ACTA DIURNA. Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 50, април септембар 2015.

Transcription

1 ACTA DIURNA Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 50, април септембар

2 Академија поводом 110 година од доношења Закона о Универзитету највећем амфитеатру Правног У факултета Универзитета у Београду,,Радомир Лукић, који је, уједно, и највећи амфитеатар на Универзитету у Београду, у уторак 21. априла године, одржана је свечана академија поводом великог јубилеја Универзитета у Београду и српског високог образовања уопште. Реч је о јубилеју од 110 година од доношења Закона о Универзитету, којим је Велика школа преименована у Универзитет у Београду, име које данас познаје целокупна светска академска јавност. Свечана академија је организована у циљу подизања свести студентске и шире јавности о значају Универзитета у Београду и развојном пут који је ова установа прошла заједно са својим народом и државом, деливши и добро и зло. Отуда и не чуди да су орга- 2 Издавач Правни факултет Универзитета у Београду За издавача проф. др Сима Аврамовић Уредник проф. др Жика Бујуклић Секретар доц. др Љубинка Ковачевић Технички секретар Љубинка Шутић Припрема Досије студио Штампа Службени гласник Прилоге, фотографије и сугестије за билтен Правног факултета можете достављати електронском поштом доц. др Љубинки Ковачевић на адресу: ljubinka@ius.bg.ac.rs до 1. у месецу за догађаје из претходног месеца. ISSN Садржај 2 Академија поводом 110 година од доношења Закона о Универзитету 3 Упис нове генерације студената основних студија 4 Дан и слава Правног факултета 5 Конференцијa 125 година од рођења А. В. Соловјева 7 Конференција Интелектуална својина и Интернет 8 Конференција о делатностима заснованим на ауторском праву 8 Летња школа Сусрет науке и вере 11 Курс из области људских права 11 Курс Право и правда 12 Успеси на међународном такмичењу из арбитражног права 13 Конкурс за наградни темат из Криминологије 14 Међународна сарадња 15 Сарадња са другим институцијама 16 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству 22 Научни и стручни скупови и предавања у земљи 25 Награде и признања 25 Студијски боравци 26 Гости на предавањима и посете институцијама 30 Општи семинар 31 Факултетски живот 32 In memoriam 34 Вести из Библиотеке 35 Издавачка делатност 36 Други о нама Студентски живот 45 Студијско путовање студената Мастера европских интеграција 47 Светој Гори у походе 52 Путовање у Турску

3 низатори академије били, управо, студенти Универзитета у Београду који су се, током године, борили и залагали на разне начине да њихов Универзитет добије статус националне институције, а, што је и идеја коју свесрдно подржава и Правни факултет Универзитета у Београду. Гостима свечане академије обратили су се поздравним речима декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић и ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић. У наставку програма уследила су излагања професора др Радоша Љушића и др Зорана Мирковића, и студента Предрага Прокопића, док је модератор био асистент Милош Станковић. У оквиру уметничког дела програма, наступио је појачки састав,,дамаскин. Отварање академије којом је обележен значајан јубилеј Универзитета у Београду Упис нове генерације студената основних студија Припреме за упис нове генерације студената основних академских студија отпочеле су већ почетком ове календарске године, благовременим објављивањем Приручника за припремање пријемног испита, као и поставком интерактивне интернет презентације на сајту Правног факултета Универзитета у Београду. У првој половини години организоване су и посете гимназијама и другим средњим школама, када су асистенти, сарадници у настави и други запослени на Правном факултету одржали презентације о предностима студирања на Факултету и условима уписа у нову школску годину, уз поделу промотивног материјала. Током маја, на Факултету је организован и први циклус припрема за полагање пријемног испита, на који се пријавило 428 полазника, док је други циклус припремне наставе, који је био организован по систему осмодневне наставе почетком јуна, похађало 89 полазника. На основу Одлуке Владе Републике Србије, Правни факултет Универзитета у Београду расписао је конкурс за упис на прву годину основних студија за школску 2015/2016. годину, и то, за 600 студената чије се образовање финансира из буџета Републике Србије и 900 самофинансирајућих студената. Пријаве на конкурс за упис на прву годину основних студија за школску 2015/2016. годину примале су се 24, 25. и 26. јуна у амфитеатру Радомир Лукић, када се пријавилo 1629 кандидата. Пријемни испит, који је одржан 30. јуна, полагало је 1628 кандидата. Захваљујући одличној организацији, успешном раду Комисије за спровођење пријемног испита, којом је руководио професор др Игор Вуковић, као и и бризи и труду свих запослених на Факултету, прелеминарни резултати пријемног испита били су доступни кандидатима већ наредног дана у 16 часова. Коначна jединствена ранг листа објављена је 3. јула, док је упис обављен од 6. до 10. јула. На прву годину основних студија уписано укупно 1500 студената у оба уписна рока. Први пут ове године, при упису су формиране 3 ранг листе: основна листа и две листе по афирмативним мерама (листа за Роме и листа за особе са инвалидитетом). 3

4 4 Дан и слава Правног факултета Правни факултет Универзитета у Београду је и ове године, 27. септембра, свечано обележио славу и Дан факултета. Свечаности су започете прослављањем факултетске славе Воздвижење Часног Крста (Крстовдан), празника који је установљен у спомен на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла у Јерусалиму крст на коме је разапет Исус Христос. Резање славског колача обављено је у присуству запослених на Правном факултету, бројних гостију и пријатеља Факултета. Чин ломљења славског колача обавио је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, који се, након обреда, обратио присутнима пригодном беседом. Међу бројним званицама, били су и министар правде Никола Селаковић, декан Филозофског факултета проф. др Милош Арсенијевић и представници правосуђа. Свечаност је отворена академском химном коју су извели чланови академског хора Обилић са диригентом проф. др Даринком Матић Маровић на челу. Затим се окупљеним дипломцима обратио декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић. Он је истакао да, и поред тога што је правнички позив тежак, студенти нашег Факултета не треба да брину, јер су стекли диплому Универзитета у Београду, који се сврстава међу два посто најбољих универзитета на свету. Присутнима се, потом, обратио декан Филозофског факултета проф. др Милош Арсенијевић. Он је указао на чињеницу да Правни и Филозофски факултет имају заједничке корене који се везују за оснивање Велике школе и честитао дипломцима Правног факултета на успесима који су постигли. На крају, студентима се обратио и председник Алумни клуба Правног факултета Павле Пашајлић, који је дипломцима поручио да то што су бивши студенти истовремено значи да су и будући чланови Алумни клуба и позвао их да се учлане у клуб како Прослава Крстовдана би сачували везе са Факултетом и колегама са студија. Пошто је зва-

5 нични део свечаности окончан, представници факултетске Управе уручили су дипломе студентима који су у претходном периоду завршили основне и мастер студије. Поред доделе диплома, уручене су и награде студентима за најбоље радове из области алтернативног решавања трговинских спорова, а која је установљена у част прерано преминулог професора др Гаше Кнежевића. Награде су доделили Удружење за арбитражно право и Правни факултет Универзитета у Београду. Конкурс за награду Гашо Кнежевић за најбоље урађен рад из области алтернативног решавања трговинских спорова организован је на основу Уговора о сарадњи Правног факултета Универзитета у Београду и Удружења за арбитражно право. Прво место је освојила Катарина Кохен, са радом на тему Доказивање у арбитражном поступку, а, друго место Марко Белић, са радом на тему Алтернативно решавање трговинских спорова (арбитража и медијација). Прву награду у новчаном износу од динара доделили су Катарини Кохен декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и продекан доц. др Миена Ђорђевић. Декан проф. др Сима Аврамовић и ћерка покојног професора др Гаше Кнежевића уручили су Марку Белићу другу награду, књигу Arbitration in Germany у издању издавачке куће Kluwer. Конференцијa 125 година од рођења А. В. Соловјева Дана 18. септембра године навршило се 125 година од рођења великог руског научника који је својим радом у Србији задужио и нашу академску заједницу Александра Васиљевича Соловјева. У част овог значајног јубилеја је на Правном факултету (који је најдуже био дом професора Соловјева) 18. и 19. септембра одржана међународна конференција посвећена његовом животу и раду. Соловјев је од до године, предавао Историју словенских права на Правном факултету Универзитета у Београду. За то време је написао велики број значајних научних радова из области како српске правне историје, тако и правне историје других словенских земаља (Црне Горе, Босне, Дубровника, Бугарске, као и родне Русије) и Ромејског царства (Византије), међу којима су најзначајнији његова докторска дисертација, Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка, збирка Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века) која је била намењена студентима, али је толико квалитетно састављена да је често коришћена и у научном раду као и уџбеник из предмета који је предавао. И пошто је напустио овај факултет (од до године је био професор и први декан Правног факултета у Сарајеву, а, затим је био принуђен да напусти земљу и преселио се у Женеву, где је остао до своје смрти године), Соловјев је наставио да објављује изузетно значајне научне радове из ових области, од којих највећи допринос историји српског права представља Законик цара Стефана Душана, најопсежнији и најквалитетнији коментар Душановог законика досад написан, објављен постхумно у издању САНУ године. Осим средњовековне правне историје, којом се примарно бавио, Соловјев се интересовао и за историју права новог века: њему дугујемо објављивање правних извора Паштровића и Грбља, као и проналажење и објављивање Богишићевих нацрта закона за Херцеговину, писаних за време херцеговачког устанка и рата године. Допринос А. В. Соловјева нашој и светској науци се не зауставља у области права. Он је и аутор бројних радова из области политичке историје земаља којима Свечано отварање конференције посвећене раду великог руског и српског научника А. В. Соловјева 5

6 6 се бавио као правни историчар. Еминентни је стручњак за хералдику, нарочито јужнословенских земаља и Ромејског царства био је члан Међународне академије за хералдику (Académie internationale d héraldique), а нашу литературу задужио је квалитетном студијом Историја српског грба, као и другим радовима из ове области. У Женеви је био професор словенских језика и руске литературе, а објавио је и преводе сабраних дела Достојевског и Толстоја на француски језик. Коначно, постхумно су у часопису Новый Журнал (часопис руске емиграције у Њујорку који излази од године) објављени и његови радови из области музикологије и историје музике. За конференцију 125 година од рођења Александра Васиљевича Соловјева пријавило се преко двадесет учесника из земље и иностранства. Нажалост, неки од њих нису били у прилици да лично учествују, те је изложено само осамнаест радова, док ће сви пријављени бити објављени у посебном зборнику споменици А. В. Соловјева који ће бити објављен следеће године. На скупу су учествовали гости са Правног факултета Државног универзитета у Санкт-Петербургу, Правног факултета (државног) Федералног универзитета у Казањи (Русија), Правног факултета Католичког универзитета у Лувену (Белгија), Универзитета Луиђи Бокоњи у Милану (Италија), Института за друштвено-правне студије Ангелус Силесијус универзитета у Валбжиху (Пољска), Византолошког и Балканолошког института Српске академије наука и уметности, Института за новију историју Србије, Правног факултета Универзитета у Новом Саду, Филозофског факултета Универзитета у Београду, докторских студија Универзитета уметности у Београду и, наравно, представници домаћина Правног факултета Универзитета у Београду. Иако нису били у могућности да присуствују, радове ће послати и колеге са Института за славистику Руске академије наука, Историјског факултета Државног универзитета у Твери и Самарског правног института Федералне службе за извршење санкција (Русија). Конференцију је отворио декан Правног факултета, проф. др Сима Аврамовић, беседом о животу и раду Соловјева. Други планирани говорник, академик Љубомир Максимовић, нажалост, није могао да дође због здравствених проблема. Током два дана рада конференције одржано је шест сесија, од којих је прва била посвећена међународном погледу на рад Соловјева и историју српског права уопште, друга идејама права, државе и цркве у његовом раду, а трећа и четврта сесија страним, нарочито ромејским (византијским) утицајима у средњовековном српском праву теми веома значајној за научни рад Соловјева. Пета сесија је била посвећена доприносу Соловјева проучавању српског средњег века, а шеста свестраности научног опуса Соловјева, са темама од историје монаштва до руске музике. После свих излагања, вођена је жива научна дискусија, која се често настављала и у паузама између сесија. Иако су се активно користила сва три званична језика конференције (руски и српски, као језици Соло-

7 вјева, и енглески као данас универзално најзаступљенији), учесници су се лако међусобно споразумевали. Нарочито нас је обрадовало што је било прилично лако споразумевати се са колегама из Русије на својим језицима, без превода што је изузетно добар знак за даљу сарадњу, а свакако од великог симболичног значаја за јубилеј А. В. Соловјева. Са друге стране, заинтересованост стручњака из других европских земаља за проучавање његовог рада и ову конференцију можда најбоље сведочи о светском угледу и значају овог великог руско-српског научника. Конференција Интелектуална својина и Интернет Конференција Интелектуална својина и Интернет, коју су заједнички организовали Правни факултет Универзитета у Београду и фондација Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС), одржана је 11. јуна године на Правном факултету. Пред многобројном публиком, учеснике и госте поздравили су: проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду; Данко Јевтовић, директор РНИДС; Невенка Новаковић, в.д. директора Завода за интелектуалну својину Републике Србије и проф. др Душан Поповић, председник Организационог одбора и председник Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена Србије. Уводно излагање одржао је Џонатан Коен (Jonathan C. Cohen), оснивач Групе за право интелектуалне својине у оквиру Интернет корпорације за додељене називе и бројеве (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers /ICANN/), иначе адвокат из Отаве (Канада). ICANN је био покровитељ ове конференције, која је директно преношена путем Интернета. Гледаоци преноса могли су да постављају питања учесницима конференције путем мејла. Након уводног излагања, представљени су радови објављени у зборнику Интелектуална својина и Интернет: називи интернет домена, ауторска дела, жигом заштићене ознаке, који је објавио Центар за издаваштво и информисање нашег факултета. У првој секцији, насловљеној са Називи интернет домена и жигом заштићене ознаке, говорили су др Слободан Марковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду и др Марко Јовановић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду и потпредседник Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена Србије. У другој секцији, насловљеној са Ауторско право и Интернет, говорили су др Душан Поповић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Сања Радовановић, доцент Правног факултета Универзитета у Новом Саду, др Марио Рељановић, доцент Правног факултета Универзитета Унион, и Богдан Иванишевић, адвокат из адвокатске канцеларије БДК. Свечано отварање конференције `Интелектуална својина и Интернет` 7

8 8 Конференција о делатностима заснованим на ауторском праву организацији Завода за интелектуалну својину Републике У Србије и Правног факултета Универзитета у Београду, у конференцијској сали je 23. септембра године представљена студија Допринос делатности заснованих на ауторском праву привреди Србије. Реч је о српском преводу студије која је објављена од стране Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) године, a чији су аутори доцент др Бранко Радуловић и професор др Душан Поповић. Скуп је отворио и присутне поздравио продекан Правног факултета професор др Слободан Марковић. Презентацији студије претходила су излагања професора др Марковића на тему: Ауторско право и тржиште и помоћника директора Завода за интелектуалну својину мр Владимира Марића на тему: Надлежности Завода за интелектуалну својину у области ауторског права. Након тога је доцент др Бранко Радуловић изнео основне налазе студије у погледу значаја делатности заснованих на ауторском и сродним правима у Републици Србији. Студија је израђена у складу са WIPO методологијом, која је развијена да би се утврдио економски допринос делатности заснованих на ауторском праву са циљем да се постигне највећи могући степен упоредивости између националних студија у овој области. Резултати истраживања откривају да су делатности повезане са ауторским Представљање студије `Допринос делатности заснованих на ауторском праву привреди Србије` и сродним правима, током периода од до године остваривале учешће у БДП земље које се кретало између 3,7% и 4%. Тиме се Србија налази тек на 34. позицији у групи од 40 земаља. Ипак, у погледу доприноса кључних делатности заснованих на ауторском праву Србија је рангирана знатно боље и налази се на 23. позицији. При томе су ове делатности знатно боље пребродиле економску кризу и бележе већи ниво продуктивности у односу на остатак привреде Србије. Поред учешћа у бруто додатој вредности, у Студији је детаљно разматрена и позиција ових делатности у погледу запослености и значају у спољнотрговинској размени. Летња школа Сусрет науке и вере Правни факултет Универзитета у Београду, Универзитетски омбудсман Универзитета у Београду и Институт за новију историју Србије организовали су Летњу школу под називом,,сусрет науке и вере. Школа је одржана од 14. до 19. септембра године. Преподневне сесије су, притом, одржаване у конференцијској сали У другом делу програма, професор др Душан Поповић је отворио дискусију о правном оквиру и економском значају ауторског права. Поред представника организација за колективно остваривање ауторског права, адвокатских канцеларија која се баве питањима интелектуалне својине, академске заједнице, значајно учешће у раду скупа узели су и студенти мастер студија Правног факултета. У овом делу програма посебну пажњу привукла су питања улоге Завода, пословања организација за колективно остваривање ауторског права, као и низ питања о утицају нових технологија и интернета на развој делатности заснованих на ауторском праву. Правног факултета, док су послеподневним часовима, предавања одржавана у храмовима и просторијама традиционалних цркава и верских заједница, уз веома срда-

9 чан пријем домаћина. Предавачи су били поглавари традиционалних цркава и верских заједница у Србији, као и истакнути научни радници који се баве истраживањем различитих аспекaта питања вере. Полазници Летње школе били су студенти различитих нивоа студија Правног факултета, Богословског факултета, Факултета политичких наука и Филозофског факултета Универзитета у Београду. Пре званичног почетка рада Летње школе, полазници су били у прилици да, захваљујући гостопримству рабина Исака Асиела, у недељу, 13. септембра присуствују свечаности поводом прославе јеврејске Нове године у синагоги јеврејске заједнице Београда Сукат Шалом. Летња школа је отворена 14. септембра, поздравним говорима Универзитетског омбудсмана проф. др Бранка Ракића и продекана Правног факултета Универзитета у Београду за научни рад проф. др Слободана Марковића. Након тога су уследила излагања генералног секретара Ријасета Исламске заједнице Србије Елдина еф. Ашћерића, директора Института за новију историју Србије др Милета Бјелајца (,,Искушење мултиконфесионалне војске: Србија и Краљевина Југославија ) и епископа топличког Арсенија Главчића, викара српског Патријарха. Његово Преосвештенство епископ Арсеније је, између осталог, окупљенима пренео жаљење Његове Светости Патријарха српског, г. Иринеја, што, због службене спречености, није био у могућности да узме учешће у раду Летње школе. У оквиру поподневног програма, била је организована посета Бајракли џамији (Факултету исламских наука). Том приликом, полазницима школе обратио се муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић, након чијег предавања је за студенте изведен културно-уметнички програм. Преподневна сесија другог дана Летње школе отпочела је поздравном речју београдског надбискупа монсињора Станислава Хочевара, након чега су уследила излагања професора др Љубодрага Димића са Филозофског факултета Универзитета у Београду (,,Римокатолички клерикализам у Краљевини Југославији ) и мр Александра Нинковића, представника Римокатоличке цркве у Србији. У поподневним часовима, студенте је угостио надбискуп монс. Станислав Хочевар у згради Ординаријата Београдске надбискупије, упознавши их са историјом овог здања и појединостима у вези са устројством и хуманитарним активностима католичких црквених институција у Србији, попут Каритаса. Трећи дан Летње школе био је посвећен предавању др Милета Радојевића из Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Репубике Србије. Након тога, уследила су излагања др Радмиле Радић из Института за новију историју Србије (,,Успон и пад међуверског дијалога у Србији ), др Александра Прашчевића из Одељења за међуцрквене односе Српске православне цркве Свечано отварање Летње школе (,,Историја хришћанско-муслиманског дијалога подокриљем Светског Савета Цркава ) и мр Душан Ракитића, асистента Правног факултета Универзитета у Београду (,,Сусрет слободе вере и забране дискриминације у демократском друштву ). По завршетку преподневне сесије, организован је пријем код Његовог Преосвештенства, Владике топличког Арсенија, у просторијама Патријаршије Српске православне цркве. Полазницима Школе омогућена је и посета Музеју Српске православне цркве. Претпоследњег дана Летње школе, студнетима су се обратили др Миша Ђурковић из Института за европске студије (,,Хришћанство и политичка теорија ), др Александар Раковић из Института за новију историју Србије ( Република Србија на мапи међуверског дијалога ), др Растко Јовић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду (,,Однос науке и вере: образовање ) и мр Марко Николић из Института за међународну политику и привреду (,,Екуменизам и савремени односи Српске православне цркве и Римокатоличке цркве ). Други део дана полазници школе провели су у разговору са главним рабином јеврејске заједнице у Србији Иса- 9

10 10 Студенти у посети храмовима и просторијама традиционалних цркава и верских заједница ком Асиелом, који им је пожелео добродошлицу у београдској синагоги Сукат Шалом. У наставку програма организован је наступ јеврејског хора. Међу предавачима последњег, петог дана школе нашли су се др Дејан Раковић, професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду (,,Квантно-холографске основе психосоматике и духовности: прилог упоредном истраживању науке и религије ), рабин Исак Асиел, др Александар Ђаковац, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду (,,Теологија и наука у савременом свету - православна перспектива ), Благоје Пантелић из Хришћанског културног центра,,др Радован Биговић (,,Криза, вера и одговорност ) и др Војислав Станимировић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду. Рад Школе закључен је обраћањем декана Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Симе Аврамовића. Заједно са Универзитетским омбудсманом, проф. др Бранком Ракићем и др Александром Раковићем, декан је полазницима уручио сертификате о завршеној Летњој школи,,сусрет науке и вере.

