PSIHOLOŠKI FAKTORI I KORONARNA BOLEST SRCA

Transcription

1 PSIHOLOGIJA, 2007, Vol. 40 (3), str UDC : PSIHOLOŠKI FAKTORI I KORONARNA BOLEST SRCA Marina Hadži Pešić 1, Jelisaveta Todorović Filozofski fakultet, Niš Kristina Brajović Car Fakultet za medije i komunikacije, Singidunum univerzitet Koronarna bolest srca (KBS) je rezultat interakcije različitih somatskih, sredinskih i bihejvioralnih činilaca. Brojni su faktori rizika odgovorni za nastanak KBS-a (povišen krvni pritisak, povećanje masti u krvi, šećerna bolest, fizička neaktivnost, pušenje i drugi). Pored ovih somatskih faktora rizika, psihološki faktori takođe su od značaja. Oni mogu biti ili kombinovani sa somatskim ili jedini faktori rizika. U našem istraživanju ispitano je 340 ispitanika, 170 ispitanika obolelih od KBS-a i 170 zdravih ispitanika, da bi se utvrdilo postoje li razlike u anksioznosti i agresivnosti kao i dimenzijama ličnosti po Ajzenku između grupa ispitanika. Istraživanje je pokazalo da ispitanici koji su bolovali od KBS-a imaju nizak nivo anksioznosti i agresivnosti i visoko izraženu dimenziju neuroticizma. Ključne reči: koronarna bolest srca (KBS), psihološki faktori, anksioznost, agresivnost, neuroticizam. UVOD Ideja da su i psihološki faktori odgovorni za nastanak, lečenje i rehabilitaciju bolesti nije nova. Još je godine pre Hrista postojala kineska poslovica Tuga i briga stvaraju bolest. Tuga, strah, gnev i mržnja se često pominju kao psihički faktori koji bilo sami, bilo u sadejstvu sa somatskim faktorima dovode do telesne boles- 1 Adresa autora: marinahadzipesic@yahoo.com

2 Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović, Kristina Brajović Car ti. Nije retkost da u svakodnevnom životu čujemo da se neko razboleo od prevelike brige, da je infarkt miokarda nastupio posle razvoda braka ili da je problem u radu našeg imunog sistema rezultat dugotrajne iscrpljenosti izazvane hroničnim stresom. Iz tog razloga klasični, medicinski model nastanka bolesti treba zameniti psihosomatskim modelom u okviru koga se psihičkom faktoru pridaje značajno mesto, ne negirajući pri tom značaj drugih faktora u etiologiji bolesti. Ličnost u celokupnoj svojoj složenosti učestvuje ne samo u nastanku bolesti, već određuje i tok i oporavak od telesne bolesti. Svaka bolest je bolest neke ličnosti u kojoj se susreću i somatski i psihološki činioci. Organizam dela kao psihofizičko jedinstvo (Jerotić, 1989; str.127). Harmoničnost čovekovog psihofizičkog bića remeti se nekim disharmoničnim činiocima koji dolaze ne samo zbog prirodne trošnosti i smrtnosti čovekove već mnogo više zbog njegovog pogrešnog načina mišljenja, osećanja i doživljavanja sebe i svoje okoline (Jerotić, 1989; str.121). I, logično, nameće se pitanje, ima li onda bolesti koje nisu psihosomatske? I da li je moguć drugačiji pristup kako zdravlju tako i bolesti koji nije holistički? Drugu polovinu XX veka karakteriše porast kardiovaskularnih bolesti koje su postale vodeći uzrok smrtnosti u mnogim zemljama sveta. Glavni razlog za ovu pojavu je povećan broj bolesnika sa koronarnom bolešću srca (angina pektoris, infarkt miokarda, iznenadna srčana smrt). Koronarna bolest srca (KBS) je rezultat interakcije različitih somatskih, sredinskih i bihejvioralnih činilaca. Pored dobro poznatih somatskih faktora rizika psihološki faktori su takođe od značaja. U našoj zemlji 1/3 muškaraca i 1/4 žena umire od ove bolesti koja pogađa ljude u periodu pune životne aktivnosti, tako da osim medicinskog ima i socioekonomski značaj. KBS je posledica smanjenog snabdevanja kiseonikom i drugim važnim sastojcima krvi jednog dela srčanog mišića (Nagulić, 1991). U preko 90% slučajeva uzrok bolesti je ateroskleroza koronarnih arterija. Mnogi su činioci odgovorni za nastanak ateroskleroze. Ti činioci su nazvani faktorima rizika ili opasnosti i najznačajniji su sledeći: povišene vrednosti masnoće u krvi, visok krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, gojaznost, hrana bogata mastima životinjskog porekla, fizička neaktivnost i dr. Veliki značaj imaju i nasledni činioci. Bolest počinje u detinjstvu, oko desete godine života, te je s pravom neki ubrajaju u bolesti dečijeg doba. Normalan, zdrav krvni sud ima glatku unutrašnju površinu (endotel), elastičan je, dozvoljavajući lako protok krvi. Neoštećen unutrašnji sloj krvnog suda onemogućava prelazak masti i drugih sastojaka u zid krvnog suda. Endotel (unutrašnji zid krvnog suda) stvara aktivne činioce koji sprečavaju nastanak krvnog ugruška (tromba) i sprečavaju suženje (spazam) krvnog suda. Ateroskleroza započinje oštećenjem unutrašnjeg sloja arterije i aterosklerotska promena se ispoljava zadebljanjem u zidu krvnog suda koji se zove aterom ili plak. Aterom dovodi do suženja arterija, a kada je u pitanju koronarna arterija to dovodi do pojave ishemije (smanjenog snabdevanja kiseonikom) srčanog mišića. Faktori koji pomažu razvoj ateroskleroze, odnsono KBS-a su mnogobrojni.mogu se podeliti na one na koje ne možemo da utičemo (pol, nasleđe, životno doba) i na one na koje možemo da utičemo (visoke vrednosti holesterola, visok krvni pritsak, pušenje du- 464

