Специфичности и карактеристике производног програма у прехрамбеној процесној производњи

Transcription

1 Специфичности и карактеристике производног програма у прехрамбеној процесној производњи Горан Маринковић Факултет техничких наука, Чачак Инжењерски менаџмент,2012/13 Ментор рада: Др Јасмина Весић Васовић, ванр.проф Апртпакт Способност организације да опстаје и расте се заснива на предности која се ослања на суштину компетентности, која је резултат континуелног учења. У организацији која учи људи стичу знање и стручност током обављања својих свакодневних послова. То су организације концентрисане на промене иновативног карактера. Кључне речи организација, организациона структура, производ, тржиште Увод Организација је скуп односа између људи у обављању заједничких послова да би се постигао циљ. Свестраније и целовитије разјашњавање елемената организације у најширем смислу те речи, а ради адекватног систематизовања одговарајућих доприноса, сматра се пожељним покушај да се објасне односи између организације и managementa (англосаксонског термина који се код нас различито преводи, а најчешће као управљање или управљања и руковођење). У околностима брзих промена, глобализације пословања и нових технологија комуникација, време постаје најзначајнији чинилац али и ресурс. Аутори предвиђају налет нових теорија које називају динамично ангажовање, да би истакли интензитет модерних организационих односа и интензитет притиска времена које руководи овим односима. Динамичност подразумева стално мењање, акцију променљивог интензитета и имплицира интензивну повезаност с другима. Производ је први и базични инструмент маркетинга и представља све оно што предузеће може понудити тржишту. Производ је основни предмет размене, за разлику од других инструмената маркетинга који представљају ослонце и стимуле за ефикасно одвијање размене. Потрошачи управо кроз производ добијају сатисфакцију, захваљујући његовој способности носиоца корисности и употребне вредности. Стога је производ база настајања трошкова неопходних за његову производњу, дистрибуцију и маркетинг. У зависности од врсте делатности којом се предузеће бави, производ, као плод обављања дате делатности, добија различите димензије. У маркетингу производних добара улогу производа као базичног инструмента преузимају си производи који се купују ради даље употребе (производње, прераде, дораде, обраде...) у циљу стварања производа намењених финалној потрошњи. У изучавању производа оправдано је применити приступ базиран на концепту тоталног производа. Политиком производа предузеће треба да оствари оптималну комбинацију производа који сачињавају његову међународну понуду.у пракси производи се класификују према различитим критеријумима, који најчешће одговарају њиховим основним карактеристикама. I Појам производа и производног програма Производња је сврсисходна људска делатност у којој се одређени скуп ресурса - инпута, трансформише у одређене производе аутпуте који служе задовољењу људских потреба. Аутпути или производи могу бити материјалне природе, а могу бити и разноврсне услуге намењене одређеној групи корисника. Производња представља најважнију фазу у процесу друштвене репродукције, јер је она материјална основа за функционисање осталих друштвених процеса и активности. Сама производња се реализује кроз бројне технолошке процесе. Процес производње представља један динамички систем у коме постоји кретање материјала (материјални токови) и кретање информација (информациони токови). Код сложенијих производних система ови токови могу бити веома сложени, па захтевају одређене системе за њихово управљање. Производња се, даље, може схватити као производња у ширем, односно ужем смислу. У ужем значењу производња је процес производне активности у којем се директно остварује процес трошења рада. Производња се, у овом случају, своди на ону активност људи у којој се реално остварује обједињавање и узајамно комбиновање материјалних и субјективних чинилаца производње и ови доводе у активан однос трошења где се води процес рада, прерађују предмети природе и даје им се посебна форма погодна за употребу и коришћење. Међутим, производња се најчешће схвата у ширем смислу као јединство основних момената привредне активности друштва. Тако схваћена производња обухвата целокупност економског живота, све његове основне сегменте: производњу, расподелу (размену) и потрошњу, а не само процес рада у коме се истовремено и непосредно врши целисходно трошење субјективних и материјалних чинилаца производње. 1