11 Курс из области људских права Курс Право и правда Трећа година одржавања курса Право и правда обележена је гостовањем низа истакнутих предавача, који су, сваки из перспективе своје струке и/или научне дисциплине, студентима Правног факултета осветлили односе између права, као институционализованог система норми, и правде као свеприсутне вредности у светлу које право стварамо, примењујемо и на основу које постојеће право ценимо. Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, говорио је о мањкавостима и недоследностима у нашем правном поретку у областима слободе приступа информацијама од јавног значаја и заштите података о личности, с обзиром на наша уставна решења и европске стандарде. Разматрајући Предавачи и полазници курса из области људских права периоду од 27. априла до 20. У маја године, одржан је курс из области људских права, као квалитативна допуна (по питању гостујућих предавача и додатних важних тема) регуларном курсу истог наслова у оквиру мастера европских интеграција. Прва два предавања о темама: `Autonomous Concepts in the Case-Law of the EctHR` и `Access to Justice in the Case-Law of the EctHR` одржао је професор др Драгољуб Поповић, бивши судија Европског суда за људска права. Затим је Френк Ла- Буда, судија из Њујорка одржао занимљиво предавање под насловом: `Freedom of Religion and Expression under the First Amendment to the U.S. Constitution`. Након тога, уследила су још два систематична предавања професора др Драгољуба Поповића о теми: `Protection of Property in the Case-Law of the EctHR`. Студенти су имали и прилику да од професорке др Виолете Беширевић чују веома интересантна излагања о темама: `Temporal limitations of the right to life: Abortion and Euthanasia`, `Prohibition of Slavery and Forced Labor in the Case-Law of the EctHR` и `Militant Democracy in the Case- Law of the EctHR`. Коначно, госпођа Ајзегул Узун Маринковић, виша однос права и књижевности, проф. др Јасмина Ахметагић је полазницима курса говорила о праву и правди као етичком дискурсу Са предавања проф. др Ј. Омејец правна саветница у Европском суду за људска права, одржала је четири инспиративна предавања о теми `Articles 2 and 3 of the ECHR`. Свим студентима који су узели учешће у овом курсу уручени су сертификати, док је студентска евалуација предавањâ потврдила високи квалитет овог додатног курса. у роману Странац Албера Камија. О правичности у кривичном поступку говорио је адвокат др Слободан Бељански. Председница 11

12 12 Уставног суда Хрватске, проф. др Јасна Омејец је одржала предавање на тему Истине и заблуде о улози Уставног суда у свјетлу еуропеизације хрватског права. Проф. др Малгорзата Крол (Универзитет Лођ, Пољска) је са студентима разговарала о праву и правди у расправи о абортусу у Пољској на почетку трећег миленијума ( Law, Justice and Abortion Discourse in Poland at the Beginning of the Third Millennium ). Студенти Правног факултета Универзитета у Београду учествовали су на 22. годишњем такмичењу из права међународне трговинске арбитраже и међународне продаје робе Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot које је одржано од 28. марта до 2. априла године у Бечу и које је ове године окупило скоро 300 тимова из целог света. Такмичење се састоји у решавању задатог случаја из области арбитражног права и права међународне продаје робе. Овогодишњи проблем бавио се, између осталог, надлежношћу арбитражног већа у односу на лице које није потписало арбитражни споразум, надлежношћу тзв. арбитра за хитне случајеве, битном повредом уговора у трговини минералима и рачунањем рокова у међународној трговини. Такмичење се одвија у две фазе. У првом, писаном делу такмичења, тимови су на основу задатог случаја састављали писане поднеске (тужбу и одговор на тужбу), док су у другој, усменој фази такмичења, тимови симулирали поступак пред међународном трговинском арбитражом износећи аргументе тужиоца, односно туженог, пред трочлано арбитражно веће састављено од реномираних професора, адвоката и стручњака из разних земаља. На усменом делу такмичења, у прва Основна тема предавања Сандре Орловић, директорке Фонда за хуманитарно право била је транзициона (не)правда у српском и југословенском простору. Академик проф. др Тибор Варади је говорио о употреби и злоупотреби простора права, а др Ирмгард Грис, заменски члан Уставног суда Аустрије, је излагала на тему Судија као законодавац? Моћ и одговорност судије у демократској правној држави Успеси на међународном такмичењу из арбитражног права ( Richter als Gesetzgeber? - Macht und Verantwortung des Richters im demokratischen Rechtsstaat ). Студенти су захваљујући предавању проф. др Владете Јанковића имали прилику да се упознају и с идејом правде у класичној античкој митологији. Овогодишњи курс је окончан одступним предавањем проф. др Мирољуба Лабуса на тему Право, правда и економија. четири дана сваки тим има укупно четири наступа, од чега два у улози тужиоца а два у улози туженог. На сваком сусрету сваки од три арбитра оцењује оба говорника једног тима оценама од 25 до 50. На основу збира 24 добијене оцене по тиму, на крају четвртог дана такмичења сачињава се ранг-листа тимова, па се 64 најбоље пласирана тима квалификују за финалне рунде које се одвијају по систему елиминације, све док се не дође до победника усмених рунди такмичења. На овогодишњем такмичењу наши студенти су се сусрели са колегама из Јордана, Поатјеа (Француска), Белмонта (САД) и Атенеа (Филипини) а нарочито су се истакли у писаној фази такмичења где су освојили награду за једну од најбољих тужби на такмичењу (Honorable Mention). Победу на усменим рундама однео је Правни факултет Универзитета из Отаве. Тим нашег Факултета ове године су чинили: Бојана Биланков, Сања Дошен, Ива Иванов, Анђела Мирковић, Марија Момић, Стефан Нешић, Андреа Николић, Митар Симоновић, Татјана Софијанић, Марко Тешановић и Милица Томић. Припремајући се за такмичење у Бечу, они су учествовали на турнирима у Тим који је представљао Факултет на XXII такмичењу Willem C. Vis Moot

13 Сент-Галену, Милану и Минхену, где су освојили прво место у конкуренцији 19 тимова из 11 држава. Тренери тима су, као и претходних дванаест година, били проф. др Владимир Павић и доц. др Милена Ђорђевић, а у припремама им је помагао и доц. др Марко Јовановић. Значајну помоћ у припремама пружили су и некадашњи чланови београдског Vis Moot тима а данас студенти мастер и докторских студија, приправници и адвокати у водећим београдским канцеларијама: Марија Вићић, Милена Радосављевић, Игор Радовановић, Маја Добрић, Сара Пенђер, Анђа Савић и други. Као и ранијих година, тим Правног факултета имао је велику подршку навијача у Бечу, јер су наступе наших студената, поред чланова овогодишњег тима, редовно пратиле и наше колеге које су на такмичењу учествовале као арбитри, неколицина чланова ранијих тимова данас адвоката у престижним београдским канцеларијама, као и представници адвокатских канцеларија које су својим донацијама помогле учешће Факултета на овом међународном такмичењу. Правни факултет Универзитета у Београду и овом приликом жели да изрази захвалност свим институцијама и појединцима који су својим великодушним донацијама подржали одлазак наших студената на припремна такмичења и такмичење у Бечу, јер је за сваки успех, осим напорног рада, потребна и материјална подршка. Овогодишњи тим донатора такмичарског тима студената Правног факултета чине: Енергопројект холдинг, Banca Intesa, адвокатска канцеларија Карановић- Николић, адвокатска канцеларија Самарџић, Орешки, Гецић & Грбовић, адвокатска канцеларија Моравчевић-Војновић и партнери у сарадњи са Schoenherr, адвокатска канцеларија Wolf Theiss, адвокатска канцеларија Петрикић и партнери у сарадњи са CMS, адвокатска канцеларија Harrisons Solicitors, БДК адвокати, адвокатска канцеларија Јоксовић, Стојановић и партнери, заједничка адвокатска канцеларија Марић и Мујезиновић у сарадњи са Kinstellar, адвокатска канцеларија Николић-Кокановић-Оташевић, адвокатска канцеларија Јанковић- Поповић-Митић, адвокатска канцеларија Баклаја & Игрић, адвокат Душан Сивчев, адвокатска канцеларија Бојовић и партнери, адвокатска канцеларија Томић-Синђелић- Гроза, адвокатска канцеларија NST Law, извршитељ Марко Вукићевић, адвокатска канцеларија Тодоровић, адвокатска канцеларија Блечић и партнери, адвокат Срђан Ђорђевић, адвокатска канцеларија Андрић, адвокат Миодраг Јевтић, адвокатска канцеларија Хрле и адвокат Александар Тодоровић. Конкурс за наградни темат из Криминологије Секција за криминологију је у јуну године расписала конкурс за наградни темат на тему Еколошки криминалитет. У априлу је Одбор за оцену радова донео једногласну одлуку о приспелим радовима. Свечана додела награда одржана је 29. маја године, у Сали за седнице Правног факултета Универзитета у Београду. Новчану награду за прво место обезбедила је адвокатска канцеларија Фила из Београда. Сви награђени добили су комплете књига чији су дародавци Правни факултет и издавачка кућа Досије. Првонаграђени рад биће објављен у часопису Ревија за криминологију и кривично право, а другонаграђени у тематском зборнику Казнена реакција у Србији. Прво место освојила је Невена Маринковић, студенткиња треће године Правног факултета у Београду, а награду јој је уручио адвокат Михајло Бакрач из адвокатске канцеларије Фила. Друго место заузео је Александар Стевановић, студент треће године Правног факултета у Београду, коме је награду је уручио декан Правног факултета у Београду проф. др Сима Аврамовић. Треће место заузео је Павле Грбовић, такође, студент треће године Правног факултета у Београду. Награду су му уручили декан Правног факултета Универзитета у Крагујевцу и председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу проф. др Станко Бејатовић. Одбор је посебно похвалио и радове Данка Нововића, студента четврте године Правног факултета у Београду и рад Катарине Малетић, студенткиње треће године Правног факултета у Београду. Свечана додела награда ауторима најбољих радова о еколошком криминалитету 13

14 Међународна сарадња Правни факултет Универзитета у Београду је примљен у чланство престижног Института за европско право (Еuropean Law Institutе) из Беча, и то са статусом посматрача који је једини предвиђени облик чланства за правна лица. 14 Правни факултет Универзитета у Београду је 3. јула године посетила група декана, продекана и професора са више универзитета из Белорусије, у оквиру пројекта Raoul Wallenberg Institute for Human Rights and Humanitarian Law из Лунда, Шведска. Тема студијске посете била је проблематика родне равноправности ( Gender in Higher Education Institutions ). Састанку са 14 гостију из Белорусије присуствовали су продекан проф. Слободан Марковић, проф. Драгица Вујадиновић, проф. Ивана Крстић и менаџер за научне пројекте Ивана Родић. Састанак представника Правног факултета са колегама из Белорусије У периоду од 17. до 20. септембра Правни факултет Универзитета у Београду посетила је четворочлана делегација професора Правног факултета Казањског (Приволжског) федералног универзитета из Русије, на челу са продеканом за међународну сарадњу проф. др Дамиром Хамитовичем Ваљејевим. Казањски федерални универзитет основан је године и тиме представља, после Московског, најстарији континуирано активни универзитет у Русији. Садржи преко двадесет факултета и института. Његов Правни факултет води порекло од самог почетка рада универзитета и спада међу најбоље у Русији. Делегација се прво сусрела са проректором за међународну сарадњу Универзитета у Београду проф. др Далибором Солдатићем. Састанку су присуствовали и продекан за научни и стручни рад Правног факултета проф. др Слободан Марковић и доц. др Нина Кршљанин. Договорени су општи оквири за сарадњу између универзитета и дати обрасци уговора о сарадњи, чије закључење је предуслов за будуће конкретније споразуме између факултета. Сутрадан је делегација имала састанак са деканом нашег факултета, проф. др Симом Аврамовићем, и представницима свих катедри. Упознавање је прошло у веома позитивној радној атмосфери, а после формалног дела се развило више индивидуалних дискусија у којима су већ оквирно осмишљени правци будуће сарадње између наших факултета. Било је речи о заједничким програмима и гостовању професора једног факултета на другом, заједничким публикацијама, размени студената, као и краћим студентским посетама поводом студентских конференција. У предстојећем периоду нас очекује потписивање уговора на нивоу универзитета, а, затим, и факултета, после чега ће моћи да се отпочне са активном сарадњом. У склопу сарадње на билатералном међународном пројекту Легитимност полицијског деловања и кривичног правосуђа у Словенији и Србији компаративни приступ, Правни факултет Универзитета у Београду посетила је доц. др Катја Еман са Факултета за безбедносне науке из Љубљане. Са њом су представници нашег истраживачког тима (руководилац проф. Ђорђе Игњатовић и чланови доц. др Вања Бајовић и асис. Наталија Лукић) договорили даље активности на Пројекту. У разговору са деканом проф. др Симом Аврамовићем је, у складу са Уговором о сарадњи наше две високошколске установе, договорено да колегиница Еман током школске 2015/16. проведе један истраживачки месец на Факултету, како би наставила проучавање стања еколошког криминалитета на југоистоку Европе. То ће, уједно, бити и прилика да одржи неко предавање на предметима Катедре за кривично право.

15 Правни факултет Универзитета у Београду је заједно са Правним факултетом Универзитета LUMSA (L ibera Universita Maria SS Assunta) у Италији аплицирао за финансирање пројекта међународне кредитне мобилности у оквиру програма Еразмус+, који је недавно одобрен. Наш факултет се одазвао на други позив у оквиру Еразмус+ програма и поднео три пријаве за пројекте кредитне мобилности и то са Институтом Европа Универзитета у Сарланду из Немачке, са Универзитетом у Варшави и са Универзитетом Биалисток из Пољске. Поред пројекта који је одобрен са Правним факултетом Универзитета LUMSA (Италија), одобрен је и пројекат међународне кредитне мобилности у оквиру програма Еразмус+ (KA1 сегмент) са Универзитетом Parthenope у Напуљу (Università degli Studi di Napoli Parthenope Dipartimento di Studi Economici e Giuridici). Наставници Правног факултета у разговору са доц. др К. Еман Наш факултет се прикључио конзорцијуму који је аплицирао за пројекат Balkans2EU2020 (Horizon2020), вредности до 1 милион евра, а чији је координатор Европа институт Универзитета у Сарланду из Немачке. Правни факултет Универзитета у Београду је партнер са Европа институтом Универзитета Сарланд и другим чланицама мреже SEELS на пројекту SEE EU Law Net: Advancing the EU Law Research EU Law Colloquium, који финанијски треба да подржи немачка агенција DAAD. 15 Сарадња са другим институцијама Декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић и адвокат Душан Мијатовић потписали су 11. маја године Споразум о сарадњи. Овај споразум треба да допринесе развоју и унапређењу рада обе стране, пре свега, кроз организовање практичне обуке студената у адвокатској канцеларији Мијатовић. Састанку су присуствовали и проф. др Александра Јовановић, продекан за финансије и проф. др Слободан Марковић, продекан за науку Декан Факултета проф. др С. Аврамовић са адвокатом Д. Мијатовићем Дана 10. јула године потписан је Споразум о сарадњи Правног факултета Универзитета у Београду и Прекршајног суда у Београду, који су, у име ових двеју институција, потписали декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и председник Прекршајног суда у Београду судија Милан Мариновић. Циљ овог

16 споразума је да се успостави дугорочна сарадња, која ће допринети развоју и унапређивању рада обеју институција. Закључено је да таква сарадња, с обзиром на значај који ове институције имају у Републици Србији, може допринети и развоју права у целини. 16 Правни факултет Универзитета у Београду 2. јуна године био је домаћин састанка секретара факултета у саставу Универзитета у Београду на челу са генералним секретаром Универзитета у Београду Славицом Капетановић. Госте су у свечаној сали Факултета поздравили декан Факултета проф. др Сима Аврамовић и секретар Миљко Ваљаревић. На радном делу састанка разматрана су питања примене Закона о високом образовању, Закона о раду, Закона о буџету, у мери која се односи на високошколске установе. Посебно је било речи о припремама Универзитета и факултета у његовом саставу око предстојећег уписа нове генерације студената, али и проблемима са којима се сусрећу факултети око имплементације података у информациони програм на Универзитету. Гости су обиласком зграде Факултета и музејске поставке у приземљу исказали велику захвалност домаћинима и евоцирали успомене на своје студентске дане. Професор др Душан Поповић одржао је 15. априла године предавање на Правном факултету Универзитета Јустинијан Први у Скопљу. Предавање на тему: New gtlds Dispute Resolution Procedures одржано је у оквиру мастер студија права интелектуалне својине. Свечано потписивање Споразума о сарадњи са Прекршајним судом у Београду Састанак секретара факултета у саставу Универзитета у Београду Научни и стручни скупови и предавања у иностранству Проф. др Миодраг Јовановић је 11. маја у Бриселу учествовао на радном састанку Европске академије за правну теорију, која организује Европски мастер програм из правне теорије. Овај програм се организује у Франкфурту, као и у још неколико градова у којима се налазе партнерски универзитети на овом пројекту. Проф. Јовановић је учествовао као представник нашег факултета/универзитета који се налази у статусу партнерске институције (тзв. 3rd term partners), у оквиру које студенти могу обавити истраживање за припрему својих мастер радова. На поменутом скупу, проф. др Јовановић је најавио одржавање међународне конференције Legal

