Свечано отварање изложбе

Transcription

1 ACTA DIURNA Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 40, септембар октобар Обележавање стогодишњице Првог балканског рата У оквиру обележавања стогодишњице Првог балканског рата, 23. октобра године, на дан почетка Кумановске битке, на Правном факултету је отворена изложба под називом Сто година од Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије. Изложбу, коју су организовали Српско културно коло Деспот Стефан Лазаревић и Правни факултет Универзитета у Београду, отворили су министар културе Братислав Петковић, декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и председник СКК Деспот Стефан Лазаревић асистент Милош Станковић. Отварајући изложбу, министар Петковић је упознао госте са емотивном епизодом из живота нашег песника и дипломате Милана Ракића, који је као добровољац са одредима војводе Вука ослободио Приштину и доживео да на СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА поводом стоте годишњице од Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије Косову пољу, испред Приштине у којој је службовао, буде изрецитована његова песма На Газиместану. Министар је том приликом одао признање студентима који су приредили изложбу, упоредивши их, због ентузијазма, искрености и привржености отаџбини, са Миланом Ракићем. Декан проф. др Сима Аврамовић је истакао да напор и рад студената који су препознали истинске вредности, уложили све своје знање, енергију и време за ширење истине и најчистије и најискреније љубави према свом народу и својој држави, треба и мора да буде поучно и за њихову околину, баш онолико колико су биле и речи регента Александра након победе у Првом балканском рату: Сада смо показали шта све можемо када смо заједно. Председник СКК Деспот Стефан Лазаревић асистент Милош Станковић повукао је паралелу између фотографија и схватања традиције руског мислиоца Николаја Берђајева. Он је истакао да је фотографија тренутак времена сачуван у вечности, али и делић вечности који заувек опстаје у времену, наводећи при томе да је вредност фотографија Самсона Чернова не само уметничка, него и афекциона, јер нас са њих гледају портрети наших предака на којима је, како би то казао проф. Живојин Перић, приметан осмех задовољства и поноса на потомке. Централна тема изложбе биле су фотографије Самсона Чернова из Првог балканског рата, као и релевантни међународни уговори.

2 2 Издавач Правни факултет Универзитета у Београду За издавача проф. др Сима Аврамовић Уредник проф. др Жика Бујуклић Секретар доц. др Љубинка Ковачевић Технички секретари Љиљана Марић Наташа Јеличић Припрема и штампа Досије студио Прилоге, фотографије и сугестије за билтен Правног факултета можете достављати електронском поштом доц. др Љубинки Ковачевић на адресу: или на дискети Наташи Јеличић до 1. у месецу за догађаје из претходног месеца. ISSN Ауторски тим, сачињен претежно од садашњих и некадашњих студената нашег факултета, није за свој циљ имао да посматрача учи историји Балканског рата на начин на који се то чини у уџбеницима, већ је тежња била да се слика о тим, за нашу земљу судбоносним, догађајима продуби и сагледа из нешто другачијег угла. Тако је било могуће видети велики број до сада необјављених фотографија, којима је Самсон Чернов овековечио не само јунаштво, победе и страдања српске војске у борбама, на положајима и у рововима, већ и њен свакодневни живот у позадини, у тренуцима разоноде, приликом превоза најмодернијим санитетским возовима и на опоравку у болницама, руковање системима комуникација и артиљеријским оруђима, или време проведено на улицама освојених градова. Стога су три најимпресивније и уједно фотографије највећих димензија имале и снажну симболичку поруку. На централној, приказани су српски војници како се крећу кроз ров и држећи се за руке, помажу један другоме да из њега изађу, спремајући се за јуриш, што дочарава њихову слогу, јединство, храброст и решеност да заједнички интерес и победу претпоставе и својим животима. Преостале две фотографије осликавају сав антагонизам рата. На једној, српска војска, играјући коло, слави освајање Једрена, а на другој, поред једног у низу непрегледних крстова и хумки који су уместо људи остали као сведоци на бојном пољу, српски војник усамљен и сломљен болом, одаје последњу пошту погинулом другу. Изложба је имала за циљ и да се Самсону Чернову, ратном извештачу, фотографу и сниматељу, великом Свечано отварање изложбе пријатељу српског народа на кога је данас, нажалост, пала сенка заборава, пружи заслужена пажња. Стога је један део изложбе посвећен овом дописнику руских и француских листова, који је био уз српску и црногорску војску и у Првом и Другом балканском рату, као и у Првом светском рату, а у Паризу, Лондону и Њујорку организовао више предавања и изложби на којима се залагао за помоћ Србији, ширећи истину о њеним ратним циљевима, напорима и страдањима. Садржај 1 Обележавање стогодишњице Првог балканског рата 6 Прослава славе и Дана Правног факултета 9 Међународна конференција Law, Rules and Economic Performance 10 Научни скуп Сто година социологије у Србији 11 Гостовање водећих правних филозофа на нашем факултету 12 Отварање нове школске године 12 Изложба о професору Драгољубу Јовановићу 14 Победа на такмичењу из међународног хуманитарног права 15 Победа на такмичењу из компанијског права 15 Учешће на Међународном сајму књига 16 Трибина Трговина људима у Републици Србији 17 Међународна сарадња 19 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству 23 Научни и стручни скупови и предавања у земљи 26 Награде и признања 26 Факултетски живот 29 In memoriam 29 Вести из Библиотеке 30 Издавачка делатност 31 Други о нама Студентски живот

3 Говор председника Републике Србије Томислава Николића на свечаној академији поводом стогодишњице од почетка Првог балканског рата Ваша светости, уважени чланови Владе, ваше екселенције, поштовани ректоре, декани и професори, драги студенти, Обележавамо сто година од битака: Кумановске, која је окончала турску владавину на Балкану, омогућила да српска војска после више од 500 година преузме контролу над Косовом и уђе у Скопље престоницу Краљевине Србије из 14. века, и Прилепске и Битољске које су окончале петовековну османску власт над Македонијом. Уосталом, све веће битке које је Краљевина Србија водила у Првом балканском рату биле су на просторима Македоније. Балкански ратови, који нас подсећају на херојску прошлост и на чињеницу да смо као победници учествовали у стварању мапе овог дела Европе, добар су повод да са вама, који сте будућност Србије, поделим нека своја размишљања. Нема народа који не прославља значајне догађаје из своје историје. То је једноставно израз поштовања дèла својих предака. Када смо ми Срби у питању, поносно можемо да кажемо да су они били херојски, да су били у складу са демократским, ослободилачким начелима која су се рађала у Европи онога доба, да су почивали на дубоким темељима сопствене историје и културе. Србија је једна од ретких земаља које могу да се поносе својом историјом и традицијом, као вредним учења и памћења. Из своје прошлости није потребно да издвојимо скоро ништа што не задовољава вредносна мерила садашњег времена, што би требало заборавити, или чега би се требало стидети. Не прихватајте никада захтев неких кројача људских судбина да Србија, да би била прихватљива, пригуши своју историјску традицију и да се жртвује за више политичке интересе очувања крхке политичке стабилности. Региона, на пример. Наша традиција обликује наше животе и данас, и не смемо да је занемаримо и заборавимо, као успут одбачену, да бисмо усвајали туђу. Када говорите о рату, оптерећени сте његовим последицама. Колико год да су узвишени циљеви, сачувана или ослобођена територија, неко је у том рату изгубио оца, сина, брата. Нечија мајка носи црнину и вечито оплакује. После српских ратова, оправданих и ослободилачких, могли сте, у неком мрачном углу или на гробљу, да видите жену која тихо јеца, подносећи жртву за државну и народну победу. После српских ратова ратници су облачили гуњ, чакшире и опанке, официри опет униформе, а мајке, жене и сестре, увијале су се у дубоку црнину. Потичем из Крагујевца у коме су хиљаде жена, носећи вечиту тугу, болом утабале пут од куће до гробља. О њима нико никада није написао роман, снимио филм, а неке од њих нису скидале црнину од Првог балканског рата до краја живота; од ослободилачког, на који ћемо увек бити поносни. Тешко је говорити лепо о рату. Може са поносом, вером, надом, може са тугом, горчином, кајањем, али како о рату говорити лепо? Вама који сурфујете, твитујете, лајкујете, којима понекад срце дрхти због љубави са другог континента, данас је тешко рећи да је Први балкански рат морао да се деси. Као рађање, као смрт био је неминован. У тај рат се одлазило са убеђењем да смо дочекали праву прилику да се Србија ослободи, сједини и усправи. У тај рат се од стотину позваних није одазвао један, а и тог недостајућег мењао је отац некога ко се већ одазвао: да га одмени, одмори, нахрани и али то од срамоте никада не би признао да га причува. Уврежено је мишљење да се памте само дела. Ми који се везујемо за село и земљу, знамо да се врежа често рашири, буде и јака и густа, толико да се од ње не види плод. Како и зашто да заборавимо и да не ценимо речи које су тада изговаране Замном, замени ме, Косово је слободно, даље, даље, напред. Ми данас настојимо да вам обезбедимо миран живот посвећен стварању. Данас када изговарамо реч рат, требало би да додамо и реч прошли. Реч будући не сме да се користи уз реч рат. Никада више... Данас се битке за правду и истину воде речима, тимским радом, разумевањем, алтруизмом, љубављу... Живот је највећа вредност. Нико нема тапију на туђи живот, на туђи простор. Ваш и ваших потомака. То није само моја обавеза већ и оног који ће једног дана, вољом народа, доћи уместо мене. 3

4 Зато нерадо говорим пред вама о том прошлом рату. Али, у том рату учествовали су и ваши преци. Оставили вам у легат слободну и чаробну земљу: гостољубиву, поносну, храбру, као што су и они били. Слобода за коју су се борили, земља коју су заокружили, представља споменик у нашим срцима изливен у неуништивом материјалу сећању. И боље је тако. И увек је боље да потомцима не остављамо проблеме и нерешена питања, да својој деци и унуцима не остављамо ратове. Не треба да водимо ратове и не треба да заборављамо оне који су вођени. Од вас очекујем да се борите за знање. Упијајте сваку реч својих професора и не очекујте да ће вас ико вући за рукав да нешто научите. Ништа не долази само од себе, а успех захтева велико одрицање, посвећеност и упорност. И нема одустајања. Не дозволите да вас један неуспех, тешкоћа или проблем обесхрабре. Није важно колико пута доживите неуспех, већ колико пута постигнете успех. Будите активни, знатижељни, искористите сваки тренутак да научите нешто ново. То је право богатство. Знање је оружје најјаче на свету. Знањем ћете се уздићи до небеских висина. Често су ме избегавали зато што сам и на фудбалске утакмице ишао са књигом у руци. Али, та књига се показала као мој највећи пријатељ и савезник. Знање које сам стекао из књига, које су написали мудрији од мене, нешто је што нико никада није могао да ми узме. Сваку срећу и пуно успеха желим вам од свег срца. Ову земљу, Србију, водите са љубављу и поштовањем, као што су то чинили и ваши преци, као што ћу и ја покушавати до краја. Хвала. 4 Поред живописних Черновљевих фотографија, на изложби су представљени документи и сведочанства претежно турских команданата и историчара која нам дају нову слику о томе како је српска војска извојевала победу у Првом балканском рату. Изложени су и записи Анрија Барбија, француског извештача, сликарке Надежде Петровић, која је као болничарка била уз српску војску у оба балканска и Првом светском рату, до њене преране смрти године. Захваљујући Архиву Србије, Народној библиотеци Србије и Војном архиву, посетиоци изложбе могли су видети и српско-бугарске уговоре о пријатељству и сарадњи, као и војне конвенције, затим црногорско-српске уговоре који су представљали зачетак балканског савеза, Лондонски мировни уговор, као и ратне прогласе, разна наређења, извештаје и мобилизационе листиће, дописнице које су српски војници са фронта слали породицама, али и мноштво мање познатих наредби издаваних од стране српских официра на самим положајима, попут наредбе војводе Путника за заузимање Куманова или наредбе генерала Рашића за наставак офанзиве српске војске. Изложбу је припремио тим у саставу: Мирослав Ђорђевић, Милош Маринковић, Раде Мрдак, Радоје Малиџан, Стефан Станковић, Жељко Ранђеловић, Јована Ковачевић, Милош Станковић, Дејана Вишњић и Ђорђе Шекуларац, док су аутори поставке били арх. Озарија Марковић Лашић и Илија Станчевић. Несебичну помоћ у одржавању ове изложбе дали су Министарство културе и информисања, Институт за упоредно право, Народна библиотека Србије и Архив Србије, без чијих средстава, знања и подршке одржавање изложбе не би било могуће. Посетиоци разгледају изложене међународне уговоре и фотографије С. Чернова У организацији Српског културног кола Деспот Стефан Лазаревић и Правног факултета, 23. октобра године, тачно један век након почетка Кумановске битке, у