3 Psihološki faktori i koronarna bolest srca vana, šećerna bolest, gojaznost, fizička neaktivnost, fibrinogen i drugi faktori koji uzrokuju zgrušavanje krvi). Koronarna bolest srca se može manifestovati na razne načine: stabilna angina pektoris, nestabilna angina pektoris, vazospastična angina pektoris, infarkt miokarda, nagla srčana smrt. Kardiološka psihosomatika Kardiološka psihosomatika je naziv za psihosomatski pristup kardiovaskularnim bolestima, odnosno pokušaj da se u etiologiji, održavanju i rehabilitaciji bolesti psihološkom faktoru da značajno mesto kao paralelno dejstvujućem faktoru iste ili veće težine kao i somatski faktori rizika. Anksioznost Oduvek su strah i anksioznost bile fundamentalne ljudske emocije. Fenomen anksioznosti vekovima privlači pažnju mnogih autora, te nije slučajno, obzirom na univerzalnost ovog fenomena, da je Leonard Bernštajn svoju simfoniju nazvao Vreme anksioznosti. Anksioznost se najčešće definiše kao anticipacja određene opasnosti ili kao reakcija na draži koje sa sobom ne nose realnu opasnost (Zdravković, 1985). Ili, anksioznost je vrsta straha koja se javlja kada subjekt procenjuje da njegova celokupna životna situacija prevazilazi njegove sposobnosti. Drugim rečima, osoba je anksiozna kada procenjuje da nije u stanju da izađe na kraj sa životnim teškoćama (Milivojević, 1993). Krajem 70-tih godina 20.veka u žižu interesovanja našla su se istraživanja povezanosti stanja straha i kardiovaskularnih poremećaja. Veliki broj istraživača ukazao je na povezanost paničnog poremećaja i prolapsa mitralnog zaliska. Volej (Wooley, 1976), a kasnije i Devero (Devereux, 1982), nezavisno jedan od drugog izneli su mišljenje da je prolaps mitralnog zaliska mogući uzrok paničnog poremećaja, obzirom da je ovo kardiovaskularno obolenje utvrđeno kod većeg broja obolelih od paničnog poremećaja. Brojna su istraživanja koja ukazuju na povezanost anksioznosti i koronarne bolesti srca, kao sto su infarkt miokarda i nagla srčana smrt (Kawachi, 1994; Kim, 2000; Herrmann,2000; Watkins, 2002). Posebno se naglašava značaj anksioznosti posle infarkta miokarda kao faktor koji u mnogome otežava oporavak i zajedno sa depresijom povećava smrtni ishod. U istraživanju Tenenta (Tennant, 1985) na 92 ispitanika, utvrđeno je da su Tip A ponašanja, tenzija, anksioznost i potiskivanje ljutnje, osnovne psihološke karakteristike udružene sa aterosklerozom.takođe je značajan nalaz da je pronađena snažna 465

