi i koja generalno defini{e vrstu Homo erektus. Gore desno je lobanja pod oznakom Homo ergaster KMN-ER 3733 koja je pod znakom pitanja. Zapremina lobanje svih ovih razli~itih fosila vrste Homo erectus kre}e se od cm 3. Ove cifre su unutar granica zapremine lobanja savremenih ljudi. Skelet pod oznakom KNM-NJT ili Turkana dete, sa desne strane, verovatno je najkompletniji ljudski fosil koji je ikada na en. Evolucionisti tvrde da je star navodno 1,6 miliona godina i da je pripadao detetu od 12 godina. Ovaj fosil, koji veoma li~i na rasu Neandertalaca, predstavlja jedan od najzna~ajnijih dokaza koji osporava pri~u o evoluciji ~oveka. Evolucionista Donald Johanson opisuje ovaj fosil slede}im re~ima: On je bio visok i mr{av. Oblik njegovog tela i proporcije njegovih udova bile su iste kao kod ekvadorskih Afrikanaca. NJegovi udovi se potpuno poklapaju sa onim kod odraslih belaca Severne Amerike. 64

34 pribli`e majmune i ljudska bi}a, i popune prazninu izme u ove dve odvojene `ive grupe. DREVNI MORNARI: Praistorijski ljudi su bili mnogo pametniji nego {to smo pretpostavljali... Vesti objavljene u ~asopisu New Scientist od 14. marta govore nam da su odre eni ljudi, od strane evolucionista zvani Homo erectus, upra`njavali pomorstvo jo{ pre navodno 700 hiljada godina. Ovi ljudi, koji su imali dovoljno znanja i tehnologiju da izgrade brodove, i koji su posedovali smisao i sposobnost da naprave korist od pomorskog transporta, te{ko mogu biti nazvani primitivnim. lacije geografski odvojene jedna od druge tokom jednog zna~ajnog perioda vremena. 74 Profesor Vilijem Loglin (NJilliam Laughlin), sa Univerziteta Konektikat, obavio je obimna anatomska ispitivanja na Inuitima i narodu koji `ivi na Aleutskim ostrvima, i primetio da su ovi ljudi neobi~no sli~ni Homo erektusu. Zaklju~ak na koji je Loglin do{ao bio je da su sve ove posebne rase bile u stvari razli~ite vrste Homo sapiensa (savremenog ~oveka): Kada razmotrimo {iroke razlike koje postoje izme u udaljenih grupa kao {to su Eskimi i Bu{mani, za koje je poznato da se nalaze unutar jedne jedine vrste - Homo sapiens, izgleda opravdano zaklju~iti da Sinanthropus (jedan primerak Homo erektusa - ALC) pripada ovoj istoj raznolikoj vrsti. 75 Na drugoj strani, postoji veliki jaz izme u Homo erektusa, jedne ljudske rase, i majmuna koji su prethodili Homo erektusu u scenariju evolucije ~oveka (Australopitekus, Homo habilis, Homo rudolfenis). Ovo zna~i da su se prvi ljudi pojavili u fosilnom zapisu iznenada i bez ikakve evolucione istorije. Ne mo`e biti jasnijeg pokazatelja da su oni bili stvoreni. Ipak, priznavanje ove ~injenice je potpuno protivno dogmatskoj filozofiji i ideologiji evolucionista. Zbog toga, oni poku{avaju da prika`u Homo erektusa, jednu ~isto ljudsku rasu, kao napola majmunsko bi}e. U njihovim rekonstrukcijama Homo erektusa oni uporno crtaju majmunolike karakteristike. Na drugoj strani, sa sli~nim grafi~kim metodama, oni prave i prikazuju kao ljude majmune kao {to su Australopitekus ili Homo habilis. Time oni nastoje da Neandertalaci: Jedna robusna ljudska rasa Neandertalci su ljudska bi}a koja su se iznenada pojavila pre navodno 100 hiljada godina u Evropi i nestala - ili bila asimilovana pome{av{i se sa drugim rasama - tiho, a ipak brzo, pre navodno 35 hiljada godina. Od savremenog ~oveka razlikuju se jedino po tome {to je njihov skelet krupniji, a zapremina lobanje malo ve}a. Neandertalci su ljudska rasa i ovu ~injenicu danas priznaje gotovo svako. Evolucionisti su se veoma trudili u poku{aju da ih predstave kao primitivnu vrstu ; ipak, svi nalazi pokazuju da oni nisu bili druga~iji od nekog krupnijeg ~oveka koji danas ide ulicom. Jedan poznati autoritet u ovom podru~ju, Erik Trinkaus, paleoantropolog sa Univerziteta Novi Meksiko, pi{e: Detaljno upore enje ostataka skeleta Neandertalca sa skeletima savremenih ljudi pokazalo je da ne postoji ni{ta u anatomiji Neandertalca {to bi ubedljivo ukazivalo na lokomotorne, manipulativne, intelektualne ili jezi~ke sposobnosti koje bi bile inferiornije od onih kod savremenih ljudi. 76 Mnogi savremeni istra`iva~i defini{u neandertalskog ~oveka kao podvrstu savremenog ~oveka i zovu ga Homo sapiens neandertalensis. Nalazi svedo~e da su Neandertalci sahranjivali svoje mrtve, pravili muzi~ke instrumente i imali kulturne povezanosti sa Homo sapiensom `ive}i tokom istog vremenskog perioda. Da ka`emo to precizno, Neandertalci su robusna ljudska rasa koja je, jednostavno, vremenom i{~ezla. LA@NE MASKE: Iako se ne razlikuju od savremenog ~oveka, Neandertalci se od strane evolucionista prikazuju sa majmunolikom izgledom. Homo sapiens archaic, Homo heilderbergensis i Kromanjonski ~ovek Arhai~ni Homo sapiens je po imaginarnoj evolucionoj {emi poslednji korak pre savremenog ~oveka. U stvari, evolucionisti nemaju mnogo toga da ka`u o ovim ljudima, budu}i da postoje veoma male razlike izme u njih i savremenih ljudi. Neki istra`iva~i su ~ak izjavili da predstavnici ove rase i danas jo{ uvek `ive, i ukazali na Aborid`ine u Australiji kao primer. Kao Homo sapiens vrsta, Aborid`ini tako e imaju isturenu kost ispod obrve, prema unutra nagnutu donju vilicu i malo manju zapreminu lobanje. [tavi{e, zna~ajna otkri}a su nagovestila da su takvi ljudi, sve donedavno, `iveli u Ma arskoj i u nekim selima u Italiji

35 Grupa koja je u evolucionisti~koj literaturi okarakterisana kao Homo heilderbergensis je, u stvari, ista kao Homo sapiens archaic. Razlog za{to su dva razli~ita termina upotrebljena da defini{u istu ljudsku rasu jesu odre ene konceptualne razlike me u evolucionistima. Svi fosili uklju~eni u grupu Homo heilderbergensis upu}uju na to da su ljudi koji su bili anatomski veoma sli~ni modernim Evropljanima, `iveli navodno pre 500 hiljada i ~ak pre 740 hiljada godina, prvo u Engleskoj, a onda u [paniji. Procenjeno je da je Kromanjonski ~ovek `iveo pre navodno godina. On je imao lobanju u obliku kupole i {iroko ~elo. Njegova lobanja od cm 3 je iznad proseka lobanje savremenog ~oveka. Ona ima debele izbo~ine obrva i ko{tanu izbo~inu odpozadi, {to je karakteristika kako Neandertalskog ~oveka tako i Homo erektusa. Iako je Kromanjonski ~ovek smatran evropskom rasom, gra a i zapremina njegove lobanje veoma mnogo su nalik na gra u i zapreminu lobanja kod nekih rasa koje danas `ive u Africi i tropskim predelima. Oslanjaju}i se na ovu sli~nost, procenjeno je da je Kromanjonski ~ovek bio arhai~na afri~ka rasa. Neki drugi paleoantropolo{ki nalazi pokazali su da su se kromanjonska i neandertalska rasa izme{ale jedna sa drugom i postavili temelje za dana{nje rase. [tavi{e, danas je prihva}eno da predstavnici kromanjonske rase jo{ uvek `ive u razli~itim regionima afri~kog kontinenta i nekim regionima Francuske (Salute i Dordonje). Ljudi koji imaju sli~ne karakteristike prime- }eni su da `ive u Poljskoj i Ma arskoj. NEANDERTALCI: Krupni ljudi Gore je lobanja pod oznakom Homo sapiens neanderthalensis, Amud 1, prona ena u Izraelu. Neandertalci su generalno poznati kao krupni ljudi. Procenjuje se da je ova lobanja pripadal ~oveku visokom oko 1,80 m. Zapremina njegove lobanje je bila ve}a od one kod savremenog ~oveka - iznosila je 1740 cm 3. Zbog toga, ovaj fosil predstavlja jedan od najva`nijih dokaza koji definitivno osporavaju tvrdnju da su Neandertalci bili primitivna vrsta. Vrste koje su `ivele u isto vreme kad i njihovi preci Ono {to smo do sada istra`ili formira jasnu sliku: scenario evolucije ~oveka je potpuno izmi{ljen. Da bi takvo porodi~no stablo postojalo, trebala se odigrati postepena evolucija od majmuna do ~oveka i trebao bi biti prona en fosilni zapis ovog procesa. Me utim, postoji ogroman jaz izme u majmuna i ljudi. Gra a skeleta, zapremine lobanja i kriterijumi kao {to su uspravan hod ili povijenost o{tro prema napred, izdvajaju ljude od majmuna. Posle istra`ivanja, koja su izvr{ena 1994, na kanalima za ravnote`u u unutra{njem uhu, Australopitekus i Homo habilis klasifikovani kao majmuni, dok je Homo erektus klasifikovan kao ~ovek. Jo{ jedan zna~ajan nalaz, koji dokazuje da ne mo`e biti porodi~nog stabla me u ovim razli~itim vrstama, jeste ~injenica da su vrste, koje su predstavljene kao preci jedni drugima, u stvari, `ivele u isto vreme. Ako se, kao {to evolucionisti tvrde, Australopitekus preobrazio u Homo habilisa, i ako se on onda preobrazio u Homo erektusa, periodi u kojima su `iveli trebali bi obavezno slediti jedan drugi. Me utim, ne postoji takav hronolo{ki red. Prema procenama evolucionista, Australopitekusi su `iveli od pre 4 miliona godina pa sve do pre milion godina. Na drugoj strani, smatra se da su organizmi klasifikovani kao Homo habilis `iveli do pre 1,7-1,9 miliona godina. Tvrdi se da je Homo rudolfensis, za koga je re~eno da je napredniji nego Homo habilis, star 2,5-2,8 miliona godina! Da tako ka`emo, Homo rudolfensis je blizu milion godina stariji nego Homo habilis, za koga se pretpostavljalo da je njegov predak. Na drugoj strani, starost Homo erektusa datira do 1,6-1,8 miliona godina unazad, {to zna~i da su se primerci Homo 69

36 IGLA I NEANDERTALCI: Interesantan fosil koji pokazuje da su Neandertalci posedovali znanje vezano za odevanje: igla navodno stara 26 hiljada godina. (D. Johanson, B. Edgar, From Lucy to Language, p. 99) erektusa pojavili na Zemlji u istom vremenskom okviru kao i njegov takozvani predak, to jest Homo habilis. Alan Voker potvr uje ovu ~injenicu izjavljuju}i da postoji dokaz iz isto~ne Afrike za 'kasno' pre`ivljavanje jednog broja individua malog Australopitekusa, koje bi bile savremenici prvo sa H. habilisom, a onda sa H. erektusom. 77 Luis Liki je na{ao fosile Australopitekusa, Homo habilisa i Homo erektusa gotovo jedne pored drugih u oblasti Olduvai D`ord`. 78 Sasvim je sigurno da ne postoji takvo porodi~no stablo. Jedan paleontolog sa Harvard Univerziteta, Stefan D`ej Guld, mada je i sam evolucionista, obja{njava ovaj }orsokak evolucije: [ta biva sa na{om evolucionom lestvicom ako postoje tri koegzistiraju}e loze (A. afrikanus, robusni Australopitekusi i Homo habilis), od kojih jasno nijedna nije nastala od druge. [tavi{e, nijedna od njih tri ne pokazuje bilo kakav evolucioni trend za vreme svog boravka na Zemlji. 79 Kada pre emo sa Homo erektusa na Homo sapiensa, ponovo vidimo da ne postoji nekakvo porodi~no stablo o kome bi se moglo govoriti. Evolucionisti nude dokaz koji pokazuje da su Homo erektus i arhai~ni Homo sapiens nastavili da `ive do godina i ~ak do godina pre na{e ere. U mo~vari Kou (Konj) u Australiji na ena je jedna godina stara lobanja Homo erektusa. Na ostrvu Java na ena je lobanja Homo erektusa koja je bila stara godina. 80 (Sve navedene starosti su prema evolucionisti~kom ra~unanju vremena, a u stvarnosti su pogre{ne.) Tajna istorija Homo sapiensa Najinteresantnija i najzna~ajnija ~injenica koja poni{tava samu osnovu imaginarnog porodi~nog stabla evolucione teorije, jeste neo~ekivano stara istorija savremenog ~oveka. Paleoantropolo{ki podaci (do kojih su do{li evolucionisti) otkrivaju da su Homo sapiens, ljudi koji su izgledali potpuno isto kao i mi, `iveli pre milion godina. Luis Liki, poznati evolucionista - paleoantropolog, bio je taj koji je otkrio prve nalaze u vezi sa ovim. Godine u Kanjera oblasti, oko jezera Viktorija u Keniji, Liki je na{ao nekoliko fosila koji su pripadali srednjem pleistocenskom dobu, a koji se nisu razlikovali od savremenog ~oveka. Me utim, srednje pleistocensko doba ozna~ava doba pre milion godina. 81 Budu}i da su ova otkri}a naglava~ke okrenula porodi~no stablo evolucije ~oveka, ona su bila odba~ena od nekih evolucionista - paleoantropologa. A ipak, Liki je stalno tvrdio da su njegove procene bile ta~ne. Upravo kada je ovaj spor bio na putu da bude zaboravljen, fosil iskopan u [paniji otkrio je, na jedan zaista izvanredan na~in, da je istorija Homo sapiensa bila mnogo starija nego {to se pretpostavljalo. Fosil o kome se radi je otkriven u pe}ini zvanoj Gran Dolina, u oblasti Atapuerca u [paniji, od strane tri {panska paleoantropologa sa Madridskog univeziteta. Fosil je pripadao licu jednog 1 1 godina starog de~aka koji je izgledao potpuno isto kao savremeni ljudi. Mada je navodno pro{lo godina otkada je ovo dete umrlo, ~asopis Discover izneo je pri~u sa zvu~nim detaljima u decembarskom broju iz godine. Ovaj fosil je ~ak protresao ube enja Fererasa (Ferreras), koji je rukovodeo iskopavanjem u Gran Dolini. Fereras je rekao: O~ekivali smo, znate, ne{to veliko, ne{to krupno... ne{to 'primitivno'. Na{a o~ekivanja od starog de~aka bila su takva da smo mislili da }e to biti ne{to kao Turkana de~ak. A ono {to smo na{li bilo je potpuno savremeno lice... za mene je to najspektakularnije... ovo je ona vrsta stvari koja vas protrese, pronala`enje ne~ega potpuno neo~ekivanog kao {to je bilo to. Ne radi se tu samo o nala`enju fosila; nala`enje fosila je tako e neo~ekivano, i to je u redu, ali najspektakularnija stvar je pronala`enje u pro{losti, ne~ega za {ta ste vi mislili da pripada sada{njosti. To je kao pronala`enje ne~ega kao... kao kasetofon u Gran Dolini. To bi bilo veoma iznena uju}e. Mi ne o~ekujemo kasete i kasetofone u donjem pleistocenu. Pronalazak jednog savremenog lica je ista stvar. Bili smo veoma iznena eni kada smo to videli. 82 Ovaj fosil nagla{ava ~injenicu da istorija Homo sapiensa mora biti protegnuta, od strane evolucionista, unazad do pre godina. Nakon oporavka od po~etnog {oka, evolucionisti koji su otkrili ovaj fosil odredili su da on pripada druga- ~ijoj vrsti zato {to prema evolucionom porodi~nom stablu nijedan Homo sapiens nije `iveo pre 800 hiljada godina. Zbog toga su Jedan od najpopularnijih evolucionisti~kih ~asopisa, Discover, stavio je na svoju naslovnu stranu navodno 800 hiljada godina staro lice sa pitanjem evolucionista: Da li je ovo lice na{e proplosti? 70 71

37 oni i izmislili jednu imaginarnu vrstu, nazvanu Homo antecessor, i uklju~ili lobanju iz Atapuerca u ovu grupu. Koliba navodno stara 1,7 miliona godina Bilo je mnogo pronalazaka koji su, prema evolucionisti~kom ra~unanju, pokazivali da Homo sapiens datira ranije od godina. Jedno od njih je otkri}e Luisa Likija na~injeno u ranim 70-im u Olduvai D`ord`u. Tu, u sloju 2, Liki je otkrio da su vrste Australopitekus, Homo habilis i Homo erektus `ivele u isto vreme. Ono {to je bilo jo{ interesantnije jeste gra evina koju je Liki na{ao u istom sloju (sloj 2). Ovde je Liki na{ao ostatke jedne kamene kolibe. Neobi~an aspekt ovog doga- aja je bio to {to je ova gra evina, koja se jo{ koristi u nekim delovima Afrike, mogla biti konstruisana jedino od strane Homo sapiensa! Tako da su prema nalazima Likija, Australopitekus, Homo habilis, Homo erektus i savremeni ~ovek morali istovremeno `iveti pre, Otkri}e kolibe, navodno stare 1,7 miliona godina, {okiralo je nau~nu zajednicu. Ona izgleda kao kolibe koje danas koriste neki Afrikanci. otprilike, 1,7 miliona godina. 83 Ovo otkri}e definitivno poni{tava evolucionu teoriju koja tvrdi da je savremeni ~ovek evoluirao od majmunolike vrste kao {to je Australopitekus. Otisci stopala savremenog ~oveka navodno stari 3,6 miliona godina! Zaista, neka druga otkri}a ulaze u trag poreklu savremenog ~oveka, i prema evolucionisti~kom ra~unanju vremena idu unazad do u vreme pre 1,7 miliona godina. Jedan od ovih najva`nijih nalaza jesu otisci stopala na eni u mestu Leatoli u Tanzaniji, a prona{la ih je Meri Liki (Mary Leakey) godine. Ovi otisci stopala bili su na eni u sloju za koji je izra~unato da je 3,6 miliona godina star, a {to je jo{ va`nije, oni nisu druga~iji od otisaka koje bi ostavio dana{nji ~ovek. Ovi otisci koje je na{la Meri Liki bili su kasnije ispitani od jednog broja poznatih paleoantropologa kao {to su na primer Don Johanson i Tim Vajt. Rezultati su bili isti. Vajt je pisao: Nemojte uop{te sumnjati... Oni su isti kao otisci stopala savremenog ~oveka. Ukoliko bi jedan takav bio ostavljen na pesku neke kalifornijske pla`e danas i ukoliko bi upitali nekog ~etverogodi{njaka da nam ka`e {ta je to, on bi odmah rekao da je neko tu hodao. On ne bi bio u stanju da ih razlikuje od stotine drugih otisaka na pla`i, a niti biste vi to mogli. 84 Nakon ispitivanja ovih otisaka, Luis Robins (Louis Robbins), sa Univerziteta Severna Karolina, dao je slede}i komentar: Tabanski luk je izdignut, povi{en - to je bila manja osoba i imala je vi{i tabanski luk nego {to imam ja - a veliki no`ni prst je krupan i poravnat sa drugim prstom... Prsti nale`u na zemlju ba{ kao ljudski prsti. Vi to ne mo`ete videti kod drugih `ivotinjskih oblika. 85 Ispitivanja ra ena na morfologiji otisaka stopala pokazala su po ko zna koji put da oni moraju biti prihva}eni kao otisci ~oveka, {tavi{e, savremenog ~oveka (Homo sapiens). Rasel Tutl (Russel Tuttle) koji je ispitivao ove otiske napisao je: Mogao ih je na~initi jedan mali bosonogi Homo sapiens... U svim uo~ljivim morfolo{- kim karakteristikama, stopala individua koja su napravila ove tragove ne mogu se razlikovati od onih kod savremenih ljudi. 86 Nepristrasna ispitivanja ovih otisaka otkrila su njihove prave vlasnike. U su{tini, ovi otisci stopala sastoje se od 20 fosilizovanih otisaka nekog 10 godina starog savremenog ~oveka i 27 otisaka jednog ~ak jo{ mla eg savremenog ~oveka. Oni su nesumnjivo bili savremeni ljudi poput nas. Otisci stopala iz Leatolija pripadali su savremenim ljudima; me utim, oni su navodno milionima godina stari. Ova situacija je gurnula Laetoli otiske stopala u centar diskusije tokom mnogih godina. Evolucioni paleoantropolozi su beznade`no poku{avali da ovo nekako objasne, po{to im je bilo te{ko da prihvate ~injenicu da je neki savremeni ~ovek hodao po Zemlji pre 3,6 miliona godina. Tokom 90-ih ovo obja{njenje po~elo je poprimati svoje konture. Evolucionisti su odredili da su ovi otisci stopala na~injeni od strane Australopitekusa zato {to je prema njihovoj teoriji nemogu}e da je vrsta Homo postojala pre 3,6 miliona godina. Rasel Tutl napisao je slede}e u jednom svom ~lanku iz 1990: Sve u svemu, 3,5 miliona godina stari tragovi na lokaciji G u Leatoliju podsje}aju na one kod stalno izuvenih savremenih ljudi. Nijedna od njihovih karakteristika ne sugeri{e da su ljudi iz Leatolija bili manje sposobni dvono{ci nego {to smo to mi. Da nije poznato da su G otisci stopala toliko stari, mi bismo spremno zaklju~ili da su oni bili na~injeni od strane ~lana roda Homo... U bilo kom drugom slu~aju mi bismo uklonili labavu pretpostavku da su Leatoli otisci stopala bili napravljeni od strane Lusi vrste, Australopitekusa afarensis. 87 Ukratko re~eno, ovi otisci, za koje se pretpostavlja da su stari 3,6 miliona godina, ne bi mogli pripadati Australopitekusu. Jedini razlog za{to se ipak smatra da su ti otisci ostavljeni od strane Australopitekusa je navodno 3,6 miliona star vulkanski sloj u kome su otisci na eni. Ovi otisci su pripisani Australopitekusu samo zato {to se pretpostavlja da ljudi nisu mogli `iveti u tako rano doba. Ove interpretacije Leatoli otisaka ukazuju na jednu veoma va`nu ~injenicu. Evolucionisti podr`avaju svoju teoriju ne tako da uva`avaju nau~ne pronalaske, nego nasuprot njima. Ovde imamo jednu teoriju koja se slepo brani, 72 73

38 Jo{ jedan primer koji pokazuje neta~nost imaginarnog porodi~nog stabla smi{ljenog od strane evolucionista: vilica savremenog ~oveka (Homo sapiens) navodno stara 2,3 miliona godina. Ova vilica, ozna~ena kao A.L , iskopana je u Hadaru, Etiopija. Evolucionisti~ke publikacije nastojale su da je zata{kaju nazivaju}i je veoma iznena uju}im otkri}em. (D. Johnson, Blake Edgar, From Lucy to Language, str. 169) bez obzira na sve, usput ignori{u}i ili izvr}u}i sve nove pronalaske koji su protiv te teorije, da bi poslu`ili njenim ciljevima. Ukratko, evoluciona teorija nije nauka, nego jedna dogma koja se odr`ava u `ivotu nasuprot nauci. Dvono{tvo kao }orsokak evolucije Osim fosilnih zapisa koje smo razmatrali do sada, nepremostiva anatomska pukotina izme u ~oveka i majmuna tako e poni{tava izmi{ljenu pri~u o evoluciji ~oveka. Jedna od ovih pukotina ima veze sa na~inom hodanja. LJudsko bi}e hoda uspravno na svoje dve noge. Ovo je jedan poseban na~in kretanja koji nije vi en ni kod jedne druge vrste. Neke `ivotinje imaju ograni~enu sposobnost da se kre}u kada stoje na svoje dve zadnje kao medvedi i majmuni kre}u se na ovaj na~in samo ponekad, na primer kada `ele dopreti do nekog izvora hrane, ali i tada samo nakratko. U normalnim slu~ajevima, njihovi skeleti se naginju prema napred i oni hodaju na sve ~etiri noge. Da li se onda dvono{tvo razvilo iz ~etverono`nog hoda majmuna, kao {to evolucionisti tvrde? Naravno da ne. Istra`ivanje je pokazalo da se evolucioni nastanak dvono{tva nije nikad ni desio, niti je bilo mogu}e da se desi. Kao prvo, dvono{tvo nije neka evolutivna prednost. Na~in na koji se majmuni kre}u je mnogo lak{i, br`i i efikasniji nego ~ovekov dvono`ni hod. ^ovek se ne mo`e kretati ska~u}i sa drveta na drvo bez spu{tanja na zemlju kao {impanza, a ne mo`e ni tr~ati brzinom 125 km/h kao gepard. Naprotiv, budu}i da ~ovek hoda na svoje dve noge, on se mnogo sporije kre}e po zemlji. Zbog istog razloga, on je jedna od najneza{ti}enijih od svih vrsta u pogledu pokretljivosti i odbrane. Prema logici evolucije, majmuni ne bi trebali evoluirati tako da usvoje dvono`ni hod: umesto toga, ljudi bi trebali evoluirati u ~etverono{ce. Drugi }orsokak evolucione tvrdnje je da dvono{tvo nije u skladu sa darvinisti~kim modelom postepenog razvoja. Ovaj model, koji sa~injava osnovu evolucije, zahteva da treba postojati me{ovita (prelazna) vrsta hoda izme u dvono{tva i ~etverono{tva. Me utim, kompjuterskim istra`ivanjem koje je izveo godine engleski paleoantropolog Robin Kromton (Robin Crompton), pokazano je da takav me{oviti hod nije bio mogu}. Kromton je do{ao do slede}eg zaklju~ka: organizam mo`e hodati ili uspravno ili na sve ~etiri noge. 88 Tip hoda koji bi bio ne{to izme u ovo dvoje nije mogu} zbog ekstremne potro{nje energije. Zbog ovoga je nemogu}e da postoji poludvono`no bi}e. Ogroman jaz izme u ~oveka i majmuna nije ograni~en samo na dvono{tvo. Mnoge druge stvari jo{ uvek ostaju neobja{njene, kao na primer zapremina mozga, sposobnost govora, itd. Elen Morgan (Elaine Morgan), evolucionista paleoantropolog, priznaje slede}e: ^etiri najve}e zagonetke u vezi sa ljudima su: 1) Za{to oni hodaju na dve noge? 2) Za{to su izgubili svoje krzno? 3) Za{to su razvili tako veliki mozak? 4) Za{to su nau~ili da govore? Klasi~ni odgovori na ova pitanja su slede}i: 1) 'Mi to jo{ ne znamo.' 2) 'Mi to jo{ ne znamo.' 3) 'Mi to jo{ ne znamo.' 4) 'Mi to jo{ ne znamo.' Lista pitanja mogla bi biti znatno du`a, a ipak ne bi imala uticaj na monotonost odgovora. 89 Evolucija: Jedna potpuno nenau~na vera Lord Zakerman je jedan od najpoznatijih i najpo{tovanijih nau~nika u Velikoj Britaniji. On je godinama prou~avao fosilni zapis i izveo mnoga detaljna istra`ivanja. Za svoj doprinos nauci data mu je titula lord. Zakerman je evolucionista. Zbog toga njegovi komentari o evoluciji ne mogu biti ozna~eni kao namerno izvrnute i pristrasne opaske, to jest primedbe. Me utim, nakon vi{e godina istra`ivanja fosila uklju~enih u scenario evolucije ~oveka, do{ao je do zaklju~ka da, u su{tini, takvo porodi~no stablo ne postoji. Zakerman je tako e na~inio jedan interesantan spektar nauke. On je formirao jedan spektar nauke rangiraju}i ih - od onih koje on smatra nau~nim, do onih koje smatra nenau~nim. Prema Zakermanovom spektru, najnau~nije, a to zna~i one koje zavise od konkretnih podataka, jesu hemija i fizika. Posle njih dolaze biolo{ke, a onda socijalne nauke. Na samom kraju spektra, u delu koji Zakerman smatra da je najnenau~niji, jesu van~ulna zapa`anja - tu spadaju koncepti poput telepatije i {estog ~ula - i, kona~no, koncept ljudske evolucije. Zakerman obja{njava svoje rezonovanje: Pomaknuv{i se na kraj ovog spektra, pomakli smo se sa registrovanja objektivne istine i stvarnosti u ona polja pretpostavljenih biolo{kih nauka, poput van~ulnog zapa`anja ili interpretiranja istorije fosila ~oveka, gdje je 'vernicima' sve mogu}e - i gde je 'revnosni vernik' ponekad u stanju da veruje u nekoliko suprotnih ~injenica u isto vreme. 90 [ta je onda razlog koji navodi toliko mnogo nau~nika da budu uporni, istrajni i ~vrsti u ovoj dogmi? Za{to su se tako jako trudili da odr`e svoju 74 75

