ACTA DIURNA. Велики успеси студената на стручним такмичењима. Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 45, октобар децембар 2013.

Transcription

1 ACTA DIURNA Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 45, октобар децембар последњем тромесечју У године, студенти Правног факултета Универзитета у Београду учествовали су на више такмичења из различитих области права, остваривши значајне успехе. Тај низ је започет на међународном такмичењу из Права страних улагања кoje је одржано у Франкфурту, од 24. до 26. октобра године. На овом такмичењу, студентима нашег факултета припала је награда за најбољег правног заступника, док је на основу збира бодова освојених за тужбу, одговор на тужбу и квалификационе усмене наступе, наш тим рангиран као осми у конкуренцији од шездесет седам тимова из двадесет држава. Осим тога, студенти Правног факултета Универзитета у Београду су, већ другу годину заредом, однели победу на националном такмичењу из Компанијског права под називом Big Deal које је одржано 18. и 19. новембра у Београду. Студенти нашег факултета тријумфовали су и на Првом националном такмичењу у симулацији суђења из области заштите од дискриминације, које је организовао Повереник за заштиту равноправности заједно са Правосудном академијом. На такмичењу су учествовала 22 тима, од којих чак осам са нашег факултета. Два тима састављена од наших студената освојила су, притом, прво и друго место у великом финалу такмичења, као и прво место у говорништву и награду за најбољу тужбу. Велики успеси студената на стручним такмичењима Победници такмичења из Компанијског права са асист. Ј. Лепетић Победници на такмичењу из области заштите од дискриминације са проф. др М. Јовановићем и доц. др И. Крстић

2 2 Издавач Правни факултет Универзитета у Београду За издавача проф. др Сима Аврамовић Уредник проф. др Жика Бујуклић Секретар доц. др Љубинка Ковачевић Технички секретар Барбара Лазаревић-Мићовић Припрема и штампа Досије студио Прилоге, фотографије и сугестије за билтен Правног факултета можете достављати електронском поштом доц. др Љубинки Ковачевић на адресу: или на дискети Барбари Лазаревић-Мићовић до 1. у месецу за догађаје из претходног месеца. ISSN Студенти награђени на такмичењу из Права страних улагања са асистентима М. Јовановићем и У. Живковићем Успеси на међународном такмичењу из Права страних улагања На овогодишњем међународном такмичењу из Права страних улагања (Foreign Direct Investment Moot) кoje је одржано у Франкфурту, у просторијама Франкфуртског међународног арбитражног центра, у организацији Немачке арбитражне институције (DIS) од 24. до 26. октобра године, студенти чланови београдског тима: Катарина Грга, Никола Илић, Драгана Николић, Дина Прокић, Анђелка Тодоровић и Бојана Тодоровић, још једном су доказали да висок квалитет образовања стечен на Правном факултету Универзитета у Београду парира и највећим светским универзитетима. Садржај Ове године, шездесет седам тимова из двадесет седам земаља са свих пет континената такмичили 1 Велики успеси студената на стручним такмичењима 5 Свечано отварање нове академске године на свим нивоима студија 6 Стипендије вредним студентима права 7 Конференција Правна сигурност у условима транзиције 8 Научни скуп 150 година Велике школе у Београду 9 Конференција `Constitutional Review and Democracy` 10 Конференција о међународном кривичном правосуђу 11 Конференција о заштити потрошача 11 Скуп о избору судија у државама региона 12 Семинар о преговорима за приступање Светској трговинској организацији 13 Научни скуп о Уставу Краљевине Србије од године 14 Панел дебата о уређењу медија на интернету 15 Организација регионалног такмичења из медијског права 16 Међународна сарадња 18 Споразум са Факултетом организационих наука 18 Учешће Центра за издаваштво на Међународном сајму књига 20 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству 23 Научни и стручни скупови и предавања у земљи 25 Награде и признања 26 Студијски боравци у иностранству 26 Гости на предавањима и посете институцијама 29 Forum Romanum 30 У част одласка у пензију професора др Данила Басте 33 Факултетски живот 34 In memoriam 37 Вести из Библиотеке 38 Издавачка делатност 39 Други о нама Студентски живот 49 Путовање студената у Скопску Црну Гору 51 Излет у Румунију

3 су се за престижне награде, а београдски тим се вратио са наградама у чак две категорије. Наиме, београдски тим је освојио трећу награду за најбољу тужбу на такмичењу, а наша студентикиња Бојана Тодоровић освојила је награду као један од десет најбољих правних заступника у конкуренцији од преко 200 такмичара. Успех наших студената је посебно значајан имајући у виду да је престижни часопис TDM Journal (Transnational Dispute Management Journal) објавио тужбу коју су написали наши студенти као једну од три најбоље на целом такмичењу. У укупној конкуренцији, на основу збира бодова освојених за тужбу, одговор на тужбу и квалификационе усмене наступе, наш тим је такмичење завршио рангиран као осми најбољи на свету, оставивши за собом реномиране светске универзитете, као што су: Универзитет Ломоносов (Русија), Џорџтаун (САД), Монаш (Аустралија), Карлос III (Шпанија), Универзитет из Кјота (Јапан), Јагелонијан (Пољска), Пепердајн (САД), Сафолк (САД), Универзитет из Амстердама (Холандија) и многи други. Овогодишњи случај на којем су студенти радили преко шест месеци био је посебно захтеван, имајући у виду да је обухватио нека од најактуелнијих питања међународног права страних улагања, као што су: обим и накнада штете због повреде пословног угледа и репутације улагача, дозвољеност примене мера заштите здравља и живота људи, несавесно стицање користи из међународних уговора о заштити страних улагања променом власничке структуре улагача и пузећа експропријација. Београдски тим су како за писмени тако и за усмени део такмичења спремали асистенти Марко Јовановић и Урош Живковић, док је својим стручним саветима подршку пружио и проф. др Душан Поповић. Тим и тренери су нарочито захвални Управи Факултета која је својим ванредним ангажовањем омогућила одлазак наших студената на такмичење, као и донаторском гесту Завода за уџбенике који је, као и у претходним годинама, подржао напоре наших талентованих студената да узму учешће у овом престижном међународном такмичењу. Победа на такмичењу из Компанијског права Студенти Правног факултета Универзитета у Београду остварили су велики успех победивши, већ другу годину заредом, на такмичењу из Компанијског права под називом Big Deal које организује адвокатска канцеларија Јанковић, Поповић & Митић. Након квалификација, које су одржане 19. септембра и 29. октобра, и финала одржаног 18. и 19. новембра на енглеском језику у просторијама канцеларије, тим Правног факултета Универзитета у Београду, чији су чланови студенти четврте године: Татјана Софијанић, Милица Жаркић, Маја Добрић, Милица Шеперац и Растко Павловић, проглашен је за најбољи. Имајући у виду да се радило о симулацији M&A трансакције, студенти су у квалификацијама саставили и представили due diligence извештај и уговор о продаји удела друштва са ограниченом одговорношћу као заступници купца, да би у финалу саставили уговор чланова друштва, као заступници једног од два члана, који је и закључен након преговора са другим финалистом, студентима Правног факултета Универзитета у Новом Саду као заступника другог члана друштва са ограниченом одговорношћу. Студенткиња Милица Жаркић проглешена је за једног од два најбоља учесника на такмичењу. Београдски тим је за такмичење припремала асистент Јелена Лепетић. У припреми су помогли и адвокати из кацеларије Јанковић, Поповић & Митић, доц. др Татјана Јевремовић-Петровић, проф. др Душан Поповић и проф. др Вук Радовић, којима чланови тима дугују захвалност на подршци и саветима. Велики успех на такмичењу из области заштите од дискриминације У периоду од 20. до 21. децембра године одржане су финалне рунде Првог националног такмичење у симулацији суђења (Moot Court) из области заштите од дискриминације, које је организовао Повереник за заштиту равноправности у партнерству са Правосудном академијом, а уз подршку UNDP. Циљ овог такмичења састојао се како у доприносу развоју правног образовања у овој области, тако и у унапређењу равноправности у Републици Србији. Од такмичара се очекивало да, најпре, у писаним поднесцима, а, затим, и у усменим излагањима, у зависности од процесне улоге у којој су се налазили, утврде, односно оспоре, да ли је било дискриминације породиље М. Ј., која је након повратка на посао после породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, пребачена на ниже, слабије плаћено, радно место, иако је у претходном периоду њен рад био оцењиван највишим оценама. На такмичењу су учествовала 22 тима студената са девет акредитованих правних факултета из целе Србије, од којих чак осам са нашег факултета. Тимове студената са нашег факултета спремали су проф. др Миодраг Јовановић, доц. др Ивана Крстић, доц. др Љубинка Ковачевић, доц. др Бојана Чучковић и асистенти др Маја Лукић и Вук Цуцић. Наши студенти су освојили вредне награде у све три категорије: за најбоље писане поднеске, за најбоља усмена излагања и за најбољег говорника. Од учесника овог такмичења очекивало се најпре да на основу чињеница задатог случаја из области заштите од дискриминације (који је обухватао материјале на 3

4 4 преко 30 страна) у задатом року припреме тужбу. Двадесет и један тим је успешно одговорио на овај захтев, а на основу највиших оцена тужби у други круг такмичења пласирало се дванаест тимова од којих шест са нашег факултета. Најбољи тужиоци имали су, затим, задатак да на основу тужбе другог тима учесника такмичења припреме одговор на тужбу. Свих дванаест тимова је у задатом року одговорило и на овај захтев. Најбољи резултати у писаном делу такмичења (збир оцена за поднету тужбу и одговор на тужбу) одредио је и учеснике финалног усменог дела такмичења које се одиграло 20. и 21. децембра у просторијама Правосудне академије Републике Србије. Од осам финалиста, четири су били тимови које су чинили студенти нашег Факултета. Поред њих, у усмене рунде такмичења пласирала су се три тима са нишког Правног факултета и један са новосадског Правног факултета. Сви тимови на такмичењу су наступали под именима која одговарају називима планинских врхова у Републици Србији надморске висине од преко 2000m, што је симболично одговарало уверењу организатора да ће такмичари својим трудом и радом бити на висини повереног задатка. У финалним рундама такмичења, сваки од осам тимова финалиста имао је прилику да једном изнесе аргументе у улози тужиоца и једном у улози туженог пред судским већима састављеним од угледних стручњака из ове области. Оцењивано је како познавање чињеница случаја и релевантних правних извора, тако и организација, структура и стил излагања, као и способност студената да одговоре на постављена питања од стране чланова судског већа, а, нарочито убедљивост у излагању, односно способност студената да чињенице задатог случаја изложе у прилог својој процесној улози, чак и ако су чињенице проблема такве да више иду у корист супротној страни. Судије на симулацији суђења били су угледни адвокати и стручњаци из ове области, представници невладиног сектора и директор Правосудне академије, као и судије Врховног касационог суда и Апелационог суда у Нишу: Лидија Ђукић, Душан Игњатовић, Љубица Милутиновић, Ненад Вујић, Вида Петровић Шкеро, Милан Антонијевић, Дејан Укропина, Славољуб Царић, Вања Мацановић, Александар Оленик, Славољупка Павловић и Ивана Рађеновић. Они су својим професионалним приступом допринели да симулације на такмичењу изгледају као праве судске парнице. На основу највишег збира оцена у два финална наступа 20. децембра у велико финале такмичења, које је одржано 21. децембра, пласирала су се два тима: Љуботен и Маја оба су чинили студенти нашег факултета. У првом финалном наступу, према оценама петочланог судског већа, победу је однео тим Маја. Успешнији у другом наступу био је тим Љуботен. У неизвесној завршници победнички пехар отишао је у руке тима Љуботен, који је у укупном збиру поена са финалних рунди имао свега пет поена више од другопласираног тима Маја (укупно 885, односно 880, од максималних 1000 поена). Првопласирани тим Љуботен, који су чинили студенти Гаврило Николић, Милица Жаркић и Лидија Радуловић, а које је за ово такмичење спремала доц. др Ивана Крстић, за награду је освојио пут у Брисел у седиште Еquinet. Другопласирани тим Маја, који су чинили студенти Стефан Aндоновић, Марко Тешановић и Митар Симоновић, а које је за такмичење спремао проф. др Миодраг Јовановић, за награду су добили по таблет рачунар. Награде финалистима такмичења уручила је судија Вида Петровић Шкеро, која је председавала судијским већем које је оцењивало наступе финалиста. На основу највише просечне оцене на усменим наступима (48,5 од максималних 50 поена) прво место у говорништву освојила је Милица Жаркић из тима Љуботен и, такође, као награду добила таблет рачунар. Другопласирани у конкуренцији за награду у говорништву био је наш студент Марко Тешановић (просечна оцена 46,68) из тима Маја, а трећепласирани наш студент Гаврило Николић (просечна оцена 45,56) из тима Љуботен. Награду победници у говорништву уручила је Јелена Манић Петрониколос из UNDP, која је дала неизмерни допринос организацији овог такмичења. Награда за најбоље написане поднеске припала је тиму Ђеравица са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, док је друго место освојио тим Дупљак који су чиниле студенткиње нашег факултета Бранислава Јовановић и Миљана Тајић, а које је за такмичење спремала доц. др Љубинка Ковачевић. Диплому за најбоље написану тужбу добио је тим Љуботен, а диплому за најбоље написан одговор на тужбу добио је тим Ђеравица. Награде најбољим тимовима у овој категорији уручила је повереница за равноправност проф. др Невена Петрушић, која је искористила и ову прилику да се захвали свим учесницима такмичења на уложеном труду и раду и доприносу промоцији ове важне теме. Истовремено, проф. др Петрушић обавестила је присутне да ће Повереник за равноправност и наредне године организовати ово такмичење и позвала их да на њему поново узму учешће. Учеснике великог финала такмичења у симулацији суђења из области заштите од дискриминације 24. децембра године примио је декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и том приликом им честитао на постигнутим резултатима и пожелео пуно среће у даљем раду. Декан се захвалио студентима што су својим успесима допринели да витрине музеја Правног факултета Универзитета у Београду буду богатије за још два вредна признања.

5 Свечано отварање нове академске године на свим нивоима студија Отварање школске године на основним студијама обележено је свечаном академијом, којој је присуствовало бруцоша, њихових наставника и сарадника и представника медија. Свечаности су присуствовали и бројни угледни гости Правног факултета Универзитета у Београду: ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић, министар правде и државне управе Никола Селаковић, вршилац функције председника Врховног касационог суда Србије Драгомир Милојевић, државни секретар Министарства правде Данило Николић, републички јавни правобранилац Оља Јовичић, директор Правосудне академије Ненад Вујић, председник Адвокатске коморе Београда Славко Јеловац и вршилац функције председника Апелационог суда у Београду Душко Миленковић. Свечаност је отворена химном Републике Србије и академском химном, које су извели чланови хора Обилић, којим је дириговала професор емеритус др Даринка Матић Маровић. У име Универзитета у Београду, присутне је поздравио ректор проф. др Владимир Бумбаширевић, који је подсетио на почетке високог образовања у Србији, чији корени воде до године и оснивања Велике школе, међу чијим ђацима је био и Вук Стефановић Караџић. Проф. др Бумбаширевић је нагласио да ће нова генерација студената имати прилику да на најстаријем факултету Универзитета у Београду студира, стиче нова знања и вештине и оствари бројне контакте и пријатељства. Гостима се поздравним говором обратио и министар правде и државне управе Републике Србије Никола Селаковић. Он је пожелео Са свечаности поводом отварања академске 2013/2014. године на основним студијама бруцошима да за 10 година, неко од њих буде на његовом месту и да химна Србије Боже правде буде само химна, а, не и молитва, као што је то данас случај. Министар Селаковић је с поносом истакао да је у делегацији Министарства правде и државне управе, која је путовала у Брисел, ради представљања нашег правног система, од 20 функционера и службеника министарства, било 6 чланова узраста између 26 и 30 година, који су недавно дипломирали на Правном факултету Универзитета у Београду. Уз жеље да успешно окончају студије и стекну диплому Правног факултета Универзитета у Београду, министар је честитао бруцошима почетак нове академске године. У име Студентског парламента, госте је поздравио и студент продекан Правног факултета Универзитета у Београду Стефан Танасковић. Он је истакао да је Правни факултет стожер и лидер интелектуалног и научног развоја наше земље. Студент продекан Танасковић је подсетио да су у клупама Правног факултета седели најистакнутији људи Србије. Присутнима се обратио пригодним речима и вршилац функције председника Врховног касационог суда Србије Драгомир Милојевић. Пожелевши бруцошима успех у новој етапи живота, судија Милојевић је нагласио да, управо, они треба да искористе знање својих професора, који ће их учити и усмеравати ка стварању услова за делотворну примену закона и савесном бављењу одговорном правничком професијом. Као што ми очекујемо много од вас, тако и ви треба да захтевате много од нас. Будите упорни и строги према себи, али се радујте успесима које постигнете, истакао је судија Милојевић. У име домаћина, присутнима се обратио и декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић. Он је, говорећи о историјском развоју Правног факултета Универзитета у Београду, подсетио на оснивање Велике школе и 13. септембар године, када је Доситеј Обрадовић одр- 5

6 жао говор о знаности. Велика школа је тада имала три разреда: први разред опште образовни, други са половином правничких предмета и трећи са свим правничким предметима. Представљајући Правни факултет, проф. др Аврамовић је истакао, између осталог, и то да Факултет броји 110 наставника и сарадника, да се у свакој генерацији упише око студената, као и да Факултет располаже модерним рачунарским центром и електронским базама података. Декан проф. др Аврамовић је упознао студенте и са бројним ваннаставним активностима, симулацијама суђења, међународним такмичењима, које им, такође, могу помоћи у учењу и стицању знања. Уз најлепше жеље бруцошима, декан је упутио поруку држави и свим носиоцима власти који о томе одлучују, да је сада право време да Универзитет у Београду добије статус Националног универзитета у Београду. Обележавање почетка нове академске године на мастер студијама новембра године, у амфитеатру VIII. Студенте су поздравили декан проф. др Сима Аврамовић и управник докторских студија проф. др Дејан Поповић. Отварању су присуствовали и проф. др Владан Петров, продекан за наставу и проф. др Слободан Марковић, продекан за научни и истраживачки рад. 6 Свечаност поводом почетка школске 2013/2014. године на мастер академским студијама одржана је 21. октобра године, у амфитеатру Слободан Јовановић. Студенте је поздравио декан проф. др Сима Аврамовић, а говорили су и продекан за наставу проф. др Владан Петров и управник мастер академских студија проф. др Ђорђе Игњатовић. Свечаност поводом почетка школске 2013/2014. године на докторским студијама одржана је 13. Свечано отварање нове академске године на докторским студијама Стипендије вредним студентима права На основу предлога Управе Правног факултета, Савет Правног факултета је донео Одлуку о расписивању конкурса за доделу 100 стипендија у школској 2013/2014. години студентима Правног факултета. Пети пут, сада већ традиционално, Правни факултет Универзитета у Београду доделио је стипендије студентима скромног материјалног стања који редовно испуњавају своје школске обавезе. Стипендије је добило 20 студената друге године, 30 студената треће и 40 студената четврте године основних студија, као и десет студената на мастер студијама. На свечаности одржаној 25. децембра у конференцијској сали, министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Томислав