17 Normativity and Language, која ће 19. октобра бити одржана на нашем факултету, и која је уврштена у распоред Европског мастер програма за 2015/16. Професор др Драгица Вујадиновић је одржала два гостујућа предавања 19. и 20. маја године на Теолошком факултету Универзитета у Љубљани. Предавања су била на тему: Building Process of European Identity, и одржана су у оквиру Жан Моне пројекта. На Правном факултету Универзитета Јосипа Јурја Штросмајера у Осијеку, 21. и 22. маја године одржана je конференција New Developments in EU Labour, Equality and Human Rights Law. На конференцији, коју је организовала Жан Моне катедра за радно право ЕУ, право једнакости и право људских права (Jean Monnet Chair in EU Labour, Equality and Human Rights Law), учествовали су наставници из Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Литваније, Мађарске, Словеније, Србије, Холандије и Хрватске. Том приликом, доцент др Љубинка Ковачевић изложила је реферат на тему: The right to protection against unfair dismissal and obstacles to its effective enjoyment in the time of crisis. Изложени реферати биће објављени у тематској монографији. нолошког друштва (International Society for Criminology) и одржан је на Институту за социологију и право у месту Оњати, Шпанија. На конференцији су учествовали представници из САД-а, Велике Британије, Индије, Шпаније, Португала, Пољске, Немачке и Француске, међу којима и проф. Сузан Едвардс (Susan Edwards), декан Правног факултета у Бекингему, Велика Британија и Емилио Виано (Emilio C. Viano) професор Правног факултета у Вашингтону и председник Међународног криминолошког друштва, који је и преседавао скупом. Проф. др Миодраг Јовановић је од 27. до 31. маја боравио на Универзитету у Катовицама. Тамо је у својству гостујућег предавача одржао мини курс на тему: Introdcution into the Philosophy of International Law. Курс се састојао од три предавања: 1. Internaitonal Law as a Subject of Legal Philosophy; 2. Constructing Legal Personality of Collective Entities; 3. Is There an International Right to Secession? Курс је похађало више од двадесет пријављених студената и након сваког од предавања вођена је интересантна и жива расправа о правнофилозофским аспектима различитих међународноправних тема. Доцент др Маја Лукић учествовала је у раду међународне конференције на тему: The Critical Legal Studies Perspective on the Role of Courts in the European Union: Transformation to re-constitution of Europe?, која је одржана на Правном факултету Свеучилишта у Загребу 26. и 27. јуна године. Међународна научна конференција је окупила угледне излагаче и учеснике. Током дводневне интезивне конференције предавања су држали потпредседник Суда Европске уније, судија Коен Ланертс (Koen Lenaerts), који је отворио скуп излагањем на тему: Discovering the Law of the EU: The ECJ and the Comparative Law Method; судија Суда Европске уније Синиша Родин говорио је на тему: Useful Effect of the European Arrest Warrant, као и четири америчка професора: др Данкан Кенеди (Duncаn Kennedy) са Универзитета Харвард, који је, путем видео линка, говорио на тему: The Role of Courts in Very Imperfect Democracies; др Мишел 17 У периоду од 27. до 29. маја године, доцент др Вања Бајовић учествовала је на међународној конференцији о компјутерском криминалитету (Cyber Deviance Cyber Crime: A Revolution in Socio- Legal Norms), где је представила рад на тему: Criminal Procedure in Cyberspace: The Challenge of the Digital Era. Скуп је организован од стране Међународног крими- Доц. др В. Бајовић са председником Међународног криминолошког друштва проф. Е. Вианом и другим учесницима скупа у Шпанији

18 Ласер (Michel Lasser) са Универзитета Корнел, на тему: Decoding the European Judicial Appointments Debates; др Пјер Шлаг (Pierre Schlag) са Универзитета Колорада, на тему: Creativity in Legal Interpretation; др Фернанда Никола (Fernanda Nicola) са Америчког универзитета у Вашингтону, на тему: Politicization of CJEU Narratives in the Academic Discourse. Трећег дана је за све учеснике конференције био организован целодневни излет на Плитвичка језера, где су, у предивном амбијенту овог националног парка, учесници (међу којима је билo угледних професора светских универзитета, представника из праксе и институција Европске уније) у неформалном дружењу водили живе расправе о најактуелнијим темама које тренутно потресају како Европску унију, тако и светску сцену. Доц. др Маја Лукић са учесницима конференције посвећене улози судова у ЕУ 18 Доцент др Нина Кршљанин учествовала је на 66. конференцији Међународне комисије за историју представничких и парламентарних установа (ICHRPI), са излагањем на тему: Interrupted evolution: the Serbian medieval assembly (Sabor). Овогодишња конференција, са темом Making Constitutions, Building Parliaments, одржана је у Лондону од 30. јуна до 3. јула ове године, а на њој је учествовало преко 180 учесника из свих делова света. Конференција је спојена са јубилејима Магна Карте и енглеског парламента, а домаћини и места одржавања скупа су били King s College, Royal Holloway College и Парламент Уједињеног Краљевства. У оквиру панела посвећеног економском управљању у Европи, на конференцији Међународног удружења за јавну политику (International Public Policy Association), професор др Татјана Јованић изложила је реферат под Доц. др Н. Кршљанин са учесницима конференције `Making Constitutions, Building Parliaments` Излагање проф. др Ј. Хасанбеговић на 27. светском конгресу Међународног удружења за филозофију права и друштвену филозофију

19 називом Supranational and interinstitutional governance for financial stability. Ово је друга по реду конференција поменутог удружења, која је ове године одржана у периоду од 1-4. јула у Милану, а домаћин је био Католички универзитет Свето срце. Проф. др Јасминка Хасанбеговић, проф. др Драгица Вујадиновић, проф. др Миодраг Јовановић и доц. др Бојан Спаић учествовали су на 27. светском конгресу Међународног удружења за филозофију права и друштвену филозофију (Internationale Vereinigung für Rechts- und Sozialphilosophie - IVR), који је одржан у Вашингтону од 27. јула до 1. августа. Професорка др Вујадиновић је у оквиру посебне радне сесије којом је председавала с доц. др Мухамедом Ал-Хакимом (Универзитет Флорида Галф Коуст) изложила рад на тему Rawls and Dworkin on Public Reason (Domestic and International). Професорка др Јасминка Хасанбеговић је учествовала у посебној радној сесији посвећеној представљању дванаестог тома A Treatise of Legal Philosophy and General Jurisprudence насловљеног Legal Philosophy in the Twentieth Century: The Civil-Law World који су уредили Енрико Патаро и Корадо Роверси. Професорка др Хасанбеговић је у радној групи учествовала као ауторка прилога 20th-Century Philosophy of Law and General Theory of Law in Serbia. Професор др Миодраг Јовановић је, у оквиру радне групе окупљене око теме важења права, имао излагање на тему Is Legality Like Virginity? The Case of International Law. Уз Давида Дуартеа (Универзитет у Лисабону), Јовановић је председавао и радном групом Systemic Implications of the Principles Theory, у оквиру које је Бојан Спаић излагао о Rules and Principles: What Kind of a Difference?. Проф. др Вујадиновић представља рад на тему `Rawls and Dworkin on Public Reason (Domestic and International)` Тема овогодишњег конгреса најзна чајније светске организације за правну и друштвену филозофију била је Law, Reason, and Emotion. На Европском криминолошком конгресу који је одржан у Порту од 2. до 5. септембра године, излагање на тему Characteristics of Criminal Careers of Sex Offenders in Comparison to Other Perpetrators имали су професор др Ђорђе Игњатовић и асистент Наталија Лукић. На Правном факултету Универзитета у Загребу је и ове године током прве недеље септембра одржана летња школа EU opens markets намењена студентима мастер студија на факултетима члановима Мреже правних факултета југоисточне Европе (SEELS) и у сарадњи са Европа институтом Универзитета у Сарланду. Летња школа, одржана на енглеском језику, окупила је студенте и предаваче из држава бивше Југославије, Албаније и Немачке. У Проф. др М. Јовановић и доц. др Б. Спаић на конгресу у Вашингтону 19

20 20 оквиру ове школе, професор др Татјана Јевремовић Петровић одржала је 3. септембра године предавање на тему Right of establishment. Одржавању ове летње школе претходио је припремни семинар који је почетком јуна одржан на Правном факултету у Зеници. На семинару су учествовале и проф. др Татјана Јевремовић-Петровић и доц. др Милена Ђорђевић, која је представницима факултета из мреже SEELS одржала предавање о организацији moot court такмичења. Професорка др Јасминка Хасанбеговић је учествовала на 2015 Annual CEENJ (Central and Eastern European Network of Jurisprudence) Conference, која је одржана у Брну (Чешка Република), од септембра, на Правном факултету Масарик-Универзитета. Тема конференције била је Actual Problems of Legal Methodology, а тема излагања проф. Хасанбеговић New in Legal Methodology: Human Rights а Part of the Actual Problems or a Part of the Solution in Interpretation of Law. Учесници Конференције посетили су и Уставни суд Чешке, који је први уставни суд у свету, а чије се седиште, као и седиште других најзначајнијих чешких судских институција традиционално налази у Брну. Ту је учеснике на стручни разговор примио судија проф. др Јан Филип, који је део својих магистарских студија провео на Правном факултету у Београду у генерацији са уставном судијом проф. др Оливером Вучић, а под руководством наших пок. професорā др Јована Ђорђевића и др Војислава Симовића. Проф. др Миодраг Јовановић је од 14. до 18. септембра боравио на Универзитету у Луцерну (Lucernaiuris Institut für Juristische Grundlagen). Тамо је у својству гостујућег предавача одр- Предавање проф. др Т. Јевремовић-Петровић у оквиру летње школе `EU opens markets` Проф. др Ј. Хасанбеговић са учесницима конференције о правној методологији у Брну Предавање проф. др М. Јовановића на Универзитету у Луцерну

21 жао два предавања. Најпре је одржао предавање на тему Was sind kollektive Rechte?, а затим и на тему International Law as a Subject of Legal Philosophy. Проф. Јовановић је са руководиоцима Института разговарао о могућим облицима сарадање са нашим факултетом, а одржао је и радни састанак са докторантима Института који су га упознали са темама својих истраживања. У Сарајеву је од 17. до 19. септембра године одржана друга конференција Макс-Планк групе за криминологију Балкана на тему: Казна затвора. Представник Србије на овој конференцији била је асистент Наталија Лукић, која је имала излагање на тему: Imprisonment in Serbia Legal Framework and Statistical Overview. Чланак на исту тему, чији су коаутори проф. др Ђорђе Игњатовић и асис. Наталија Лукић, биће објављен у зборнику радова свих учесника на конференцији. Доцент др Валентина Цветковић-Ђорђевић учествовала је на Семинару римског права (Giornate Tridentine di Diritto Romano) који је одржан 24. и 25. септембра године на Правном факултету Универзитета у Тренту, са радом на тему: Datio as an Assumption of Condiction Application in Roman Law. Семинар је окупио младе романисте постдокторских студија који су представили своје радове из различитих области римског права. Сврха семинара огледала се не само у размени различитих идеја поводом одређених тема, већ и у критичком преиспитивању закључака до којих су учесници дошли у својим радовима. Доц. др В. Цветковић-Ђорђевић на Семинару римског права у Тренту Доц. др Милена Ђорђевић је 15. маја године боравила у Напуљу ради учешћа на конференцији Young Arbitrators Forum - The Arbitration Agreement, коју су организовале Међународна трговинска комора у Паризу и адвокатска канцеларија Studio Legale Lauro из Напуља. Доц. др Ђорђевић је у својству говорника и модератора учествовала у раду другог панела на тему Пуноважност арбитражног споразума. На конференцији су, поред доц. др Ђорђевић и говорника из Италије, учествовали и адвокати и професори из Енглеске, Швајцарске, Француске, Аустрије и Шпаније. Конференција је одржана у чувеној Сали барона (Sala dei Baroni) тврђаве Нуово (Castel Nuovo), која је једна од туристичких знаменитости града Напуља, уз сагласност и подршку градоначелника. Доц. др Милена Ђорђевић је у периоду од септембра године учествовала у раду завршне конференције GIZ пројекта Gender oriented implementation of ADR instruments in Western Balkans која је одржана у Будви. На Конференцији су узели ушеће представници факултета и арбитражних центара из Хрватске, БиХ, Доц. др М. Ђорђевић на конференцији Young Arbitrators Forum у Напуљу 21

22 Србије, Црне Горе и Албаније. Доц. др Ђорђевић је на Конференцији говорила о правном оквиру за медијацију и алтернативно решавање потрошачких спорова у Србији. У оквиру истог пројекта, 8. јула године, доц. др Милена Ђорђевић је учествовала на семинару у Тирани који је био посвећен обуци наставног подмлатка са факултета из региона из арбитражног права. На овом семинару доц. др Ђорђевић је учествовала у својству предавача заједно са др Јудит Книпер (Judith Knieper), правним саветником из UNCITRAL-а. Доц. др М. Ђорђевић са ученицима конференције у Будви 22 Научни и стручни скупови и предавања у земљи организацији Правног факултета Универзитета у Београду У и породице покојне професорке др Загорке Јекић, 8. априла године, у факултетској конференцијској сали, представљено је комеморативно издање књиге професорке др Јекић Огледи о кривичном поступку. Пред бројним колегама покојне професорке и студнетима Правног факултета, о животу и делу ауторке и књизи, коју је ове године објавио Центар за издаваштво Правног факултета, надахнуто су говорили професори Правног факултета др Милан Шкулић и др Драган Митровић, као и др Милан Стевовић из Министарства унутрашњих послова. У Београду је 23. и 24. априла године одржан годишњи састанак Европског удружења издавача уџбеника (European Educational Publishers Group). Другог дана одржавања овог скупа, проф. др Душан Поповић одржао је предавање по позиву на тему: Access to Knowledge and Publishing Business. У четвртак, 14. маја, у конференцијској сали Правног факултета, представљена је књига Азбука права, коју је године објавио Центар за издаваштво Правног факултета, а, у чијем је писању учествовало дванаест правника из Београда, Бијељине, Бањалуке и Подгорице. Промоција је отворена поздравном речју управника Центра за издаваштво професора др Драгана Митровића, након

23 чега је уследило излагање доцента др Милоша Здравковића, који је нагласио да представљена књига представља одлично штиво за бруцоше, као и за средњошколце, који можда не знају шта још увек желе да студирају, али да може помоћи и асистентима и наставницима у извођењу наставе, посебно на првој години студија. У наставку програма, присутнима се обратио мастер права Раде Кнежевић, идејни творац и један од коаутора књиге. Он је нагласио да, за њега, објављивање Азбуке права представља испуњење његове студентске жеље да се правна материја приближи што ширем кругу читалаца. Након тога је уследило обраћање још једног коаутора, апсолвента Правног факултета Универзитета у Београду Немање Стојадиновића. Двадесетчетврти мајски сусрет правника у привреди Србије одржан у Врњачкој Бањи од 19. до 21. маја године, традиционалном месту окупљања правника у привреди, са темом Привреда и нови Грађански законик Србије, у присуству 350 учесника (правника из привреде, правосуђа, управе и других организација), уз учешће 85 подносилаца реферата из земље, као и из Немачке, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Српске. На овом важном скупу је закључено да је доношење Грађанског законика Србије снажан искорак из дугогодишњег законодавног хаоса и конфузије и да ће допринети снажењу правне свести и ауторитета права и правне културе на путу ка стварној владавини права и институција. По речима председника Удружења правника у привреди Србије проф. др Мирка Васиљевића, правници у привреди Србије снагом своје професионалне вокације сврставају Грађански законик Србије у правне акте који имају своје место у хијерархији права одмах иза Устава и верују да ће као такав бити препознат у целокупној јавности, чуван и одгајан. На скупу су са рефератима учествовали и наставници и сарадници Правног факултета Универзитета у Београду: проф. др Мирко Васиљевић, проф. др Зоран Р. Томић, проф. др Гордана Илић- Попов, проф. др Небојша Јовановић, проф. др Александар Јакшић, проф. др Добросав Миловановић, проф. др Вук Радовић, проф. др Душан Поповић, проф. др Татјана Јованић, проф. др Татјана Јевремовић Петровић, доц. др Наташа Петровић-Томић, доц. др Љубинка Ковачевић, доц. др Мирјана Радовић, доц. др Светислав Костић, Са представљања књиге `Азбука права` асист. др Катарина Доловић, асист. Светислав Јанковић, асист. Филип Бојић, асист. Снежана Дабић и асист. Бранка Бабовић. У Новом Саду је 12. јуна одржана прва Work in Progress конференција Српског удружења за правну и социјалну филозофију. Основна идеја конференција овога типа јесте да се члановима Удружења пружи могућност да изложе своје радове који још увек нису финализовани и који би, у светлу изнетих коментара и дискусија, могли да буду преправљани и дотеривани. На скупу су радове Отварање XXIV сусрета правника у привреди Србије 23

24 24 изложили: проф. др Јасминка Хасанбеговић (О препрекама владавини права у Срба); проф. др Миодраг Јовановић (The Quest for International Rule of Law and the Rise of Global Regulatory Regimes Some Theoretical Preliminaries); доц. др Бојан Спаић (Нејасност, вишезначност и спорност у правном тумачењу) и доц. др Данило Вуковић (Заробљавање државе и заробљавање ресурса: елита, средњи слојеви и држава). У својству коментатора појединих радова учествовали су и проф. др Драгица Вујадиновић и доц. др Горан Дајовић. Као дискутанти на конференцији учествовали су и мастеранди правнотеоријског смера са нашег факултета. У Књажевцу је 19. јуна године представљена књига професора др Јовице Тркуље под насловом: Успон и пад Ивана Ивановића. На представљању су говорили аутор књиге професор др Јовица Тркуља и професор др Момир Милојевић. На традиционалној међународној научној конференцији, одржаној поводом Дана Правног факултета у Косовској Митровици 23. јуна године, учествовао је с рефератом професор др Момир Милојевић. У првој свесци Зборника радова са овог скупа објављен је и прилог професор др Емилије Вукадин. У четвртак, 2. јула године, у амфитеатру V Правног Факултета Универзитета у Београду одржана је дискусија о Нацрту грађанског законика Републике Србије. Програм скупа започео је уводним излагањима Николе Селаковића, министра правде у Влади Републике Србије, академика проф. др Слободана Перовића и Дискусија о Нацрту грађанског законика Републике Србије проф. др Миодрага Орлића. Након уводних излагања, уследила је дискусија, коју је водила Гордана Стаменић, координатор процеса израде Грађанског законика Србије. На 55. годишњем саветовању Удружења за кривичноправну теорију и праксу, које је у септембру одржано на Златибору, професори нашег Факултета др Ђорђе Игњатовић и др Милан Шкулић су поднели уводне реферате, док су доцент др Вања Бајовић и демонстратори на предмету Кривично процесно право Ивана Миљуш и Бојана Станковић учествовале са рефератима. Пројекат Minority News, у оквиру Центра за истраживање миграција, одржао је 22. септембра 2015, у хотелу Москва у Београду, округли сто Рад на доношењу новог закона о националним саветима националних мањина: могућа решења. На том округлом столу учесвовао је и Танасије Маринковић, ванредни професор нашег факултета, са темом Уставноправни оквир заштите националних мањина у Србији. Професор др Драгица Вујадиновић је учествовала на међународној конференцији Сабор политиколога одржаној на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, од 25. до 27. септембра године. Том приликом, проф. др Вујадиновић одржала је излагање на тему: Глобална и европска криза сагледана кроз welfare призму. Такође је председавала сесијом Political Challenges from the Periphery: Social and Identity Questions.