39 10. POGLAVLJE Nedavna istra`ivanja otkrivaju da je nemogu}e za savijeni majmunski skelet, koji odgovara ~etverono`nom hodu, da evoluira u uspravni ljudski skelet koji odgovara dvono`nom hodu. teoriju `ivom, po cenu da priznaju bezbrojne protivre~nosti i po cenu odbacivanja dokaza koje su prona{li? Jedini odgovor jeste da se oni pla{e ~injenice sa kojom }e se morati suo~iti u slu~aju napu{tanja teorije evolucije. A ~injenica sa kojom }e se morati suo~iti ukoliko napuste teoriju evolucije jeste to da je ~oveka stvorio Bog. Me utim, uzimaju}i u obzir predrasude koje oni imaju i materijalisti~ku filozofiju u koju veruju, stvaranje je neprihvatljiv koncept za evolucioniste. Zbog toga oni obmanjuju sami sebe, kao i celi svet, koriste}i medije sa kojima sara uju. Ukoliko ne mogu na}i neophodne fosile, oni ih proizvode, ili u obliku imaginarnih slika ili u vidu izmi{ljenih modela, i poku{avaju da ostave utisak da stvarno postoje fosili koji dokazuju evoluciju. Neki mediji koji dele njihov materijalisti~ki pogled na `ivot tako e poku{avaju da prevare javnost i da ljudima u podsvest usade pri~u o evoluciji. Bez obzira koliko jako oni to poku{avali, istina je o~igledna: ~ovek je nastao ne kroz neki evolutivni proces, nego Bo`jim stvaranjem. Zbog toga, on mu je odgovoran, pa ma kako nerado preuzimao ovu odgovornost. Molekularni }orsokak evolucije U prethodnom delu ove knjige pokazali smo kako fosilni zapis poni{tava teoriju evolucije. U stvari, nismo morali iznositi ni{ta od svega toga jer se teorija evolucije ru{i mnogo pre nego {to se i do e do tvrdnji o evoluciji vrsta i fosilnim dokazima za nju. Ono {to ~ini teoriju besmislenom od njenog samog po~etka jeste pitanje kako se `ivot na Zemlji pojavio, to jest kako je zapo~eo. Kada se ovo pitanje postavi, teorija evolucije odgovara da je `ivot zapo~eo sa jednom }elijom koja se formirala slu~ajno. Prema tom scenariju, pre ~etiri milijarde godina razli~ite neorganske hemijske supstance reagovale su me usobno u prvobitnoj atmosferi Zemlje, u kojoj su efekti gromova i pritiska uzrokovali da te supstance formiraju prvu `ivu }eliju. Prvo {to se mora re}i jeste da je tvrdnja da se neorganske materije mogu udru`iti i formirati `ivot jedna nenau~na tvrdnja, koja sve do danas nije proverena nekim eksperimentom ili posmatranjem. Svaka `iva }elija je formirana kopiranjem druge }elije. Niko u svetu, nikada, nije uspeo formirati `ivu }eliju stavljaju}i zajedno razli~ite neorganske materije, ~ak ni u najnaprednijim laboratorijama. Teorija evolucije tvrdi da su }elije `ivih organizama, koje ne mogu biti proizvedene ~ak ni kada se sve snage ljudskog intelekta, znanja i tehnologije upotrebe, nastale slu~ajno u prvobitnim uslovima na Zemlji. Na slede}im stranicama ispita}emo za{to je ova tvrdnja suprotna najosnovnijim principima nauke i razuma. Pri~a o }eliji koja je proizvedena slu~ajno Ako neko veruje da `iva }elija mo`e nastati slu~ajno, tada ne postoji ni{ta {to bi ga moglo spre~iti da veruje u sli~nu pri~u koju }emo sada ispri~ati. To je pri~a o jednom gradu: Jednog dana komad gline, pritisnut izme u stena na neplodnoj zemlji, nakon ki{e postade vla`na. Kada je sunce iza{lo, ova vla`na glina se osu{i, stvrdnu i poprimi krut, otporan oblik. Kasnije se ove stene, koje su poslu`ile kao kalup, nekako raspado{e u komadi}e i onda se pojavi pravilna, dobro oblikovana i ~vrsta cigla. Ova cigla je godinama ~ekala, pod istim prirodnim uslovima, da se formiraju druge cigle sli~ne njoj. Ovaj proces se nastavio sve dok se stotine i hiljade istih takvih cigli nisu formirale na tom istom mestu. Me utim, sasvim slu~ajno, nijedna od ovih cigli, koje su prethodno formirane, nije bila o{te}ena. Iako su, u periodu od nekoliko hiljada godina, bile izlo`ene 76 77

40 PRIZNANJA EVOLUCIONISTA Teorija evolucije nigde se ne susre}e sa ve}om krizom nego na ta~ki obja{- njavanja pojave - nastanka `ivota. Razlog je to {to su organski molekuli toliko slo`eni da se za njihovo formiranje nikako ne mo`e tvrditi da je bilo slu~ajno, a o~igledno je nemogu}e da je jedna organska }elija bila formirana pukim slu- ~ajem. Evolucionisti su se suo~ili sa pitanjem porekla `ivota u drugoj polovini 20. veka. Jedan od vode}ih autoriteta teorije o molekularnoj evoluciji, ruski evolucionista Aleksandar Oparin, u svojoj knjizi Poreklo `ivota, koja je objavljena 1936, rekao je slede}e: Na nesre}u, poreklo }elije ostaje pitanje koje je u stvari najtamnija ta~ka cele teorije evolucije. 1 Od Oparina, evolucionisti su izveli bezbrojne eksperimente, proveli mnoga istra`ivanja i izvr{ili mnoga posmatranja da doka`u da je }elija mogla biti formirana slu~ajno. Me utim, svaki takav poku{aj jedino je u~inio jo{ jasnijim slo- `eni dizajn }elije i tako, ~ak jo{ vi{e, pobio teze evolucionista. Profesor Klaus Dose, predsednik Instituta biohemije na Univerzitetu Johannes Gutenberg, izjavljuje: Vi{e od 30 godina eksperimentisanja, u vezi s poreklom `ivota, na poljima hemijske i molekularne evolucije doveli su do boljeg uo~avanja veli~ine problema porekla `ivota na Zemlji, pre nego {to su doveli do njegovog re{enja. Sada sve diskusije o glavnim teorijama i eksperimentima na ovom polju, ili zavr{avaju u pat poziciji ili u priznanju neznanja. 2 Slede}a izjava od strane geohemi~ara D`efrija Bada, sa Instituta San Diego Skrips, ~ini o~iglednom bespomo}nost evolucionista {to se ti~e ovog problema: Danas kada napu{tamo dvadeseti vek, jo{ uvek se susre}emo sa najve- }im nere{enim problemom koji smo imali kada smo ulazili u dvadeseti vek: Kako je nastao `ivot na Zemlji? 3 1. Alexander I. Oparin, Origin of Life, (1936) Nenj York, Dover Publications, 1953 (Reprint), p Klaus Dose, The Origin of Life: More Questions Than Answers, Inter-disciplinary Science Reviews, vol 13, no. 4, 1988, p Jeffrey Bada, Earth, February 1998, p. 40. oluji, ki{i, vetru, suncu i hladno}i, te cigle nisu napukle, nisu se prelomile, niti su bile odvu~ene sa tog mesta, nego su ~ekale tu, na istom mestu, sve sa istom namerom. Kada je njihov broj postao adekvatan, one su podigle zgradu pore av{i se jedna uz drugu i postaviv{i se jedna iznad druge sasvim slu~ajno, uz pomo} delovanja prirodnih sila, vetrova, oluja ili tornada. U me uvremenu, pod uticajem prirodnih sila, u savr{enom vremenskom sledu, nastali su materijali kao cement ili {ljunak i umetnuli se izme u njih, da bi ih spojili. Dok se sve ovo de{avalo, ruda gvo` a se pod zemljom, uz pomo} prirodnih uticaja, oblikovala i polo`ila temelje zgrade koja }e nastati od ovih cigli. Na kraju ovog procesa podignuta je jedna kompletna zgrada, nimalo o{te}ena, sa svim njenim gra evinskim materijalom, drvenarijom i instalacijama. Naravno, zgrada se ne sastoji samo od temelja, cigli i cementa. Kako je onda ostali materijal pribavljen? Odgovor je jednostavan: sav materijal koji je bio potreban za izgradnju zgrade postojao je u zemlji, na mestu gde je zgrada izrasla. Silikon za staklo, bakar za elektri~ne kablove, gvo` e za stubove (armaturu), grede, itd, itd. Sve se to nalazilo ispod zemlje u ogromnim koli- ~inama. Bila je potrebna jo{ jedino ve{tina prirodnih sila da oblikuje i smesti ove materijale na njihovo mesto unutar zgrade. Sve instalacije, drvenarija i ostalo, sme{teno je izme u cigli uz pomo} vetrova, ki{e i zemljotresa. Sve je i{lo toliko dobro da su se cigle razmestile na takav na~in da su me u sobom ostavile neophodan prostor za prozore, kao da su znale da }e se kasnije, pod delovanjem prirodnih uslova, formirati ne{to po imenu staklo. [tavi{e, one nisu zaboravile da ostave prostor za instalisanje vode, struje i sistema za grejanje, koji }e se tako e kasnije slu~ajno formirati. Sve je i{lo tako dobro da su slu~ajnosti i prirodni uslovi proizveli savr{eno dizajniranu zgradu. Ako ste uspeli odr`ati veru u ovu pri~u do sada, tada ne}ete imati problema da pretpostavite kako su druge zgrade, fabrike, autoputevi, trotoari, infrastruktura, komunikacije i transportni sistemi ovoga grada nastali. Ako imate tehni~ko znanje i ako ste pristojno upoznati sa temom, mo`ete ~ak napisati izuzetno nau~no potkrepljenu knjigu od nekoliko tomova, iznose}i svoje teorije o evolucionom procesu sistema kanalizacije i njegovoj prilago enosti postoje}im strukturama. Mo`ete biti odlikovani akademskom nagradom za va{e sjajne studije i mo`ete se smatrati genijem koji prosvetljuje ~ove~anstvo. Teorija evolucije tvrdi da je `ivot nastao slu~ajno. To je tvrdnja koja nije ni{ta manje apsurdna nego na{a pri~a, zato {to }elija, sa svim svojim operativnim sistemima, sistemima za komunikaciju, transport i upravljanje, nije ni{ta manje slo`ena od bilo kojeg grada. Aleksandar Oparin: Poreklo }elije ostaje neodgovoreno pitanje. Profesor D`efri Bad: Nastanak `ivota na zemlji je najve}i nere{eni problem. ^udo }elije i kraj teorije evolucije Slo`ena gra a `ive }elije nije bila poznata u Darvinovo vreme, i pripisivati `ivot slu~ajnostima i prirodnim uslovima je, u to vreme, za evolucioniste bilo dovoljno ubedljivo. Tehnologija 20. veka je zavirila i zadubila se u najsitnije deli}e `ivota i otkrila da je }elija najkomplikovaniji sistem sa kojim se ~ove~anstvo ikada 79

41 ]ELIJE ]elija je najslo`eniji i najlelegantniji dizajnirani sistem koji je ~ovek ikad otkrio. Profesor Majkl Denton u svojoj knjizi Evolucija: Teoria u krizi, koristi slede}u analogiju da bi opisao strukturu }elije: Da bismo shvatili realnost `ivota pomo}u otkri}a molekularne biologije, }eliju moramo uveli~ati hiljadama miliona puta, dok ne bi dobila pre~nik od 200 kilometara i li~ila na ogromni svemirski brod, dovoljno veliki da prekrije veliki grad kao {to su London ili NJujork. Ono {to bismo tada videli bio bi objekat nenadma{ne slo`enosti i savr{enog dizajna. Na povr{ini }elije mo`emo zapaziti milione otvora, nalik ulaznim hodnicima u ogromnom svemirskom brodu, koji se otvaraju i zatvaraju da bi omogu}ili stalan protok materijala koji ulazi i izlazi. Ako bismo u{li kroz jedan od tih otvora, na{li bismo se u svetu najvi{e tehnologije i nezamislive slo`enosti. susrelo. Danas, mi znamo da }elija sadr`i energetske stanice koje proizvode energiju koju onda }elija upotrebljava, fabrike koje proizvode enzime i hormone neophodne za `ivot, bazu podataka gde su zapisane sve neophodne informacije o svim proizvodima koji treba da budu napravljene u }eliji, zatim slo`ene transportne sisteme i cevovode za prevo`enje sirovina i proizvoda sa jednog mesta na drugo, napredne laboratorije i rafinerije za pretvaranje spoljnih sirovina u upotrebljive delove, i specijalizovane proteine }elijske membrane za kontrolu ulaska materija u }eliju i izlaska iz }elije. Sve ovo sa~injava samo jedan mali deo ovog neverovatno slo`enog sistema. Torp (W. H. Thorpe), jedan evolucioni nau~nik, priznaje da najjednostavniji tip }elije predstavlja 'mehanizam' nezamislivo slo`eniji od bilo koje ma{ine dosad zami{ljene i konstruisane od strane ~oveka. 91 Ona je toliko slo`ena da ~ak ni visoki nivo tehnologije koji je ~ove~anstvo postiglo ne mo`e proizvesti jednu takvu }eliju. Nikada nijedan poku{aj da se stvori ve{ta~ka }elija nije postigao uspeh. U stvari, svi poku{aji da se to u~ini su napu{teni. Teorija evolucije tvrdi da je ovaj sistem, koji ~ove~anstvo sa svom svojom inteligencijom, znanjem i tehnologijom na raspolaganju ne mo`e proizvesti, nastao slu~ajno, pod uticajem prvobitnih uslova na Zemlji. Da damo drugi primer. Verovatno}a formiranja }elije igrom slu~aja je poput verovatno}e da se od{tampa jedna knjiga prilikom eksplozije u {tampariji. Engleski matemati~ar i astronom Fred Hojl (Sir Fred Hoyle) napravio je sli~no upore enje u jednom od njegovih intervjua objavljenom godine u ~asopisu Nature. Iako i sam evolucionista, Hojl je rekao da je verovatno}a da vi{e forme `ivota nastanu na ovaj na~in (slu~ajno), uporediva sa verovatno}om da jedan tornado bri{u}i kroz deponiju starog gvo` a konstrui{e avion Boing 747 od materijala i starudija koje se tu nalaze. 92 Ovo zna~i da nije mogu}e da }elija nastane slu~ajno i zato je ona definitivno morala biti stvorena. Jedan od glavnih razloga za{to teorija evolucije ne mo`e objasniti kako je nastala }elija, jeste slo`enost }elije koja se ne mo`e }elija odr`ava se uz pomo} harmoni~ne saradnje mno{tva njenih organela ( }elijski organi ). Ukoliko samo jedna od ovih organela ne funkcioni{e, }elija ne mo`e ostati u `ivotu. ]elija nema vremena da ~eka nesvesne mehanizme kao {to su prirodna selekcija ili mutacija da joj dozvole da se razvija. Tako da je prva }elija na Zemlji morala biti kompletna - potpuna }elija, koja je posedovala sve, za `ivot potrebne, organele i funkcije, a ovo definitivno zna~i da je }elija morala biti stvorena. Proteinski izazov slu~ajnostima Toliko o }eliji. Ali, evolucija nije uspela da objasni ~ak ni nastanak gradivnih blokova }elije. U prirodnim uslovima nije mogu}e formiranje ~ak ni samo jednog proteina od hiljade slo`enih molekula proteina koje izgra uju }eliju. Proteini su gigantski molekuli koji se sastoje od manjih jedinica zvanih amino-kiseline, koje su razme{tene u specifi~nom nizu u odre enim koli~inama i strukturama. Ovi molekuli predstavljaju gradivne blokove `ive 81

42 }elije. Najjednostavniji je sastavljen od 50, ali postoje neki molekuli proteina koji su sastavljeni od nekoliko hiljada amino-kiselina. Klju~na stvar u ovome jeste: odsustvo, dodavanje ili zamena samo jedne amino-kiseline u strukturi molekula proteina uzrokuje da taj protein postane beskorisna gomila molekula. Svaka amino-kiselina mora biti na pravom mestu i u pravilnom poretku. Teorija evolucije, koja tvrdi da se `ivot pojavio pukim slu~ajem, nema izgleda pred ovim poretkom, budu}i da je on isuvi{e ~udesan da bi se objasnio slu~ajno{}u. ([tavi{e, teorija nije u stanju ni da objasni tvrdnju o slu~ajnom formiranju amino-kiselina, {to }e biti razmatrano kasnije.) ^injenica da funkcionalna gra a proteina nikako ne mo`e nastati slu~ajno, mo`e se uo~iti jednostavnim ra~unom verovatno}e koji mo`e svako da shvati. Jedan molekul proteina prose~ne veli~ine sastavljen je od 280 aminokiselina me u kojima postoji 20 razli~itih vrsta. One mogu biti pore ane na (10 na tristotu) razli~itih na~ina. (Ovo je astronomsko veliki broj koji se sastoji od jedinice - 1, iza koje sledi 300 nula.) Od svih ovih mogu}ih kombinacija samo jedna od njih formira `eljeni molekul proteina. Ostatak su lanci amino-kiselina koji su ili potpuno beskorisni ili potencijalno {tetni za `ive sisteme. Drugim re~ima, verovatno}a formiranja samo jednog molekula proteina je 1 naprema Mogu}nost da se ovo desi prakti~no ne postoji. (U matematici su verovatno}e koje su manje od 1 naprema prihva}ene kao nulta verovatno}a.) Osim toga, jedan proteinski molekul od 280 amino-kiselina je skromne veli~ine u odnosu na neke gigantske molekule proteina koji se sastoje od vi{e hiljada amino-kiselina. Kada primenimo sli~an ra~un verovatno}e na ove gigantske molekule, vidimo da ~ak ni ri~ nemogu}e nije vi{e adekvatna. Kada krenemo jedan korak dalje u razvojnoj {emi `ivota, uo~avamo da jedan protein, sam po sebi, ne zna~i ni{ta. Jedna od najmanjih bakterija koja je ikad otkrivena, Mycoplasma Hominis H39, sadr`i 600 tipova proteina. U ovom slu~aju bismo trebali ra~un verovatno}e, koji smo gore uradili za samo jedan protein, uraditi sada za svaki od 600 razli~itih tipova proteina ({to zna~i da je verovatno}a slu~ajnog nastanka ovakve bakterije jo{ mnogo, mnogo manja). Rezultat iscrpljuje ~ak i koncept nemogu}nosti. Neko ko sada ~ita ove redove, a ko je do sada prihvatao teoriju evolucije kao nau~no obja{njenje, mo`e posumnjati da su ovi brojevi preuveli~ani i da ne odra`avaju pravo ~injeni~no stanje. To nije tako: ovo su nedvosmislene i konkretne ~injenice. Nijedan evolucionista nema prigovor na ove brojke. Oni prihvataju da je verovatno}a slu~ajnog formiranja jednog proteina slaba kao i verovatno}a da majmun napi{e istoriju ~ove~antva na kuca}oj ma{ini, a da ne na~ini nijednu gre{ku. 93 Me utim, umesto prihvatanja drugog obja{njenja, to jest stvaranja, oni nastavljaju da brane ovu nemogu}nost. Ista ~injenica priznata je od strane mnogih evolucionista. Na primer, Harold Blum (Harold F. Blum), poznati evolucionista, izjavljuje da je spontano formiranje polipeptida (u koje spadaju proteini) veli~ine najmanjeg poznatog proteina, izgleda, izvan svake verovatno}e. 94 Evolucionisti tvrde da se molekularna evolucija odigrala tokom veoma dugog perioda vremena i da je taj dugi vremenski period nemogu}e u~inio Proteini su jedan od najva`nijih elemenata `ivih sistema. Oni ne samo da se kombinuju grade}i `ive }elije, ve} tako e igraju klju~nu ulogu u hemijskim reakcijama tela. Proteine je mogu}e videti u akciji od proteinske sinteze do hormonalne komunikacije. mogu}im. Ipak, bez obzira koliko dati vremenski period bio dug, nije mogu}e da amino-kiseline formiraju proteine slu~ajno. Vilijem Stoks (William Stokes), jedan ameri~ki geolog, priznaje ovu ~injenicu u svojoj knjizi Neophodne stvari u istoriji Zemlje (Essentials of Earth History) pi{u}i da su {anse da se ovo desi toliko male da protein na taj na~in ne bi nastao tokom milijardi godina na milijardama planeta, svakoj prekrivenoj slojem od koncentrisanog vodenog rastvora potrebnih amino-kiselina. 95 [ta dakle, sve ovo zna~i? Peri Rivs (Perry Reeves), profesor hemije, odgovara na ovo pitanje: Kada neko ispituje {iroki spektar mogu}ih struktura koji bi mogao rezultovati iz jednostavne, nasumi~no nastale kombinacije amino-kiselina u isparavaju}oj prvobitnoj smesi - moru, zapanjuju}e je verovati da je `ivot mogao nastati na ovaj na~in. Verodostojnije je re}i da je jedan Veliki Graditelj, sa jednim majstorskim planom, bio potreban za takav zadatak. 96 Ako je slu~ajno formiranje ~ak i samo jednog od ovih proteina nemogu}e, tada je milijardu puta vi{e nemogu}e da se milioni proteina igrom slu~aja udru`e na odgovaraju}i na~in da bi formirali kompletnu ljudsku }eliju. Da stvar bude jo{ neverovatnija, }elija se ne sastoji samo od gomile proteina. Uz proteine, }elija se sastoji od nukleinskih kiselina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i mnogih drugih hemikalija kao {to su na primer elektroliti, u specifi~nom odnosu, harmoniji i dizajnu, u pogledu i strukture i funkcije. Svaki od ovih sastojaka funkcioni{e kao gradivni blok ili ko-molekul u razli~itim organelama

43 Robert [apiro (Robert Shapiro), profesor hemije na Univerzitety NJu Jork i ekspert za DNK, izra~unao je verovatno}u slu~ajnog formiranja tipova proteina na enih u jednoj jedinoj bakteriji (u ljudskoj }eliji nalazi se razli~itih tipova proteina). Broj koji je dobio bio je 1 naprema (Ovo je neverovatan broj koji se dobija stavljanjem nula iza jedinice.) Profesor primenjene matematike i astronomije sa Univerziteta Koled` (Kardif, Vels), ^andra Vikramasinge (Chandra NJickramasinghe), komentari{e: Verovatno}a spontanog formiranja `ivota iz ne`ive materije je jedan naprema broju sa nula iza toga... to je dovoljno veliko da sahrani Darvina i celu teoriju je morao biti smi{ljeni produkt jedne Inteligencije, s obzirom da nije nastao slu~ajno ili iz neke primitivne smese, koje nije bilo ni na ovoj, a ni na bilo kojoj drugoj planeti. 98 Fred Hojl komentarisao je ovako ove neverovatne brojke: Zaista, ovakva teorija (da je `ivot produkt neke inteligencije) je toliko o~igledna da se mo`emo samo ~uditi za{to, zbog te o~iglednosti, nije {iroko prihva}ena. Razlozi za ovo su pre psiholo{ki nego nau~ni. 99 Razlog za{to je Hojl upotrebio termin psiholo{ki je samouslovljavanje evolucionista da ne prihvate tezu da bi `ivot mogao biti stvoren. Ovi ljudi su postavili odbijanje Bo`jeg postojanja kao svoj glavni cilj. Jedino zbog ovog razloga oni nastavljaju da brane nerazumne scenarije za koje i oni sami priznaju da su nemogu}i. Levoruki proteini Hajde da sada u detalje ispitamo za{to je nemogu} evolucionisti~ki scenario koji se odnosi na formiranje proteina. Samo ta~an redosled pogodnih amino-kiselina nije dovoljan za formiranje molekula proteina. Pored ovoga, svaki od 20 razli~itih tipova amino-kiselina, prisutnih u sastavu proteina, mora biti takozvani levoruki. Postoje dva tipa amino-kiselina, levoruki i desnoruki tip. Razlika me u njima je u takozvanoj ogledalastoj simetriji, to jest u njihovim trodimenzionalnim strukturama; one su razli~ite, ali li~e jedna na drugu kao {to me usobno li~e leva i desna ruka kod jedne osobe. Amino-kiseline jednog tipa lako se spajaju sa amino-kiselinama drugog tipa. Kroz istra`ivanje je otkrivena jedna za~u uju}a ~injenica. Svi proteini kod biljaka i `ivotinja, od najjednostvnijih do najslo`enijih organizama, napravljeni su od takozvanih levorukih amino-kiselina. Ukoliko bi se i jedna jedina desnoruka amino-kiselina spojila na strukturu proteina, taj protein bi postao beskoristan. [to je dosta interesantno, u nekim eksperimentima su bakterije, kojima su date desnoruke amino-kiseline, odmah uni{tile te amino-kiseline, a da bi ih mogle iskoristiti, u nekim slu~ajevima su formirale levoruke amino-kiseline od komponenata koje su preostale nakon razaranja desnorukih amino-kiselina. Pretpostavimo na trenutak da je `ivot nastao slu~ajno, ba{ kako evolucionisti tvrde da se desilo. U ovom slu~aju desnoruke i levoruke amino-kiseline, koje su stvorene slu~ajno, trebale bi u prirodi da budu prisutne u, otprilike, jednakim koli~inama. Zbog toga bi sva bi}a u svojoj gra i trebala imati i desnoruke i levoruke aminokiseline, po{to je hemijski mogu}e da se aminokiseline oba tipa me usobno spajaju. U stvari, proteini koji postoje u svim `ivim organizmima na~injeni su samo od levorukih amino-kiselina. Pitanje kako proteini mogu odabrati jedino levoruke izme u svih aminokiselina i kako ~ak nijedna jedina desnoruka amino-kiselina ne biva ume{ana u `ivotni proces je ne{to {to se jo{ uvek suprotstavlja evolucionistima. Oni nemaju na~ina da objasne takav specifi~an i svestan izbor. [tavi{e, ova karakteristika proteina poja~ava konfuziju koju slu~ajnost pravi me u evolucionistima. Da bi bio formiran svrsishodan protein, nije dovoljno da amino-kiseline budu samo prisutne u odre enom broju, u savr{enom redosledu i da budu kombinovane zajedno u pravilnom, trodimenzionalnom dizajnu. Uz sve to, sve ove amino-kiseline moraju biti odabrane izme u levorukih, a da pri tome nijedna desnoruka amino-kiselina ne sme postojati me u njima. A ipak, ne postoji mehanizam prirodne selekcije koji bi prepoznao da je desnoruka amino-kiselina dodata redosledu amino-kiselina - mehanizam koji bi prepoznao da je to pogre{no i da ona zbog toga mora biti odstranjena iz lanca. Ova situacija jo{ jednom elimini{e mogu}nost slu~ajnosti nastanka ne~eg dobrog. U Britanskoj nau~noj enciklopediji, koja je otvoreni branilac evolucije, ukazano je na ~injenicu da amino-kiseline svih `ivih organizama na Zemlji i gradivni blokovi slo`enih polimera, kao {to su proteini, imaju istu - levoruku simetriju. Jo{ je re~eno da je to isto kao kada bi bacili nov~i} milion puta i uvek dobili, na primer glavu. U istoj enciklopediji je tako e re~eno da nije mogu}e shvatiti za{to molekuli postaju levoruki ili desnoruki i da je ovaj izbor fascinantno povezan sa izvorom `ivota na Zemlji. 100 Ukoliko bi nov~i} svaki put prilikom milion bacanja pao na glavu, da li bi bilo logi~nije da to pripi{emo slu~aju ili da prihvatimo da postoji neka svesna intervencija? Odgovor bi trebao biti o~igledan. Me utim, uprkos ovoj o~iglednoj ~injenici, evolucionisti su preduzeli beg u slu~ajnost, jednostavno zbog toga {to ne `ele da prihvate mogu}nost svesne intervencije. Situacija sli~na ovoj sa levoruko{}u amino-kiselina postoji i sa nukleotidima, najmanjim jedinicama DNK i RNK. Suprotno od amino-kiselina kod `ivih organizamama, jedino desnoruki nukleotidi bivaju izabrani. Ovo je jo{ jedna situacija koja ne mo`e biti obja{njena slu~ajno{}u. Kao zaklju~ak, sa verovatno}om koju smo ispitivali do sada, definitivno je dokazano da postanak `ivota ne mo`e biti obja{njen slu~ajno{}u. Ako poku- {amo izra~unati verovatno}u slu~ajnog nastanka za protein prose~ne veli~ine, sastavljen od 400 amino-kiselina, izabranih jedino izme u levorukih aminokiselina, dobijamo da je verovatno}a 1 naprema 2 400, to jest Upore- enja radi, podsetimo se da je broj elektrona u univezumu procenjen na 10 79, {to je mnogo manje od verovatno}e u na{em slu~aju. Ra~unanjem verovatno}e da ove amino-kiseline formiraju potreban redosled i funkcionalni oblik dalo bi jo{ ve}i broj. Ako udru`imo ove verovatno}e i ako pro{irimo predmet razmatranja verovatno}e na formiranje ve}eg broja i razli~itih tipova proteina, rezultati postaju nepojmljivi