7 Јовановић и декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић уручили су студентима уговоре о стипендијама. Декан је у обраћању студентима рекао да они заслужују материјалну подршку Факултета, и позвао и друге факултете да следе овај пример, у границама својих могућности. Министар проф. др Томислав Јовановић је поздравио овај предлог декана проф. др Аврамовића и пожелео студентима да новац од стипендија уложе у њихово образовање. Правни факултет Универзитета у Београду је прва и једина високошколска установа, која на овај начин стипендира студенте искључиво из својих средстава. На Правном факултету Универзитета у Београду је 5. и 6. новембра године одржана међународна научна конференција Правна сигурност у условима транзиције у оквиру пројекта Развој правног система Србије и хармонизација с правом ЕУ, у организацији Института за правне и друштвене науке Правног факултета. Циљ конференције је био да се размотре аспекти нормативне заштите правне сигурности, стварни ефекти и учинци за правне субјекте у условима брзих, честих и не увек стратешки добро промишљених преображајних замисли, нарочито с обзиром на прилагођавање домаћег права стандардима Европске уније. Разматрање ових питања са становишта различитих области и грана права, као и националних права држава-суседа, које су у статусно сличном положају као што је Србија, допринело је бољем увиду у правну праксу, стручној оцени и предлозима за унапређење нормативне делатности. Конференција је отворена поздравном речју декана Правног Обраћање министра просвете на свечаности поводом уручења 100 уговора о стипендијама Конференција Правна сигурност у условима транзиције факултета проф. др Симе Аврамовића, након чега је уследило разматрање теоријског аспекта правне сигурности. Тим делом сесије модерирао је доц. др Горан Дајовић, а своје радове изложили су: проф. др Сања Ђурђић ( Место правне сигурности као правне вредности у Радбруховој филозофији ); проф. др Милован Митровић ( Транзиција и правна /не/ сигурност: теоријско-хипотетички оквир за социолошку анализу ); проф. др Алпар Лошонц, Соња Бунчић, Андреа Иванишевић ( Меко право и транзиција ); Лука Бренеселовић ( Правна сигурност и правни позивитизам ) и проф. др Радмила Васић ( Институционално спречавање корупције и правна сигурност ). У наставку конференције, уследила је анализа теме: Правна сигурност и правосуђе. Тим делом сесије модерирао је доц. др Марко Станковић, док су радове изложили проф. др Јасминка Хасанбеговић ( Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа ), проф. др Оливера Вучић ( Уставно правосуђе и процедуре ), Драгана Бољевић ( Улога судства у успостављању правне сигурности предуслови и контроверзе ) и мр Јована Парлић ( Уставна интерпретација и остварење правне сигурности у условима транзиције ). Трећи део првог радног дана био је посвећен теми Правна сигурност и законодавство, а модератор је био проф. др Владан Петров. Том приликом, саопштења су поднели: проф. др Ирена Пeјић ( Законодавна функција у замци законодавног поступка ); проф. др Добросав Миловановић ( Улога јавне управе у унапређењу законодавног процеса ); проф. др Борче Давитковски, проф. др Ана Павловска-Данева ( Правна сигурност грађана у управном поступку ); доц. др Данило Вуковић, проф. др Слободан Цвејић ( Правна култура у Србији: ставови према неутралности и примени закона ) и доц. др Милош Живковић ( Транзиција и прописи о изградњи ). Другог дана конференције, најпре је размотрено питање правне сигурности тржишта. Модератор је 7

8 8 Отварање међународне научне конференције `Правна сигурност у условима транзиције` била проф. др Гордана Илић-Попов, док су радове представили проф. др Борис Беговић ( Структурне везе: ширења домена контроле концентрација и последице по правну сигурност ); проф. др Александра Јовановић ( Проблем транзиције у Србији: правна сигурност и владавина права у одбрани тржишног решења и економских слобода ), проф. др Емилија Вукадин ( Значај правне сигурности у формирању тржишног система привређивања ); мр Светислав Костић ( Обавезност мишљења Министарства финансија Републике Србије и правна /не/сигурност ) и доц. др Наташа Петровић Томић ( Разлози /не/популарности арбитраже у потрошачким уговорима о осигурању ). Наредна сесија, којом је модерирао проф. др Игор Вуковић, била је посвећена теми: Правна сигурност у кривичном и међународном праву. О овој теми реферате су поднели: проф. др Љиљана Радуловић ( Основни модели сузбијања малолетничке делинквенције и правна сигурност малолетника у сукобу са законом ), др Наташа Мрвић Петровић ( Примена прекршајних заштитних мера као узрок правне несигурности ), доц. др Александар Гајић ( Правна сигурност у међународном кривичном праву и правосуђу ); проф. др Ивана Јелић ( Правна сигурност и ограничења људских права ), проф. др Бранко Ракић ( Доктрина јасног акта у праву ЕУ ) и доц. др Бојан Милисављевић ( Правна сигурност и дипломатско-конзуларна заштита ). Конференција је окончана завршном речи проф. др Радмиле Васић, управника Института за правне и друштвене науке. Научни скуп 150 година Велике школе у Београду Правни и Филозофски факултет Универзитета у Београду су, уз подршку Ректората Универзитета у Београду, обележили 150 година Велике школе у Београду, која је настала прерастањем Лицеја Законом о устројству Велике школе од 24. септембра/6. октобра године. Организациони одбор за обележавање овог јубилеја чинили су: проф. др Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду; проф. др Милош Арсенијевић, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду; проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду; проф. др Весна Димитријевић, председница Већа групације друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду; проф. др Слободан Марковић, продекан за науку Правног факултета Универзитета у Београду; проф. др Војин Недељковић, продекан за науку Филозофског факултета Универзитета у Београду; проф. др Милош Миленковић, секретар Одбора испред Филозофског факултета Универзитета у Београду и проф. др Зоран С. Мирковић, секретар Одбора испред Правног факултета Универзитета у Београду. У најопштијем правно-теоријском контексту, конференција је подстакла претресање и допуну појма правне сигурности и у вредносном и у практичном смислу. А када је у питању образовна делатност Факултета, у закључцима конференције издвојиле су се теме и области у којима би Факултет могао да организује курсеве за тзв. иновацију знања. Поводом 150. годишњице Велике школе, 6. и 7. децембра године, организована је свечаност и научни скуп под називом 150 година Велике школе у Београду. Првог дана, на свечаној седници у Ректорату скуп је отворио својом беседом ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић. Радни део научног скупа је настављен истог дана на Филозофском факултету излагањима Милоша Ковића (Филозофски факултет Универзитета у Београду) Велика школа ( ): Идеали и дос-

9 тигнућа, Зорана С. Мирковића (Правни факултет Универзитета у Београду) Настанак Велике школе године и њено европско високошколско окружење, Миодрага Ломе (Филолошки факултет Универзитета у Београду) Почеци наставе светске књижевности на београдском Лицеју и Великој школи, Ивана Ковачевића (Филозофски факултет Универзитета у Београду) Етнографија, етнологија, антропологија. Развој једне хуманистичке дисциплине на Филозофском факултету. Другог дана научног скупа, одржаног на Правном факултету, излагали су: Александар Лома (Филозофски факултет Универзитета у Београду) Затурени кључеви прошлости. Класична филологија у Срба некад и сад, Радмила Васић (Правни факултет Универзитета у Београду) Велика школа ( ). Заснивање опште јуриспруденције у Србији, Марко Ђурђевић (Правни факултет Универзитета у Београду) Почеци изучавања грађанског права на Великој школи, Бранислава Јордановић (Педагошки музеј у Београду) Ректори Велике школе , Бранислав Николић (Технолошкометалуршки факултет Универзитета у Београду) Хемијска технологија у Србији. Образовање, наука и пракса прошлог доба и на уласку у трећи миленијум, Светлана Мирчов (Правни факултет Универзитета у Београду) Настанак, развој и гашење Библиотеке Лицеја, Драго Ђурић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) Просветитељски рад браће Радовановић, Бранимир Јованчићевић (Хемијски факултет Универзитета у Београду) Хемија на великим школама у Србији, Маја Николова (Педагошки музеј у Београду) Наука о машинама и пројектовање камених мостова Технички факултет Велике школе у Београду, Милош Миленковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) Друштвено-хуманистичке науке као културна баштина и јавно добро. Скуп је затворен коктелом, који је одржан у Свечаној сали Скупштине града Београда. У плану је да се изда споменица поводом 150 година Велике школе у Београду под називом: Век и по Велике школе у Београду. 9 Конференција `Constitutional Review and Democracy` На нашем факултету је 23. и 24. новембра одржана међународна конференција Constitutional Review and Democracy, која је организована у оквиру пројекта Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе случај Србије, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Конференција је окупила домаће и иностране стручњаке из области уставног права, европског права, политичке и правне филозофије. Учеснике је на отварању поздравио декан проф. др Сима Аврамовић и том приликом је нагласио значај одржавања овакве конференције за једно транзиционо друштво, какво је српско. У првом делу конференције, која се претежно бавила теоријским аспектима разматрања односа између судске контроле уставности и демократије, изложени су радови New Courts and Old Problems, Old Courts and New Problems (Марк Ташнет, Харвард), Always above the Law? Justification of Constitutional Review Revisited (Ненад Димитријевић, Централноевропски универзитет) и On the Defeasibility of the Abstract Case against Constitutional Review (Миодраг Јовановић, Правни факултет). Друга сесија је била посвећена динамичним односима између највиших националних и европских судских инстанци. Изложени су следећи радови: Constitutional Review in a Democratic Deficit Setting: The Case of EU (Виолета Беширевић, Правни факултет Унион), The Authority of the European Human Rights Law (Танасије Маринковић, Правни факултет) и Ban on Political Parties in a Dialogue of Jurisdictions (Драгољуб Поповић, Европски суд за људска права). У завршној сесији првог дана конференције изложене су студије случаја две унеколико специфичне државе Холандије и Румуније. Рад Review of Constitutionality in the Dutch System: Background, Practice and Present-Day Challenges представила је Елејн Мак (Ерасмус универзитет Ротердам), док је излагање на тему Activism of Romanian Constitutional Judge Lost in Transition имала Елена-Симина Танасеску (Универзитет у Буку-

10 10 решту). Други конференцијски дан био је посвећен земљама које су или већ прошле процес демократске транзиције (Шпанија) или се још увек налазе у њему (Бугарска, Мађарска, Србија). Изложени су следећи радови: Constitutional Justice and the Rule of Law: The Contribution of the Spanish Constitutional Court to the Consolidation of Democracy (Луис Гордиљо, Универзитет Деусто, Билбао), Finding Ways through the Clouds of Uncertainty, Searching for Paths in the Desert of Sorrow: The Functioning of Constitutional Justice in a Non-Consolidated Democracy (Мартин Белов, Универзитет у Софији), Constitutional Review and the Constitution-Making Majority The Hungarian Example (Јохана Фролих, Уставни суд Мађарске) и The Role of the Constitutional Court of Serbia in Developing Constitutional Democracy The Dispute on the Legal Nature of Representative Mandate (Владан Петров, Правни факултет). Конференција је окупила стручњаке из уставног права, европског права, политичке и правне филозофије Као и у случају претходних конференција одржаних у оквиру истог пројекта, и радови са овога скупа биће објављени у оквиру едиције Democracy and the Rule of Law, холандске издавачке куће Eleven International Publishing, коју уређује проф. др Миодраг Јовановић (за секцију одржаних активности). Конференција о међународном кривичном правосуђу Уводничари на конференцији посвећеној међународном кривичном праву На нашем факултету је, у организацији Српског удружења за правну и социјалну филозофију, 25. октобра године одржана међународна конференција на тему International Criminal Law Philosophical and Practical Aspects. Конференцију је својим излагањем на тему The Self-Righteousness of International Criminal Law отворио професор Роџер О Киф са Универзитета Кембриџ, а у наставку су своја излагања имали и судија Апелационог суда у Београду др Миодраг Мајић (International Criminal Law and Fair Trial Standards in Times of Transitional Justice ), адвокат Душан Игњатовић (The Hague Tribunal and the Process of Reconciliation), др Аксел Рајтер са Универзитета у Верони (International Criminal Tribunals and Human Rights: An Uneasy Cohabitation) и доц. др Ивана Крстић са нашег факултета (Recognition of Universal Jurisdiction over Genocide). Скупом је модерирао проф. др Миодраг Јовановић.

11 Конференција о заштити потрошача Под покровитељством Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, нашег Факултета и IPA пројекта Јачање заштите потрошача у Србији, у сарадњи са Међународним удружењем за право потрошача (International Association of Consumer Law), Правним факултетом Универзитета Брунел из Лондона, као и Групе за изучавање међународног и упоредног потрошачког права при Факултету политичких наука и права Универзитета Квебек из Монтреала, 20. новембра је у сали за конференције Правног факултета одржана конференција Teaching Consumer Law. Поред представника нашег факултета и неколико гостију из иностранства, на конференцији су у својству излагача или учесника били и представници свих државних правних факултета у Србији, као и представник Правног факултета Универзитета Унион; затим представници Министарства, Канцеларије за европске интеграције и неколико адвокатских канцеларија, као и студенти нашег факултета. Конференцију је отворио проф. др Слободан Марковић, продекан за науку, а уводна излагања су имали Весна Новаковић, начелница Отварање конференције Teaching Consumer Law Одељења за заштиту потрошача у Министарству, као и проф. др Тјери Бургоањи, руководилац IPA пројекта и некадашњи декан Факултета политичких наука и права Универзитета Квебек. Поред осталог, на конференцији су одржани панел посвећен односу Права потрошача и других дисциплина и округли сто о силабусима из ове области на факултетима у земљи и иностранству. У оквиру конференције, представљен је и зборник радова Strengthening Consumer Protection in Serbia Jačanje zaštite potrošača u Srbiji / Liber Amicorum Svetislav Taboroši приређен у част проф. др Светислава Таборошија, професора Правног факултета у пензији, чији су уредници проф. др Тјери Бургоањи и доц. др Татјана Јованић, у издању Центра за издаваштво нашег факултета. На крају конференције промовисан је и специјални број Студентске ревије за привредно право који је посвећен, управо, заштити потрошача у Републици Србији. 11 Скуп о избору судија у државама региона петак, 29. новембра године, у организацији Центра У за јавно право (са седиштем у Сарајеву) и Правног факултета Универзитета у Београду, на нашем факултету одржана је научна конференција на тему Избор судија у Републици Србији и државама региона норма, пракса, предлози за промену. Окупљене су поздравили проф. др Владан Петров, продекан Факултета и сарадник ЦЈП, проф. др Сима Аврамовић, декан, проф. др Един Шарчевић, професор Правног факултета у Лајпцигу и председник ЦЈП и Љиљана Благојевић, помоћник министра правде и државне управе. Декан проф. др Аврамовић је, отварајући скуп, рекао да је избор судија једна од најзначајнијих тема у Србији и државама региона, као и у целокупној уставној теорији и пракси. Он је истакао да је важно упознати се са праксом других земаља како би се нормативно и стварно успоставио квалитетнији правосудни систем. Закључио је да су начела независности и одговорности два најзначајнија начела у функционисању судске власти. Референти су били проф. др Ирена Пејић, Љиљана Благојевић, проф. др Владан Петров, проф. др Борис Љубановић, проф. др Дарко Симовић и доц. др Марко Станковић. У живој дискусији учествовали су, између осталих, проф. др Момир Милојевић, Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, Алексан-

12 дра Мартиновић, потпредседница Уставног суда БиХ, представници Удружења судијских и тужилачких помоћника Србије. Расправљана су многа питања од значаја за реализацију начела независности и начела одговорности судства у Србији и региону. Писани резултат ове конференције је зборник под насловом Судије у правном систему који је објављен у издању Центра за јавно право, а уз финансијску подршку Пакта за стабилност југоисточне Европе. Уводничари на скупу посвећеном избору судија 12 Семинар о преговорима за приступање Светској трговинској организацији понедељак, 16. децембра У године, на Правном факултету Универзитета у Београду одржан је једнодневни семинар о преговорима за прикључивање Светској трговинској организацији (СТО). Наш факултет је овај семинар организовао у сарадњи са Министарством спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Републике Србије, швајцарским Државним секретаријатом за привредна питања и Центром Идеас из Женеве. Имајући у виду да је Србија далеко одмакла у поступку приступања Светској трговинској организацији, семинар је привукао велику пажњу како наших студената са основних, мастер и докторских студија, тако и стручњака из праксе, пре свега запослених у органима државне управе. На отварању семинара учеснике су, у име организатора, поздравили господин Жан-Данијел Рух, амбасадор Швајцарске у Србији, господин Јосип Перван испред Центра Идеас и професор нашег факултета др Мирољуб Лабус, под чијим је руководством као министра у Влади СРЈ и започет поступак приступања Србије СТО. Семинар је био подељен у три дела. Учесници семинара посвећеног праву СТО Први део био је посвећен историјату Светске трговинске организације. У оквиру овог дела, др Предраг Бјелић, професор Економског факултета Универзитета у Београду је упознао учеснике са развојем идеје међународне трговинске интеграције, од закључења Општег споразума о царинама и трговини и докумената који су му непосредно претходили, до Уругвајске рунде преговора и закључивања Споразума из Маракеша којим је основана Светска трговинска организација. Други део семинара бавио се питањем преговора у оквиру Светске трговинске организације, и то не само спољним аспектом ове теме, тј. питањем преговора за приступање нових чланица, већ и њеним унутрашњим делом питањем преговора у оквиру саме СТО, усмерених ка даљем продубљи-

13 вању трговинске интеграције међу постојећим чланицама Организације. Тако је господин Николас Имбоден из Центра Идеас упознао учеснике са током и резултатима девете министарске конференције која је одржана од 3. до 9. децембра године на Балију, на којој је учествовао у својству швајцарског делегата, и говорио о перспективама Доха-рунде преговора која је још увек у току. Госпођа Бојана Тодоровић, помоћница министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација задужена за Сектор мултилатералне и регионалне економске и трговинске сарадње, говорила је о тренутном статусу преговора Србије за прикључивање СТО, као и о реформама прописа из области спољнотрговинског пословања које су већ учињене и које тек треба да се обаве. У последњем, трећем делу семинара, господин Јосип Перван из Центра Идеас, некадашњи преговарач Хрватске у поступку прикључивања СТО, говорио је о искуствима Хрватске у процесу учлањења у СТО и предочио потенцијалне тешкоће са којима би Србија могла да се сусретне на истом путу. Последња тема којом се семинар бавио била је утицај Светске трговинске организације на унификацију међународног трговинског права. Након уводног излагања о општим одликама правног оквира међународне трговине међу чланицама СТО, које је поднео асистент нашег Факултета Марко Јовановић, професор др Предраг Цветковић са Правног факултета Универзитета у Нишу је говорио о растућем значају страних улагања у праву Светске трговинске организације, док је доцент др Милена Ђорђевић са Правног факултета Универзитета у Београду истакла практичан значај проучавања права Светске трговинске организације, нарочито у контексту специфичног система решавања међународних трговинских спорова у оквиру ове организације. Семинар је завршен свечаном доделом диплома учесницима. Научни скуп о Уставу Краљевине Србије од године понедељак, 23. децембра У године, у организацији Правног факултета Универзитета у Београду и Криминалистичко-полицијске академије у Београду, одржан је научни скуп на тему Устав Краљевине Србије од године: 125 година од доношења Устава. Присутне учеснике, студенте и госте поздравили су: декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић; продекан Правног факултета проф. др Владан Петров; продекан Криминалистичко-полицијске академије проф. др Дарко Симовић и специјални саветник министра просвете Александар Растовић. Декан проф. др Аврамовић је истакао да су Правни факултет и Криминалистичко-полицијска академија једине институције у држави које су се сетиле годишњице најлибералнијег српског устава. Продекан проф. др Петров је нагласио да Србија није држава без уставног идентитета и да основ тог идентитета треба тражити у уставу попут овог донетог 22. децембра Скуп је, у име председника Републике, отворио проф. др Оливер Антић, саветник председника. У свечаном делу скупа, студенти Криминалистичко-полицијске академије извели су сценски приказ рада Уставотворног одбора године. У радном делу скупа, учествовали су угледни професори уставног права, међународног јавног права, правне историје, историчари и други. У свечаној сали за седнице, било је изложено двадесет реферата који су, из различитих углова, осветлили тему скупа. Том приликом, реферате су изложили: проф. др Владан Петров, проф. др Момир Милојевић, проф. др Слободанка Стојичић, проф. др Сузана Рајић, проф. др Миле Дмичић, проф. др Мирјана Стефановски, проф. др Дарко Симовић, проф. др Отварање скупа којим је обележено 125 година од доношења Устава Краљевине Србије 13