5 амфитеатру Радомир Лукић одржана је свечана академија поводом стогодишњице Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије. Захваљујући труду више од четрдесет студената окупљених око идеје очувања културне и правне традиције свог народа и уједињених у љубави према својој отаџбини, на нашем факултету организована је највећа и најзначајнија прослава посвећена победи Балканског савеза у Првом балканском рату. Готово званични државни карактер овој прослави дали су својим присуством и учешћем председник Републике Србије Томислав Николић, Његова светост патријарх српски Иринеј, министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић, министар здравља проф. др Славица Ђукић Дејановић, министар културе Братислав Петковић, бивши председник Савезне Републике Југославије и Владе Републике Србије др Војислав Коштуница, саветници председника Републике Србије проф. др Оливер Антић и Радослав Павловић, као и многи други носиоци јавних функција, државни секретари, народни посланици, официри Војске Србије, представници Крунског савета, уметници, писци и научници, попут ректора Универзитета у Београду проф. др Владимира Бумбаширевића, ректора Универзитета уметности проф. др Љиљане Мркић Поповић, директора Института за упоредно право др Јована Ћирића, в.д. директора Народне библиотеке Србије Дејана Ристића, Милована Витезовића, Оливера Њега и других. Свечаној академији присуствовала је и актуелна и бивша управа Правног факултета и велики број његових наставника и сарадника. Након извођења химне Боже правде, гостима се обратио председник Српског културног кола Деспот Стефан Лазаревић асистент Милош Станковић, истакавши да нема ни правде ни слободе док се за њу не избори, да је сећање потомака на своје претке основ личног и националног идентитета, али да саставни део тог сећања чини и Поздравна реч декана проф. др С. Аврамовића на свечаној академији мисао на осам студената Правног факултета који су положили своје животе за слободу у Првом балканском рату, односно на њих 148 који су до краја ослободилачких ратова својим животима, младошћу и делом, постали и остали најсветлији пример јунаштва и чојства. Програм је настављен обраћањем декана Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Симе Аврамовића, који је упознао госте са историјатом СКК Деспот Стефан Лазаревић и указао на важност исправног, непристрасног и поносног изучавања сопствене историје, онакве каква је била, нарочито у данашњој епохи наглашеног ревизионизма, подвукавши значај Део уметничког програма делања заснованог на таквом учењу и академским слободама, али и љубави према својој земљи и истини. Поздравну реч упутио је и председник Републике Србије Томислав Николић. Он је подсетио да нема готово ничег из наше прошлости чега би требало да се стидимо или да заборавимо и да не постоје интереси због којих би Србија требало да се одрекне своје традиције, али да данас, баш због поштовања жртава које су својим животима даровале нашој генерацији слободу, уз реч рат увек треба додати и реч прошли, јер данас битке и вођење земље треба заснивати на љубави, раду, поштовању и самозалагању, а, превасходно знању и учењу. 5

6 6 По обраћању председника Николића, присутни су имали прилике да се упознају са историјатом Првог балканског рата, као и са друштвеном климом, народним расположењем и идејама српског народа пре тачно једног века. Тумачећи улогу Милана Ракића као приповедача, Горан Султановић је кроз аутентична сведочанства из листа Балкански рат у слици и речи који је излазио и године, али и кроз сећања овог великог српског песника и дипломате, дочарао радост, елан и романтично расположење које је обузело наше претке када им је судбина доделила улогу да после пет векова ослободе своју браћу у царском Скопљу и Призрену, Марковом Прилепу или Мрњавчевића Скадру. Огледало се то расположење и у одзиву на мобилизацију од преко 100%, када су и они који су били ослобођени војске замењивали своју болесну браћу, и у бризи оца који долази на прву борбену линију да обиђе и донесе нешто хране и преобуке сину, и у достојанству болом скрханог академика Љубе Ковачевића који над одром сина јединца Владете држи говор достојан античких узора, и у љубави војника према официру када му даје ћебе да се ноћу огреје и официра према рањеном војнику, кога и сам рањен на раменима носи у превијалиште, и у библијској сцени из Кавадараца у којој српски војник последње парче хлеба дели на равне части између два турска детета са чијим оцем га је историјски усуд на фронту сукобио, и у првој и јединој сузи Милана Ракића када је на Косову пољу чуо да се пред војничким стројем рецитује његова песма На Газиместану. Оно је свој ехо доживело и у речима норвешког пуковника Ангела Христијана, који је о српској војсци и народу записао: Ми смо сви били дошли, скоро без поштовања према њима, ми смо се сви вратили испуњени дивљењем према њима. Свештеник Владимир Руменић нас је својом интерпретацијом песме Онамо намо подсетио како национални програм може да буде у исто време и једноставан и тежак и да буде недостижни сан генерација, али да је увек могућ ако је искрен колико и набој који избија из ове композиције краља Николе. Са друге стране, оперски првак Павле Жарков је извођењем Развило се равно поље прилепско дочарао морал и непоколебљивост српског војника пред битку за Прилеп, какви красе само људе који се боре за правду и живе своје идеје, а снове претачу у стварност. Посебно дирљиво било је премијерно извођење Марша Маје Мазе после 99 година. Марш је извео симфонијски оркестар Станислав Бинички, којим је дириговао Војкан Борисављевић. У славу команданта XII пешадијског пука Цар Лазар, пуковника Миливоја Стојановића Брке и његових витезова, капелник пука, Већеслав Нигл, компоновао је овај марш чијим је тактовима боље и трајније од сваког фотографа заувек дочарао слике из епохе јунаштва, поноса и славе. Најзад, захваљујући љубазности Југословенске кинотеке, на академији су емитовани филмови Њ. В. престолонаследник Александар на Црном врху, Пуковник Недић у борби и Долазак IV коњичког пука у Београд, које је још године снимио Ђока Богдановић за потребе свог биоскопа. Сцене издавања заповести од стране регента Александра, одношења рањеног друга, артиљеријске паљбе по непријатељу и повратка војника кући објединиле су у себи сву трагедију рата, али и испреплетаност појединачних судбина, живота обичних људи, њихових страхова, жеља, осећања и снова. Прослава славе и Дана Правног факултета ове године, 27. септембра свечано су обележени слава и Дан И Правног факултета. Празнични дан започео је прослављањем факултетске славе Крстовдана, празника којим се обележава успомена на дан када је мајка цара Константина, царица Јелена пронашла Часни крст на коме је Исус Христос распет на Голготи. Уз присуство запослених на Правном факултету, бројних гостију и пријатеља Факултета, обављено је резање славског колача и размена честитки и жеља за успех и напредак Факултета и његових чланова. Прослава је настављена отварањем другог дела сталне изложбене поставке музеја Правног Прослава факултетске славе Крстовдана факултета Универзитета у Београ-

7 Обраћање декана проф. др Мирка Васиљевића поводом Дана и славе Факултета Уважени министре, Уважени драги гости, Колегинице и колеге, Сви сте ви нама добродошли, али ово је дан посвећен нашим драгим, уваженим дипломцима. Драги моји, наши дипломци, данас када у овом свечаном амбијенту у тренутку који сте у просеку осам година жељно ишчекивали, данас када добијате диплому, лиценцу за свој професионални кредо и за улазак у професионалну арену живота, природно је и логично да су тиме ваша очекивања испуњена, да су ваши снови остварени. Заједно са тих ваших просечних осам година, а симболика осам година је овде значајна, трајала су и моја три мандата, трајале су и живеле и моје три Управе, заједно са тих ваших, наших осам година, трајао је, усуђујем се рећи, континуирани развој нашег, вашег факултета. Развој од једне објављене књиге годишње у издању Факултета до сто објављених књига у издању Факултета годишње. Развој од библиотеке окренуте прошлости до библиотеке у служби будућности. Развој од наставног плана и програма из музеја старина до наставног плана и програма стварних висина. Развој од 85 наставника и сарадника до 120 наставника и сарадника. Развој од информатичког мрака до 300 компјутера на располагању својим студентима. Развој од чари, додуше подрумског, мрака до светлости најмодернијег фитнес центра. Развој од, у неку руку култне, бурегџинице до савременог музеја који утемељује 204. годишњицу овог факултета. Развој од непризнавања посебних потреба студената са хендикепом до поштовања највиших стандарда студената са тим потребама. Развој од студентских учионица чији су корисници, поштовани студенти, поред вас редовно биле и бубашвабе, до модерних читаоница са галеријама и интернет везама. Развој од чувених чучаваца који нас сигурно нису могли одвести у Европу до модерних тоалета нивоа хотела са пет звездица, који ће нас можда једног дана и одвести у Европу. Развој од студената у служби Факултета до Факултета у служби студената. Развој од непостојања институције студентских факултетских стипендија до већ сада култних трогодишњих сто стипендија Факултета својим уредним студентима. Развој од неучествовања наших студената на било којим домаћим или међународним такмичењима до учествовања наших студената на свим престижним домаћим и међународним такмичењима, на којима су освајали престижна водећа места чиме су постали водећи амбасадори овог факултета. А шта нам, поштоване колегинице и колеге, за то време ради наша, ваша Србија? Нашу, вашу Србију одликују, како рече знаменити Андрић, и даље знакови поремећених времена у којима у први план исплове неки непотпуни и нездрави људи који ствари воде наопако и странпутицом. Није онда чудо што се Србија за ових осам или можда мало више година стално неком извињава, и коме треба и коме не треба, и где треба и где не треба; где се Србија стално понижава, где се Србија стално дели, где Србија разара свој економски систем, где Србија разара своје, наглашавам своје, институције. Востани Сербије, давно си заспала, сад се пробуди! Уважени дипломци, У вашој професионалној каријери живећете у окружењу разноврсних налога: налога своје партије, налога своје идеологије, налога својих претпостављених и ко зна већ чијих и којих налога. Понесите и пренесите данас са овог, у неку руку култног, места права, поруке које вам ваш декан, на последњој промоцији дипломаца, осмогодишњој на овом факултету, управо чини, да су једино налози ваше професионалне савести и ваших професионалних уверења налози истине и правде. Уважени дипломци, Честитајући вам и дипломе дипломираног правника и дипломе мастера које данас први пут додељујемо, желим вам у своје лично име, у име овог факултета сваку личну и породичну срећу и сваки професионални успех. На многаја љета! 7

8 8 ду Правни факултет оснивање и развој , док је у амфитеатру Радомир Д. Лукић одржана свечана академија и традиционална додела диплома. Други део сталне изложбене поставке отворили су декан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић и министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић. Декан је истакао да је стална изложбена поставка музеја прилог снажењу Правног факултета, као институције која има двовековну традицију и да ће као таква омогућити да се сви они који буду посећивали Правни факултет увере да Србија има институције које негују право као трајну вредност, као најбољи катализатор и регулатор друштвених односа. Декан се посебно захвалио ауторском тиму поставке, као и свим сарадницима који су допринели реализацији овог пројекта, праћеног каталогом који садржи репродукције докумената изложених у поставци. Министар Никола Селаковић, који је као асистент на Правном Свечана академија поводом Дана Факултета факултету и сам био члан факултетског тима за избор изложених докумената, честитао је декану на успешној реализацији овог подухвата, али и на његовим укупним резултатима које је остварио на позицији декана током претходних осам година, истакавши да Србија може да се поноси Правним факултетом, који је заједно са њом растао. Свечана академија, уз учешће академског хора Обилић са диригентом проф. др Даринком Матић-Маровић на челу, одржана је у амфитеатру Радомир Д. Лукић. Дипломцима се прво обратио министар правде и државне управе Никола Селаковић, који их је подсетио на нека славна имена из српске правне историје, али и на идеале којима треба да теже. Пожелео им је Свечаност поводом Дана и славе Правног факултета Универзитета у Београду увеличало је отварање тематски проширене сталне изложбене поставаке Правни факултет оснивање и развој Поставка је допуњена новим, вредним експонатима и сада је прати репрезентативан, изванредно добро осмишљен и лепо дизајниран Каталог. У проширеном изложбеном простору представљене су нове тематске целине: најзначајније уредбе и статути Факултета; сарадња са домаћим и страним научним институцијама; целина насловљена речима професора Михаила Илића Студенти се морају бавити потребама народа и државе, а у којој су представљени предратни напредни студентски покрет и студентски немири године; документи који сведоче о раду Студентског правничког друштва; прве, на Факултету одбрањене докторске дисертације; послератна факултетска периодика; документи и фотографије које илуструју рад Фондова и фондација, које су биле или јесу потпора нашим студентима. Поставка је обогаћена и фотографијама наших професора који су били ректори Београдског универзитета, као и председници или потпредседници влада. Већина нових докумената и експоната добијена је из Архива Југославије, Архива Београда, наше архиве и Библиотеке града Београда. Отварање новог дела изложбене поставке