44 Ispravna veza je od vitalnog zna~aja ^ak i ova duga lista }orsokaka ne stavlja ta~ku na sve }orsokake evolucije. Nije dovoljno da amino-kiseline samo budu sme{tene u potrebnom broju, redosledu i potrebnoj trodimenzionalnoj strukturi. Formiranje proteina tako e zahteva da molekuli amino-kiselina sa vi{e od jedne ruke budu me usobno povezani preko pojedinih, ta~no odre enih ruku. Takva veza naziva se peptidna veza. Amino-kiseline mogu formirati razli~ite vrste veza me usobno; ali proteini su izgra eni samo i jedino od onih amino-kiselina koje su spojene peptidnim vezama. Jedno upore enje }e na ovo pojasniti: Pretpostavimo da su svi delovi jednog automobila korektno izra eni i sastavljeni, sa izuzetkom da je jedan od to~kova pri~vr{}en sa komadom `ice, a bez matica i {rafova, na na~in da je njegova sredina okrenuta prema zemlji. Takav automobil ne bi mogao da se kre}e ~ak ni jedan jedini metar, bez obzira kako slo`ena bila njegova tehnologija ili kako je mo}an njegov motor. Na prvi pogled sve izgleda da je na svom mestu, ali pogre{an spoj samo jednog to~ka ~ini celi auto neupotrebljivim. Na isti na~in, udru`ivanje samo jedne amino-kiseline u proteinskom molekulu sa vezom druga~ijom od peptidne veze ~ini ceo molekul neupotrebljivim. Istra`ivanje je pokazalo da nasumi~no kombinovanje amino-kiselina rezultuje peptidnim vezama samo u 50% slu~ajeva, a da ostatak otpada na druge veze koje ne nalazimo kod proteina. Da bi ispravno funkcionisala, svaka amino-kiselina koja sa~injava protein mora biti povezana jedino peptidnom vezom sa drugom amino-kiselinom, isto kao {to mora biti samo od levorukih amino-kiselina. Verovatno}a da se ovo dogodi je ista kao verovatno}a da svaki protein bude levoruk. To jest, kada razmotrimo protein izgra en od 400 amino-kiselina, verovatno}a da se sve njegove amino-kiseline ve`u peptidnim vezama je 1 naprema Nulta verovatno}a Kao {to se mo`e videti na slede}oj strani, verovatno}a slu~ajnog formiranja proteina izgra enog od 500 amino-kiselina je 1 naprema broju koji se dobije stavljanjem 950 nula iza jedinice, {to je broj koji ljudski um ne mo`e pojmiti. Ovo je ra~un verovatno}e samo na papiru. Prakti~no, u stvarnosti se takva verovatno}a svodi na nulu. U matematici, verovatno}a koja je manja od 1 naprema smatra se da ima nultu verovatno}u za realizaciju. Verovatno}a od 1 naprema je daleko izvan granica ove definicije. Dok nemogu}nost formiranja proteina od 500 amino-kiselina dosti`e takvu meru, mi mo`emo dalje nastaviti pomerati granice uma, sa jo{ vi{im nivoima nemogu}nosti. U molekulu hemoglobina, koji predstavlja protein vrlo bitan za `ivot, postoji 574 amino-kiselina, {to je vi{e nego kod proteina spomenutog u prethodnom ra~unanju verovatno}e. Sada razmotrimo ovo: u samo jednoj od milijarde crvenih krvnih }elija u na{em telu, nalazi se (280 miliona) molekula hemoglobina. Pretpostavljena starost Zemlje nije dovoljna da pru`i priliku za formiranje jednog jedinog proteina metodom poku{aja i pogre{ke, a da ne govorimo 86 Verovatno}a da se jedan protein formira slu~ajno je NULA Postoje tri osnovna uslova za formiranje upotrebljivog proteina: Prvi uslov: da su sve amino-kiseline u proteinskom lancu odgovaraju}eg tipa i da su pore ane u pravilnom redosledu. Drugi uslov: da su sve amino-kiseline u lancu levoruke. Tre}i uslov: da se sve ove amino-kiseline me usobno spajaju formiranjem hemijskih veza zvanih peptidne veze. Da bi se protein formirao slu~ajno, sva tri osnovna uslova moraju postojati istovremeno. Verovatno}a slu~ajnog formiranja proteina je jednaka proizvodu verovatno}a za realizovanje svakog od ova tri uslova posebno. Na primer, za prose~ni molekul proteina koji se sastoji od 500 amino-kiselina: 1. Verovatno}a da se amino-kiseline spoje u pravilnom redosledu: Postoji 20 tipova amino-kiselina koji u~estvuju u formiranju proteina. Prema tome: - Verovatno}a da svaka od amino-kiselina bude korektno izabrana izme u ovih 20 tipova = 1/20 - Verovatno}a da sve od ovih 500 amino-kiselina budu korektno odabrane = 1/ = 1/ Dakle 1 slu~aj od (poku{aja), odnosno, jednom u Verovatno}a da su amino-kiseline levoruke: - Verovatno}a da samo jedna amino-kiselina bude levoruka = 1/2 - Verovatno}a da sve od ovih 500 amino-kiselina budu levoruke u isto vreme = 1/2 500 = 1/ Dakle 1 slu~aj od (poku{aja), odnosno, jednom u Verovatno}a da sve amino-kiseline budu spojene peptidnim vezama : Amino-kiseline se mogu me usobno kombinovati sa razli~itim vrstama hemijskih veza. Da bi se formirao upotrebljivi protein, sve amino-kiseline u lancu moraju biti kombinovane sa specijalnom hemijskom vezom zvanom peptidna veza. Izra~unato je da verovatno}a da se amino-kiseline spajaju ba{ sa peptidnom, a ne sa nekom drugom vrstom veze, iznosi 50%. U odnosu na ovo: - Verovatno}a da dve amino-kiseline budu spojene peptidnom vezom = 1/2 - Verovatno}a da od 500 amino-kiselina sve budu spojene peptidnim vezama = 1/2 499 = 1/ Dakle 1 slu~aj u (poku{aja), odnosno, jednom u UKUPNA VEROVATNO]A = 1/ x 1/ x 1/ = 1/ = 1 slu~aj od (poku{aja), odnosno, jednom u

45 Verovatno}a da slu~ajno nastane prose~an molekul proteina, izgra en od 500 amino-kiselina prisutnih u ta~no odgovaraju}oj koli~ini i sme{tenih u ta~no odgovaraju}em redosledu, uz verovatno}u da sve aminokiseline koje on sadr`i budu samo levoruke i da budu spojene jedino peptidnim vezama je 1 naprema Ovaj broj, koji se dobija kada stavimo 950 nula iza 1 (jedinice), pi{e se ovako: = o crvenoj krvnoj }eliji. ^ak i da pretpostavimo da su se, od postanka sveta, bez gubitka vremena, amino-kiseline sastavljale i rastavljale metodom poku{aja i pogre{ke da bi formirale jedan jedini proteinski molekul, potreban bi im bio vremenski period du`i nego {to je pretpostavljena starost sveta, da bi se mogao nositi sa verovatno}om od 1 naprema Zaklju~ak izveden iz svega ovoga je da evolucija pada u stra{an ambis neverovatno}e upravo ve} na stadijumu formiranja jednog jedinog proteina. Da li postoji mehanizam poku{aja i pogre{ke u prirodi? Kona~no, zavr{avamo sa jednom veoma va`nom poentom u odnosu na osnovnu logiku ra~una verovatno}e, za {to smo naveli neke primere. Pokazali smo da je gore ura eni ra~un verovatno}e dostigao astronomske granice i da su ove astronomske mogu}nosti prakti~no nemogu}e da se dese. Me utim, postoji jedan mnogo va`niji i mnogo vi{e haoti~an aspekt za evolucioniste. A to je, da pod prirodnim uslovima ove mogu}nosti ne mogu uop{te ~ak ni otpo~eti nekakav period poku{aja, i zato nema mehanizma poku{aja i pogre{ke u prirodi kojim bi se poku{ala proizvodnja proteina. Prora~uni na koje smo gore ukazali da poka`emo verovato}u slu~ajnog formiranja molekula proteina sa 500 amino-kiselina, vredi jedino za idealnu okolinu poku{aja i pogre{ke koja ne postoji u stvarnom `ivotu. To jest, verovatno}a dobijanja korisnog proteina je 1 naprema jedino ako pretpostavimo da postoji jedan imaginarni mehanizam u kojemu nevidljive ruke udru`uju 500 amino-kiselina nasumi~no i tada videv{i da nisu uspele, razjedinjuju ih jednu po jednu i onda ih opet sjedinjuju, ali u druga~ijem rasporedu, itd. U svakom poku{aju amino-kiseline bi trebale biti razdvojene jedna po jedna i onda opet spojene u novom redosledu. Spajanje bi trebalo da prestane nakon {to je dodato svih 500 amino-kiselina i trebalo bi biti osigurano da ~ak niti jedna ekstra amino-kiselina nije ume{ana. Poku{aj bi trebao tada biti zaustavljen, da se vidi da li se protein ve} formirao ili ne, a u slu~aju proma{aja, sve bi trebalo biti rastvoreno i onda poku{ati sa druga~ijim redosledom. Pored toga, u svakom poku{aju, ~ak ni jedna strana supstanca ne bi smela biti ume{ana. Tako e je neophodno da lanac koji se formira tokom jednog poku{aja ne bude razdvojen i uni{ten pre no {to se na njega sve`e njegova 499. karika. Svi ovi uslovi zna~e da verovatno}e koje smo spominjali va`e jedino u kontrolisanoj okolini, gde postoje svesni mehanizmi koji usmeravaju po~etak i kraj, i svaki stadijum procesa, i gde je jedino odabir amino-kiseline prepu{ten slu~aju. Bez sumnje nemogu}e je da takva okolina postoji pod prirodnim uslovima. Zbog toga je formiranje proteina u prirodnoj okolini logi~ki i tehni~ki nemogu}e, bez obzira na aspekt verovatno}e. U stvari, govoriti o verovatno}i da se desi takav doga aj je sasvim nenau~no. Neki neupu}eni evolucionisti ne shvataju ovo. Budu}i da oni pretpostavljaju da je formiranje proteina obi~na hemijska reakcija, oni prave sme{na obja{njenja, kao na primer: Amino-kiseline su se kombinovale putem reakcija i formirale proteine. Me utim, slu~ajne hemijske reakcije koje se odigravaju u neorganskim strukturama mogu dovesti jedino do jednostavnih i primitivnih promena. NJihov broj je odre en i ograni~en. Za ne{to slo`enije hemijske materije moraju biti uklju~ene velike fabrike, hemijske planta`e i laboratorije. Takav slu~aj je sa lekovima, kao i sa mnogim drugim hemijskim materijama koje koristimo u svakodnevnom `ivotu. Proteini imaju mnogo slo`eniju strukturu nego one hemikalije koje proizvodi industrija. Zbog toga je nemogu}e da su proteini, od kojih je svaki ~udo dizajna i tehnologije, u kojem svaki deo stoji na svom mestu u odre enom redosledu, nastali kao rezultat nasumi~nih hemijskih reakcija. Ali, hajde da za trenutak ostavimo sve ove nemogu}nosti koje smo do sada opisali i pretpostavimo da je upotrebljivi, svrhoviti molekul proteina ipak evoluirao - spontano i pukim slu~ajem. Ve} na ovoj ta~ki evolucija opet nema odgovora, zato {to je, da bi se proteini odr`ali, potrebno da budu izolovani od prirodne okoline u kojoj se nalaze i da budu za{ti}eni pod veoma specifi~nim uslovima. U suprotnom, ovaj protein bi se ili dezintegrisao, zbog izlo`enosti prirodnim uslovima na Zemlji, ili bi mu se pridru`ile druge kiseline, amino-kiseline, ili hemijski sastojci, ~ime bi izgubio svoje osobine i pretvorio se u potpuno druga~iju i neupotrebljivu supstancu

46 Evolucionisti~ki poku{aji u tra`enju odgovora na pitanje porekla `ivota Pitanje kako se `ivot prvobitno pojavio je tako kriti~an }orsokak za evolucioniste da oni obi~no ~ak ni ne poku{avaju da se doti~u ove teme. Oni poku{avaju da pre u preko ovog pitanja govore}i: Prva bi}a su nastala kao rezultat nekih slu~ajnih doga anja u vodi. Oni su nai{li na barikadu koju nikakvim sredstvima ne mogu zaobi}i. Iako oni iznose neke navodne fosilne argumente za evoluciju, u ovom podru~ju oni nemaju dostupne fosile da bi ih izvrnuli i samovoljno interpretirali, da bi podr`ali svoje tvrdnje. Zbog toga je teorija evolucije pobijena od samoga po~etka. Postoji jedna va`na stvar koju treba razmotriti: Ako je za svaki korak evolucionog procesa dokazano da je nemogu}, onda to u dovoljnoj meri dokazuje da je cela teorija potpuno la`na i neva`e}a. Na primer, dokazuju}i da je nasumi~no formiranje proteina nemogu}e, sve druge tvrdnje o slede}im koracima evolucije su tako e pobijene. Nakon ovog, postaje besmisleno uzeti neke ljudske i majmunske lobanje i praviti {pekulacije u vezi sa njima. Kako su `ivi organizmi nastali od neorganske materije? - pitanje je koje evolucionisti dugo vremena nisu `eleli da spominju. Me utim, ovo pitanje, koje je konstantno bilo izbegavano, naraslo je u tolikoj meri da je postalo neizbe`ni problem, te se to poku{alo srediti jednom serijom studija u drugoj polovini 20. veka. Glavno pitanje je bilo: kako se prva `iva }elija pojavila u prvobitnoj atmosferi Zemlje? Drugim re~ima, kakvo bi obja{njenje za ovaj problem mogli dati evolucionisti? Smatralo se da bi odgovore na ova pitanja mogli dati eksperimenti. Evolucionisti~ki nau~nici i istra`iva~i izvr{ili su odre ene laboratorijske eksperimente upravljene da odgovore na ova pitanja, ali oni nisu izazvali mnogo interesovanja. Najrespektabilnija studija porekla `ivota je eksperiment nazvan Milerov eksperiment, izveden od strane ameri~kog istra`iva~a Stenlija Milera (Stanley Miller) godine. (Eksperiment je tako e poznat kao Miler-Urijev eksperiment zbog doprinosa Milerovog instruktora na ^ikago Univerzitetu, Harolda Urija (Harold Urey).) Ovaj eksperiment je jedini dokaz koji je, navodno, dokazivao tezu o molekularnoj evoluciji, predstavljenu kao prvi stadijum evolutivnog perioda. Uprkos tome {to je pro{lo vi{e od pola veka, i {to je postignut veliki tehnolo{ki razvitak, niko nije preduzeo bilo kakve daljnje korake. Uprkos ovome, Milerov eksperiment se jo{ uvek predaje u ud`benicima kao evolucionisti~ko obja{njenje najranije generacije `ivih organizama. Evolucionisti namerno izbegavaju takve eksperimente, budu}i da su svesni ~injenice da ih takve studije ne podr`avaju i da, naprotiv, pobijaju njihove teze. Milerov eksperiment Namera Stanlija Milera je bila da postigne eksperimentalno otkri}e pokazuju}i da su amino-kiseline, gradivni elementi proteina, mogle nastati slu~ajno na be`ivotnoj Zemlji pre vi{e milijardi godina. U svom eksperimentu Miler je upotrebio me{avinu gasa za kakvu je pretpostavio da je postojala na prvobitnoj Zemlji (ali za koju je kasnije dokazano da je bila nerealna) sastavljenu od amonijaka, metana, vodonika i vodene pare. Budu}i da ovi gasovi ne bi reagovali jedni sa drugima u prirodnim uslovima, on je u ovaj milje uveo energetsku stimulaciju da bi otpo~eo reakciju me u njima. Pretpostavljaju}i da bi ova energija mogla do}i od odbljesaka gromova u prvobitnoj atmosferi, on je upotrebio izvor ve{ta~kog pra`njenja elektriciteta da bi osigurao potrebnu energiju. Miler je kuvao ovu me{avinu gasa na 100 o C u toku jedne sedmice i dodatno je uklju~io elektri~nu struju. Na kraju sedmice, Miler je analizirao hemikalije koje su se formirale na dnu posude i uo~io da su stvorene 3 od 20 amino-kiselina koje sa~injavaju osnovne gradivne elemente proteina. Ovaj eksperiment je izazvao veliko uzbu enje me u evolucionistima i bio je promovisan kao izvanredan uspeh. [tavi{e, u stanju opojne euforije, razli~ite publikacije su donele naslove kao Miler stvara `ivot. Me utim, svi molekuli koje je Miler uspeo da na~ini bili su samo neki neorganske molekuli. Ohrabreni ovim eksperimentom, evolucionisti su smesta po~eli da prave nove scenarije. Stadijumi koji su sledili iza amino-kiselina bili su ubrzano pretpostavljani. Navodno su se amino-kiseline kasnije ujedinile u odgovaraju}e nizove da bi igrom slu~aja formirale proteine. Neki od ovih slu~ajno nastalih proteina postavili su se u strukture nalik na }elijsku membranu koje su nekako nastale i formirale primitivnu }eliju. ]elije su se tokom vremena ujedinile i formirale `ive organizme. Me utim, Milerov eksperiment nije bio ni{ta drugo do prividan uspeh i otada je bio opovrgnut kao neta~an iz mno{tva aspekata. Milerov eksperiment nije bio ni{ta drugo do privid Izgledalo je da je Milerov eksperiment dokazao da su se amino-kiseline mogle same formirati pod uslovima koji su postojali na prvobitnoj Zemlji, me- utim, imao je nedoslednosti u brojnim aspektima. Evo tih nedoslednosti: 1. Koriste}i mehanizme takozvanog hladnog trapa (zamke) Miler je izolovao amino-kiseline ~im bi one bile formirane. Da nije tako radio, uslovi u okolini u kojoj su se amino-kiseline formirale smesta bi uni{tili ove molekule. Bez sumnje, ova vrsta svesnog mehanizma izolovanja nije postojala u prvobitnim uslovima na Zemlji. Bez ovakvog mehanizma, ~ak i ako bi neka amino-kiselina i nastala, odmah bi bila uni{tena. Hemi~ar Ri~ard Blis (Richard Bliss) ovako je izrazio ovu kontradiktornost: Zaista, bez ovog hladnog trapa, hemijski produkti bili bi uni{teni od strane elektri~nog izvora. 101 U stvari, Miler u svom prethodnom eksperimentu nije mogao formirati nijednu jedinu amino-kiselinu koriste}i iste supstance, a bez mehanizma hladne re{etke. 2. Prvobitna atmosferska okolina koju je Miler poku{ao da simulira nije bila realna. 80-ih godina, nau~nici su se slo`ili na stajali{tu da bi u ovoj ve{ta~koj okolini, umesto metana i amonijaka, trebali postojati azot i ugljendioksid. Posle dugog perioda }utanja, sam Miler je tako e priznao da atmosferski uslovi koje je on koristio u svom eksperimentu nisu bili realni. 102 A zbog ~ega je onda Miler insistirao na ovim gasovima? Odgovor je jednostavan: bez amonijaka bilo je nemogu}e prizvesti amino-kiseline. Kevin Mek 90 91

47 Kin (Kevin Mc Kean) govori o ovome u ~lanku objavljenom u magazinu Discover : Miler i Uri imitirali su prvobitnu atmosferu Zemlje sa me{avinom metana i amonijaka. Prema njima, Zemlja je bila prava homogena me{avina metala, stena i leda. Me utim, iz poslednjih studija se razume da je Zemlja bila veoma vrela u to vreme i da je bila sastavljena od rastopljenog nikla i gvo` a. Zbog toga, hemijska atmosfera tog vremena trebala bi biti formirana uglavnom od azota (N 2 ), ugljen-dioksida (CO 2 ) i vodene pare (H 2 O). Me utim, sve ovo, za razliku od metana i amonijaka, nije pogodno za formiranje organskih molekula. 103 Ameri~ki nau~nici Feris (J. P. Ferris) i ^en (C. T. Chen) ponovili su eksperiment Stanlija Milera pod atmosferskim uslovima koji su sadr`avali ugljendioksid, vodonik, azot i vodenu paru, i nisu bili u stanju da proizvedu ni jednu jedinu amino-kiselinu Jo{ jedna va`na stvar koja poni{tava Milerov eksperiment je to da je u atmosferi, u vreme kada se smatralo da su se amino-kiseline trebale formirati, bilo dovoljno kiseonika da ih sve uni{ti. Ova ~injenica koju je Miler prevideo je otkrivena pomo}u tragova oksidovanog gvo` a i uranijuma na enih u stenama ~ija je starost procenjena na 3,5 milijarde godina. 105 Postoje i drugi pokazatelji koji govore da je koli~ina kiseonika na tom stadijumu bila mnogo ve}a nego {to su u po~etku evolucionisti tvrdili. Studije tako e pokazuju da je u to vreme koli~ina ultraljubi~astog zra~enja kojem je Zemlja bila izlo`ena bila deset hiljada puta ve}a nego {to su evolucionisti procenili. Ovo intenzivno ultraljubi~asto zra~enje bi neizbe`no oslobodilo kiseonik, razla`u}i vodenu paru i ugljen-dioksid u atmosferi. Ova situacija potpuno poni{tava Milerov eksperiment u kojem je kiseonik bio potpuno zanemaren. Ukoliko bi kiseonik bio upotrebljen u eksperimentu, metan bi se razlo`io na ugljen-dioksid i vodu, a amonijak bi bio razlo`en na azot i vodu. Na drugoj strani, u sredini gde kiseonik ne postoji ne bi bilo ni ozonskog sloja, i zbog toga bi amino-kiseline odmah bile uni{tene, budu}i da bi bile izlo`ene veoma jakim ultraljubi~astim zracima bez za{tite ozonskog sloja. Drugim re~ima, sa ili bez kiseonika u prvobitnom svetu, rezultat bi bio: sredina destruktivna za amino-kiseline. 4. Na kraju Milerovog eksperimenta formirane su mnoge amino-kiseline sa osobinama {kodljivim za strukturu i funkciju `ivih sistema. Ako amino-kiseline ne bi bile izolovane i ako bi bile ostavljene u istoj sredini sa ovim hemikalijama, njihovo uni{tenje ili transformisanje u druga~ije spojeve, kroz hemijske reakcije, bilo bi neizbe`no. [tavi{e, na kraju ovog eksperimenta bio je formiran veliki broj desnorukih amino-kiselina. 106 Postojanje ovih amino-kiselina pobilo je teoriju ~ak unutar njenog vlastitog rezonovanja, zato {to su desnoruke amino-kiseline od onih amino-kiselina koje ne mogu funkcionisati u sastavu `ivih organizama. Da zaklju~imo: okolnosti u kojima su formirane amino-kiseline u Milerovom eksperimentu nisu bile prikladne za `ivot. Uistinu, ovaj medijum dobio je oblik jedne kisele me{avine koja uni{tava i oksiduje korisne molekule koji su nastali. Najnoviji evolucionisti~ki izvori osporavaju Milerov eksperiment Danas je Milerov eksperiment stvar na koju se uop{e ne obra}a pa`nja, ~ak i me u evolucionistima. U februarskom broju iz godine, poznatog evolucionisti~kog nau~nog ~asopisa Earth, u ~lanku naslovljenom Life's Crucible, pojavila se slede}a izjava: Geolozi sada misle da se prvobitna atmosfera sastojala uglavnom od ugljen-dioksida i azota, gasova koji su manje reaktivni nego oni koji su kori{}eni u eksperimentu iz ^ak i ako je Milerova atmosfera postojala, kako se postiglo da jednostavni molekuli, kao amino-kiseline, prolaze kroz neophodne hemijske promene koje bi ih preobrazile u slo`enije sastojke ili polimere, kao {to su proteini? Sam Miler je ra{irio ruke na ovom delu zagonetke. 'To je problem', uzdahnuo je on sa ogor~enjem. 'Kako }ete napraviti polimere? To nije tako lako'. 1 Kako smo videli, ~ak je i sam Miler prihvatao da danas njegov eksperiment ne}e voditi nikakvom zaklju~ku u smislu dono{enja obja{njenja za poreklo `ivota. ^injenica da su evolucionisti strasno prigrlili ovaj eksperiment jedino pokazuje jadno stanje evolucije i beznade`nost njenih zagovornika. U martovskom broju ~asopisa National Geographic iz 1998, u ~lanku naslovljenom Pojavljivanje `ivota na Zemlji re~eno je slede}e: Mnogi nau~nici sada sumnjaju da je rana atmosfera bila druga~ija od one kakvu je Miler u po~etku pretpostavljao. Oni misle da se ona pre sastojala od ugljen-dioksida i azota, nego od vodinika, metana i amonijaka. To su lo{e vesti za hemi~are. Kada poku{aju da pome{aju ugljen-dioksid i azot oni dobijaju bezna~ajnu koli~inu neorganskih molekula koja je jednaka rastvaranju jedne kapi boje u vodi ogromnog bazena za plivanje. Nau~nicima je te{ko da zamisle da se `ivot pojavio iz tako bezna~ajne smese. 2 Ukratko, ni Milerov eksperiment, a ni drugi poku{aji evolucionista ne mogu da odgovore na pitanje kako je nastao `ivot na Zemlji. Sva istra`ivanja koja su izvr{ena pokazuju da je nemogu}e da se `ivot pojavi slu~ajno i tako potvr uju da je `ivot stvoren. 1. Earth, Life's Crucible, February 1998, p National Geographic, The Rise of Life on Earth, March 1998, p

48 Postoji jedna konkretna istina na koju sve ove ~injenice upu}uju: Za Milerov eksperiment ne mo`e se tvrditi da je dokazao da su `ivi organizmi formirani slu~ajno pod prvobitnim uslovima na Zemlji. Celi eksperiment nije ni{ta vi{e do smi{ljeni i kontrolisani laboratorijski eksperiment sa svrhom da se proizvedu amino-kiseline. Koli~ina i tipovi gasova kori{}enih u eksperimentu su idealno pode{eni da omogu}e nastanak amino-kiselina. Koli~ina energije kojom je sistem bio snabdeven nije bila ni prevelika ni premala, nego precizno pode{ena da omogu}i da se potrebna reakcija desi. Eksperimentalna aparatura bila je izolovana tako da ne dozvoli prodor bilo kakve {tetne, destruktivne supstance ili bilo kog drugog elementa koji bi spre~io formiranje amino-kiselina koje su bile pogodne (za teoriju evolucije) da budu prisutne u prvobitnim uslovima na Zemlji. Nijedan element, mineral ili sastojak koji su bili prisutni u prvobitnim uslovima na Zemlji i koji su bili podesni da promene tok reakcije, nisu bili uklju~eni u eksperiment. Kiseonik, koji bi spre~io formiranje amino-kiselina zbog oksidacije, samo je jedan od ovih destruktivnih elemenata. ^ak i pod idealnim laboratorijskim uslovima, nemogu}e je proizvedene amino-kiseline sa~uvati i izbe}i njihovo uni{tenje bez mehanizma hladnog trapa. U stvari, ovim eksperimentom sami evolucionisti su pobili evoluciju, jer ako eksperiment i{ta dokazuje, to je da amino-kiseline mogu biti proizvedene samo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, gde su svi uslovi specijalno dizajnirani svesnom intervencijom. To jest, sila koja dovodi do `ivota ne ~ini to nesvesnim slu~ajem, nego radije svesnim stvaranjem. Razlog zbog kojeg evolucionisti ne prihvataju ovu o~iglednu realnost je njihovo slepo pristajanje uz predrasude koje su potpuno nenau~ne. [to je dosta interesantno, Harold Uri, koji je sa Stanlijem Milerom organizovao Milerov eksperiment, dao je slede}e priznanje po ovom pitanju: Svi mi koji smo prou~avali poreklo `ivota, na{li smo da {to vi{e gledamo u '`ivot', sve vi{e ose}amo da je on previ{e slo`en da bi evoluirao bilo gde. Mi svi smatramo, kao stvar vere, da je `ivot na ovoj planeti evoluirao od ne`ive materije. Zbog toga {to je njegova slo`enost toliko velika, nama je te{ko da zamislimo da se tako i dogodilo. 107 Prvobitna atmosfera i proteini Uprkos svim nedoslednostima koje smo ranije naveli, evolucionisti se jo{ uvek pozivaju na Milerov eksperiment da bi izbegli pitanje kako su se aminokiseline same od sebe formirale u prvobitnoj atmosferi. ^ak i danas oni nastavljaju da obmanjuju ljude pretvaraju}i se da je problem re{en sa ovim varljivim eksperimentom. Me utim, da bi objasnili drugi stadijum porekla `ivota, evolucionisti su se susreli sa neuporedivo ve}im problemom nego {to je to formiranje aminokiselina: proteini, to jest gradivni blokovi `ivota, sastavljeni su od hiljade razli~itih amino-kiselina sjedinjenih me usobno u ta~no odre enom poretku. Tvrditi da su se proteini formirali slu~ajno pod prirodnim uslovima mnogo je vi{e nerealno i nerazumno nego tvrditi da su se amino-kiseline formirale slu~ajno. Na prethodnim stranicama smo pomo}u ra~una verovatno}e prou- ~avali matemati~ku (ne)mogu}nost za slu~ajno sjedinjenje amino-kiselina u odgovaraju}em redosledu - za njihovo kasnije formiranje proteina. Sada }emo ispitati (ne)mogu}nost formiranja proteina (u slu~ajnim hemijskim reakcijama), u pogledu prvobitnih uslova na Zemlji. Sinteza proteina nije mogu}a u vodi Kada se kombinuju da bi formirale proteine, amino-kiseline me usobno formiraju jednu specijalnu vrstu veze - peptidnu vezu. Prilikom formiranja ove veze osloba a se jedan molekul vode. Ova ~injenica definitivno pobija evolucionisti~ko obja{njenje da je prvobitni `ivot nastao u vodi, budu}i da prema Le [ateljeovom principu u hemiji nije mogu}e da se reakcija u kojoj se osloba a voda (reakcija kondenzacije) odigra u vodenoj sredini. Odigravanje ovakve vrste reakcije u vodenoj sredini ima najmanju verovatno}u da se desi od svih hemijskih reakcija. Stoga okeani, za koje se tvrdilo da su mesto gde je `ivot po~eo i gde su postale prve amino-kiseline, definitivno nisu pogodna okolina gde bi aminokiseline formirale proteine. Sa druge strane, bilo bi iracionalno za evolucioniste da promene mi{ljenje i da tvrde da je `ivot otpo~eo na kopnu zato {to su mora i okeani jedina mesta gde su amino-kiseline mogle biti za{ti}ene od ultra~aljubi~astog zra~enja. Na kopnu, one bi bile razorene zbog ultraljubi~astog zra~enja. Le [ateljeov princip opovrgava tvrdnju o formiranju `ivota u moru. Ovo je jo{ jedna dilema koja se suprotstavlja evoluciji. Jo{ jedan o~ajni~ki poku{aj: Foksov eksperiment Izazvani gornjom dilemom, evolucionisti su po~eli izmi{ljati nerealne scenarije da bi prevazi{li ovaj vodeni problem koji apsolutno pobija njihove teorije. Sidni Foks (Sydney Fox) bio je jedan od najpoznatijih me u ovim istra`iva~ima. Da bi re{io ovaj problem, Foks je izlo`io slede}u teoriju. Prema njemu, mora da su nakon formiranja u prvobitnim okeanima prve amino-kiseline bile povu~ene na neke litice blizu vulkana. Mora da je voda, sadr`ana u ovoj me{avini koja je uklju~ivala amino-kiseline prisutne na liticama, isparila kada se temperatura povisila iznad ta~ke klju~anja. Tako su se amino-kiseline, koje su bile isu{ene, mogle kombinovati da bi formirale proteine. Me utim, ovo komplikovano re{enje nije priznato od strane mnogih, jednostavno zato {to amino-kiseline ne bi mogle izdr`ati tako visoke temperature. Istra`ivanje potvr uje da bi amino-kiseline smesta bile uni{tene na tako visokim temperaturama. Ali, Foks nije odustao. On je kombinovao pro~i{}ene amino-kiseline u laboratoriji pod vrlo posebnim uslovima zagrejavaju}i ih u suvoj okolini. Aminokiseline su se kombinovale, ali jo{ uvek nisu bili dobijeni proteini. U stvari, ono {to je on dobio bile su jednostavne, neure ene petlje amino-kiselina, namerno kombinovane jedne sa drugim, i koje su bile daleko od toga da podse- }aju na bilo koji protein koji izgra uje `ive organizme. [tavi{e, kada bi Foks dr`ao ove amino-kiseline na stalnoj temperaturi, tada bi ove neupotrebljive petlje amino-kiselina tako e bile dezintegrisane