14 14 Слободан Орловић, доц. др Горан Марковић, проф. др Сретен Југовић, доц. др Драгутин Аврамовић, проф. др Драгана Коларић, проф. др Зоран Мирковић, проф. др Небојша Ранђеловић, доц. др Марко Станковић, доц. др Тијана Шурлан, др Bruno Debaenst, асистент Миљана Тодоровић, доц. др Маја Настић, асистент Нина Кршљанин, проф. др Радован Радовановић, Небојша Ђокић, др Владимир Вучковић и доц. др Ивана Крстић-Мистриџеловић. Својим присуством и завршним излагањем о томе како се пише устав и које су карактеристике доброг устава, овај скуп је увеличао проф. др Ратко Марковић. Сценски приказ рада Уставотворног одбора године Панел дебата о уређењу медија на интернету Правни факултет Универзитета у Београду је, у сарадњи са Саветом за регионалну сарадњу, организовао панел дебату под називом Уређење медија на интернету Где престаје уређење и почиње преоптерећеност прописима? На панел дебати представљени су налази овогодишње Академије о медијском праву у југоисточној Европи. Друга Академија о медијском праву у југоисточној Европи је одржана ове године у Сарајеву, под покровитељством Савета за регионалну сарадњу, а уз подршку Фондације Фридрих Еберт, Представнице за слободу медија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), ОЕБС мисија на западном Балкану, Европске радиодифузне уније (EBU), Article 19: глобалне кампање за слободу мишљења, Европског удружења јавних радиотелевизијских сервиса југоисточне Eвропе и амбасаде САД у Босни и Херцеговини. Поздравни говор одржао је Горан Свилановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, а говорници су били господин Саша Мирковић, помоћник министра културе и информисања Србије, Невена Ружић, помоћница генералног секретара Службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Србије, Борис Бергант, стручњак Европске радиодифузне уније и проф. др Снежана Трпевска, стручњак Академије о медијском праву у југоисточној Европи. Модератор је био асистент Вук Цуцић. Током дебате, између осталих, разматрани су нацрти новог медијског законодавства у Републици Србији, питања приватности на интернету, као и изазови које интернет поставља пред јавне радиодифузне сервисе у Европи. Панел дебата је одржана кад и регионално такмичење из области међународног медијског права (II South East Europe Rounds of the Monroe E. Price International Media Law Moot Court Competition), те су већину учесника чинили студенти правних факултета из региона заинтересовани за област медијског права. Њихова питања су дала посебан квалитет дискусији, која је уследила након излагања говорника. На дебати су представљени налази Академије о медијском праву у југоисточној Европи

15 Организација регионалног такмичења из медијског права ЊКВ престолонаследник Александар II Карађорђевић и принцеза Катарина са победничким тимом из Загреба Програм за упоредно медијско право и политику Центра за друштвене и правне студије Универзитета у Оксфорду (Programme in Comparative Media Law and Policy /PCMLP/ at the University of Oxford s Centre for Socio-Legal Studies) већ седму годину заредом успешно организује међународно такмичење студената из области међународног медијског права. На овогодишњем такмичењу, одржаном априла године, учешће је узело преко 80 универзитета из више од 30 земаља. Поред финалне рунде у Оксфорду, такмичење је обухватило и три регионална такмичења, у Индији за универзитете из југоисточне Азије, Катару за тимове са Блиског Истока, Београду за тимове из југоисточне Европе, као и национално такмичење у Авганистану. У финалну рунду у Оксфорду се, на основу писаних поднесака и победа на квалификационим такмичењима, пласирало 40 тимова. Такмичење се састоји у решавању једног задатог случаја из области међународног медијског права. Ове године, студенти су се бавили решавањем проблема који је обухватио како класична питања медијског права, као што су питања односа права на слободу говора и права на приватност и обима права на приватност јавних личности, тако и актуелна питања везана за регулисање слободе говора на друштвеним мрежама и одговорности посредника на Интернету. Такмичење се састоји из две етапе. У првом, писменом делу, тимови састављају поднеске у име тужиоца и туженог, медијских посленика и државе, док у другој, усменој фази такмичења, симулирају поступак пред замишљеним Универзалним судом за људска права износећи аргументе пред трочлано судијско веће. Након победе у Оксфорду године, Правном факултету Универзитета у Београду је године указана велика част да, заједно са Универзитетом у Оксфорду, организује регионално такмичење за подручје југоисточне Европе. Универзитет у Београду је ове године по други пут организовао регионалну рунду такмичења. Учешће у овом подухвату узело је преко 40 такмичара и тренера, као и преко 30 судија из редова стручњака за медијско право из Албаније, Босне и Херцеговине, Грчке, Италије, Мађарске, Македоније, Румуније, Србије, Хрватске и Црне Горе. Организовање такмичења у Београду финансијски су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије и Мисија ОЕБС у Србији. Пријем добродошлице за учеснике такмичења одржан је у Дому Народне скупштине у петак, 13. децембра. Учесницима такмичења су се том приликом обратили Гордана Предић, државна секретарка у Министарству културе и информисања, Горан Свилановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу и проф. др Драгољуб Поповић, судија Европског суда за људска права. Завршна церемонија и проглашење победника одржано је на Краљевском двору у недељу, 15. децембра. ЊКВ престолонаследник Александар II Карађорђевић и Никола Селаковић, министар правде и државне управе Републике Србије поздравили су учеснике такмичења и уручили награде победницима. Победник такмичења је тим Правног факултета из Загреба. У финалну рунду такмичења у Оксфорду су се квалификовали и тимови из Ниша и Солуна. 15

16 Уз такмичење одржана је и панел дебата о уређењу медија на интернету. Поздравни говор одржао је Горан Свилановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, а говорници су били Саша Мирковић, помоћник министра културе и информисања Србије, Невена Ружић, помоћница генералног секретара Службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Србије, Борис Бергант, стручњак Европске радиодифузне уније и проф. др Снежана Трпевска, стручњак Академије о медијском праву у југоисточној Европи. Организатори светског такмичења у Оксфорду и учесници регионалне рунде похвалили су ниво организације такмичења на Правном факултету Универзитета у Београду. Посебну захвалност желимо да изразимо Марку Живановићу, Невени Кривокапић, Тамари Момиров и Сави Павловићу, студентима Правног факултета Универзитета у Београду који су свесрдно помогли у организацији такмичења. Координатор регионалне рунде такмичења је асистент Вук Цуцић. 16 Међународна сарадња петак, 4. октобра године, У у Деканату Правног факултета одржан је састанак са представницима Амбасаде Аустралије који је био посвећен могућностима развијања сарадње нашег факултета са аустралијским универзитетима. Испред Амбасаде Аустралије састанку су присуствовале Њена екселенција госпођа Џулија Фини (Julia Feeney), амбасадор Аустралије у Србији и госпођа Ана Реџић, а примили су их декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић, проф. др Дејан Поповић и доц. др Милена Ђорђевић. На састанку су нарочито разматране могућности за развијање програма студентске размене, с обзиром да велики број наших студената влада енглеским језиком на нивоу који би им омогућио похађање наставе у иностранству, док међу аустралијским студентима има доста српских имиграната или њихових потомака, који српски језик познају довољно добро да би могли да дођу на размену у Београд. Гошће из Амбасаде Аустралије су домаћине обавестиле да је Влада Аустралије покренула програм промовисања аустралијског високог образовања под називом `Win Your Future Unlimited`. Програм обухвата наградни конкурс отворен за студенте из целог света који победницима омогућује десетомесечни плаћени студијски боравак у Аустралији. Имајући у виду да ово неће Представници Факултета са Њ. Е. амбасадорком Аустралије Џ. Фини бити једини корак у правцу повезивања српских и аустралијских универзитета, током разговора је исказано обострано очекивање да ће у будућности Правни факултет Универзитета у Београду и аустралијски правни факултети успоставити блиску и плодоносну сарадњу. Декан Факултета за безбедносне науке Универзитета у Марибору проф. др Горазд Мешко посетио је Правни факултет 29. октобра године. На састанку, на коме су учествовали продекан за наставу проф. др Владан Петров и проф. др Ђорђе Игњатовић, разговарало се о проширењу сарадње у оквиру уговора који је закључен између Факултета за безбедносне науке и Правног факултета у мају године. Посебно је било речи о билатералном пројекту Легитимност полицијског деловања и кривичног правосуђа у Србији и Словенији, који је пријављен код надлежних министарстава обе државе и у чијој би реализацији учествовали професори Факултета за безбедносне студије и Правног факултета. Проф. др Горазд Мешко је понудио и обављање размене наставника, као и узајамне посете студената основних и последипломских студија.

17 У уторак, 10. децембра године Правни факултет Универзитета у Београду посетила је делегација са Правног факултета Универзитета Paris Est Créteil-Val de Marne (некадашњи Универзитет Париз XII), коју су чинили професори Фредерик Бишерон (Frédéric Bicheron), управник Центра за проучавање приватног права при овом Универзитету и Жил Пиле (Gilles Pillet), заменик управника Центра. Посета је започела предавањем професора Пилеа нашим студентима у оквиру предмета Упоредна правна традиција. Професор Пиле је говорио о факторима који су утицали на доношење Грађанског законика, као и о значају овог акта за даљи развој француског права. Предавање, одржано на енглеском језику, веома је заинтересовало наше студенте, који су се својим питањима активно укључили у ову занимљиву тему, што је на госте из Француске оставило веома добар утисак. Након одржаног предавања, француску делегацију су примили декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и шеф Катедре за грађанско право проф. др Мирко Васиљевић. Састанку су присуствовали госпођица Шарлен Жув (Charlène Jouve) из Француског института у Београду и асистенти нашег Факултета др Маја Лукић и Марко Јовановић. У разговору су размотрене могућности за сарадњу нашег и париског факултета кроз размену студената, гостујућих предавача, заједничко организовање научних скупова, а поменуте су и перспективе за сарадњу у области издавачке делатности. По завршеном састанку, домаћини су госте из Француске повели у обилазак Факултета. Професори Бишерон и Пиле су били посебно импресионирани Музејем Правног факултета, где су се нарочито заинтересовали за део Састанак са деканом Факултета за безбедносне науке у Марибору проф. др Г. Мешком поставке који приказује сарадњу нашег факултета са француским високошколским институцијама, затим фондом факултетске Библиотеке, у коме су их пријатно изненадила нека издања на француском језику која се тешко налазе чак и у француским факултетским библиотекама, као и Конференцијском салом, чију су техничку опремљеност високо оценили. Посета високих представника Правног факултета Универзитета Paris Est представља још један корак у правцу поновног оживљавања и интензивирања сарадње нашег факултета са француским високошколским институцијама, што ће бити један од приоритета Управе Факултета у наредном периоду. Имајући у виду изразито позитивне утиске са којима су се гости из Париза вратили у Француску, вероватно је да ће сарадња са Универзитетом Paris Est бити једна од упоришних линија новог периода српско-француске универзитетске сарадње. Представници нашег факултета са професорима Пилеом и Бишероном 17

18 18 Споразум са Факултетом организационих наука Правни факултет и Факултет организационих наука закључили су 3. децембра године Споразум о пословној сарадњи. У име Правног факултета, споразум је потписао продекан, проф. др Владан Петров, а у име Факултета организационих наука, декан проф. др Милан Мартић. Закључењу Споразума присуствовали су проф. др Слободан Марковић, продекан за науку, проф. др Добросав Миловановић и секретар Факултета Миљко Ваљаревић. Овај споразум има за циљ да Правни факултет и ФОН, као водеће образовне и научне институције у Републици Србији, ставе на располагање своје кадровске потенцијале неопходне за реструктурирање јавног сектора и додатно образовање запослених у њему, како би држава, у што краћем року, била у стању да на адекватан Потписивања споразума Правног факултета и Факултета организационих наука Учешће Центра за издаваштво на Међународном сајму књига Центар за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду представио је своју богату издавачку делатност на 58. међународном београдском сајму књига, који је одржан од 20. до 27. октобра године, уз учешће 490 излагача, од којих су 48 била из иностранства. На штанду факултетског Центра за издаваштво у хали 2 (ниво А), посетиоци Сајма имали су могућност да по сниженим ценама (за уџбенике 20%, а за остала издања 50%) набаве квалитетну правничку литературу. Промоција нових издања Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду одржана је у сали Слободан Селенић у хали 1 у среду, 23. октобра, у присуству бројних гостију и представника медија. Том приликом, представљена су три нова издања Центра за издаваштво и информисање која ће, по свом значају и квалитету, наћи пут до бројних читалаца правничке струке. Реч је о књигама Београдска Велика школа аутора Андре Гавриловића, Појам права аутора Херберта Л. А. Харта и О праведном праву, аутора Божидара С. Марковића. О овим књигама су говорили проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Драган М. Митровић, управник Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду и доц. др Горан Дајовић. начин извршава све обавезе које су у процесу интегрисања у ЕУ. Уговорне стране се обавезују да ће своје теоријско и емпиријско искуство уложити у обуку кадрова из јавног сектора у оквиру реформе јавног сектора и процеса интеграције Србије у ЕУ. Присутнима се, најпре, обратио декан проф. др Сима Аврамовић, који је, представљајући књигу Андре Гавриловића Београдска Велика школа , говорио и о историјским чињеницама, које сведоче да корени Универзитета у Београду, а, самим тим и Правног факултета, сежу до године и оснивања Велике школе. Треба имати у виду да је књига Београдска Велика школа први пут објављена године, а њени примерци се готово нигде нису могли пронаћи, због чега ово репринт издање има велики значај како за Правни факултет тако и за расветљавање историјских чињеница везаних за Велику школу. Такође, ваља имати увиду да аутор

19 19 Андра Гавриловић није сматрао да је Велика школа била, заправо, универзитет, али да су пре десетак година отпочела опсежна истраживања, која су највећим делом реализовали професори Правног факултета Универзитета у Београду који су потврдили да је Велика школа била претеча Универзитета у Београду. Њен наставни план предвиђао је три године студија, при чему је прва година била општа, друга година је имала половину правничких предмета, док су се на трећој години изучавани само правни предмети уставно право, кривично право, судски поступак. Декан проф. др Аврамовић је присутнима представио још две књиге о Доситеју Обрадовићу, објављене у оквиру библиотеке Трагови: Доситије у Србији аутора Андре Гавриловића и Споменица Доситеју Обрадовићу коју је написала група аутора. Такође је реч о репринт издањима, која чине целину и говоре о времену настанка Велике школе и почетку формалног образовања у Србији. Декан проф. др Аврамовић је овом приликом указао на тежњу да се реши питање статуса Универзитета у Београду и да је сада право време да он постане Национални универзитет у Београду. Он је подсетио да је универзитет у Београду на Шангајској листи универзитета рангиран између 400. и 300. места од универзитета у свету. На Лајденској листи, јединој таквој листи која се објављује у Европи, Универзитет у Београду је међу првих 500 универзитета, док је на SCI листи научних радова на око 330. месту. Уз жеље да се на наредном сајму Правни факултет Универзитета у Београду представи као Правни факултет

20 Националног Универзитета у Београду, проф. др Аврамовић је нагласио да статус национални не значи никакве привилегије, већ признање за традицију дугу више од два века. О књизи Појам права Херберта Л. А. Харта, објављеној у оквиру библиотеке Светска правна баштина, говорио је један од преводилаца књиге на српски језик доц. др Горан Дајовић. Он је нагласио да се ради о трећем издању књиге и првом издању трећег издања, које је преведено на један страни језик и то баш српски. Доц. др Дајовић се у свом излагању осврнуо на живот и дело Херберта Л. А. Харта и његов велики допринос у правној теорији. Харт је у књизи Појам права писао о праву и правилима у праву. Сматрао је да се све заснива на правилима, па, чак и суверен. Доц. др Дајовић је завршио своје излагање указивањем на значај читања књига из области правне теорије. О библиотеци Научна баштина Правног факултета Универзитета у Београду и њеној великој важности за право и правнике говорио је управник Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Драган М. Митровић. Он је истакао да се у оквиру ове библиотеке објављују дела професорâ Правног факултета Универзитета у Београду који више нису међу нама, а чија дела су до данас остала непревазиђена у стручном и научном смислу. Проф. др Митровић је посебно представио књигу Божидара С. Марковића О праведном праву, која је први пут објављена године. Професор Божидар С. Марковић је дао огроман допринос правној филозофији, а посебно је значајна његова поставка о дуалитету правног феномена, што значи да се право не исцрпљује у позитивном праву, већ постоји нешто што је изнад позитивног права, изнад закона, а то су начела која управљају самим законима. То је феномен који се појављује под различитим именима правда, морал, природно право, објективно право, друштвено право и слично. 20 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству Бања Луци је 4. и 5. октобра У године одржано Десето јубиларно саветовање Октобарски правнички дани које су организовали Удружење правника Републике Српске, Правни факултет Универзитета у Бања Луци, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Адвокатска и нотарска комора Републике Српске и Центар за едукацију судија и тужилаца Републике Српске. На Саветовању, које је било посвећено теми Изградња и функционисање правног система, учествовали су професори Правног факултета Универзитета у Београду др Слободан Перовић, др Момир Милојевић, др Мирко Васиљевић, др Милан Шкулић, др Владан Петров, др Марко Ђурђевић, др Добросав Миловановић и др Душан Поповић, доцент др Марко Станковић и асистент Марко Перовић. У часопису Правна ријеч су објављени и радови професорâ др Оливера Антића, др Зорана Томића и др Бранка Лубарде, доцента др Љубинке Ковачевић и асистента Филипа Бојића. Удружење правника Републике Српске је објавило библиографију саветовања Октобарски правнички дани за протеклих десет година у коју су унети и радови објављени за овогодишње саветовање. У Братислави је 10. и 11. октобра године одржана међународна научна конференција на тему: The Role of Law and Justice in Dealing with the Current Economic Crisis на којој је наш факултет представља асистент др Маја Лукић, са рефератом Some Reflections on Independence of the European Сentral Bank and the Financial Crisis. Конференцију су организовали Правни факултет Универзитета Comеnius у Братислави, као најстарији и највећи правни факултет у земљи и Економски факултет Универзитета у Братислави, под покровитељством премијера Републике Словачке Роберта Фика, а у част 110. рођендана еминентног словачког правника и економисте професора Имриша Карваша (Imrich Karvaš). Поред званичника Републике Словачке, скупу су присуствовали и истакнути представници европских институција, амбасадори многих земаља, као и водећи професори и стручњаци. Излагања су била организована у оквиру 11 паралелних тематских целина. Први дан конференције био је резервисан за пленарну сесију, која је отворена поздравним говором проф. др Павела Кубичека (Pavel Kubiček), декана Правног факултета Универзитета Comenius. Десет говорника је одржало поздравне говоре и излагања током првог дана конференције, пред више од пет стотина слушалаца Роберт Фико (Robert Fico), премијер Републике Словачке, Јожеф Макуш (Jozef Makuch), гувернер Народне банке Словачке, Петер Михок (Peter Mihok), председник Словачке трговинске и индустријске коморе и председник Светског савеза трговинскх комора при Међународној трговинској комори, Мирослав Шевчик (Miroslav Ševrčik), декан Економског факултета Универзитета у Прагу, Рудолф Сивак (Rudolf Sivak), ректор Економског факултета Универзитета у Братислави, Питер Станек (Peter Stanek), са Института за економска истраживања Словач-