9 да њихове дипломе буду спасоносна знамења која ће Србију ослободити јарма неправде. Последњи пут у својству декана Правног факултета, проф. др Мирко Васиљевић обратио се дипломцима уз осврт на развој Правног факултета током Правни факултет Универзитета у Београду је 9. и 10. септембра године био домаћин велике и веомa значајне међународне конференције Law, Rules and Economic Performance. Конференција је организована у част Светозару Пејовићу, професору емеритусу на Универзитету Texas А&М и почасном доктору наука Универзитета у Београду. Професор Пејовић је током пола века научног и академског живота, који је започео управо на Правном факултету у Београду, оставио изузетан допринос у великом броју области, а пре свега економској анализи својине и новој институционалној економији, због чега је у другом и трећем издању Who is Who in Economics наведен као један од водећих економиста данашњице. Конференцији је присуствовало више од 70 учесника из 12 држава (САД-а, Аустрије, Мађарске, Украјине, Бугарске, Француске, Немачке, Словеније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и Србије), а представљено је 25 реферата. Скуп је отворен поздравним говором декана Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Симе Аврамовића, након чега се, у име Организационог одбора и Програмског одбора конференције, присутнима обратила проф. др Александра Јовановић. Почетак конференције био је посвећен детаљном прегледу научног доприноса професора Пејовића, али и интелектуалном утицају који осмогодишњег периода у којем је њиме руководио у три узастопна мандата. Уз поруку дипломцима да су једино налози њихове професионалне савести и њихових професионалних уверења налози истине и правде, проф. др Мирко Васиљевић је овековечен у збирци осврта које је сачинило више од 30 аутора, који су имали прилике да сарађују са професором Пејовићем. Други део конференције био је посвећен тематским целинама, које су одражавале главна научна интересовања професора Пејовића односу културе и транзиције, економској анализи својинских права, односу владавине права и привредног раста, односу прецедентног права и економске ефикасности и питањима транзиције и предузетништва, као и питањима еуризације. На крају конференције, учесницима се обратио професор Пејовић, евоциравши кључне тренутке у својој научној каријери и идеје које су ту каријеру усмеравале, као и успомене на колеге које су имале пресудан утицај на његов академски живот. пожелео им је личну и професионалну срећу, а његове завршне речи испраћене су великим аплаузом и овацијама у знак признања за посвећеност развоју Правног факултета и унапређењу стандарда његових студената. Међународна конференција Law, Rules and Economic Performance Свечано отварање конференције На конференцији су учествовали са рефератима и наставници Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Мирољуб Лабус, проф. др Борис Беговић, проф. др Александра Јовановић и доц. др Бранко Радуловић. Проф. др Мирољуб Лабус је представио реферат на тему Institutional Arrangements in the Full Eurization Economy, проф. др Борис Беговић је изложио реферат под насловом Entrepreneurship, Rule of Law and Economic Growth, проф. др Александра Јовановић је излагала на тему The Legal Origin Thesis, Economic Freedom and Economic Crisis, док је реферат доцента др Бранка Радуловића био посвећен теми A Meta-Analysis on the Relationship Between Trust and Economic Growth. 9

10 10 Организациони одбор конференције чинили су: проф. др Александра Јовановић, Правни факултет Универзитета у Београду (председник Организационог одбора); проф. др Мирољуб Лабус, Правни факултет Универзитета у Београду; проф. др Емилија Вукадин, Правни факултет Универзитета у Београду; професор Leonard Liggio, George Mason University, Atlas Economic Research Foundation, САД; др John Moore, Grove City College, САД; др Edwin Feulner, Heritage Foundation, САД; проф. др Веселин Вукотић, ректор Универзитета Доња Горица, Црна Гора; др Frederic Fransen, Donor Advising, Research & Educational Services, САД. Чланови Програмског одбора конференције били су: проф. др Љубомир Маџар, Алфа Универзитет Београд Институт за стратешке студије и развој (председник Програмског одбора); проф. др Александра Јовановић, Правни факултет Универзитета у Београду; проф. др Борис Беговић, Правни факултет Универзитета у Београду; проф. Милић Миловановић, Економски факултет Универзитета у Београду; проф. Leonard Liggio, George Mason University, Atlas Economic Research Foundation, САД; др John Moore, Grove City College, САД; проф. Веселин Вукотић, ректор Универзитета Доња Горица, Црна Гора; др Barbara Kolm, F.A.v. Hayek Institut, Vienna; др Мирослав Прокопијевић, Институт за Европске студије и проф. др Katarina Zajc, Универзитет у Љубљани, Словенија. Одржавање конференције подржали су својим донацијама Министарство образовања и науке Републике Србије, Earhart Foundation, the US, ATLAS Economic Research Foundation, the US, Friedrich Naumann Stiftung Serbia, USAID Научни скуп Сто година социологије у Србији Научни скуп Сто година социологије у Србији са успехом је одржан 1. и 2. септембра године, у Студентском одмаралишту Београд на Авали. Скуп су организовали Српско социолошко друштво и Правни факултет Универзитета у Београду, а покровитељ скупа било је Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Ово је био један од највећих научних скупова социолога у Србији у последњих пар деценија, будући да је у његовом раду учествовало више од 90 социолога, као и правника и економиста који се баве социолошким темама или се занимају за достигнућа социолошких истраживања. На скупу је представљено 66 реферата учесника из Србије и региона, у којима је анализиран пут коjи jе током jедног века, социологиjа прешла у Србиjи. Као повод за одржавање конференциjе узет jе први текст обjављен у рубрици Социологиjа Летописа Матице српске, бр. 5 за године, коjи jе написао Мирко М. Косић, аутор првог модерног уџбеника социологиjе. Као и на већини европских универзитета, прво институционално упориште српске социологије био је Правни факултет Универзитета у Београду, на којем од постоји катедра за социологију. Много касниjе катедре за социологиjу основане су на филозофским факултетима у Београду, Новом Саду и Нишу. У раду научног скупа учествовали су са рефератима и наставници и сарадници Правног фа- Конференција је организована у част професора Светозара Пејовића SERBIA Business Enabling Project, Liberty Fund, the US, Амбасада Републике Аустрије у Београду, PWC PricewaterhouseCoopers Belgrade, Da nu bius Company d.o.o. Нови Сад, Belox, Београд. култета Универзитета у Београду: проф. др Данило Н. Баста ( Социолошка деоница на мисаоном путу Михаила Ђурића ); проф. др Јовица Тркуља ( Наставна и научна делатност Мирослава Печујлића ); проф. др Милован М. Митровић ( Један век српске социологије ); проф. др Радмила Васић ( Радомир Д. Лукић: могућност заснивања Социологије морала ); проф. др Драгица Вујадиновић ( Феминистичка перспектива у социологији у Србији ); проф. др Саша Б. Бован ( Социолошка теорија права Живана Спасојевића ); проф. др Слободан Панов ( Социолошка димензија Породичног права ) и асист. Нина Кршљанин ( Валтазар Богишић социолошки приступ праву и правној историји ).

11 Рад конференције одржан је у три тематске целине Личности и дела, Институције и резултати и Дисциплине и истраживачки проблеми. У оквиру сваке целине вођена је активна, повремено, чак, бурна, али, свакако, плодна, дискусија, у току које су умесно извлачене многе паралеле између историјски оријентисаних тема и данашње ситуације у Србији и свету. Саопштења са овог скупа биће објављена у специјалном броју Социолошког прегледа. Гостовање водећих правних филозофа на нашем факултету периоду од 14. до 26. октобра, У на Правном факултету су боравили професори Андреј Мармор (University of South California), Вил Валучов (McMaster University) и Кенет Хима (University of Washington), који спадају у ред тренутно водећих англоамеричких правних филозофа. Боравак на нашем факултету су искористили пре свега за учешће у раду Семинарске групе из Увода у право, где је сваки одржао по једно предавање, које је било праћено разговором са полазницима и наставницима и сарадницима са предмета. Најпре је 15. октобра час одржао проф. Хима, говорећи на тему Law and coercion (Право и принуда), а затим су наредна два дана уследила предавања проф. Мармора, на тему The Rule of Law (Владавина права) и проф. Валучова, на тему Legal obligation (Правна обавеза). У четвртак, 18. октобра су сва тројица гостију учествовали у разговору на тему Constitutional Review Pros and Cons. У петак, 19. октобра на нашем факултету одржан је годишњи скуп у организацији Српског удружења за правну и социјалну филозофију. Назив овогодишње конференције је био Courts, Interpretation, the Rule of Law. Наши угледни гости су се представили са следећим излагањима: проф. Мармор је излагао на тему Textualism in Context, проф. Валучов на тему Originalism and The Living Tree, а проф. Хима на тему The Rule of Law, Validity Criteria, and Judicial Supremacy. Поред њих, Факултет је имао прилике да угости и два предавача из бивше Југославије. Др Лука Буразин са Правног факултета, Универзитета у Загребу, излагао је на тему Antinomies between Legal Principles, а др Ана Димишковска, са скопског Универзитета је представила рад под насловом Legal Fictions as Instruments of Strategic Maneuvering in Judicial Reasoning. У раду скупа је узела учешће и судија Уставног суда Србије и професор новосадског Правног факултета, др Картаг- Одри, чији рад је био насловљен On Legal Gaps and the New Interpretative Techniques of Judicial Decision- Making. Са Правног факултета Универзитета у Београду радове су изложили следећи аутори: проф. др Хасанбеговић (Few Pieces in the Mosaic on the History of Topoi, Legal Topoi and Codical Topoi-Catalogues: From Aristotle and Justinian, through Dudley Field and Ahmed Jawdat Pasha to Valtazar Bogišić), проф. др Јовановић (Interpretation in International Law and International Rule of Law), доц. др Маринковић (The Politics of Constitutional Courts in Democratizing Countries The Case of Serbia) и асист. мр Спаић (/Only/ Four Canons of /Legal/ Interpretation in the Hermeneutics of Emilio Betti). У другој недељи боравка на Правном факултету, проф. Хима је одржао два часа у оквиру група за вежбе којима руководи асистент Спаић, а 25. октобра је био један од учесника у разговору на тему Beyond Analytical Jurisprudence?, који је одржан у оквиру циклуса предавања Пет минута филозофије права, који ће се убудуће одржавати под окриљем Општег семинара Правног факултета. Разговор је организован поводом објављивања монографије проф. др Миодрага Јовановића Collective Rights A Legal Theory (Cambridge University Press, 2012). Поред аутора и проф. Химе, у разговору је учествовао и доц. Дајовић, а након разговора је вођена интересантна и динамична расправа о покренутим питањима. Отварање конференције Courts, Interpretation, the Rule of Law 11

12 12 Отварање нове школске године понедељак, 1. октобра године одржана је свечана акаде- У мија поводом пријема нове генерације студената Правног факултета Универзитета у Београду. Бруцошима су пожелели добродошлицу ректор Универзитета у Београду академик проф. др Владимир Бумбаширевић, саветник председника Републике Србије и редовни професор Правног факултета др Оливер Антић, министар правде и државне управе Никола Селаковић и декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић. Бруцоши Правног факултета имали су част да им добродошлицу на Факултет и Универзитет у Београду пожели новоизабрани ректор проф. др Владимир Бумбаширевић. Он је указао на заједничку, дугу традицију Правног факултета и Универзитета у Београду, где ће студенти имати прилику да, уз помоћ својих професора, асистената, али и старијих колега студената, развијају своје интелектуалне потенцијале и стекну неопходна знања и вештине за свој будући позив. Саветник председника Републике проф. др Оливер Антић поручио је бруцошима да је правда највиша стожерна вештина и, говорећи о правди као врхунском идеалу, пожелео им је добродошлицу у занимање које је назвао божанским. Министар Никола Селаковић истакао је да је на овој генерацији бруцоша обавеза да од Србије створе обећану земљу, у Са свечаности организоване у част нових бруцоша којој мора владати право и правда, изразивши наду да ће њихова генерација живети у много бољој и уређенијој земљи. Уз садржајну видео презентацију, новоизабрани декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић представио је бруцошима Правни факултет, истакавши да треба с поносом да говоре да су студенти Универзитета у Београду и Правног факултета и да им током студирања, у савременим условима рада које Факултет пружа, поштење мора бити изнад свега. Свечану академију увеличао је пригодним музичким програмом академски хор Обилић са диригентом проф. емеритусом Даринком Матић Маровић на челу, а целокупној свечаности присуствовали су и проректори Универзитета у Београду и бројни гости из јавног живота и правничке професије. Свечаност поводом почетка школске 2012/2013. године на мастер академским студијама одржана је 30. октобра године у амфитеатру Слободан Јовановић. Том приликом, студенте су поздравили декан проф. др Сима Аврамовић, продекан за наставу проф. др Владан Петров и управник мастер академских студија проф. да Ђорђе Игњатовић. Свечаности су присуствовали и други професори Факултета, а истог дана почела су и предавања на мастер студијама. Изложба о професору Драгољубу Јовановићу галерији Библиотеке града Београда је 4. септембра го- У дине отворена изложба посвећена др Драгољубу Јовановићу, професору Правног факултета Универзитета у Београду и политичару. Материјал за изложбу је одабрао и каталог написао професор др Јовица Тркуља, а аутор поставке је Олга Красић-Марјановић, уредница Библиотеке града Београда. На отварању изложбе говорили су Јасмина Нинков, директорка библиотеке града Београда, професор др Јовица Тркуља, Олга Красић- Марјановић и Дејан А. Милић. Ова изложба је отворена и у фоајеу Правног факултета Уни-