25 Награде и признања На предлог Владе Републике Србије, Народна скупштина Републике Србије је 20. марта године изабрала др Драгана М. Митровића, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду за члана Одбора Агенције за борбу против корупције. Српско удружење за уставно право, на седници Скупштине одржаној 26. маја 2015, изабрало је др Танасија Маринковића, ванредног професора нашег факултета, за свог новог председника. На основу Одлуке о образовању Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, средином августа три наставника Правног факултета Универзитета у Београду именована су за чланове Преговарачког тима. Ванредни професор др Татјана Јованић именована је за члана Преговарачког тима за поглавља 4 (слободно кретање капитала), 9 (финансијске услуге) и 17 (економска и монетарна политика). Ванредни професор др Бојан Милисављевић именован је за правног саветника унутар Преговарачког тима, док је доцент др Мирјана Дреновак-Ивановић именована за члана Преговарачког тима за поглавље 27 (животна средина). 25 Студијски боравци Доцент др Марко Јовановић боравио је од 27. јула до 14. августа на летњем програму студија међународног приватног права на Хашкој академији за међународно право. Академија за међународно право основана је године као установа чији је циљ унапређење изучавања и примене међународног права. Међу бројним активностима које Академија организује издвајају се тронедељни летњи студијски програми међународног јавног и међународног приватног права које држе реномирани предавачи и чији слушаоци се бирају у веома селективном процесу. Програми по правилу обухватају један општи курс међународног јавног, односно приватног права, који је посвећен продубљеном изучавању неке велике и актуелне теме одговарајућих дисциплина, и десетак специјализованих курсева који се баве ужим научним и практичним питањима. Овогодишњи студијски програм је, међутим, први пут за деведесет две године постојања Академије, обухватао два општа курса међународног приватног права. Професор Џорџ Берман са њујоршког Универзитета Колумбија говорио је о међународно-приватноправним аспектима међународне трговинске арбитраже, док је професор Ив Лекет са Универзитета Париз 2 (Пантеон-Асас) говорио о еволуцији и могућностима промене колизионог метода као основне парадигме међународног приватног права. Осим ова два општа курса, програм је обухватао осам специјализованих курсева које су држали професори са престижних немачких, енглеских, италијанских, шпанских, америчких, камерунских и уругвајских

26 26 универзитета, а који су се бавили питањима међународног спортског права, међународно-приватноправних аспеката заштите личних података, надлежности и меродавног права у споровима за накнаду штете поводом повреде права личности учињене на интернету, заједничким принципима јавног поретка у јужноамеричким државама, учешћем трећих лица у арбитражном поступку и дејствима арбитражног поступка на трећа лица, арбитражом у оквиру Организације за хармонизацију пословног права у Африци и применом различитих врста недржавног права као меродавног у приватноправним споровима са елементом иностраности. Током студијског програма слушаоци су имали прилике да се упознају са радом Сталног арбитражног суда, Међународног суда правде, Међународног кривичног суда и Хашке конференције за међународно приватно право, као и да посете ове институције. Осим за похађање програма, доцент др Јовановић је боравак у Хагу искористио и за обављање истраживања у библиотеци Палате мира. За учешће на овогодишњем летњем студијском програму Хашка академија је др Марку Јовановићу доделила стипендију Емер де Вател за коју је средства обезбедила Влада Швајцарске. Др Јане Светиев (Yane Svetiev), доцент на Универзитету Бокони у Милану и у Европском универзитетском институту у Фиренци, одржао је 27. априла Доц. др М. Јовановић са проф. Џ. Берманом на Хашкој академији за међународно право Асистент Урош Живковић је академску 2014/2015. годину провео на стручном усавршавању у оквиру мастер студија на Правном факултету Универзитета Кембриџ захваљујући Чивнинг стипендији Министартсва спољних послова Велике Британије која је додељена у сарадњи са Кембриџ Траст фондацијом (Chevening Scholarship funded by the Foreign and Commonwealth Office of the United Kingdom in cooperation with the Cambridge Commonwealth, European & International Trust), као члан Волфсон колеџа (Wolfson College, Cambridge University). Поред даљег усавршавања у областима међународног приватног права, решавања спорова са међународним елементом, права СТО и економске анализе права, те успешно завршених испита на мастер студијама, асистент У. Живковић имао је прилике да учествује у године гостујуће предавање на тему EU Regulation and National Legal Systems: Consumer and Competition Law. Истог дана, доц. др Јане Светиев и проф. др Душан раду неколико стручних семинара и међународних конференција у повезаним областима, прикупи литературу за даљи истраживачки рад на докторским студијама као и да допринесе активностима Удружења последипломских студената права Универзитета Кембриџ (Cambridge University Graduate Law Society) чији је био изабрани председник за школску 2014/2015. Гости на предавањима и посете институцијама Поповић одржали су радионицу за студенте докторских студија који израђују докторску дисертацију из области права и политике заштите конкуренције. Др Светиева су

27 током његовог боравка у Београду примили декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић и продекан за науку проф. др Слободан Марковић, који су му се захвалили на досадашњој сарадњи. Студенти Правног факултета Универзитета у Београду били су у прилици да присуствују предавањима др Франка Ла Буде (Hon. Frank J. LaBuda). За студенте прве године основних студија, судија Ла Буда одржао је предавање на тему: The 800 Year Legacy of the Magna Carta in US Constitutional Law; студентима мастер студија, судија Ла- Буда говорио је о теми: Religious Freedom in the US: a case study of The 1st Amend, and the Affordable Care Act ( Obama Care ) of 2013, док је студентима Мастера европских интеграција, судија Ла Буда одржао предавање на тему: The Origins and Practices of Religious Freedom under the US Constitutionand Case Law In the US Today. Предавање доц. др Ј. Светиева Предавање судије др Ф. Ла Буде Студенти Мастера европских интеграција и Форума за дипломатију и међународне односе присуствовали су 29. априла године целодневном семинару у организацији Канцеларије за европске интеграције у сарадњи са Фридрих Еберт фондацијом. Ово је већ трећа генерација студената Мастера европских интеграција која је добила прилику да узме учешће у овом изузетно квалитетном семинару намењеном, пре свега, стицању практичних знања о изазовима у процесу европских интеграција. О успешној сарадњи нашег факултета са Канцеларијом за европске интеграције Владе Републике Србије најбоље сведочи велико интересовање и изузетно добар одзив студента. Ове године семинар је отворио господин Владимир Међак, помоћник директора Канцеларије за европске интеграције, који је одржао и прво предавање о теми: `Legal framework: SSP/IA and NPI/NPAA`. Затим је Милица Сарачевић из Одсека за политичке критеријуме и правду, слободу и безбедност, одржала предавање под насловом: `Recent development and future challenges in political criteria and JLS`. Након паузе за ручак, одржана су још три веома интересантна предавања. Прво је Александра Секуловић, шеф Групе за унутрашње тржиште говорила о теми: `Recent development and future challenges in competition and consumer protection`. Након тога је Зоран Сретић, шеф Групе за животну средину, пољопривреду и рурални развој, одржао предавање о теми: `Recent development and future challenges in enviroment, agriculture and rural development`. Семинар је затворила Јелисавета Тасев из Групе за енер- 27

28 28 гетику, транспорт, трансевропске мреже и електронске комуникације, са предавањем о теми: `Recent development and future challenges in energy policy`. Свим студентима који су узели учешће у семинару уручени су сертификати. Предавање на тему: Нови приступ преговорима о чланству ЕУ: искуства Србије и Црне Горе одржано је 4. маја године у пуној Конференцијској сали Правног факултета. Предавање су одржали шефица преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији проф. др Тања Мишчевић и државни секретар у Министарству вањских послова и европских интеграција Црне Горе и главни преговарач амбасадор Александар Андрија Пејовић. Веома интересантна излагања предавача пропратио је значајан број окупљених студената Мастера европских интеграција и Форума за дипломатију и међународне односе, али и других студената основних, мастер и докторских студија, као и многи наставници и сарадници Правног факултета. Правни факултет Универзитета у Београду имао је част да 15. маја године угости судију Суда правде Европске уније Марка Илешича, бившег професора и декана Правног факултета Универзитета у Љубљани. Судија је одржао предавање на тему: The Judicial Architecture of the EU - an Insidre`s View. Предавање је било намењено како студентима Мастера европских интеграција тако и широј факултетској публици. На крају предавања студенти су имали прилику да постављају питања и разговарају са судијом. Последње у низу гостујућих предавања на Мастеру европских интеграција, одржано је 28. маја године. Студенти основних, мастер и Семинар у Канцеларији за европске интеграције Декан проф. др С. Аврамовић и проф. др Д. Вујадиновић са проф. др Т. Мишчевић и А. А. Пејовићем Предавање судије Суда правде Европске уније М. Илешича

29 докторских студија Правног факултета Универзитета у Београду имали су прилику да присуствују изванредном предавању проф. др Лидије Баста Флајнер, бивше професорке Универзитета у Фрибургу и сталне гостујуће професорке на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Тема предавања била је: Postmodern Constitutionalism and the Crisis of the Constitution. Након предавања, студенти су искористили прилику да постављају многобројна питања, што је резултирало живом и занимљивом дискусијом. Проф. Барнс са представницима нашег факултета граме на америчким универзитетима. Осим тога, професор Барнс је представио и могућности за добијање стипендија за студије на Факултету на којем ради. Током посете, професор Барнс је имао састанак и са деканом Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Симом Аврамовићем, на којем је размотрена могућност за сарадњу двају факултета. У петак, 25. септембра одржано је прво предавање јубиларне четрдесет пете године клуба Forvm Romanvm. Гост Форума био је др Паоло Ангелини (Paolo Angelini) са Католичког Универзитета у Лувену (Белгија), а тема његовог излагања била је The influence of Byzantine law among the Slavs. У фокусу предавања је био утицај ромејског (византијског) права на бугарски Закон судњи људем и на кодификацију српског цара Стефана Душана, а извучене су и извесне паралеле у развоју ова два правна система и утицају не само чисто правних, већ и политичких и религијских разлога на рецепцију грчко-римског права. После предавања се развила жива дискусија у којој су отворена нека важна питања односа ромејског и словенских права. 29 Продекан Правног факултета престижног Универзитета Penn State у Пенсилванији, професор Барнс боравио је на Правном факултету Универзитета у Београду 24. и 25. септембра године. том приликом, професор Барнс је за све дипломце Правног факултета заинтересоване за LL.M. програм на овом знаменитом америчком универзитету, одржао више предавања, која су била посвећена америчком уставном праву (Judicial Review under the U.S. Constitution: Marbury to Nixon), систему образовања у САД и припреми за интервју за посао и за конкурисање за академске про- Др П. Ангелини са колегама из Београда

30 30 Општи семинар Месец мај је на Правном факултету обележило одржавање три значајна скупа у организацији Општег семинара. О теми Србија пред Међународним судом правде - подвлачење црте говорили су др Родољуб Етински, професор на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, др Тибор Варади, професор на Централно-европском универзитету у Будимпешти и Саша Обрадовић, саветник у Министарству спољних послова и правни саветник Амбасаде Србије у Хагу. Разговором је модерирао члан управе Општег семинара, доц. др Милош Јовановић. О актуелним проблемима независних институција и о њиховој улози у правном систему Србије пред препуном конференцијском салом говорили су челници две такве институције: Родољуб Шабић - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Саша Јанковић - Заштитник грађана, као и професор Правног факултета Универзитета у Београду др Зоран Томић. Модератор скупа, који је одржан 21. маја, био је проф. др Марко Давинић. Последњи скуп у оквиру Општег семинара за академску 2014/15. годину, одржан је 28. маја, поводом књиге проф. др Бориса Беговића насловљене Економска анализа генералне превенције. Проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Божо Стојановић (Економски факултет Универзитета у Београду), проф. др Александра Јовановић и аутор књиге сучелили су мишљења о основној теми скупа - рационалности преступника. Семинаром је модерирао доц. др Бранко Радуловић. Уводничари на састанку посвећеном теми: Србија пред Међународним судом правде - подвлачење црте Са састанка посвећеног проблемима независних институција у Србији Са састанка организованог поводом објављивања књиге Економска анализа генералне превенције

31 Факултетски живот Одлуком Савета Правног факултета Универзитета у Београду од 20. маја и 30. септембра године, за декана Правног факултета Универзитета у Београду, у школској 2015/2016, 2016/2017. и 2017/2018. години, изабран је др Сима Аврамовић, редовни професор и досадашњи декан. За продекане, у истом мандатном периоду, изабрани су: др Александра Јовановић, редовни професор, за продекана за финансије; др Владан Петров, ванредни професор, за продекана за наставу; др Добросав Миловановић, ванредни професор, за продекана за научни и стручни рад; др Милена Ђорђевић, доцент, за продекана за међународну сарадњу. Нова Управа Правног факултета Универзитета у Београду Решењем декана Правног факултета Универзитета у Београду од 23. јуна године проф. др Добросав Миловановић именован је за управника Центра за јавну управу. Решењем декана Правног факултета Универзитета у Београду од 23. јуна године проф. др Ивана Крстић именована је за управника Центра за људска права. Решењем декана Правног факултета Универзитета у Београду од 23. јуна године, доц. др Милена Ђорђевић именована је за управника Центра за правничке вештине. Др Дејан Ђурђевић је Одлуком Сената Универзитета у Београду, од 8. априла године изабран у звање редовног професора за Грађанскоправну ужу научну област, предмети: Наследно право и Грађанско процесно право. Др Бранко Ракић је Одлуком Сената Универзитета у Београду, од 10. јуна године изабран у звање редовног професора за Међународноправну ужу научну област, предмети: Увод у право европских интеграција и Међународни односи. Др Јелена Лепетић је одлуком Већа научних области правноекономских наука Универзитета у Београду 2. јуна године изабрана у звање доцента за Пословноправну ужу научну област, предмет Компанијско право. Др Катарина Радојковић-Илић је одлуком Већа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду, од 7. јула године изабрана за наставника страног језика - француски језик. Ана Одоровић је Одлуком о избору од 1. јула године изабрана за асистента за ужу научну област Економија и право (Економска анализа права), предмет Основи економије. Мр Драган Павић је Одлуком о избору од 22. септембра поново изабран у звање асистента практичне наставе. Вук Цуцић одбранио је с одликом 29. јуна године докторску дисертацију Управни спор пуне јурисдикције модели и врсте. Ментор је био проф. др Зоран Томић, а чланови Комисије за одбрану: проф. др Драгољуб Кавран, проф. др Ратко Марковић, проф. др Зоран Томић, проф. др Добросав Миловановић и проф. др Марко Давинић. На промоцији доктора наука Универзитета у Београду, одржаној 25. маја године, ректор проф. др Владимир Бумбаширевић промовисао је 12 кандидата који су докторске дисертације одбранили на Правном факултету. У доктора правних наука промовисана је и др Валентина Цветковић Ђорђевић. 31

32 In memoriam 32 Проф. др Љубиша Лазаревић ( ) Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Љубиша Лазаревић преминуо је 25. маја године. Кремација је обављена 28. маја на Новом гробљу у Београду, док је комеморативна седница Наставнонаучног већа Правног факултета Универзитета у Београду поводом смрти професора др Лазаревића одржана у понедељак, 29. јуна године у Сали за седнице. На комеморативној седници, о животу и делу професора др Љубише Лазаревића говорили су декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић, шеф Катедре за кривично право проф. др Зоран Стојановић и директор Института за упоредно право др Јован Ћирић. Том приликом, др Јован Ћирић се обратио присутнима следећим речима: Када сам пре 15 година боравио у овој просторији заједно са професором Љубишом Лазаревићем, када је требало да одбраним своју докторку тезу, нисам могао ни слутити да ћемо се он и ја поново наћи у овој просторији, али на овај начин, у овим улогама и овим поводом. Не могу рећи да не осећам малу трему, па и нелагоду, иако знам да ми мој професор Љубиша Лазаревић неће ништа озбиљно замерити ако нешто и погрешим.. Тада, пре тих петнаест година, већ сам довољно дуго познавао професора Лазаревића, с обзиром да сам пре тога већ имао искуства са њим као ментором за моју магистарску тезу, а осим тога, радећи у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, сусретао сам га на саветовањима која је институт тада организовао, а на којима је долазило и до 1000 учесника из разних крајева. Били су ту и судије и тужиоци и адвокати и други професори из целе бивше Југославије. И увек је Љубиша Лазаревић био једна од главних звезда на тим саветовањима. Људи су желели да чују шта ће рећи професор Лазаревић. Његова реч се слушала, поштовала и касније препричавала, па је на тај начин професор Лазаревић био настављач једне лепе традиције коју је Правни факултет у Београду увек неговао традицију беседника чији су се јавни наступи дуго памтили. На тим саветовањима и у неформалним дружењима, ми, почетници имали смо прилику да упознамо једног, не много познатог Љубишу Лазаревића, врцавог духа, човека који је знао безброј шала и вицева. Те шале и вицеве, он је, што би се рекло, просипао, као из рукава. Сећам се како се једне вечери на једном саветовању, готово такмичио са професором Живојином Алексићем у духовитости, вицевима, шалама. За професора Жику смо сви знали да је духовит и да воли шале, али, Љубиша Лазаревић је за све нас тада био потпуно откровење и, богами, ја ни данас не знам ко је те вечери победио. Свима су нам ишле сузе на очи од смеха. Верујем и надам се да су њих двојица наставили да се такмиче у смеху, шармантности и духовитости, тамо негде горе, тамо где се, у исти мах, могу чути и мудре поруке и животне поуке које се не тичу само права, већ и нечег још много важнијег и озбиљнијег. У тим својим неформалним предавањима, а по шармантности и његова формална предавања била су врло упечатљива и лако памтљива, професор Лазаревић нам је често препричавао и неке случајеве са којима се сусретао у пракси Врховног суда Србије. Он је, наиме, у једном периоду, био и судија Врховног суда, а што је био јединствен случај. Професор Лазаревић је своју каријеру започео 1955/56. године у Институту за упоредно право, те су се његов и мој професионални пут и на тај начин укрстили и таман када сам намеравао да га пре неколико дана позовем на прославу 60. годишњице Института за упоредно право, десило се да нас је напустио, али, како се то у оваквим приликама обично каже, сећање на њега и пре свега његово дело остаће да траје код свих оних који су имали прилику да слушају овог изванредног предавача и који ће тек имати прилику да читају оно што је професор Лазаревић написао. Након Института за упоредно право, професор Лазаревић је радио на Правном факултету у Новом Саду, затим у Институту за криминолошка и социолошка истраживања и, на крају, на Правном факултету у Београду, где је до последњих радних дана своје каријере остао активан, па на неки начин и актуелно ангажован. Као Србина Драгачевца, а као и сви велики људи, интелектуалци попут Радомира Лукића, поносио се својим пореклом, као Србина дакле, нервирало га је и када се држава у