21 ке академије наука, Ладислав Балко (Ladislav Balko), члан Ревизорског (финансијског) суда у Луксембургу, Јулијус Хорват (Julius Horvath), са Централноевропског универзитета у Будимпешти, Павел Кубичек (Pavel Kubiček), декан Правног факултета Универзитета Comenius у Братислави и Милан Карваш (Milana Karvas), син професора Карваша. Свечани пријем за све учеснике организован је у историјском здању Народне скупштине Словачке, док је богат културни програм обухватио обилазак прелепих историјских здања у престоници, укључујући замак у Братислави, панорамски поглед на град, посету седишту Народне скупштине и старој згради Словачког народног позоришта, као и обилазак трга Хоџа и Фрањевачког трга, катедрале Св. Мартина и Фрањевачке цркве, Принчеве палате, капије Св. Михајла, старе градске скупштине итд. Рад асистента др Маје Лукић ће бити објављен у међународном зборнику радова са скупа, на словачком и енглеском језику. Излагање асист. Д. Ђукића на конференцији у Видину Асистент Правног факултета Далибор Ђукић је од 10. до 12. октобра учествовао на годишњој међународној конференцији Colloquidionisiani 4, која jе одржаnа у Софији и Видину (Бугарска), у организацији Правног факултета из Катанзара (јужна Италија). Тема конференције била је `The Patriarchal Institution in History and Experience in Today s Canonical Experience`. На конференцији су се окупили стручњаци за православно црквено право из Грчке, Италије, Русије, Румуније и Бугарске. Асистент Далибор Ђукић представио је рад Jurisdiction of Serbian Orthodox Church in Diaspora and Problem of Orthodox Diaspora, у оквиру тематске сесије посвећене канонској јурисдикцији помесних цркава у тзв. православној дијаспори. Радови учесникâ конференције биће достављени представницима православних цркава који учествују на предсаборским свеправославним конференцијама, тако да ће, поред изузетног значаја за унапређење науке црквеног права, ова конференција пружити и практичан допринос међуправославном дијалогу. Проф. др Слободан Марковић учествовао је на регионалном Семинару о примени одређених флексибилности у патентном систему, који је од октобра организовала Светска организација за интелектуалну својину у туристичком центру Бурабај у Републици Казахстан. Том приликом, он je изложио свој реферат Преглед коришћења флексибилности у патентном систему и њихова главна ограничења (Overview of the Use of the Patent Related Flexibilities and the Main Constraints thereon withing the Region). Излагање продекана проф. др С. Марковића на скупу у Бурабају 21

22 На Правном факултету у Загребу је 29. и 30. октобра одржана Revus конференција Methodology of Legal Theory, на којој су учешће узели неки од најзначајнијих правних теоретичара данашњице, попут Пјерлуиђија Кјасонија (Универзитет у Верони), Кенета Химе (Универзитет у Вашингтону) и Имер Флорес (UNAM, Мексико Сити). Излагања су имали и проф. др Миодраг Јовановић, који је говорио на тему Revisiting the Concept of International Law Methodological Aspects, као и мр Бојан Спаић, чије је излагање било насловљено: Alternatives to Conceptual Analysis in Jurisprudence. Проф. др Јовановић је студентима загребачког Правног факултета одржао и предавање на тему Сувереност од политичког до правног појма. Професори М. Серве, Ф. Камас и Б. Лубарда на скупу у Жирони 22 Професор др Зоран Стојановић учествовао је на међународном конгресу `Los retos del Principio de Igualdad en le Estado Social y Democratico de Derecho`, који је одржан 30. и 31. октобра ове године у Лас Палмасу (Канарска острва Шпанија). Свој реферат Racist and xenophobic motivation as an aggravating circumstance in sentencing изложио је у оквиру II sекције (Criminal Law Protection of Equality). За учеснике конгреса, реферат је преведен и на шпански језик (La motivatión racista y xenófoba como circunstancia agravante de la responsabilidad penal). Доц. др Милена Ђорђевић је 15. новембра године учествовала у раду округлог стола на тему Арбитражно решавање спорова у земљама југоисточне Европе које је организовао GIZ Open Regional Fund for South East Europe. На скупу су, поред представника GIZ, учествовали представници арбитражних институција земаља из региона, представници UNCITRAL и представници немачке арбитраже DIS. Између осталог, на овом скупу је договорено да GIZ настави подршку пројектима усмереним ка промоцији алтернативног решевања спорова на овим просторима, укључујући и организацију Београдске арбитражне конференције и Belgrade Open Pre-Moot, који су према неподељеним оценама учесника препознати као изузетно важни догађаји из ове области. Доц. др Милена Ђорђевић је у својству GIZ експерта учествовала у дискусији и припремила завршни извештај са овог скупа. Проф. др Бранко Лубарда је 29. новембра ове године, у оквиру генералне теме међународнe конференције: Европске перспективе промена у свету рада, на позив проф. др Ферана Камаса (Ferran Camas), одржао предавање по позиву (на енглеском језику, за студенте мастер студија) на Универзитету у Жирони (Каталонија, Шпанија), под називом: Будућност колективних радних односа колективно преговарање и колективни радни спорови. Своја предавања на овом престижном скупу су, поред осталих, имали и проф. др Мишел Серве (Michel Servais), професор Универзитета у Лијежи и Жирони и ранији директор Међународне организације рада, проф. др Изабел Догереј (Isabelle Daughereil), са Универзитета Монтескје-Бордо IV и директор Центра за упоредно радно и право социјалне сигурности. Универзитет у Жирони организује 7. и 8. априла традиционални Европски студентски семинар, уз учешће студената мастер и/ли докторских студија са Универзитета у Антверпену, Универзитета Монтескје-Бордо IV, Правног факултета Универзитета у Београду и студената домаћина Семинара. Др Танасије Маринковић, доцент нашег факултета, учествовао је 29. новембра на међународној конференцији у Бордоу (Француска) под насловом Србија данас: политички и европски изазови (La Serbie aujourd hui: enjeux politique et européen) коју је организовао Факултет за право и политичке науке Универзитета Монтескје Бордо IV (Faculté de droit et de science politique Université Montesquieu Bordeaux IV). Тема његовог излагања је била Јанус: два лица Уставног суда Србије (Janus: les deux faces de la Cour constitutionnelle serbe). Радови са ове конференције биће објављени у часопису EST EUROPA, Revue d Etudes Politiques et Constitutionnelles Est Européennes.

23 У периоду од 5. до 6. децембра године, проф. др Гашо Кнежевић, проф. др Драгор Хибер, проф. др Владимир Павић и доц. др Милена Ђорђевић учествовали су у раду 21. међународног саветовања Хрватски арбитражни дани, које је организовало Stalno arbitražno sudište pri Hrvatskoj gospodarskoj komori. На скупу су, у оквиру три панела, разматрана важна питања из области арбитраже у грађевинским споровима, права Европске уније и арбитраже, и изабрана питања из арбитражне праксе. Као почасни гост, проф. др Тибор Варади изложио је реферат на тему: Шта је данас про-арбитражно?. Научни и стручни скупови и предавања у земљи Од 2. до 5. октобра, у конгресној сали виле Романија на Златибору одржано је XVI редовно годишње саветовање Удружења за радно право и социјално осигурање Србије које је било посвећено теми: Радно и социјално законодавство садашњост и изазови. Кључни аспекти ове теме размотрени су у више десетина реферата, које су изложили наставници радног и социјалног права из Републике Србије и региона, судије Врховног касационог суда и апелационих судова, стручњаци из Уставног суда, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, Повереника за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и Националне службе за запошљавање, као и представници синдиката и удружења послодаваца. Поред излагања реферата и дискусија, под окриљем саветовања организован је и округли сто о заштити узбуњивачâ. На Саветовању су учествовали са рефератима и проф. др Бранко Лубарда (Социјална правда и солидарност), доц. др Љубинка Ковачевић (Плаћени рад у домаћинству послодавца) и асист. Филип Бојић (Право на накнаду погребних трошкова). У петак, 12. октобра је на Факултету политичких наука одржана Годишња скупштина Српског удружења за правну и социјалну филозофију, као и научни скуп Наслеђе политичке и правне филозофије Роналда Дворкина. На скупу је учешће узело и неколико наших наставника и сарадника. Проф. др Драгица Вујадиновић је говорила о доприносу и ограничењима Дворкинове политичке филозофије; доц. др Горан Дајовић је своје излагање посветио теми природе правне теорије Роналда Дворкина, док се мр Милош Здравковић бавио његовим двема критикама правног позитивизма; најзад, у сесији посвећеној херменаутичким аспектима Дворкинове теорије радове су изложили и проф. др Радмила Васић и мр Бојан Спаић. Професор др Борис Беговић је 22. новембра године учествовао у раду међународне конференције Sacred and Social/Political Freedom: the Political Dimension of 23 Предавање проф. др Б. Беговића на конференцији `Sacred and Social/Political Freedom`

24 24 Religion одржане, уз благослов Његове светости патријарха, у Београду, у организацији Института за студије културе и хришћанства и Института за филозофију и друштвену теорију, а уз подршку Konrad Adenauer Stiftung. Конференција, коју је отворио владика Андреј, окупила је свештенике, теологе, али и филозофе, историчаре, правнике и социологе који су разматрали политичку димензију религије, нарочито се усредсређујући на различите аспекте односа духовног и световног, укључујући и однос цркве и државе. Основна теза професора Беговића у предавању под насловом Religion and social justice: Is there a room for social engagement of the church? била је да јачање социјалних функција цркве у домену бриге о сиромашнима и прерасподеле дохотка од богатих ка сиромашнима може да има повољне ефекте на економску ефикасност и привредни раст, будући да умањује потребу за државном интервенцијом, тј. за присилном прерасподелом дохотка, која ствара лоше подстицаје за привредни раст. Француски институт у Србији је 27. новембра године организовао дебату на тему: L Europe après la crise: mythes et realiste (Европа после кризе: митови и реалност). Дебата је организована око низа тематских смерница: Економска криза појачава негативну перцепцију Европе ; У тренутку када је Европској унији потребно више иновативних политика, минимална сагласност о буџету указује на јачање националног егоизма и раздора између земаља буџетских давалаца и земаља корисника ; Док је криза евра допринела значајном напретку у области економије и управљања финансијама, владе држава чланица сматрају европске институције одговорним за неуспехе националних политика ; Иако је евроскептицизам у порасту у свим земљама Европске уније, већина грађана Србије подржава чланство Србије у Европској унији на само неколико недеља од отпочињања преговора о приступању. На који начин јавно мњење у Француској и у Србији доживљава Европску унију у доба економске кризе? Које место заузима политика проширења у јавним расправама у Европи? Своје виђење одговора на ова питања изнела су два госта: г. Жан Катрмер (Jean Quatremer), дописник из Брисела француског дневника Liberation и Маја Бобић, генерални секретар Европског покрета у Србији. Са нашег Факултета скупу је присуствовала асистент др Маја Лукић. Учесници VIII Harmonius школе права У периоду од 5. до 8. децембра године, на Златибору је, у организацији удружења Harmonius и Немачке фондације за међународну правну сарадњу IRZ, одржана VIII Harmonius школа права на тему: Правна реформа у процесу приступања ЕУ. Поред студената Правног факултета Универзитета у Београду, ове године учешће су узели и студенти Правних факултета из Љубљане, Загреба, Сарајева, Зенице, Бијељине, Подгорице и Скопља. На овогодишњем Саветовању, студенти су имали прилику да слушају излагања наставникâ и сарадникâ Правног факултета Универзитета у Београду: проф. др Вука Радовића, доц. др Владимира Вулетића, доц. др Бојана Милосављевића, доц. др Мирјане Радовић, доц. др Марка Станковића, доц. др Ненада Тешића, асистента мр Вање Бајовић, асистента Катарине Доловић, асистента Милоша Станковића, асистента Вука Цуцића и асистента Далибора Ђукића. Овим поводом, објављен је и нови број часописа са радовима учесника школе Harmonius Journal for Legal and Social Studies in South East Europe. Током Школе, организована су и три занимљива округла стола посвећена Значају Правосудне академије РС, Реституцији приватне имовине као услову за приступање ЕУ и Реформи државне управе. Свим учесницима Школе додељени су сертификати о учешћу. На Копаонику је од децембра године одржан XXVI сусрет Копаоничке школе природног права Universitas iuris naturalis Copaonici, са темом Право и достојанство. Писане прилоге за овај скуп припремио је

25 велики број домаћих и иностраних аутора, стручњака из различитих грана права, укључујући више од 30 наставника и сарадника Правног факултета Универзитета у Београду. Скуп је отворен у петак, 13. децембра обраћањем председника Удружења правника Србије проф. др Миодрага Орлића, након чега је уследило уводно излагање председника Копаоничке школе природног права проф. др Слободана Перовића, под насловом Природно право и достојанство. Будући да су сви реферати распоређени према Хексагону Копаоничке школе у шест катедара (Право на живот, Право на слободу, Право на имовину, Право на интелектуалну творевину, Право на правду, Право на правну државу), скуп је настављен радом по катедрама, са уводним излагањем уредника катедара, од којих су многи наставници нашег факултета. Овогодишњем скупу присуствовао је велики број учесника из различитих универзитета, академија, научних институција, судова, адвокатуре и других правосудних организација, управних органа и јавних служби, удружења грађана, невладиних организација, привредних друштава, банкарских и осигуравајућих организација, као и других друштвених институција. Награде и признања Скуп је окончан у понедељак, 16. децембра, дискусијом на завршној пленарној седници и усвајањем Порука XXVI сусрета Копаоничке школе природног права. У организацији Центра за евроинтеграције Србије (ЦЕС), под окриљем пројекта Подршка процесу европских интеграција у Србији, који реализује Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, у име Владе Савезне Републике Немачке, 23. децембра године, одржан је округли сто на тему: Правда и безбедност докле је стигла Србија?. Уводним обраћањима скуп су отворили председник ЦЕС Владимир Марковић, министар Владе Републике Србије без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић, вођа пројекта Подршка процесу европских интеграција у Србији др Андреј Хорват и Љубица Павловић, вођа пројекта Правна реформа у Србији, GIZ. Скупом је председавала Оливера Јовићевић, а излагања су одржали: Вања Вукић, државни секретар МУП Републике Србије; генерал полиције Младен Курибак, начелник Управе полиције МУП Републике Србије; Иван Ђоровић, саветник Директора полиције МУП На свечаности одржаној 23. октобра године у Атељеу 212, доцент др Милени Ђорђевић додељена је награда Привредне коморе Београда за најбољу докторску дисертацију одбрањену у школској 2011/2012. години. Доц. др Ђорђевић је докторску дисертацију под називом Обим накнаде штете због повреде уговора о међународној продаји робе одбранила са одликом 22. јуна године пред комисијом у саставу: проф. др Предраг Шулејић, проф. др Мирко Васиљевић (ментор), проф. др Гашо Кнежевић, проф. др Витомир Поповић и проф. др Јелена Перовић. Осим доц. др Ђорђевић, награду Коморе за најбољу докторску дисертацију одбрањену Републике Србије; проф. др Драган Симеуновић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и в. д. директор Академије за националну безбедност БИА; Никола Наумовски из Министарства правде и државне управе; проф. др Горан П. Илић са Правног факултета Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије и др Кристијан Туркаљ, члан преговарачке групе за поглавља 23 и 24 у преговорима Хрватске са ЕУ и експерт GIZ. Полазиште одржаних предавања била је чињеница да је Европска унија у фокус преговарачког процеса ставила поглавља која се односе на правосуђе и основна права и правду, слободу и безбедност, јер су то питања из области које су од изузетног значаја за све грађане. Такође, темељна вредност на којој је формирана Европска унија и суштина свих правних аката је обезбеђење и поштовање владавине права, што значи да је неопходно да такав степен поштовања тог начела Република Србија, као будућа чланица, достигне у току преговора о приступању. Постављањем питања о теми округлог стола, активно су учествовали и студенти Правног факултета Универзитета у Београду са асистентом др Мајом Лукић. у школској 2011/2012. години добили су и др Александар Грбовић са Машинског факултета, др Бојан Томић са Факултета организационих наука и др Иван Стојановић са Медицинског факултета. Привредна комора Београда традиционало награђује најбоље докторске, магистарске, мастер и дипломске радове који се баве темама од посредног или непосредног значаја за привреду Београда. Додељивањем ове награде доц. др Милени Ђорђевић продужен је низ запажених младих научника са нашег Факултета који су у ранијим 25

26 годинама добили ово значајно признање, а међу којима су: проф. др Вук Радовић, доц. др Марија Караникић Мирић и доц. др Милош Живковић. Управни одбор Фондације Миодраг Јовичић, која је основана године са циљем да очува успомену на академика Миодрага Јовичића и унапреди изучавање научних области којима се он бавио, донео је одлуку да награду за годину додели академику Љубомиру Тадићу, редовном професору Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији. Свечаност поводом уручивања награде за годину одржана је у среду, 16. октобра у конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду. 26 Студијски боравци у иностранству Доц. др Мирјана Дреновак-Ивановић је, као Фулбрајтов стипендиста на програму за постдокторске студије, на позив проф. др Ричарда Лазаруса, од септембра до децембра године боравила на Правном факултету Универзитета Харвард. Током боравка обавила је истраживање за потребе писања монографије The Role of Courts in Environmental Protection и учествовала у извођењу семинара из области Међународног еколошког права и Еколошког права САД. Доц. др Мирјана Дреновак-Ивановић је добила позив да у летњем семестру одржи гостујуће предавање на Правном факултету Универзитета Харвард. Доц. др М. Дреновак Ивановић на Правном факултету Универзитета Харвард Гости на предавањима и посете институцијама Дана 7. октобра године, Правни факултет је посетио господин Али Лариџани, председник Парламентарне скупштине Ирана. Уместо објективно спреченог декана, уваженог госта примили су продекани проф. др Слободан Марковић и проф. др Владан Петров. После кратког разговора, председник иранског парламента је одржао предавање о својој земљи. Слушаоница I, у којој је господин Лариџани одржао предавање, била је препуна студената, који су имали прилике да поставе више питања, показујући добро познавање прилика у Ирану, али и глобалне политике. Ово је била прва посета једног иранског државног званичника још од краја 80-их година Предавање председника Парламентарне скупштине Ирана А. Лариџанија