13 верзитета у Београду 1. октобра године, када је у амфитеатру Слободан Јовановић одржано и предавање о Драгољубу Јовановићу. Након поздравне речи декана професора др Симе Аврамовића, о животу и делу Драгољуба Јовановића говорили су професор др Јовица Тркуља и Олга Красић-Марјановић. Уз подсећање на најважније податке из биографије Драгољуба Јовановића, професор др Тркуља је говорио о неправди која је учињена Драгољубу Јовановићу искључењем са Факултета, због његовог политичког опредељења и деловања године, односно осудом на деветогодишњу казну лишења слободе са принудним радом и губитком политичких и појединих грађанских права. Професор др Тркуља је истакао да је све до смрти, Драгољуб Јовановић био прокажен писац чије су књиге и рукописи били недоступни и непознати широј јавности. Премда су се осамдесетих година прошлог века појавили радови у којима су анализиране политичке идеје Драгољуба Јовановића, први научни скуп о његовом раду одржан је деценију касније, док је године, Правни факултет Универзитета у Београду, уз подршку Службеног гласника, Архива Југославије, КИЗ Култура, ИП Филип Вишњић и породице Драгољуба Јовановића, успео да припреми за штампу и објави Сабрана дела Драгољуба Јовановића у шеснаест књига. Професор др Јовица Тркуља је подсетио присутне и да је, у складу са одредбама Закона о рехабилитацији, на захтев унука и унуке Драгољуба Јовановића, Срђана Јовановића и Стеле Дамјановић, Окружни суд у Београду 11. јуна године донео решење којим је Драгољуб Јовановић рехабилитован. Рехабилитацији овог професора Правног факултета доприноси и изложба која је формирана на Изложба је отоворена предавањем о животу и делу Драгољуба Јовановића основу грађе Архива САНУ, Народне библиотеке Србије, Правног факултета Универзитета у Београду и приватне архиве породице Јовановић. На четрдесет плаката урађених у дигиталној штампи, представљени су следећи периоди у Јовановићевом животу и раду: 1) Пирот, школовање у Београду и рат ( ); 2) Први светски рат и студије у Паризу ( ); 3) Универзитетска каријера и јавно деловање ( ); 4) Политички ангажман, изгони и робије ( ); 5) Други светски рат и борба против комунистичке диктатуре ( ); 6) Осуда, изгон и робија ( ); 7) Политичка изолација и истраживачко-публицистички рад ( ); 8) Објављивање дела и судска рехабилитација Драгољуба Јовановића ( ). Атрактивно припремљен и добро систематизован изложбени материјал представио је, између осталог, и бројна дела и рукописе, као и део приватне и јавне преписке Драгољуба Јовановића. Крајем октобра године, изложба је пренета у Пирот у коме је Драгољуб Јовановић завршио основну школу и започео школовање у гимназији. На отварању изложбе у Дому културе је говорио професор др Јовица Тркуља, а у Гимназији је одржана 13

14 академија поводом 35. годишњице смрти Драгољуба Јовановића. Поред представника Удружења Пироћанаца у Београду и чланова породице Драгољуба Јовановића, на академији су говорили професори др Јовица Тркуља и др Момир Милојевић. У току пре поднева су професори др Момир Милојевић и др Јовица Тркуља положили венац поред бисте Драгољуба Јовановића, а у име Правног факултета присутнима се обратио професор др Момир Милојевић, док је на школском часу у Гимназији о Драгољубу Јовановићу говорио професор др Јовица Тркуља. Делегацију Правног факултета Универзитета у Београду је примио председник општине Пирот, коме је Драгиша Потић уручио поклон издања Центра за издаваштво и информисање Правног факултета. Изложбама у Београду и Пироту још једном је указано на изузетно дело Драгољуба Јовановића, али и на његову животну борбу и прегалаштво. Остаје нада да ће ове изложбе подстаћи истраживаче на проучавање Јовановићевог дела и улоге коју је имао у социјалним покретима и политичком животу Србије у првој половини ХХ века. 14 Победа на такмичењу из међународног хуманитарног права На традиционалном националном такмичењу студената свих универзитета у Србији из међународног хуманитарног права које се одржава сваке године у Београду, у организацији Међународног комитета Црвеног крста из Женеве, Владе Швајцарске и Црвеног крста Србије, студенти Правног факултета Универзитета у Београду забележили су значајан успех. Тројица наших студената Лазар Перовић, Марко Вучковић и Владимир Лужњанин, које је припремао за такмичење професор нашег факултета др Владан Јончић, успели су да у оштрој конкуренцији остану до финала и да се у финалу изборе као појединци за даља међународна такмичења. Један од њих учествоваће на престижном међународном такмичењу у Сан Рему, које организују Институт за међународно хуманитарно право и Међународни комитет Црвеног крста из Женеве, док други такмичар иде на регионално такмичење за југоисточну Европу, које ће се одржати наредне године у Сарајеву. Ако се има у виду да су студенти Правног факултета узели учешће на такмичењу из међународног хуманитарног права после дуже паузе и промене у правилима такмичења, резултати наших студената представљају значајан успех, што су истакли и организатори такмичења, похваливши екипу Правног факултета за уложени труд и показано знање. Вредно је поменути и да су као резервна екипа, у припремама за такмичење учествовали студенти треће и четврте године Павле Срдић, Рада Мирић, Драгана Цветковић и Марко Његић. Представници нашег факултета на такмичењу из хуманитарног права

15 Победа на такмичењу из компанијског права Чланови тима Правног факултета Универзитета у Београду, студенти завршних година основних студија и студенти мастер студија Андријана Мишовић, Драгана Николић, Бела Прендивој, Дина Прокић и Невена Скочић учествовали су у студији случаја симулацији купопродаје привредног друштва на енглеском језику, под називом Big Deal пројекат, након шестомесечних припрема са асистентом Јеленом Лепетић. Студентима су у припреми помогли и адвокати из канцеларије Јанковић, Поповић & Митић приликом две сесије. У симулацији су учествовали тим Правног факултета Универзитета у Београду, као заступник купца, и тим Правног факултетa Универзитета у Крагујевцу, као заступник продавца. Преговори и потписивање уговора о продаји удела одржани су 23. и 24. октобра Победнички тим са асистентом Ј. Лепетић године, у просторијама канцеларије Јанковић, Поповић & Митић. Тим Правног факултета Универзитета у Београду добио је Учешће на Међународном сајму књига Центар за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду учествовао је од 21. до 28. октобра године на 57. међународном београдском сајму књига, уз присуство више од 800 излагача и са око 150 хиљада посетилаца. У овом периоду, у хали 2А београдског Сајма, на штанду Правног факултета Универзитета у Београду представљено је више од 300 издања Издавачког центра објављених у оквиру 25 библиотека и едиција, које је пратио и садржајан каталог издања за 2012/2013. годину. У среду, 24. октобра одржана је и промоција нових издања Центра за издаваштво и информисање, када су, осим уџбеника, монографија и приручника, посебно представљене књиге објављене под окриљем библиотека Светска правна баштина и Научна баштина Правног факултета. Многобројне посетиоце поздравио је декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима посебно сведочанство као бољи, док је студент Андријана Мишовић добила тромесечну праксу као најбољи члан тима. Представљање делатности факултетског Центра за издаваштво Аврамовић. Након деканове уводне речи, проф. др Јован Бабић говорио је о књизи Глобално управљање 15

16 светом коју је приредио заједно са др Петром Бојанићем, док је о књизи Српско клатно говорио аутор проф. др Милован Митровић. Представљање богате издавачке делатности Центра за издаваштво завршено је излагањем управника Центра, проф. др Драгана Митровића, који је говорио о издавачким резултатима постигнутим у претходној и овој години. И ове године, штанд Центра за издаваштво и информисање био је одлично посећен, продато је преко 1000 приручника, монографија, зборника и других издања Центра, док је више представника правних лица куповало путем поруџбине, на основу увида у каталог издања Центра. Посетиоци Сајма су, при том, имали могућност да већину издања Центра купе на снижењу и до 50%. На штанду Правног факултета било је изложено више од 300 наших издања 16 Трибина Трговина људима у Републици Србији сарадњи са Министарством У унутрашњих послова Републике Србије, на Правном факултету је 30. октобра године организована трибина на тему Трговина људима у Републици Србији. Као и претходне године, трибина је побудила велико интересовање, а одржана је у склопу обележавања Месеца борбе против трговине људима, будући да се већ шест година тако означава месец октобар, у циљу упознавања јавности са овим обликом организованог криминала. Модератор трибине био је професор др Горан Илић, док су уводничари били: Милан Миљојковић, начелник Одељења за сузбијање илегалних миграција и трговине људима, Управа за странце, Полицијска управа за град Београд; др Милан Жарковић, ванредни професор Криминалистичко-полицијске академије у Београду; Гордана Јекић- Брадајић, заменик Апелационог јавног тужиоца у Београду и Ана Томашевић Петровић, полицијски инспектор у Одељењу за сузбијање илегалних миграција и трговине, Управа за странце. Након уводне речи проф. др Горана Илића, начелник Милан Миљојковић је указао на неколико случајева трговине људима које је решавало Одељење за сузбијање илегалних миграција и трговине људима, будући да се биће овог кривичног дела најбоље може разумети кроз примере из праксе. Он је истакао да надлежни државни органи треба да буду кључни акте- Месец борбе против трговине људима обележен је посебном трибином

17 ри у сузбијању трговине људима, у сарадњи са невладиним сектором. Професор др Милан Жарковић је подсетио на иницијативу да се у кривично законодавство уведе термин жртва, као и на особености кривичног дела трговине људима и недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи. У наставку излагања, Гордана Јекић- Брадајић осврнула се на Препоруку Комитета за права детета усвојену у јуну године, као и на кривично дело трговина малолетним лицима ради усвојења. Заменица Апелационог јавног тужиоца посебно је указала на забрињавајући пораст броја деце жртава трговине, пораст броја идентификованих жртава које су српски држављани, као и опасност врбовања деце путем интернета. Полицијски инспектор Ана Томашевић Петровић анализирала је два случаја из праксе Одељења за сузбијање илегалних миграција и трговине људима. Први случај се односио на експлоатацију лица са инвалидитетом у виду просјачења, док се у другом случају радило о трговини људима ради проституције. Учесницима трибине било је омогућено да чују снимке телефонских разговора извршиоца кривичног дела трговине људима, као и снимак дела исказа пред судом лица које је било експлоатисано и натерано на просјачење. Након излагања уводничара, уследила је дискусија у којој се највише питања односило на заштиту деце жртава овог облика организованог криминала. Међународна сарадња Декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић и продекан за науку проф. др Слободан Марковић су, у присуству проф. др Далибора Солдатића, проректора за међународну сарадњу Универзитета у Београду, 10. октобра године угостили министра саветника Амбасаде Шпаније Francisco de Miguel Alvaresa. Тема овог састанка је била развијање сарадње са универзитетима у Шпанији, а нарочито могућност увођења шпанског језика на Правном факултету као једног од изборних предмета. Амбасада Шпаније је изразила спремност да бесплатно организује курсеве шпанског језика за наше студенте, као и напредни курс шпанског језика за правнике, који би се одржавао на нашем факултету. Амбасада Шпаније је понудила и да већим делом, уз мањи допринос Правног факултета, финансира долазак професора из Шпаније који би одржали један број предавања за наше студенте, као и да омогући реципрочни одлазак наших професора на универзитете у Шпанији, који би имали позив да тамо одрже предавања. Састанак са министром саветником Амбасаде Шпаније Декан је након овог састанка договорио са представницима Студентског парламента да се спроведе анкета међу студентима, како би се сазнало да ли постоји интересовање за увођење шпанског језика на Факултету, као и да ли одређени број студената већ има предзнање овог језика, што би им омогућило да прате курс Шпански за правнике. У циљу ближег дефинисања сарадње која је договорена на првом састанку, декан проф. др Сима Аврамовић се још једном састао са представницима Шпанске амбасаде у Београду 30. октобра године. Овог пута су то били амбасадор Шпаније у Републици Србији Arturo Laclaustra и министар саветник Francisco de Miguel Alvares. Гости су обавештени да је за дваде- 17

18 18 сетак дана, интересовање за основни курс шпанског исказало преко 300 студената, а за Шпански за правнике преко 20. Исто тако, гости су упознати да у оквиру Erasmus програма двојица студената из Гранаде студирају ове године на Правном факултету у Београду. Такође, у складу са споразумом о сарадњи између Универзитета у Гвадалахари и Универзитета у Београду, отворен је конкурс за пријављивање заинтересованих студената нашег Универзитета који би део студија желели да проведу у Гвадалахари, као студенти на размени. Све ово отвара велики простор за размену студената и наставника између нашег факултета и универзитета у Шпанији, као и снажнију везу са овом државом и њеном културом. У понедељак, 22. октобра, Правни факултет Универзитета у Београду посетила је делегација Правног факултета Универзитета у Скопљу, у саставу: проф. др Борче Давитковски, декан; проф. др. Гоце Наумовски, продекан за наставу; проф. др Александар Стојков, продекан за међународну сарадњу и проф. др Мирјана Поленак Акимвоска. Том приликом, колеге са Правног факултета Универзитета у Скопљу сусреле су се са деканом проф. др Симом Аврамовићем, продеканом за науку проф. др Слободаном Марковићем, продеканом за наставу проф. др Владаном Петровим, проф. др Добросавом Миловановићем и секретаром Факултета Миљком Ваљаревићем. Представници двају факултета раз менили су искуства у погледу организације наставе и испита, као и одрживог финансирања рада факултета. Осим тога, размотрена је и могућност унапређења сарадње двају факултета путем установљавања програма који би се могао звати Београдско-скопски правнички дани, а који би имао за циљ да се сваке године, у оба града наизменично, организује семинар на унапред одређене теме који би пратило и издавање зборника најуспелијих радова. Договорено је да, за почетак, оба факултета одреде своје чланове за заједнички уређивачки одбор будућег зборника. Састанак са представницима Правног факултета Универзитета у Скопљу У оквиру Темпус пројекта Европске уније бр , у коме учествује и Правни факултет Универзитета у Београду, 22. октобра године одржана је радионица (dissemination workshop) намењена студентима уписаним претходне и ове академске године на мастер студије права интелектуалне својине на правним факултетима у Скопљу и Београду. У оквиру радионице, представљене су мастер студије које се у Скопљу организују на енглеском језику и мастер студије које се у Београду организују на српском језику, а студентима уписаним прошле године пружене су детаљније информације у вези са израдом завршног рада. Радионицу су водили доц. др Гоце Наумовски са Правног факултета Универзитета у Скопљу и доц. др Душан Поповић са Правног факултета Универзитета у Београду. На Правном факултету Универзитета у Београду, који је члан Мреже правних факултета југоисточне Европе (SEELS Network), 25. октобра године одржан је Отворени дан ове мреже тзв. SEELS Opening Day. Декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић, продекани проф. др Владан Петров и проф др Слободан Марковић и мр Ивана Родић, менаџер за управљање пројектима, примили су др Томаса Мајера (Thomas Meyer), руководиоца GIZ пројекта Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу Правна реформа и Јелену Балтић, менаџера GIZ ORF канцеларије. Разговор се односио, између осталог, на досадашње активности SEELS мреже, као и на циљеве и значај предстојећег SEELS форума који треба да се одржи 30. новембра године у Бриселу. Након тога, наставницима и сарадницима Правног факултета обратили су се декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и др Томас Мајер који су се кратко осврнули на значај, циљеве и активности SEELS мреже. У наставку програма, доц. др Ивана Крстић представила је досадашњи рад Мреже, након чега је у Наставничком клубу приређен пригодан коктел. Током целог дана, у главном лобију Правног факултета, био је постављен штанд на којем је неколико најбољих студе-