33 којој живео распадала и када су ту државу бомбардовали и када су јој у Хагу и на сличним местима судили. Колико је могао, дизао је свој глас против свега тога, а вероватно и зато што он није био човек који је на свет гледао само кроз уске правничке шаблоне, већ је на све увек гледао на један шири начин. Зато сам, између осталог, ја и одлучио да управо код њега радим тезу `Ванправни утицаји на казнену политику судова`, а што многи нису баш схватали. Професор Лазаревић је међутим одмах схватио шта сам, уствари, хтео да кажем и подржао ме, те му ја на томе захваљујем иако смо и ја, као и сви ми, можда могли да ту захвалност на одговарајући начин искажемо и раније, али, једноставно речено, сви ми живимо у временима када времена има све мање, иако нам се непрестано чини као да има довољно времена. Ипак, чини се да ће времена за проучавање дела, односно онога што је професор Љубиша Лазаревић написао, бити, те да ће се тиме бавити многи теоретичари и практичари. Од мноштва чланака, монографија, уџбеника, коментара, које је професор Лазаревић написао, а које ћемо тек читати и проучавати, ја бих за ову прилику издвојио тек неколико његових реченица, које сликовито показују какав је био професор Лазаревић. * Кривични судија није само правни техничар, - онај који механички примењује закон. * Кривично право које као исходишну тачку узима друштвену опасност и заштиту друштва од криминалитета, а не људска права и њихову заштиту, није демократско кривично право. * Мрежа кримналне политике супротна је рибарској мрежи она пропушта крупне, а хвата ситне рибе * Не постоји идеално законско решење које не може бити злоупотребљено од стране несавесних људи спремних на тако нешто. * Пракса нереално високих минимума и максимума казни, код већег броја кривичних дела у стручној јавности се код нас с правом критикује. Чини вам се да је ово написано јуче, или прекјуче? Не, написано је пре доста година, али и данас је то и те како актуелно. Управо онако као што праве вредности увек остају да трају, па се чини да су нам одувек биле познате, да су јуче написане и као да смо их ми сами написали. Зато сам ја често цитирао ове, као и друге мисли професора Лазаревића. У фуснотама будућих књига из области кривичног права, професор Лазаревић ће живети, још дуго, дуго, исто као и у срцима његових најближих и сећањима свих нас који смо га познавали. Због тога, поштована породицо, ви можете бити поносни на живот и дело вашег оца и деде, исто као што можете бити задовољни начином на који је отишао од нас. Једноставно је заспао и пробудио се негде на неком другом месту, где вероватно нехат, умишљај, заблуда, нужна одбрана и саучесништво и нису баш најважније ствари, осим ако се тамо не сретнете са Томом Живановићем. Верујем да се Љубиша Лазаревић већ срео и испричао са Томом Живановићем, просто зато што је писао о њему, али и не само зато, већ и зато што са њим може да дискутује о свему на потпуно равноправној основи. Овакви говори се увек завршавају речима Нека је слава..., што ћу, наравно, и ја морати да кажем, иако у ствари мислим да то чак и није потребно, јер је професор Лазаревић већ одавно ушао у кућу славних, те да ће његову слику у овој соби славних гледати сви они који попут мене пре петнаест година, у будућности буду бранили докторате. Слика професора Лазаревића, биће им најбољи путоказ како се треба бавити науком. Управо због тога, једноставно морамо рећи: нека је вечна слава професору Лазаревићу! Проф. др Светислав Табороши ( ) Београду је 21. јула године преминуо др Светислав У Табороши, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији. Кремација је обављена 23. јула на Новом гробљу, док је комеморативна седница Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду поводом смрти професора др Светислава Таборошија одржана 21. септембра године у Сали за седнице. На комеморативној седници, о животу и делу професора др Светислава Таборошија говорили су декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић, председник Савета Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Емилија Вукадин и проф. др Татјана Јованић. Присутнима се обратио и адвокат Богдан Гецић, који, заједно са адвокатском канцеларијом Гецић, Аксић и Стојковић, жели да установи награду у част професора Светислава Таборошија, којом би сваке академске године био награђен најбољи студент на Смеру за пословно право. 33

34 34 На комеморативној седници, професор др Емилија Вукадин обратила се присутнима следећим речима: Правни факултет и Катедра за правно-економске науке остала је без још једног свог члана и колеге, професора Светислава Таборошија. Тужно је јер се понавља и увек нас дубоко прво погоди неверица, а, затим, жалост, када одлазе колеге које су до јуче биле са нама, овде, на Факултету и за које смо мислили да ћемо још дуго сарађивати и дружити се. Професор Светислав Табороши, наш Света, био је наш колега четири деценије и тужно је и нека врста је животне неправде што је тако кратко био у статусу пензионера, али само формално, јер је он био човек са енергијом и знањем које је активирао у области потпуно различитој од оне којој се посветио и успешно бавио деценијама као професор факултета, али која му је сигурно доносила другу врсту задовољства и ново искуство. Професор Светислав Табороши је био, како ми то кажемо, школски човек посвећен научном и педагошком раду на Факултету и који је са лакоћом обављао све дужности, показујући иницијативу и дајући добре идеје у ситуацијама када је то било драгоцено. Функције које је обављао, од продеканске до руководиоца пројекта и других, увек су показивале његове способности доброг организатора, затим познаваоца не само економске науке, већ и области других друштвених и природних наука, што је заједно временом формирало висок профил његовог звања професора. У склопу промена у друштву које још увек називамо транзицијом, професор Светислав Табороши се последњих година интензивно укључио у промовисање и изградњу нормативне регулативе у области заштите потрошача, као потпуно нове области у коју је требало увести европске стандарде. То, свакако, није била једина нова област која је била предмет интересовања нашег колеге, будући да је његово широко знање и познавање различитих области и са аспекта теорије и емпирије, увек садржало могућност активног ангажовања у некој од области која је више атрактивна. Зато се одлазак нашег Свете десио прерано не само имајући у виду његове године, него и због тога што је требало да настави да ужива са својом породицом и у новим пословним подухватима који би сигурно уследили као изазов његовом знању и способностима. Мени је посебно тешко да се опростим од Свете јер смо од почетка мог радног века на Факултету сарађивали и дружили се и били у односу које је одликовало пуно поверење и разумевање. Природа нашег посла чини да колеге које заврше активни радни век никада практично не напусте Факултет, контакти се не прекидају, али исто тако и када болест и смрт дођу прерано, остају са нама, као што ће и професор Светислав Табороши увек бити наш колега и пријатељ којег не заборављамо. Вести из Библиотеке Правни факултет Свеучилишта у Мостару, у сарадњи с Правним факултетом Свеучилишта у Сплиту, организовао је Тринаесто међународно саветовање Актуелности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе. Истовремено је, као део Саветовања, организован и Једанаести округли сто Друштва библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Европе. Скуп је одржан у Неуму од 11. до 14. јуна Централни догађај је била промоција Зборника радова излаганих на досадашњим скуповима Друштва библиотекара. Зборник садржи више значајних текстова о важним сегментима стручног рада, иновацијама и новим технологијама, међународној сарадњи и промоцији Друштва, а у њему је објављен и текст Библиотека Правног факултета Универзитета у Београду чији је аутор др Светлана Мирчов, управница наше библиотеке. Разговарало се и о будућим делатностима Друштва и учешћу у међународним пројектима који се односе на развој и сарадњу библиотека у региону и свету. Оно што је за библиотекаре запослене у правним и сродним библиотекама изузетно важно јесте израда приручника Правно библиотекарство: теорија, пракса и темељни принципи, који је плод заједничког рада многих чланова Друштва и чије се публиковање очекује наредне године. Фонд Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду су током априла, маја, јуна, јула, августа и септембра године обогатили следећи дародавци: Институције - Адвокатска комора Војводине; Амбасада Републике Турске; GTZ (Немачка организација за техничку сарадњу); Графолик; Досије студио; Завод за интелектуалну својину Републике Србије; Институт друштвених наука, Београд; Институт за међународну политику и привреду; Intergovernmental Panel on Climate

35 Change; Министарство финансија Републике Србије; Народна библиотека Србије; Правни факултет Универзитета у Нишу; Правни факултет Универзитета Унион; Републички завод за статистику; Републички одбор Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије; Српска академија наука и уметности; Универзитет у Београду - Информативни центар; Универзитетска библиотека Светозар Марковић; Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за социологију; Фонд за хуманитарно право. Појединци проф. др Сима Аврамовић; Александар Андрић; проф. др Данило Баста; проф. др Борис Беговић; проф. др Милан Благојевић; Милан Божиновић, асист. Филип Бојић; Миљко Ваљаревић; доц. др Зоран Васиљевић; проф. др Мирко Васиљевић; Љиљана Давидовић; проф. др Томас Давулис, Vilnius University, Faculty of Law, Lithuania; др Томислав Даниловић; проф. др Ђорђе Игњатовић; проф. др Мирољуб Јевтић; породица почившег професора Михаила Јездића; доц. др Татјана Јевремовић-Петровић; проф. др Миодраг Јовановић; Душан Д. Каназир; проф. др Љубица Кандић; др Татјана Кандић; проф. др Винко Канџија; Миљкан Карличић; доц. др Љубинка Ковачевић; др Рајко Косановић, проф. др Будимир Кошутић; проф. др Миленко Крећа; проф. др Мирољуб Лабус; породица почившег проф. др Љубише Лазаревића; проф. др Стеван Лилић; др Ђорђе Лопичић; др Милета Марковић; проф. др Момир Милојевић; Велизар Мирчов; др Светлана Мирчов; проф. др Зорица Мршевић; проф. др Славиша Орловић; др Сања Пауновић; др Константин Половченко; проф. др Дејан Поповић; Јована Пујчић; проф. др Бранко Радуловић; проф. др Божидар Раичевић; Верица Рајачић; проф. др Јовица Тркуља; проф. др Јасминка Хасанбеговић; проф. др Драгор Хибер; проф. др Милан Шкулић. Библиотека најсрдачније захваљује свим дародавцима на поклоњеним публикацијама. Наша библиотека је поклонила публикације: Народној библиотеци Србије; Правном факултету Универзитета у Крагујевцу; Правном факултету Универзитета у Новом Саду; Правном факултету Универзитета у Нишу; Храму књиге и путовања; Универзитетској библиотеци у Крагујевцу. Издавачка делатност периоду од априла до септембра године, под окриљем У Центра за издаваштво и информисање Правног факултета Универзитета у Београду објављено је више нових књига. У оквиру библиотеке Уџбеници објављено је дванаесто издање уџбеника Ђорђа Игњатовић Криминологија, обима 290 страна. Библиотека Монографије обогаћена је књигом Драгора Хибера и Милоша Живковића Обезбеђење и учвршћење потраживања, обима 492 стране, док је у оквиру библиотеке Пословно право објављена књига Наташе С. Петровић Томић Заштита потрошача услуга осигурања, обима 432 стране. Под окриљем едиције Crimen изашле су две нове књиге. Прва је зборник радова Казнена реакција у Србији, V део, чији је уредник проф. др Ђорђе Игњатовић и која представља резултат рада на истоименом пројекту који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Друга је монографија Виктимологија општи део, чији су коаутори проф. др Ђорђе Игњатовић и проф. др Биљана Симеуновић-Патић. У оквиру ове едиције објављен је и нови број часописа CRIMEN, број 1/2015, обима 120 страна. Трима новим књигама обогаћена је и библиотека Зборници : Душан В. Поповић (ур.), Интелектуална својина и интернет: називи интернет домена, ауторска дела, жигом заштићене ознаке (160 стр.); Владан Петров, Дарко Симовић, Тијана Шурлан, Ивана Крстић-Мистриџеловић (ур.), Устав Краљевине Србије од година од доношења (318 стр.), и Радмила Васић, Ивана Крстић (ур.), Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ прилози пројекту 2014 (279 стр.). У опредељеном периоду објављен је нови број часописа Анали Правног факултета у Београду, број 1/2015, обима 348 страна, као и нови приручници за полагање правосудног испита: Зоран Томић, Управно право, 5. иновирано издање (300 стр.); Оливер Антић, Облигационо право, 5. издање (452 стр.); Ранко Кеча, Грађанско процесно право, 10. издање (640 стр.); Илија Бабић, Увод у грађанско право и Стварно право, 5. издање (512 стр.); Мирко Васиљевић, Компанијско и трговинско право, 6. издање (453 стр.); Боривоје Шундерић, Радно право, 5. издање (318. стр.). Издања Центра за издаваштво и информисање могу се набавити у књижари Правног факултета Универзитета у Београду (сутерен), Краља Александра 67, и у књижарама ЈП Службени гласник, или наручити посредством телефона, на број: 011/

36 Други о нама... Данас, од 23. маја године, стр Православље, од 1. октобра године, стр. 14.

37 Студентски живот периоду од 1. до 5. априла У године, студенти нашег факултета учествовали су у симулацији рада Међународног кривичног суда. Симулација је одржана у Загребу, у оквиру пројекта MICC Web, који је осмишљен по узору на пројекат,,model of International Criminal Court, који се преко 10 година одржава у Пољској, у селу Krzyzova. MICC Web је организован од стране академске дебатне мреже Отворена комуникација из Београда, невладине организације HERMES из Хрватске и међународне образовне организације Humanity in Action из Босне и Херцеговине. Током ове петодневне симулације, учесници из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине су имали прилику да се детаљно упознају са радом тужилаштва, одбране и судија Међународног кривичног суда. Учесници су радили на импровизованим случајевима у којима су били присутни злочини против човечности и геноцид и који су се базирали на претходним случајевима и пресудама, као што су случај Ердемовић и случај Бикинди. У раду су им помагали правни стручњаци и ментори са дугогодишњим искуством. Студенткиња друге године основних студија нашег факултета, Милица Шкаро је, у улози тужиоца, радила на случају у којем је био присутан прогон као злочин против човечности и питање командне одговорности. У сарадњи са студенткињом из Босне и Херцеговине, колегиница Шкаро је квалитетном оптужницом и говорима током главног претреса успела да убеди трочлано судско веће да пресуди у корист тужилаштва. Рад на случају је изискавао познавање Римског статута, елемената злочина и рада Међународног кривичног суда. Такође су се својим Симулација рада Међународног кривичног суда на скупу у Загребу радом и знањем истакле наше студенткиње треће, односно прве године основних студија Кристина Павловић и Горана Самарџија, у улогама судија. Током симулације се радило и на даљој сарадњи студената из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Подстакнути интерактивним предавањима на теме:,,реконструкција теорије и праксе људских права и,,зашто ратујемо?, учесници су водили динамичне расправе о разлозима ратовања и проблематици појма нације и национализма. Студенткиње докторских студија Правног факултета Универзитета у Београду Сања Стојковић Златановић и Милица Ковач Орландић узеле су учешће на Семинару за младе истраживаче у области европског радног и социјалног права који је одржан у Варшави од 23. до 26. априла године. Заједно са учесницима из осталих европских земаља успешно су представиле резултате својих научних истраживања. Циљ скупа био је размена искуства младих истраживача, студената докторских и постдокторских студија, са престижних европских универзитета и указивање на нове правце развоја и изазове савременог радног и социјалног права. Сања Стојковић Златановић представила је рад под називом Радноправни статус лица оболелих од ретких болести основна правна питања где су анализирана основна питања регулисања радноправног статуса лица оболелих од ретких болести, у контексту посебне заштите на раду вулнерабилних друштвених група, уз указивање на разлике и сличности у дефинисању радноправног статуса лица оболелих од ретких болести и лица са инвалидитетом, која су у законодавству и правној пракси већ препозната као посебна категорија запослених. Милица Ковач - Орландић је представила рад под називом Право запосленог на приватност легитимна ограничења и заштита, који је истовремено део њене 37

38 38 докторске дисертације, а у коме се анализира могућност ограничавања права на поштовање приватног живота запослених и кандидата за запослење. Традиционално, осми пут за редом, Правни факултет Универзитета у Београду учествовао је у организацији летње школе Consumers Rights and Market Regulation in the European Union, чији је домаћин Правни факултет Универзитета Удине. Летња школа је одржана у периоду од 20. до 25. јула, а централна тема изучавања били су механизми обештећења потрошача. Учесници овогодишње летње школе били су студенти правних факултета следећих универзитета: Универзитет Удине (Италија), De Monfort University (Лестер, Велика Британија), University of Essex (Велика Британија), Универитет из Темишвара (Румунија), Европски правни факултет у Новој Горици (Словенија), као и студенткиња четврте године пословноправног усмерења нашег факултета Невена Милошевић, која је уједно и члан Редакције Студентске ревије за привредно право у школској 2014/2015. години (research editor). Као и претходних година, Летња школа је завршена одржавањем симулације суђења поводом хипотетичких случајева заснованих на одлукама Европског суда правде, пред судијама из редова предавача, а наша студенткиња је била међу похваљеним студентима за активно учешће у симулацији. Учесници семинара за младе истраживаче у области европског радног права Правни факултет био је и остао једно од упоришта критичке мисли, један од центара здравог патротизма међу младим људима, место на којем се чују идеје које имају за циљ негу културе сећања, која је народима на овим просторима највише потребна. Тако је било и 15. априла године, када је, поводом седамдесет година од пробоја јасеновачких логораша, у амфитеатру Радомир Лукић одржана трибина под називом,,јасеновац - јуче и данас, у организацији Српског културног кола,,деспот Стефан Лазаревић и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско - карловачке, а под покровитељством нашег факултета, који је био добар домаћин за више од 350 слушалаца. Оно што је ово предавање учинило изузетним јесу предавачи - проф. др Жарко Видовић, историчар цивилизације, антрополог и бивши јасеновачки логораш, непосредни очевидац страдања у том логору смрти, као и господин Исак Асиел, главни рабин јеврејске заједнице у Србији. Несвакидашња појава професора Видовића, виталног деведесетчетворогодишњака, снажно је деловала на све присутне, а најзанимљивији је био његов опис догађаја из године, у којима је и сам учествовао, као и њихова анализа са временске дистанце од седамдесет и четири године. Између осталог, професор је поновио причу о настанку текста за песму Ђурђевдан, која је испевана у једном од сточних вагона који су превозили људе у Јасеновац, као и опис личности својеврсног симбола страдања Срба у НДХ - Светог Вукашина клепачког, уз занимљиву опаску да Светог Вукашина на иконама приказују као сељака, иако је овај мученик завршио Трговачку академију и био одевен по ондашњој моди. Истакао је да је после деценија проучавања злочина учињених према Србима у Другом светском рату, дошао до закључка да је не само примарна, него практично једина сврха постојања НДХ, била потпуна неутрализација српског елемента са простора Динаре, простора на који Срби имају историјско и морално права исто колико на Косово и Метохију, а да је тај посао до-