27 прошлог века. Господин Лариџани је проценио да би, поред разговора са највишим државним функционерима у Републици Србији, требало да посети и Правни факултет у Београду, чиме је Факултету указао велику част. И овогодишња Семинарска група из Увода у право је, попут свих претходних, угостила неколико еминентних међународних предавача из различитих области. Тако је 24. октобра проф. Роџер О Киф (Roger O Keefe, Cambridge University) одржао предавање на тему: Sovereignty and the Emergence of International Criminal Law. Уследило је 6. новембра предавање проф. Кенета Химе (Kenneth Einar Himma, University of Washington) na temu: On Gay Rights. Овај циклус предавања је окончан излагањем проф. Марка Тушнета (Mark Tushnet, University of Harvard), који је 22. новембра одржао предавање на тему Constitutional Review and Democracy. Неподељени утисак наших гостију је да су полазници Семинарске групе показали висок степен разумевања комплексних питања о којима се говорило, иако су још увек бруцоши нашег факултета. Један од најутицајнијих светских економиста, професор Универзитета Колумбија (Columbia University) Џефри Сакс (Jeffrey Sachs), одржао је 5. новембра године, у амфитеарту V Правног факултета Универзитета у Београду предавање под насловом Изазов овог века: свет у ери одрживог развоја. Слушаоце у препуном амфитеатру поздравио је декан проф. др Сима Аврамовић, да би, потом, професора Сакса аудиторијуму представио проф. др Мирољуб Лабус. После предавања, у коме је професор Сакс истакао да треба да се начини брз и свеобухватан заокрет у погледу тога како свет функционише потребан је заокрет ка универзалној одрживости како би се обезбедио наш опстанак, исто као и опстанак планете на којој живимо. После предавања је уследила жива расправа, у којој је предавач одговарао на бројна питања слушалаца. Модератор расправе био је Вук Јеремић, будући да је професор Сакс био гост Центра за међународне односе и одрживи развој (Centre for International Relations and Sustainable Development), чији је Јеремић оснивач. Током новембра, одржано је неколико гостујућих предавања за студенте мастер академских студија Мастер европских интеграција. Сада већ традиционално предавање European Lecture, које се организује за студенте Мастера европских интеграција на почетку сваке школске године, ове академске године одржао је професор Stephan Kirste са Универзитета у Салцбургу. Предавање под насловом European Constitutionalism the Resurgence of Evolutionary Legal Concepts, професор Kirste одржао је у понедељак 4. новембра. Професор Kirste је одржао још једно предавање у уторак 5. новембра, под насловом: Democracy in Europe According to the Federal Constitutional Court of Germany. Правни факултет Универзитета у Београду имао је велико задовољство да угости још једног професора из иностранства крајем новембра месеца. Професор Luis Gordillo са Универзитета Deusto, Билбао, одржао је 22. новембра студентима Мастера европских интеграција предавање о теми The access of the EU to the European Convention of Human Rights. 27 У периоду од 29. октобра до 15. новембра, професор Томас Флајнер одржао је нашим студентима курс из Упоредног уставног права. Курс је организован у оквиру мастер академских студија Мастер европских интеграција, али је због великог интересовања био отворен и за студенте основних студија. Током три недеље интензивних предавања на енглеском језику, студенти су имали прилику да се упознају са компаративном анализом уставних начела и институција. Дипломе о успешно завршеном курсу из Упоредног уставног права добило је 59 студената нашег факултета. Предавање професора Џ. Сакса

28 28 Правни факултет Универзитета у Београду и адвокатско друштво White & Case организовали су у среду, 6. новембра године на Правном факултету Универзитета у Београду предавање професора Јана Форестера (Ian Forrester, QC), на тему: `Acession and the Legal Challenges`. Професор Форестер је партнер (оснивач) бриселске канцеларије адвокатске фирме White & Case и посебно је стручан за право заштите конкуренције, трговинско право и интелектуалну својину, са искуством у најзначајнијим поступцима пред Европском комисијом. Он је и шеф pro bono праксе White & Case на глобалном нивоу и има велико искуство у области људских права, стечено посебно пред Европским судом за људска права. Проф. Форестер је положио правосудне испите у пет јурисдикција, носи изузетно цењени наслов краљичиног адвоката (Queen s counsel) и гостујући је професор права Европске уније на Универзитету у Глазгову. На часу из предмета Упоредна правна традиција, 10. децембра године у амфитеатру V др Жил Пиле (Gilles Pillet), редовни професор на Faculté de droit de l Université Paris Est Créteil Val de Marne (UPEC), одржао је предавање нашим студентима на тему Code civil и његова будућност. На часу, коме је присуствовало стотинак студената, приказао је историјат ове француске грађанске конституције, како је назвао Наполеонов законик, али и дилеме у погледу његове будуће улоге и преживљавања у контексту стварања европског ius commune. Његовом предавању је присуствовао и проф. др Фредерик Бишерон (Frédéric Bicheron), који води Лабораторију за приватно право на истом Факултету. Њихова посета је првенствено имала за циљ успостављање сарадње између наших двају факултета. Обојица гостију су били импресионирани знањем наших студената прве године, добрим познавањем енглеског језика (на коме је одржано предавање), као и одличном дискусијом у којој је учествовало петнаестак студената. Гости су посебно били импресионирани зградом нашег факултета и свим могућностима које стоје студентима и наставницима на располагању, истичући да зграда њиховог факултета, мада сасвим нова, у великој мери заостаје за укупним уређењем и стандардом који је обезбеђен на нашем факултету. Предавање проф. Ј. Форестера Студенти који похађају вежбе из Трговинског права имали су прилику да, заједно са асистентом Јеленом Лепетић, већ четврту годину заредом, посете Привредни суд у Београду. Посета је организована у среду, 11. децембра године, када је 25 студената присуствало рочиштима у току дана. Студенти су показали велико интересовање постављајући питања у вези са споровима током разговора са судијама. Предавање професора Ж. Пилеа о француском Грађанском законику

29 Студенти који похађају вежбе из Радног права имали су прилику да, заједно са доцентом др Љубинком Ковачевић и асистентом Филипом Бојићем, посете државне институције од значаја за заштиту социјалних права. Тако је 3. децембра била организована посета Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова. Том приликом, група од 70 студената IV године основних студија сусрела се са сарадницима Агенције Олгом Кићановић и Предрагом Плавкићем, који су их упознали са радом Агенције и њеним најзначајнијим резултатима, изазовима и изгледима за будућност. Значајно место у излагању госпође Кићановић имало је и разматрање улоге Агенције у решавању спорова због злостављања на раду. Подстакнути занимљивим излагањима, студенти су сарадницима Агенције поставили бројна питања и учествовали у дискусији која је трајала више од једног сата. Три седмице касније, у складу са протоколом о сарадњи Правног факултета Универзитета у Београду и Врховног касационог суда, више од 200 студената присуствовало је предавању судије Предрага Трифуновића, које је било посвећено основним обележјима индивидуалних и колективних радних спорова. Предавање је окончано анализом једног случаја из праксе Врховног касационог суда, у чијем су решавању учествовали наши студенти, симулирајући улоге процесних Посета Врховном касационом суду Студенти у Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова субјеката и коментаришући кључне материјалне и процесне аспекте случаја. 29 Forum Romanum петак, 6. децембра године, у оквиру Клуба Forum У Romanum, гостовао је проф. др Виктор Кастелани (Victor Castellani) са Универзитета у Денверу, САД. У свом трећем предавању које је одржао на нашем факултету говорио је на тему: (Wedding and) Homicide in Iron Age Greece, анализирајући чувену сцену на Ахилејевом штиту, описану у Хомеровој Илијади. Он је понудио своју интерпретацију контроверзне сцене суђења, која до данас није добила сагласно тумачење, повезујући своје објашњење са претходно приказаном сценом свечаности која се у том полису одиграва поводом једног венчања. У присуству великог броја слушалаца, професор Кастелани је на живописан начин осликао сцену суђења у хомерско доба и изнео своје аргументе у погледу могућег тумачења неколико спорних питања која је разматрао.

30 30 У част одласка у пензију професора др Данила Басте Од 1. октобра године, наш професор Филозофије права др Данило Баста је у пензији. То је повод да се о њему нешто каже, а жеља нам је да се тиме можда започне и са стварањем друкчије праксе и атмосфере у којој се формално завршавају радни векови наших професора, поготово оних најугледнијих. Говорити о професору Басти веома је тешко и тај испит, унапред знам, пред собом сигурно нећу положити управо зато што о професору Басти треба да нађем праве речи. Правни факултет Универзитета у Београду има, познато је, не само веома дугу историју (више од века и по, или више од два века како већ ко рачуна), као институција тако респектабилно дугог трајања на коме би јој многи и у Европи и у свету могли само позавидети, него и много значајније Правни факултет Универзитета у Београду има веома богату историју нарочито у областима теорије права и правне филозофије, теорије државе и политичке теорије и филозофије, почев од Јована Стерије Поповића, преко Ђорђа Тасића и Слободана Јовановића, до Радомира Лукића и Михаила Ђурића да подсетимо само на неке од њих. Професор Данило Баста је и достојни настављач и јемац поштовања те наше вредне и садржински респектабилне традиције у европским и светским размерама. Стога смо радосни, поносни и захвaлни што је и за нашег вакта Правни факултет Универзитета у Београду имао таквог професора. Ваља рећи онима који не знају и подсетити, или, старински речено, опоменути оне који знају да приступно предавање др Данило Баста, доцент, на овом факултету није добио прилику да одржи. Старији знају зашто, док млађи наставници не познају те не баш светле ни славне странице историје наше иначе славне куће. Зато ту историју треба познавати да не бисмо као незналице и лоши ђаци били понављачи неславне историје и да бисмо могли бити достојни баштиници светлих традиција наших претходника. Професор Баста припада оном типу професора који дефинитивно нестаје, и то не само с овог факултета, јер оличава идеал који је веома тешко следити а камоли му се примаћи. Треба се ипак надати да ће млађи стасавајући настојати да буду све више налик професору Басти и зато треба рећи шта професора Басту чини тако изузетним. Скромност и једноставност одликују праве величине, које знају да све увек може боље, а поготово њихова сопствена делања и учинци, те стога сматрају да ће њима за похвалу увек бити више места и времена доцније. У томе професор Баста предњачи и претерује. Ни велика упорност моје маленкости која је заправо толика да је треба именовати на прави начин: тврдоглавошћу није успела да помери професора Басту у ставу да се не прави Зборник њему у част када је пунио шездесет година, па ни када је напунио шездесет пет година. А то је уобичајено у свету, и професор Баста то и те како заслужује. Зато се треба надати да ћемо његов седамдесети рођендан прославити и једним таквим зборником њему у част. Професор Данило Баста је представник ретке професорске појаве која отеловљује не само кантовски сублимисану страст у промишљању задивљујућег звезданог неба над нама и моралног закона у нама него и отеловљује и сам тај морални закон, демонстрирајући нам како понеки редак професорски и људски феноменон, коме припада и професор Баста, трансцендира у Кантов ноуменон. И зато је увек много лепо, и пријатно, и драгоцено бити у његовој близини. Нешто од те звездане прашине, када смо ту, близу, пада и на нас. Нешто од те несебичне помоћи да издржимо поштујући моралне законе добијемо, а да ту помоћ нисмо морали затражити. Нешто од те огромне ширине не само ума и духа него и душе и срца буде ту и за нас, па нам се опрости и кад посрнемо пренебрегнувши морални закон у себи. Нешто од тако великог знања буде нам на располагању, као да је наше. Све то одликује професора Басту. Професор Баста спада у ону групу ретких професора код којих студенти излазе тек пошто спреме испит. Код њега студенти не падају, али не зато што их он пушта на испиту, што нема критеријума. Не, никако. Постоји још увек у лику професора Басте она ретка, ретка врста професора пред кога студенти по правилу и не излазе све док одлично не спреме испит. Лепо је слушати причице професора Басте о томе како је било на испитима. Он увек радо говори о добрим студентима. Заправо, он и говори једино о добрим студентима. У ствари, чини се да он и нема лоших студената. Врло је мало оних који отпрве сами нису добро проценили своје знање и спремност и које он зато врати са испита. А и ти студенти доцније по правилу добију

31 одличне оцене. Мада, десило се пре извесног времена да ми је помало потиштено, помало забринуто рекао: Знаш, морам да ти кажем, јуче сам морао да оборим једног студента. Али, са осталима се сасвим пристојно и чак врло лепо могло разговарати. За сваког студента професор Баста има времена и стрпљења и на консултацијама и на испитима. Никада није стављао на списак више од осам студената па и није питао више од четири-пет студената дневно. Професор Баста студенте, магистранде и докторанде зна по имену, па се човек застиди пред његовим памћењем имена студената. Лепо је, такође, слушати и студентске причице о испитима код професора Басте. Кажу да је то искуство непоновљиво. Кажу да их професор Баста слуша на испиту заинтересовано као да први пут чује оно што они говоре. Кажу да он разговара а не испитује, да прихвата студента као себи равног. Кажу: Професор Баста стварно уважава студенте! Наравно, у томе има увек и одређене заслуге друге, студентске стране, пре свега у припремама, у којима се огледа став студента према студијама, а и шире, студентска личност у целини. Зато није чудо што се прави професор и прави студенти узајамно привлаче и проналазе. Професор Баста исповеда а не проповеда своју филозофију. У историји филозофије има врло мало филозофа и филозофских писаца који, као професор Баста, не само стварају, пишу већ и живе своју филозофију, и то и политичку, и правну, и моралну, укратко, и живе и филозофирају своју животну филозофију. Ако се потраже књиге које је сам написао и оне у чијем је писању с другима учествовао професор Баста, може се наћи преко сто тридесет књига. А прибројивши им и остале његове радове, видеће се да је укупан број тих публикација, наравно, и много већи. И када су у питању награде и почасти, као и када су у питању чланства у значајним институцијама, професор Баста опет спада у ретку врсту људи. Постоје награде и почасти, пријеми и избори у чланства који чине част својим лауреатима, новопридошлима у чланство и новоизабранима, јер су потврда вредности њиховог дела, а неретко, још више, израз оправдано великих очекивања њихових будућих великих или још већих остварења и скоро најава таквих постигнућа. А постоје и људи који као лауреати чине част наградама које су добили, па те награде не само постају и опстају као институције него и вреде, стичу углед и престиж на основу вредности, угледа и суштинског ауторитета својих лауреата и њихових дела. Професор Баста спада у групу оних који као чланови или лауреати чине част институцијама којима припадају односно наградама које су добили. Али, има још нешто, можда парадоксално другде, но не и у земљи Србији: професору Басти служе на част и оне почасти, награде и одликовања који су му изостали. Ово све важи и за чланство професора Басте у Наставно-научном већу Правног факултета Универзитета у Београду, и за чланство у Српској академији наука и уметности, у којој је тренутно једини наш професор редовни члан, а и много другде. Кад је реч о Српској академији наука и уметности, ваља рећи нешто што се можда мало зна. Професор Баста је Србин који каже да му је Немачка друга домовина, да му је Немачка духовна домовина. Не знам много Срба који би то могли с правом рећи. А не знам ниједног другог Србина који је, кад је то с правом могао да каже, хтео рећи. Плашим се, наравно, Срба чије су духовне границе границе Србије. Посебно у филозофији права они којима немачки језик није близак, а нарочито они којима немачка класична филозофија није блиска немају шта да траже. Професор Баста је магистрирао бавећи се Кантовом политичком и правном филозофијом, па је докторирао бавећи се Фихтеом, па се потом бавио и Шелингом и научио нас, заједно са Шелингом и нашим Стеријом, да право није и не треба да буде само морање које нам намеће сила и власт, већ да право треба да буде а добро право увек јесте и смење, јесте моћи смети, и јесте моћи истински делотворно заштитити то смење, ту слободу. Захваљујући познавању класичне немачке филозофије професора Басте, ми можемо на српском језику да пратимо, између осталог, и развој идеје признања у Кантовој, Фихтеовој и Хегеловој филозофији као идеје признања, уважавања и поштовања друкчијег, другог као субјекта, идеје која је конститутивна за свачији сопствени субјективитет. Треба истаћи да је српску културу професор Баста задужио не само као професор, узоран академски просветитељ, и не само као филозофски писац, аутор, већ и као одличан преводилац, посрбљујући с немачког темељна филозофска, филозофскоправна, правна и друга дела поменимо тек примерице Канта, Фихтеа, Фивека, Келсена и многе друге које је превео у низу од педесетак књига. А од мноштва превода вредних краћих списа, донедавно свих расутих, однедавно је отприлике само једна трећина сабрана у један велики том и објављена под насловом Кроз прозорско окно превођења. Сва та дела која чине темеље европске и светске културе уопште не би постојала за све оне који не владају немачким а читају српски и, штавише, уопште не би могла постојати за све чији је духовни хоризонт ограничен максимом: Говори српски да те цео свет разуме! којa је српска народна пословица настала, наравно, много пре него што је извесни Витгенштајн формулисао своју чувену мисао: Границе мога језика су границе мога света. Битно померање и ширење граница нашег света и његово значајно културно, филозофско и правно обогаћење понашивањем с немачког језика дугујемо професору Басти. Професор Баста спада у људе који пружају руку и граде мостове међу људима. И то ненаметљиво и неуморно. Он не реагује огорчено кад се с друге стране не одговара на његово пружање руке, нити је осве- 31