19 Представљање Мреже правних факултета југоисточне Европе ната делило промотивни материјал и информисало студенте о структури, циљевима и активностима SEELS мреже. Студенти су показали велико интересовање за ове активности током целог дана посвећеног Мрежи правних факултета југоисточне Европе. Као студенти на размени, школску 2012/2013 годину на Правном факултету Универзитета у Београду похађају три страна студента основних студија у оквиру програма Erasmus Mundus JoinEU-SEE 3, који се реализује у сарадњи са Универзитетом у Београду. José Manuel Gutiérrez Celdrán и Juan Villalba Soriano су студенти права Универзитета у Гранади, Шпанија, док је Leon Misleta студент завршне године Правног факултета Универзитета у Марибору. Стране студенте на размени примили су 19. октобра године декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и менаџер за научно-истраживачке пројекте мр Ивана Родић. Студенти на размени били су позвани и на обележавање славе и Дана Правног факултета, као и на свечаност поводом почетка нове школске године. Током новембра, на нашем факултету боравиће и др Cristoph Hofshaetter са Правног факултета Универзитета у Грацу, као наставник на размени у оквиру Erasmus Mundus External Cooperation Window програма. Тема његовог истраживања је правна заштита појединца и правни лекови против аката преузетих од стране полиције, као и компаративна анализа аустријског и српског правног система у овој области. 19 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству Професор др Борис Беговић је од 3. до 7. септембра године учествовао у раду петодневне редовне двогодишње конференције The Mont Pelerin Society, која је ове године одржана у Прагу, и то, по позиву председника Програмског одбора конференције Вацлава Клауса, председника Чешке Републике. Конференција је окупила око 400 учесника, међу којима су била светски позната имена економске науке (Robert Barro, Sam Peltzman, Alan Meltzer итд.), али и политичких наука. Професор др Беговић је имаo једно од три уводна излагања на панелу посвећеном теми Регионалне интеграције крај националних држава? под Излагање проф. др Б. Беговића на конференцији у Прагу

20 20 насловом Regional intergration: the end of nation states in Europe?. Ово је било једно од свега 28 уводних излагања на конференцији, a професор др Беговић је био једини представник источноевропских земаља који је, уз представнике земље домаћина, био позван да има уводно излагање. Основна теза професора др Беговића била је да за успех који је у погледу привредног раста остварила европска интеграција у форми данашње ЕУ уопште није потребна политичка интеграција, већ је довољна само економска: јединствено тржиште, слободан проток производних фактора и конвергенције економских институција. Насупрот томе, за успех монетарне уније потребна је фискална унија, која се може успоставити само даљом политичком интеграцијом, односно политичком унијом. Тиме се отвара питање којим ће путем европска интеграција да крене. Ка лабављењу политичке и снажењу економске интеграције, што не би угрозило привредни раст или ка јачању политичке интеграције са засад неизвесним, али свакако не само повољним последицама? Једночасовна расправа која је следила није оповргла нити једну од теза које је изнео професор др Беговић. представници Међународне уније латинског нотаријата (UINL) из Немачке и Швајцарске. Асистент мр Вања Бајовић учествовала је на међународној конференцији у Порту (Португалија), где је представила рад на тему: Corruption and Financing of Political Parties Case of Serbia. Конференција је одржана од 13. до 15. септембра године, у организацији Observatório de Economia e Gestão de Fraude. Асист. мр В. Бајовић на конференцији у Порту У организацији St. Catherine s College у Оксфорду одржан је од септембра Светски конгрес правних историчара под покровитељством Société Internationale Fernand de Visscher pour l Histoire des Droits de l Antiquité (SIHDA). Оваква окупљања правних историчара, углавном романиста, традиционално се одржавају већ 66 година, сваки пут у другом универзитетском центру у Европи или на Америчком континенту. Oвогодишња заједничка тема везана је за феномен рецепције права од античког до модерног доба. Било је преко стотину учесника, а са нашег факултета су своје реферате изложили проф. др Жика Бујуклић (Doctrinal Reception of Roman Law Tradition in Post- Ottoman Serbia), проф. др Милена Полојац (Occupation of Wild Animal and Serbian Civil Code) и асист. мр Валентина Цветковић Ђорђевић (Unjust Enrichment in Serbian Law). Доцент Правног Факултета др Милош Живковић учествовао је у раду стручног скупа Подршка побољшању рада и надзора нотарске службе, који је, у организацији немачког GIZ-а, одржан 6. и 7. септембра године у Цавтату, Република Хрватска. На скупу, у коме су поред српске делегације, учествовали представници мини старстава и нотарских комора из Хрватске, БиХ, Црне Горе, Македоније и Албаније, расправљало се о начину вршења на д зора над радом нотара, као и о електронизацији нотарских канцеларија. Своја искуства у вези с вршењем надзора пренели су и Наши представници на светском конгресу правних историчара (SIHDA) у Оксфорду

21 Проф. др Владимир Павић и доц. др Милена Ђорђевић боравили су од септембра године у Бечу, где су учествовали на међународној конференцији из арбитражног права, у организацији Бечког међународног арбитражног центра (VIAC) и Аустријског арбитражног удружења (YAAP). Ова конференција је разматрала нека од најактуелнијих правних питања уочених у међународној арбитражној теорији и пракси, укључујући и питања финансирања међународне арбитраже од стране трећих лица, колективне арбитражне поступке, права трећих лица у арбитражном поступку и именовање арбитара у вишестраначким арбитражама. Проф. др Павић и доц. др Ђорђевић су, у својству националних делегата за Србију, узели и учешће на међународном округлом столу Co- Chairs Circle 4th Annual Retreat, који је разматрао развој арбитражне праксе у земљама Европе и света. Доцент Правног Факултета др Милош Живковић учествовао је у раду међународне конференције South East European Post-doc Colloquium in Private Law, која је у организацији GIZ-а и SEELS-а одржана 27. и 28. септембра године у Загребу, Хрватска. Конференција је замишљена као сусрет младих доктора права, који су своју дисертацију одбранили у последњих пет година на једном од факултета из мреже SEELS, или који раде на једном од тих факултета као наставници. Област која је била заступљена на првом сусрету је приватно право, а доцент Живковић је представио рад на тему: Потраживање обезбеђено хипотеком, као рад који спада у ширу област теме његовог доктората. Конференција се одвијала на енглеском језику, који је и језик радова који ће бити објављени у Зборнику с конференције. Асистент Нина Кршљанин учествовала је на научном скупу 700 година Сплитскога статута, са радом Остваривање права по Сплитском статуту. Скуп је одржан 24. и 25. септембра у Сплиту, у оквиру манифестације Књига Медитерана, а на њему је учествовало око 40 стручњака са Балкана и из западне Европе. Асистент мр Маја Лукић учествовала је у раду семинара Executive training seminar, у оквиру Academy of Global Governance, на тему: The Anatomy of EU Foreign Policy. Семинар је одржан од 10. до 12. октобра године у Европском универзитетском институту у Фиренци, при Robert Schuman Centre for Advanced Studies, окупивши угледне предаваче и учеснике. Програм су отворили генерални секретар Европског универзитетског института Паскале Ферара (Pasquale Ferrara) и проф. др Нуно Севериано Тексеира (Nuno Severiano Teixeira) са Universidade Асист. Н. Кршљанин учествовала је на скупу 700 година Сплитскога статута Nova de Lisboa. Током дводневног интезивног семинара уследила су предавања проф. др Тексеире ( The Lisbon Treaty and European Defense ), Герхарда Сабатила (Gerhard Sabathil) из European External Action Service ( The Lisbon Treaty and EU International Relations ), Алфреда Валадаоа (Alfredo Valladao) сa School of International Affairs (Sciences Po) из Париза ( Brаzil and the New Atlantic century ). На тему: The European Union and India: Common Interests, Divergent Policies? говорила је извршна директорка Delhy Policy Group, Рада Кумар (Radha Kumar); професорка др Такако Уета (Takako Ueta), са International Christian University из Токија, говорила је на тему: Challenges and Opportunities of the EU Foreign and Security Policy toward Asia and the Pacific ; проф. др Јан Зиелонка (Jan Zielonka), са Oxford University излагао је на тему: European Power Politics, док је Роберт Купер (Robert Cooper) из European External Action Service говорио на тему: How Does the EU Contribute to Security?. У предивном амбијенту Европског ин- 21

22 22 ститута, као и фирентинском ресторану, учесници (међу којима је било бивших министара, угледних професора европских и светских универзитета, представника из делегација и институција ЕУ) су, кроз неформално дружење, водили живе расправе о најактуелнијим темама које тренутно потресају како Европску унију, тако и светску сцену. На саветовању Девети октобарски правнички дани, одржаном 12. и 13. октобра године, на Правном факултету у Бањалуци, с темом: Изградња и функционисање правног система, са рефератима су учествовали наставници Правног факултета Униеврзитета у Београду проф. др Слободан Перовић, проф. др Момир Милојевић, проф. др Владан Петров, доц. др Марко Станковић и доц. др Владимир Вулетић, и сарадник у настави Филип Бојић. Поред ових реферата, у часопису Правна ријеч објављени су и реферати професора др Мирка Васиљевића, др Јовице Тркуље и др Бранка Лубарде. На саветовању је учествовао и професор др Оливер Антић, који је говорио на Правничком часу посвећеном животу и раду професора др Богдана Лозе. Асист. мр М. Лукић са учесницима семинара The Anatomy of EU Foreign Policy Професор др Борис Беговић је од до 14. до 17. октобра године учествовао у раду конференције Democracy for Аll: Ensuring Political, Social and Economic Inclusion одржане у Лими, у организацији Светског покрета за Демократији (World Movement for Democracy). Том приликом, професор др Беговић је одржао једно од четири уводна излагања на првом, уводном панелу конференције. Основна теза професора др Беговића била је да је за успех демократије у погледу економске инклузије, а, то се своди на умањење апсолутног сиромаштва, потребно да се у политичком процесу успоставе такве институције које ће обезбедити универзалну заштиту својине и равноправну тржишну утакмицу, што значи иста правила игре за све учеснике те утакмице. Такво институционално окружење створиће услове за привредни раст, а управо је увећање укупног дохотка путем привредног раста једини одрживи начин умањења сиромаштва. У супротном, уколико демократске политичке институције омогуће да снажан политички притисак сиромашних доведе до знатне присилне прерасподеле од богатих ка сиромашнима, умањење сиромаштва неће бити одрживо. Поред тога, професор Беговић је имао и једно од четири уводна излагања на панелу Money and politics: Combatting electoral corruption у коме је указао на неке од механизама којима утицај новца на изборни процес доводи до дисторзије изборних резултата. Професор др Борис Беговић је 18. октобра године учествовао у раду конференције Spreading the Message of Economic Freedom and Democracy одржане у Лими, у организацији Центра за међународно приватно предузетништво (Center for International Private Enterprise), тако што је имао једино уводно излагање на овом скупу и то на тему односа демократије, економских слобода и просперитета. Професор др Беговић је изнео преглед основних аргумената у прилог демократије и економских слобода са становишта привредног раста, али је указао и на опасности које демократија носи, наводећи да поједини елементи демократије могу да доведу до умањења економских слобода и нарушавање приватне својине, што успорава привредни раст и одлаже просперитет. Расправа која се потом развила довела је до даље разраде основних налаза изнетих у уводном излагању. Доц. др Милена Ђорђевић учествовала је на међународном јесењем колоквијуму и међународној годишњој конференцији из арбитражног права, која је одржана 24. и 25. октобра године у Берлину, у организацији Немачке арбитражне институције (DIS). На овим научним скуповима разматрана су правила доказивања у међународном арбитражном поступку и организација арбитражног поступка, а учешће на њима је узело неколико стотина правника из Немачке и Европе. Стручни боравак у Немачкој доц. др Ђорђевић је искористила и за коначно уобличавање договора поводом организације V Београдске арбитражне конференције која ће се одржати 15. марта године, на Правном факултету Универзитета у Београду, у сарадњи са DIS-ом. Проф. др Александра Јовановић је на позив Liberty Fund-а, САД,