4 Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović, Kristina Brajović Car povezanost između težine bolesti kao i njenog trajanja kod ispitanika koji su imali sve ili samo neku od ovih karakteristika. KBS je bila češća među pacijentima sa paničnim poremećajima, fobijama kao i drugim anksioznim poremećajima. Studije koje su se bavile prikupljanjem podataka o uticaju anksioznosti na KBS u zadnje 32 godine, potvrdile su povezanost između anksioznosti i posebno, nagle srčane smrti (Kawachi, 1994; Gorman, 2000; Haines, 1987, 2001). Među anksioznim osobama češća je arterijska hipertenzija. Kod njih je takođe utvrđena smanjena aktivnost vagusa i povećana aktivnost simpatičkog nervnog sistema (Piccirillo, 1999). Agresivnost Termin agresija ima veliki broj značenja, te osnovni problem šta treba podrazumevati pod tim pojmom jos uvek u nauci nije rešen. Često se koristi uopšteno da bi se njime objasnila različita ponašanja, počev od takmičarskog duha fudbalera do krvoločne svireposti ubice (Stor, 1989). Bez obzira na njeno izvorno značenje, koje podvlači da je agresija aktivnost u cilju konstruktivnog pristupa rešavanju problema i savlađivanju prepreka (Bregant, 1968), većina definicija ima negativnu konotaciju, ističući da je agresivnost osobina ličnosti da se, manje-više dosledno, prema svojoj bližoj i daljoj okolini odnosi neprijateljski i razorno (Krstić, 1988). Američka analitičarka Klara Tompson je napisala Agresija ne mora uopšte da bude destruktivna. Ona potiče od urođene težnje za tim da se raste i ovlada životom, što izgleda kao odlika sve žive materije. Samo onda kada se razvoj ove životne sile sprečava, njoj se pridružuju takve osobine kao što su ljutnja, gnev i mržnja (Tompson, prema Ilić, 2000). Činjenica je da iz napred navedenih shvatanja, agresija ne mora uvek da bude poistovećena sa destruktivnošću. Stoga je vrlo prihvatljivo, kao što je naglasio From, govoriti o dve vrste agresije: filogenetski programiranoj benigno-defanzivnoj agresiji koja je nužna za opstanak, i maligno-destruktivnoj koja nije filogenetski programirana i nije biološki prilagodljiva (Fromm, 1976). Istraživanja povezanosti agresije i KBS-a nisu brojna i uglavnom se odnose na istraživanje pojave agresivnog ponašanja nakon infarkta miokarda ili hiruške revaskularizacije miokarda. Zadnja decenija karakteriše se istraživanjem hostilnosti, koja se zajedno sa anksioznošću i depresijom ubraja u negativne emocije koje utiču na pojavu KBS-a (Kubzansky, 2000). Kod ispitanika koji su pokazivali znake hostilnosti, pronađena je povećana aktivnost krvnih pločica, odnosno povećano zgrušavanje krvi (Markowitz, 2002). Hostilnost je i osnovna komponenta Tipa A ponašanja, te je i faktor rizika za KBS. Sa druge strane, nizak nivo hostilnosti prati manja učestalost KBS-a. Ono što izdvaja hostilnost kao faktor rizika je njena udruženost sa nekoliko fizioloških procesa: smanjena parasimpatička modulacija srčane frekvencije, povećani kateholamini u krvi, povećani lipidi (Shapiro, 2000). Verier, sa druge strane, navodi da je ljutnja emocionalno stanje koje je najčešće udruženo sa ishemijom mi- 466

5 Psihološki faktori i koronarna bolest srca okarda, infarktom miokarda i aritmijama opasnim po život i da je bar (2,4% od 1,5 miliona) srčanih udara godišnje praćeno ljutnjom (Verrier, 1997). Smrtonosne kardiovaskularne posledice ljutnje kod bolesnika sa KBS-om se pripisuju aktivaciji centralne neurocirkulacije i simpatičkog nervnog sistema, što izaziva tahikardiju, porast krvnog pritiska, oštećenje cirkulacije u srčanom mišiću i pojavu aritmija. METOD Predmet istraživanja je ispitivanje profila ličnosti u okviru Ajzenkove teorije ličnosti, uz istraživanje anksioznosti i agresivnosti kod ličnosti obolelih od KBS-a. Naša početna hipoteza glasi da se očekuje da postoji značajna razlika između osnovne i kontrolne grupe na: dimenziji ekstroverzija-introverzija dimenziji neuroticizam-stabilnost nivou anksioznosti nivou agresivnosti Ukupan uzorak činilo je 340 ispitanika koji su podeljeni u osnovnu i kontrolnu grupu. Osnovnu grupu sačinjavalo je 170 ispitanika obolelih od koronarne bolesti srca, a kontrolnu 170 ispitanika bez bolesti kardiovaskularnog sistema kao ni drugih hroničnih bolesti. Ispitanici su bili starosti između 37 i 77 godina. Prosečna starost ispitanika bila je 56,11 godina. U ukupnom uzorku bilo je 264 osoba muškog pola i 76 osoba ženskog pola. U osnovnoj grupi bilo je 133 muškaraca i 37 žena. Grupe su ujednačene po polu i uzrastu zbog kontrole uticaja kako pola tako i starosti na pojavu koronarne bolesti srca. Svi koronarni bolesnici uzimali su medikamentoznu terapiju preporučenu od strane lekara (aspirin, eventualno beta blokatore) i u toku ispitivanja nalazili su se na rehabilitacionom tretmanu u Institutu za reumatične i kardiovaskularne bolesti u Niškoj Banji. S obzirom na to da rehabilitacioni tretman traje 21 dan, ispitanici su ispitivani izmedju 5. i 10. dana od dolaska u ustanovu, odnosno između 60. i 90. dana od infarkta miokarda, i u toku ispitivanja kliničko stanje bolesnika bilo je stabilno. Ovom lečenju prethodio je po prvi put akutni infarkt miokarda. To je naglo nastala bolest, najčešće se iznenada javlja i njoj ne prethode simptomi koronarne bolesti srca. Mnogi od bolesnika su imali jedan ili više faktora koronarnog rizika (pušenje, visoke vrednosti holesterola, visok arterijski krvni pritisak ili dr.) ali nisu imali koronarnu bolest. Može se reći da je infarkt miokarda nastao naglo iz punog zdravlja. U istraživanju je korišćen KON-6, odnosno subtestovni Alfa i Sigma za merenje anksioznosti i agresivnosti (Momirović i sar., 1998). Dobijeni sirovi skorovi preračunati su u T skorove, svaki T skor = > 70 smatra se patološkim. Korišćen je i EPI, Ajzenkov inventar ličnosti za merenje Ekstroverzije-Introverzije i Emocionalne stabilnosti-neuroticizma (Eysenck i Eysenck, 1969). Skorovi od 0-12 govore o Emocionalnoj stabilnosti, od o Neuroticizmu. Takođe, skorovi od 0-12 ukazuju na 467