32 32 тољубиво злопамтило неправди и агресивних и деструктивних тупости које су га задесиле. Због збивања која чине део наше поменуте неславне факултетске хронике, као ни многи студенти током целе једне деценије, дакле, десет генерација у десет година, ни ја нисам имала прилику, част и срећу да будем студент професора Басте. Али, за разлику од многих, стицајем породичних околности, имала сам прилику да наслутим или чак јасно увидим колико смо као студенти били прикраћени, јер сам имала срећу да и тада, у својим првим филозофскоправним корацима, добијем Данилову бодрећу помоћ или незаслужену похвалу превасходно подршке и подстицаја ради: И када сам се први пут срела с пет страница дугачком немачком фуснотом, зачињеном како старогрчким речима, одштампаним, наравно, грчким алфабетом, тако и правничким скраћеницама! И када нисам могла мисаоно-језички да савладам немачку реченицу дугу пола велике странице: Одлично си све и сама превела, осим овог детаља, а и њега ћеш, ето, знати убудуће. И кад сам се саветовала о прикупљеној литератури шта из тог океана одабрати и којим редом читати: Не брини, то увек сви морамо тако, полако, јер је добро познавање и овладавање проблемом и услов и последица доброг одабира и овладавања литературом! Ова Трудеова књига је на првом месту, а уз њу одмах иде и ова Макса Саломона, за коју, веруј ми, ни сам нисам знао. Ни данас не верујем у то да Данило Баста стварно није знао за ту књигу јер је и сад, а камоли тад, за мене било немогуће да боље од Данила Басте познајем немачку филозофскоправну литературу наше библиотеке те и сад верујем да је даниловски хтео да ме охрабри и похвали мој труд самосталног истраживања и стицања знања. И када сам морала да одустанем од семинарског рада на тему Аристотелово схватање правде, добила сам много више од утехе: Веруј ми, нека ти није жао, много је добро што си почела с тим централним питањем филозофије права, а тај ће се рад и резултат, који ти се сад чини невидљив и узалудан, и те како видети касније. И када сам се мучила запетљана у Хегелове Правне и политичке списе, пишући свој првенац приказ, а не знајући честито ни ко је Карл-Хајнц Илтинг, Данило Баста је био ту: Добро је што ти је један од првих приказа баш Хегел. С Хегелом почиње Филозофија права, а неки кажу да се и завршава. Тежак је, али нека си почела с њим. И када ме је као асистента позивао да држим предавања и водим семинарске часове о Перелману и Фивеку. И у небројено много прилика потом, у годинама које су стизале... Зато молим да ми се не замери ово лично казивање, јер њиме желим да покажем размере те огромне неправде према Данилу Басти и према свих десет генерација студената нашег факултета, јер знам да ово нису само моја искуства и да је свакоме од нас ко је замолио за колегијалну стручну помоћ а многима од нас и без молбе професор Баста на сличан начин пружао руку. Имала сам част и срећу да професор Баста, заједно с професорима Лукићем, Врачаром и Кошутићем, буде члан Комисије за одбрану моје магистарске тезе. Кажем и срећу, јер сам имала и несрећу да присуствујем Седници Наставнонаучног већа нашег факултета на којој је он веровали или не, но, они тада присутни ће се сетити оспораван као члан те комисије. И, нажалост, то није било ни први, ни последњи пут. Било је још разних недолично ирационалних оспоравања професора Басте на седницама Већа и другде. Изгледа да и наше академско-интелектуално-универзитетско-факултетско колективно не свесно, бар једним делом, тешко обуздава своје бројне разне зависти, па ни писац књиге о Блоху и људском достојанству, о ортопедији усправног хода и филозофији људских права, који живи своју филозофију крајње ненаметљиво, скромно и повучено, није могао да умакне онима који све знају и не читајући ништа, и никако не праштају другом што је бољи од њих. Добро је познато и библиофилство професора Басте. Мало је људи у нашој култури који као он не само воле него и одлично познају књигу, прате издавачку делатност тако широко а помно и пажљиво. Сарадници могу да се интелектуално-књишки олење знајући да ће их професор Баста сигурно обавестити о свему, а и поручити и приновити све што је потребно не само њему него свима који користе нашу факултетску библиотеку. Аутентичност библиофилства професора Басте огледа се и у његовом даровању књига, што знамо сви који смо од њега добили књигу на дар. Недавно ме је, душевно сву зарозану, обавестио о књизи О срећи француског филозофа Алена, за кога дотад уопште нисам чула да постоји а камоли га читала, и поклањајући ми примерак, рекао: Можда ти сад није до ове књиге, али, молим те, погледај бар претпоследње поглавље О дужности да будемо срећни.... Тако кантовски, аленовски, даниловски... И писма и епистоларност јесу својствености професора Басте. Знам да су многи од нас разним пригодама и поводима добили од њега писмо карактеристично не само по ситном исписаном рукопису него и последњу деценију-две и у електронској форми, но, опет карактеристично, пре свега, по стилу тону и садржини, који такође чине јединственост професора Басте. Све ове године и деценије, сваки пут изнова, детиње ме збуни и фасцинира покрет руком професора Басте којим он скида наочаре и почиње да чита или пише. Он спада у оне ретке којима су наочаре препрека у читању и писању! Сигурна сам да ће бити још прилика да и други много више, лепше и садржајније од мене говоре о професору Басти и његовим постигнућима, онако како он то заслужује својом личношћу и својим остварењима. Јер, другог, још једног Данила Басту ова земља нема. Бар, још увек нема. И не само ова земља. Данило Н. Баста је остварио оно што је дучићевски идеал: не бити као остали, а бити ипак само човек. И у томе јесте његова величина. Он настоји да очува критички став према себи.

33 Он не настоји да га следе нити да му се диве. Он ће нам увек помагати да достигнемо његов ниво, третирати нас и признати као субјекте, равноправне сабеседнике, и онда када то можда и не заслужујемо, и увек нас уважавати у људском достојанству. На крају, али не као најмање значајно, ваља поменути и нову двотомну ауторску књигу професора Басте Над преписком Мартина Хајдегера: Један вид епистоларне филозофије. Ова књига је резултат ауторовог дводеценијског рада посвећеног огромној Хајдегеровој преписци објављеној у тринаест томова те бриљантно осликава не само оног чија су преписка и филозофија предмет ове књиге него и и самог аутора који с поштовањем, зналачки, минуциозно и стрпљиво Факултетски живот На основу Закона о високом образовању и Закона о Влади, Влада Републике Србије је Решењем од 9. августа године именовала у Савет Правног факултета Универзитета у Београду, као представнике оснивача, следеће чланове: Горана Перчевића, дипломираног правника, генералног директора Интеркомерца; Бранислава Чубрила, дипломираног правника, адвоката из Београда; Новака Недића, дипломираног правника, заменика генералног секретара Владе, и др Драгану З. Коларић, ванредног професора Криминалистичко-полицијске академије у Београду. Мандати представника оснивача верификовани су на V седници Савета Правног факултета Универзитета у Београду одржаној 16. октобра године. Одлуком декана, редовни професор др Дејан Поповић именован је за управника докторских академских студија, почев од 1. новембра године. из хиљада епистоларних ефемерилија издваја камичке мудрости за Хајдегеров мозаички филозофски портрет и, шта више, за један велики епистоларно-мозаички групни филозофски портрет с Хајдегером. Делић те велике књиге посвећен преписци с Ханом Арент имали смо ретку част и прилику да послушамо од самог професора Басте на Коларчевом универзитету, на коме је као месту сабирања наше интелектуалне и, уопште, културне елите и неговања највреднијег и најбољег у нашем, европском и светском духу и култури професор Баста често сарађивао. О професору Басти као аутентично оствареној, отменој академској и интелектуалној појави а приступачном и једноставном човеку скоро Ванредни професор др Жика Бујуклић именован је за члана редакције часописа Анали Правног факултета у Београду, почев од 24. децембра године. Професор др Жика Бујуклић је 5. новембра године одржао традиционално предавање о манастиру Хиландару. У пуној Петици, уз бројне слајдове и живописно излагање, које је трајало преко два сата, студентима је приближио причу о овој највећој српској светињи и упознао их са правним уређењем Свете Горе. На крају је одговарао на бројна питања студената, који су предавача поздравили бурним аплаузом, поготово када су чули да су присуствовали тридесеттроогодишњици одржавања предавања с овом темом на нашем Факултету. Правни факултет Универзитета у Београду је, у сарадњи са Привредним саветником д.о.о., организовао студије за иновацију свако од нас има шта да каже, а о његовом би се опусу, његовом филозофском, теоријском и културном доприносу могло много говорити и писати и требало би то чинити, тим пре што је он себе тако отмено, критички, озбиљно увек стављао у други план. Јер, професор Баста има високе критеријуме које најстроже примењује према себи. Јасминка Хасанбеговић P. S. За оне који не знају, и у формалноправно пензионерском статусу професора Басту, као и обично, можете наћи сваког понедељка пре подне зарад стручних консултација или шољице обичног разговора, но, сада као подстанара у кабинету проф. др Рајка Јелића. Ј. Х. знања из области Трансферних цена. Студије су похађале две групе студената: у првој групи, наставу, која је одржана од 11. до 26. октобра, похађало је 128 полазника. Друга група је имала 87 полазника и настава је трајала од 8. до 23. новембра. Обе групе имале су 30 часова наставе, а предавачи су били: др Милан Неговановић, Филип Чубрић, асистент мр Светислав Костић и доцент др Милош Мило- 33

34 шевић. Управник ових студија је проф. др Гордана Илић-Попов. Припремна настава за полагање правосудног испита почела је 15. новембра године и има 27 полазника, а настава се одвија петком поподне и суботом. Настава ће трајати до краја фебруара године и обухватиће укупно 192 часа. Настава на студијама за иновацију знања из области Пореског саветовања, које се у континуитету организују од школске 2006/07. године, ове године је отпочела 23. новембра, са 40 полазника. Настава се одвија суботом и трајаће до маја године. Управник ових студија је проф. др Гордана Илић- Попов. In memoriam 34 Проф. др Владета Станковић ( ) Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Владета Станковић преминуо је 16. јула године у Београду. Поводом смрти професора др Владете Станковића, у понедељак, 28. октобра године одржана је комеморативна седница Наставнонаучног већа Правног факултета Универзитета у Београду. На комеморативној седници су говорили декан професор др Сима Аврамовић, професор др Светислав Табороши и професор др Емилија Вукадин. Том приликом, професор др Вукадин обратила се присутнима следећим речима: Владета Станковић је рођен године у Прокупљу, где је завршио основну школу и гимназију. Правни факултет Универзитета у Београду је уписао године и са просечном оценом 9,65 дипломирао године. После завршених студија, радио је у општинском народном одбору и затим у Окружном суду у Прокупљу, где даје отказ и долази у Београд, да би године био изабран за асистента за предмет Политичка економија на Правном факултету. У школској 1967/68. години, на основу гласова студената, проглашен је за најбољег асистента, што представља изузетно признање, јер потиче од младих људи са строгим критеријумима вредновања. Докторску дисертацију под називом `Проблеми акумулације у социјалистичкој привреди` одбранио је године. За доцента за предмет Привредни систем Југославије је изабран године, за ванредног професора и за редовног професора године. У пензију одлази године. Током своје универзитетске каријере, проф. др Владета Станковић је држао наставу на предметима Привредни систем Југославије, Политичка економија, Економска политика, Економика предузећа, Статистички метод и Марксизам и савремено друштво. На последипломским студијама, на предмету Методологија економских наука према хрестоматији под истим називом чији је био редактор, држао је часове предавања, као и на специјалистичким курсевима Економика организације удруженог рада и Развој Марксове економске мисли. Истовремено је био ангажован у настави из предмета Политичка економија на Правном факултету у Нишу, Крагујевцу, Ужицу, Подгорици и Технолошко-металуршком факултету у Београду. Осим основног ангажмана у својству наставника, Владета Станковић је на Правном факултету у Београду обављао и функцију продекана (1981), члана Савета факултета (1997), шефа Катедре за правно-економске науке (тада Катедре за друштвено-економске науке, 1998). Осим тога, у оквиру активности, како се то тада називало, у друштвеној заједници, проф. др Владета Станковић је био члан Универзитетске скупштине, делегат у Наставно-научном већу Универзитета, као и у већем броју организација и институција на нивоу града и Републике. Таленат и љубав према поезији, који познају сви они који су се дружили и били блиски са Владетом, пружили су му и привилегију чланства у Удружењу књижевника Србије. Данас, када се опраштамо од Владете Станковића, осим у својству шефа Катедре за правноекономске науке, осећам потребу да то учиним и као пријатељ, будући да сам то била од студентских дана до оних када смо низ година делили исти кабинет. Непосредност, духовитост и пре свега хуманост и разумевање за људе и њихове судбине које су биле само неке од врлина које је Владета поседовао, отварали су простор за пријатељство и дружење које је пружало ослонац увек када је оно било потребно. Била сам често сведок или слушалац о догађајима који су његов живот чинили динамич-

35 ним, богатим и пуним искушења, којима је одолевао. Једно од њих, посвећеност поезији, изнедрило је више збирки песама, чије сам прве контуре и скице имала привилегију да чујем и оценим. Зато у знак сећања на нашег Владету на начин који осликава његову личност и душу, прочитаћу песму из циклуса Звездарски брег. Већ сам Дубоко У Времену Сазрелих брегова Ево И Треће Стабло Открива ми У Звездарској ноћи своје Замагљене мреже Питам се: Где је Надолазећих Брегова Крај И Изнад Ког Је Брега Сада застала Моја Звезда Луталица И стрепим: Само Да Ноћас Не дође До Судара брегова До судара Њихових Небеских И Земаљских замки. Проф. др Радомир Ђуровић ( ) Поводом смрти др Радомира Ђуровића, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду, у понедељак, 25. новембра године одржана је комеморативна седница Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду. На комеморативној седници су говорили декан професор др Сима Аврамовић, професор др Миодраг В. Орлић и Антоније Симовић, дугогодишњи арбитар Спољнотрговинске арбитраже. Том приликом, професор др Орлић обратио се присутнима следећим речима: Поштовани господине Декане, Поштовани чланови породице Ђуровић, (поштована госпођо Љиљана Р. Марковић, поштовани Зоране, поштовани генерале Љубомире Бајићу, поштовани Милоше) Колегинице и колеге, У овом часу када се своде рачуни, када се питамо ко смо, шта смо, куда идемо и шта смо урадили и оставили за собом, можемо слободно рећи да су иза доктора Радомира Ђуровића, професора Правног факултета у Београду остали светли трагови. Упорност Радомир Ђуровић је ступио на Правни факултет са заостатком у времену у односу на своју генерацију, пошто је раније био наставник предвојничке обуке на Унивезитету. Како предавачи овог сувопарног предмета нису уживали глас најугледијих посленика у академским круговима, Радомир Ђуровић није био дочекан на Факултету са цвећем. Пратиле су га предрасуде да они који су предавали предвојничу обуку нису у стању да се на вишем интелектуалном нивоу баве теоријским проблемима правних наука. Професора Ђуровића многи наставници на Факултету примали су помало са подозрењем и он је увек морао да се доказује да је способан да обавља наставнички позив и да са бави научним радом. Као и многа друга предубеђења и ово је било погрешно, али је оно дуго пратило професора Ђуровића на путу научног и наставног уздизања. Увек му је требало више добре воље, истрајности снаге и резултата, него другима да би добио признања која је заслужио. Стаменост У тренуцима када је судбина Правног факултета била доведена у питање Радомир Ђуровић је показивао неке од својих најлепших особина. У студентској побуни године, када су се као на преломној тачки оцртавали карактери учесника и када су пред очма студената многи наставници губили од свога угледа Радомир Ђуровић је својом смиреном разложношћу и разборитошћу водио акциони одбор на Факултету трудећи се да се догађаји не отму и да не дође до несагледивих последица. Други пут је то било нешто доцније. У дискусији на Правном факултету о Уставним амандманима марта године, показало се да у наоко јединственом наставничком саставу постоје не само значајне разлике у погледима на друштвени развој и потребне политичке одлуке, него и непомирљиви сукоби. У атмосфери прогона, којој су се многи наставници приклањали, а други од ње склањали Радомир Ђуровић се супротставио надолазећем таласу осуда и искључивања са Факултета. Само је он био у стању 35

36 36 да изговори како њега не брине што се на Факултету пружа отпор настојању да потписници петиције за помиловање професора Михајла Ђурића буду кажњени и искључени са Факултета, него да га забрињава морално стање у коме се Факултет нашао. Упућеност на упоредно право а) Италијанско право Професор Ђуровић се радом на превођењу италијанског Грађанског законика придружио малом броју наших правника који су стекли заслуге тиме што су стране правне системе или поједине њихове делове приближили нашим правницима. Део о облигацијама, четврту књигу италијанског Грађанског законика превео је др Васо Радмиловић а професор Ђуровић је дотерао и редиговао превод и написао предговор издању. Као познавалац италијанског језика и права нашег суседа са друге стране Јадранског мора, професор Ђуровић је у предговору изложио историјат настајања италијанског Грађанског законика, главне идеје у његовом стварању и најважнија обележја не само облигационог права него италијанског права у целости. б) Француска и немачка правна терминологија Ваља напоменути Ђуровићев коауторски рад (са Маргитом и Радославом Јанковићем) на изради Економскоправног речника (српскохрватскофранцуско-немачки речник I том, француско-српскохрватски II том, немачко-српскохрватски III том) Београд године. в) Nippon Да је Радомир Ђуровић од детињства и по свој прилици од родитеља баштинио љубав за Русе и Русију то је нешто што се код Црногораца његове генерације готово подразумевало, али да се у току времена у њему створи симпатија за Јапан и Јапанце то је нешто што је било необично и за иначе отворену земљу за сваку врсту сарадње као што је била Југославија. На сарадњу са Јапаном највероватније га је навела ћерка Љиљана, будући професор јапанског језика на Универзитету. Она је још у детињству почела да се дружи са децом косих очију, који су се изражавали на неком необичном језику. Убрзо је и она стекла способност да разуме речи које изговарају и да их и сама употребљава. Много касније Радомир и Љиљана Ђуровић су учинили велику услугу Правном факултету доводећи у Београд истакнуте професоре са Правног факултета Чуо (Chuo) универзитета, једне од најбољих високих школа у Јапану. Тих 80-тих година гости Правног факултета били су истакнути професори Хакама, Мурата и Кодама и други. Призивам у сећање тренутак када су, захваљујући Радомиру и Љиљани Ђуровић, студенти Правног факултета у Београду добили прилику да у препуном амфитеатру слушају предавање о јапанском привредном чуду, које је одржао господин Јукио Јамашита, професор Факултета за трговину Чуо универзитета у марту године. Са својственом финоћом, Тошијуки Кавазое, председник Чуо универзитета захвалио је професору Ђуровићу што је омогућио да предавање професора Јамашите буде тако успешно и оценио је да је то први корак у будућој сарадњи између Правног факултета и Чуо универзитета. Вредноћа Тихи, али далекосежни утицај београдске школе приватног права (60-тих и 70-тих година прошлог века) огледао се највише кроз деловање Општег семинара за грађанско право којим је руководио професор Михаило Константиновић и Општег семинара за привредно право којим је управљао академик др Милан Бартош. У раду овог потоњег учествовали су и други професори привредног права на Правном факултету, па и изван њега. Постепено се из овог мноштва издвојио професор Ђуровић својом вредноћом и приљежношћу тако да је професор Бартош све више њему поверавао рад са студентима на последипломским студијама, а у случају сопствене спречености и вођење Општег семинара. Изузетно вредан, Радомир Ђуровић је стизао да буде ментор бројним кандидатима при изради магистарских радова и докторских дисертација, вероватно у већем броју од било ког другог наставника на Факултету. Ако му је један од корифеја науке на Правном факултету у Београду одао признање тиме што му је поверавао наставу на последипломским студијама, други не маље угледни професор Михаило Константиновић сматрао је да је Радомир Ђуровић достојан да га замени на једној значајној правној функцији изван Факултета. Честитост Наиме када је професор Константиновић при одласку са дужности председника Спољнотрговинске арбитраже, својим неприкосновеним ауторитетом предложио Радомира Ђуровића за будућег председника многи у правничкој јавности су били изненађени овим избором, јер је кандидата за ту функцију у великој Југославији могло бити и на другим странама. Професор Константиновић је пре свих других квалитета који другима могу бити уочљивији или важнији, особито ценио поштење, вредноћу у раду, смирену разборитост и оданост без снисходљивости професора Ђуровића. И показало се да је био у праву. Време у коме је професор Ђуровић био на челу Арбитраже ( ) красила је као и у предходном раздобљу (за време професора Константиновића) репутација угледне институције у којој арбитри одлучују независно од било каквих утицаја и суде непристрасно гледајући само аргументе парничних странака.