49 U svom eksperimentu, Foks je proizveo jednu supstancu nazvanu proteinoid. Proteinoidi su bili slu~ajno slo`eni kombinacijom amino-kiselina. Suprotno od proteina kod `ivih organizama, oni su bili beskorisne i nefunkcionalne hemijske supstance. Ovde vidimo ~estice proteionoida pod elektronskim mikro-skopom. Druga stvar koja poni{tava ovaj eksperiment je to {to Foks nije koristio neupotrebljive zavr{ne produkte dobijene u Milerovom eksperimentu, nego ~iste amino-kiseline iz `ivih organizama. Me utim, ovaj eksperiment, koji je pretendovao da bude nastavak Milerovog eksperimenta, morao je krenuti od rezultata koje je postigao Miler. A ipak, ni Foks, a niti bilo koji drugi istra`iva~, nisu upotrebili beskorisne amino-kiseline koje je proizveo Miler. 109 Foksov eksperiment nije primljen pozitivno ~ak ni u evolucionisti~kim krugovima zato {to je bilo jasno da se besmisleni lanci amino-kiselina (proteinoidi), koje je on dobio, ne bi mogli formirati u prirodnim uslovima. [tavi{e, proteini - osnovne jedinice `ivota, jo{ uvek ne bi mogli biti proizvedeni. Problem porekla proteina jo{ uvek ostaje nere{en. U jednom ~lanku u popularnom nau~nom ~asopisu iz 70-ih, Chemical Engineering Nenjs, Foksov eksperiment je spomenut ovako: Sidni Foks i drugi istra`iva~i uspeli su da sjedine amino-kiseline u oblik 'proteinoida' koriste}i posebne tehnike zagrejavanja pod uslovima koji u stvari nikako nisu ni postojali u prvobitnim stadijumima Zemlje. Tako e, oni nikako nisu sli~ni vrlo pravilnim proteinima prisutnim u `ivim organizmima. Oni nisu ni{ta drugo do beskorisne, nepravilne mrlje. Istina je da bi one definitivno bile uni{tene, ~ak i ako su ovakvi molekuli bili formirani u ranim stadijumima. 110 U stvari, proteinoidi koje je Foks proizveo bili su, i u gra i i u funkciji, potpuno druga~iji od pravih proteina. Razlika izme u proteina i proteinoida bila je velika, kao razlika izme u opreme visoke tehnologije i gomile sirovog, neobra enog materijala. Nadalje, nije bilo {anse ~ak i za ove nepravilne lance amino-kiselina da pre`ive u prvobitnoj atmosferi. [tetni i destruktivni fizi~ki i hemijski efekti, uzrokovani jakom izlo`eno{}u ultraljubi~astom zra~enju i nestabilni prirodni uslovi uzrokovali bi da se ovi proteinoidi dezintegri{u. Zbog Le [ateljieovog principa bilo je nemogu}e da se amino-kiseline kombinuju pod vodom, gde ultraljubi~asti zraci ne dopiru do njih. S obzirom na ovo, ideja da su proteinoidi osnova `ivota, kona~no je izgubila podr{ku me u nau~nicima. NE@IVA MATERIJA NE MO@E DA edan broj evolucionisti~kih eksperimenata, kao {to su Milerov i Foksov Jeksperiment, bili su smi{ljeni da doka`u tvrdnju da ne`iva materija mo`e samu sebe da organizuje i proizvede slo`eni `ivi organizam. Ovo je potpuno nenau~no ube enje. Svako posmatranje i eksperiment su nepobitno dokazali da materija nema takvu sposobnost. Poznati engleski astronom i matemati~ar Fred Hojl prime}uje da materija ne mo`e da proizvede `ivot sama od sebe, bez namernog, promi{ljenog uplitanja: Ako su postojali osnovni principi materije koji su nekako doveli organske sisteme do `ivota, njihovo postojanje bi trebalo da se lako demonstrira u laboratoriji. Neko bi, na primer, mogao uzeti bazen za plivanje da predstavlja prvobitnu supu. Napunite ga sa bilo kojim hemikalijama nebiolo{ke prirode. Pumpajte bilo koje gasove preko toga, ili kroz to, i izlo`ite to bilo kojoj vrsti zra~enja koju va{a ma{ta zahteva. Neka eksperiment traje godinu dana, i pogledajmo koliko mnogo od onih enzima (proteina proizvedenih od strane `ivih }elija) se pojavilo u bazenu. Da}u vam odgovor i tako }u vam sa~uvati vreme, i spasiti vas poblema i tro{kova izvo enja eksperimenta. Ne}ete na}i ama ba{ ni{ta, izuzev mogu}eg taloga od stojanja, sastavljen od amino-kiselina i drugih jednostavnih organskih hemikalija. 1 Evolucioni biolog Endrju Skot priznaje istu ~injenicu: Uzmite neku materiju, zagrevajte je dok je me{ate i ~ekajte. Ovo je savremena verzija 1. Knjige Mojsijeve. 'Fundamentalne' sile gravitacije, elektromagnetizma i jake i slabe nuklearne sile u~ini}e ostatak posla... Ali, koliko mnogo od ove privla~ne pri~e je ~vrsto ustanovljeno, a koliko mnogo ostaje {pekulacija puna nade? Uistinu, mehanizam gotovo svakog glavnog koraka, od hemijskih prethodnika pa sve do prvih prepoznatljivih }elija, predmet je ili kontraverze, ili potpune zbunjenosti Fred Hoyle, The Intelligent Universe, New York, Holt, Rinehard & Winston, 1983, p Andrew Scott, Update on Genesis, New Scientist, Vol. 106, May 2nd, 1985, p. 30. ^udesni molekul: DNK Na{a ispitivanja na molekularnom nivou do sada su pokazala da formiranje amino-kiselina uop{te nije bilo rasvetljeno od strane evolucionista. Formiranje proteina je misterija za sebe, i {tavi{e, problem nije ograni~en samo na amino-kiseline i proteine: oni su samo po~etak. Pored njih, savr{ena gra a }elije tako e vodi evolucioniste u }orsokak. Razlog je to {to }elija nije samo gomila proteina koji se sastoje od amino-kiselina; ona je jedan `ivi mehanizam koji ima stotine razvijenih sistema i koji je tako slo`en da ~ini ~oveka nemo}nim da re{i njegovu misteriju. ^ak i da ostavimo te slo`ene sisteme po strani, evolucionisti su nemo}ni da objasne formiranje ~ak i samo osnovne jedinice }elije

50 Dok je teorija evolucije bila nemo}na da osigura razumno i dosledno obja{njenje za nastanak molekula koji su osnova }elijske strukture, razvoj u genetici i otkri}e nukleinskih kiselina (DNK i RNK) proizvelo je nove zna~ajne probleme za teoriju evolucije. Rad dvojice nau~nika, D`emsa Votsona (Jamesa NJatsona) i Frensisa Krika (Francis Cricka), po pitanju DNK, lansirao je, godine, novu eru u biologiji. Mnogi nau~nici usmerili su svoju pa`nju ka genetici. Danas, nakon vi{e godina istra`ivanja, struktura DNK je otkrivena u velikoj meri. Molekul zvan DNK, koji je na en u jezgru svake od 100 triliona }elija u na{emu telu, sadr`i kompletan konstrukcioni plan ljudskog tela. Informacije u vezi sa svim karakteristikama jedne osobe, od fizi~ke pojave do strukture unutra{njih organa, zapisane su u DNK pomo}u specijalnog {ifrovanog sistema. Informacije u DNK su {ifrovane pomo}u redosleda ~etiri specijalne baze koje ~ine ovaj molekul. Ove baze su ozna~ene kao A, T, G, C prema po~etnim slovima njihovih imena. Sve strukturne razlike me u ljudima zavise od varijacija u redosledu ovih slova. Ovo je jedna vrsta baze podataka sastavljenih od ~etiri slova. Redosled ovih slova u DNK odre uje strukturu ljudskog bi}a do najsitnijih detalja. Uz osobine kao {to su te`ina, boja o~iju, kose i ko`e, DNK svake }elije tako e sadr`i dizajn 206 kostiju, 600 mi{i}a, mre`u od slu{nih mi{i}a, mre`u od opti~kih `ivaca, 100 milijardi nervnih }elija i 100 triliona }elija u telu. Ukoliko bismo poku{ali zapisati informacije {ifrovane u DNK, tada bi to zna~ilo da }emo sastaviti biblioteku koja sadr`i 900 tomova enciklopedije, od kojih svaka ima 500 stranica. Ova neverovatno velika koli~ina informacija je {ifrovana u delovima DNK koji se zovu geni. Mo`e li DNK da nastane slu~ajno? Na ovom mestu postoji va`an detalj koji zaslu`uje pa`nju. Gre{ka u redosledu nukleotida koji sa~injavaju gene u~inila bi te gene neupotrebljivim. Kada razmislimo o tome, to jest uzmemo u obzir da u ljudskom telu postoji gena, postaje o~iglednije koliko je nemogu}e da se milioni nukleotida koji sa~injavaju ove gene slu~ajno postave u pravilnom redosledu. Evolucioni biolog Frenk Selisbari (Frank Salisbury), komentari{e ovu neverovatno}u slede}im re~ima: Sve informacije o `ivim organizmima uskladi{tene su u molekulu DNK. Sam ovaj neverovatno efikasni metod skladi{tenja informacije predstavlja jasan dokaz da `ivot nije mogao da nastane slu~ajno, ve} da je dizajniran sa svrhom, ili, bolje re~eno, savr{eno je stvoren. Jedan protein srednje veli~ine mo`e sadr`avati oko 300 amino-kiselina. DNK gen koji ovo kontroli{e imao bi oko nukleotida u svom lancu. Budu}i da postoje ~etiri vrste nukleotida u DNK lancu, jedan lanac koji se sastoji od karika mogao bi postojati u oblika. Koriste}i malo algebre (logaritme), mo`emo videti da je = Deset pomno`en samim sobom 600 puta daje cifru koja se sastoji od 1 (jedinice) iza koje sledi 600 nula! Ovaj broj je potpuno iznad na{eg razumevanja. 111 Broj je jednak Ovaj broj se dobija dodavanjem 600 nula uz 1 (jedinicu). Po{to desetka (10) sa 11 nula napisanih iza nje sa~injava jedan trilion, onda cifra sa 600 nula stvarno predstavlja broj koji je te{ko zamisliti. Nemogu}nost formiranja RNK i DNK slu~ajnim nagomilavanjem nukleotida je na slede}i na~in izra`ena od strane francuskog nau~nika Pola Augera (Paul Auger): Mi moramo o{tro razlikovati dva stadijuma u slu~ajnom formiranju slo`enih molekula kao {to su nukleotidi nastali u hemijskim reakcijama: (1) Proizvodnja nukleotida jedan po jedan, {to je mogu}e, i (2) njihovo kombinovanje u vrlo specifi~ne nizove. Ovo drugo je apsolutno nemogu}e. 112 ^ak je, nakon otkri}a DNK, i Frensis Krik, koji je dugo godina verovao u teoriju molekularne evolucije, priznao sam sebi da takav slo`eni molekul nije mogao biti formiran slu~ajno, spontano, kao rezultat evolutivnog procesa: Jedan po{ten ~ovek, naoru`an svim znanjem koje nam je danas dostupno, mo`e jedino izjaviti da, u nekom smislu, nastanak `ivota na momente izgleda gotovo kao neko ~udo. 113 Ovde se pojavljuje jedna veoma interesantna dilema: dok se DNK mo`e umno`avati jedino uz pomo} nekih enzima koji su u stvari proteini, sinteza ovih enzima mo`e biti realizovana jedino pomo}u informacija {ifrovanih u DNK. Po{to oboje podjednako zavise jedno od drugog, jedno je moralo postojati izvesno vreme da bi moglo nastati drugo. Ameri~ki mikrobiolog D`ekobson (Jacobson), komentari{e o ovoj temi: Uputstva za reprodukciju planova, za energiju i izvla~enje delova iz postoje}e okoline, za rast niza i za efektorski mehanizam prevo enja instrukcija u rast - sve je to, u isto vreme, moralo biti prisutno u momentu kada je nastao `ivot. Ova kombinacija doga aja izgleda potpuno nemogu}a i bolje bi bilo da se pripi{e bo`anskoj intervenciji. 114 Gornji citat je napisan dve godine nakon obelodanjivanja strukture DNK od strane D`emsa Votsona i Frensisa Krika. Ali, uprkos svom razvoju u nauci, problem ostaje nere{en za evolucioniste. Dva nema~ka nau~nika, Junker (Junker) i [erer (Scherer), objasnili su da sinteza svakog od molekula (potrebnih za hemijsku evoluciju) zahteva posebne, ta~no odre ene uslove i da je verovatno}a spajanja ovih supstanci (koji imaju teoretski veoma razli~ite metode nastajanja) jednaka nuli: Do danas nije poznat nijedan eksperiment koji bi proizveo sve molekule neophodne za hemijsku evoluciju. Zbog toga je neophodno proizvesti razli- ~ite molekule na razli~itim mestima, pod veoma pogodnim uslovima, i 98 99

51 tada ih odneti na drugo mesto gde }e me usobno reagovati, {tite}i ih tako od {tetnih uticaja kao {to su hidroliza i fotoliza. 115 Ukratko, teorija evolucije nije u stanju da doka`e bilo koji od evolutivnih stadijuma koji su se navodno desili na molekularnom nivou. Ne samo da ne osigurava odgovore na ovakva pitanja, ve} ih progres nauke ~ini jo{ slo`enijim i sve vi{e nerazmrsivim. Interesantno je da evolucionisti veruju u sve ove nemogu}e scenarije kao da su oni nau~ne ~injenice. Po{to su oni uslovljeni stavom da ne priznaju stvaranje, oni nemaju drugog izbora nego da veruju u nemogu}e. Jedan poznati biolog iz Australije, Majkl Denton (Michael Denton), govori o ovome u svojoj knjizi Evolucija: Teorija u krizi (Evolution: A Theory in Crisis): Za skeptika je predlog da su genetski programi vi{ih organizama (koji se sastoje od ne{to blizu miliona bita informacija, koji su jednaki redosledu slova u biblioteci od hiljadu tomova, i koji su sadr`ani u {ifrovanom obliku u vidu vi{e hiljada komplikovanih algoritama koji kontroli{u, specificiraju i upravljaju rastom i razvojem milijardi i milijardi }elija u oblik jednog slo`enog organizma) sastavljeni jednim ~isto slu~ajnim procesom, jednostavno uvreda za razum. Ali, bez izra`avanja bilo kakve sumnje, ta ideja se prihvata od strane nekog darviniste! 116 Jo{ jedan uzaludni poku{aj evolucionista: RNK svet Otkri}e iz 70-ih godina, da su gasovi koji su nesumnjivo postojali u prvobitnoj atmosferi u~inili sintezu amino-kiselina nemogu}om, bio je veliki udarac za molekularnu evolucionu teoriju. Tada je shva}eno da su eksperimenti prvobitne atmosfere evolucionista poput Milera, Foksa i Ponamperuma (Ponnamperuma) bili neva`e}i. Zbog ovog razloga, 80-ih su izvr{eni novi evolucionisti~ki poku{aji. Kao rezultat, promovisan je scenario RNK sveta, po Vilson i Krik sa svojm modelom DNK molekula. Prof. Frensis Krik: Nastanak `ivota izgleda skoro kao ~udo. kojem proteini nisu bili ti koji su prvi formirani, nego RNK molekuli koje su sadr`avali informacije o proteinima. Prema ovom scenariju, predlo`enom godine od strane Voltera D`ilberta (Walter Gilbert), hemi~ara sa Harvarda, pre vi{e milijardi godina slu- ~ajno je nastao jedan RNK molekul koji je nekako uspeo da se samoreprodukuje. Tada je ovaj RNK molekul, podstaknut spoljnim uticajima, po~eo da proizvodi proteine. Posle toga, postalo je neophodno uskladi{titi ovu informaciju u drugi molekul i nekako se pojavio DNK molekul. Budu}i da je u svakom pojedinom stadijumu izgra en od lanaca nemogu}nosti, ovaj te{ko zamislivi scenario je, pre nego {to je osigurao bilo kakvo obja{njanje porekla `ivota, samo uve}ao problem i doneo mnoga te{ko razre{iva pitanja: 1. Kada je nemogu}e objasniti slu~ajno formiranje ~ak samo jednog nukleotida koji sa~injava RNK, kako onda ovi imaginarni nukleotidi mogu formirati RNK spajaju}i se me usobno u pogodnom redosledu? Evolucioni biolog D`on Horgan (John Horgan), priznaje nemogu}nost slu~ajnog formiranja RNK slede}im re~ima: Pojavilo se jo{ vi{e problema, po{to su istra`iva~i nastavili pobli`e da ispituju koncept 'RNK - svet'. Kako je RNK nastala na samom po~etku? RNK i njene komponente je te{ko sintetizovati u laboratoriji i pod najboljim uslovima, a kamoli pod onakvim kakvi su prvobitno vladali na Zemlji ^ak i da pretpostavimo da je RNK formirana slu~ajno, kako je ova RNK - napravljena od jednostavnog nukleotidnog lanca, mogla odlu~iti da samu sebe umno`i i sa kakvim mehanizmom bi mogla izvesti ovaj samoumno- `avaju}i proces? Gde je na{la nukleotide koje je iskoristila za samoumno`avanje? ^ak su i evolucionisti - mikrobiolozi, D`erald D`ojs (Gerald Joyce) i Lesli Ord`el (Leslie Orgel), izrazili beznade`nost ove situacije u njihovoj knjizi pod naslovom U RNK svetu (In the RNA NJorld) ^ak i ako pretpostavimo da je postojala samoumno`avaju}a RNK u prvobitnom svetu i da su brojne amino-kiseline svih tipova, spremne da ih RNK upotrebi, bile dostupne i da su se sve ove nemogu}nosti nekako odigrale, situacija jo{ uvek ne vodi ka formiranju ~ak niti jednog jedinog proteina. To je zato {to RNK jedino poseduje infomaciju koja se ti~e strukture proteina, a amino-kiseline su, sa druge strane, samo sirovinski materijali. Pored svega toga, nije postojao mehanizam za proizvodnju proteina. Smatrati postojanje RNK dovoljnim za proizvodnju proteina je toliko besmisleno kao i o~ekivati da se jedan automobil samostalno sklopi i proizvede pomo}u jednostavnog bacanja njegovog dizajna nacrtanog na papiru na hiljade njegovih nagomilanih delova. I u ovom slu~aju proizvodnja se ne razmatra, budu}i da niti fabrika, a niti radnici nisu uklju~eni u proces. Jedan protein se proizvodi u ribozomalnoj fabrici uz pomo} mnogobrojnih enzima i kao rezultat izuzetno slo`enog procesa unutar }elije. Ribozom je

52 PRIZNANJA EVOLUCIONISTA a~un verovatno}e jasno pokazuje da slo`eni molekuli, kao {to su protei- i nukleinske kiseline (RNK i DNK), nikada ne bi mogli da se formira- Rni ju slu~ajno, nezavisno jedni od drugih. A ipak, evolucionisti moraju da se suo~e sa ~ak jo{ ve}im problemom, da su svi ovi slo`eni molekuli morali da postoje istovremeno da bi `ivot uop{te mogao da nastane. Evoluciona teorija je potpuno zbunjena ovim zahtevom. Ovo je ta~ka na kojoj su neki vode}i evolucionisti bili prisiljeni na priznanje. Na primer, bliski saradnik Stenlija Milera i Frensisa Krika, sa Univerziteta San Diego Kalifornija, uva- `eni evolucionista Dr. Lesli Ord`el, ka`e: Izuzetno je neverovatno da proteini i nukleinske kiseline, oboje izuzetno slo`ene gra e, nastanu spontano na istom mestu i u isto vreme. A ipak, izgleda neverovatno da je jedno nastalo bez drugoga. Tako da bi, na prvi pogled, neko mogao da zaklju~i da `ivot u stvari nikada ne bi mogao nastati putem slu~ajnih hemijskih reakcija. 1 Ista ~injenica je priznata i od strane drugih nau~nika: DNK ne mo`e da obavi svoj posao, uklju~uju}i formiranje drugih DNK, bez pomo}i kataliti~kih proteina ili enzima. Ukratko, proteini se ne mogu formirati bez DNK, ali ni DNK se ne mo`e formirati bez proteina. 2 Kako je nastala genetska {ifra, zajedno sa mehanizmima za njeno prevo enje (ribozomi i RNK molekuli)? Za trenutak }emo se morati zadovoljiti sa ose}anjem ~u enja i divljenja, pre nego sa odgovorom Leslie E. Orgel, The Origin of Life on Earth, Scientific American, vol. 271, October p John Horgan, In the Beginning, Scientific American, vol. 264, February 1991, p Douglas R. Hofstadter, Gödel, Escher, Bach: An Eternal Golden Braid, Nenj York, Vintage Books, 1980, p jedna slo`ena }elijska organela izgra ena od proteina. Zbog toga, ova situacija iznosi jo{ jednu nerazumnu pretpostavku - da bi tako e ribozomi trebali da nastanu slu~ajno, u isto vreme. ^ak i Mono (Jacques Monod), koji je jedan od najfanati~nijih branitelja evolucije, obja{njava da sinteza proteina nikako ne mo`e toliko biti potcenjena, to jest ne mo`e se smatrati da zavisi samo od informacija u nukleinskim kiselinama: [ifra je bezna~ajna ako se ne prevede. Ma{inerija za prevo enje kod dana{njih }elija sastoji se od najmanje 50 makromolekularnih komponenti koje su i same {ifrovane u DNK. [ifra ne mo`e biti prevedena druga~ije osim uz pomo} produkata samog prevo enja. To je moderni izraz za izreku: Omne vivum ed` ovo (Sve `ivo iz jajeta). Kada i kako je ovaj krug postao zatvoren? To je isuvi{e te{ko zamisliti. 119 Kako je jedan RNK lanac u prvobitnom svetu mogao preduzeti takve odluke i koje je metode mogao upotrebiti da realizuje proizvodnju proteina, a da pri tom sam preduzima posao koji obi~no izvr{ava pedeset specijaliziovanih ~estica? Evolucionisti nemaju odgovore na ova pitanja. Dr. Lesli Ord`el (Leslie Orgel), jedan od saradnika Stenlija Milera i Frensisa Krika sa Univerziteta San Diego u Kaliforniji, koristi termin scenario za mogu}nost zapo~injanja `ivota kroz RNK svet. U ~lanku naslovljenom kao Poreklo `ivota, objavljenom u ~asopisu American Scientist od oktobra 1994, Ord`el je opisao kakvu vrstu karakteristika je ova RNK trebala da ima i kako je ovo bilo nemogu}e: Ovaj scenario mogao se dogoditi, ali mi dodajemo - jedino ako su prebioti~ne RNK imale dve osobine koje nisu evidentne danas: sposobnost da se umno`avaju bez proteina i sposobnost da ubrzaju svaki korak sinteze proteina. 120 Kao {to bi trebalo biti jasno, o~ekivati ova dva slo`ena i izuzetno neophodna procesa od molekula RNK, mogu}e je jedino uz pomo} snage ma{te i gledi{ta koje imaju evolucionisti. Konkretne nau~ne ~injenice, sa druge strane, jasno govore da je teza o RNK svetu, koja predstavlja novi model slu~ajnog formiranja `ivota, podjednako neverovatna je jedan koncept koji je daleko iznad obi~ne gomile molekula Hajde da na trenutak zaboravimo sve ove nemogu}nosti i da pretpostavimo da je molekul proteina ipak formiran u najnepogodnijim uslovima i u potpuno nekontrolisanoj okolini kao {to su bili uslovi na prvobitnoj Zemlji. Formiranje samo jednog proteina ne bi bilo dovoljno; ovaj protein morao bi da strpljivo ~eka hiljadama, a mo`da i milionima godina u ovoj nekontrolisanoj okolini, bez popravljanja bilo kakvog o{te}enja, dok se ne formira drugi molekul pored njega, slu~ajno i pod istim uslovima. Morao bi da ~eka dok milioni korektnih i potrebnih proteina ne budu formirani jedan pored drugog, u istim okolnostima, i sve to slu~ajno. Oni koji su formirani ranije morali su biti dovoljno strpljivi da ~ekaju da drugi budu formirani upravo do njih, a da ne budu uni{teni, uprkos ultravioletnim zracima i grubim mehani~kim delovanjima. Tada bi se ovi proteini u adekvatnom broju, svi potekli sa istog mesta, trebali skupiti i slo`iti, prave}i svrhovite kombinacije i formiraju}i }elijske organele. Nijedan spoljni materijal, {tetni molekul ili neiskori{}en proteinski lanac, ne bi ih smeli ometati. Onda, ~ak i ako bi se ove organele skupile na jedan potpuno harmoni~an i kooperativan na~in, unutar plana i poretka, one bi morale uzeti neophodne enzime izvan njih samih (iz okoline) i postati pokrivene sa membranom, s tim {to bi prostor unutar nje morao biti ispunjen specijalnom te~no{}u da bi se pripremila okolina idealna za njih. E sada, ~ak i kad bi se svi ovi visoko neverovatni doga aji slu~ajno desili, da li bi ova gomila molekula postala `iva? Odgovor je NE, zato {to su istra`ivanja otkrila da puka kombinacija ovih materijala potrebnih za `ivot nije dovoljna da bi `ivot i otpo~eo. ^ak i kada bi se svi potrebni proteini sakupili i stavili u probnu posudu, ovi napori ne bi

53 rezultovali proizvodnjom `ive }elije. Svi eksperimenti koji su izvedeni o ovoj temi pokazali su se neuspe{nim. Sva posmatranja i eksperimenti pokazuju da `ivot mo`e pote}i samo iz `ivota. Tvrdnja da je `ivot evoluirao iz ne`ive materije, drugim re~ima abiogeneza, jeste jedna bajkovita pri~a koja postoji jedino u snovima evolucionista i potpuno je u suprotnosti sa rezultatima svakog eksprimenta i posmatranja. S obzirom na ovo, prvi `ivot na Zemlji mora da je potekao iz nekog drugog `ivota. A to je mo`e otpo~eti, trajati i zavr{iti se jedino NJegovom voljom. [to se ti~e evolucije, ne samo da nije u stanju da objasni kako je `ivot po~eo, nego tako e nije u stanju da objasni kako su se formirale supstance neophodne za `ivot i kako su se one sastavile. 11. POGLAVLJE Termodinamika osporava teoriju evolucije Drugi zakon termodinamike, koji je prihva}en kao jedan od osnovnih zakona fizike, ka`e da }e pod normalnim uslovima svi sistemi koji su prepu{- teni sami sebi naginjati da postanu neure eni, raspr{eni i uni{teni, a u direktnoj povezanosti sa koli~inom vremena koje protekne. Sve `ivo i ne`ivo se pohaba, raspada, propada, dezintegri{e i biva uni{teno. Ovo je apsolutni kraj sa kojim se sva bi}a suo~avaju na ovaj ili onaj na~in, i prema ovom zakonu, ovaj neizbe`ni proces nema povratak. Ovo je ne{to {to smo svi mi videli. Na primer, ako odvezete auto u pustinju i ostavite ga tamo, te{ko mo`ete o~ekivati da ga na ete u boljem stanju, kada se godinama kasnije vratite po njega. Nasuprot tome, videli biste da su se njegove gume izduvale, da su njegovi prozori razbijeni, njegova {asija zar ala i da je njegov motor propao. Isti neizbe`ni, ~ak jo{ i br`i proces va`i i za `ive organizme. Drugi zakon termodinamike je sredstvo pomo}u koga je ovaj prirodni proces definisan sa fizi~kim jedna~inama i prora~unima. Ovaj ~uveni zakon fizike je, tako e, poznat i kao Zakon o entropiji. Entropija u fizici ozna~ava meru nereda u sistemu. Entropija sistema se pove- }ava kako se on kre}e prema neurednijem, raspr{enijem i neplaniranijem stanju od ure enog, organizovanog i planiranog. [to je ve}i nered u sistemu, ve}a je entropija. Zakon o entropiji ka`e da celi univerzum neizbe`no ide kao neure enijem, neplaniranijem i neorganizovanijem stanju. Vrednost Drugog zakona termodinamike je eksperimentalno i teoretski dokazana. Najpoznatiji nau~nici na{eg doba sla`u se u ~injenici da }e Zakon o entropiji predsedavati kao vladaju}a paradigma u slede}em periodu istorije. Albert Ajn{tajn, jedan od najve}ih nau~nika na{ega doba, rekao je da je to glavni zakon cele nauke. Artur Edington je tako e rekao za ovaj zakon da je to vrhovni metafizi~ki zakon celog univerzuma. 121 Evoluciona teorija je tvrdnja koja je postavljena uz potpuno ignorisanje ovog osnovnog i univezalno istinitog zakona fizike. Mehanizam koji nudi evolucija potpuno je kontradiktoran ovom zakonu. Teorija evolucije ka`e da se neorganizovani, raspr{eni i neorganski atomi i molekuli vremenom spontano zajedno skupljaju u odre enom poretku i po odre enom planu, da bi formirali izuzetno slo`ene molekule kao {to su proteini, DNK i RNK, nakon ~ega oni postepeno stvaraju milione razli~itih `ivih vrsta sa ~ak jo{ slo`enijom gra om. Prema evolucionoj teoriji, ovaj pretpostavljeni proces koji donosi sve planiraniju, sve ure eniju, sve slo`eniju i sve organizovaniju strukturu, na svakom