23 учествовала на конференцији G. Warren Nutter and The Political Economy of Liberty, која је одржана од октобра gодине у Алпбаху, Аустрија. Колоквијум се бавио истраживањем везе политичке економије и слободног друштва и њеним импликацијама. Радови G. Warren Nutter-а су били тачка фокуса Конференције, али су се истраживања кретала и изван радова Warren Nutter-а. У оквиру South East European Law School пројекта академске размене, доц. др Мирјана Дреновак Ивановић је, у периоду од 31. октобра до 3. новембра, боравила на Правном факултету Универзитета у Тирани. Том приликом, доц. др Дреновак Ивановић је одржала гостујуће предавање за студенте основних студија на тему: The Application of the Aarhus Convention in the European Union, a за студенте мастер и докторских студија предавање на тему: Access to Justice in Environmental Matters in the Law of the European Union Court of Justice of the European Union. Научни и стручни скупови и предавања у земљи оквиру културне манифестације Нушићијада године У у Ивањици је 2. септембра године одржана трибина Бранислав Нушић као теоретичар реторике, а поводом објављивања Нушићеве књиге Реторика у издању Службеног гласника и Чигоја штампе. Уводна излагања на трибини имали су проф. др Јовица Тркуља, проф. др Војислава Јелић и Дејан А. Милић. Након трибине организован је ревијални наступ беседника У славу речи у којем су учествовали и студенти Правног факултета Универзитета у Београду: Александар Марковић, Александра Конџуловић и Александар Антонић. У четвртак, 4. октобра, у конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду одржана је јавна расправа поводом Нацрта предлога измена и допуна Закона о порезу на добит правних лица. Нацрт су представили чланови радне групе Министарства финансија и привреде за реформу пореског система: др Милица Бисић, посебни саветник Министра финансија и привреде; Дејан Стојановић, помоћник директора Пореске управе координатор; мр Наташа Ковачевић, помоћник директора Пореске управе руководилац Сектора за контролу; Биљана Бујић, Senior Manager, Пореско оделење, KPMG Београд; мр Светислав В. Костић, LL.M, асистент Правног факултета Универзитета у Београду. Проф. др Мирко Васиљевић учествовао је 5. септембра године на ХХ јубиларном саветовању привредних судова Републике Србије, које је одржано на Златибору, у организацији Привредног апелационог суда. На Саветовању се дискутовало о најактуелнијим и најспорнијим питањима из области стечаја, приватизације, извршног поступка, Закона о привредним друштвима, Закона о парничном поступку, грађанског права, као и материје привредних преступа. Професор др Васиљевић је на отварању Саветовања одржао поздравну реч, а потом изложио и свој реферат под насловом Критички поглед на Закон о привредним друштвима Србије (2011). У организацији Епaрхије Милешевске одржан је од 6 8. септембра године међународни научни скуп Осам векова манастира Милешеве. Радове је изложило више од педесет научника из Србије, Бугарске, Русије, Румуније, Грчке и Италије. Са нашег факултета учествовали су проф. др Мирко Васиљевић, као потпредседник главног Одбора за припрему скупа, као и чланови овог тела проф. др Коста Чавошки и проф. Учесници научног скупа у порти манастира Милешева 23

24 24 др Жика Бујуклић. Рад се одвијао уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа милешевског господина Филарета. Изванредно организован и веома успешан научни скуп окончан је обиласком манастира Куманица у близини Пријепоља. Сви радови биће објављени у заједничком Зборнику већ средином следеће године. Одлучено је да се до године, када се навршава осамстогодишњица овог манастира, периодично одржавају овакви скупови као и низ активности који ће афирмисати значај и улогу ове светиње за свеколикиу историју српског народа. Правни факултет Универзитета у Крагујевцу организовао је 13. и 14. септембра године саветовање на тему Правне и инфраструктурне основе за развој економије засноване на знању. На овом скупу учествовали су и наставници Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Слободан Марковић, који је изложио рад на тему Роба у транзиту и заштита права интелектуалне својине у царинском поступку, и доц. др Душан Поповић, који је говорио на тему Приступ знању у светлу минималних стандарда међународног ауторског права. У уторак, 25. септембра године, у малој пленарној сали Дома Народне скупштине Републике Србије одржан је четврти по реду Европски правни и политички форум, под називом: Студија о унапређењу законодавног процеса у Републици Србији. Како Србија може унапредити свој законодавни систем?. На скупу је представљена Студија о унапређењу законодавног процеса у Републици Србији, која представља својеврсну платформу за системско унапређење законодавног процеса, а обухвата све његове фазе од иницијативе за израду закона до спровођења и контроле спровођења закона, укључујући учешће јавности у законодавном процесу, регулаторне реформе и примену модерних законодавних техника, те хармонизацију са правним тековинама Европске уније. Један од панелиста Четвртог европског правног и политичког форума био је и др Добросав Миловановић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду и аутор Студије. Доцент др Милош Живковић учествовао је на конференцији Екологија и право, која је у организацији Правног факултета Универзитета Унион и Института за упоредно право одржана 25. септембра 2012 у Београду. Доцент др Живковић је, заједно с Марком Миленковићем, са којим већ дужи низ година сарађује у извођењу курса Право у просторном планирању и заштити животне околине на мастер студијама на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, представио коауторски рад на тему: Значај процене утицаја за урбанистичко планирање. Рад је објављен у зборнику с наведеног скупа. Од 3. до 6. октобра, у конгресној сали виле Романија на Златибору одржано је XV редовно годишње саветовање Удружења за радно право и социјално осигурање Србије, које је било посвећено теми: Новине у радном и социјалном праву. Кључни аспекти ове теме размотрени су у више десетина реферата које су изложили наставници радног и социјалног права из Републике Србије и региона, судије Врховног касационог суда и апелационих судова, стручњаци из Уставног суда, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и Националне службе за запошљавање, као и представници синдиката и удружења послодаваца. Поред излагања реферата и дискусија, под окриљем саветовања организоване су и промоције књига из области радног и социјалног права, као и округли столови о остваривању и заштити права запослених и правном положају државних службеника и запослених у органима локалне самоуправе. На Саветовању су учествовали са рефератима и проф. др Бранко Лубарда (Савет запослених домаће, упоредно и европско право) и доц. др Љубинка Ковачевић (Забрана старосне дискриминације радникâ у светлу концепције активног старења и међугенерацијске солидарности). У недељу, 14. октобра године, Правни факултет био је домаћин последњег дана седмог међународног скупа који традиционално организују Друштво за античке студије, Архив Срема, Философски и Правни факултет Универзитета у Београду и који је ове године одржан под називом Антика и савремени свет: научници, истраживачи и тумачи. На правној сесији којом је председавао доцент Војислав Станимировић своје радове изложили су многи чланови Правноисторијске катедре нашег факултета. Декан

25 Правног факултета, проф. др Сима Аврамовић је представио свој рад Грчко право у раним Демостеновим говорима, проф. др Жика Бујуклић је говорио о резултатима својих истраживања у оквиру рада Правна терминологија код Срба у XIX веку, доцент др Војислав Станимировић и асистент са Правног факултета из Ниша, Миљана Тодоровић изложили су свој заједнички рад Одбрана Сократова или његови последњи дани на правним факултетима у Србији, а асистент мр Валентина Цветковић-Ђорђевић ука зала је на најважније закључке до којих је дошла у свом раду Доктринарна рецепција римског права у нововековној Србији. Проф. др Мирко Васиљевић учествовао је 13. октобра године на свечаној академији И овај камен земље Србије која је, поводом обележавања стогодишњице ослобођења Старе Србије и Првог балканског рата, одржана у Пријепољу, у организацији Друштва српских домаћина, у сарадњи са Општином Пријепоље. Том приликом, професор др Васиљевић одржао је поздравну беседу у којој је изнео кратко подсећање на значај тековина Првог балканског рата за српски народ. Учесници скупа Антика и савремени свет Народна библиотека Јован Поповић у Кикинди, Српско социолошко друштво и Центар за културу дијалога у Кикинди, организовали су октобра у Кикинди научни скуп на тему Мирко М. Косић личност и дело. Мирко М. Косић (Кикинда, 1892 Лугано, 1956) је наш најзначајнији социолог између два светска рата. Први је целовито образложио најважнија епистемолошка питања социолошког метода, ослањањући се на Макса Вебера, а потом и на основна начела Диркемовог позитивистичког метода. Писац је првог уџбеника социологије у Србији (Увод у општу социологију, 1934) и оснивач првог социолошког часописа Друштвени живот. Био је професор Првног факултета у Суботици и Правног факултета Универзитета у Љубљани. Због сарадње са Недићевим режимом, морао је заувек да напусти Србију. После Другог светског рата живео је у емиграцији у Швајцарској. Умро је у Лугану године. У раду научног скупа учествало је петнаест референата који су настојали да на систематски и мултидисциплинаран начин осветле личност и дело Мирка М. Косића. На скупу су учествовали са рефератима и професори Правног факултета Универзитета у Београду др Момир Милојевић и др Јовица Тркуља. Организатори намеравју да објаве зборник радова о овој теми, који би упознао стручну и ширу јавност о резултатима расправе вођене на научном скупу. 25 Проф. др М. Васиљевић на свечаној академији у Пријепољу На вежбама из Права интелектуалне својине, којима руководи доцент др Душан Поповић, 22. октобра године гостовала је Биљана Ремовић, правник у Образовноинформативном центру Завода за интелектуалну својину Републике Србије. Гошћа је студентима треће године основних студија појаснила начин испитивања патентних пријава у Заводу за интелектуалну своји-

26 ну и одговарала на бројна питања. Овим гостовањем настављена је успешна сарадња нашег факултета са Заводом за интелектуалну својину Републике Србије. У организацији Центра за предавачку делатност Коларчевог Универзитета, у оквиру циклуса Награде и признања предавања Велики српкси првници, проф. др Јовица Тркуља је 23. октобра године одржао предавање на тему Драгољубу Јовановићу професор, политичар и вечити дисидент. Др Алан Узелац, професор Правног факултета Универзитета у Загребу одржао је 29. октобра у амфитеатру VIII предавање на тему Пракса пружања правне помоћи на западном Балкану: да ли су српски и хрватски системи добра основа за развој модерног клиничког образовања на правним факултетима?. Ово предавање је одржано у оквиру пројекта Academic Staff Mobility коју подржава SEELS мрежа. 26 Управни одбор Фондације Миодраг Јовичић, која је основана године са циљем да очува успомену на академика Миодрага Јовичића и унапреди изучавање научних области којима се он бавио, донео је одлуку да награду за годину додели др Јовици Тркуљи, редовном професору Правног факултета Универзитета у Београду. Свечаност поводом уручивања награде за годину одржана је 16. октобра у конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду. Том приликом, лауреат проф. др Јовица Тркуља одржао је предавање на тему: Просветитељска мисија Миодрага Јовичића. У оквиру студентске евалуације рада својих професора као и самих факултета, објављени су резултати најновије анализе истраживања невладине организације и портала iserbia.rs. Пилот истраживање урађено је током године на узорку од студената са 65 факултета у Србији, државних и приватних, који су своје мишљење изразили кроз одговоре на онлајн упитницима. Као главни критеријум за вредновање факултета узети су однос висине школарине и пруженог квалитета наставе, а приликом оцењивања професора узимано је у обзир у којој мери су способни да покрену студенте на рад и критичко размишљање, односно колико подстичу креативне идеје и буде радозналост код својих студената. Најбољи професори су, према оцени академаца, управо на Београдском универзитету, јер од њих 20 са листе чак 13 предаје на факултетима овог универзитета. Међу њима је и професор Правног факултета Универзитета у Београду др Жика Бујуклић, који већ више од три деценије предаје на предмету Римско право. Факултетски живот Уобичајена атмосфера на предавањима проф. др Ж. Бујуклића Чланови нове Управе Правног факултета Универзитета у Београду ступили су на дужност 1. октобра године. Одлуком Савета Правног факултета од 2. јула године за декана Правног факултета Универзитета у Београду, у школској 2012/2013, 2013/2014. и 2014/2015. години изабран је проф. др Сима Аврамовић; за продекана за финансије изабрана је проф. др Александра Јовановић, за продекана за научни и стручни рад изабран је проф. др Слободан Марковић, док је проф. др Владан Петров изабран за продекана за наставу.