2 1.1. Производни програм као аспект пословања предузећа У индустријском пословном систему производни програм се дефинише врстом и количином појединих производа. Производ се јавља у функцији генератора пословних токова, који су усмерени ка остварењу производње, да би се подмириле одговарајуће потребе потрошње и постигли економски ефекти који би обезбедили перманентност цикличног пословног процеса у систему. Програмска оријентација представља једну веома сложену, а уз то и веома ризичну комбинацију различитих садржаја, односно синтезу бројних утицајних чинилаца. Променљивост у понашању утицајних чинилаца, проузрокује специфичан приступ проблематици оптимизације програмxке оријентације, као перманентном процесу. Циљеве пословања предузећа утврђене у процесу планирања неопходно је операционализовати у виду задатака које треба обавити, затим времена њиховог извршавања, као и ресурса који су потребни за остваривање планираних циљева. Овај поступак конкретизације планираних циљева представља програмирање, као једну од активности менаџмента у укупном процесу планирања.менаџмент предузећа сачињава програм након утврђених циљева, формулисане политике и дефинисане пословне стратегије. Активност менаџмента на наведеној конкретизацији планираних циљева, политика и стратегија, представља процес програмирања, којим се планирање приближава функцији извршења.конкретизација програмске оријентације дефинисањем производног програма представља дугорочно опредељење пословно производног система, при чему је производ главни носилац у остваривању мисије пословно производног система. Производни програм, асортиман, комбинација или микс производа је скуп свих производа које предузеће производи и пласира на тржиште. Производни програм представља скуп производа одређеног квантитета и квалитета у одређеном временском периоду. Може се рећи да је производни програм оно што подразумева одлуку о томе које ће производе предузеће производити у којим количинама и по каквој динамици. Програмом се непосредније распоређују задаци које је неопходно обавити у одговарајућим интервалима, уз ангажовање потребних кадрова, као и примену расположивих средстава. Ограничавајући фактор оријентације менаџмента на поједине програме јесте располагање финансијским потенцијалом. Програм као специфична планска одлука има своје елементе помоћу који се конкретизује разрада планираних циљева, политика и стратегија предузећа. У процесу оптимизације производног програма, са становишта обухватања свих директних и индиректних утицаја у односу на производни програм, а које произилазе из низа чинилаца / фаза кроз које производ пролази посебну важност има истицање производа. Сваки производ има своје специфичности које се у одређеним временским периодима на различите начине уклапају у токове пословне проблематике предузећа доприносећи при том, кроз различите квантитативне и квалитативне ефекте, већој или мајој стабилности предузећа као целине. Животни циклус једног производа представља време од увођења производа на тржиште па све до његовог повлачења са тржишта. Сви производи који се појављују на тржишту имају краћи или дужи животни век. Време од увођења производа на тржиште па све до његовог повлачења са тржишта назива се животним циклусом производа. Концепт животног циклуса производа користи се у савременој привреди као аналитички оквир за плански развој производа и његово прилагођавање захтевима потрошача. Слика 1. Крива животног века производа Извор:[14,96-98] 2

3 Пројектовање пословне стратегије као и њено спровођење под одређеним је непосредним утицајем, као и под повратним дејством остваривања дохотка односно добити пословног система. II Менаџмент производа на примеру произвођача вина из Србије Анализа винске индустрије у Србији Предузеће Вино Жупа, а.д. Александровац Историјат предузећа Вино Жупа је основана године, уједињавањем 9 земљорадничких задруга, које су постојале у Жупи после Другог светског рата. Већ крајем године објекти подрума су били оспособљени за пријем и активирање судова и опреме, за прихватање дела бербе грожђа из те године и за почетак прераде. Прерадни капацитети новоизграђеног подрума износили су 4500 тона грожђа и у њему је радило 54 радника. У то време био је саграђен најсавременији подрум за прераду грожђа и вина, што је била и основна делатност предузећа. Екипа стручњака је од првог дана кренула са квалитетним производима и врло брзо за име Вино Жупе се знало широм бивше Југославије, а и света. Дуга традиција Жупског виноградарства и винарства је учинила своје и Жупска вина су се нашла на трпезама великог броја потрошача. Производња вина и ракија је била основна делатност Вино Жупе из тог периода. Раст производње и продаје и погледи упрти ка богатим воћњацима Жупе почели су да креирају идеју о производњи воћних сокова. Једна храбра идеја врло брзо је претворена у стварност. Раст и развој предузећа Нова фабрика воћних сокова и концентрата је пуштена у рад 18. октобра год. Радило се и градило, Вино Жупа је расла. Била је значајан привредни субјекат на тржишту бивше СФРЈ. Сво време постојања Вино Жупа је за квалитет својих производа освајала многобројна признања на домаћим и страним сајмовима. Период од оснивања до приватизације је био валовит са доста успона и падова у пословању да би најдубља криза кренула године и трајала све до приватизације. Од свог оснивања, Вино Жупа је пословала као друштвено предузеће до новембра год. када је приватизована. Након преласка у форму Акционарског друштва, на челу са Радимиром Шљивићем, Вино Жупа креће у свој вртоглави раст. Од посрнулог предузећа израста у гиганта. После приватизације, физички обим производње расте из године у годину уз ширење и асортимана производа. Раст производње и продаје је неизоставно везан за велике инвестиције које су урађене након приватизације. Уложено је на десетине милиона еура и резултати су видљиви. Вино жупа а.д. данас Данас је физички обим производње 10 пута већи него што је био у најуспешнијој години постојања предузећа (1981.) пре приватизације. Савремена Фабрика воћних сокова, концентрата и асептик каша, великих прерадних капацитета дефинишу Вино Жупу као великог произвођача за чијим производима и полупроизводима постоји интересовање у великом броју како европских, тако и прекоокеанских земаља. Бренд воћних сокова и нектара Ла Вита је већ годинама препознатљив на тржиштима више земаља. Асортиман производа је значајно повећан, па данас у свом производном програму имамо преко 500 производа. Асортиман производа се константно шири и све је већи број производа са знаком Вино Жупе присутан на тржишту Србије и многих земаља Европе све до далеке Русије, Америке, Аустралије. Организациона структура Слика 2. Објекат компаније Вино Жупа Преузето са сајта компаније Вино Жупа 3

4 Организациона структура предузећа је систем, дугорочно пројектованих и формално санкционисаних (актима предузећа), веза и односа између елемената у организацији предузећа. То не значи да је једном постављени модел организационе структуре предузећа трајан. Он се мења сходно променама у самом предузећу и/или окружењу. Свако предузеће се организационо структурише у зависности од фактора који детерминишу параметре структуре, а то су старост и величина предузећа, технички систем, средина, власништво, култура, традиција и социјални амбијент. Програм воћних сокова и прерађевина од воћа Вино Жупа се развија паралелно на два колосека. Један је производња алкохолних пића, други је програм воћних сокова и других прерађевина од воћа и поврћа. После рата у тадашњем социјалистичком духу у Жупи настају земљорадничке задруге чија је основна делатност виноградарство и винарство. Из једне, тако дуге и богате, традиције виноградарства и производње вина као нешто сасвим логично, настала је Вино Жупа. Прехрамбени производи од воћа Један од нових производних програма у Вино Жупи су прехрамбени производи од воћа, односно мармеладе и компоти. Чињеница да у нашим хладњачама увек има довољно квалитетног воћа је искориштена да се тржишту понуде нови производи. Воћни концентрати Концентрисаним воћним соковима називају се сокови којима је на погодан начин одстрањена одређена количина воде, а остали састојци згуснути. Овим се постижу специфична својства концентрисаног сока. Концентрисани воћни сокови користе се за производњу сокова, нектара и сирупа. Концентрисани воћни сокови се добијају упаравањем бистрог или мутног матичног сока. Смрзнуто воће Смрзнуто воће као полупроизвод је врло важан елемент у пословању Вино Жупе. Када воће достигне технолошку зрелост, у свежем стању може да се сачува свега неколико дана, нешто дуже у посебним условима (температура и влажност ваздуха), а до наредне бербе без употребе конзерванса може да се сачува само смрзнуто воће складиштено у расхладним коморама. Сировина која се замрзава мора да буде здрава, свежа, са типичном аромом и бојом за врсту или сорту, без страних мириса или примеса Вино као основна делатност предузећа Вина има на хиљаде типова. Оно је од почетка цивилизације било саставни део човекове исхране и његова разумна конзумација допринела је развоју културе, материјалне и духовне. Човек је од вина направио симбол живљења а његова тајна моћ сматрала се божанским испољавањем. Хранљиву и здравствену вредност вина познавали су још и стари народи, па се његова права вредност доказала развојем науке о вину. Основна подела вина, а према њој и технолошки поступак, би била следећа: ЦРВЕНА ВИНА РУЖИЧАСТА ВИНА БЕЛА ВИНА Ружичаста вина Ружичаста вина су по боји ближа црвеним винима, али по свом хемијском саставу и укусу нагињу белим винима. Ружичаста вина се пију чиста или као шприцер са сода водом или минералном водом. Много су лакша од црвених вина, јер имају много мање танинских и других екстрактивних материја. Боја ружичастих вина креће се од светлоцрвене до мање или више затворене рубин боје. Црвена вина Справљање црвеног вина састоји се у превирању шире заједно са комином. Овај начин врења условљава и основне карактеристике црног вина: његову црвену боју и знатно већи садржај танина него код белих вина, из чега проистиче и својствени укус тог вина. Бела вина 4

5 Технологија производње белих вина обухвата низ операција које треба правилно и брзо до краја спровести да би се добило бело вино доброг квалитета. Данас се од белих вина захтева светло жута (стона вина) или жутозелена боја (квалитетна и висококвалитетна вина), фин и чист мирис на грожђе, као и свежина и питкост на укусу. Присуство вина предузећа Вино Жупа на домаћем и страном тржишту компаративна анализа У погледу односа извоза и увоза вина и комплементарних производа (шира, вермут итд.) приметна је законитост већег увоза од извоза и у натуралном и у вредносном смислу од око 100% у корист увоза. Табгла 1. Извоз и увоз вина за пгпиод I-IX годинг Највећи однос увоза у корист извоза присутан је код квалитетних вина 149т у односу на извезених 12т, осталих вина 4.182т у односу на извезених 14,5т, вина квалитетних белих 4.162т у односу на извезених 96т. Од укупно произведених количина вина највише се извози квалитетних белих вина и то пре свега из региона Војводине и Централне Србије где исто најбоље успева. Из прегледа се може видети да се већи део потреба домаћег тржишта задовољава домаћом производњом док се само у случају квалитетних белих вина недостајућа количина обезбеђује из увоза. Табгла 2. Ппоизводња и пгализација домаћих ппоизвођача за пгпиод I -IX 2011 Сруктурална анализа производног програма Паретов АBC Дијаграм Узимајући у обзир да се 98% потреба за флашираним вином задовољава домаћом производњом док се само преосталих 2% покрива из увоза можемо закључити дас у произвођачи вина у Србији добро и стабилно позиционирани. Међутим претходно наведено губи на значају уколико узмемо у обзир чињеницу да је производња вина у Србији високо увозно зависна. Слика 3. АБЦ дијаграм производни програм предузећа Вино Жупа 5

6 Литература: 1. Булат В., Бојковић Р.: Опганизација ппоизводње, ИЦИМ, Београд, Божин М., Радојичић М.: Опганизација и сппављање, Технички факултет, Чачак, Булат В, Опганизација ппоизводње, Машински факултет, Београд, Јовановић П. : Менаџмент - теопија и ппакра, ФОН, Београд, Kapferer J-N.: Strategic Brand Management, Kogan Пage, NY, Машић Б.: Стпатпгијрки менаџмент, Универзитет Сингидунум, Београд, Милисављевић М.: Савпемени ртпатегијрки менаџмент, IEN ПRESS, Београд, Милисављевић М., Тодоровић Ј.: Стпатегијрко сппављање, Универзитет у Београду, Економски факултет, Београд, Радојичић М..: Ппактиксм из менаџмента пазвојно-инвертиционим ппојектима, Технички факултет, Чачак, Радојичић М., Весић Васовић Ј.: Индсртпијрки менаџмент, Технички факултет, Чачак, Roббins S., Coulter, M.: Menadžment, VIII dopunjeno izdanje, Data Status, Beograd, Stoner J.A.F., Friman R.E., i Bihejvor D.R.: Menadžment, Želnid, Beograd, Schroeder G.R.: Upravljanje proizvodnjom, Odlučivanje u funkciji proizvodnje, četvrto izdanje, MATE, Zagreб, Thompson A.A., Strickland A.J., Gamбle J.E.: Strateški menadžment, MATE, Zagreб, Чоловић Г. : Strategic management i garment industry, Woodhead Publishing, Cambridge, Oxford, New Delhi, Kotler Ph. i Keller K.L.; Marketing menadžment, XII izdanje, Data Status,Bograd, 2003 Internet domeni: 1. (septembar, 2013.) 6