54 stadijumu, pod prirodnim uslovima, formirao je sve sam od sebe. Zakon o entropiji jasno pokazuje da je ovaj, takozvani prirodni proces, u potpunoj kontradikciji sa zakonima fizike. Evolucionisti~ki nau~nici su tako er svesni ove ~injenice. J. H Ra{ (J. H. Rush) izjavljuje: U slo`enom toku svoje evolucije, `ivot ispoljava izvanredan kontrast tendenciji izra`enoj u Drugom zakonu termodinamike. Dok Drugi zakon termodinamike ispoljava nepovratan napredak prema pove}anju entropije i nereda, `ivot kontinuirano evoluira prema vi{im stupnjevima reda. 122 Evolucionisti nau~nik Rod`er Levin izra`ava ovaj termodinami~ki }orsokak evolucije u jednom ~lanku u ~asopisu Science: Jedan problem sa kojim su se biolozi suo~ili je o~igledna kontradiktornost Drugog zakona termodinamike sa evolucijom. Sistem bi trebao da propada sa vremenom, daju}i manje, a ne vi{e reda. 123 Jedan drugi evolucioni nau~nik, D`ord` Stavropulos (George Stravropulos), izjavljuje termodinami~ku nemogu}nost spontanog formiranja `ivota i neizvodljivost obja{njavanja postojanja slo`enih `ivih mehanizama pomo}u prirodnih zakona, u dobro poznatom evolucionisti~kom ~asopisu American Scientist: Ipak, pod obi~nim uslovima, nijedan slo`eni neorganski molekul nikada ne bi mogao da bude formiran spontano, nego bi se pre dezintegrisao, {to je u skladu sa Drugim zakonom termodinamike. Zaista, {to je molekul slo`eniji to je on i nestabilniji i sve je sigurnija, pre ili kasnije, njegova dezintegracija. Fotosinteza i svi `ivotni procesi, i sam `ivot, jo{ ne mogu biti shva}eni, uprkos zbrkanom ili namerno zbunjuju}em jeziku termodinamike ili bilo koje druge egzaktne nauke. 124 Kao {to je priznato, Drugi zakon termodinamike predstavlja nepremostivu prepreku za scenario evolucije, i u pogledu nauke, i u pogledu logike. Nemo}ni da daju bilo kakvo nau~no ili konzistentno obja{njenje da bi nadvladali ovu prepreku, evolucionisti je mogu prevazi}i jedino u svojoj ma{ti. Na primer, poznati evolucionista D`eremi Rifkin (Jeremy Rifkin) ovako saop{tava svoje verovanje da evolucija nadvladava ovaj zakon fizike pomo}u magi~ne sile : Zakon o entropiji ka`e da evolucija rasipa ukupnu energiju dostupnu za `ivot na ovoj planeti. Na{ koncept evolucije je upravo obrnut. Mi verujemo da evolucija nekako magi~no stvara ve}e ukupne vrednosti i red na Zemlji. 125 Ove re~i vrlo dobro pokazuju da je evolucija potpuno dogmatsko verovanje. Mit o otvorenom sistemu Suo~eni sa svim ovim istinama, evolucionisti su morali da preduzmu beg u izvrtanje Drugog zakona termodinamike, govore}i da on va`i jedino za zatvorene sisteme, a da su otvoreni sistemi izvan dosega ovog zakona. Otvoreni sistem je termodinami~ki sistem gde energija ulazi, ali i izlazi, za razliku od zatvorenog sistema u kome po~etna energija i materija ostaju konstantni. Evolucionisti smatraju da je svet otvoreni sistem, to jest, da je konstantno izlo`en energiji koja doti~e od Sunca, i da se Zakon o entropiji ne primenjuje na svet kao celinu, tako da ure eni i slo`eni `ivi organizmi ipak mogu biti proizvedeni od neure enih, jednostavnih i ne`ivih struktura. Me utim, ovde postoji o~igledno izvrtanje istine. ^injenica da sistem ima dotok energije nije dovoljna da u~ini sistem ure enim. Potrebni su specifi~ni mehanizmi da u~ine energiju funkcionalnom. Na primer, da bi se iskoristila energija iz benzina, autu je potreban motor, prenosni sistem i odgovaraju}i kontrolni mehanizam. Bez takvog sistema, auto ne}e biti u stanju da upotrebiti energiju iz benzina. Ista stvar tako e vredi i u slu~aju `ivota. Istina je da `ivot crpi svoju energiju od Sunca, me utim, Sun~eva energija mo`e biti pretvorena u hemijsku jedino pomo}u neverovatno slo`enih sistema za pretvaranje energije u `ivim organizmima (kao {to su fotosinteza u biljkama i sistem za varenje kod ljudi i `ivotinja). Nijedan `ivi organizam ne mo`e da `ivi bez takvih sistema za pretvaranje energije. Bez jednog sistema za pretvaranje energije, Sunce nije ni{ta drugo do izvor destruktivne energije koji spaljuje, sasu{uje i topi. Kao {to se mo`e videti, termodinami~ki sistem bez neke vrste mehanizma za pretvaranje energije nije pogodan za evoluciju, pa bio on otvoren ili zatvoren. Niko ne tvrdi da je takav slo`en i svestan mehanizam mogao da postoji u prirodi u uslovima prastare Zemlje. Zaista, pravi problem sa kojim se suo~avaju evolucionisti je pitanje - kako su slo`eni mehanizmi za pretvaranje energije, kao fotosinteza u biljkama, koji ne mogu da budu duplikovani ~ak ni pomo}u moderne tehnologije, mogli nastati sami od sebe? Priliv Sun~eve energije na svet nema takvu mo} da bi sam od sebe doneo red. Bez obzira koliko je visoka temperatura nastala, amino-kiseline se odupiru formiranju veza u ure enim nizovima. Energija sama po sebi nije dovoljna da u~ini da amino-kiseline formiraju mnogo slo`enije molekule proteina ili da proteini formiraju mnogo slo`enije i organizovanije strukture }elijskih organela. Pravi i su{tinski izvor ove organizacije na svim nivoima je svesni dizajn, odnosno stvaranje. Izvrdavanje pomo}u Teorije haosa Sasvim svesni da Drugi zakon termodinamike ~ini evoluciju nemogu}om, neki evolucionisti su na~inili {pekulantske poku{aje da zatvore pukotinu izme- u ovo dvoje, i da u~ine evoluciju mogu}om. Kao i obi~no, ~ak i ovi napori pokazuju da se teorija evolucije suo~ava sa }orsokakom iz koga ne mo`e da pobegne. Jedna osoba poznata po svojim naporima da objedini termodinamiku i evoluciju je belgijski nau~nik Ilije Prigo`in (Ilya Prigogine). Krenuv{i od Teorije haosa, Prigo`in je predlo`io brojne hipoteze u kojima se red formira iz haosa (nereda). Me utim, uprkos najve}im naporima, Prigo`in je bio nemo}an da postigne to objedinjenje. Ovo se jasno vidi iz onoga {to on ka`e: Postoji jedno drugo pitanje koje nas je mu~ilo vi{e od jednog veka: Kakvo zna~enje ima evolucija `ivih organizama u svetu opisanom pomo}u termodinamike, svetu stalno pove}avaju}eg nereda?

55 Prigo`in, koji sasvim dobro zna da teorije na molekularnom nivou nisu primenjive na `ive sisteme, takve kao {to je `iva }elija, nagla{ava svoj problem: Problem biolo{kog poretka uklju~uje prelaz od molekularne aktivnosti do nadmolekularnog poretka u }eliji. Problem je daleko od toga da bude re- {en. 127 Ovo je ta~ka do koje se stiglo pomo}u Teorije haosa i srodnih {pekulacija. Nije postignut nikakav konkretan rezultat koji bi podr`ao ili verifikovao evoluciju ili eliminisao kontradikciju izme u evolucije, entropije i drugih fizi~kih zakona. Uprkos svih ovih navednih ~injenica, evolucionisti poku{avaju da pobegnu pomo}u neozbiljnih izvrdavanja. Jasne nau~ne istine pokazuju da `ivi organizmi i ure ene, planirane i slo`ene strukture `ivih organizama, ni u kom slu~aju pod normalnim okolnostima nisu mogle da nastanu slu~ajno. Ova situacija jasno pokazuje da postojanje `ivih organizama mo`e biti obja{njeno jedino sa intervencijom natprirodne sile. Nauka je dokazala da je evolucija, koliko se to ti~e termodinamike, jo{ uvek nemogu}a, a postojanje `ivota nema drugo obja{njenje osim Stvaranja. 12. POGLAVLJE Dizajn i slu~ajnost U prethodnom poglavlju razmatrali smo koliko je nemogu}e slu~ajno formiranje `ivota. Hajde da opet, na momenat, prihvatimo ove nemogu}nosti. Hajde da pretpostavimo da se pre vi{e miliona godina formirala jedna }elija, da je o`ivela stekav{i sve {to je neophodno za `ivot. I na ovoj ta~ki evolucija opet kolabira. Jer, ~ak i da je ova }elija postojala jedno vreme, ona bi jednog dana umrla, a posle njene smrti ne bi preostalo ni{ta i sve bi se vratilo tamo gde je i po~elo. Ovo je razlog zbog ~ega ova prva `iva }elija, ne poseduju}i nikakvu genetsku informaciju, ne bi bila u stanju da se razmno`ava i da zapo~ne novu bi se zav{io sa njenom smr}u. Genetski sistem ne sastoji se samo od DNK. Slede}i faktori bi tako e trebali da postoje u istoj okolini: enzimi - da pro~itaju {ifru na DNK, informaciona RNK - koja bi trebala biti proizvedena nakon ~itanja ove {ifre, ribozomi - na koje }e se ova informaciona RNK postaviti prema ovoj {ifri i vezati radi proizvodnje, transportna RNK - da prenese amino-kiseline do ribozoma da bi bile upotrebljene za proizvodnju, i izuzetno komplikovani enzimi - da izvedu brojne prelazne procese. Takva okolina ne mo`e postojati nigde drugo do samo u potpuno izolovanoj i potpuno kontrolisanoj okolini poput }elije, gde postoje sve neophodne sirovine i energetski resursi. Kao rezultat, organska materija mo`e se samoumn`avati jedino ako postoji kao potpuno razvijena }elija, sa svim svojim organelama i u prikladnoj okolini - gde ona mo`e pre`iveti, izmenjivati materijale i dobiti energiju iz svog okru`enja. Ovo zna~i da je prva }elija na Zemlji formirana sva odjednom, sa svom svojom neverovatno slo`enom gra om. Dakle, ako je jedna izuzetno slo`ena gra a nastala sva odjednom, {ta onda to zna~i? Hajde da postavimo ovo pitanje koriste}i se jednim primerom. Hajde da, u pogledu njihove slo`enosti, uporedimo }eliju sa jednim automobilom visoke tehnologije. (U stvari, }elija je mnogo slo`eniji i razvijeniji sistem nego {to je to automobil sa svojim motorom i sa svom svojom tehni~kom opremom.) Zapitajmo se sada: [ta biste pomislili kada biste otputovali u dubine veome guste {ume i nai{li na najnoviji model automobila me u drve}em? Da li biste pomislili da su se razli~iti elementi u {umi tokom miliona godina sasvim slu~ajno sakupili i proizveli takvo vozilo? Sav materijal koji sa~injava automobil dobijen je od gvo` a, plastike i gume, dakle od zemlje ili njenih prera evina. Ali, da li bi vas ova ~injenica navela da pomislite da su ovi materijali proizvedeni slu~ajno i da su se onda sastavili i proizveli auto?

56 Bez sumnje, bilo ko sa zdravim razumom znao bi da je auto produkt svesnog dizajnera, i to u nekoj fabrici, i ~udio bi se {ta taj auto radi ovde, usred d`ungle. Iznenadno stvaranje jedne slo`ene strukture, u potpunom obliku i iz vedra neba, pokazuje da je ona stvorena od strane svesnog uzroka - sile. Jedan slo`eni sistem kao {to je }elija, bez sumnje, stvoren je od strane vi{e - nadmo}ne volje i mudrosti. Drugim re~ima, ona je nastala kao delo Tvorca. Veruju}i da ~isti slu~aj mo`e proizvesti perfektni dizajn, evolucionisti su pre{li granice razuma i nauke. Jedan od iskrenih autoriteta na ovom polju je poznati francuski zoolog Pjer Gras (Pierre Grasse), biv{i predsednik Francuske akademije nauka. Gras je materijalista, ali on ipak priznaje da je Darvinova teorija nemo}na da objasni `ivot, i daje svoje gledi{te o logici slu~ajnosti koja predstavlja ki~mu darvinizma: Podesna pojava mutacija, koje omogu}avaju `ivotinjama i biljkama da udovolje svojim potrebama, izgleda te{ka za verovanje. A Darvinova teorija je ipak, jo{ zahtevnija: jedna jedina biljka, jedna jedina `ivotinja trebala bi hiljadama i hiljadama godina biti podvrgnuta korisnim slu~ajnostima. Tako da bi ~uda trebala da postanu pravilo: doga aji sa neverovatno malom verovatno}om de{avanja sa lako}om bi se realizovali... Ne postoji zakon koji zabranjuje sanjarenja, ali se nauka ne bi smela prepu{tati tome. 128 Gras je rezimirao {ta koncept slu~ajnosti zna~i za evolucioniste: Slu- ~ajnost postaje jedna vrsta bo`anstva koje se, pod pla{tom ateizma, potajno obo`ava. 129 Logi~ni neuspeh evolucionista je rezultat njihovog zatvaranja u svetili{te koncepta slu~ajnosti. Darvinova formula! Pored svih stru~nih dokaza sa kojima smo do sada imali posla, hajde da sada, na jednom primeru koji je tako jednostavan da ga mogu razumeti ~ak i deca, ispitamo kakvu to vrstu praznoverja poseduju evolucionisti: Evoluciona teorija tvrdi da je `ivot stvoren slu~ajno. Prema ovoj tvrdnji, neorganski i nesvesni atomi sakupili su se i sastavili da bi formirali }eliju, a tada su }elije nekako formirale druge `ive organizme, uklju~uju}i ~oveka. Hajde da razmislimo o tome. Kada sakupimo zajedno elemente koji ~ine gradivne blokove `ivota, kao {to su ugljenik, fosfor, azot, kalijum, itd, formirali smo samo jednu obi~nu gomilu. Bez obzira kroz kakve tretmane ona prolazila, ova gomila atoma ne mo`e formirati ~ak nijedan jedini `ivi organizam. Hajde da formuli{emo jedan eksperiment o ovoj temi i hajde da, bez zvu~nih izjava, u ime evolucionista, ispitamo {ta oni stvarno tvrde, pod imenom Darvinove formule : Neka evolucionisti u velika burad stave mno{tvo materija prisutnih u sastavu `ivih organizama, kao {to su fosfor, ugljenik, kiseonik, gvo` e i magnezijum. [tavi{e, neka dodaju u ovu burad bilo koji materijal koji ne postoji u normalnim uslovima, ali koji oni smatraju neophodnim. Pustimo ih da dodaju u ovu smesu koliko god ho}e amino-kiselina koje nemaju mogu}nost formiranja pod prirodnim uslovima i koliko god `ele proteina, od kojih samo jedan ima verovatno}u formiranja Dozvolimo im da ovu me{avinu izlo`e `eljenoj temperaturi i vlagi. Dozvolimo im da ovu me{avinu pobu uju kakvom god tehnologijom `ele. Neka najistaknutije nau~nike stave pored ovih buradi. Neka ovi nau~nici redom ~ekaju pored ovih buradi milijardama i ~ak trilionima godina. Neka se ose}aju slobodni da upotrebe sve vrste uslova koje smatraju neophodnim za formiranje ~oveka. Bez obzira {ta oni radili, oni ne mogu u ovim buradima proizvesti ~oveka. Oni ne mogu proizvesti `irafe, lavove, p~ele, kanarince, konje, delfine, ru`e, orhideje, ljiljane, karanfile, banane, narand`e, jabuke, datule, paradajz, dinje, lubenice, smokve, masline, grejpfrut, breskve, paunove, fazane, vi{ebojne leptire, ili milione drugih `ivih organizama kao {to su ovi. Zaista, oni ne mogu da naprave nijednu jedinu njihovu }eliju. Ukratko, nesvesni atomi ne mogu da formiraju }eliju jednostavnim sakupljanjem. Oni ne mogu da donesu novu odluku i podele se u dve }elije, a tada da donesu i druge odluke i kreiraju profesore koji }e prvo izmisliti elektronski mikroskop, a onda pod tim mikroskopom ispitivati svoju sopstvenu }elijsku gra u. Materija je jedna nesvesna, be`ivotna gomila, i postaje `iva jedino sa Tvor~evin superiornim stvaranjem. Evoluciona teorija, koja tvrdi suprotno, totalna je zabluda potpuno suprotna razumu. ^ak i malo razmi{ljanja o tvrdnjama evolucionista otkriva ovu realnost, ba{ kao u gornjem primeru. Tehnologija u oku i uhu Jo{ jedna tema koja ostaje neodgovorena od strane evolucione teorije je izvrstan kvalitet opa`anja u oku i uhu. Pre nego {to pre emo na razmatranje o oku, hajde da ukratko odgovorimo na pitanje: Kako mi vidimo? Svetlosni zraci koji dolaze od objekta gledanja padaju obrnuto na retinu oka. Ovde se ovi svetlosni zraci pomo}u specijalnih }elija pretvaraju u elektri~ne signale i oni idu do jedne veoma male ta~ke u zadnjem delu mozga, zvane centar vida. Ovi elektri~ni signali se, nakon serije procesa, registruju kao slika u ovom centru u mozgu. Imaju}i u vidu ovu tehnologiju, hajde da malo razmi{ljamo. Mozak je izolovan od svetlosti. To zna~i da je unutar mozga neprekidni mrak i da svetlo ne dopire do mesta gde je mozak sme{ten. Mesto zvano centar vida je neprestano mra~no mesto, gde nikakva svetlost nikada ne sti`e; to je mo`da najmra~nije mesto za koje ste ikada znali. Me utim, mi posmatramo sjajan, jasan i svetao svet u ovoj najve}oj tami. Slika formirana u oku je tako o{tra i razgovetna da je ~ak ni tehnologija 20. veka ne mo`e posti}i. Na primer, pogledajte u knjigu koju ~itate i svoje ruke sa kojima je dr`ite, zatim podignite svoju glavu i pogledajte oko sebe. Da li ste ikada, na bilo kom elektronskom ure aju, videli tako o{tru i razgovetnu sliku kao {to je ta? ^ak i najrazvijeniji televizijski ekrani, proizvedeni od strane najve}ih proizvo a~a televizora u svetu, ne mogu vam osigurati tako perfektnu sliku. To je trodimenzionalna, kolor i izuzetno verodostojna slika. Vi{e od 100 godina, hiljade in`injera poku{avali su da postignu ovu verodostojnost. Fabrike, sva

57 mogu}a sredstva i svi preduslovi su osigurani, obavljena su mnoga istra`ivanja, napravljeni mnogi planovi i nacrti u ovu svrhu. A opet, pogledajte u TV ekran i knjigu koju dr`ite u svojim rukama. Vide}ete da postoji velika razlika u odnosu na `ivu sliku koju registruje va{e oko. [tavi{e, TV ekrani vam pokazuju dvodimenzionalnu sliku, dok sa o~ima gledate jednu trodimenzionalnu perspektivu imaju}i ose}aj prostora - dubine. Kada pa`ljivo pogledate, vide}ete da postoji neka vrsta zamagljenosti na slici sa TV ekrana; a da li ima ikakve zamagljenosti kada gledamo `ivu sliku? Sigurno da nema. Tokom mnogo godina, desetine hiljada in`injera poku{avali su da naprave trodimenzionalni TV i da postignu sliku kvaliteta kao {to to oko neposredno registruje. Da, oni su napravili trodimenzionalni televizijski sistem, ali nije mogu}e gledati ga bez stavljanja pomo}nih nao~ara. [tavi{e, to je samo umetnuta tre}a dimenzija. Pozadina je mutnija, a prvi plan izgleda kao da je na papiru. Nikada nije bilo mogu}e proizvesti o{tru i razgovetnu sliku kao kod oka. U oba slu~aja, i kod kamere i kod televizije, postoji gubitak kvaliteta slike. Evolucionisti tvrde da je mehanizam produkcije ove o{tre i razgovetne slike nastao slu~ajno. Sada, ako bi vam neko rekao da je televizor u va{oj sobi nastao kao proizvod slu~ajnosti, da su se svi njegovi atomi jednostavno sakupili, sastavili i napravili ovaj ure aj koji proizvodi sliku, {ta biste vi pomislili? Kako atomi mogu uraditi ono {to hiljade ljudi ne mogu? Gotovo jedan ceo vek, desetine hiljada in`injera su istra`ivali i trudili se u laboratorijama visoke tehnologije i u velikim inudstrijskim kompleksima, Kada uporedimo oko i uho sa kamerama i muzi~kim ure ajima, uo~avamo da su oko i uho daleko slo`eniji, funkcionalniji i savr{eniji nego ovi tehnolo{ki proizvodi. koriste}i najnaprednije tehnolo{ke ure aje, i nisu bili u stanju da urade ni{ta vi{e od ovoga. Ako jedan ure aj koji proizvodi primitivniju sliku nego oko nije mogao da nastane slu~ajno, tada je veoma o~igledno da oko i slika vi ena okom nisu mogli nastati slu~ajno. Za to su potrebni mnogo detaljniji i mudriji plan i nacrt od onog za TV. Plan i nacrt za sliku koja je o{tra i razgovetna kao ova, pripada Tvorcu, koji je u stanju da to stvori. Ista situacija vredi za uho. Spoljni deo uha kupi sve dostupne zvukove pomo}u u{ne {koljke i usmerava ih u srednje uho; srednje uho prenosi zvu~ne vibracije poja~avaju}i ih; unutra{nje uho {alje ove vibracije u mozak prevode}i ih u elektri~ne signale. Ba{ kao i sa okom, ~in slu{anja dovr{ava se u slu{nom centru u mozgu. Situacija u oku tako e vredi i za uho. To jest, mozak je izolovan od zvukova ba{ kao i od svetla - unutra se ne propu{ta nijedan zvuk. Zbog toga, bez obzira kako je bu~no napolju, unutar mozga je potpuna ti{ina. Pored svega toga, u mozgu se opa`aju najo{triji zvukovi. U ~ovekovom mozgu, koji je izolovan od zvuka, ~ovek slu{a orkestarske simfonije i ~uje svu buku, na primer na mestu gde je gu`va. Me utim, ukoliko bi se u tom trenutku u ~ovekovom mozgu izmerio zvu~ni nivo, videlo bi se da u njemu vlada potpuna ti{ina. Hajde da opet uporedimo visoki kvalitet i najvi{u tehnologiju prisutnu u uhu i mozgu sa tehnologijom koju su proizvela ljudska bi}a. Kao i u slu~aju sa slikom, decenije napora su bile utro{ene u poku{ajima da se zabele`i zvuk koji je veran originalu. Rezultat ovih napora su zvu~ni rekorderi, HI-FI sistemi i sistemi za opa`anje zvuka. Uprkos svoj ovoj tehnologiji i hiljadama in`injera i eksperata koji su radili na ovome, jo{ nije postignut aparat koji perfektno bele`i zvuk onako kako to ljudsko uho radi. Razmislite o HI-FI sistemima najvi{eg kvaliteta, proizvedenim od strane najve}ih kompanija u muzi~koj industriji. ^ak kada se zvuk snimi u ovim ure ajima, ne{to od toga biva izgubljeno. Ili, kada okrenete na HI-FI, vi uvek ~ujete {u{te}i zvuk pre nego po~ne muzika. A zvuk koji je produkt tehnologije ljudskog tela je izuzetno o{tar i jasan. Ljudsko uho nikada ne opa`a zvuk udru`en sa {ume}im zvukom ili sa atmosferskim smetnjama kao {to to opa`a HI-FI; uho prima zvuk upravo onakav kakav jeste, o{tar i ~ist. To je bilo tako jo{ od stvaranja ~oveka. Ukratko, tehnologija u na{em telu je daleko superiornija od tehnologije koju je ~ove~anstvo proizvelo koriste}i svoje nagomilano znanje, iskustvo i mogu}nosti. Niko ne bi mogao re}i da su HI-FI i kamera nastali kao rezultat slu~aja. Pa kako se onda mo`e tvrditi da su tehnologije koje postoje u ljudskom telu, koje su ~ak superiornije od ovih, mogle nastati kao rezultat lanca slu~ajnosti zvanog evolucija? Evidentno je da su oko i uho, i zaista svi drugi delovi ljudskog tela, produkti jednog veoma superiornog stvaranja. Ovo su kristalno jasni pokazatelji Bo`je jedinstvenosti i nenadma{nog stvaranja, NJegovog ve~nog znanja i mo}i. Razlog {to smo mi posebno pomenuli ose}anje vida i sluha ovde, jeste nesposobnost evolucionista da razumeju znakove stvaranja, tako jasne i o~igledne kao {to su ovi. Ako jednog dana pitate nekog evolucionistu da vam objasni kako to da su ovaj izvrsni dizajn i tehnologija u oku i uhu nastali kao rezultat slu~aja, vide}ete da on ne}e biti u stanju da vam da bilo kakav razu

58 man ili logi~an odgovor. ^ak i Darvin, u svom pismu Asi Greju od 3. aprila 1860, pi{e da ga pomisao na oko celoga zaledi i priznaje beznade`nost evolucionista u susretu sa izvanrednim dizajnom `ivih organizama POGLAVLJE Tvrdnje evolucionista i ~injenice U prethodnim poglavljima ispitali smo pogre{nost teorije evolucije u smislu fizi~kih dokaza na enih u fosilima, kao i sa gledi{ta molekularne biologije. U ovom poglavlju }emo govoriti o jednom broju biolo{kih fenomena i koncepata koji su od strane evolucionista predstavljeni kao teoretski dokazi. Ove teme su posebno va`ne zato {to one dokazuju da nema nau~nih nalaza koji podr`avaju evoluciju i {to, ~ak, suprotno tome, otkrivaju stepen izvrtanja i prevare kojima se koriste evolucionisti. Nepremostive granice izme u varijacija i vrsta Varijacija je jedan termin koji se koristi u genetici, a odnosi se na doga aj koji uzrokuje da individue ili grupe odre enog tipa neke vrste razviju razli~ite karakteristike od drugih tipova iste vrste. Na primer, svi ljudi na Zemlji nose u osnovi iste genetske informacije, a ipak neki imaju kose o~i, neki crvenu kosu, neki imaju duge noseve, a neki kratke, zavisno od mere varijacionog potencijala ove geneti~ke informacije. Evolucionisti uzimaju varijacije unutar jedne vrste kao dokaz za svoju teoriju. Me utim, varijacija ne predstavlja dokaz za evoluciju zato {to varijacije nisu ni{ta drugo do rezultat razli~itih kombinacija ve} postoje}ih genetskih informacija i one ne dodaju nove karakteristike genetskim informacijama. Varijacija se uvek odigrava unutar granica genetske informacije. U genetici, ova granica je nazvana genetski basen. Sve karakteristike prisutne u genetskom basenu jedne vrste mogu do}i u obzir, mogu se ispoljiti usled varijacije. Na primer, kao rezultat varijacije u jednoj gmizava~koj vrsti mogu se pojaviti varijeteti koji imaju relativno du`e repove ili kra}e noge. Za oboje, i za duge i za kratke noge, informacija ve} postoji u genetskom basenu gmizavaca. Me utim, varijacije ne transformi{u gmizavce u ptice, dodaju}i im krila ili neke druge karakteristike, ili menjaju}i njihov metabolizam. Takve promene zahtevaju pove}anje u geneti~koj informaciji `ivih organizama, {to nikako nije mogu}e prilikom varijacija. Darvin nije bio svestan ove ~injenice kada je formulisao svoju teoriju. On je mislio da varijacijama nema granice. U ~lanku koji je napisao godine izjavio je da mnogi autori pretpostavljaju da postoji granica za varijacije u prirodi, iako ja nisam u stanju da otkrijem nijednu ~injenicu na kojoj ovo verovanje po~iva. 131 U knjizi Poreklo vrsta on je naveo razli~ite primere varijacija kao najva`niji dokaz za svoju teoriju