27 Декан и продекани Правног факултета Универзитета у Београду Асистент мр Данило Вуковић је 5. септембра године одбранио с одликом докторску дисертацију под називом Друштвени услови стварања и примене социјалног права у Србији, пред Комисијом за одбрану у саставу: проф. др Милован Митровић (ментор), проф. др Бранко Лубарда (ментора) и проф. др Милош Марјановић. Асистент мр Александар Гајић је 15. октобра године одбранио с одликом докторску дисертацију под насловом Доказивање пред Међународним судом правде, пред Комисијом за одбрану у саставу: проф. др Миленко Крећа (ментор), проф. др Родољуб Етински и проф. др Милан Шкулић. Асистент мр Бојана Чучковић је 23. октобра године одбранила с одликом докторску дисертацију под насловом Примена правила о одговорности државе за еколошку штету, пред Комисијом за одбрану у саставу проф. др Миленко Крећа (ментор), проф. др Родољуб Етински и проф. др Бранко Ракић. У понедељак, 22. октобра одржана је последња, XIII седница старог сазива Савета Правног факултета Универзитета у Београду и прва, конститутивна седница новог сазива Савета Правног факултета. Након верификације мандата чланова Савета Правног факултета, за председника Савета изабрана је професор др Емилија Вукадин, док је доцент др Вук Радовић изабран за заменика председника Савета Правног факултета. Поред проф. др Вукадин и доц. др Радовића, чланове Савета Правног факултета који су изабрани тајним гласањем чланова Наставно-научног већа одржаног 18. јуна године, чине: проф. др Гордана Илић-Попов, проф. др Горан Илић, проф. др Зоран Мирковић, доц. др Игор Вуковић, доц. др Марко Давинић, доц. др Марија Караникић-Мирић, доц. др Љубинка Ковачевић, асист. мр Иван Ђокић, асист. мр Светислав Костић, асист. Вук Цуцић и асист. Марко Јовановић. Чланове Савета Правног факултета из реда ваннаставних радника, који су изабрани на тајном гласању 18. јуна године, чине Бранка Кокановић и Петар Павловић. У протеклом периоду, након избора у одговарајућа звања, већи број наставника и сарадника Правног факултета закључио је уговоре о раду. На свечаности одржаној 28. септембра године у Деканату, декан проф. др Мирко Васиљевић уручио је уговоре о раду нашим колегама. У звање ванредног професора изабрани су др Гордана Павићевић-Вукашиновић за ужу научну област Теорија права и државе и др Добросав Миловановић, за Управноправну ужу научну област предмет Управно право. Радни однос на Правном факултету засновала су и два доцента: др Љубинка Ковачевић, за Радноправну ужу научну област предмет Радно и социјално право и др Мирјана Радовић, за Пословноправну ужу научну област предмети Трговинско право и Берзанско право. Уговоре о раду закључили су и наставници страног језика мр Нада Варничић-Донжон, за наставни предмет Француски језик и мр Данка Стојаковић, за наставни предмет Немачки језик. Једанаест колега закључило је уговоре о раду након избора у звање асистента: Катарина Доловић, за Грађанскоправну ужу 27

28 28 научну област предмет Грађанско право-општи део и Стварно право; Далибор Ђукић, за уже научне области Теорија права и државе и Правна историја предмет Црквено право; Сања Глигић, за ужу научну област Правна историја предмет Упоредна правна традиција; Марко Перовић, за Грађанскоправну ужу научну област предмет Облигационо право; мр Милош Здравковић, за уже научне области Теорија права и државе и Филозофија права предмете Увод у право и Филозофија права; Марко Јовановић, за Пословноправну ужу научну област предмете Међународно трговинско право и Арбитражно право; мр Маја Лукић, за Међународноправну ужу научну област предмет Увод у право европских интеграција; мр Вања Бајовић, за ужу научну област Кривично право предмет Кривично процесно право; мр Бојана Чучковић, за Међународноправну ужу научну област предмет Међународно јавно право; мр Светислав Костић, за ужу научну област Јавне финансије и финансијско право предмет Пореско право и мр Драган Павић, који је изабран за асистента практичне наставе. Након што их је Изборно веће Правног факултета изабрало у звање сарадника у настави, уговоре о раду закључиле су и три наше најмлађе колегинице: Снежана Дабић, за Грађанскоправну ужу научну област предмет Грађанско право-општи део и Стварно право; Бранка Бабовић, за Грађанско - правну ужу научну област предмет Грађанско процесно право и Вера Живковић, за ужу научну област Социологија права предмет Основи социологије права. На дан 30. септембра године, у пензију су отишли проф. др Ратко Марковић, проф. др Весна Бесаровић и проф. др Светислав Табороши, редовни професори Правног факултета Универзитета у Београду који су својим научним, наставним и стручним радом значајно допринели угледу нашег факултета и који су генерације студената учили Уставном праву, одосно Праву интелектуалне својине, односно Економском праву. Одлуком декана Правног факултета Универзитета у Београду више наставника именовано је за управнике факултетских тела за школску 2012/2013. годину: проф. др Зоран Стојановић именован је за управника докторских академских студија; проф. др Ђорђе Игњатовић именован је за управника мастер академских студија; проф. др Драгица Вујадиновић именована је за управника дипломских академских студија Мастер европских интеграција; проф. др Радмила Васић именована је за управника Института за правне и друштвене науке, док је за управника Центра за пројекте именован проф. др Оливер Антић. На предлог студента продекана Правног факултета Универзитета у Београду, 7. новембра године усвојен је Правилник о раду Већа година, којим се уређује рад Већа година, саветодавног органа Наставно-научног већа Факултета састављеног од свих наставника и сарадника и представника студената са одређене године студија који има за циљ контролу квалитета наставе и унапређење квалитета студија. Конститутивна седница овог органа одржана је 25. октобра године, у присуству декана проф. др Симе Аврамовића, продекана за наставу проф. др Владана Петрова, в. д. студента продекана Марка Антића и председника Студентског парламента Дејана Стојановића. Том приликом, начелно су размотрени циљеви, задаци и начин функционисања Већа година, док је в. д. студента продекана изложио одређена питања у вези са наставом и испитима, изразивши наду да ће овај орган бити у могућности да својим упутствима и инцијативама допринесе унапређењу услова студирања и рада на нашем факултету. Свечано уручење уговора о раду И ове године, Правни факултет организује припреме за полагање правосудног испита. Припремна настава је почела 19. октобра и похађа је 31 кандидат.

29 In memoriam Вести из Библиотеке Као и претходних година, чланови Друштва библиотекара правних и сродних библиотека југоисточне Европе окупили су се 26. октобра године, а домаћин је била Библиотека Правног факултета Универзитета у Београду. Присутно је било 30 чланова Друштва проф. др Војин Димитријевић ( ) петак, 5. октобра године У у Београду је преминуо професор др Војин Димитријевић. Комеморативна седница поводом смрти проф. др Димитријевића одржана је 8. октобра године у Скупштини града Београда. Проф. др Војин Димитријевић рођен је године у Ријеци. Дипломирао је и докторирао на Правном факултету Универзитета у Београду, где је радио као редовни професор до године. Свој научни рад проф. др Димитријевић окончао је на Правном факултету Универзитета Унион. Проф. др Димитријевић је био почасни доктор Универзитета McGill (Монтреал) и Универзитета Кент (Кентербери), као и гостујући професор на универзитету Вирџинија ( ) и универзитетима у Ослу ( ) и Лунду ( ). Био је члан многих угледних организација које се баве људским правима и међународним односима: члан Института за међународно право, носилац француског ордена Легије части, члан Венецијанске комисије Савета Европе за демократију путем права, члан Сталног арбитражног суда у Хагу, члан-оснивач Балканског политичког клуба, комесар и члан Извршног одбора Међународне комисије правника, судија ad hoc Међународног суда правде, члан и потпредседник Комитета за људска права Уједињених нација ( ). Професор др Војин Димитријевић је обављао функцију директора Београдског центра за људска права, председника Правног савета председника Републике Србије, председника Југословенског удружења за међународно право, председника Управног одбора Југословенске кинотеке и члана Савета за борбу против корупције при Влади Републике Србије, а био је и један од оснивача Форума за међународне односе и члан Српског ПЕН Центра. Објавио је велики број научних радова у реномираним страним и домаћим часописима, као и више монографија, укључујући монографије Уточиште на територији стране државе Територијални азил, Београд, 1969; Међународне организације (коауторски са О. Рачићем), Београд, 1971, 1978, 1980, 1988; Појам безбедности у међународним односима, Београд, 1973; Основи теорије међународних односа (коауторски са Р. Стојановићем), Беог рад, 1977; Међународни односи (коауторски са Р. Стојановићем), Београд, 1979, 1988, 1996; Тероризам, Београд, 1982, 2000; Страховлада, Београд, 1985, 1997; The Insecurity of Human Rights after Communism. Factors and Difficulties Affecting the Implementation of International Human Rights Standards in Times of Transition, Oslo, 1993; Неизвесност људских права. На путу од самовлашћа ка демократији, Сремски Карловци Нови Сад: 1993 (Превод на румунски: Drepturile omului în zona de nesigurantâ, Панчево, 1999); Људска права уџбеник, (коауторски рад са М. Пауновићем и В. Ђерићем) Београд, 1997; Људска права и припадници оружаних снага (коаутроски рад са Ј. Радојковић), Београд, 2002; Основи међународног јавног права (редактор и коаутор, са О. Рачићем, В. Ђерићем, Т. Папић, В. Петровић и С. Обрадовићем), Београд, 2005, 2007; Међународно право људских права (редактор и коаутор, са Д. Поповићем, Т. Папић и В. Петровић), Београд, 2006, 2007; Силажење с ума, Београд 2006; W. Benedek, Ch. Daase, V. Dimitrijević, P. van Duyne (ed.), Transnational Terrorism, Organized Crime and Peace Building. Human Security in the Western Balkans, London, 2010; Хашке недоумице. Познато и непознато о Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, Београд, Београдски центар за људска права, 2010 (коаутор с В. Хаџи Видановићем, И. Јовановићем, Ж. Марковићем и М. Милановићем). који су усвојили документ Улога и компетенције библиотекара правних и сродних библиотека и договорили се о публиковању Зборника Друштва, који треба да садржи излагања чланова на досадашњим скуповима. Након информације о успостављању заједничког дигиталног репозиторијума, учлањењу Друштва у Светску асоцијацију правних библиотека и пријема нових чланова, уследила је посета Сајму књига. 29

30 Фонд Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду су током септембра и октобра обогатили следећи дародавци: Институције: Архив Југославије, Заштитник грађана Републике Србије, Матица српска, Народна библиотека Србије, Повереник за заштиту равноправности, Правни факултет Јустинијан Први у Скопљу, Правни факултет у Новом Саду, Треф треид, Удружење банака Србије, Универзитетска библиотека Светозар Марковић. Појединци: проф. др Сима Аврамовић, проф. др Илија Бабић, проф. др Данило Баста, проф. др Жика Бујуклић, проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Радован Д. Вукадиновић, доц. др Милош Живковић, доц. др Марија Караникић-Мирић, Милена Лазић, проф. др Стеван Лилић, доц. др Велисав Марковић, проф. др Добросав Миловановић, проф. др Зоран Мирковић, Гордана Михаиловић, др Срето Ного, Милан Трешњић, проф. др Јовица Тркуља, др Александар Фатић. Библиотека свим дародавцима најсрдачније захваљује на поклоњеним публикацијама. Наша Библиотека је поклонила публикације: Библиотеци Народне скупштине, Виктору Лазићу за Храм књиге и путовања, Библиотеци Правног факултета у Новом Саду, Библиотеци Правног факултета у Крагујевцу, Библиотеци Правног факултета у Нишу, Библиотеци Правног факултета у Сарајеву, Библиотеци Правног факултета у Мостару, Уставном суду у Сарајеву, и Центру за људска права у Сарајеву. 30 Издавачка делатност септембру и октору године, Центар за издаваштво и У информисање Правног факултета у Београду објавио је више нових наслова у оквиру својих бројних библиотека. Тако је библиотека Научна баштина Правног факултета обогаћена следећим књигама: проф. др Милан Бартош, Уговорно право међународно јавно право, друго издање, 543 стр.; проф. др Данило Н. Баста, Преображаји идеје права један век правне филозофије на Правном факултету у Београду ( ). Хрестоматија, друго измењено и допуњено издање, 548 стр.; проф. др Радомир Д. Лукић, Систем филозофије права, 655 стр. Под окриљем библиотеке Монографије објављене су две књиге: доц. др Марко Станковић, Уставно судство у савременим федерацијама, 342 стр. и проф. др Миодраг Симић, Историја суботичког Правног факултета , 332 стр. Двема новим књигама обогаћена је и библиотека Пословно право : проф. др Мирко Васиљевић, доц. др Вук Радовић, доц. др Татјана Јевремовић Петровић, Компанијско право Европске уније, 436 стр. и доц. др Душан Поповић, Искључива права интелектуалне својине и слободна конкуренција, 284 стр. У оквиру библиотеке Crimen објављена је књига коју је уредио проф. др Ђорђе Игњатовић, Казнена реакција у Србији други део, обима 346 стр., као и књига Данило Золо, Ко каже хуманост, обима 157 страна. Новом књигом допуњена је библиотека Зборници, под чијим је окриљем објављен зборник радова Насиље у породици, који су уредили проф. др Слободан Панов, проф. др Марина Јањић Комар и проф. др Милан Шкулић (292 стр.). У оквиру библиотеке Уџбеници објављено је 12 уџбеника: проф. др Александар Јакшић, Грађанско процесно право, шесто издање, 910 стр.; мр Јадранка Мешић, Just English енглески језик у праву, 247 стр.; проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Милан Шкулић, Организовани криминалитет, друго измењено и допуњено издање, 415 стр.; проф. др Сима Аврамовић, доц. др Војислав Станимировић, Упоредна правна традиција, осмо издање, 341 стр.; проф. др Борис Беговић, проф. др Мирољуб Лабус, проф. др Александра Јовановић, Економија за правнике, четврто издање, 597 стр.; проф. др Мирко С. Васиљевић, Компанијско право право привредних друштава, седмо измењено и допуњено издање, 634 стр.; проф. др Мирко С. Васиљевић, Трговинско право, тринаесто измењено и допуњено издање, 599 стр.; проф. др Мирослав Милошевић, Римско право, осмо издање, 456 стр.; проф. др Жика Бујуклић, Римско приватно право, друго измењено и допуњено издање, 432 стр.; проф. др Милан Шкулић, Кривично процесно право, пето издање, 558 стр.; проф. др Дејан Поповић, Пореско право, осмо измењено издање, 528 стр.; проф. др Оливер Антић, Облигационо право, седмо издање, 595 стр. Библиотека Приручници освежена је следећим књигама: проф. др Небојша Јовановић, доц. др Мирјана Радовић, Практикум из трговинског права, 316 стр.; доц. др Војислав Станимировић, Хрестоматија за упоредну правну традицију, друго издање, 356 стр.; проф. др Жика Бујуклић, Forum Romanum, шесто измењено издање, 850 стр. Такође, објављена су и три приручника за припрему правосудног испита: проф. др Илија Бабић, Увод у грађанско и стварно право, треће измењено и допуњено издање, 507 стр.; проф. др Гашо Кнежевић, проф. др Владимир Павић, Међународно приватно право, треће измењено и допуњено издање, 115 стр.; проф. др Ранко Кеча, Грађанско процесно право, седмо издање, 638 стр.