6 Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović, Kristina Brajović Car izraženost Introverzije kao dimenzije ličnosti, a skorovi od na izraženost Ekstroverzije (Lojk, 1979). Za potrebe istraživanja napravljena je i lista opštih podataka i koronarni list. Polustandardizovani intervju imao je za cilj uspostavljanje kontakta sa ispitanikom, što smo smatrali neophodnim uslovom adekvatne i iskrene saradnje na primenjenom psihodijagnostičkom ispitivanju. REZULTATI U tabelama 1, 2, 3 i 4 dat je broj ispitanika u obe grupe koji su na osnovu rezultata na testovima svrstani u grupu anksioznih ili neanksioznih, agresivnih ili bez agresivnosti, ekstrovertnih ili introvertnih kao i sa izraženom dimenzijom Neuroticizma ili Emocinalne stabilnosti. Tabela 1: Učestalost anksioznih i neanksioznih ispitanika u osnovnoj i kontrolnoj grupi Anksioznost Osnovna grupa Kontrolna grupa f % f % Bez anksioznosti Sa anksioznošću Ispitanici su podeljeni u grupe anksioznih i neanksioznih na osnovu visine T skora, a u skladu sa prihvaćenom praksom da je svaki rezultat T>= 70 patološki (Momirović i sar., 1998) Dobijene razlike su statistički značajne (X2=4,4; df = 1, p<0,05), anksioznost je više zastupljena u kontrolnoj grupi. Tabela 2: Učestalost agresivnih i neagresivnih ispitanika u osnovnoj i kontrolnoj grupi Agresivnost Osnovna grupa Kontrolna grupa f % f % Bez agresivnosti Sa agresivnošću U obe grupe skoro je podjednak broj ispitanika koji su na testovnom materijalu ispoljili, odnosno nisu ispoljili znake agresivnosti. Dobijene razlike nisu statistički značajne (X2=1,31; df = 1, p=0,25). I u ovom slučaju ispitanici su podeljeni u grupe agresivnih i neagresivnih na osnovu visine pomenutog T skora. 468

7 Psihološki faktori i koronarna bolest srca Tabela 3: Učestalost ispitanika na dimenziji Ekstraverzija-Introverzija Ekstroverzija-Introverzija Osnovna grupa Kontrolna grupa f % f % Introverzija Ekstroverzija Nađene su male razlike u broju ispitanika osnovne i kontrolne grupe koji su na testovnom materijalu imali veći rezultat na dimenziji introverzija, odnosno ekstroverzija. Dobijene razlike nisu statistički značajne(x2=0,66; df = 1, p=0,418). Ispitanici su na osnovu skorova na upitniku EPI podeljeni u introvertne(skorovi na upitniku od 0-12), odnosno ekstrovertne (skorovi na upitniku od 13-24) (Lojk,1979). Tabela 4: Učestalost ispitanika na dimenziji Emocionalna stabilnost-neuroticizam Emocionalna stabilnost- Neuroticizam Osnovna grupa Kontrolna grupa f % f % Emocionalna stabilnost Neuroticizam Dobijena razlika je statistička značajna (X2=6,48; df =1, p< 0,01). U osnovnoj grupi je značajno više zastupljena dimenzija Neuroticizam nego u kontrolnoj grupi. Ispitanici su na osnovu dobijenih skorova na upitniku EPI podeljeni u one sa izraženom dimenzijom Emocionalna stabilnost (skorovi od 0-12), odnosno na ispitanike kod kojih je izražena dimenzija Neuroticizam (skorovi od 13-24) (Lojk, 1979). Tabela 5: Rezultati ANOVA testova za osnovnu i kontrolnu grupu i dimenzije Anksioznost, Agresivnost, Neuroticizam-Stabilnost, Ekstroverzija-Introverzija Agresivnost 48,23 9,16 51,47 8,76 11,08 0,001 (p<0,01) Psihološka varijabla Osnovna grupa Kontr. Grupa F (11,338) P X SD X SD Anksioznost 54,23 11,37 58,24 11,34 10,58 0,001 (p<0,01) Neuroticizam- Stabilnost Ekstroverzija- Introverzija 13,32 5,34 10,98 5,55 15,61 0,001(p<0,001) 11,16 3,40 11,26 3,18 0,08 0,78 NS Statistički visoko značajne razlike nađene u prosečnim vrednostima na varijablama Neuroticizam-Stabilnost, koja je veća u osnovnoj grupi, kao i na varijablama Anksioznost i Agresivnost, koje su manje u osnovnoj grupi. 469