59 Na primer, prema Darvinu, uzgajiva~i `ivotinja koji su sparili razli~ite varijetete stoke da bi dobili nove varijetete koji daju vi{e mleka, bili su na putu da ih na kraju transformi{u u jednu druga~iju vrstu. Darvinova predstava o neograni~enoj varijaciji najbolje se vidi u slede}oj re~enici iz knjige Poreklo vrsta: Ja ne vidim pote{ko}e da jedna rasa medveda prirodnom selekcijom ne poprimi karakteristike u skladu sa `ivotom u vodi, da poprimi velika usta i da se, na kraju, preobrati u jednog ogromnog kita. 132 Razlog {to je Darvin naveo primer koji ide isuvi{e daleko je posledica primitivnog razumevanja nauke u njegovo doba. Od tada, u 20. veku, nauka je na osnovu rezultata eksperimenata izvedenih na `ivim organizmima postavila princip genetske stabilnosti (genetske homeostaze). Princip nala`e da su svi poku{aji sparivanja koji su izvedeni da proizvedu nove varijacije bili neubedljivi i da postoje striktne barijere izme u razli~itih vrsta `ivih organizama. Ovo zna~i da je apsolutno nemogu}e da uzgajiva~i `ivotinja pretvore stoku u druga~iju vrstu, sparuju}i njene razli~ite varijacije, kao {to je postulirao Darvin. Norman Makbet (Norman Machbet), koji je opovrgnuo darvinizam u svojoj knjizi Ponovno su enje Darvinu (Darvin Retried), izjavljuje: Sr` problema je da li `ivi organizmi doista variraju u neograni~enom opsegu Vrste su zauvek postojane. Mi smo svi ~uli o razo~aranim uzgajiva~ima koji su izveli svoj rad do odre ene ta~ke, jedino da bi uvideli da su se `ivotinje i biljke vratile na mesto sa koga su i po{le. Uprkos napornim poku{ajima tokom dva ili tri veka, nikada nije bilo mogu}e proizvesti plavu ru`u ili crni tulipan. 133 Luter Burbank (Luther Burbank), koji je smatran najkompetentnijim uzgajiva~em `ivotinja svih vremena, izrazio je ovu ~injenicu kada je rekao da postoje granice mogu}em razvitku, a ove granice slede jedan zakon. 134 Govore}i o ovoj temi, danski nau~nik Johansen (W. L. Johannsen) prokomentarisao je: Varijacije na koje su Darvin i Valas stavili svoj naglasak ne mogu biti selektivno potisnute preko odre ene ta~ke, a to je, da jedna takva promenljivost ne sadr`i tajnu 'neograni~enog odstupanja - udaljavanja'. 135 DA LI SU KITOVI EVOLUIRALI OD MEDVEDA? U knjizi Poreklo vrsta Darvin je tvrdio da su kitovi evoluirali od medveda koji su poku{ali da plivaju! Darvin je pogre{no pretpostavio da je mogu}nost varijacije unutar vrsta neograni~ena. Nauka 20. veka je dokazala da je ovaj evolucioni scenario samo produkt ma{te. Otpornost na antibiotike i imunitet na DDT nisu dokazi u korist evolucije Evolucionisti tvrde da su otpornost koju bakterije razvijaju protiv antibiotika i imunitet koji neki insekti razvijaju na DDT, dokazi za evoluciju. (DDT je sredstvo za uni{tavanje insekata.) Oni ka`u da su ovo primeri ste~ene otpornosti i imuniteta koji su postignuti mutacijama koje su se desile u `ivim organizmima, koji su bili izlo`eni ovim supstancama. U oba slu~aja, i kod bakterija, i kod insekata, ove karakteristike nisu osobine koje su bile postepeno ste~ene protiv DDT-a ili antibiotika kao rezultat mutacija. Neke od varijacija ovih `ivih organizama posedovale su ove karakteristike pre nego {to je populacija kao celina bila izlo`ena antibioticima ili DDT-u. ^asopis Scientific American, mada je jedan pravi evolucionisti~ki ~asopis, donosi slede}e priznanje u svom martovskom broju iz 1988: Mnoge bakterije posedovale su gene za otpornost ~ak i pre nego {to su komercijalni antibiotici u{li u upotrebu. Nau~nici ne znaju ta~no za{to su ovi geni bili razvijeni i odr`avani. 136 Kao {to se mo`e videti, genetske informacije koje donose otpornost i koje su postojale pre izlaganja antibioticima ne mogu biti obja{njene od strane evolucionista i to dokazuje da je tvrdnja njihove teorije pogre{na. ^injenica da su otporne bakterije bile prisutne godinama pre otkri}a antibiotika izra`ena je u ~asopisu Medical Tribune, jednoj izvanrednoj nau~noj publikaciji, u decembarskom broju iz godine. ^lanak se bavi jednim interesantnim doga ajem: u studiji koja je izvedena 1986, tela nekih mornara, koji su se razboleli i umrli za vreme polarne ekspedicije godine, na ena su o~uvana u ledu. U njihovim telima na eni su neki tipovi bakterija karakteristi~ni za 19. vek, a kada su testirani, istra`iva~i su bili iznena eni nalazima da su ove bakterije bile otporne na mnoge savremene antibiotike koji nisu bili proizvedeni sve do 20. veka. 137 U medicinskim krugovima je dobro poznata ~injenica da je ova vrsta otpornosti bila prisutna kod mnogih populacija bakterija i pre otkri}a penicilina. Zbog toga je apsolutno obmanjivo smatrati ovu otpornost bakterija jednim evolucionim razvitkom. Kako se onda odigrao proces takozvanog bakterijskog sticanja imuniteta? Otpornost bakterija na antibiotike Bakterije imaju brojne varijacije unutar svojih tipova. Neke od ovih varijacija poseduju genetsku informaciju da budu otporne na razli~ite lekove, hemikalije ili neke druge supstance. Kada se bakterije podvrgnu odre enom tipu leka, one bakterije koje nisu otporne na taj lek bivaju uni{tene, dok one koje su otporne pre`ive i dobiju {ansu da se jo{ razmno`avaju. Neotporne

60 bakterije uskoro nestaju iz populacije i bivaju zamenjene onima koje su otporne, a koje se tada brzo razmno`avaju. Na kraju, zavr{avamo sa bakterijskom kolonijom koja je sa~injena jedino od individua koje su otporne na odre eni antibiotik i, od tada pa nadalje, taj antibiotik postaje neefikasan protiv ovog tipa bakterija. Klju~na stvar je da je bakterija jo{ uvek ona ista bakterija i da je vrsta jo{ uvek ona ista. Ovde je va`no ista}i da se, suprotno tvrdnjama evolucionista, nije odigrao evolucioni proces u kome bi neotporne bakterije mutirale i pre{le u rod otpornih bakterija nakon {to su bile izlo`ene antibioticima i tako stekle novu genetsku informaciju. Ono {to se odigravalo je bila eliminacija odre ene varijacije bakterija iz ukupne populacije otpornih i neotpornih bakterija koje su postojale od samog po~etka. Ovo ne zna~i pojavu nove vrste bakterija: to nije evolucija. Nasuprot tome, jedna ili vi{e postoje}ih varijacija je i{~ezla, {to je sasvim suprotan proces, budu}i da je genetska informacija izgubljena. Imunitet insekata na DDT Jo{ jedan fenomen koji su evolucionisti nastojali da iskrive i ponude kao dokaz za evoluciju je naizgled ste~eni imunitet insekata na DDT, koji smo spomenuli na po~etku ovoga poglavlja. Ovaj imunitet razvija se na isti na~in kao bakterijska otpornost na antibiotike. Za imunitet na DDT nikako se ne mo`e re}i da je ste~en od strane pojedinih inividua populacije insekata. Neki insekti ve} su bili otporni na DDT. Nakon otkri}a DDT-a, oni instekti koji su bili izlo`eni ovoj hemikaliji, a nisu imali ovaj nasledni imunitet, bili su eliminisani iz populacije, izumrli su. Oni koji su bili imuni, a njih je od po~etka bilo samo nekoliko u populaciji, vremenom su pove}ali brojnost. Najzad, cela vrsta insekata postala je populacija ~iji su svi ~lanovi bili imuni. Kada se to desilo, DDT je prestao da bude efikasan protiv ove vrste insekata. Ovaj fenomen je uop{te, ali obmanjuju}e, bio smatran kao sticanje imuniteta na DDT kod insekata. Evolucionista, biolog Francisko Ajala (Francisco Ayala) priznaje ovu ~injenicu kazav{i: Genetske varijante potrebne za otpornost na najrazli~itije vrste pesticida o~igledno su bile prisutne u svakoj od populacija izlo`enih ovim jedinjenjima napravljenim od strane ~oveka. 138 Budu}i da su dobro svesni da ve}ina ljudi nema priliku da u~i o mikrobiologiji ili da sprovodi istra`ivanja na tom polju, evolucionisti su se u ovom slu~aju (rezistencije i imuniteta) poslu`ili ~istom obmanom. Oni stalno navode ove primere kao va`an dokaz za evoluciju. Kako bi do sada trebalo da bude veoma jasno, ni rezistencija bakterija na antibiotike, a ni imunitet insekata na DDT ne pru`aju dokaze za evoluciju. Ono {to oni pru`aju, jesu dobri primeri izvrtanja i metoda obmanjivanja kojim evolucionisti pribegavaju u nameri da opravdaju svoju teoriju. Zabluda o degenerisanim (nepotrebnim) organima Dugo vremena se koncept nepotrebnih organa u~estalo pojavljivao u evolucionisti~koj literaturi kao dokaz evolucije. Na kraju je taj koncept, kada je dokazano da je neva`e}i, sasvim tiho ostavljen po strani. Ali neki evolucionisti jo{ uvek veruju u njega i, s vremena na vreme, neko poku{a da promovi{e degenerisane organe kao va`an dokaz evolucije. Pojam degenerisani organi je prvi put upotrebljen pre jednog veka. Kako bi rekli evolucionisti, u telima nekih bi}a postoji jedan broj nefunkcionalnih organa. Ovi organi nasle eni su od predaka i zbog toga {to nisu bili kori{}eni, postepeno su postali degenerisani. Cela pretpostavka je sasvim nenau~na i potpuno je bazirana na nedostatku znanja. Ovi nefunkcionalni organi bili su, u stvari, organi ~ija funkcija jo{ nije bila otkrivena. Najbolji pokazatelj ovoga je bilo postepeno, a ipak znatno smanjenje duge liste organa koje su evolucionisti dr`ali za degenerisane organe. Skading (S. R. Scadding), i sam evolucionista, slo`io se sa ovom ~injenicom u ~lanku pod nazvanom Mogu li degenerisani organi biti dokaz za evoluciju? objavljenom u magazinu Evoluciona teorija (Evolutionary Theory): Budu}i da nije mogu}e nedvosmisleno identifikovati beskorisne strukture i budu}i da struktura argumenata koja je upotrebljena nije nau~no punova`na, zaklju~io sam da 'degenerisani organi' ne osiguravaju neki poseban dokaz za teoriju evolucije. 139 Lista degenerisanih organa koju je napravio nema~ki anatom Vajder{ajm (R. Wiedersheim) godine, sadr`avala je otprilike oko 100 organa, uklju- ~uju}i slepo crevo i trti~nu kost. Sa napretkom koji je napravila nauka, otkriveno je da ovi organi sa Vajder{ajmove liste, u stvari, imaju vrlo va`ne funkcije u telu. Na primer, otkriveno je da je slepo crevo, za koje se pretpostavljalo da je degenerisan (nepotreban) organ, u stvari, limfoidni organ koji se bori protiv infekcije u telu. Ova ~injenica je postala jasna godine: Drugi telesni organi i tkiva - timus, jetra, slezina, slepo crevo, ko{tana sr` i male nakupine limfnog tkiva, kao {to su krajnici u grlu i Pejerove plo~e u tankom crevu - tako e su deo limfnog sistema. Oni, tako e, poma`u telu u borbi protiv infekcije. 140 Tako e je otkriveno da krajnici, koji su bili uklju~eni u istu listu degenerisanih organa, imaju zna~ajnu ulogu u za{titi grla od infekcije, pogotovo do doba adolescencije. Prona eno je da trti~na kost, koja se nalazi na donjem kraju ki~menog stuba, podr`ava kosti oko karlice i da je ona ta~ka konvergencije nekih malih mi{i}a. U godinama koje su sledile, shvatilo se da Tokom vremena, svi primeri nepotrebnih organa bili su osporeni. Na primer, za polumese~asti nabor u oku, koji se spominje u knjizi Poreklo vrsta kao nepotrebni organ, pokazano je da je potpuno funkcionalan. Ovaj organ podmazuje o~nu jabu~icu

61 timus (grudna `lezda) podsti~e odbrambeni sistem u ljudskom telu aktiviraju}i T-}elije, da epifiza brine o lu~enju nekih va`nih hormona, da je {titna `lezda efikasna u osiguravanju stalnog rasta beba i dece, i da hipofiza kontroli{e korektno funkcionisanje mnogih hormonalnih `lezda. Svi oni su nekada bili smatrani degenerisanim organima. Polumese~asti nabor u oku, koji je smatran degenerisanim organom od strane Darvina, ima, u stvari, funkciju ~i{}enja i podmazivanja o~ne jabu~ice. Postojala je jedna veoma va`na logi~ka gre{ka u evolucionisti~koj tvrdnji o degenerisanim organima. Kao {to je upravo obja{njeno, tvrdnja evolucionista bila je da su degenerisani organi nasle eni od predaka. Me utim, neki od navodno degenerisanih organa nisu na eni kod `ivih vrsta za koje se tvrdilo da su preci ljudskih bi}a! Na primer, slepo crevo ne postoji kod nekih majmunskih vrsta za koje se govorilo da su preci ~oveka. Poznati biolog Enoh (H. Enoch), koji je uputio izazov teoriji degenerisanih organa, izrazio je ovu logi~ku gre{ku slede}im re~ima: Majmuni poseduju slepo crevo, dok ga njihovi manje napredni ro aci, ni`i majmuni, ne poseduju. Slepo crevo se opet pojavljuje kod sisara vi{e gra e, kao {to je oposum. Kako ovo evolucionisti mogu da objasne? 141 Jednostavno re~eno, scenario degenerisanih organa, promovisan od strane evolucionista, sadr`i izvestan broj ozbiljnih logi~kih defekata i taj scenario je, u svakom slu~aju, dokazan kao nau~no neta~an. Ne postoji nijedan nasle eni degenerisani organ u ljudskom telu budu}i da ljudska bi}a nisu, kao rezultat slu~aja, evoluirala od drugih bi}a, nego su stvorena u svojoj sada{njoj, kompletnoj i savr{enoj formi. Sli~nost kod `ivih organizama ne mo`e biti dokaz za evoluciju Sli~nosti u gra i me u razli~itim vrstama u biologiji nazivaju se homologija. Evolucionisti poku{avaju da predstave ove sli~nosti kao dokaz za evoluciju. Darvin je mislio da su bi}a sa sli~nim (homologim) organima imala evolucionu povezanost i da ovi organi moraju biti nasle eni od zajedni~kog pretka. S obzirom da i golubovi i orlovi imaju krila, oni, a i sve ostale ptice sa krilima, prema njegovoj tvrdnji, evoluirali su od jednog zajedni~kog pretka. Homologija je varljiv argument postavljen jedino na bazi pojavne fizi~ke sli~nosti i ni~emu drugom. Ovaj argument nikada nije bio proveren ni na jednom jedinom konkretnom otkri}u tokom svih ovih godina jo{ od Darvinovog doba. Niko ni u jednom sloju Zemlje nije prona{ao fosil zami{ljenog zajedni~kog pretka, bi}a sa homologim strukturama. [tavi{e, ~injenice koje }emo sada navesti jasno pokazuju da homologija ne osigurava dokaz da se evolucija dogodila: 1. Na eni su sli~ni organi kod bi}a potpuno razli~itih vrsta, me u kojima evolucionisti nisu u mogu}nosti da uspostave bilo kakvu vrstu evolucionog odnosa. 2. Genetske {ifre nekih bi}a koja imaju sli~ne organe potpuno su razli~ite. 3. Embriolo{ki razvitak sli~nih organa kod razli~itih bi}a je potpuno druga~iji. Da sada ispitamo svaku od ovih ta~aka, jednu po jednu. Sli~ni organi kod potpuno razli~itih `ivih vrsta Postoji jedan broj sli~nih organa koji poseduju razli~ite vrste, a me u kojima evolucionisti ne mogu da ustanove bilo kakvu vrstu evolucione povezanosti. Krila su jedan primer. Pored ptica, krila nalazimo i kod slepih mi{eva, koji su sisari, i kod insekata, i ~ak kod nekih dinosaurusa, koji predstavljaju izumrle gmizavce. Niko od evolucionista nije uspostavio povezanost ili srodstvo izme u ove ~etiri razli~ite klase `ivotinja. Jo{ jedan upadljiv primer je za~u uju}a sli~nost i strukturalna istovetnost prona ena kod o~iju razli~itih bi}a. Na primer, hobotnica i ~ovek su dve veoma razli~ite vrste me u kojima nije mogu}e uspostaviti nikakvu evolucionu srodnost, a ipak su o~i, i kod jednog i kod drugog, veoma sli~ne u pogledu njihove gra e i funkcije. ^ak ni evolucionisti ne tvrde da su ~ovek i hobotnica imali zajedni~kog pretka na ra~un njihovih sli~nih o~iju. Ovi i brojni drugi primeri potvr uju da evolucionisti~ka tvrdnja da sli~ni organi dokazuju da su `ive vrste evoluirale od njihovog zajedni~kog pretka nema nau~nu osnovu. U stvari, sli~ni organi trebali bi izazvati veliku zbunjenost kod evolucionista. Priznanja ~uvenog evolucioniste Frenka Salsburija izre~ena u njegovom osvrtu o temi kako se desilo da ekstremno razli~ite vrste imaju vrlo sli~ne o~i, nagla{avaju }orsokak homologije: ^ak se takav organ, koji je slo`en kao {to je oko, pojavio nekoliko puta, na primer kod lignje, ki~menjaka i zglavakara. Za sinteti~ku (neo-darvinisti~ku) teoriju dovoljan problem predstavljalo je obja{njenje za slu~ajni postanak tog organa samo jednom, ali mi se zavrti u glavi od pomisli na njihovo odvojeno pojavljivanje kod nekoliko razli~itih bi}a. 142 Genetski i embriolo{ki }orsokak homologije Da bi evolucionisti~ku tvrdnju, koja se ti~e njihovih stavova o pitanju homologije, uzeli ozbiljno, pre svega sli~ni (homologi) organi kod razli~itih bi}a trebali bi, u isto vreme, da budu {ifrovani sa sli~nim (homologim) DNK {iframa. Me utim, oni to nisu. U ve}ini slu~ajeva genetsko {ifrovanje je sasvim razli~ito. [tavi{e, sli~ne genetske {ifre u DNK molekulima razli~itih bi}a ~esto su povezane sa veoma razli~itim organima. Majkl Denton, australijski profesor biohemije, u svojoj knjizi Evolucija: Teorija u krizi opisuje genetski }orokak evolucionisti~ke interpretacije homologije: Temelji evolucije su verovatno najozbiljnije uzdrmani kada se ustanovilo da su, naizgled, homologe strukture ~esto specificirane sa nehomologim geneti~kim sistemima. 143 Pored toga, da bi tvrdnja o homologiji bila smatrana valjanom, onda bi embriolo{ki razvoj (razvojni stadijumi u jajetu ili materici) kod vrste sa homologim organima trebao biti paralelan jedan drugom. U stvari, embriolo{ki razvoj takvih organa je potpuno druga~iji kod svake `ive vrste. Da zaklju~imo. Mo`emo re}i da su genetska i embriolo{ka istra`ivanja dokazala da koncept homologije, definisan od strane Darvina kao dokaz za evoluciju `ivih organizama od zajedni~kog pretka, ama ba{ nikako ne mo`e

62 biti smatran kao bilo kakav dokaz. U ovom pogledu, za nauku se mo`e re}i da je, po ko zna koji put, pobila darvinisti~ku tezu. Pogre{nost tvrdnje o molekularnoj homologiji Evolucionisti~ko promovisanje homologije kao dokaza za evoluciju je ni{tavno ne samo na nivou organa, nego isto tako i na molekularnom nivou. Evolucionisti ka`u da su DNK {ifre ili proteinske strukture razli~itih `ivih organizama sli~ne i da je ta sli~nost dokaz da su ove `ive vrste evoluirale od zajedni~kih predaka ili jedne od drugih. Na primer, redovno se u evolucionisti~koj {tampi izjavljuje da postoji velika sli~nost izme u ljudske i majmunske DNK i ova sli~nost je predstavljena kao dokaz za evolucionisti~ku tvrdnju da postoji evoluciona povezanost izme u ~oveka i majmuna. Najo~itiji primer ove vrste argumenata je postojanje 46 hromozoma kod ~oveka i 48 hromozoma kod nekih majmuna, na primer kod {impanzi. Evolucionisti smatraju bliskost broja hromozoma me u razli~itim vrstama kao dokaz za evolucionu povezanost. Me utim, ako je ovo ta~no, onda je ~ovek jo{ bli`i srodnik krompiru, nego {to je to majmunu. Broj hromozoma kod krompira je mnogo bli`i broju hromozoma kod ~oveka, nego broju hromozoma kod gorila ili {impanzi: on iznosi ta~no 46! Drugim re~ima, ljudsko bi}e i krompiri imaju isti broj hromozoma! Ovo je frapantan primer koji pokazuje da sli~nosti kod DNK ne mogu biti dokaz za evolucionu povezanost. Sa druge strane, postoje ogromne molekularne razlike izme u bi}a koja izgledaju veoma sli~na i srodna. Na primer, struktura citohroma-c, jednog proteina koji je od vitalnog zna~aja za disanje, neverovatno je razli~ita kod `ivih organizama iste klase. Prema istra`ivanju izvr{enom na ovom podru~ju, razlika izme u dve vrste gmizavaca je ve}a nego razlika izme u ptice i ribe, ili ribe i sisara. Jedna druga studija je pokazala da je molekularna razlika izme u nekih ptica ve}a nego razlika izme u tih istih ptica i sisara. Tako e je otkriveno da je molekularna razlika izme u bakterija, koje su izgledale veoma sli~no, ve}a nego razlika izme u sisara i vodozemaca ili insekata. 144 Sli~na upore enja su na~injena i u slu~ajevima hemoglobina, mioglobina, hormona i gena, i izvu~eni su sli~ni zaklju~ci. 145 U vezi sa ovim i drugim srodnim nalazima, dr Majkl Denton izjavljuje: Svaka klasa na molekularnom nivou je jedinstvena, izolovana i nepovezana sa posrednicima. Prema tome, molekuli su, kao i fosili, pokazali da ne postoje prelazi koji su dugo vremena tra`eni od strane evolucione biologije... Na molekularnom nivou nijedan organizam nije 'praotac' to jest 'primitivan', a, tako e, nije ni 'napredan' u odnosu na druge organizme Da su ovi molekularni dokazi bili ustanovljeni pre jednog veka ideja organske evolucije mo`da ne bi nikada bila ni prihva}ena. 146 Teorija evolucije nema embriolo{ku osnovu Ono {to se nazivalo rekapitulacionom teorijom ve} du`e vreme je izba~eno iz nau~ne literature, ali se jo{ uvek predstavlja kao nau~na realnost od strane nekih evolucionisti~kih publikacija. Termin rekapitulacija je sa`etak izreke ontogeneza rekapitulira filogenezu, formulisane od strane evolucionog biologa Ernesta Hekela (Ernst Haeckel) na kraju 19. veka. Ova teorija postavljena od strane Hekela smatra da embrioni `ivih oranizama ponovo pro`ivljavaju evolucioni proces koji su pro{li njihovi pseudopreci. On je postavio teoriju da za vreme svog razvoja u maj~inoj utrobi ljudski embrion prvo ispoljava karakteristike ribe, a zatim karakteristike gmizavaca i, na kraju, ~oveka. U godinama koje su usledile nakon toga dokazano je da je ova teorija potpuno pogre{na. Danas je poznato da su {krge, za koje se pretpostavljalo da se pojavljuju u ranim stadijumima ljudskog embriona, u stvari inicijalna faza kanala srednjeg uha, paratireoidne i grudne `lezde. Za deo embriona koji je upore en sa kesom od `umanca jajeta ispostavilo se da je bio kesica koja proizvodi krvne }elije za dete. Deo koji je, od strane Hekela i njegovih sledbenika identifikovan kao rep, u stvari je ki~ma koja podse}a na rep zato {to dobija svoj oblik pre nego noge. Ovo su, u nau~nom svetu, op{te poznate ~injenice i one su prihva}ene ~ak i od samih evolucionista. D`ord` Gejlord Simpson, jedan od osniva~a neodarvinizma pi{e: Hekel je na pogre{an na~in izlo`io evolucioni razvoj. Sada je ~vrsto ustanovljeno da ontogeneza ne oslikava filogenezu. 147 U ~lanku objavljenom u ~asopisu American Scientist ~itamo: Zasigurno, biogenetski zakon je mrtav. Iz ud`benika biologije kona~no je izba~en pedesetih godina 20. veka. A kao tema ozbiljnog teoretskog istra- `ivanja i{~ezao je ve} u dvadesetim Jo{ jedan interesantan aspekt bila je ~injenica da je Ernest Hekel bio {arlatan koji je iznosio la`ne crte`e u nameri da podr`i teoriju rekapitulacije koju je postavio. Hekelovi falsifikati pode{eni su tako da poka`u da riblji i ~ove~iji embrioni podse}aju jedan na drugi. Kada je razotkriven, jedina odbrana koju je ponudio bila je to da su i drugi evolucionisti u~inili sli~ne prekr{aje: Nakon ovog kompromituju}eg priznanja 'falsifikata' trebao bih biti obavezan da smatram samoga sebe osu enim i uni{tenim, kada ne bih imao utehu da vidim uporedo samnom na optu`eni~koj klupi stotine kolega krivaca, izme u kojih su mnogi najpoverljiviji istra- `iva~i i najcenjeniji biolozi. Velika ve}ina dijagrama u najboljim ud`benicima biologije, studijama i ~asopisima, navukla bi isti stepen optu`be za 'falsifikat' zato {to su svi oni neta~ni i, vi{e ili manje, doterani, ude{eni, prera eni i konstruisani. 149 Hekel je bio evolucionista, u mnogim aspektima ~ak revnosniji nego Darvin. Zbog ovog razloga, on se nije ustru~avao da izvrne nau~ne ~injenice i na~ini razli~ite falsifikate

63 LJUDSKI EMBRION NEMA PROREZE 13. POGLAVLJE Teorija evolucije: materijalisti~ka obaveza Nekada definisani kao nasle e od davnih predaka, nabori kod ljudskog embriona danas su redefinisani. To pokazuje da ljudski embrion ne rekapitulira evolucionu istoriju ~oveka. I stvarno, postoji na stotine kolega krivaca, izme u kojih su mnogi najpoverljiviji istra`iva~i i najcenjeniji biolozi, ~ije studije su pune zalju~aka na osnovu predrasuda, pune iskrivljavanja i ~ak izmi{ljanja. Ovo je zbog toga {to su svi oni uslovili sebe da se bore za evolucionu teoriju, iako ne postoji ni trunka nau~nog dokaza koji je podr`ava. Informacije koje smo predstavili kroz celu ovu knjigu pokazuju da teorija evolucije nema nau~nu osnovu i da se ~ak, nasuprot tome, tvrdnje o evoluciji otvoreno sukobljavaju sa nau~nim otkri}ima. Drugim re~ima, snaga koja podr`ava evoluciju nije nauka. Evolucija mo`e biti branjena od strane nekih nau~nika, ali mora postojati neka druga snaga na delu. Taj drugi zastupnik je materijalisti~ka filozofija. Materijalisti~ka filozofija je jedan od najstarijih sistema mi{ljenja u istoriji. NJena najosnovnija karakteristika je smatranje materije apsolutom. Prema ovoj filozofiji, materija je ve~na i sve {to postoji sastavljeno je od materije i samo od materije. Ovaj prilaz obavezno ~ini nemogu}im da se prihvati postojanje Tvorca. Materijalizam je zbog toga dugo bio neprijateljski raspolo`en prema religijama bilo koje vrste. Name}e se pitanje, da li je materijalisti~ko gledi{te ispravno. Na~in da se ispita da li je neka filozofija istinita ili la`na je da se nau~nim metodama ispitaju tvrdnje te filozofije koje se odnose na nauku. Na primer, neki filozof u 10. veku mogao je da tvrdi da je postojalo bo`ansko drvo na povr{ini Meseca i da su sva bi}a, u stvari, narasla na granama ovog velikog drveta poput vo}a, i da su onda pala na Zemlju. Neki ljudi bi mogli smatrati tu filozofiju privla~nom i verovati u nju. Ali u 20. veku, u vreme kada su ljudi uspeli da hodaju po Mesecu, nije mogu}e propagirati takvu filozofiju. Da li je takvo drvo postojalo ili ne, mo`e biti ustanovljeno nau~nim metodama, a to su posmatranje i eksperiment. Zato mo`emo pomo}u nau~ne metode istra`ivati materijalisti~ku tvrdnju: to jest, da je materija postojala kroz svu ve~nost i da ova materija mo`e da se organizuje bez nadmaterijalnog Tvorca i da uzrokuje nastanak `ivota. Tvrdnja da se materija sama organizovala i stvorila `ivot je tvrdnja koju mi zovemo teorija evolucije - ona koju je ova knjiga ispitivala i za koju je isto tako pokazala da je pobijena. Me utim, ukoliko se neko unapred odlu~io da veruje u materijalizam i da se preda i posveti materijalisti~koj filozofiji, pre svega ostalog, tada se on ne pona{a ovako. Ukoliko je on pre svega materijalista, a onda nau~nik, onda on ne napu{ta materijalizam kada vidi da je evolucija protivre~na nauka. Potpuno suprotno tome, on poku{ava da potvrdi i da spase materijalizam, poku{avaju}i da podr`i evoluciju bez obzira na sve. Upravo je ovo ona neprilika u kojoj su se danas na{li evolucionisti brane}i teoriju evolucije