31 У библиотеци Varie објављен је Приручник за припрему пријемног испита за школску 2013/2014., који су уредили проф. др Жика Бујуклић, доц. др Војислав Станимировић, проф. др Владан Петров, мр Александра Кузмић, Миљко Ваљаревић, Драгиша Потић и Љиљана Марић (248 стр.). У овом периоду објављен је и нови број часописа Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/2012, који има 438 страна. Други о нама... Желећи да представи своја издања другим институцијама, Центар за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду гостовао је у Уставном суду Србије. Том приликом, председник Уставног суда Србије др Драгиша Слијепчевић подсетио је присутне на значај Споразума о сарадњи који је потписан између ових двеју институција, као и на важност представљања књига Правног факултета у Уставном суду Србије, будући да ова литература за судије и сараднике Уставног суда представља насушну потребу и алат за рад. Представљајући рад Центра за издаваштво, његов управник проф. др Драган Митровић је истакао да је последњих шест година, Центар објавио више од 400 наслова, али да је посебно поносан на две библиотеке под чијим се окриљем објављују најзначајнија дела домаће и светске правне баштине. По речима проф. др Митровића, циљ Центра је да се генерацијама које долазе повери у руке научно правно благо и скрене пажња на уважене правнике ранијих генерација. Проф. др Митровић је, у том смислу, представио најзначајнија дела из библиотека Светска правна баштина и Научна баштина Правног факултета Универзитета у Београду, попут Левијатана, Политичке понерологије, Моралности права и Правних транспланата, као и дела домаћих великана правне науке, укључујући књиге О држави, Социологија права и Добра управа. У наставку презентације, уследило је обраћање Драгише Потића, који је најавио учешће Центра за издаваштво и информисање Правног факултета на 57. међународном сајму књига у Београду. 31 О успеху наших студената на такмичењу из компанијског права писали су Политика, Блиц, Време, Данас...

32 32 Вечерње новости од 21. октобра године, стр. 12 Политика од 2. октобра године

33 Студентски живот У организацији Универзитета у Београду, Фондације Ана и Владе Дивац и Секције младих и перспективних лидера у оквиру Српске асоцијације менаџера, 21. септембра године, један од најбољих светских мотивационих говорника и борац за права лица са инвалидитетом Ник Вујичић одржао је предавање на Правном факултету. Овај Аустралијанац српског порекла познат је по предавањима које је до сада посетило више од три милиона људи из 24 државе. У инспиративном предавању одржаном на нашем факултету, Ник Вујичић је говорио о својој борби са животним тешкоћама, као и о проблемима са којима се млади сусрећу приликом школовања и запошљавања, поручивши студентима да се уздају у снагу воље, наду, рад, упорност и веру у себе, да никад не одустају од својих идеја, али да не одустају ни од Србије. Присутнима се обратио и Владе Дивац, који је истакао да је Ник пример да никада не треба одустати од својих снова и да се упорношћу и вољом снови могу претворити у јаву, док је проф. др Сима Аврамовић указао да су предавања Ника Вујичића посвећена животу, вредностима и снази воље, која је највеће светско чудо. И током, а и на крају говора, трајали су аплаузи и овације присутних, уз нескривене емоције изражене и сузама и смехом. Уз велики број студената који су испунили амфитеатар, предавању су присуствовали и председник Савета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић, супруга председника Републике Србије госпођа Драгица Николић, Ана и Владе Дивац, декан Правног факултета проф. др Мирко Васиљевић, ректори универзитетâ и родитељи Ника Вујичића. Услед великог интересовања студената, Говор Н. Вујичића одушевио је многобројну публику у сарадњи са мобилним оператером Теленор, студенти који нису успели да пронађу слободно место у амфитеатру Радомир Д. Лукић могли су да прате пренос предавања на великом екрану испред зграде Правног факултета, као и путем Интернета. У организацији Универзитетске омладине Београда и Студентског парламента, на Правном факултету је приказан нови филм Бориса Малагурског и Иване Рајовић Претпоставка правде. Након пројекције филма, који говори о скриваним чињеницама о страдању Бриса Татона у Београду септембра године, као и о судском поступку у којем је осуђено 14 навијача Партизана, одржана је дискусија у којој је, поред режисера, учествовао и редовни професор Правног факултета др Милан Шкулић. На седници Скупштине Спортског друштва Викторија одржаној 7. новембра изабрано је ново руководство Спортског друштва. За председника Спортског друштва изабран је члан фудбалске екипе Далибор Николић, за подпредседнике су изабрани чланица одбојкашке екипе Бојана Бојанић и члан кошаркашке екипе Милан Стаменковић, док је за секретара изабрана чланица рукометне екипе Милица Денић. 33

34 34 Припреме студената Правног факултета Универзитета у Београду за престижно такмичење из међународног трговинског и арбитражног права Willem C Vis International Commercial Arbitration Moot започеле су на летњој школи у Цириху. Такмичари ХХ Vis Moot-а су од 1. до 4. октобра проучавали три области: примену Конвенције Уједињених нација о међународној продаји робе, арбитражно право и правила писаног и усменог изношења аргумената. Предавања су држали истакнути адвокати и професори, као и тренери тимова, који су подстицали дискусију, организовали радне групе за решавање практичних задатака и давали драгоцене савете за предстојеће такмичење. Студенти нашег факултета су савладали интензиван, четвродневни курс заједно са колегама са универзитета у Милану, Торину, Базелу, Нојшателу, Сен Галену, Цириху, Берну, Масарику, Брну, Фрајбургу, Хелсинкију, Лозани, Москви, Сарланду, Алборгу и Кијеву. У програм школе била је укључена и посета Библиотеци Правног факултета Универзитета у Цириху, обилазак града и коктел вече Алумни клуба. Школа је организована непосредно пред излазак арбитражног случаја којим ће се студенти бавити наредних шест месеци, а у циљу што боље припреме за такмичење које ће се одржати од 22. до 29. марта године у Бечу. У раду летње школе учествовали су студенти нашег факултета Дина Прокић, Вања Павићевић, Марија Бућковић и Дејан Вуловић. Поред Правног факултета Универзитета у Београду, одлазак студената на летњу школу у Цирих великодушно је подржала и општина Ивањица, којој упућујемо искрену захвалност. На овогодишњем Vis Moot-у, Правни факултет Универзитета у Београду представљаће следећи студенти четврте године основних студија и студенти мастер студија: Владимир Бошковић, Марија Бућковић, Маша Мишковић, Андријана Мишовић, Тамара Момиров, Драгана Николић, Дина Прокић и Дејан Сивчев. У складу са лепим обичајем да се за сваку генерацију студената Учесници летње школе у Цириху на програму Master in European Integration организује посета неком од седишта институција Европске уније, група од 19 студената генерације 2011/2012. године била је у прилици да се упозна са радом институција Европске уније у Бриселу. Студијско путовање је организовано од 30. септембра до 3. октобра године, у пратњи асистенткиња др Бојане Чучковић и мр Маје Лукић. Тродневну по- Студенти са асист. др Б. Чучковић и мр М. Лукић у Бриселу

35 сету граду који je данас седиште више од хиљаду међународних организација и у којем, после Њујорка, живи највећи број дипломата, студенти су започели обиласком једине непосредно изабране институције Европске уније Европског парламента. Том приликом су одслушали предавање и учествовали у дискусији о начину рада, унутрашњој организацији, надлежностима, као и о улози ове институције пре и након ступања на снагу Уговора из Лисабона. Наредног дана, током једнодневне радне посете најлојанијем чувару интеграција и оснивачких уговора Kомисији, студентима је омогућено да чују два предавања прво на тему: Introduction to the EU s Institutions and Enlargement одржао је Питер Полајнар из Генералне дирекције за проширење (Enlargement DG), док је предавање Роса Черча из Европске службе за спољне послове (European External Action Service) било посвећено теми: The Role of the European External Action Service. Трећи дан боравка био је резервисан за обилазак Савета, који се у Бриселу налази у палати Јустус Липсијус. Том приликом, студенти су се сусрели са правним саветником из секције за спољне односе (External Relations Section) Мајклом Бишопом, који им је одржао предавање, након којег је уследила жива дискусија. Истог дана за студенте је био организован пријем у Дипломатској мисији Србије при Европској унији, где је учеснике студијског путовања примила г-ђа Ксенија Миленковић-Миливојевић, дипломатска пре д ставница Србије. више стотина гостију, одржана је у амфитеатру V Правног факултета, будући да је ту одржан и највећи број трибина које је организовало ово удружење. Уз пригодан и свечарски хорски програм, присутнима су се обратили декан Правног факултета, проф. др Сима Аврамовић, први председник удружења и један од оснивача адвокат Марко Пекић, проф. др Бранко Ракић, саветник амбасадора Руске Федерације у Србији Александар Николаевич Конанихин, саветник амбасаде Белорусије у Србији Андреј Метелица, адвокат Горан Петронијевић, и председник Управног већа удружења Номоканон Стефан Стојков. Поздравно писмо поводом прославе десетогодишњице од оснивања УСПФ Номоканон послала је и проф. др Мила Алечковић. Говорећи о Удружењу и његовом раду, декан проф. др Сима Аврамовић је истакао да је најважније да Удружење представља здрав национализам, којим је током свог постојања оплеменило и учинило Правни факултет богатијим. Проф. др Аврамовић је напоменуо да јубилеј који Удружење прославља сведочи да је оно већ одавно превазишло своју студентску форму окупљања, будући да велики број чланова чине дипломирани правници. Декан је честитао Удружењу јубилеј у име запослених на Правном факултету, као и у своје лично име и у име министра правде и државне управе Републике Србије Николе Селаковића. Адвокат Марко Пекић се, као први председник и оснивач Удружења, осврнуо на прве године његовог постојања и рада, у којима се није могло лако говорити о националном освешћивању Србије, а изразе посебне захвалности упутио је свим колегама који су дали свој допринос развоју и опстанку Удружења. У наставку програма, уследило је обраћање искреног пријатеља и учесника више трибина Удружења проф. др Бранка Ракића, који је изнео своје утиске о раду овог студентског удружења. Присутне су поздравили и саветник у амбасади Руске Федерације у Србији г. Александар Николајевич Конанихин, као и саветник амбасаде Белорусије у Србији г. Андреј Метелица, истакавши да данас у Србији није лако наћи искрена и патриотски настројена удружења студентске националне омладине и да контитнуитет од десет година пред- 35 Удружење студената Правног факултета Номоканон обележило је 11. октобра године десет година постојања. Централна свечаност, којој је присуствовало Свечана прослава првих десет година удружења Номоканон

36 36 ставља леп и светао пример како се са искреном вером и љубављу према отачаству може формирати лепа слика о Србији. Након обраћања иностраних пријатеља Удружења, уследило је обраћање адвоката Горана Петронијевића, који је говорио о сарадњи и подршци коју је несебично пружао Удружењу, делећи своје искуство са неколико генерација Номоканона. Он је искористио прилику да пренесе честитке које је Удружењу упутио др Радован Караџић. Чланови УСПФ Номоканон Програм је окончан обраћањем председника Управног већа Стефана Стојкова, који је представио својеврстан програм и резултате Удружења, истакавши да ће непоколебљива вера у светог Саву, српство и национални и културни идентитет бити непроменљиви путокази и у будућем раду Удружења. Правни факултет Универзитета у Београду објавио је нови, 47. број листа Правник, који представља гласило студената Правног факултета Универзитета у Београду, информативног и едукативног карактера. Први број Правника објављен је још године и редовно је излазио у временима када је било опасно јавно говорити и критиковати. После издавања 40. броја, године, лист престаје да се штампа. У међувремену је било покушаја да се његов рад обнови, али су те редакције врло брзо престајале са радом. Током зимског семестра 2010/2011. група студената је, уз помоћ Студентског парламента, организовала конкурс за сараднике чиме је формирана нова редакција. Правник данас има за циљ да буде образовни часопис у потпуности ослобођен утицаја било које политике и идеологије, који ће отворено говорити о свим аспектима студија права. CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378(497.11) ACTA diurna : билтен Правног факултета Универзитета у Београду / уредник Жика Бујуклић. 2004, бр. 1 (октобар). Београд (Булевар краља Александра 67) : Правни факултет Универзитета у Београду, 2004 (Београд : Досије). 29 cm Двомесечно. Наставља традицију билтена који је излазио у периоду од године под истим насловом ISSN = Acta diurna (Београд) COBISS.SR-ID