8 Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović, Kristina Brajović Car Iz Tabele 5 vidimo da je prosečna vrednost varijable Anksioznost u osnovnoj grupi X 54,23; SD 11,37, dok je prosečna vrednost iste varijable u kontrolnoj grupi X 58,24; SD 11,34. Drugim rečima, uzimajući u obzir da se patološkim smatraju samo rezultati čiji je T skor veći od 70, obe grupe ispitanika imaju rezultate u granicama normale, s tim što je anksioznost izraženija u kontrolnoj grupi. Što se tiče rezultata na subtestu Sigma, kojim smo merili nivo agresivnosti, prosečna vrednost varijable u osnovnoj grupi je X- 48,23; SD 9,16, dok je prosečna vrednost iste varijable u kontrolnoj grupi je X- 51,47; SD 8,76. I ovde je u obzir uzeta visina T skora kao i kod varijable Anksioznost. I ovde vidimo da obe grupe imaju rezultate u granicama normale, s tim što je agresivnost izraženija u kontrolnoj grupi. DISKUSIJA Zadnjih godina XX veka velika pažnja se poklanja istraživanju povezanosti psiholoških faktora i koronarne bolesti srca, posebno istraživanu povezanosti negativnih emocija i KBS-a. Kubanski i Kavači (Kubzansky i Kawachi, 2000) smatraju da su anksioznost, depresija i ljutnja potencijalno važni faktori za nastanak KBS-a. Podaci iz literature koje su ovi autori sakupili, ukazuju da je anksioznost faktor rizika najveće težine, depresija je povezana sa smrtnošću posle infarkta miokarda, dok su dokazi o uticaju ljutnje ograničeni. Brojni radovi Taneta (Tennant, 1985, 2001) ukazuju na blisku povezanost Tipa A ponašanja, napetosti, anksioznosti i potisnute ljutnje sa aterosklerozom, a posebno je istaknut njihov značaj kao faktora koronarnog rizika kod onih ispitanika kod kojih je razvoj bolesti već bio prisutan. Među našim ispitanicima osnovne grupe, bilo je 18 ispitanika koji su na testovnim pokazateljima ispoljili znake anksioznosti, u odnosu na 30 ispitanika kontrolne grupe kod kojih je nađena anksioznost. Ovaj podatak ukazuje na statistički značajnu razliku u prisustvu anksioznosti, ali u suprotnom pravcu od naših očekivanja, kao i rezultata dobijenih u drugim istraživanjima. Boisseau, Servant i Parquet (1997) u svojoj prospektivnoj studiji ukazuju na značaj koji anksioznost ima u razvoju koronarne srčane bolesti kao i da terapija anksioznih stanja može u velikoj meri da smanji rizik od obolevanja. Šapiro (Shapiro, 2000) navodi da intenzivan strah a posebno fobična anksioznost dovodi do srčanih aritmija i nagle srčane smrti, a visok stepen anksioznosti povećava 2-5 puta rizik pojave novih komplikacija posle infarkta miokarda. Vatkins (Watkins, 2000), Gorman (2000) i Lejn (Lane, 2000) takođe smatraju da je visok skor na skalama i testovima za merenje anksioznosti nađen u osoba već obolelih od infarkta miokarda i angine pektoris i da ova emocija povećava učestalost pojave novih komplikacija već postojeće bolesti kardiovaskular-nog sistema., ali i da utiče na lošiji kvalitet života ovih ispitanika. Smit (Smith, 1996) ukazuje da njegovo istraživanje potvrđuje ranije nalaze o prisustvu anksioznosti kod ispitanika sa anginom pektoris, kao i značajan nalaz da ova negativna emocija nije blisko povezana sa 470