64 [to je dosta interesantno, oni tako e, s vremena na vreme, priznaju ovu ~injenicu. Dobro poznati geneti~ar i otvoreni evolucionista Ri~ard Levontin (Richard C. Lewontin) sa Univerziteta Harvard, priznaje da je on pre svega materijalista, a onda nau~nik, ovim re~ima: Mi imamo jednu materijalisti~ku veru, koja je a priori vera. Ono {to nas primorava da na svet donosimo materijalisti~ka obja{njenja nisu nau~ne metode ni principi. Naprotiv, zbog na{e apriorne privr`enosti materijalizmu mi montiramo istra`iva~ke pojmove i principe koji }e izneti neko materijalisti~ko obja{njenje. A i s obzirom da je materijalizam apsolutan, mi ne mo`emo dozvoliti pojavljivanje nekih stavova koji upu}uju na religiju. 150 Termin a priori, koji je Levontin ovde upotrebio, veoma je bitan. Ovaj filozofski termin odnosi se na pretpostavke koje se ne baziraju ni na kakvom eksperimentalnom znanju. Neka postavka ili misao je a priori kada se smatra kao ispravna i prihvata se, ~ak iako nema dostupnih informacija o ta~nosti te misli. Mada evolucionista, Levontin se izra`ava iskreno i otvoreno. Materijalizam je a priori dat evolucionistima i oni, onda, nastoje da podese nauku prema onome {to im je dato. Budu}i da materijalizam definitivno ~ini neophodnim poricanje postojanja Tvorca, oni su prigrlili jedinu alternativu koju imaju u rukama, a to je teorija evolucije. Za njih nema veze {to je evolucija u suprotnosti sa nau~nim ~injenicama, takvi nau~nici je prihvataju a priori kao ta~nu. Ovakvo pona{anje, puno predrasuda, vodi evolucioniste verovanju da je nesvesna materija sastavila samu sebe, {to je u suprotnosti ne samo sa naukom, nego tako e i sa razumom. Jedan profesor hemije sa Njujor{kog univerziteta i DNK ekspert, Robert [apiro, ovako obja{njava ovo verovanje evolucionista i materijalisti~ku dogmu koja le`i u njegovoj osnovi: Jedan drugi evolucioni princip potreban je da nas prevede preko praznine izme u me{avine jednostavnih prirodnih hemikalija do prvog delotvornog replikatora (sistema koji bi mogao da dâ kopiju samoga sebe). Ovaj princip, jo{ uvek, nije opisan u detalje ili demonstriran, ali je naslu}en i data su mu imena, kao hemijska evolucija ili samoorganizovanje materije. Postojanje ovog principa uzeto je zdravo za gotovo u filozofiji dijalekti~kog materijalizma, isto kao {to je, od strane Aleksandra Oparina, primenjeno i na poreklo `ivota. 151 Evolucionisti~ka propaganda na koju konstantno nailazimo u vode}im svetskim medijima i u poznatim i visoko po{tovanim nau~nim magazinima, rezultat je ove ideolo{ke neophodnosti. Budu}i da je evolucija smatrana nu`nom, ona se pretvorila u tabu temu u krugovima koji postavljaju standarde nauci. Postoje nau~nici koji su se na{li u poziciji gde su prisiljeni da brane ovu isuvi{e nategnutu teoriju ili, u najmanju ruku, da izbegavaju izgovaranje bilo ~ega {to je protiv nje, u nameri da odr`e svoju reputaciju. Akademici u zapadnim zemljama obavezani su da imaju svoje ~lanke objavljene u odre enim ~asopisima da bi postigli i sa~uvali titulu profesora. Svi ~asopisi koji se bave biologijom pod kontrolom su evolucionista i oni ne dozvoljavaju da se u njihovim magazinima pojavi bilo kakav antievolucionisti~ki ~lanak. Zbog toga, svaki biolog mora da u~i svoje studije pod dominacijom ove teorije. Oni su, DARVINIZAM I MATERIJALIZAM Jedini razlog da se Darvinova teorija jo{ brani uprkos njenog pobijanja od strane nauke, jeste bliska veza izme u ove teorije i materijalizma. Darvin je primenio materijalisti~ku filozofiju na prirodne nauke tako da zagovornici ove filozofije nastavljaju da brane darvinizam, bez obzira na sve. Jedan od najpoznatijih savremenih pobornika teorije evolucije, biolog Daglas Futujama, napisao je: Zajedno sa Marksovom materijalisti~kom teorijom istorije... Darvinova teorija evolucije bila je krucijalno na~elo u osnovi materijalizma. Ovo je veoma jasno priznanje razloga zbog kojih je teorija evolucije zaista toliko va`na njenim braniteljima. 1 Jedan drugi poznati evolucionista, paleontolog Stefan D`ej Guld, rekao je: Darvin je primenio jednu konzistentnu filozofiju materijalizma u svojoj interpretaciji prirode. 2 Leon Trocki, zajedno sa Lenjinom, jedan od velikih umova ruske komunisti~ke revolucije, komentarisao je: Darvinovo otkri}e je najve}i trijumf dijalektike u celom polju organske materije. 3 Me utim, nauka je pokazala da darvinizam nije bio pobeda materijalizma, nego radije znak ru{enja te filozofije. 1. Douglas Futuyma, Evolutionary Biology, 2nd ed., Sunderland, MA: Sinauer, 1986, p Alan Woods and Ted Grant, Mard`ism and Darvinism, Reason in Revolt: Mard`ism and Modern Science, London, Alan Woods and Ted Grant, Marxism and Darvinsm, London, tako e, deo ustanovljenog poretka u pogledu evolucije kao jedne ideolo{ke neophodnosti, {to je razlog da oni slepo brane sve nemogu}e slu~ajnosti koje smo do sada ispitivali u ovoj knjizi. Priznanja materijalista Nema~ki biolog Nojmar von Ditfurt (Hoimar von Dithfurt), poznati evolucionista, dobar je primer ovog materijalisti~kog shvatanja punog predrasuda. Nakon {to je Ditfurt naveo primer izuzetno slo`enog sastava `ivota, on nastavlja, iznose}i slede}e u vezi sa pitanjem da li se takav slo`en sistem mogao pojaviti slu~ajno ili ne? :

65 Da li je u stvarnosti mogu}a takva harmonija koja bi se pojavila samo kao rezultat slu~ajnosti? Ovo je osnovno pitanje cele biolo{ke evolucije. Odgovoriti na ovo pitanje re~ima: 'Da, to je mogu}e', ne{to je kao potvr ivanje vere u modernu nauku o prirodi. Kriti~ki govore}i, mo`emo re}i da neko ko prihvata modernu nauku o prirodi nema drugog izbora nego da ka`e da zato {to bi on nastojao da objasni prirodne pojave na razumljive na~ine i poku{ao da ih izvede iz zakona prirode, bez primene metafizi~kog uplitanja. Me utim, kada je zauzeo ovaj stav, stav obja{njavanja svega pomo}u zakona prirode - to jest pomo}u slu~ajnosti, tada je potpisao da on nema drugog mesta gde bi mogao da pobegne. Zbog toga, {ta bi on drugo mogao da uradi nego da veruje u slu~ajnost. 152 Da, upravo kao {to Ditfurt izjavljuje, materijalisti~ki nau~ni pristup usvaja kao svoj osnovni princip da obja{njava `ivot sa negiranjem natprirodnog uplitanja, to jest stvaranja. Jednom kada je ovaj princip usvojen, ~ak su i apsolutne nemogu}nosti lako prihva}ene. Mogu}e je na}i primere ovakvog dogmatskog mentaliteta u gotovo celokupnoj evolucionisti~koj literaturi. Profesor Ali Demirsoj (Ali Demirsoy), poznati zagovornik evolucione teorije, samo je jedan od mnogih. Prema Demirsoju je mogu}nost slu~ajnog formiranje citohroma-c, proteina neophodnog za pre`ivljavanje, jednako neverovatna kao i mogu}nost da jedan majmun napi{e istoriju ~ove~anstva na kuca}oj ma{ini, a da ne napravi nijednu gre{ku. 153 Nema sumnje da je prihvatanje takve mogu}nosti, u stvari suprotno osnovnim principima zdravog razuma. ^ak i samo jedno korektno napisano slovo na papiru garantuje da je ono napisano od strane neke osobe. Kada neko vidi knjigu svetske istorije, postaje jo{ sigurnije da je knjigu napisalo jedno razumno bi}e. Niko sa zdravim rezonovanjem ne bi se mogao slo`iti da su se slova tako velike knjige slu~ajno sakupila i pravilno pore ala. Me utim, veoma je interesantno videti da evolucionista Ali Demirsoj prihvata ovu vrstu iracionalnog predloga: U su{tini, verovatno}a slu~ajnog formiranja citokrom-c niza je verovatno nula. To jest, ako `ivot zahteva jedan ta~no odre en niz, mo`e se re}i da verovatno}a da se to desi jeste jedanput u celom univerzumu; ina~e su neke metafizi~ke sile izvan na{eg poimanja morale u~estvovati u njegovom formiranju. Prihvatiti ovo drugo, nije prikladno nau~nom cilju. Tako da moramo da prihvatimo prvu hipotezu. 154 Demirsoj nastavlja izjavljuju}i da on prihvata nemogu}e u nameri da ne prihvati metafizi~ke sile, to jest, u nameri da ne prizna stvaranje od strane Boga. Jasno je da ovaj pristup nema nikakve veze sa naukom. Nimalo neo~ekivano, Demirsoj tako e, govore}i o jednom drugom problemu, poreklu mitohondrija u }elijama, otvoreno pristaje na slu~ajnost kao obja{njenje, iako je to sasvim suprotno nau~noj misli : Sr` problema je pitanje kako su mitohondrije stekle ovu osobinu, budu}i da postizanje ove osobine igrom slu~aja, ~ak i samo kod jedne individue, zahteva ekstremne verovatno}e koje su nepojmljive enzimi prilikom osiguravanja (}elijskog) disanja i funkcioni{u}i kao katalizatori, u svakom koraku u razli~itoj formi, ~ine sr` ovog mehanizma. ]elija mora da sadr`i ovaj enzimski niz u potpunosti, ina~e je bez ikakvog zna~enja. Ovde, 128 NAU^NI KOLAPS MATERIJALIZMA spostavljaju}i se kao filozofski podupi- teorije evolucije, materijalizam 19. Ura~ veka predla`e da je univerzum postojao od ve~nosti, da nije bio stvoren i da organski svet mo`e biti obja{njen jezikom uzajamnog dejstva materije. Me utim, otkri}a nauke 20. veka potpuno negiraju ove hipoteze. Pretpostavka da je univerzum postojao oduvek pobijena je otkri}ima iz fizike. Jedan od najpoznatijih zagovornika materijalizma, ateisti~ki filozof Entoni Flu, priznaje: Kako je poznato, priznanje je dobro za du{u. Ja }u, zbog toga, po~eti sa priznanjem da stratonicijanski ateista mora biti zbunjen... zbog toga {to izgleda da kosmolozi imaju nau~ni dokaz da je univerzum imao po~etak. 1 Fizika pokazuje da je univerzum na svakom stadijumu bio oblikovan kontrolisanim stvaranjem. Ovo je postalo jasno pomo}u poretka koji se zbio nakon stvaranja, koji je bio isuvi{e savr{en da bi bio formiran od strane nekontrolisane eksplozije (Velikog praska). Poznati fizi~ar Pol Dejvis obja{njava ovu situaciju: Te{ko se oteti utisku da je sada{nja struktura univerzuma, koja je o~igledno toliko osetljiva na male izmene u brojevima, bila pa`ljivo smi{ljena. ^udesno poklapanje broj~anih vrednosti koje je priroda dodelila njenim osnovnim konstantama, zasigurno ostaje prisiljavaju}i dokaz za jedan svesni element kosmi~kog dizajna. 2 Ista realnost naterala je ameri~kog profesora astronomije D`ord`a Grinstajna da ka`e: Nakon {to smo pregledali sve dokaze, uporno navaljuje misao da je neki natprirodni posrednik, ili radije Posrednik, morao biti ume{an u nastanak kosmosa. 3 Tako materijalisti~ka hipoteza (da `ivot mo`e u potpunosti biti obja{njen jezikom interakcija izme u materije) kolabira u svetlu otkri}a nauke. Naro~ito se poreklo genetske informacije, koja odre uje sve `ive organizme, nikako ne mo`e objasniti bilo kakvim ~isto materijalnim posredni{- tvom. Jedan od vode}ih branitelja teorije evolucije, D`ord` Vilijams, priznaje ovu ~injenicu u ~lanku koji je napisao 1995: Evolucioni biolozi propustili su da shvate da oni rade sa dva, vi{e ili manje, nesamerljiva domena: domen informacije i domen materije... gen je paket informacija, a ne stvar... Ova nesta{ica opisiva~a ~ini materiju i infomaciju dvema odvojenim domenima postojanja koji se moraju diskutovati odvojeno, u njihovim vlastitim jezicima. 4 Ova situacija je dokaz za postojanje nadmaterijalne Mudrosti, koja ~ini da genetska informacija postoji. Nemogu}e je za materiju da proizvede informaciju unutar same sebe. Direktor nema~kog saveznog Instituta za fiziku i tehnologiju, profesor Verner Git, prime}uje: Sva iskustva ukazuju na to da je za pojavljivanje informacija potrebno postojanje slobodne volje, jednog razuma koji }e koristiti svoj sud i kreativnost... Ne postoji zakon prirode, ne postoji fizi~ki proces i ne postoji materijalisti~ki proces koji mo`e uzrokovati da informacija sama od sebe nastane u materiji. 5 Sve ove nau~ne ~injenice pokazuju da su univerzum i svi `ivi organizmi stvoreni od strane Tvorca. [to se ti~e materijalizma, Artur Kestler, jedan od najpoznatijih filozofa na{ega veka, ka`e: On (materijalizam) ne mo`e vi{e za sebe da tvrdi da je nau~na filozofija Henry Margenau, Roy A. Vargesse. Cosmos, Bios, Theos. La Salle IL: Open Court Publishing, 1992, p Paul Davies, God and the Nenj Physics. Nenj York: Simon & Schuster, 1983, p Hugh Ross. The Creator and the Cosmos. Colorado Springs, CO: Nav-Press, 1993, str George C. Williams. The Third Culture: Beyond the Scientific Revolution, Nenj York, Simon & Schuster, 1995, p Werner Gitt. In the Beginning Was Information. CLV, Bielefeld, Germany, p. 107, Arthur Koestler, Janus: A Summing Up, New York, Vintage Books, 1978 p. 250.

66 uprkos {to je to suprotno biolo{koj misli, u nameri da izbegnemo jedno dogmati~nije obja{njenje ili {pekulisanje, mi moramo prihvatiti, iako nerado, da su svi respiracioni enzimi u potpunosti postojali u }eliji pre nego {to je prva }elija do{la u kontakt sa kiseonikom. 155 Zaklju~ak koji se mo`e izvu}i iz ovakvih izjava je taj da je evolucija teorija do koje se nikako nije do{lo kroz nau~no istra`ivanje. Nasuprot tome, forma i su{tina ove teorije su diktirani zahtevima materijalisti~ke filozofije. Ona se onda pretvorila u jedno verovanje ili dogmu, usprkos konkretnim nau~nim ~injenicama. I, ponovo mo`emo jasno videti iz evolucionisti~ke literature, da sve vrste ovih napora stvarno imaju svrhu. A ta svrha isklju~uje bilo koje verovanje da su sva bi}a stvorena od strane Tvorca. Evolucionisti defini{u ovu svrhu kao nau~nu. Me utim, ono na {to se oni pozivaju nije nauka, nego materijalisti~ka filozofija. Materijalizam apsolutno odbacuje postojanje bilo ~ega izvan materije (ili bilo ~ega natprirodnog). Sama nauka nije obavezna da prihvati takvu dogmu. Nauka predstavlja istra- `ivanje prirode i izvo enje zaklju~aka iz nalaza svoga istra`ivanja. Ukoliko ovi nalazi vode zaklju~ku da je priroda stvorena, nauka to mora da prihvati. Du`nost je pravog nau~nika da ne brani nemogu}e scenarije dr`e}i se zastarelih materijalisti~kih dogmi iz 19. veka. 14. POGLAVLJE Mediji: plodno tlo za evoluciju Prema onome {to smo ispitali do sada, pokazalo se da teorija evolucije ne po~iva na nau~nim osnovama. Me utim, mnogi ljudi {irom sveta nisu toga svesni i pretpostavljaju da je evolucija jedna nau~na ~injenica. Najve}i razlog za ovu obmanu je sistematska indoktrinacija i propaganda o evoluciji, vo ena od strane medija. Zbog ovog razloga, mi tako e moramo da spomenemo neke specifi~ne karakteristike ove indoktrinacije i propagande. Kada pa`ljivo pogledamo svetske medije, ~esto }emo nai}i na vesti koje se bave teorijom evolucije. Vode}i mediji, i dobro poznati i respektabilni ~asopisi, povremeno se bave ovom temom. Kada se ispita njihov pristup, sti~e se utisak da je ova teorija apsolutno dokazana ~injenica koja ne ostavlja prostora za diskusiju. ^itaju}i ovu vrstu tekstova, obi~ni ljudi, prirodno, po~inju da misle da je teorija evolucije ~injenica toliko sigurna kao i bilo koji zakon matematike. Vesti ove vrste, koje se pojavljuju u ma{ineriji istaknutih medija, tako e prenesu i lokalni mediji. Oni {tampaju naslove velikim slovima: Prema magazinu Time, prona en je novi fosil koji popunjava prazninu u fosilnom lancu ili ^asopis Nature ukazuje da su nau~nici bacili svetlo na poslednja nerazja{njena pitanja u vezi sa teorijom evolucije. Pronalazak zadnje nedostaju}e karike evolucionog lanca ne zna~i apsolutno ni{ta, jer ne postoji nijedna jedina stvar u vezi sa evolucijom koja je dokazana. Sve {to je navedeno kao dokaz je neta~no, kao {to smo to i opisali u prethodnim poglavljima. Kao dodatak medijima, sve isto va`i i za nau~ne izvore, enciklopedije i knjige biologije. Ukratko, i mediji i akademski krugovi, koji su na rapolaganju antireligijskim centrima mo}i, odr`avaju jedan isklju~ivo evolucionisti~ki pogled i name- }u ga dru{tvu. Ovo nametanje je toliko efikasno da je ono vremenom pretvorilo evoluciju u jednu ideju koja se nikada ne bi trebala odbaciti. Poricanje evolucije se smatra kao ne{to kontradiktorno nauci i kao neuva`avanje fundamentalnih realnosti i ~injenica. Eto zbog ~ega je, uprkos toliko mnogo manjkavosti koje su do sada bile otkrivene (posebno od 50-ih godina) i ~injenice da su one priznate od samih nau~nika evolucionista, danas gotovo nemogu}e na}i bilo kakvu kritiku evolucije u nau~nim krugovima ili medijima. [iroko prihva}eni kao najrespektabilnije izdava~ke ku}e na polju biologije i prirode u svetu, ~asopisi kao Scientific American, Nature, Focus i National Geographic, usvojili su teoriju evolucije kao slu`benu ideologiju i poku{ali da predstave ovu teoriju kao dokazanu ~injenicu

67 EVOLUCIONISTI^KE BAJKE Jedna od naj~udnijih evolucionisti~kih bajki je ona o evoluciji kita, koja je objavljena u ~asopisu National Geographic, koji je na{iroko prihva}en kao jedna od najnau~nijih i najozbiljnijih publikacija u svetu: Uspon kita na dana{nju veli~inu o~igledno je zapo~eo pre 60 miliona godina, kada se dlakavi, ~etverono`ni sisar, u potrazi za hranom ili uto~i{tem, odva`io da u e u vodu. Vremenom su se de{avale lagane promene. Zadnje noge su nestale, prednje noge su se promenile u peraja, dlaka je ustupila mesto debelom glatkom pokriva~u od kitove masti, nozdrve su se premestile na vrh glave, rep se pro{irio u krakove, i u plovnim vodama sveta njegovo telo postalo je ogromno. 1 Pored ~injenice da ne postoji nijedna jedina nau~na osnova za bilo {ta od ovoga, takvo de{avanje je, tako e, suprotno i principima prirode. Ova bajka, objavljena u ~asopisu National Geographic, vredna je pa`nje jedino zato {to je dobar pokazatelj opsega zabluda naizgled ozbiljnih evolucionisti~kih publikacija. 1. Victor B. Scheffer, Ewploring the Lives of Whales, National Geographic, vol. 50, December 1976, p Popularni svetski nau~ni ~asopisi, preuzimaju}i vo stvo u propagiranju evolucije, igraju va`nu ulogu u ohrabrivanju javnosti da prihvate teoriju evolucije. Umotane la`i Evolucionisti su uveliko iskoristili prednost koja im je data sa mozgoispiraju}im programom medija. Mnogi ljudi toliko bezuslovno veruju u evoluciju da se ~ak i ne trude da se zapitaju kako? i za{to? Ovo zna~i da evolucionisti mogu da upakuju svoje la`i tako dobro da one budu lako ubedljive. Na primer, ~ak i u najnau~nijim evolucionisti~kim knjigama, prelaz iz vode na zemlju - {to je jedan od najve}ih neobja{njivih fenomena evolucije, obja{njen je sa naprosto sme{nom jednostavno{}u. Prema evoluciji, `ivot je otpo~eo u vodi, a prve razvijene `ivotinje bile su ribe. Teorija smatra da su se jednoga dana, iz ovog ili onog razloga (naj~e{}e se kao razlog isti~e su{a!), ove ribe po~ele da se bacaju na kopno i da su odabrale da `ive na kopnu. Dogodilo se da dobiju stopala umesto peraja, i plu}a umesto {krga. Ve}ina evolucionisti~kih knjiga ne ka`e kako se ne{to desilo. ^ak i u najnau~nijim izvorima, apsurdnost ove tvrdnje sakrivena je iza takvih re~enica kao postignut je prelaz iz vode na kopno. Kako je ovaj prelaz postignut? Mi znamo da riba ne mo`e `iveti vi{e od nekoliko minuta izvan vode. Ukoliko pretpostavimo da se navodna su{a i desila, i da su ribe morale da se kre}u prema kopnu, {ta bi se desilo sa ribama? Odgovor je o~igledan. Sve ribe koje bi iza{le iz vode uginule bi, jedna po jedna, za nekoliko minuta. ^ak i kad bi se ovaj proces de{avao tokom perioda od 10 miliona godina, odgovor bi jo{ uvek bio isti: ribe bi uginule jedna po jedna. Razlog tome je ~injenica da jedan takav slo`en organ, kao {to su kompletna plu}a, ne mo`e da nastane iznenadnim slu~ajem, to jest mutacijom, a sa druge strane, poluplu}a uop{te nisu od koristi. Ali, upravo je to ono {to evolucionisti predla`u. Prelaz iz vode na kopno, prelaz sa kopna u vazduh i jo{ mnogo drugih navodnih skokova, obja{- njeni su ovakvim nelogi~nim izrazima. [to se ti~e formiranja izuzetno slo`enih organa, kao {to su oko i uho, evolucionisti preferiraju da o tome uop{te i ne govore, da ne ka`u ni{ta. Lako je uz pomo} paketa nauke uticati na obi~nog ~oveka na ulici. Nacrtate jednu imaginarnu sliku koja predstavlja prelaz iz vode na kopno, izmislite latinske re~i za `ivotinju u vodi, njegovog potomka na kopnu, i prelaznu formu ({to je zapravo jedna imaginarna `ivotinja), i onda proizvedete razra enu la`: Eusthenopteron se prvo transformisao u Rhipitistian Crossoptergian, zatim u Ichthyostega, u dugom evolucionom procesu. Ako stavite ove re~i u usta nekog nau~nika s debelim nao~arima i belim mantilom, uspe}ete da ubedite mnoge ljude zato {to bi mediji, koji su se posvetili promovisanju evolucije, sa velikim entuzijazmom oglasili dobre vesti svetu

68 15. POGLAVLJE Zaklju~ak: evolucija je obmana Postoji jo{ niz nau~nih ~injenica koje pobijaju teoriju evolucije. Me utim, ~ak i ono {to smo izneli u ovoj knjizi sasvim je dovoljno da se do e do sasvim jasnog zaklju~ka. Teorija evolucije je jedna obmana koja je zaogrnuta maskom nauke, a koja se brani samo radi o`ivotvorenja materijalisti~ke filozofije; obmana koja se ne zasniva na nauci, ve} na metodama ispiranja mozga, propagandi i raznovrsnim falsifikovanjima... Temeljne ~injenice do kojih smo do{li i izlo`ili ih na prethodnim stranicama mo`emo rezimirati u slede}em: Teorija evolucije je pobijena na prvom stadijumu Teorija evolucije je teorija koja je pobijena u samom startu. Ovaj zaklju~ak zasniva se na ~injenici da evolucionisti jo{ nisu u stanju da objasne ~ak ni nastanak samo jednog proteina neophodnog za `ivot. Zakoni verovatno}e, zakoni fizike i hemije, dokazali su nemogu}nost slu~ajnog nastanka `ivota. Dok jo{ nije postojao nijedan protein koji bi mogao slu~ajno da nastane, da li izgleda razumno i logi~no tvrdnja da su se ovi proteini, kao produkt miliona slu~ajnosti, spajanjem u jedan red oformili `ivu }eliju, da su ove }elije, opet pomo}u triliona slu~ajnosti, me usobnim udru`ivanjem formirale `ive organizme, od kojih su potom nastale ribe, da su ribe iza{le na kopno i da su se preobratile u gmizavce, ptice i sisare i da su tako nastali milioni razli~itih vrsta? ^ak i ako vi i ne verujete u to, evolucionisti su zaista ube eni u istinitost ove bajke. Ovo je, me utim, zasnovano samo na jednom pukom ube enju i veri po{- to ne postoji nijedan dokaz koji bi potvrdio ovu pri~u. Nisu mogli da na u prelazne forme poluriba-polugmizavac, polugmizavac-poluptica, a niti su u krajnje razvijenim laboratorijama uspeli da doka`u da je mogu} nastanak jednog proteina, pa ~ak i jedan molekul amino-kiseline iz gra e proteina, u, kako to oni nazivaju, uslovima primitivnog sveta. Naprotiv, svim svojim naporima evolucionisti su sami dokazali da se ni u jednom periodu istorije nije, a niti }e se ikada dogoditi proces evolucije. Teorija evolucije ne}e biti potvr ena ni u budu}nosti Suo~eni sa ovakvom situacijom, evolucioni nau~nici jedinu utehu vide u snu o nauci koja }e vremenom odgovoriti na ovu bezizlaznost. Me utim, nauka ni nakon hiljadu godina ne}e dokazati jednu krajnje neosnovanu i nelogi~nu tvrdnju. Naprotiv, razvojem nauke neosnovanost ovakve tvrdnje sve vi{e postaje jasnija i otvorenija. Zaista je tako bilo i do danas: otkrivanjem, na primer, detalja vezanih za gra u i funkciju `ive }elije, postignuta je mnogo ve}a kategori~nost da }elija nije toliko proste gra e da bi se, kao {to se to smatralo u vreme primitivne nauke iz Darvinovog vremena, mogla oformiti sama kao produkt nekih slu- ~ajnosti. Nakon ovako kristalno jasne situacije odbijati fenomen stvaranja, po~etak `ivota temeljiti na krajnje nelogi~nim slu~ajnostima i uporno insistirati na tome, ubudu}e }e predstavljati veliko poni`enje za ~oveka. Pozadina i neutemeljenost teorije evolucije svakim danom postaje sve jasnija i za svega nekoliko godina fanati~ni i slepi zagovara~i evolucije ne}e se smeti pojavljivati pred javno{}u koja }e biti upoznata sa stvarnom situacijom. Nepremostivi problem evolucije: ~ovekov duhovni aspekt Na Zemljinoj povr{ini postoji niz `ivih vrsta koje me usobno nalikuju. Mogu postojati razli~ite vrste koje, na primer, li~e na konja ili na ma~ku. I mnogi insekti, tako e, imaju izglede koji me usobno nalikuju. Me utim, ove sli~nosti ni kod koga ne izazivaju zbunjenost. Povr{na sli~nost izme u majmuna i ~oveka, me utim, iz nekog razloga kod odre enih ljudi pobu uje krajnju pa`nju i zainteresovanost, i to u tolikoj meri da ih to dovodi do usvajanja apsurdnih scenarija teorije evolucije. Me utim, povr{na sli~nost izme u majmuna i ~oveka ne zna~i apsolutno ni{ta. Nosorog i insekt nosorog (Oryctes nasicornis) veoma mnogo li~e jedan na drugog, ali bilo bi krajnje sme{no uzimati ovu sli~nost kao osnovu za uspostavljanje bilo kakvog evolucionog odnosa ovih dveju razli~itih vrsta `ivotinja od kojih je jedna sisar, a druga insekt. Osim povr{ne sli~nosti, bliskost majmuna i ~oveka nije ni{ta ve}a od bliskosti ostalih `ivotinja. Ako se upore enje napravi ~ak sa pozicije inteligencije, onda je ~oveku bli`a p~ela, proizvo a~ geometrijskog fenomena - sa}a, ili pauk, proizvo a~ in`injerskog ~uda - mre`e, mnogo vi{e nego {to je majmun. U odre enom smislu su ~ak i iznad... To nije sve. Izme u ~oveka i majmuna postoji jedna velika razlika. Na kraju, majmun je `ivotinja, i sa pozicije razuma, ne razlikuje se od konja ili od psa. ^ovek je, pak, svesno bi}e; poseduje volju, mo} razmi{ljanja, govora, mo} dono{enja odluke, rasu ivanja... Nikakva fizi~ka sli~nost ne mo`e nadomestiti ovu najve}u razliku izme u ~oveka i ostalih bi}a. Tvorac stvara onako kako to On ho}e Dobro, kakve veze ima ~ak i da se odigrao scenario kao {to predvi aju evolucionisti? Nikakve... po{to svaki stadijum koji predvi a evolucija i koji se zasniva na slu~ajnostima mogu} je jedino kao produkt ~uda. Da je `ivot,