39 вршен оснивањем друге хрватске независне државе у двадесетом веку. Такође, професор Видовић је уочио узрочно-последичну везу између масовног страдања Срба у НДХ током априла, маја и јуна године и Хитлеровог одлагања напада на СССР. Рабин Исак Асиел је истакао сличности и разлике у систематском уништењу Срба и Јевреја током Другог светског рата и потребу да се код Срба, као што је то већ учињено код Јевреја, инсистира на термину - холокауст, као и да грађани Србије свих конфесија и националности могу доста да науче од Јевреја о култури сећања кроз оснивање музеја и едукацију омладине. Изнео је поражавајућу статистику о броју Јевреја пре и после Другог светског рата на територији Краљевине Југославије, истаквши да су се Јевреји, иако се Краљевина Југославија већ од године привредно и војно везивала за нацистичку Немачку, чак и у априлу године осећали релативно сигурно на овим просторима. На крају предавања, после дискусије у којој је узела учешће и публика, обојица предавача су истакли да народ који не негује културу сећања на страдање својих предака, на известан начин учествује у злочину и доводи своје потомке у опасност да и сами буду жртве. Европско удружење студената права и младих правника из Београда ELSA Београд је 22. априла, трећу годину за редом, организовало трибину Правници на послу, на којој су присутни студенти имали прилике да добију корисне савете и сазнају нешто више о изазовима и лепоти правничког позива од повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића, адвоката Боривоја Боровића, Зденка Томановића и Дејана П. Богдановића, и извршитеља Марка Вукићевића. Уводничари на трибини `Правници на послу` У просторијама Канцеларије за младе Савски венац, 23. и 24. априла одржана је Школа међународне економије, коју је организовало удружење Уједињени за међународни напредак. Под окриљем Школе, 40 студената Правног факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду било је у прилици се упозна са кључним аспектима рада Међународне организације рада и Европске централне банке, као и да учествује у симулацији рада органа ових двеју организација. Школа је отворена предавањем доц. др Љубинке Ковачевић које је било посвећено оснивању, циљевима и нормативној делатности Међународне организације рада, као и њеном доприносу спречавању нелојалне конкуренције на међународном тржишту. У поподневним часовима, полазници Симулација рада Европске централне банке у оквиру Школе међународне економије 39

40 40 Школе учествовали су у симулацији рада Опште конференције рада на усвајању стандарда о забрани најгорих облика дечијег рада. Други дан Школе био је посвећен Европској централној банци, када су проф. др Бранко Ракић и докторанд Правног факултета Универзитета у Београду Кристина Обрадовић одржали предавања о настанку и развоју Европске уније, потреби за оснивањем Европске централне банке, као и о њеној структури и функцијама, те европском систему централних банака. У наставку програма, била је организована симулација рада органа Светске банке, и то поводом разматрања негативних економских последица до којих доводи ширење еболе. Конференција Дани Грчке, која је, у оквиру пројекта Дипломатски дани, одржана 24. априла године, у организацији ELSA Београд. Конференцију је отворио поздравним говором продекан за наставу проф. др Владан Петров, након кога се присутнима обратио грчки конзул Јоанис Јоанидис говоривши о вишевековном српско-грчком пријатељству. У наставку програма, уследило је излагање Кристоса Цемпераса, потпредседника Хеленског привредног удружења Србије, који је представио делатност тог удружења и упутио мноштво савета везаних за побољшање туризма у Србији, док је о античкој Грчкој и њеном утицају на данашњу културу говорио професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду др Иван Јордовић. Господин Димитриос Пападопулос представио је Заједницу Грка Србије Елефтериос Венизелос и истакао да је веома важно да млади наставе да негују однос између Србије и Грчке и да организују што већи број оваквих окупљања. Присутнима се обратио и асистент Далибор Ђукић који је говорио о сопственим искуствима везаним за студирање у Грчкој. Друга по реду симулација суђења Kings of courtroom одржана је у судници Правног факултета, у петак, 24. априла године. Овај догађај је имао за циљ да учесници, кроз обраду изабраних случајева, примене своје знање у пракси и осете жар суднице. Овог пута, разматран је случај убиства као последице прекорачења нужне одбране. Због великог интересовања, ELSA Београд је четири дана касније организовала још једну симулацију суђења, приликом које је разматран случај кривичног дела разбојништва. Удружење ELSA Београд је, у сарадњи са Иницијативом младих за људска права, у петак 5. маја године, организовало конференцију Примена стандарда правичног суђења у правосудном систему Републике Србије. У првом делу конференције, о процесу реформе правосуђа, тренутном стању примене стандарда правичног суђења у правосудном систему Републике Србије и важности едукације младих правника о људским правима говорили су: Јован Карановић, председник Европског удружења студената права и младих правника; Ивана Ранђеловић из удружења Civil Rights Defenders и Анита Митић и Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права. У другом делу, истраживачи Иницијативе младих за људска права су, кроз примере из праксе, указали на позитивне и негативне системске особине правосуђа у погледу примене ових стандарда. Говорили су и о искуствима која су стекли приликом праћења одређених судских спорова. У понедељак 11. маја године, удружење ELSA Београд организовало је предавање на тему: Форензичка психологија, на којем су о полиграфском испитивању и начинима обезбеђивања исказа говорили: Горан Којић, криминалистички психолог и полиграфски испитивач у Управи криминалистичке полиције МУП-а Републике Србије и Милан Жарковић, доктор правних наука и професор на Криминалистичко-полицијској академији у Београду. Студенти су имали прилику да се лично увере у то како функционише полиграфско испитивање, да стекну основна знања о начину тумачења добијеног дијаграма, поузданости такве врсте испитивања, доказној вредности у судском поступку као и правним средствима којима се оно може оспоравати. У периоду од маја године, делегација Европског удружења студената права и младих правника из Београда боравила је у Вилњусу, у оквиру другог дела билатералне студијске посете Београд Вилњус. Првог дана посете главном граду Литваније, делегација ELSA Београд обишла је Правни факултет Универзитета у Вилњусу на ком их је дочекао асистент на предмету Уставно право и саветник литванске председнице, господин Тадас Варапницкас, који је одржао и пре-

41 давање о сличностима и разликама између литванског и српског правног система. Тог дана искоришћена је и прилика за обилазак веома модерне универзитетске библиотеке. Други дан посете био је посвећен разгледању града (градске већнице, Дауканатас трга, Катедрале Вилњус и Парламента). За представнике ELSA Београд био је организован и пријем у двема великим адвокатским канцеларијама, као и посета чувеном замку Тракаи. У адвокатској канцеларији Тарк, Грутне и Сукутне, старији партнер и млади стажиста упутили су нашу делегацију у рад ове престижне балтичке канцеларије. Оно што је свима скренуло пажњу било је то што је стажиста студент (и то друге године основних студија на Правном факултету), а ради у једној од најпрестижнијих фирми у региону. Следећа станица била је адвокатска канцеларија Варун, након које су се упутили у Скупштину града Вилњуса. После краће паузе уследио је излет у место Тракаи, удаљено тридесетак километара од Вилњуса познато по истоименом средњовековном замку. Током последња два дана у Вилњусу, чланови ELSA Београд имали су прилику да боље упознају град вожњом бициклима, да присуствују фестивалу уличних свирача и обиђу такозвану Ужупис републику, поневши лепе успомене из ове земље. У петак 22. маја године, успешно је реализована друга по реду симулација седнице Народне скупштине Републике Србије у организацији Европског удружења студената права и младих правника. Симулацијом је обухваћен целокупан поступак од поделе посланичких мандата, преко конституисања скупштине, све до гласања о предлогу закона на који су подношени и амандмани. Демонстрирање полиграфског испитивања у оквиру предавања из форензичке психологије Удружење ЕЛСА Београд је, током априла и маја, за студенте Правног факултета Универзитета у Београду органиовало неколико посета институцијама од значаја за младе правнике. У петак, 17. априла године, организована је посета Заштитнику грађана Републике Србије. Присутнима се обратио заштитник грађана Саша Јанковић, након чега су студенти могли да сазнају више информација о институцији заштитника грађана, његовој улози, начину подношења притужби и примерима из праксе у разговору са заменицом и генералном секретарком Заштитника грађана РС. Студенти су, на задовољство предавача, показали велико интересовање у вези са радом ове институције и активно учествовали у дискусији након Представници удружења ELSA Београд у Вилњусу 41

42 42 предавања. Такође, обезбеђена је и једномесечна пракса за осам студената који су током летњих месеци имали прилику да стекну драгоцено искуство радећи у Канцеларији заштитника грађана. Субота 18. април године, била је резервисана за реализацију једнодневне посете Сремској Митровици, која је обухватала посету Казнено-поправном заводу где су студенти имали прилику да се упознају са начином функционисања Завода као установе општег типа, као и да обиђу археолошки локалитет Царска палата Сирмијум и друге знаменитости овога града. Посета Народној банци Србије уследила је шест дана касније. У музеју НБС, студенти су могли да виде сталну изложбену поставку, као и кратак филм о начину прављења новца у коме је представљен читав процес од цртања, штампања папирног и израде кованог новца, до његовог пребројавања и паковања. Осим тога, водичи су их упутили у то како да препознају фалсификован новац и које су новчанице најчешћи предмет фалсификовања. За успомену, заинтересовани су добили новчаницу са сопственим ликом, а за двоје добровољаца израђени су и ковани новчићи. Последња у низу посета био је обилазак Белог двора, у ком су студенте срдачно дочекали Њ. К. В. Престолонаследник Александар и његова супруга Њ. К. В. Принцеза Катарина Карађорђевић, након чега је уследило разгледање здања у пратњи водича и упознавање са културном баштином дворског комплекса. У периоду од априла до септембра године, чланови Клуба за Уједињене нације Правног факултета Универзитета у Београду организовали су више занимљивих активности. Тако је 23. априла године, организовано преда- Разговор студената са Заштитником грађана Посета Белом двору Студенти са судијама Апелационог суда у Београду

43 Посета Амбасади Републике Кореје у Београду Студенти у разговору са Њ. Е. амбасадором М. Кирбијем вање војног аналитичара Александра Радића, које је било посвећено теми Изазови учешћа држава у међународним операцијама. Чланови Клуба су у Кући људских права у Београду присуствовали предавању директора Канцеларије за европске интеграције Ксеније Миленковић, која је говорила на тему процеса придруживања Србије Европској унији. Представници Клуба за Уједињене нације посетили су и Апелациони суд у Београду и том приликом разговарали са судијама овог суда о органзацији суда и практичним искуствима судија. Међу активностима Клуба, ваља поменути и то да је 14. маја године организована трибина о односима Србије и НАТО, на којој су предавачи били: Дијана Иванчић, начелница сектора за НАТО и Партнерство за мир; Бранимир Филиповић, помоћник министра спољних послова за безбедносну политику и Зоран Драгишић, редовни професор Факултета безбедности. Уводничари су разговарали са студентима о односима Србије и НАТО, Индивидуалном акционом плану партнерства и учешћу Србије у програму Партнерство за мир. Делегација чланова Клуба је 19. маја посетила Амбасаду Републике Кореје у Београду. Делегацију је примио Његова Екселенција амбасадор Lee Do-hoon. Кроз занимљив разговор са амбасадором, чланови Клуба су се упознали са друштвено-политичким приликама у Републици Кореји, циљевима корејске спољне политике, билатералним односима између Републике Кореје и Републике Србије и програмом образовања и студентске размене између поменутих држава. Договорена је и будућа сарадња између Амбасаде Републике Кореје и Клуба за УН Правног факултета. Представници Клуба су 9. јуна учествовали на Глобалној дебати о климатским променама и енергетици, коју је организовала Амбасада Француске у Србији. Делегација Клуба је 25. јуна посетила амбасаду Сједињених Америчких Држава, када је Његова екселенција амбасадор Мајкл Кирби говорио на тему економског развоја Србије и региона, подстицања регионалних односа и приступања Србије Европској унији. Разговарало се и о сличностима и разликама образовних система у Србији и Сједињеним Америчким Државама, а, договорена је и будућа сарадња Клуба за УН Правног факултета и Амбасаде Сједињених Америчких Држава. Неколико чланова Клуба посетило је у петак, 3. јула просторије Црвеног крста Србије. Представници поменуте организације су одржали предавање о положају, улози, деловању и будућим активностима Међународног комитета Црвеног крста и Црвеног крста Србије. На крају посете, чланови су разгледали Спомен собу и библиотеку. Чланови Клуба су, у периоду од 13. до 17. јула, узели учешће на конференцији MUNSC Salient - Youth Conference on Global Matters 2015, са темом Addressing the global refugee crisis. Конференција је одржана на Факултету друштвених наука у Љубљани. Чланови делегације Клуба који су узели учешће на овој конференцији су: Милена Николић, Немања Безаревић, Фи- 43

44 44 лип Симовић, Даница Петровић, Јована Марковић и Жељко Близањац. Учесници су представљали државе које су им додељене, лобирали, присуствовали округлим столовима са различитом тематиком ( Округли сто са амбасадорима, Европска тврђава: ЕУ приступ комплексној глобалној избегличкој кризи и Изазови обезбеђења права избеглица ) и учествовали у радионицама у којима су се ставили у улогу избеглица и успостављали дух заједништва. Имајући у виду значај и актуелност наведене теме за Србију, делегација Клуба је стекла вредна знања у области решавања мигрантске кризе. Учешће чланова Клуба на конференцији испраћено је и на званичној страници конференције, уз похвале за нашу делегацију, чији су чланови освојили и награде за новог Далај Ламу и најдуховитијег делегата. На 35. највећем међународном спортском фестивалу у Истанбулу, футсал репрезентација нашег факултета освојила је златну медаљу. Овај, до сада највећи успех универзитетског футсала, додатно добија на значају имајући у виду да је реч о најмасовнијем студенском спортском првенству на којем је учешће узело 56 држава са 4 континента (Европе, Азије, Африке и Северне Америке) и да је организатор најстарији и најугледнији државни Универзитет у Турској (Bogazici University). Наша футсал репрезентација, предвођена селектором доц. др Владимиром Вулетићем, турнир је окончала без пораза, савладавши у финалу колеге из Хрватске (Загреб). Вреди напоменути да су и мушка одбојкашка и женска одбојкашка секција освојиле сребрну, односно бронзану медаљу, чиме је у целини Спортско удружење Victoria потврдило да наш факултет може да се поноси нашим студентимаспортистима, широм света. За победничку екипу, Управа Факултета је 5. јуна организовала пријем. Делегација Клуба за Уједињене нације на конференцији MUNSC Salient у Љубљани У периоду од 6-9. априла, на Правном факултету у Београду одржана је сада већ традиционална пета Ускршња акција прикупљања помоћи за институције које брину о сиромашној и деци са инвалидитетом. У току акције активисти Фондације Осмех на дар прикупљали су материјал у виду ускршњег прибора, наставног материјала, слаткиша и нових играчака. Акцији су се прикључила предузећа Byteout, OIP-Outsource Insurance Professionals, Coca-Cola HBC и Jaffa уз чију помоћ су обрадована деца из Свратишта и Центра за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију Доктор Цветко Брајовић, стационар у Липовици. Такође, прослеђено је 38 пакетића Удружењу самохраних родитеља Зрачак из Куршумлије где је одржано такмичење деце у фарбању најлепшег ускршњег јајета. Априлске акције крунисао је викенд на HatTrick теренима у Новом Саду где је одржан хуманитарни турнир у малом фудбалу Осмех за Богдана. Активисти Фондације из Новог Сада су прихватили позив да помогну у прикупљању средстава за лечење седмогодишњег дечака Богдана Петрића из Црвенке који болује од дечје парализе. За Богданову операцију, која је успешно спроведена у јуну ове године, било је потребно 4400 евра, а на турниру Осмех за Богдана прикупљено је динара. Футсал репрезентација Правног факултета освојила је златну медаљу на 35. међународном спортском фестивалу у Истанбулу

45 У јуну, активисти Фондације обрадовали су децу из Дневног боравка за децу и омладину ометену у развоју из Љубовије под именом Осмех. Боравак је основан од стране Удружења жена Вила из Љубовије које постоји већ три године, а развој самог боравка је тек у повоју и свака помоћ им је од значаја. Били смо у прилици да им помогнемо донацијом у виду школског прибора и слаткиша, али је од још већег значаја веза који смо успоставили, а која, свакако, указује да ово није наш последњи сусрет. У протеклом периоду по четврти пут посетили смо и породицу Љиљак, коју чине бака и деда са ћерком и седморо унучади, које смо овог пута обрадовали школским прибором за нову школску годину и неизоставним играчакама и слтакишима. Школским прибором обрадовали смо и троје другара из породице Стојановић из Грачанице, а двогодишњим тројкама, које су смештене у једној чачанској хранитељској породици, поклонили смо бицикл, слаткише, играчке и гардеробу. Једна од акција фондације Осмех на дар Почетком јула године група студената Правног факултета Универзитета у Београду, коју су предводили доц. др Андреја Катанчевић и асист. Далибор Ђукић, боравила је у посети светогорским манастирима. Овогодишњи план је предвиђао да обиђемо манастире који се налазе са источне стране Атонског полуострва. Током првог дана посете били смо смештени у манастиру Ивирон, чији су нас монаси веома срдачно дочекали. У поподневним часовима обишли смо манастире Филотеј и Каракал и вратили се у манастир у којем смо били смештени. Након присуствовања вечерњим богослужењима, ризничар овог манастира показао нам је богату манастирску ризницу која је уређена у складу са најновијим стандардима и којој би многи музеји у Србији позавидели. Сутрадан смо најпре посетили Кареју и њене знаменитости (Испосницу Светог Саве, Протат и протатску цркву, манастир Кутлумуш), да би се потом упутили ка румунском скиту Св. Јована Претече. Након обиласка скита и пећине Светог Атанасија Атонског која се налази у његовој непосредној близини пешачили смо до манастира Велика Лавра, где смо добили благослов да преноћимо. Сутрадан смо се бродом превезли до манастира Хиландар, што је свакако представљало врхунац наше посете Светој Гори. Током боравка у Хиландару обишли смо већину знаменитости унутар манастирског комплекса али и у његовој непосредној близини. Иако је ово путовање трајало само три дана, било је испуњено посетама већем броју манастира и других монашких установа. Управо лепота свега оног што се налази у тим светињама представља мотив за сва будућа путовања, којих ће, надамо се, бити и у наредним годинама. 45 Студијско путовање студената Мастера европских интеграција складу са лепим обичајем да У се за сваку генерацију студената на програму Мастера европских интеграција организује посета неком од седишта институција Европске уније, и ове године се група од 15 студената генерације 2014/2015. године успешно упознала с радом европских институција у чак четири државе чланице Европске уније. Посета је обављена у периоду од 6. до 11. јула, у пратњи проф. др Танасија Маринковића и доц. др Маје Лукић. До сада најбогатији програм студијског путовања не би био могућ без великодушне донације Немачке фондације за међународну сарадњу у области права - IRZ (Deutsche Stiftung für Internationale Rechtliche Zusammenarbeit). IRZ је подржао студијско путовање са евра. Правни факултет Универзитета у Београду још једном изражава захвалност IRZ -у. Пошто су 6. јула допутовали у Стразбур, студенти су обиласком Савета Европе започели тродневну посету граду који је данас седиште више од хиља-

46 46 ду међународних организација и у којем, после Њујорка, живи највећи број дипломата. Посетили су Парламентарну скупштину Савета Европе и присуствовали предавању на тему: The role of the Council of Europe in the European political landscape. Након тога студенти су имали активну дискусију са Пјером Масоном и Милицом Весовић. Истог поподнева, посетили су и тзв. глас народа Европске уније - Европски парламент. Том приликом су одслушали надахнуто предавање о овој јединој институцији Европске уније чији састав се непосредно бира, а затим су добили и прилику да дискутују о начину рада, унутрашњој организацији, надлежностима, као и о улози Европског парламента пре и након ступања на снагу Уговора из Лисабона. У уторак 7. јула, студенти су посетили Европски суд за људска права и присуствовали предавањима судије Бранка Лубарде и г-ђе Ајшегул Узун Маринковић, више правне саветнице у Суду. У вечерњим сатима судија Лубарда је угостио све студенте и њихове професоре у башти једног од стразбуршких ресторана, где су провели вече у пријатном дружењу. Наредног дана студенти су поново посетили Европски суд за људска права, као и Савезни уставни суд Немачке у граду Карлсруе. У Европском суду за људска права су присуствовали јавној расправи у предметима Karacsony and Others v. Hungary (applications nos /13 and 44357/13). У поподневним сатима студенти су стигли у Карлсруе, где су најпре обишли зграду Савезног уставног суда Немачке. Домаћини, Кристофер Хунт и Нина Прецл, одржали су им предавање о процесу европских интеграција у пракси Уставног суда Немачке. Након изузетно занимљивих предавања и активне дискусије, студенти су наставили пут за Луксембург. У четвртак, 9. јула, студенти су посетили Суд правде Европске уније у Луксембургу. Посета је отпочела упознавањем са предметом C-286/14 Parliament v. Commission, од стране г-ђе Лајунен, правнице општег правобраниоца Јаскинена. Након тога, студенти Мастера европских интеграција су први пут присуствовали јавној расправи у Суду правде ЕУ. Затим су се састали са судијама Суда правде, Марком Илешичем и Синишом Родином. Такође, упознали су и судију Основног суда, Весну Томљеновић. Судије су са студентима поделиле своје професионално искуство у раду у Суду, из чега се развила одлична дискусија са студентима. Након излагања, студенти и наставници Мастера европских интеграција су ручали са судијом Илешичем у свечаном салону Суда. На тај начин су домаћини указали велику част студентима и наставницима програма Master in European Integration, а самим тиме и Правном факултету Универзитета у Београду. Посета Суду је окончана обиласком зграде Суда, након чега је настављен пут за Брисел. Наредног дана, током једнодневне радне посете Европској комисији, студентима је омогућено да чују чак три предавања. Прво предавање на тему: Role and functioning of the European Commission in the EU, одржала је Катарина Сипић, члан тима портпарола Генералног директората за комуникацију, друго Пјер-Кристоф Шацизавас, стручњак за Сирију из Европске службе за спољне послове (European External Action Service- EEAS), на тему: The EU Regional Response to the Syria Crisis. Треће предавање на тему: Economic Challenges for the Countries in the Western Balkans је одржао Петер Полајнар, из Генералног директората за проширење (Neighbourhood and Enlargement Negotiations DG). Након предавања уследила је жива дискусија, а на питања студената одговарала је и Ана Даскалова из истог директората. У поподневним часовима, Њ. Е. Амбасадор Републике Србије у Мисији при Европској унији, Душко Лопандић, примио је учеснике студијског путовања. На тај начин су студенти и наставници програма Master in European Integration заокружили и успешно окончали формални и радни део студијског путовања. Студенти Мастера европских интеграција упознали су се са радом европских институција у чак четири државе Европе

47 Светој Гори у походе Сваке године крајем августа Свету Гору преплави море поклоника који долазе са циљем да присуствују свечаним богослужењима поводом главне славе ове монашке заједнице - Велике Госпојине (15/28. августa). Центар свих догађања је манастир Ивирон, трећи у светогорској хијерархији. У његовој непосредној близини, на самој обали мора, налази се место где је Богородица први пут крочила на тло полуострва Атон. Брод којим је она ишла ка острву Кипар, у посету васкрслом Лазару, задесила је бура због које је морао пристати уз обалу, у близини данашње луке манастира Ивирон. Када је ступила ногом на ово тле, каже легенда, Аполонов храм и друга паганска светилишта су се одмах урушила. Изненађена лепотом природе атонског полуострва, Богородица је пожела да попут апостола који су мисионарили у различитим крајевима тада познатог света (од Грузије до Индије), Атон буде њен удео и њен врт на земљи. Њена молба је услишена, а она се задржала на Атону проповедајући незнабошцима веру у њеног сина. Тако је, по традицији, настала нераскидива веза између Богородице и најисточнијег прста Халкидике, а околина манастира Ивирон сматра се посебно благословеним местом. То је и један од разлога зашто се централна прослава највећег Богородичиног празника дешава у овом манастиру. Сваке године за Велику Госпојину преко две хиљаде људи долази у овај манастир. Врата манастира су отворена свима. То је једини дан у години када не постоји ограничење уласка на Свету Гору. Дозволу за улазак и боравак на Светој Гори (диамонитирион) може да добије свако без најаве и уобичајених процедура. Поред манастира Ивирон, истог дана слави и протатска црква у Кареји, у којој смо једне од ранијих година били на целоноћном бдењу. У ствари, исправније би било рећи да је то дан када цела Света Гора слави, а то је свакако и један од највећих хришћанских празника. Он обележава дан када се Пресвета Богородица уздигла на небо и предала свој дух Господу Христу. Своје последње овоземаљске дане провела је у Јерусалиму и апостоли су је сахранили у Гетсиманском врту, у гробу њених родитеља Јоакима и Ане, али и месту где је Јуда предао римским војницима Исуса Христа. Сваке године за овај празник група запослених на нашем факултету организовано посећује светогорске манастире, а сам дан славе проводи у манастиру Хиландар. Пошто смо током бројних претходних ходочашћа обишли свих 20 манастира, донета је одлука да овогодишње путовање буде посвећено бољем упознавању самог манастира Хиландар и његове околине. Циљ је био да се доживи манастирски амбијент и сагледа начин на који функционише братство у свакодневним условима, када нема пуно поклоника и обавеза око припреме манастирске славе. Захваљујући гостољубивости У луци Јерисос хиландарског братства и игумана Методија, група је добила благослов да борави два дана у манастиру. То је израз великог поштовања, пошто је светогорско правило да се гостопримство указује на један дан, чак и када су појединачне посете у питању. Делегацију Правног факултета чинили су декан проф. др Сима Аврамовић, академик проф. др Данило Баста, проф. др Миленко Крећа, проф. др Жика Бујуклић, проф. др Бојан Милисављевић, асистенти Филип Бојић и Далибор Ђукић, секретар Миљко Ваљаревић и чланови администрације Александар Бошковић и Милош Сандић. Пошто је циљ путовања била посета манастиру Хиландар, одлучило смо се да путовање започнемо из луке Јерисос. Искуства са ранијих путовања показала су да је улазак на Свету Гору из овог правца веома рискантан, како због нередовног испловљавања брода који опслужује ту страну Атонског полуострва, тако и због бирократских проблема до којих може доћи, јер се дозвола званично издаје у Уранополису. Ове године су срећом све препреке успешно са- 47

48 48 владане, тако да смо се на време укрцали на нови, савремени глисер који превози путнике све до манастира Ивирон, али је пре тога искрцавање и у хиландарској арсани. Колико је море са источне стране полуострва непредвидиво схватили смо убрзо након испловљавања из луке Јерисос. Мирна морска површина убрзо је остала иза нас, а наш глисер се кретао по таласима који су, како је путовање одмицало, постајали све већи. Удари бродског прамца у дивље таласе нарушавали су стабилност брода, па су се на убледелим и знојавим лицима путника јасно препознавали симптоми морске болести. Срећом, хиландарска лука је прва станица на којој брод пристаје и путовање не траје тако дуго као када се путује са западне стране. Свима нам је лакнуло када смо осетили чврсто тло под ногама. Пут нас даље води ка Хиландару старом трасом којом се од вајкада путовало ка манастиру и која је испуњена бројним знаменитостима. Прошли смо поред новог винограда и винарије, који су смештени на широкој заравни поред морске обале, названој Савино поље. Целом том равницом доминира кула позната као Милутинов пирг, коју је по предању подигао краљ Милутин почетком 14. века. Нешто дубље у копну налази се крст цара Душана, којим је обележено место где су хиландарски монаси свечано дочекали цара Грка и Срба током његове посете Светој Гори. Преко пута крста налази се огромна маслина коју је он засадио у спомен своје посете српском манастиру. Иако је цар Душан много тога донео у Хиландар и на Свету Гору, он је након своје посете манастиру понео са собом у Србију икону Богородице Тројеручице. Тако се ова знаменита икона нашла у манастиру Студеница, где је остала све до доласка Турака. Како не би била уништена од стране завојевача, студенички монаси су икону учврстили на магарећи самар и животињу пустили да иде где је води воља Богородице. Магаре је икону данима и данима носило ка југу, према Светој Гори, и када је коначно стигло до једног узвишења на путу ка манастиру Хиландар ту је издахнуло. На месту где је икона пронађена, налази се омања капела, попут засвођеног трема, у спомен на тај догађај. Сваке године се организује литија са богородичином чудотворном иконом од манастира до овог поклоничког места, а један монах има послушање (обавезу) да стално одржава пламен у кандилу које је заштићено стакленим рамом, попут прозора. Изнад њих се, на већ избледелим фрескама, налази исцртан Нови виногради на Савином пољу Крст цара Душана овај знаменити догађај, као и текстови на грчком и старословенском језику који говоре о њеним чудима, али се већ по невештом сликарству препознаје да је објекат настао у новије време, кажу, с почетка 19. века. Натписи нас подсећају на приче о настанку Тројеручице, како је Јовану Дамаскину зацелила руку, како је доспела на хиландарски игумански престо и зашто она и данас на том трону столује. Након доласка у манастир и смештања у конак, одлучили смо да кренемо у обилазак келије Све-

49 те Тројице познате и под називом Спасове воде. Ради се о некадашњем скиту који се налази на око три километра јужно од манастира Хиландар. До келије води вијугава шумска стаза која прати поток, поред којег је на неколико места каптирана вода за потребе манастира Хиландар. Након непуних сат ходања стигли смо до остатака средњовековне куле, коју и до данас хиландарци називају Арбанашки пирг. Наиме, у архиву манастира Хиландара чувају се две повеље од којих је прву издао арбанашки великаш Иван Кастриот манастиру Хиландар, а другу је издао манастир Хиландар Ивану Кастриоту. Из текста ових повеља види се да је Иван Кастриот са синовима Репошем, Константином и Ђорђем поклонио манастиру Хиландар два села и друге дарове како би за узврат добио право коришћења пирга Св. Ђорђа са свим околним виноградима и маслињацима. Он је настојао да обезбеди сигурно уточиште себи и својим синовима за случај да због неке опасности буде приморан да напусти своје поседе. Тако је ова кула и добила назив Арбанашки пирг. Репош, један од његових синова, остао је до краја свог живота у манастиру Хиландар и његов гроб се налази на северној страни унутрашњег нартекса главне хиландарске цркве. Постоји и претпоставка да се иза имена монаха Јоакима Кастриота, о чијој смрти постоји запис у хиландарским рукописима, заправо крије Иван Кастриот, који је због примања монашког чина променио име. Најпознатији члан ове породице свакако је Ђорђе, познат и као Скендребег, који се касније истакао у борби против отоманске војске. Од Арбанашког пирга до данас су се сачували само зидови висине до пет метара и успомена на некадашњи суживот и заједничке вредности које су делили Срби и Арбанаси. После краћег задржавања настављамо пешачење сада већ уском стазом коју су бујичне воде на многим местима толико оштетиле да би мала непажња могла довести до озбиљних повреда. Убрзо прелазимо на другу страну потока и ту почиње успињање стрмом литицом ка уском платоу на којем је изграђена келија Свете Тројице. Са доње, источне стране, плато је подзидан каменим зидом, док се изнад скита са једне стране вертикално диже стена висока преко 25 метара. Она делује импозантно, као да је засечена људском руком, али је то ипак само дело мајке природе. Место на коме се скит налази је лепо, живописно и пошумљено, а данас се састоји од цркве Свете Тројице, рушевине једне омање капеле и једног већег конака. Предање каже да је још Свети Сава у време подизања манастира Хиландар често одлазио у већ постојећу келију на стени надомак манастира како би нашао мир и предао се молитви. Када су му се јавила двојица Срба трговаца робљем ради покајања, он их је упутио да се подвизавају у овом скиту. Њих двојица су ту провела неколико месеци, а сав новац који су зарадили на трговини људима су уложили у обнову скита. Оно што се данас поузданије зна о Спасовој Води јесте да је Доментијан, светогорски калуђер из XIII века, на платоу Свете Тројице написао Житије Светог Симеона. Зато се овај скит, не без Спасове воде разлога, сматра местом на коме је зачета српска средњовековна књижевност. Данас је ово предивно место запустело, јер већ више деценија у њему нико не живи. Охрабрује чињеница да је омањи конак који се налази испод цркве Свете Тројице у великој мери реновиран и опремљен у складу са савременим стандардима, што буди наду да ће се у скоријој будућности монаси поново овде настанити. Током обиласка скита паузу за одмор употпунило је надахнуто излагање проф. др Жике Бујуклића, који је истакао историјски значај овог места, али се и присетио времена када је још пре 35 година први пут био овде са тројицом великана наше медиевалистике, академицима Димитријем Богдановићем, Дејаном Медаковићеми и Драганом Недељковићем. Нажалост, њих више нема међу нама, али су они својим научним радовима увелико допринели да се Хиландар у нашој јавности уздигне из постреволуционарног идеолошког мрака, обележеног тоталном небригом према српском културном наслеђу, и да се омогући новим генерацијама да упознају место где су корени наше духовности. Држећи током свих ових година студентима предавања о нашој највећој светињи, 49

50 50 проф. Бујуклић је покушао да том циљу придода и свој скромни удео. По повратку, испред самог манастира, срели смо оца Доситеја, чију смо келију у Кареји посетили и прошле године. Његов срдачан поздрав и топла добродошлица показали су да је захваљујући сталним посетама Светој Гори наша група стекла бројне пријатеље широм Атоса. Након краћег разговора са оцем Доситејем упутили смо се у манастирску библиотеку. Ту смо имали прилике да се упознамо само са књижним фондом из новијег времена, јер су древни примерци склоњени у посебним депоима и скоро недоступни јавности. Били смо задивљени потпуно савременом опремом, од покретних полица, компјутера, па до копирмашина и модерног осветљења. На моменте се скоро заборави да Света Гора још увек струју црпи само из сопствених агрегата, у сваком поједином манастиру. Додуше, неки и даље одбијају да прихвате ту новину, попут Есфигмена или омањег манастира Констамонит (у брду изнад Дохијара). Након посете библиотеци уследио је краћи обилазак манастирског здања током којег смо обишли главну цркву, целивајући икону Тројеручицу и кивот Св. Симеона Мироточивог, као и остале највеће светиње: бунар Светог Саве, чудотворну лозу Светог Симеона и друге знаменитости манастирског комплекса. Успели смо се и на пирг Светога Саве, са кога се пружа предиван погледа на саборну цркву из скоро птичије перспективе, као и на околне конаке, који су сада, на нашу велику радост, већ увелико обновљени. Радови су застали код конака смештеног северно од трпезарије, у коме је била игуманова келија (Игуменарија) из које је управо кренуо пламен године. Дуго су се ломила копља око правог узрока ове трагедије, али се тек током припрема за реконструкцију и по обављеним бројним сондажама темеља, дошло до правог објашњења. Утврђено је да су овај конак, као и пространи подруми у његовом подножју (Дохија), изграђени на узвисини изнад оближње речице, која је кроз векове, а поготово током пролећних бујица, подлокала сам терен. Дошло је до слегања земљишта и зидине су напрсле толико да из пећи, која је у игумановој келији била прејако наложена, пламени језици продру кроз напукли оџак и захвате носеће греде. Пошто су оне натопљене битуменском смолом ради заштите од влаге, ватра се брзо проширила на све суседне конаке. Чујемо од монаха да још увек траје надгорњавање са грчким властима (Завод за заштиту споменика културе) око решења за санацију терена, јер наш предлог није добио неопходно одобрење. Када се уз то зна да су грчка средства за обнову потпуно пресахнула, а да Србија све теже одваја око милион евра годишње, онда се крај овог подухвата не види тако близу. Радови далеко боље напредују на тзв. Белом конаку, једном од највећих, који се протеже на супротној страни, почев од главног улаза све до Савиног пирга. Овај објекат је током прославе 800 година Хиландара, у време Милошевића, био потпуно обновљен и веома лепо уређен, али је пред само отварање изгорео до темеља, заједно са осталим конацима и параклисима у њима. Kада смо завршили обилазак почела је вечерња служба, а након ње и вечера, после које су они најиздржљивији прошетали до морске обале и манастира Есфигмен, док су се остали одмарали и припремали за велико бденије. Целоноћна служба је почела, као што је то обичај и ранијих година око девет сати увече и потрајала све до раних јутарњих часова. За оне који су нам се ове године први пут придружили, то је свакако било неупоредиво духовно искуство, али ништа мање упечатљив утисак не оставља целокупна атмосфера и на остале присутне. Из бочних певница две групе монаха се надопуњују у појању, док им се испред и иза олтара придружују игуман и остали монаси у свечаним одорама. Најупечатљивији моменат је када се из полутаме почиње помаљати светлост из све већег броја упаљених кандила, а потом са бројних висећих свећњака, и на крају, са огромног полилеја подно главне куполе. Када их монаси у једном тренутку све зањишу, цео простор постаје нестваран, као да се губи тло под ногама. Како би се бројни гости одморили, прави се краћа пауза, након које следе празнична литургија, причешће оних који су се претходно исповедили и свечани обед у пространој хиландарској трпезарији. Препознајемо посетиоце који такође групно походе манастир и са којима се једино овде сусрећемо

51 сваке године, постајући тако пријатељи хиландарци. И овог пута је уз игумана за свечаном софром, а пре тога и у манастирској певници током службе, почасно место заузимао декан нашег факултета професор Сима Аврамовић. Убрзо након јутарњег свечаног обеда (који монаси називају ручак, због византијског рачунања времена) одлучили смо да посетимо бугарски манастир Зограф. Добротом хиландарског братства комби нас је превезао до највишег успона полуострва, са којег полази даље шумска стаза која води ка овом манастиру. Пешачење даље није било толико напорно, јер стаза пролази кроз сеновиту шуму, а и кретали смо се низбрдо. Након нешто више од сат времена хода стигли смо пред импозантне зидине манастира Зограф. Ту смо наишли на врло топао пријем. У складу са светогорским обичајем, најпре смо у гостопримници послужени кафом, чајем, ратлуком и хладном водом, а онда нас је један од монаха увео у манастирску цркву. Као знак посебног поштовања, изнели су пред нас мошти светаца на целивање и упознали нас са њиховим значајем за бугарску цркву. Манастир Зограф лежи високо у брдима обраслим шумом и спада у групу најстаријих светогорских светиња, с краја десетог века. Предање каже да су га основала тројица монаха племенитог рода из Охрида Мојсије, Арон и Јован уз помоћ бугарског цара Симеона. Међутим нису могли да се сагласе коме да га посвете Богородици, Светом Николи или Светом Ђорђу. Како би решили ову дилему, одлучили су да оставе у цркви празну дрвену даску уз договор да новоподигнути објекат посвете оном светитељу чији се лик појави на њој. Када су поново ушли у цркву затекли су икону са ликом светога Ђорђа. Тако су манастир посветили овом великомученику, а назвали га Зограф, што на грчком значи сликарев или живопишчев. Та икона се до данас чува у главној манастирској цркви (католикону). Поред ње налазе се још две чудотворне иконе. Прва је по предању стигла морем, из Мале Азије, док је друга дар Стефана Душана. Након обиласка простране цркве, кратко смо се задржали у манастирском дворишту и посматрали огромне конаке који окружују црквену порту. Током раније посете они су били потпуно покривени скелама и заштитним платном, тако да их скоро нисмо ни видели. Сада, кад су потпуно обновљени и без икакве патине, делују као да су тек недавно саграђени. Под јаким сунцем, те камене фасаде конака нас окружују са свих страна и скоро заслепљују својим белилом. Тек понегде су прошаране црвенкастом опеком у облику великих крстова. Зачудило нас је како је пуст овај манастир, јер смо због његовог импозантног изгледа и величине то најмање очекивали. Пажњу нам је привукао и помало неприкладан детаљ на врху једне од највиших кула, ветроказ у бојама националне тробојке у облику металне макете авиона са натписом Бугарска, кога налети ветра померају с једне на другу страну. И пред улазном капијом је занимљив детаљ: мноштво путоказа усмерених у најразличитијим правцима са ознакама удаљености до појединих манастира, али и са ознакама километараже до Софије и неких других престоница. Ту је и наш Београд. Повратак је био нешто захтевнији, пошто је сада већи део пута био успон. И поред тога стигли смо тачно у договорено време на место са којег смо и кренули, а где нас је чекао превоз за мана- 51

52 52 стир. Остатак дана провели смо у Хиландару са циљем да доживимо његову аутентичну атмосферу у миру, када нема великих гужви и многобројних гостију који долазе због празника у помен Пресвете Богородице. Сутрадан након јутарњих богослужења, групу је примио отац Теодосије, први епитроп манастира Хиландар. Пошто је игуман био одсутан због обавеза изван манастира, отац Теодосије, као његов заменик, желео је да се у име игумана и братства захвали нашој групи на посети и срдачној сарадњи која се више година заредом остварује на разним пољима. На крају пријема он је члановима групе поделио пригодне поклоне и позвао нас да наставимо да посећујмо српску царску Лавру и у наредним годинама. Декан проф. др Сима Аврамовић се захвалио на топлом гостопримству, уручио новчани прилог Правног факултета за обнову манастира и пожелео да се она што брже оконча, како би ова средњовековна светиња повратила сав свој сјај и лепоту. Било је право задовољство седети у новообновљеној, лепо уређеној гостопримници, која више нема патину минулих векова, али је ипак верно сачуван амбијент древне архитектуре раније изгорелог објекта. Само пре пар година на истом месту смо с тугом гледали огромно згариште, угљенисане греде и басамаке који нису нигде више водили, док су преостале зидине претиле да се Путовање у Турску Овогодишња факултетска екскурзија одвела нас је у азијски део Турске Кападокију и Анталију. После пријатног лета са преседањем у Истанбулу, стигли смо на аеродром у Анталији, где нас је дочекао наш дружељубиви водич Пијо. Одатле смо аутобусом стигли до хотела у којем ћемо боравити неколико дана касније, али где смо потпуно уруше. Сада је то прелепа просторија, издужена, пуна светла које продире кроз високе лучне прозоре, иза чијих стакала се указује сунцем обасјана пространа црквена порта. У њој доминирају два монументала кипариса, Савин и Немањин, чија се сенка простире преко хиландарске цркве, као да двојица Немањића и даље држе стражу и бдију над овом српском светињом. У пријатном разговору са харизматичним и младим оцем Теодосијем време је пролетело и приближио се тренутак нашег одласка са Свете Горе. Напуштајући Хиландар поново смо прошли путем који повезује манастир са источном обалом полуострва. Док смо из превоза посматрали значајна места, споменике сада провели само једну ноћ пре даљег пута аутобусом за Кападокију, једну од природно најлепших области Турске. Занимљиво је било видети да по ходницима луксузног хотела слободно шетају бројне мачке а на рецепцији постоји и кутија за прилоге за храњење љубимаца-намерника. и објекте који су расути дуж тог пута на уму су нам били векови иза нас и чудесна нит која нас са њима повезује. Задовољство је веће захваљујући чињеници да ће нас они увек чекати, а на нама је само да им се поново враћамо. И овога пута велику захвалност дугујемо Далибору Ђукићу, нашем асистенту који својим познавањем грчког језика (захваљујући студијама теологије у Солуну) и правног уређења Свете Горе (што му је тема пријављеног доктората) омогућио да ово путовање, али и духовно ходочашће, буде организовано на најбољи могући начин. Пут нас је од кишовитог, али топлог времена у Анталији водио преко вејавице на Таурус планинама до прилично хладне Кападокије. Наша прва станица, још у Анталији, био је град Коња, главни град истоимене провинције, где смо имали кратку посету центру града и обилазак Мевланиног музеја. Џелалудин Мухамед Руми

53 Уживамо у лепотама Кападокије Мевлана, персијски Суфи мистик из XIII века, оснивач дервишког Мевлеви реда, философ, теолог и песник, провео је највећи део свог живота у Коњи, а његов маузолеј је сада доступан јавности као музеј. Тамо се могу видети изузетно лепа џамија (која се и даље активно користи), гробови Мевлане и његових следбеника, као и Мевланини лични предмети и артефакти из времена његовог живота, међу којима и многе значајне књиге више примерака Курана, Мевланиних дела и других списа, као и кутијица у којој се чува длака из браде пророка Мухамеда. Кућице које опасују двориште, а у којима су некада живели дервиши, сада садрже музејску поставку о различитим аспектима њиховог живота и учења, од свакодневне одеће до музике. У Невшехир у Кападокији смо стигли увече и сместили се у веома занимљив хотел: модерне изградње, али инспирисан традиционалном кападокијском архитектуром зградама издубљеним у меким вулканским стенама. Како је смештен на врху брда, из њега се пружа поглед на шаролике призоре Невшехира од традиционалних насеља где је половина кућа и даље по старој градњи, у стенама, преко модерног тржног центра, до уџерица и депонија разбацаних овде-онде по мање култивисаном делу брда. Следећег јутра, одмах по изласку сунца, они авантуристички расположени (и спремни да за то плате не малу цену) имали су прилику да оду у вожњу балоном изнад Кападокије и уживају у невероватном погледу на уникатне формације стена по којима је ова област позната. После тога смо, по прилично јаком снегу, ишли у музеј на отвореном Гереме велико насеље у стенама, које је настало вероватно још у хетитском периоду, али је у време прогона Хришћана у Риму постало хришћанска насеобина, са многим црквама уклесаним у стенама, док је у време Ромејског царства овде цветала монашка заједница. Већина цркава (којих има преко 30) осликана је природним бојама које су монаси могли сами производити од локалних материјала, у црвеним, смеђим и жућкастим тоновима; нарочито су занимљиве оне из иконоборачког периода, украшене само геометријским шарама. Најлепша је, ипак, Токале црква, чије је украшавање представљало дар из Цариграда, те је и осликана са потпуним величанственим колоритом уобичајеним у престоници. После обиласка цркви, које су на све нас оставиле веома упечатљив утисак, имали смо посете Долини заљубљених и Долини голубова, познатим по својим необичним природним формацијама у стени. За разлику од туриста, који тамо примарно долазе због природних лепота, за локално становништво су ова места битна због великог броја голубова који се тамо гнезде, од којих прикупљају веома квалитетно и скупо голубије ђубриво. Иначе, већина кућа издубљених у стенама се више не користи (примарно из хигијенских разлога, по 53

54 54 одлуци владе), али има оних које су добро одржаване и још увек се активно употребљавају тако смо били у једној шестоспратници која служи као кафана. Амбијент просторија у стени, обложених теписима и јастуцима, са округлим отворима у зидовима уместо прозора, заиста је непоновљив. Увече смо имали прилику да одемо у једну дервишку кућу у Невшехиру и видимо њихов познати плес. Иако се ови догађаји данас отварају за публику, они се и даље сматрају верским церемонијама, а не уметничким наступима, па је осим разговора и другог ремећења тишине забрањено и фотогра фисање или снимање обреда. Ипак, дервиши имају разумевања и за туристе који не могу без успомена, па се по окончању обреда пар њих врати да се још мало заврти пред публиком у неформалној атмосфери, слободној за фотографије. Сутрадан нам је прво била приређена презентација у великом центру за прављење тепиха: упркос покушајима продаваца да нам продају тепихе скупље од просечног аутомобила, било је занимљиво видети поступак производње свиле, плетења тепиха и стварања врло маштовитих дезена. Затим смо наставили са разгледањем природних лепота Кападокије овог пута су на реду биле формације познате као вилини димњаци, Долина камиле (названа по стени која веома подсећа на камилу сада ограђеној како се радозналци не би пењали по њој), као и место где је, по једном од (недоказаних) предања живео и медитирао Свети Симеон. Посетили смо и један градић где постоји велики број старих зграда у стенама које се више не користе, али су неке, у доњем делу града, још увек у употреби раме уз раме са кућама модерног типа. После ручка смо имали екскурзију у подземни град Кајмакли један од већег броја те врсте у Кападокији, чија архитектура иде око 40 метара у дубину. Град је био предвиђен као збег за становништво околних села и садржао је све просторије потребне за преживљавање од штале, преко кухиња и винарија, до цркве комплексан систем вентилације, као и могућност блокирања излаза изнутра у случају напада. Будући да је, наравно, грађен економично, у већини ходника је било неопходно сагнути се, а у некима су виши чланови колектива морали да ходају малтене чучећи, али су просторије довољне висине да се у њима нормално стоји. Затим смо свратили у градић Ортахисар, где се могла видети веома лепа локална тврђава: нажалост, само до пола горњи део је био затворен због реконструкције али је поглед са последње терасе и даље био импресиван. Ту смо имали прилику и да пробамо локална вина у једном шармантном подруму (укључујући и необична, попут вина од дуда) и да купимо суво воће и друге локалне ђаконије по повољнијим ценама него у великим градовима. Увече смо имали излазак на вече Оријента програм различитих плесова, од трбушних плесачица до више врста фолклорних игара. Повратак из Кападокије је био физички шокантнији од доласка, јер смо са снега и свега -3 степена при поласку стигли на +23 и сунце које сија. Успут смо се заустављали Правни факултет наступа у Аспендосу за још два обиласка. Прво смо видели један караван-сарај из османског периода прилично порушен, али у почетној фази реконструкције, јер турске власти субвенционишу обнављање таквих објеката и њихово претварање у хотеле. Било је занимљиво видети и језеро поред њега напола подземно које му је служило као резервоар. Други обилазак је био у Аспендосу, античком грчко-римском граду, познатом по најбоље очуваном позоришту из старог века. Било је заиста импресивно видети ту грађевину сазидану у време Марка Аурелија по пројекту локалног архитекте Зенона у којој може да се смести око десет хиљада људи и у којој се и дан-данас одржавају наступи. Акустика у згради је невероватна глас заиста допире и до најдаљих редова седишта. Наравно, театар није под свим владарима вршио своју првобитну функцију: у селџучко време је био прво караван-сарај, а затим летња резиденција султана Аладина Кејкубада. Пошто смо обишли слабије очуване рушевине агоре, базилике и нимфеума, имали смо прилику да осмотримо и остатке римског аквадукта који је некада обезбеђивао воду за град а у чијем подножју се сада налази мало село које се радује посетама туриста као и

55 веома леп мост преко реке Кепричај (некадашњи Еуримедон) који је на темељима ранијег моста из римског периода изградио Аладин Кејкубад. Наш циљ следећег дана била је Анталија некадашњи антички град, назван по Аталу II пергамском. Сада је средиште истоимене провинције и осми највећи град у Турској. Главна замерка туристичкој агенцији која нам је организовала путовање је била обавезна посета тржним центрима за злато и кожу, где осим кратке презентације начина рада јувелира и различитих врста драгих и полудрагих каменова није било ничега нарочито занимљивог, али смо ипак морали остати пуно време предвиђено за то. Ипак, све је то надокнађено када смо дошли у центар града и видели познате Диденске водопаде место где река Катаракт директно са литице пада у Средоземно море. Од хучања водопада, преко огромне завесе од паре и капљица, до јаркоружичастог цвећа које расте на околним обронцима, сваки део овог места ствара чаробну атмосферу, тако да је, док се поглед не отргне, тешко држати на уму да се налазите у центру града од преко милион становника. Ипак, с обзиром на дуговечност овог града, природне лепоте нипошто нису једино што у њему вреди видети. У старом делу града се може видети велики број импресивних грађевина од Хадријанове капије и старих градских зидина, преко бројних џамија и минарета из различитих периода турске владавине, до модерног споменика пергамском краљу Аталосу II. Има и много старих кућа, нарочито у крају око луке, која је сама по себи веома лепа за шетњу и разгледање. У граду постоји и једна активна хришћанска црква, али протестантска, па број заинтересованих није био довољно велики да и њу организовано посетимо. Наравно, они које је занимао шопинг су имали на располагању како модерни тржни центар, тако и базар са великим бројем радњица са најразличитијом робом, а могли смо се окрепити разним ђаконијама у бројним ресторанима или освежити традиционалним сладоледом од козјег млека. Овде су многи од нас први пут пробали још један турски специјалитет млечни напитак по имену салеп, који се спрема са циметом и млевеним кореном дивље орхидеје. У вечерњим часовима смо имали прилику да посетимо хамам један од најпопуларнијих начина за релаксацију и одржавање хигијене тела у Турској. Наравно, већина хамама је данас модернизована и прихватила је и многе популарне стране елементе, па је тако наша тура укључивала прво посету сауни, затим традиционални турски хамам, а на крају шведску масажу. Наш последњи дан у Турској је био посвећен факултативном излету у Алању док су они који за то нису били заинтересовани могли да остану да се одмарају у хотелу и на оближњој плажи, мада, нажалост, ипак није било довољно топло за купање. Они који су отишли у Алању некадашњи антички Керакесион, седиште гусара против којих се борио Помпеј Велики, а данас веома популарно летовалиште имали су прилику да виде тврђаву на брду изнад града, познату Клеопатрину плажу и шири центар града са историјским знаменитостима. Тврђава је изграђена у тринаестом веку, пошто је Аладин Кејкубад освојио град, али се налази на темељима ранијих римских и ромејских грађевина: у оквиру тврђаве се и даље налази једна мала ромејска црква из једанаестог века, која је неко време била претворена у џамију, али је сада у процесу реконструкције. Тврђава је веома велика зидине су дуге преко 6,5 километара и на њима се налази 140 кула а са ње се пружа изузетан поглед како на море, тако и на остатак града. Била тачна или не легенда како је Клеопатрина плажа настала тако што је Марко Антоније довезао песак из Египта како би краљица пристала да се ту купа, неспорно је да се заиста ради о изузетно лепој плажи са кристално чистом водом и веома светлим, готово белим песком. Кажу да таквог песка нема нигде другде у Турској те водичи често истичу ту чињеницу као доказ истинитости легенде. У стенама поред плаже се налази пећина Дамлаташ, у коју се плаћа улаз, али не само због лепих сталактита и сталагмита који се у њој могу видети, већ и због специфичне микроклиме, која је веома добра за здравље (температура је око 22 о, а влажност ваздуха 98% у свако доба године), а нарочито погодује онима који болују од респираторних проблема. После ручка у једном лепом ресторану на обали реке, у шумовитом делу брда изнад града, имали смо прилику да обиђемо стари центар и доњи део тврђаве са познатом Црвеном кулом (изграђена је кад и остатак тврђаве, а данас се сматра симболом Алање, па се налази и на њеној застави) и бродоградилиштем, где се данас налази музејска поставка посвећена средњовековној бродоградњи и поморству. Наравно, нисмо прескочили ни шетњу по кеју уз море, као и неке модерније знаменитости, попут споменика Ататурку. Наша турска екскурзија се завршила ноћним повратком са рекордно раним устајањем у пола два ујутру. (Неки нису ни спавали пре поласка, већ после у аутобусу и авиону.) Иако су неки делови пута били напорни, био је веома садржајан: видели смо бројне како природне лепоте, тако и историјске знаменитости од античког до модерног периода. Било је много тога да се види и да се сазна и да нас убеди да се у Турску вреди вратити још који пут, не само на одмор, већ и у детаљне обиласке историје како ове земље, тако и многих народа и држава који су раније живели на просторима Мале Азије. 55

56 56 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378(497.11) ACTA diurna : билтен Правног факултета Универзитета у Београду / уредник Жика Бујуклић. 2004, бр. 1 (октобар). Београд (Булевар краља Александра 67) : Правни факултет Универзитета у Београду, 2004 (Београд : Службени гласник). 29 cm Двомесечно. Наставља традицију билтена који је излазио у периоду од године под истим насловом ISSN = Acta diurna (Београд) COBISS.SR-ID