9 Psihološki faktori i koronarna bolest srca Tipom A ponašanja. Drugim rečima, osobe koje kao faktor koronarnog rizika imaju izraženo ponašanje tipa A, ne ispoljavaju znake anksioznosti. Tajvanska studija ukazuje na značaj koji coping mehanizmi imaju u sniženju anksioznosti kod ispitanika nakon infarkta miokarda. Kod osoba koje su ispoljavale optimističan mehanizam prevladavanja, nađen je znatno niži nivo anksioznosti (Chiou, 1997). Primenom Cornel Index N-4 tehnike Berger (1981) je na uzorku koronarnih bolesnika u ranoj fazi rehabilitacije pronašao blago izražene anksiozne, hipohondrijske i impulsivnoagresivne tendencije. Adamović (1982), koristeći upitnik za merenje anksioznosti Erića, u svom uzorku koronarnih bolesnika, pronašao je da su ispitanici na donjoj granici, početku anksioznog reagovanja, sa najviše izraženom somatizovanom anksioznošću. Imajući u vidu navedena istraživanja, razumljivo je da nam se nametnulo pitanje zašto je anksioznost učestalija u kontrolnoj grupi zdravih ispitanika u našem istraživanju, bez obzira na vrednosti T skora koji je u obe grupe u granicama normale. Objašnjenje ćemo prvo potražiti u fenomenu aleksitimije, odnosno teškoći ovih ispitanika da dožive i opišu svoje emocije, to su osobe bez reči za osećanja. Ove ispitanike, sa jedne strane, karakteriše nesposobnost da prepoznaju i opišu emociju, u ovom slučaju, da prepoznaju i opišu anksioznost, bez obzira u kom se sistemu ona javlja. Sa druge strane, po Havilendu (Haviland, 2000) aleksitimična osoba je anksizona, ali se ova anksioznost dominantno ispoljava na telesnom, somatskom planu. Ako prihvatimo trosistemsku teoriju anksioznosti onda bi aleksitimičnoj osobi odgovarale manifestacije anksioznosti na fiziološkom nivou, ispoljene kroz brojne manifestacije vezane za promene na nivou vegetativnog nervnog sistema. Na ovom mestu, bitno je da napomenemo, da naš instrument kojim smo merili anksioznost (KON-6-ALFA) svojim pitanjima pokriva uglavnom anksioznost koja se ispoljava na kognitivnom i ponašajnom planu. Do sličnog rezultata došao je i Adamović (1982) u svom istraživanju. Anksioznost se u njegovom uzorku ispitanika ispoljavala kroz telesne ili biološke simptome, mnogo više nego kroz stalno prisustvo osećanja strepnje. Naši ispitanici, zbog aleksitimije, vrlo teško mogu da prepoznaju svoje emocije, dovedu ih u vezu sa somatskim manifestacijama. Čini se da je još teže razlikovati fiziološke simptome koji su posledica određene emocije od onih koji su rezultat stvarno postojeće bolesti. Smatramo da je veći broj anksioznih ispitanika u kontrolnoj grupi upravo zbog toga što je kod ovih ispitanika dominantnija kognitivna i ponašajna komponentna anksioznosti koja pre može dovesti do drugih psihopatoloških ispoljavanja, dok će anksioznost koja se manifestuje na somatskom planu pre dovesti, preko vegetativnog nervnog sistema, putem somatizacije, do pojave koronarne bolesti srca. Drugi rezultat koji želimo da prodiskutujemo je razlika u izraženosti agresije između osnovne i kontrolne grupe ispitanika. Naše istraživanje pokazuje da je u kontrolnoj grupi zdravih veći broj ispitanika ispoljavao agresivnost. Na ovom mestu bitno je da napomenemo da korišćenjem X2 testa nađena razlika nije statistički značajna. Međutim, korišćenjem preciznije statističke metode (ANOVA) ustanovljava se da je dobijena razlika prosečnih vrednosti statistički značajna, što znači da je u 471

10 Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović, Kristina Brajović Car kontrolnoj grupi agresivnost više izražena, iako su kao i kod anksioznosti, srednje vrednosti u obe grupe u granicama normale. Smatra se da pored anksioznosti i depresije, agresivnost predstavlja jedan od značajnih faktora rizika za pojavu koronarne bolesti srca. Postoje, međutim, različita shvatanja o prirodi i vrsti agresivnosti. Dok jedni autori kao što je Danbarova (Dunbar, prema Bergeru, 1981), smatraju da je agresivnost jaka i uticajna upravo zato što je potisnuta, Fridman i Rosenman (Friedman i Rosenman, prema Bergeru, 1981) smatraju, pak, da je agresivnost manifestna, ali indirektna, izražena kroz preteranu kompetitivnost ili prenaglašenu težnju ka afirmaciji. U svom istraživanju koje je imalo za cilj eksploraciju ličnosti koronarnih bolesnika, Berger (1981) je primenio više psihodijagnostičkih instrumenata za merenje agresivnosti, sa željom da utvrdi da li je agresivnost manifestna ili latentna. Analiza dobijenih rezultata ukazuje da je agresivost pomenutog uzorka ispitanika više potisnuta nego svesna. Moramo da napomenemo da nam je u našem istraživanju, problem predstavljao izbor instrumenta za merenje agresivnosti, koji je uslovljen samom teškoćom u definisanju pojma agresije. Iako se mnogi teoretičari slažu da možemo govoriti i o adaptivnoj agresiji skoro svi dostupni instrumenti mere samo destruktivni vid agresije čiji je cilj nanošenje povrede drugoj osobi. Nedestruktivna agresija u smislu eksploracije, dovođenja pod kontrolu, potvrđivanja sebe ili ovladavanje, nije ni obuhvaćena pitanjima kod većine mernih instrumenata. Ovi instrumenti za svoju podlogu imaju one definicije agresije koje se bave njenim destruktivnim vidom. Smatramo da bi za potrebe našeg rada vezanog za psihosomatsku oblast istraživanja, najprihvatljivija bila Fromova podela agresije, koja bi bila podloga za konstrukciju instrumenta koji bi merio oba vida agresije. Usled nemogućnosti nalaženja takvog mernog instrumenta izabrali smo instrument iz baterije KON-6, SIGMA, koji svojim pitanjima pokriva uglavnom destruktivni vid agresije, mada određena pitanja mogu da se dovedu u vezu sa hostilnošću i opštim antagonističkim stavom. Smatramo da postoje dva moguća razloga koji objašnjavaju ovaj rezultat. Prvi je, da je kod ovih bolesnika prisutna agresivnost koja je socijalno prihvatljiva i izražava se kroz težnju ka afirmaciji, kompetitivnost, odnosno ono o čemu su govorili Fridman i Rosenman (Friedman i Rosenman, 1975), da je agresivnost manifestna ali indirektna i ispoljava se kroz težnju ka konstruktivnim ciljevima. Mnoge forme agresivnosti su teško prepoznatljive, izuzev njihovih ekstremnih formi. Ili kako smatra Klajn (1979) da pravac i razmere ljudske agresivnosti zavise od trenutno važeće skale društvenih vrednosti, te su sve rafiniraniji oblici kojima se ona ispoljava. Obzirom da naš upinik nije merio ovaj vid indirektne agresije, naši ispitanici su na ovom mernom instrumentu ispoljili niske agresivne tendencije. To bi značilo da neutralizacija agresije dovodi do sublimacije i njenog manifestovanja na socijalno prihvatljiv način. Drugo moguće objašnjenje je da naši ispitanici ne prihvataju agresivnost u svojoj ličnosti jer se ona ne uklapa u idealnu sliku o sebi. Agresivnost se ne ispoljava već se potiskuje, a zatim somatizuje. Potisnuta agresivna energija izaziva snažno lučenje kateholamina koji sa svoje strane izazivaju oslobađanje masnih kiselina koje 472