69 dakle, i nastao putem ovih stadijuma, svaki stadijum bi se mogao realizovati jedino uz pomo} fenomena stvaranja. Apsolutno je nemogu}e da se ovi stadijumi odvijaju zahvaljuju}i slu~ajnostima. ^ak i ako je i nastao u primitivnoj atmosferi, matemati~ki prora~uni verovatno}e, zakoni fizike i hemije dokazali su da protein nije nastao slu~ajno. Ako se tvrdi da je on sigurno nastao, onda ne postoji druga alternativa osim priznanja da je stvoren od strane Tvorca. Svako drugo mi{ljenje mimo ovoga je u protivre~nosti sa sobom i neuskladivo sa bilo kojim logi~kim pravilom. Istina je sasvim o~igledna. Apsolutno besprekoran dizajn svih `ivih organizama je produkt jednog superiornog stvaranja. A to je za nas dokaz postojanja Jednog Tvorca, postojanja Stvoritelja neograni~ene mo}i, znanja i mudrosti. Taj Stvoritelj je Gospodar svega na Zemlji i nebesima. Taj Gospodar je Onaj koga nazivamo Bog. 16. POGLAVLJE Realnost stvaranja U prethodnim poglavljima knjige analizirali smo i ustanovili kako je teorija evolucije, koja tvrdi da `ivot nije stvoren, jedna obmana koja je u potpunoj suprotnosti sa nau~nom realno{}u. Videli smo da je uz pomo} moderne nauke, kao {to su paleontologija, biohemija i anatomija, ustanovljena jedna kategori~na realnost. Ta realnost je ~injenica da su sva bi}a stvorena od strane Boga. Zapravo, da bi se do{lo do ovog saznanja, nisu bile neodlo`no potrebne biohemijske laboratorije ili slo`eni rezultati geolo{kih iskopavanja. Ako ~ovek analizira bilo koji `ivi organizam iz svog okru`enja vide}e dokaz da je taj organizam delo jednog izvanrednog Genija. U telu jednog insekta ili u telu jedne male ribe iz morskih dubina postoji jedan veliki dizajn i tehnologija koju ~ovek nikada ne}e mo}i da postigne. Odre eni organizmi, koji ne poseduju ~ak ni mozak, sa tako velikom nepogre{ivo{}u obavljaju toliko slo`ene poslove koje ponekad ~ak ni ~ovek ne uspeva. Ovaj veliki mozak, plan i dizajn je svakako dokaz postojanja gospodara prirode, Uzvi{enog Stvoritelja - Boga. Bog je svemu `ivom podario izvanredne odlike i na taj na~in ~oveku pokazao jasne dokaze Svoje mo}i i Svog postojanja. Na narednim stranicama }emo se osvrnuti na samo neka od nebrojeno mnogo dokaza stvaranja. P~ele radilice i arhitektonski fenomen - sa}e Kao {to je poznato, p~ele proizvode mnogo vi{e meda nego {to im je potrebno i skladi{te ga u sa}u. [estougaoni oblik sa}a je specifi~nost koju svi znamo. Da li ste, pak, razmi{ljali za{to p~ele grade ba{ {estougaoni geometrijski oblik sa}a? Za{to to, na primer, nije osmougaonik ili petougaonik? Matemati~ari koji su istra`ivali odgovor na ovo pitanje do{li su do zanimljivog zaklju~ka: Najprikladniji geometrijski oblik za maksimalnu upotrebu jedne povr{ine je oblik {estougaonika. [estougaona }elija je oblik u koji se najvi{e mo`e uskladi{titi meda, a za ~iju izgradnju treba najmanje voska. P~ele, dakle, koriste najprikladniji mogu}i oblik. A, {to se ti~e metode izgradnje sa}a, on je zapanjuju}i: Izgradnju sa}a p~ele zapo~inju sa dva-tri razli~ita mesta i istovremeno grade sa}e u dva-tri niza. Dakle, zapo~inju}i sa razli~itih mesta, veliki broj p~ela pravi {estougaonike identi~nih dimenzija vezuju}i ih jedan za drugi, da bi se na kraju sastale na sredini... Mesta spajanja {estougaonika su ura ena tako majstorski da ne postoji nikakav trag da su se {estougaonici naknadno spajali

70 Detli} Svi znamo da detli}i kljucanjem u drvo sebi prave gnezda. Me utim, retko se ko zapita kako ova `ivotinja ne zadobije krvarenje mozga nakon ovako jakih udara glavom, s obzirom da je u ovom slu~aju detli} identi~an ~oveku koji bi koristio glavu prilikom zakucavanja eksera. Kada bi se ~ovek odlu~io na ovakav poduhvat, nesumnjivo je da bi prvo zadobio potres mozga, a potom krvarenje mozga. Detli}, me utim, napravi udara kljunom u drvo u periodu od 2,10-2,69 sekundi i ne zadobije nikakve povrede. Gra a detli}eve lobanje je stvorena u skladu sa ovim poslom. U glavi detli}a postoji jedan sistem suspenzije koji upija i ubla`ava ja~inu udarca. To osiguravaju specijalna ubla`avaju}a tkiva koja se nalaze izme u kostiju lobanje. 157 Suo~eni sa ovako izvanrednim poslom p~ela, nezaobilazno moramo prihvatiti postojanje jedne natprirodne volje koja usmerava ova bi}a. Preko ovog fenomena evolucionisti prelaze obja{njavaju}i to pojmom instikt i suvoparnim isticanjem kako je to specifi~nost svojstvena p~eli. Ako, me utim, postoji neki instikt, ako on gospodari svim p~elama i ako osigurava skladni rad me usobno nepovezanih p~ela, to zna~i da postoji jedan perfektni Mozak, koji gospodari i upravlja svim ovim malim bi}ima. Drugim re~ima, Tvorac ovih malih bi}a inspiri{e ih zadatkom koji treba da obavljaju. Zbunjuju}i in`injeri: termiti Niko ne mo`e ostati ravnodu{an na susret sa termitskim gnezdom (termitnjak) izgra enim na povr{ini zemlje. Re~ je o arhitektonskom ~udu, termitnjacima ~ija visina ponekad dosti`e ~ak i 5-6 metara. U ovim gnezdima nalaze se veoma slo`eni sistemi koji podmiruju sve potrebe termita koji zbog svoje telesne gra e nikako ne smeju da dolaze u dodir sa sun~evom svetlo{}u. U gnezdu se nalaze rashladni sistemi, kanali, prostorije za larve, prelazi, specijalne planta`e za proizvodnju gljiva, sigurnosni izlazi, prostorije koje se koriste prilikom vru}ine ili hladno}e..., ukratko - sve. A ~injenica da su graditelji ovako izvanrednog gnezda, termiti, slepi, kod ~oveka izaziva jo{ ve}e odu{evljenje. 156 Ali, uprkos tome, vidimo da termiti krajnje uspe{no realizuju arhitektonski projekat koji, u pore enju sa njihovom veli~inom, dosti`e visinu i do 300 puta ve}u od njih. Termiti imaju jo{ jednu krajnje zbunjuju}u stranu: ako u prvom stadijumu gradnje razdvojimo termitnjak na dva dela i kada, nakon izvesnog vremena, ponovo spojimo ova dva gnezda, vide}emo da se svi prolazi, kanali i putevi me usobno podudaraju. Termiti kao da nisu bili razdvojeni obavljaju svoje zadatke kao da sa jednog zajedni~kog mesta primaju naredbe. Sonarni sistem slepog mi{a Slepi mi{evi u mrklom mraku lete bez ikakvih problema, a to posti`u zahvaljuju}i zanimljivom sistemu za pronalazak smera. Taj sistem ~ovek naziva sonarni sistem, odnosno navigacija i odre ivanje udaljenosti uz pomo} zvu~nog talasa. Uho mladog ~oveka veoma te{ko raspoznaje zvuk frekvencije od vibracija u sekundi. Me utim, slepi mi{ koji leti uz pomo} specijalnog sonarnog sistema koristi zvukove izme u i vibracija u sekundi, a te zvukove oda{ilje 20 ili 30 puta svake sekunde. Signal koji prihvata od odjeka svakog signala je toliko jak da slepi mi{ ne samo da dobija podatke o poziciji odre enih predmeta ve} je, u isto vreme, u stanju da utvrdi i mesto svoje `rtve koja tako e brzo leti. 158 Kit Sisari moraju stalno da di{u, pa zbog toga voda za njih ne predstavlja pogodno okru`enje. Me utim, kod kita, kao jednog vodenog sisara, ovaj problem je re{en uz pomo} disajnog sistema koji je mnogo efikasniji od mnogih disajnih sistema kopnenih `ivotinja. Samo jednim izdisajem, kit izbacuje iz plu}a 90% upotrebljenog vazduha. Iz tog razloga on mo`e da izdr`i prili~no veliki vremenski period, a da ne oseti potrebu za disanjem. U isto vreme, on u mi{i}ima ima prili~no visoku koncentraciju mioglobina koji osigurava deponovanje kiseonika. Uz pomo} ovog sistema, jedna vrsta kita, na primer, uspeva da se spusti na dubine i do 500 metara, i bez uzimanja vazduha mo`e da pliva i do 40 minuta. 159 A nosni otvori kita su, za razliku od kopnenih sisara, sme{teni na le ima, {to mu omogu}ava lak{e disanje. Dizajn komarca Svi znamo da je komarac organizam koji leti, ali retko ko zna da komarac period odrastanja provodi pod vodom i da iz podvodnog sveta izlazi kao savr{eno dizajniran sa svim organima potrebnim za `ivot na kopnu. Komarac po~inje da leti opremljen specijalnim sistemom opa`anja pomo}u kojeg utvr uje mesto svoje `rtve. U ovakvom stanju, komarac li~i na borbeni

71 avion opremljen detektorima za ustanovljavanje temperature, gasa, vlage i mirisa. ^ak ima posebnu mo} opa`anja pomo}u temperature, {to mu omogu}ava da `rtvu otkrije i u mrklom mraku. Komar~eva tehnika crpljenja krvi je vezana za tako slo`en sistem da ~oveku naprosto staje mozak. Uz pomo} sistema za se~enje, koji sa~injava {est se~iva, komarac se~e ko`u kao testerom. U toku procesa se~enja, uz pomo} ubrizgavanja odre enog sekreta u ranu, dolazi do trnjenja tkiva i iz tog razloga ~ovek ~ak i ne prime}uje da mu se isisava krv. U isto vreme, ovaj sekret spre~ava i zgru{avanje krvi, {to komarcu osigurava nesmetano sisanje. Da nema toga, komarac ne bi mogao da se hrani krvlju, a to opet zna~i i izumiranje njegove vrste. Zahvaljuju}i ovom izvanrednom dizajnu, ovo minijaturno bi}e jasan je dokaz da je ono jedan zaseban produkt stvaranja. Izo{treni vid ptica grabljivica Ptice grabljivice imaju o~i koje vide na velike daljine. Zahvaljuju}i tome, one veoma dobro mogu da izvr{e pode{avanje udaljenosti u toku napada na `rtvu. Osim toga, velike o~i zna~e i vi{e vidnih }elija, a u isto vreme to zna~i i ~i{}u sliku. U oku jedne ptice grabljivice nalazi se preko milion vidnih }elija. Iz tog razloga, orao koji leti na visinama od nekoliko hiljada metara ima toliko jake o~i da povr{inu zemlje mo`e sasvim detaljno da pretra`uje ~ak i sa tako velike visine. Kao {to moderni vojni avioni otkrivaju ciljeve sa visine od nekoliko hiljada metara, isto tako su i orlovi u stanju, uz pomo} registrovanja i najmanjih pokreta, ili najmanjih razlika u boji, da ustanove mesto svoga plena. Orlovo oko ima {iroki ugao od 300 stepeni, a u isto vreme i mo} da uve}a `eljenu sliku od {est do osam puta. Dok leti na visini od metara, orao mo`e o~ima da pretra`uje povr{inu od hektara. Sa visine od metara u stanju je veoma lako da registruje zeca koji se sakrio u travi. Sasvim je jasno da je izvanredna gra a orlovog oka dizajnirana specijalno za `ivotinju ove sa zimskim u zimskom snu nastavljaju da `ive ~ak i kada im se telesna temperatura spusti na nivo spoljne temperature. Kako to posti`u? Sisari su toplokrvni organizmi. Dakle, u normalnim uslovima njihova telesna temperatura uvek ostaje stati~na, prirodni termostati u njihovom telu konstantno reguli{u ovu temperaturu. Me utim, telesna temperatura malih sisara u toku zimskog sna, na primer mi{ veveri~njak, ~ija normalna telesna temperatura iznosi 40 stepeni, kao okretanjem klju~a, spu{ta se na nekoliko stepeni iznad ta~ke smrzavanja. Telesni metabolizam znatno se po~inje sa usporenim disanjem, a rad srca, koje u normalnim uslovima radi sa 300 otkucaja u minuti, svede se na svega 7-10 otkucaja. Zaustavljaju se normalni telesni refleksi, a elektrofunkcije mozga uspore se do nivoa kada se skoro ne primje}uju. Jedna od opasnosti nepokretljivosti je smrzavanje tkiva na niskim temperaturama i njihovo uni{tavanje od strane kristala leda. Me utim, opet uz karakteristiku koju poseduju, `ivotinje sa zimskim snom za{ti}ene su od ovakve opasnosti. Te~nost u njihovom telu je za{ti}ena zahvaljuju}i hemijskim supstancama visoke molekularne te`ine. Zahvaljuju}i tome, opada ta~ka smrzavanja, te bivaju za{ti}ene od stradanja. 160 Elektri~ne ribe Da bi se za{titile od neprijatelja ili da bi onesposobile plen, posebne vrste jegulja i ra`a u tu svrhu koriste elektri~nu energiju koju proizvode u svojim telima. U svim `ivim organizmima - ra~unaju}i i ~oveka - postoji mala koli~ina elektri~ne energije. Me utim, ~ovek nije u stanju da usmerava ovu energiju i da je staviti pod svoju kontrolu kako bi je korisno i racionalno iskoristio. Neke `ivotinje (posebne vrste jegulja i ra`a), pak, nose struju od 500 do 600 volti i u stanju su da je kontroli{u i koriste protiv neprijatelja. Povrh toga, ova struja nema nikakvih negativnih posledica za njih. Potro{ena energija se nakon izvesnog vremena, kao baterija, puni i stvara se elektri~na snaga koja je spremna za ponovnu upotrebu. Visoku elektri~nu energiju u svojim malim telima ribe ne koriste samo kao mehanizam odbrane. Elektri~na energija za ove ribe ima u isto vreme i veoma veliki zna~aj prilikom odre ivanja smera u tamnim morskim dubinama, osigurava im da osete predmete, a da ih i ne vide. Zahvaljuju}i ovoj energiji u telu, ribe su u mogu}nosti da oda{ilju signale. Nakon sudara sa tvrdim predmetom, signali se menjaju i vra}aju nazad nose}i ribi potrebne podatke o predmetu. Na taj na~in riba utvr uje udaljenost i veli~inu predmeta. 161 Specijalni sistem smrzavanja Smrznuta `aba je neuobi~ajena biolo{ka pojava. Ne pokazuje nikakve znakove `ivota. Rad srca, disanje i cirkulacija krvi, funkcije su koje su u potpunosti obustavljene. Me utim, nakon otapanja leda, `aba se, poput bu enja iz sna, ponovo vra}a u normalan organizam u smrznutom stanju je suo~en sa nizom smrtnonosnih me utim, ne nosi nijedan od tih rizika. Temeljna osobenost `abe je da u smrznutom stanju mo`e da proizvodi velike koli~ine glikoze. Poput dijabeti~ara, koli~ina {e}era u krvi `abe se pove}ava do veoma velikog nivoa. Zabele`eno je da koli~ina {e}era nekada dosti`e vrednost i do 550 mmol/l. (U normalnim okolnostima ova vrednost kod `aba iznosi od 1 do 5, a kod ~oveka od 4 do 5 mmol/l.) Ovako preterano velika koncentracija glikoze u normalnim okolnostima mo`e da prouzrokuje veoma zna~ajne poreme}aje. A preterano velika koli~ina glikoze u smrznutoj `abi, pak, spre~ava povla~enje vode iz }elija i onemogu}ava slu~aj skupljanja. ]elijska opna kod `aba je prili~no propustljiva za glikozu, {to omugu}ava da glikoza veoma lako prodre u }eliju. Velika koli~ina glikoze u telu smanjuje ta~ku smrzavanja, i na taj na~in dolazi do smrzavanja samo veoma male koli~ine te~nosti u telu `ivotinje. Istra`iva~i su ustanovili da glikoza mo`e da hrani i }elije koje su smrznute. Pored toga {to predstavlja prirodno gorivo za organizam, glikoza zaustavlja i mnoge metaboli~ne reakcije, poput sinteze urina, te zbog toga ne dolazi do brzog tro{enja razli~itih izvora hrane u }eliji

72 Kako dolazi do tako naglog i velikog porasta glikoze u organizmu `abe? Odgovor je veoma zanimljiv: u telima `ivih organizama postoji jedan specijalni sistem koji je zadu`en za ovaj posao. Odmah nakon pojavljivanja leda na povr{ini ko`e, u jetru sti`e signal nakon ~ega ovaj organ odmah u glikozu pretvara jedan glikogen koji poseduje. Jo{ uvek je nauci nepoznato svojstvo ovog signala koji se oda{ilje jetri. Pet minuta nakon pristizanja signala koli~ina {e}era u krvi naglo po~inje da se pove}ava. 162 Nesumnjivo je da se jedan sistem, koji }e u potpunosti izmeniti metabolizam u smislu podmirivanja svih potreba i to ta~no u trenutku kada je to organizmu potrebno, ne oformljuje slu~ajno, ve} isklju~ivo kao posledica savr{enog plana Tvorca. Nikakva slu~ajnost ne mo`e da prouzrokuje ovako besprekoran i slo`en sistem. Albatros Koriste}i razli~ite tehnike letenja, ptice selice dovode potro{nju energije na minimalni nivo. Jedna od tih tehnika je uo~ljiva i kod albatrosa. Ove ptice, koje 92% svoga `ivota provode na moru, poseduju krila ~iji pre~nik dosti`e 3,5 metra. Najzna~ajnija specifi~nost albatrosa je njegov stil letenja; satima mo`e da leti, a da pri tome uop{te ne ma{e krilima. Tom prilikom, albatros klizi kroz vazduh koriste}i se vetrom, a njegova krila su otvorena i u stati~nom polo`aju. Da bi se u stati~nom i otvorenom polo`aju dr`ala krila pre~nika od 3,5 metra, potrebna je dosta velika snaga. Uprkos tome, albatros u ovom polo`aju provodi po nekoliko sati. To se posti`e uz pomo} uro enog anatamskog sistema. Krila albatrosa se blokiraju tokom leta. Zbog toga nikako ne mo`e da koristi snagu mi{i}a. Krila se dr`e samo na sloju mi{i}a, {to osigurava veliko olak{anje prilikom leta. Ovaj sistem, tako e, smanjuje i energiju koju ptica tro{i u toku leta, po{to albatros ne koristi energiju zato {to ne ma{e krilima i ne tro{i snagu da bi krila dr`ao otvorenim. Vi{esatni let uz jedino kori{}enje vetrom, albatrosu osigurava neograni~eni izvor energije. Na primer, u letu od km albatros od 10 kg izgubi}e svega 1% od svoje te`ine. Ovo je veoma mali gubitak. Da bi iskoristio ovako primamljivu tehniku, ~ovek je, uzimaju}i albatrosa kao uzor, proizveo jedrilicu. 163 Razli~iti sistemi vida Vid je za mnoge morske `ivotinje od krajnje va`nosti sa aspekta lova i odbrane. Zbog toga ve}ina morskih `ivotinja ima o~i koje su dizajnirane u idealnom obliku za podvodni `ivot. Na dubini preko 30 metara vidokrug se znatno smanjuje. Me utim, o~i organizama koji `ive na ovoj dubini stvorene su u skladu sa ovim uslovima. Za razliku od kopnenih, podvodne `ivotinje imaju sferi~na so~iva, koja su u skladu sa potrebama gustog okru`enja u kojem `ive. Suprotno o~ima oblika {iroke elipse, koja su svojstvena kopnenim `ivotinjama, o~i sferi~nog oblika su daleko prikladnije za gledanje pod morem; pode{ene su za gledanje objekata iz bliskog plana. A prilikom gledanja udaljene ta~ke, celi so~ivni sistem se, uz pomo} jednog specijalnog mi{i}nog mehanizma sme{tenom u oku, povla~i nazad. Jedan od razloga za{to su riblje o~i sferi~ne je, tako e, i prelamanje svetlosti u vodi. Zbog toga {to je ispunjeno te~no{}u koja je skoro iste gustine kao i voda, u oku ne dolazi do prelamanja svetlosti prilikom oslikavanja slike nastale spolja. O~no so~ivo sliku u potpunosti izo{trava preko mre`nja~e, i na taj na~in riba, za razliku od ~oveka, uspeva krajnje jasno da vidi pod vodom. Zbog velikog nedostatka svetlosti na morskim dubinama, odre ene `ivotinje kao {to je hobotnica, imaju izrazito velike velikih o~iju su primorane da na dubinama od preko 300 metara uo~avaju blje{tanja koje {ire bi}a iz okru`enja. A naro~ito moraju biti osetljive na tanke plave zrake koje se probijaju kroz vodu. Iz tog razloga u njihovim mre`nja~ama se nalazi i veliki broj osetljivih plavih }elija. Kao {to se mo`e i zaklju~iti iz navedenih primera, svako bi}e poseduje o~i sa veoma razli~itim karakteristikama koje su u skladu sa njihovim potrebama, a to je jasan dokaz da su one u najidealnijem obliku stvorene od strane mo}nog Tvorca, a nikako da su nastale slu~ajno i putem evolucije. Prinudna seoba Specifi~nost riba lososa koje `ive na Pacifiku jeste da se, zbog oplodnje, ponovo vra}aju u reke u koje su se izlegle. Bi}a koja jedan deo svog `ivota provode u moru se, dakle, radi oplodnje vra}aju u slatke vode. Po~etkom leta, kada kre}u na put, boja lososa je blistavo-crvena, da bi se na kraju putovanja njihova boja preobratila u crnu. Pre seobe pribli`avaju se obali, pa tek onda kre}u u proboj do reke, ne ustupaju}i ni pred kakvim preprekama. Plivaju}i uzvodno, savla ivanjem brana i slapova, sti`u do mesta na kojem su iza{le iz jaja. Na kraju ovog putovanja od do km, `enka pola`e do jaja koja potom mu`jak oplo uje. U toku iscrpljuju}eg puta i u toku polaganja jaja, losos pretrpljuje i znatno velike povrede. Nakon polaganja jaja `enka deluje veoma premoreno, repna peraja se istro{e, a boja ko`e po~inje da se menja u crno. Isto to va`i i za mu`jaka. Nakon izvesnog vremena, reka biva preplavljena mrtvim lososima. Iz jaja }e se, me utim, izle}i nova generacija koja }e, tako e, pro}i istu mar{utu. Kako lososi uspevaju u ovom putovanju? Kako, nakon izlaska iz jaja, uspevaju da do u do mora? Koje metode koriste u iznala`enju puta do mora? Ovo su pitanja koja jo{ uvek ~ekaju odgovor. U ovom kontekstu ima mnogo pretpostavki, ali definitivnog rezultata jo{ uvek nema. Koja je to snaga {to losose primorava na put od nekoliko hiljada kilometara, na povratak na mesto koje uop{te ne znaju? Jasno je da postoji jedna superiorna Volja koja gospodari nad njima i koja ih usmerava. Sipa Sipa ispod ko`e ima hromotofor, odnosno jedan gusti sloj elasti~nih pigmentnih kesica. Generalno, ovi pigmenti su `uti, crveni, crni i braon. Signalom koji se oda{ilja iz mozga, }elije se {ire i prekrivaju ko`u tonom boje koja je

73 u skladu sa okru`enjem. Uz pomo} toga, uzimaju}i boju, recimo, stene na kojoj se nalazi, sipa ostvaruje besprekornu kamufla`u. Ovaj sistem je toliko delotvoran da uz pomo} njega sipa na sebi mo`e iscrtati ~ak i pravilne pruge poput onih koje se nalaze na zebri. 164 Koala Ulja koja se nalaze u listu eukaliptusa u sebi sadr`e takve sastojke koji su otrovni za mnoge sisare. Ovaj otrov je jedna vrsta odbrambenog hemijskog mehanizma kojeg eukaliptus koristi kao za{titu od neprijatelja. Me utim, postoji jedno specifi~no bi}e koje je nadvladalo ovaj mehanizam i koje se hrani ovim li{}em. To je koala, `ivotinja koja pripada jednoj vrsti iz porodice torbara... Na eukaliptusu, koale i stanuju i hrane se njime, a i zadovoljavaju potrebu za vodom. Kao i ostali sisari, i sama koala nije u stanju da vari celulozu koja se nalazi u drve}u. Zato je vezana za mikroorganizme koji mogu da vare celulozu. Mesto gde su naj~e{}e uo~eni ovi mikroorganizmi je mesto spajanja tankog i debelog creva, odnosno zadnji izra{taj crevnog sistema - slepo crevo. Slepo crevo je najzanimljiviji deo koalinog sistema za varenje. Ovakva dijafragma ima ulogu jedne fermentacione komorice koja, odugovla~e}i prolazak li{}a, osigurava da mikrobi obave varenje celuloze. Zahvaljuju}i tome, koala uspeva da neutrali{e otrovno svojstvo eukaliptusovog li{}a. 165 Mo} lova iz stabilne pozicije Ju`noafri~ka biljka sun~eva rosa hvata u zamku insekte uz pomo} svojih lepljivih dla~ica. Li{}e ove biljke je obraslo dugim crvenim dla~icama, a vrh ovih dla~ica je prekriven jednom te~no{}u koja sadr`i miris koji privla~i insekte. Druga specifi~nost te~nosti je njena prekomerna lepljivost. Idu}i prema izvoru mirisa, insekt upada u zamku i ostaje bespomo}no prilepljen za ove dla~ice. Celi list se nakon izvesnog vremena preklapa nad insektom i vare}i ga dolazi do potrebnih proteina. 166 Neosporno je da je opremljenost ovakvom osobeno{}u jedne biljke, koja nema sposobnost pokretanja sa mesta na kojem se nalazi, sasvim jasan dokaz jednog specijalnog dizajna. Uop{te nije mogu}e da ovakav sistem lova nastane slu~ajno, a ni da ga razvije jedna biljka koja ne poseduje svest, a ni volju. U tom slu~aju, nije mogu}e ni zaobi}i i negirati veli~inu i postojanje Tvorca koji joj je dao ovu sposobnost. dakle na prednjim barbulama, opet se nalazi jo{ po 20 manjih kukica. Ove kukice imaju ulogu da, poput fircanja komada {tofa, dva perca vezuju jedno za drugo. Na samo jednom percy ima oko 300 miliona kukica, a broj kukica ukupnog perja jedne ptice iznosi oko 700 milijardi. Me usobna kompaktna povezanost kukica i kand`ica perja ima jedan veoma zna~ajan razlog. Perje toliko ~vrsto mora biti pri~vr{}eno za telo ptice da ne sme opadati prilikom bilo kakvog pokreta. Uz pomo} mehanizma sa~injenog od kukica i kand`ica, perje je toliko pri~vr{}eno na telu da ni jaki vetrovi, ni ki{a, a ni sneg ne mogu biti razlog njihovog opadanja. Perja ptice koja se nalaze na stomaku, repu i krilima, me usobno su razli~ita i po obliku i po funkciji. Dok dugo perje repa ima ulogu kormilarenja i ko~enja, perje na krilima ima ulogu da otvaranjem u toku pti~jeg mahanja krilima {iri povr{inu i pove}a snagu tokom poletanja. Jedno bi}e koje ima mo} da hoda po povr{ini vode: basilisk Veoma mali broj `ivotinja uspeva da hoda po povr{ini vode. Jedan od retkih takvih primera predstavlja basilisk, gu{ter koji `ivi u oblasti Srednje Amerike. Na prstima zadnjih nogu nalaze se zaklopci koji basilisku omogu}avaju tr~anje po vodi. Prilikom hodanja po kopnu, ovi zaklopci se podvijaju. U slu~aju opasnosti, basilisk veoma velikom brzinom na dve noge po~inje da tr~i po povr{ini reke ili jezera. Zaklopci na zadnjim nogama u me uvremenu se otvaraju, ~ime se osigurava ve}a povr{ina stopala, {to zapravo i omogu}ava ovoj `ivotinji hod po povr{ini vode. 167 I ovaj originalni dizajn basiliska je tako e jedan od sasvim jasnih dokaza svesnog stvaranja, a ne slu~ajne evolucije. Fotosinteza Neosporno je da biljni svet ima nave}i udeo u tome {to je povr{ina Zemlje mesto na kojem je mogu}e da se `ivi. Biljke ponovo regeneri{u vazduh koji izdi{emo, uravnote`avaju temperaturu planete na kojoj `ivimo, i tako e, Dizajn pti~jeg perja Pti~je perje ima gra u koja na prvi pogled izgleda veoma prosta. Me utim, u toku pa`ljive analize susre}emo se sa prili~no slo`enom gra om pera, koje je lagano, ali krajnje jako i vodonepropusno. Pero mora biti {to je mogu}e lak{e kako bi ptica mogla da leti. Ono se sastoji od keratin proteina koji su u skladu sa ovom neophodno{}u. Sa obe strane stabljike pera nalaze se perca, a na svakom percu nalazi se oko 400 malih kand`ica. Na svakoj kand`ici se opet nalaze po dve kukice zvane barbule, kojih, dakle, na jednom malom pti~jem peru ima 800. Na ovim kukicama koje se nalaze napred, Gu{ter basilisk je jedna od retkih `ivotinja koja mo`e da se kre}e uspostavljaju}i ravnote`u izme u vode i vazduha