37 Научни рад Научна делатност професора Радомира Ђуровића је импресивна како кад је реч о броју научних радова тако и у погледу њихове разноврсности. Довољно је напоменути да је према библиографији, коју је средила његова ћерка професор др Љиљана Р. Марковић број објављених радова 811. Међу њима има и ситнијих дела, али и оних који ће трајно подстицати правнике на даље истраживање. Поменимо само неке од најважнијих: `Уговор о кооперацији у пољопривреди` (1964); `Међународно привредно право. Универзитетски уџбеник` (12 издања); `Облигационо право` (Титоград, 1975); `Мултинационалне компаније` (Београд, 1977); `Облигационо право` (Титоград, 1979); `Закон о облигационим односима са Општим узансама и другим актима` (4 издања), и особито дело којим је задужио нашу правну науку `Правни систем Јапана` (са професором др Љиљаном Р. Марковић) од године. Осврнувши се на пређени пут Радомира Ђуровића и светле трагове које је оставио за собом можемо се опростити од њега речима Владике Црногорског: Благо оном ко довјека живи, имао се рашта и родити. Проф. др Владимир Милић ( ) Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Владимир Милић преминуо је у Београду, 6. новембра године. Професор др Владимир Милић је дипломирао социологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а докторирао на Правном факултету Универзитета у Београду године. Од године до одласка у пензију године предавао је Социологију на Правном факултету Универзитета у Београду, прошавши кроз сва сарадничка и наставничка звања, од асистента до редовног професора, а био је и декан овог факултета од године. Од до године обављао је функцију председника Српског социолошког друштва. У бројним радовима, које је написао истраживао је структуру друштва и друштвене промене Србије и Југославије, као и глобалне трендове. Аутор је следећих књига: Револуција и социјална структура (1978); Лице и наличје технократије (1981); Социјални портрет партије: прилог проучавања социјалне слојевитости Савеза комуниста Србије (1984); Идеологија и научно истраживање (1984); Социологија наука друштвене кризе: главни токови и правци развоја (1997); Транзиција савременог друштва: од маса у друштву до масовног друштва и светског друштва маса претварање масе у публику (1998), и Основи методологије искуственог истраживања у друштвеним наукама (2011). Професор др Владимир Милић је написао и три коауторске књиге са професором др Мирославом Печујлићем: Демократија и ауторитаризам политичка култура југословенског вишестраначког друштва (1994); Методологија друштвених наука (више издања, последње од године) и Социологија (више издања, последње од године). 37 Вести из Библиотеке Као и претходних година, чланови Друштва библиотекара правних и сродних библиотека југоисточне Европе окупили су се 25. октобра године, а домаћин је била Библиотека Правног факултета Универзитета у Београду. Присутно је било 30 чланова Друштва, а скуп је поглавито био посвећен изради приручника Правно библиотекарство: теорија, пракса и темељни принципи. Договорено је и да Зборник Друштва, који треба да садржи излагања чланова на нашим досадашњим скуповима, буде објављен до јуна Након тога је уследила посета Сајму књига. Фонд Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду су током октобра, новембра и децембра обогатили следећи дародавци: Институције: Народна библиотека Србије; Савез Срба у Румунији; Универзитетска библиотека Светозар Марковић; Факултет политичких наука, Београд; Центар за јавно право, Сарајево. Појединци: проф. др Сима Аврамовић; Никола Алексић; проф. др Слободан Антонић; проф. др Данило Баста; проф. др Борис Беговић; др Чедомир Богићевић; доц. др Владимир Вулетић; Мома Главинић; Љиљана Давидовић; проф. др Јован Б. Душанић; доц. др Александар Б. Ивановић; проф.

38 38 др Миодраг Јовановић; Михаел М. Јурман; доц. др Марија Караникић- Мирић; доц. др Љубинка Ковачевић; др Ђорђе Лопичић; Слађана Лукић; проф. др Момир Милојевић; проф. др Зоран Мирковић; др Светлана Мирчов; проф. др Милован Митровић; Натко Немец; проф. др Марко Павловић; проф. др Владан Петров; проф. др Душан Поповић; проф. др Мирјана Тодоровић; проф. др Јовица Тркуља; Јован Убавић; Марко Убавић; др Бранислав Фатић; проф др Јасминка Хасанбеговић; проф. др Коста Чавошки; проф. др Милан Шкулић; проф. др Боривоје Шундерић. Издавачка делатност Библиотека свим дародавцима најсрдачније захваљује на поклоњеним публикацијама. Наша Библиотека је поклонила публикације свим члановима Друштва библиотекара правних и сродних библиотека југоисточне Европе за њивове библиотеке: Библиотеци Правног факултета у Новом Саду, Библиотеци Правног факултета у Нишу, Библиотеци Правног факултета у Крагујевцу, Библиотеци Правног факултета Универзитета Унион у Београду, Библиотеци Правног факултета Последњег тромесечја године, под окриљем Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду објављено је више нових књига. Тако су у оквиру библиотеке Уџбеници објављена три нова уџбеника: проф. др Слободан М. Марковић, проф. др Душан В. Поповић, Право интелектуалне својине, 365 стр.; проф. др Бранко Лубарда, Увод у радно право, 553 стр., и проф. др Мирко Васиљевић, Компанијско право право привредних друштава, осмо измењено и допуњено издање, 634 стр. Трима новим књигама обогаћена је и библиотека Монографије : проф. др Миодраг Јовановић, Косово и Метохија четири правно политичка есеја, 113 стр.; доц. др Марија Караникић Мирић, Објективна одговорност за штету, 246 стр.; доц. др Ивана Крстић, доц. др Марко Давинић, Право на азил, 376 стр. Под окриљем библиотеке Светска правна баштина објављен је превод књиге Херберта Харта Појам права (обима 403 стране), док је вредним књигама објављеним у оквиру библиотеке Научна баштина Правног факултета Универзитета у Београду придружена књига проф. др Борислава Т. Благојевића Уговори по пристанку (обима 160 страна). У оквиру библиотеке Расправе објављено је друго издање књиге проф. др Бранка Лубарде Радно право расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, обима 1136 страна, док је у оквиру библиотеке Пословно право објављена књига Усклађивање пословног права Србије са правом ЕУ (2013), коју је уредио проф. др Вук Радовић. У истом периоду објављена је и колективна монографија Развој правног у Сарајеву, Библиотеци Правног факултета у Мостару, Библиотеци Правног факултета у Осијеку, Библиотеци Правног факултета у Загребу, Библиотеци Правног факултета у Подгорици, Библиотеци Правног факултета у Бањој Луци, Библиотеци Тужилаштва Босне и Херцеговине, Библиотеци Суда Босне и Херцеговине, Библиотеци Уставног суда Босне и Хецеговине, као и Народној библиотеци Србије и Храму књиге и путовања Виктора Лазића. система Србије и хармонизација са правом ЕУ, коју је приредила проф. др Радмила Васић. Новим насловом допуњена је и библиотека Приручници, у оквиру које је објављена књига Силване Поповић, FCE CAE CPE writing class (обима 114 страна), док је у оквиру библиотеке `Crimen` објављен нови број часописа Crimen, број 2/2013.

39 Други о нама Просветни преглед, од 31. октобра године, стр. 7.

40 40 Студентски живот Студенткиња Светлана Јосиповић, која је на трећој години студија као опциони предмет изабрала Право извршења кривичних санкција, обавила је стручну праксу у канцеларији Заштитника грађана у периоду од 25. јуна до 15. августа године. За време праксе, студенткиња је имала прилику да се упозна са радом административно-техничке службе, при јемне канцеларије као и радом следећих одељења: за заштиту права лица лишених слободе; за добру управу; за заштиту мањинских права; за родну равноправност; за права особа са инвалидитетом; за права детета. Пракса се одвијала уз присуство ментора запослених државних службеника из Стручне службе овог органа, према програму који спроводи Заштитник грађана за студенте завршне године Правног факултета. Сесија под називом Примена механизама правне заштите у превенцији говора мржње у виртуелном свету одржана је на Правном факултету Универзитета у Београду, 12. и 26. октобра године, у организацији Европског удружења студената права (ЕLSA) из Београда. Сесија је имала два дела, а на сваком од њих учествовало је по двадесет и пет студената Правног факултета Универзитета у Београду. У првом делу, учесници су имали прилику да се упознају са теоријским поставкама проблема, у коме је посебан акценат стављен на појам, облике, начине остваривања и специфичности дискриминације, начине правне заштите од угрожавања, нетолерантног и дискриминаторног по- У организацији струковног удружења правника,,номоканон, на Правном факултету Универзитета у Београду је 30. септембра године одржана трибина посвећена успомени на српске јунаке који су изгубили живот на Кошарама, у сукобу са Албанцима, и то у јеку припрема за напад на Косово и Метохију године. На трибини су говорили мајка погинулог борца Лозанка Радоичић, председник Удружења родитеља Вера, нада, љубав генерал Божидар Делић и адвокат Владимир Штрбац. На трибини је приказан и филм о злоделилима терористичких шиптарских снага, које су вршиле злочине над српским народом. Симулација суђења у поступку због говора мржње у виртуелном свету Уводничари на трибини посвећеној успомени на српске јунаке погинуле на Кошарама

41 нашања и применљивости правних норми у виртуелном свету. У другом делу сесије била је организована симулација суђења, у којој су сви учесници имали прилику да, кроз заступање субјеката судског поступка, допринесу решавању спора. Учешће у овој сесији омогућило је студентима продубљеније промишљање толеранције и заустављања говора мржње у виртуелном свету, као и упознавање са законима и подзаконским актима који третирају дискриминаторна понашања. У склопу промоције новог броја Студентске ревије за привредно право, 23. октобра године, у амфитеатру II Правног факултета, одржано је изузетно добро посећено предавање на тему писања квалитетних семинарских и мастер радова, у оквиру ког су говорили наставници Правног факултета проф. др Борис Беговић, проф. др Вук Радовић и доц. др Марија Караникић Мирић. Проф. др Беговић је током свог излагања указао на важност радњи које претходе писању рада, попут одабира теме, фокусирања на циљ рада, потреби потпуне јасноће рада, на првом месту аутору, а и будућим читаоцима. Проф. др Вук Радовић говорио је о правилном структурисању рада, методама писања рада, уз савете како ефикасно користити литературу и избећи најчешће грешке приликом писања радова. Доц. др Марија Караникић Мирић говорила је о судској пракси, њеној виталној функцији у једном правном систему, у контексту потребе аутора да стекне увид у примену правног института као феномена који је радом обухваћен. На самом крају предавања, студент уредник Ревије за 2013/14. годину Растко Павловић упознао је присутне са функционисањем Ревије, њеним досадашњим резултатима и амбициозним плановима Предавање о писању квалитетних студентских радова за текућу школску годину. Представљен је пети број Студентске ревије, а студенти су позвани да, примењујући савете и упутства са овог предавања, искористе прилику и објаве радове у Студентској ревији за привредно право ( У знаку јубилеја 150 годинa од рођења Николе Тесле и 159 година од рођења Михајла Пупина, Универзитетска омладина Београда организовала је 28. октобра године на Правном факултету предавање на тему: Тесла и Пупин на истом путу. У пуном амфитеатру Слободан Јовановић, уз присуство професорâ Правног факултета и декана Електротехничког факултета, професора др Бранка Ковачевића, предавачи Александра Нинковић Ташић и Александар Протић изнели су до сада мало познате чињенице о двојици знаменитих српских научника. Предавачи су публи- Уводничари на предавању Тесла и Пупин на истом путу 41

42 42 ци открили, између осталог, и то зашто је FBI пратио Пупина, шта се крије у тајним документима америчке ратне морнарице, у чему се састоји Теслин и Пупинов допринос културној баштини, те какав је био њихов међусобан однос и у чему се састојале њихове несугласице, због којих се верује да су били у лошим односима. Мало је познато да је архив Николе Тесле једини у потпуности укључен у Светски регистар културне баштине УНЕСКО, као и да се, заслугом Михајла Пупина, 28. јуна године српска застава завијорила изнад Беле куће први и једини пут. Александра Нинковић Ташић је направила јединствен у свету виртуелни музеј Михајло Идворски Пупин, а, такође, је и потпредседница образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин и сарадник САНУ. После дугогодишњег истраживања архива, открила је присутнима многе информације о Пупину. Александар Протић је федерални саветник за УНЕСКО центре, клубове и катедре и оснивач међународног Меморијалног пројекта Teсла. О Тесли је предавао на преко 50 факултета, укључујући Сорбону, Кембриџ и Оксфорд. Сарадник је француског Научног центра и директор научних и образовних међународних форума. На његову иницијативу је у француској Националној школи физике и хемије уведено учење о Николи Тесли у оквиру наставе из три предмета. Удружење Номоканон организовало је 29. октобра године на Правном факултету Универзитета у Београду трибину под називом Позитивноправни поредак и локални избори на Космету. У име Одбора за јавно право, трибину је отворио Стефан Стојков, који је локалне изборе на Косову и Метохији окарактерисао као правно насиље над уставним поретком Републике Србије пред којим правничка струка не сме ћутати. Он је оценио да у уставноправној теорији не постоји институт,,статусно неутралних избора, већ да се ради о једној политичкој кованици. Своје излагање о противуставним изборима лажне државе Косово, Стојков је допунио и указивањем на противправну природу косовске независности и свих аката које из ње проистичу. Програм је настављен излагањем професора др Слободана Самарџића, посланика у Народној скупштини и бившег министра за Косово и Метохију. Професор др Самарџић је истакао да је главни циљ локалних избора на Косову и Метохији предаја српских институција властима тзв. државе Косово, а да је Уставни суд Републике Србије прекршио одредбе Закона о уставном суду и Устава Републике Србије одлагањем доношења одлуке о оцени уставности споразума које је власт склопила са властима непризнате државе Косово под окриљем Европске уније. По оцени проф. др Самарџића, овај процес има за циљ заокруживање косовске независности и довођење Србије пред свршен чин. Након излагања професора др Самарџића, уследило је излагање мр Душана Челића, бившег заменика председника Савезног комитета за Косово и Метохију. Показавши окупљенима одлуку председнице тзв. државе Косова о расписивању избора, мр Челић је потврдио да предстојећи избори немају никакве везе са правним системом и законима државе Србије. Скуп је окончан излагањем проф. др Владана Кутелшића, који је потврдио да локални избори Са трибине посвећене локалним изборима на Космету

43 на Косову и Метохији немају везе са правним системом Републике Србије, али да сами избори, сама институционализација и организовање Срба на северу Косова, може да се тумачи позитивно јер има могућност да касније прерасте са статуса локалне самоуправе у територијални ентитет, који би могао да постави пуноправно питање свог статуса, као што је то учинио својевремено остатак Косова супротно Резолуцији У сарадњи са едукативним центром Финеса, Европско удружење студената права (ЕLSA) из Београда организовалo je 4. новембра године, предавање под називом `Како положити испит?`. Том приликом, директор Финесе Бранислав Маричић говорио је присутним студентима о проблемима који се могу јавити при учењу, техникама за опуштање пред испит, мапама ума и савршеном памћењу. Први сусрет студената права и студената медицине, под називом Право и медицина 2013 одржан је, у организацији Комитета за међународну сарадњу студената медицине (IFMSA Serbia) и Универзитетске омладине Београда, уз подршку градске општине Савски Венац. Студенти су имали прилику да чују предавања еминентних стручњака професора Слободана Савића, специјалисте судске медицине и редовног професора на Правном факултету и Медицинском факултету Универзитета у Београду, и др Хајрије Мујовић-Зорнић, управнице Центра за правна истраживања Института друштвених наука. Уводничари су говорили о следећим темама: Лекарске грешке и кривичноправна одговорност, Вештачење и судско медицинско вештачење и Медицинска делатност у контексту заштите људских права. Осим присуствовања предавањима, учесници су имали прилику да, кроз тимски рад, анализирају студију случаја и представе резултате те анализе. На сусрету су учествовали студенти IV, V и VI године медицине и III и IV године права, а пројекат је одржан на Институту за судску медицину, уз очекивање организатора да ће одржавање оваквих сусрета постати традиционално. Са сусрета студената права и медицине Европско удружење студената права (ЕLSA) из Београда организовало је 12. новембра године, у два термина, посету Народној банци Србије. Том приликом, 60 студената Правног факултета Универзитета у Београду имало је прилику да се упозна са кључним аспектима рада и улоге централне банке у нашој држави. У среду, 18. децембра године, у Сали за седнице Правног факултета одржан је округли сто Студенти у посети Народној банци Србије 43

44 44 Компаративна анализа Устава Руске Федерације и Устава Србије, а поводом 20. годишњице од усвајања Устава Руске Федерације. Округли сто су организовали Амбасада Руске Федерације у Србији и струковно удружење правника Номоканон. На округлом столу учествовали су студенти основних и постдипломских студија Правног факултета Универзитета у Београду, као и представници Руске амбасаде, министар саветник Иван Горбунов и други секретар амбасаде, Арсен Ајсин, који су својим излагањима отворили скуп. Анилизирајући историјско-правне аспекте руске и српске уставности, као и државотворност наших двају православних народа учесници округлог стола обрадили су тему друштвено историјских прилика у којима су донети устави Русије од године и Србије од године. То је укључило и упоредну анализу уставних решења која се тичу људских права, овлашћења законодавног органа, владе и шефа државе, облика државног уређења, уређења судова, као и механизама промене устава. Министар саветник Горбунов се захвалио на учешћу у раду скупа и продубљивању пријатељских односа између Србије и Русије, након чега је учесницима уручио сертификате и награде. Удружење,,Номоканон се посебно захваљује Адвокатској канцелари Крстић-Иванић из Београда, Адвокатској канцеларији Љубичановић из Београда и Адвокатској канцеларији Штрбац из Пожаревца на подршци пруженој поводом организације овог округлог стола. На Правном факултету Универзитета у Београду је 19. и 20. новембра одржана манифестација Упознај Српску, упознај своје. Са жељом да се широј јавности, Са округлог стола Компаративна анализа Устава Руске Федерације и Устава Србије а, пре свега, студентској, предочи значај Републике Српске за Србе и Републику Србију, у оквиру ове манифестације су на достојанствен и аргументован начин приказани правни, али и духовни оквири Републике Српске и објашњен смисао њеног постојања, као и процес њеног стварања, те изазови са којима се суочава, али и перспективе даљег развоја. Предавања која су одржана у оквиру манифестације посебно су обухватила проблематику Дејтонског споразума (околности под којима је склапан, његов значај за Републику Српску, улогу Србије као гаранта Дејтонског споразума), те политичко-правни субјективитет Републике Српске унутар БиХ, као и унутрашње и међународне пристиске на Српску (притисци из Сарајева и међународне заједнице, са посебним акцентом на противдејтонско преношење надлежности са РС на БиХ). У уторак, 19. новембра године, поред представника Правних факултета Универзитета у Новом Саду, Нишу, Бања Луци и Београду, и Српске Православне Цркве, присутнима се обратио и председник Републике Српске Милорад Додик.

45 У среду 20. новембра године, у амфитеатру I, предавање је одржао амбасадор Босне и Херцеговине у Србији Његова екселенција Ранко Шкрбић. Након овог излагања уследило је и излагање проф. др Николе Б. Поповића, који је представио историјску ретроспективу, док је о економској сарадњи говорио председник Управног одбора ЕПС Аца Марковић. Истог дана, предавање је одржао и Мирослав Нишкановић, истраживач сарадник Етнографског института САНУ и аутор књигa Породични коријени и Српска презимена порекло, значење, распрострањеност. Представљање специјалног броја `Студентске ревије за привредно право` У склопу конферције `Teaching Consumer Law`, која је одржана 20. новембра у конференцијској сали Правног факултета, чланови редакције Студенске ревије за привредно право су присутним наставницима, стручњацима за право заштите потрошача и заинтересованим студентима представили специјални број Ревије, који је посвећен заштити потрошача. Јована Веселиновић, PR Студентске ревије је присутне упознала са Ревијом и њеним досадашњим радом, док је студент уредник за школску 2013/14. годину Растко Павловић представио поступак објављивања радова у овом студентском часопису. Присутнима се, затим, обратио Иван Ивановић, студент уредник за школску 2011/12. и 2012/13. годину, представивши садржину специјалног броја Ревије. Специјалним бројем Ревије је, наиме, обухваћена анализа институционалних окривира заштите потрошача у 12 држава, као и у поједним секторима (електронске комуникације, енергетика, комуналне делатности и безбедност хране). Он је настао као резултат студијских пракси, које је група студената похађала у сарадњи са Министарством пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде (сада Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација). Студенти су у радовима изнели резултате анализе институционалних оквира, заједно са препорукама и добрим упоредним решењима, која би било корисно имплементирати у наш правни систем, у циљу побољшања заштите потрошача у Републици Србији. Специјални број Ревије може се бесплатно преузети у електронском облику на веб сајту Студентске ревије (ww.selr.bg.ac.rs). Студентске анализе, објављене у форми радова у специјалном броју Студенске ревије за привредно право представљају допринос студената Правног факултета јавној расправи о реформи потрошачког законодавства у нашој земљи, и коришћене су од стране Министарства у процесу израде нове националне стратегије заштите потрошача. Чланови Студентске ревије за привредно право (Student Economic Law Review) студент уредник Раст- Чланови редакције `Студентске ревије за привредно право` на Конференцији нових лидера 45

46 46 ко Павловић и чланови PR тима Јована Веселиновић и Дејан Цоља присуствовали су Конференцији нових лидера одржаној 14. и 15. новембра године у просторијама Народне банке Србије. Ова конференција представља завршни део пројекта Нови лидери који за циљ има развој лидерских потенцијала код младих, у организацији AIESEC. Делегати на конференцији имали су прилику да присуствују предавањима одабраних говорника, панел дискусијама и радионицама, а све понуђене активности овог дводневног догађаја биле су осмишљење тако да усмере учеснике из целе Србије да размишљају као лидери, уз смернице и савете за даљи развој у свету лидерства. Чланови Ревије имали су прилику да учествују у три радионице: прва је била Интервју за посао како да се што боље припремите Ernеst&Young, на којој су се кроз симулацију интервјуа за посао нашли у улози како послодавца тако и будућег запосленог и научили како да на најбољи могући начин представе себе на интервјуу. У оквиру рада у другим двема радионицама под називом Можеш и Фабрика промена и покретачи Србија у покрету, студенти су, на основу студије случаја, у улози активиста из Србије решавали конкретне проблеме из праксе учећи технике представљања решења и добијања повратне информације ради презентације нових идеја. Уводничари на трибини `Правници на послу` којој је присуствовало више од 550 студената Традиционална, пета по реду трибина Правници на послу одржана је 19. новембра године на Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Европског удружења студената права (ELSA) из Београда. И ове године, истакнути представници правничке струке поделили су своја искуства и утиске са студентима права и младим правницима, којима су отворено причали о својим каријерама, занимљивим случајевима из праксе, стању у правосуђу, правној етици и могућностима које пружа правничко образовање. Судија Вида Петровић Шкеро је, тако, говорила о дилеми на релацији право правда; заштитник грађана Саша Јанковић истакао је колико је важно бити део позитивних промена и помоћи људима да се не изгубе у систему; судија и председник Друштва судија Србије Драгана Бољевић причала је о реформи правосуђа и ономе што судијска функција са собом носи; адвокат и спортски менаџер Мишко Ражнатовић осврнуо се на широку лепезу могућности које нуди правничка диплома и поделио занимљива искуства која је стекао бавећи се правом у једној неуобичајеној сфери; док је знаменити адвокат Тома Фила изнео утиске које је стекао током своје дугогодишње адвокатске каријере. Око 550 студената помно је пратило трочасовни програм, који је отворен поздравном речи декана Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Симе Аврамовића. Чланови ЕLSA посебно су обрадовани чињеницом да трибина сваке године окупља све више студената и младих правника, као и позитивном оценом уводничара да ова тирбина афирмише правничку професију и мотивише нове генерације правника на истрајан рад и успех. У уторак, 26. новембра године, у амфитеатру IV Правног факултета Универзитета у Београду, Европско удружење студената права (ЕLSA) из Београда организовало је трибину под називом Жене су закон, на којој је на интерак-

47 тиван начин размотрено питање родне равноправности. О еманципацији жена, ставовима стручне и научне јавности, међуљудским односима и приликама у нашем друштву говориле су четири изузетне даме: Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности; Сања Поповић Пантић, председница Удружења пословних жена Србије; Зорана Антонијевић, саветница за родну равноправност у мисији ОЕБС и адвокат Снежана Кочовић. Оне су поделиле своја искуства и утиске са присутним стденткињама и студентима Правног факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Двочасовни програм, током којег је био подељен и едукативни материјал о очувању репродуктивног здравља, протекао је у пријатној атмосфери, у којој је дискусија закључена охрабрујућом констатацијом да су позитивне промене неумитне утолико што, управо, млади људи, враћају у фокус ову и сличне теме. У организацији Српског културног кола Деспот Стефан Лазаревић, на Правном факултету је 29. новембра одржана трибина под називом Ознаке географског порекла шанса за брендирање Србије. Предавачи су били редовни професор Права интелектуалне својине на Правном факултету Универзитета у Београду др Слободан Марковић и саветник у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије Зоран Драгојевић, чију нарочиту област интересовања и делања представљају дизајн и ознаке географског порекла. Професор др Марковић је у уводном излагању истакао најзначајније правне и економске аспекте ознака географског порекла, а затим је господин Драгојевић поделио са аудиторијумом своје практично искуство и указао на најактуелније изазове са којима се сусреће у свом свакодневном раду. Описујући суштину брендирања наших производа и услове које треба да испуне да би могли да добију ознаку географског порекла, он је истакао и упоредна искуства Француске, Мексика и Белгије у производњи сирева, вина, текиле и чоколаде, а што је показало како ове државе остварују веома велику економску корист пласманом производа са ознакама географског порекла. Након таквог излагања, једногласно смо закључили да ужичка Учесници трибине `Жене су закон` пршута, футошки купус, лесковачки роштиљ, пиротски качкаваљ, али и шљивовица и други наши производи, имају не само велику гастрономску вредност, већ представљају и развојну шансу Србије. СКК Деспот Стефан Лазаревић ће у складу са добрим универзитетским обичајима наставити да организује трибине које ће имати за циљ не само да едукују студенте, већ и да дају допринос у заштити и очувању традиционалних вредности наше земље. Уводничари на трибини посвећеној ознакама географског порекла 47

48 48 Од 25. до 29. новембра, на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је Недеља културе. Главни гости на овој манифестацији били су Матија Бећковић, Добрица Ерић и Недељко Попадић, а у оквиру манифестације изведена је и представа Буба у уху и одржана смотра студентских књижевних радова. Првог дана манифестације, у амфитеатру V одржано је књижевно вече посвећено великом песнику, државнику и владици Петру II Петровићу Његошу, под називом 200 година од рођења владике Петра II Петровића Његоша. То је била и прилика да се, уз драге госте Матију Бећковића, Добрицу Ерића и Недељка Попадића, прослави велики јубилеј српске писане речи која је знала одржати наш народ у временима кад му је претио нестанак. Гости су се, притом, осврнули на проблеме језика данас, на прекрајање српске ћирилице у Црној Гори и на дељење самог народа, уз закључак да нам прети нестанак, ако нагрдимо савршену ћирилицу, заборавимо заједничку државност и окренемо леђа обичајима и традицији. У четвртак, 28. новембра године, у организацији Студентског парламента Правног факултета, Театар 5 извео је представу Буба у уху, и то 165. пут. Овај Извођење представе Буба у уху у амфитеатру V јединствени догађај на нашем факултету, пробудио је велико интересовање студената, тако да је амфитеатар V те вечери био претворен у највеће позориште у граду. Ова представа је вероватно најчувенији комад у историји позоришта и најзначајније дело Жоржа Фејдоа, које се налази на репертоару Југословенског драмског позоришта већ четрдесет година и које је имало више од две хиљаде реприза, а и данас се гледа на карту више. Европско удружење студената права (ЕLSA) из Београда организовало је наградни конкурс за израду есеја чија је тема била Право на слободу говора и цензура у медијима. Комисија за преглед и оцену пристиглих радова којом је руководила доц. др Ивана Крстић донела је одлуку да прво место на конкурсу припада раду студента Душана Арсеновића, који је награђен одласком на Копаоник; друго место је заузео рад Наталије Обрадовић, која је награђена комплетом књига, а исту награду добила је и Марија Сокић, чијем је раду припало треће место. Четврто и пето место заузели су есеји Катарине Стаменковић и Јелене Бркић, које су добиле похвалнице. Резултати конкурса су проглашени на јесењој скупштини ELSA одржаној 18. децембра у амфитеатру VII Правног факултета Универзитета у Београду. Европско удружење студената права (ЕLSA) из Београда организовало је 10. децембра годи-

49 не посету Војном дисциплинском суду у Београду, омогућивши заинтересованим студентима да посматрају једно суђење у овој институцији. У Новом Саду, од октобра одржано је Светско првенство Шотокан карате организације. На Светском првенству је учествовало преко 2000 такмичара из више од 50 земаља. Студент Правног факултета Универзитета у Београду и Наш студент Н. Осмајлић освојио је бронзану медаљу на Светском првенству у каратеу репрезентативац Србије у каратеу, Немања Осмајлић, освојио је бронзану медаљу у категорији сениори борбе екипно. Такође подсећамо да је Немања пре само 6 месеци освојио златну и сребрну медаљу на Европском првенству. Овим поводом Осмајлића су примили декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић и председник Студентског парламента Правног факултета Дејан Стојановић, и честитали му на освојеној медаљи и оствареном успеху, захваливши му се што представља и промовише Правни факултет на најбољи начин. Прва студентска хуманитарна фондација Осмех на дар организовала је осму по реду новогодишњу акцију прикупљања пакетића за угрожену децу широм Србије. У склопу акције, која је трајала од 9. до 25. децембра на Правном факултету, односно од 16. до 27. децембра на осталим факултетима Универзитета у Београду, активисти фондације су сваког радног дана од 10 до 16 часова прикупљали новe играчке, књиге за децу, наставни материјал и слаткише за новогодишње пакетиће. Поред студената Правног факултета Универзитета у Београду, у новогодишњој акцији фондације учествовали су и студенти осталих факултета Универзитета у Београду (Филолошки, Фармацеутски, Факултет политичких наука, Факултет организационих наука, Теолошки и Географски факултет), као и Универзитета у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду. Пету годину заредом, акцију је подржала и омладина из Тење, Вуковара, Осијека, Бијелог брда и Борова. Основни циљ акције је улепшавање новогодишњих празника малишанима којима је то потребно (на Косову и Метохији, у Куршумлији, Пожеги, Ужицу, Свилајнцу, бројним местима у Војводини, као и Београду), о чему сведочи и следећа изјава активиста фондације: Желимо да помогнемо онима којима је помоћ неопходна, да покренемо активизам код младих, да друштву скренемо пажњу на проблеме који нас окружују и да покажемо како уз мало воље, времена и ентузијазма, можемо да мењамо свет око себе. Као и увек, крај новогодишње акције обележен је новогодишњом журком која је одржана 26. децембра у клубу Миксер Хаус. 49 Путовање студената у Скопску Црну Гору Српско културно коло Деспот Стефан Лазаревић и његових педесет студената, предвођених доцентом др Војиславом Станимировићем и асистентом Милошем Станковићем, организовало је 10. и 11. новембра године поклоничко, студијско и путовање хуманитарног карактера у Скопску Црну Гору. Након што су нас наши домаћини, из Српског културног центра Вук Караџић из Кучевишта, које баштини традицију и културу и чува сећање на српски идентитет у северној Македонији, сачекали на граничном прелазу, прва станица на нашем путовању било је село Тромеђа. На брегу, са којег се виде и Куманово и Зебрњак, помолили смо се у цркви задужбини породице Ђорђевић. Наставили смо пут Зебрњака, једног од најзначајнијих историјских

50 50 топонима у нашој модерној историји. На том месту је 23. и 24. октобра године, у чувеној Кумановској бици, Друга српска армија предвођена регентом Александром однела победу над Вардарском војском Зеки паше и, тиме, најавила крај петовековне османлијске владавине на Балкану. На месту на коме се налазио штаб Зеки паше, данас се налазе остаци спомен костурнице, подигнуте године по нацрту архитекте Момира Коруновића. Својевремено најмонументалнији војни споменик у овом делу Европе, спомен костурница на Зебрњаку усправљала се до висине од 48,5 метара, да би након њеног дизања у ваздух од стране бугарског окупатора на дан Светог Ћирила и Методија године, преостала само њена троугаона основа и део обелиска, укупне висине од 18 метара. На Зебрњаку данас нема оригиналних топова из Кумановске битке који су красили платое између спратова када је ово монументално Коруновићево дело подигнуто. Нема ни меморијалне капеле подно њеног врха, ни крста (који се истина поломљен налази у подножју споменика), ни грба Краљевине Југославије који су красили врх обелиска. Спомен костурница је међутим, прошле године, за стогодишњицу победе у Првом балканском рату обновљена, направљена је у њој мала музејска поставка, а сачувани посмртни остаци кумановских јунака који су претходних деценија били препуштени крајњој небризи, похрањени су у спомен капели. Након што смо се у име удружења и у име Правног факултета Универзитета у Београду поклонили сенима предака и положили венац, кренули смо ка храму Светог Ђорђа Победоносца у Старом Нагоричану. Ова црква задужбина краља Милутина, у којој се више не одвија богослужбени живот, изграђена је између и године, на темељима византијског храма са почетка XI века и представља једно од ремек дела српске средњовековне културне баштине. У старијој литератури, сврстана по значају раме уз раме са Грачаницом и Дечанима, до пре само пар недеља, када је почела њена обнова, ова црква и њено очување била је препуштена ентузијазму преосталих Срба на овом подручју. Храм Светог Ђорђа Победоносца познат је и по томе што је у његовом југозападном зиду уграђен гроб бугарског цара Михајла II Шишмана, који је ту сахрањен након погибије у бици на Велбужду. Пут нас је даље водио до Кучевишта, седишта наших домаћина из Скопске Црне Горе, где смо најпре обишли цркву Светог Спаса, такође задужбину краља Милутина, подигнуту године, а у којој се по предању венчао цар Душан Силни. На срдачном и емотивном дочеку који нам је у манастирској трпезарији приредио Српски културни центар Вук Караџић и мештани села Кучевиште, испунили смо и хуманитарну мисију коју је наш пут имао. У име Правног факултета Универзитета у Београду, Српског културног кола Деспот Стефан Студенти на Зебрњаку Лазаревић, студената и професорâ Правног факултета, помогли смо оснивање библиотеке српске заједнице у Скопској Црној Гори, поклањајући преко 80 књига које смо са собом понели из Београда. Посебан поздрав и поклон у виду луксузног издања Душановог законика и Сретењског устава пренели смо и предали у име министра правде и државне управе у Влади Републике Србије Николе Селаковића. Српски народ, који вековима живи и опстаје на овим просторима, пренео нам је неке од најзанимљивијих прича и анегдота које се о животу предака у овим крајевима преносе на сваку нову генерацију. Нажалост, уједно смо сазнали у како тешким економским, просветним и културним условима живи део српског народа, изложен сталним притисцима и асимилацији од стране македонских власти. Други дан нашег путовања започео је шетњом кроз центар Скопља и обиласком Душановог моста и Душановог града. На овом месту, са којег се види и скопска котлина и планина Водно, мислима смо зачас отпутовали у време и амбијент када је српски цар на државном Сабору донео свој Законик. Пре повратка у Србију,

51 обишли смо још манастир Светог Никите у селу Горњане. И овај храм је између и године обновио краљ Милутин, али се ни у њему више не одвија богослужбени живот. Нама правницима, овај манастир је познат и по две повеље даровнице којима је краљ Милутин манастиру Светог Никите утврдио дарове и приходе, односно по јединственим фрескама у православном свету, од којих се многе налазе и под заштитом УНЕСКО, а од којих се раритетом истиче приказана сцена вешања Јуде Искариотског. Како је, по предању, у овом манастиру сахрањен и Свети Никита, верује се да молитва посвећена овом ратнику и светитељу, испуњава све благородне жеље. Иако је трајало само два дана, и ово путовање, које је Српско културно коло организовало поводом Дана примирја у Првом светском рату, уверило нас је да и малим напором, али великом жељом, студенти, професори, наш Правни факултет и Универзитет, могу заједно много да помогну у циљу очувања веза са нашим народом на целом Балкану и очувању свести код наших студената о српској културној баштини и ван граница Србије. Излет у Румунију организацији Задужбине Доситеј Обрадовић и Правног У Факултета Универзитета у Београду, више од 50 запослених на Правном факултету Универзитета у Београду посетило је 15. новембра године родну кућу Доситеја Обрадовића у Чакову и културно-историјске споменике српске заједнице у Темишвару. У Чакову су госте дочекали амбасадор Републике Србије у Румунији, господин Бранко Бранковић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, господин Лазар Манојловић, као и представници Савеза Срба у Румунији предвођени председником Огњеном Крстићем. Запослени са Правног факултета положили су ловоров венац на родну кућу Доситеја Обрадовића, обишли поставку у спомен музеју, а у реновираном дворишту родне куће о Доситеју Обрадовићу и знаменитим Србима из Чакова говорио им је представник Савеза Срба у Румунији господин Љубомир Степанов. Посета је настављена обиласком српске цркве у Чакову, која је саграђена године. Црква је, нажалост, у веома лошем стању, јер дуго није обнављана, а знатно је оштећена и у пожару године. У Владичанском двору у Темишвару, гостима су о Доситеју беседели проф. др Војислав Јелић и господин Стеван Бугарски. Песме о Доситеју, чији су аутори Срби из Румуније, читали су уметници из Темишвара Миланка Петров и Ђока Стојанов. Боравак је настављен посетом музеју Владичанског Српска црква у Чакову двора, са веома вредним и ретким експонатима и Саборној српској православној цркви, која је саграђена средином XVIII века и има изузетну уметничку вредност. 51

52 52 Испред родне куће Доситеја Обрадовића у Чакову Након ручка, настављен је обилазак Темишвара, који је и ноћу пленио великим трговима и раскошном архитектуром. Све време са гостима из Београда био је господин Љубомир Степанов, који је причао о знаменитим Србима, њиховим културно-историјским споменицима и Савезу Срба који сe брине да се очува српска култура и национална заједница Срба у Румунији. Заједничка посета Чакову и Темишвару била је и прилика да се разговара о будућој сарадњи Задужбине и Правног факултета Универзитета у Београду. Владичански двор у Темишвару CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378(497.11) ACTA diurna : билтен Правног факултета Универзитета у Београду / уредник Жика Бујуклић. 2004, бр. 1 (октобар). Београд (Булевар краља Александра 67) : Правни факултет Универзитета у Београду, 2004 (Београд : Досије). 29 cm Двомесечно. Наставља традицију билтена који је излазио у периоду од године под истим насловом ISSN = Acta diurna (Београд) COBISS.SR-ID