11 Psihološki faktori i koronarna bolest srca pospešuju stvaranje ateroma. Prethodno, već stvorene mikrotraume na zidovima krvnih sudova zbog prisustva somatskih faktora rizika (arterijska hipertenzija) služe kao mesta za ateromatozne ploče. Ova psihoendokrinološka teorija svoj značaj je dobila u radovima Karučersa (Carruthersa, 1977)- potiskivanje agresije se kroz mehanizam autoagresije odliva u sledeće bolesti: infarkt miokarda i anginu pektoris somatizacijom preko simpatikusa. Jedan od ciljeva ovog istraživanja je da se utvrdi da li postoje razlike između osnovne i kontrolne grupe ispitanika na Ajzenkovim dimenzijama ličnosti. U literaturi nismo našli podatke vezane za istraživanje osnovnih dimenzija ličnosti po Ajzenku i KBS-a. Jedini dostupni rad autora Hadži Pešić (1983) odnosio se na povezanost tipa A ponašanja i dimenzije ekstroverzija-introverzija. U našem istraživanju nije nađena razlika na ovoj dimenziji ličnosti ali su nađene visoko značajne razlike na dimenziji Neuroticizam- Emocionalna stabilnost. Ovaj rezultat je u suprotnosti sa rezultatima Adamovića (1979) i Bergera (1981) čija su istraživanja pokazala da ovi ispitanici nisu neurotični. Takođe, ovaj rezultat je kontradiktoran našem već pomenutom rezultatu koji ukazuje da naši ispitanici nisu anksiozni, a sama dimenzija Ajzenkovog neuroticizma kao jednu od karakteristika ima izraženu anksioznost. Smatramo da jedino moguće objašnjenje ovakvih rezultata leži u samoj Ajzenkovoj teoriji. Neuroticizam-Emocionalna stabilnost u vezi je sa labilnošću autonomnog nervnog sistema koji se sastoji iz simpatikusa i parasimpatikusa. Neuroticizam, kako ga Ajzenk shvata, pored drugih negativnih afektivnih stanja ispoljava se i kroz somatsku komponentu anksioznosti koja nije obuhvaćena testom kojim smo ispitivali anksioznost. Čini nam se da na ovaj način povezujemo dva naizgled samo suprotna rezultata: mali broj ispitanika koji su anksiozni i veliki broj koji su ispoljili dimenziju neuroticizma u osnovnoj grupi. ZAKLJUČAK Istraživanje profila ličnosti koronarnih bolesnika obavljeno je ispitivanjem uzorka od 340 ispitanika podeljenih u osnovnu i kontrolnu grupu od po 170 ispitanika. Istraživanje je pokazalo da koronarni bolesnici imaju sledeće psihološke karakteristike: - nizak nivo anksioznosti - nizak nivo agresivnosti - visoko izraženu dimenziju Neuroticizma Napred navedeni rezultati još jednom potvrđuju ideju iz stare Grčke sa Kosa u bolesti treba lečiti kako oboleli organ tako i samog obolelog jer se u njegovoj ličnosti kriju brojni psihološki faktori koji dovode kako do bolesti, a kasnije otežavaju njeno lečenje. 473

12 Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović, Kristina Brajović Car 474 LITERATURA Adamović, V. (1979). Putevi somatizacije agresije. U Seminar o agresiji. Documenta, Beograd, Galenika, Adamović, V. (1982). Psihologija obolelog od infarkta miokarda. Beograd, Prosveta. Berger, J. i Todorović, J. (1981). Eksploracija ličnosti koronarnog bolesnika. U M. Ignjatović (Ur.) Psihopatologija neuroza danas. Niš, Institut za dokumentaciju zaštite na radu. Bregant, L. (1968). Doživljavanje dece ometene u ponašanju i agresivnost. Ljubljana, Savez društava defektologa Jugoslavije. Boisseau, R., Servant, M. & Parquet, A. (1997). Psychopathological disorders and coronary heart disease. Review Medicine Internal,18(4), Chiou, A. (1997). Anxiety,depression and coping methods of hospitalized patients with miocardial infarction in Taiwan. Internal Journal Ners Study, 34(4), Carruthiers, M. E. (1977). The hemical anatomy to stress. U R. Kelholtz (Ed.) Betablockers and the central nervous sistem. Bern/Stutgart/Wiena, Hans Huber. Devereux, R. B (1982). Inheritance of mitral valvue prolaps. Effects of age and sex on gene expresion. Annual Internal Medicine, 97, Eysenck, H. J. & Eysenck, S. B. G. (1969). Personality structure and measurement. London, Routledge and Kegan Freiedman, M. & Rosenman, R. (1975). Type A and your heart. Greenwich, Conn, Forcet. From, E. (1976). Anatomija ljudske destruktivnosti. Zagreb, Napred. Gorman, J. M. & Sloon, R. P. (2000) Hearth rate variability in depressive and anxiety disorders. American Hearth Journal, 140(4), Hadži Pešić, M.(1983). Ličnost i koronarna bolest. Niš, Filozofski fakultet. Haines, A. (1977). Phobic anxiety and ishemic heart disease. British Medical Journal, 295(6593), Haines, A. (2001). Psychological characteristics and fatal ishemic heart disease. Hearth, 85(4), Haviland, M. (2000). An observer scale to measure alexithimia. Psychosomatic, 41(5), Herrmann, C.(2000). Effects of anxiety and depression on 5-year mortality in 5,057 patients reffered for excersise testing. J. Psychosomatic Research, A48(4-5), Ilić, B. (2000). Psihodinamika agresivnosti delikvenata narkomana. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Niš. Jerotić, V. (1989). Čovek i njegov identitet. Gornji Milanovac, Dečije novine i Medicinska knjiga. Kawachi, I. (1994). Symptoms of anxiety and risk of coronary heart disease. The normative aging study. Circulation, 90(5),

13 Psihološki faktori i koronarna bolest srca Kim, K. (2000) Differences between men and woman in anxiety early after acute myocardial infarction. American Journal Cer Cardology, 9(4): Klajn, V. (1979). Uvodna reč za seminar o agresiji. U Seminar o agresiji. Beograd, Galenika. Krstić, D. (1988). Psihološki rečnik. Beograd, Vuk Karadžić. Kuzbansky, L. D. & Kawachi, I. (2000). Going to the hearth of matter: do negative emotions couse coronary hearth disease? Journal of Psychosomatic Research; 48(4-5), Lane, D., Carroll, D. & Ring, C. (2000). Effects of depression and anxiety on mortality and quality of life 4 months after myocardial infarction. Journal of Psychosomatic Research, 49(4), Lojk, L. (1979). Eysenckov upitnik ličnosti, priručnik. Ljubljana, Zavod SR Slovenije za produktivnost dela. Markowitz, J. (2002). Hostillity is associated with increased platelat activation in coronary heart disease. Journal of Psychosomatic Medicine, 60, Milivojević, Z. (1993). Psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad, Prometej. Momirović, K., Wolf, B. i Džamonja, Z. (1998). Kibernetička baterija konativnih testova. Beograd, Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije. Nagulić, S. (1991). Kardiologija. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Piccarillo, G. (1999). Autonomic modulation and QT interval dispersion in hypertension subject with anxiety. Hypertension, 34, Shapiro, P. (2000). Psychiatric problems in patients with cardic disease. Lippincott, Willams & Wilkins. Stor, E. (1989). Ljudska agresivnost. Beograd, Nolit. Smith, D. F., Sterndorff, B. & Ropcke, G. (1996). Prevalance and severity of anxiety, depression and type A behaviours in angina pectoris. Scandinavian Journal Psychology, 37(3), Tennant, C. (1985). Psychological correlats of coronary heart disease. Psychology and Medicine,15(3), Tennant, C., Mc Lean, L. (2001). The impact of emotions on coronary heart disease risk. Journal of Cardiovasc Risk, 8(3), Verrier, R. L. (1997). Cardiovascular consequences of anger and the other stress state. Baillieres Clinical Neurology, 68(2), Watkins, L. (2002). Association of anxiety with reduced baroreflex cardic control in patients after acute myocardial infarction. American Heart Journal,143(3), Wooley, C. F. (1976). Where are disease of yesterday - Da Costa syndrome, soldiers heart, the affort syndrome, neurocirculatory asthenia-and the mitral valve prolapse syndrome. Circulation, 5, Zdravković, J. (1985). Strahovi, seksualnost-smetnje i terapija. Beograd, Nolit. 475

14 Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović, Kristina Brajović Car ABSTRACT PSYCHOLOGICAL FACTORS AND CORONARY HEART DISEASE Marina Hadži Pešić, Jelisaveta Todorović Department of Psychology, University of Niš Kristina Brajović Car Faculty for Media and Communication, University of Singidunum Coronary heart disease (CAD) results from an interaction of different somatic, environmental and behavioral risk factors. Commonly, development of CAD is associated with arterial hypertension, dyslipidemia, diabetes mellitus, smoking, sedentary life style and the like. Psychological factors in their own sake or in combination with other risk factors are also important for genesis of CAD. In this study, 170 people that were diagnosed with CAD and 170 healthy controls of corresponding sex and age were compared for anxiety, aggressiveness and Eysenck's two personality dimension. The data indicate that patients with CAD have very low level of anxiety and aggressiveness and very high level of neuroticism relative to the controls. Key words: coronary heart disease, psychological factors, anxiety, aggressivnes, neurocism RAD PRIMLJEN: