Savez ekonomista Srbije i UKDS KOPAONIK BIZNIS FORUM Srbija posle krize: Kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize

Transcription

1 Savez ekonomista Srbije i UKDS KOPAONIK BIZNIS FORUM 2010 Srbija posle krize: Kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize Competition and Growth Policies in Serbia within the New Economic Geography Framework Miroljub Labus Pravni fakultet Beograd i Belox Siniša Milošević Belox Rezime U korporativnom sektoru Srbije identifikovali smo delatnosti i reprezentativna preduzeća sa rastućim, stalnim i opadajućim prinosima. Regionalno posmatrano, prinosi na severu su rastući, a na jugu opadajući. Postojanje rastućih prinosa isključuje tržište potpune konkurencije i nužno vodi ka formiranju tržišta monopolske konkurencije. Na drugoj strani, privredni razvoj zavisi od veličine tržišta. Razvijeni sever ima dva puta veće tržište od nerazvijenog juga, ali je istovremeno na severu konkurencija jača nego na jugu. Tržište potpune konkurencije pod uticajem je trgovačkih i transportnih troškova, tako da udaljenost od Beograda kao centra privredne aktivnosti destimuliše konkurenciju i privredni razvoj. Postojanje rastućih prinosa i različite regionalne razvijenost zahteva promenu razvojne politike i politike zaštite konkurencije. U budućnosti država treba više pažnje da posveti razvoju infrastrukture, a manje da upravlja preduzećima. Posebno predlažemo razvoj mreže autoputeva koji bi povezali privredne klastere i unapredili konkurenciju. Komisija za zaštitu konkurencije u budućnosti treba manje pažnje da posvećuje slučajevima koncentracije, a više da se bavi zabranjenim sporazumima. Za ovakvu promenu politike neophodne su sektorske i regionalne analize, jer struktura tržišta i stepen konkurencije po sektorima i regionima nisu isti. Posledice po odredjivanje relevantnog tržišta su očigledne. Osnov za naše istraživanje smo našli u modelima dinamičke regionalne ravnoteže koji su u poslednjih desetak godina razvijeni na analitičkoj podlozi Nove ekonomske geografije. Obradili smo podatke o svim velikim i srednjim preduzećima u Srbiji, koristili smo sirove podatke iz najnovije ankete BEEPS koju su sproveli WB i EBRD, procenili smo regionalni BDP i razvili smo geografsku kartu razvijenosti Srbije sa ucrtanim klasterima i regionima. JEL klasifikacija: Ključne reči: D24, R12, D41, L40 Prinosi, regionalni razvoj, konkurencija, antimonopolska politika 0

2 UVOD Način izlaska iz krize zavisi od opšteg pogleda na ekonomiju koje jedno društvo ima, uključujući i to kako vidi uzroke krize i svoje mesto u svetskoj privredi. Obično se taj pogled naziva paradigmom u najširem smislu reči. Paradigma predstavlja skup iskustava, informacija, uverenja i sistema razumevanja sveta koje poseduju ljudi, a što sve ima za cilj da im formira smernice za rešavanje problema i da im ukaže na način delovanja u različitim situacijama. Što se tiče Srbije, tu još uvek vlada paradigma Alfreda Maršala o konstantnim prinosima i perfektnoj konkurenciji velikog broja tržišnih učesnika [Marshall, 1987]. To je vladajuća paradigma jednakih šansi malih tržišnih subjekata. Zato ne bi trebalo da deluje iznenadjujuće ako kažemo da postoji zajednički imenitelj izmedju vladine politike ujednačavanja regionalnog razvoja i politike Komisije za zaštitu konkurencije o borbi protiv monopola. Politika podsticanja privrednog razvoja povezana je sa politikom zaštite konkurencije. Ciljevi su jasno odredjeni - ujednačavanje regionalnog razvoja i formiranje tržišta potpune konkurencije. Ovakvu politiku podržavaju mediji i stručna javnost. To je normalno jer su i oni deo vladajuće paradigme. Problem ovakve vladajuće paradigme jeste u tome što ona odavno ne odgovara realnom svetu, pogotovu ne posle Globalne ekonomske krize. To je shvatio Pol Krugman daleko pre izbijanja krize, najpre u oblasti spoljne trgovine, a potom u ekonomskoj geografiji koja objašnjava teritorijalnu alokaciju razvijenosti). Zbog toga je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2008.godine [The Royal Swedish Academy of Sciences, 2008]. Istovremeno, Svetska banka je objavila svoj godišnji izveštaj o razvoju u svetu za 2009.godinu pod nazivom Reshaping Economic Geography [World Bank,2009]. Praktičan rezultat takve nove paradigme bio je da je Svetska banka odbila da finansira projekte za ujednačavanje regionalnog razvoja u Srbiji, ali je prihvatila da finansira izgradnju saobraćajnica, što godinama unazad nije radila. Krugmanova paradigma se zasniva na rastućim prinosima i monopolskoj konkurenciji Dixit- Stiglitz tipa Dixit, Stiglitz, 1977, Krugman, 1979, 1991). Tome se dodaje uticaj veličine tržišta i stepena konkurencije na teritorijalnu alokaciju rada i kapitala. Mobilnost rada i kapitala objašnjava ne samo tokove spoljne trgovine koja se sve više odvija izmedju razvijenih zemalja sa sličnom privrednom strukturom), nego i stvaranje aglomeracija i privrednih klastera unutar nacionalnih ekonomija, što u praksi potpuno negira ideju o ravnomernom teritorijalnom razvoju. Umesto ravnomernog razvoja formiraju se dva različita privredna područja: centar i periferija, odnosno najčešće više razvijeni sever i manje razvijeni jug. Mi mislimo da je došlo vreme za prihvatanje nove paradigme u Srbiji ili bar da se o njoj ozbiljno povede računa. To je moralo da se desi i pre izbijanja krize, ali danas u periodu oporavka takva potreba postaje još aktuelnija. Središnju tačku ove paradigme obrazuje Nova ekonomska geografija NEG). Promena paradigme podrazumeva i promenu u istraživanjima. Tema ovog članka jeste pitanje da li Krugmanova paradigma donosi neka nova saznanja o našoj ekonomiji. Ako donosi takva nova saznanja, kakve bi bile preporuke za budući privredni razvoj. U tom okviru, posebno nas interesuje tretman konkurencije. NEG pruža teorijsku mogućnost da se pitanje konkurencije analizira u okviru realističnog modela neravnomernog regionalnog razvoja. U tom smislu ovaj pristup je dvostruko interesantan za nas. Prvo, konkurencija se mnogo realističnije tretira i prevazilazi se 1

3 konvencionalno stanovište da je jedino potpuna konkurencija pokretač razvoja. U realnosti postoje oblasti koje se brzo razvijaju i koje zaista karakteriše stanje potpune konkurencije, ali postoje i druge oblasti u kojima postoji razvoj, ali je tipičan oblik konkurencije monopolistička konkurencija. Drugo, dodatna doza realizma potiče iz činjenice da se uvažava koncentracija privredne aktivnosti i njena neravnomerna teritorijalna alokacija. Mi ne preporučujemo direktnu državnu intervenciju u podsticanje bržeg razvoja nerazvijenih područja. Prema našim nalazima, državna privreda sa isključivim ili značajnim državnim vlasništvom je neracionalna 1. Ona je u 2008.g. stvorila više gubitaka nego što je bio deficit državnog budžeta. Mi ne verujemo da će se ona efikasnije ponašati u budućnosti. Razvoj konkurencije, na drugoj strani, zahteva smanjenje troškova trgovine, gde su sa teriritorijalne tačke gledišta troškovi transporta najznačajniji. Mi priznajemo činjenicu da u našoj privredi postoji razvijeni sever i nerazvijeni jug. Takodje, priznajemo činjenicu da se u svakoj od ovih oblasti formiraju klasteri ili područja sa većom koncentracijom razvojnih kapaciteta. Naš predlog je da se ova područja povežu modernim komunikacijama. Država ne može da utiče na formiranje novih klastera privrednih subjekata. Sve što može da uradi jeste da ih poveže modernim saobraćajnicama. Ulaganje države u infrastrukturu je sa razvojne tačke gledišta najznačajnija državna pomoć. Istovremeno, niži troškovi trgovine značajno će podstaći konkurenciju. Troškovi trgovine i ekonomija obima su dva osnovna faktora koja su dovela do regionalne koncentracije razvoja. Nasuprot snagama koje stvaraju koncentraciju privredne aktivnosti deluju snage za njenu disperziju. Konkurencija je osnovni faktor disperzije. Na razvijenom severu je veće tržište i veća kupovna moć. Niži troškovi i veća tražnja povratno deluju jedni na druge stvarajući još veću koncentraciju privredne aktivnosti. Istovremeno, medjutim, povećava se konkurencija koja, sa svoje strane, smanjuje marže i profite. Inicijalno postojeći monopolski profiti padaju i preduzeća na duži rok prisvajaju samo normalan profit. Zbog toga se jedan deo kapitala seli na jug gde je niža konkurencija i gde su veće profitne margine. Tu još uvek postoje šanse za prisvajanje monopolskih profita. Dve hipoteze je potrebno testirati da bismo proverili da li NEG može da se primeni na Srbiju. Prva se odnosi na ekonomiju obima na razvijenom severu, a druga na manju konkurenciju na nerazvijenom jugu. Za prvu hipotezu upotrebili smo statističke podatke o 2581 velikih i srednjih preduzeća na osnovu njihovih završnih računa i bilansa stanja za 2008.g. Za drugu hipotezu koristili smo izvorne podatke iz BEEPS ankete koju su zajednički sprovele WB i EBRD u 2008/09.godini. Ova anketa je obuhvatila 388 preduzeća u Srbiji, a skoro trideset hiljada preduzeća u zemljama u tranziciji. Naši rezultati potvrdjuju obe hipoteze. To će biti prikazano u odeljcima Rastući prinosi i Stanje konkurencije. U našem radu pokazali smo, takodje, kakva je neefikasnost državnog sektora privrede i kartografski smo prikazali privredne grozdove u Srbiji. Na osnovu toga dali smo predlog za prioritetan razvoj putne mreže. Na kraju, u zaključku, pokazali smo kakve posledice nova paradigma može da ima na praktičnu politiku zaštite konkurencije. Mnogo je važnije sprečavati kartelske dogovore što je inače teže dokazivati), nego otežavati koncentraciju privrednih subjekata. Nije važna veličina privrednih subjekata, nego njihovo 1 Videti tabelu 6 u kasnijem delu ovog rada. 2

4 ponašanje uz prihvatanje realnosti da osnovni oblik tržišne konkurencije ne mora da bude perfektna konkurencija. MODEL Osnovni model ekonomske geografije koji uključuje konkurenciju i privredni rast prikazan je na slici 1. U formulisanju ovog modela sledili smo literaturu navedenu u Baldwin i dr. [2004] i Brakman i dr. [2004]. Model je testiran na korporativnom sektoru privrede Srbije u 2008.godini. Obuhvaćena su sva preduzeća koja podnose završne račune i imaju preko 50 zaposlenih. Svako preduzeće je bilo locirano prema svom glavnom sedištu. Svesni smo okolnosti da preduzeća ostvaruju prihod i izvan svog sedišta, ali podaci prema nižim organizacionim jedinicama nisu bili dostupni. Greška teritorijalnog alociranja delatnosti se smanjuje sa agregacijom. U najvećem broju slučajeva nas je interesovalo pitanje odnosa izmedju razvijenog severa i nerazvijenog juga zemlje. Ako se tako odrede područja posmatranja, greška teritorijalne alokacije prema sedištu preduzeća se značajno smanjuje. Naravno, ova greška ne postoji kada se analiziraju preduzeća prema svojoj veličini ili pripadnosti odredjenoj grupi delatnosti. Struktura korporativnog sektora S E V E R Tržište 71% Veliki 83% Mali 17% Preradjivačka 47% Usluge 53% Jaka konkurencija Tržište 29% R a d J U G Veliki 65% Mali 35% Preradjivačka 66% Usluge 34% K a p i t a l Slabija konkurencija Slika 1: Ekonomsko-geografski model Srbije Naša postupak procene BDP-a može teritorijalno da identifikuje 50 odsto svih finalnih izdataka. U takvoj proceni sever realizuje 71 odsto BDP-a, a jug 29 odsto. Podaci o korporativnom sektoru privrede ne obuhvataju mala preduzeća sa manje od 50 zaposlenih. Uz ovo ograničenje, korporativni sektor ostvaruje 83 odsto prihoda na severu, a 17 odsto prihoda na jugu. Pretpostavljamo da mala preduzeća podižu udeo BDP-a koji se stvara na jugu. To nas navodi na zaključak da je BDP juga izmedju 20 i 30 odsto ukupnog BDP-a zemlje. Najverovatniji odnos razvijenosti jug:sever jeste 1:2. Iako je broj stanovnika koji žive na jugu i severu gotovo identičan, prethodni podaci nam govore da ima smisla razdvojiti ova dva privredna regiona u Srbiji. Druga karakteristika modela jeste strukturne prirode. Privredna struktura na jugu i severu nije ista. Mi smo ceo korporativni sektor podelili na dva dela: preradjivačku industriju i usluge. Na severu je sektor usluga razvijeniji od preradjivačke industrije. Na jugu je još uvek sektor 3

5 preradjivačke industrije razvijeniji od sektora usluga. Poslednjih godina veoma se brzo razvija sektor usluga u celoj zemlji jer je najveći deo stranih investicija upravo tu bio uložen. Sa investicijama se usvaja i nova tehnologija i materijalizuju se inovacije. Sa stanovišta privrednog rasta, investicije u sektor usluga su značajno ubrzale opštu tendenciju razvoja koja je postojala do 2008.godine. 2. Medjutim, jedna druga važna okolnost je do sada bila zanemarivana. To je bila ekonomija obima koja je vezana za veličinu preduzeća i njihove prinose. Marshall je pravio razliku izmedju eksterne ekonomije obima cele grane gde je dozvoljavao rastuće prinose) i interne ekonomije obima pojedinačnih preduzeća unutar grane koja su morala da imaju opadajuće ili stalne prinose da bi se održao model potpune konkurencije) 3. Ta razlika izmedju interne i eksterne ekonomije obima se zadržala do danas, ali su se promenile terorijske pretpostavke Krugman, Obstfeld, 2009). Rastuća interna ekonomija obima i monopolska konkurencija su danas preovladavajuće empirijske činjenice. Da bi ih objasnili i povezali ekonomisti su morali da napuste Marshall-ov model potpune konkurencije i da se vrate Chamberlin-ovom tržištu monopolske konkurencije 4. Kada govorimo o prinosima za nas se ne postavlja osnovne pitanje da li nešto možemo da zaključimo o eksternim prinosima grana, nego šta se dešava sa internim prinosima preduzeća. Mi smo u tom pogledu načinili prvi korak u ovom radu. Taj korak je još nedovoljan za definitivno zaključivanje, ali pruža jake indicije o tome šta se dešava u privredi Srbije. Na osnovu podataka o korporativnom sektoru u Srbiji ocenili smo prinose na osnovu dve agregatne funkcije proizvodnje za preradjivačku industriju i za usluge. Uz to, sva preduzeća smo podelili na dva tipa: velika i mala preduzeća. Time smo uveli u analizu stari Marshallov koncept o reprezentativnom preduzeću, tj. preduzeću koje reprezentuje celu granu. Logično je očekivati da su prinosi reprezentativnih preduzeća različiti i da je verovatnije da velika preduzeća imaju rastuće prinose, a mala preduzeća stalne ili opadajuće prinose. Ako je to tako, tada kod velikih preduzeća postoje pretpostavke za monopolsku konkurenciju što odgovara realnosti jer samo nekoliko velikih tržišnih subjeka mogu da obrazuju oligopolsko tržište dok kod malih preduzeća i dalje vladaju zakoni potpune konkurencije. Sve ovo smo proverili imajući u vidu da je privreda Srbije podeljana na dva privredna regiona. Sledeća karakteristika modela odnosi se na tipično stanje konkurencije na tržištu. Kada postoje rastući prinosi, konkurencija i maksimizacija profita uključujući i deo ekstra monopolskog profita) stvaraju velike tržišne učesnike. Oni ne mogu istovremeno da utiču i na 2 Problem sa sektorom usluga je što on mahom stvara nerazmenljiva dobra i usluge, čime poveća rizike na platnom bilansu. Mi nismo istraživali taj deo naše privrede, iako on to zaslužuje pošto je naša privreda mala otvorena privreda. Osnovni razlog što nismo uzeli u obzir činjenicu da je privreda Srbije otvorena privreda jeste okolnost da nije moguće naći ili proceniti regionalne tokove uvoza i izvoza. Poslednja input-output tabela sa ovakvim podacima bila je sačinjena za SRJ za 1994.godinu. 3 Vezu izmedju prinosa i ekonomije obima lepo je objasnio Oz 1995, ch3.). 4 M.Blaug [1968, str.402] je u svojoj poznatoj istoriji ekonomske misli, desetak godina pre rigorozne formulacije danas toliko uticajnog Dixit-Stiglitz-Krugman modela monopolističke konkurencije, napisao sledeće: Revolucija u teoriji cena koju je izazvala [Chamberlin-ova] Teorija monopolističke konkurencije bila je u tome što je multiplikovala broj tržišnih struktura koje ekonomisti moraju da analiziraju da bi pokazali da test zadovoljavajućeg tržišnog ponašanja nije automatska posledica oblika konkurencije i da stanje blagostanja i preporuke šta da se radi u svetu monopolske konkurencije i oligopola ne mogi biti samo zasnovane na stepenu odstupanja date tržišne strukture od normi potpune konkurencije...upravo iz tog razloga opravdano je reći da Chamberlin-ova revolucija u modernoj mikroekonomiji odgovara Keynes-ovoj revoluciji u makroekonomiji. 4

6 odredjivanje cena i na odredjivanje prodatih količina. U praksi konkurencija ih tera na podizanje proizvodnje i smanjenje prosečnih troškova proizvodnje. To je dobro poznata katrakteristika monopolske konkurencije. Kada ta konkurencija predje odredjeni nivo, monopolski profiti nestaju i tržišni učesnici su stimulisani da ih potraže u manje razvijenom regionu. Tamo je tržište slabije, ali je istovremeno slabija i konkurencija. Migracija rada i kapitala jeste ključni faktor koji utiče na stabilizaciju regionalnog razvoja ili na njegovu dalju de-stabilizaciju. U Srbiji je očigledna činjenica da postoji migracija radne snage s juga na sever. Medjutim, broj radnika na severu ne raste, jer jedan deo radne snage odlazi u inostranstvo. Migraciju kapitala nismo mogli da pratimo jer nismo imali verodostojne podatke. To je oblast modela koja tek zahteva dalja istraživanja. Postoji niz informacija iz medija koje govore o seljenju kapitala sa severa na jug u oblasti usluga, ali tu okolnost nismo mogli statistički da proverimo. Poslednji elemenat našeg modela odnosi se na transportne, odnosno trgovačke troškove. Transportne troškove smo aproksimirali udaljenošću privredne lokacije od centra privredne delatnost koji smo locirali na Novom Beogradu. Model podrazumeva da su udaljenija područja hendikepirana u razvoju već zbog same svoje lokacije. Dakle, model ima šest karakteristika: 1. Dva regiona razvijeni i nerazvijeni), 2. Dve delatnosti sa nejednakim razvojnim potencijalom, 3. Različite tehnologije i prinose reprezentativnih preduzeća, 4. Dva tipa konkurentnog tržišta potpuna i monopolska konkurencija), 5. Udaljenost od centra države kao faktor razvoja i 6. Mobilnost rada i kapitala. TESTIRANJE MODELA Postavljeni model je trebalo da posluži kao osnova za formulisanje dinamičkog dvoregionalnog modela opšte ravnoteže. U njemu smo želeli da testiramo uticaj mobilnosti rada i kapitala, kao i različitih tipova konkurencije, na uspostavljanje privredne ravnoteže. Za takav model, medjutim, bila nam je potrebna regionalna input-output matrica. Poslednja inputoutput matrica je bila sačinjena za SRJ za 1994.g. Ona nije mogla da se ažurira za naše potrebe. Svrha ovog rada bila bi ispunjena ako bismo demonstrirali koliko je danas važno da imamo takvu matricu ako želimo realistično da govorimo o budućem razvoju Srbije. U medjuvremenu, mi smo parcijalno testirali osnovne karakteristike modela regionalnog razvoja Srbije. Sever-jug Prilikom odredjivanja regionalne distribucije razvijenosti, opštine su bile osnovne statističke jedinice posmatranja. Nevolja je, medjutim, u tome što ne postoje procene o BDP-u na nivou opština. Zbog toga smo morali sami da sačinimo aproksimaciju opštinskog BDP-a. To smo uradili za 2007.godinu jer odgovarajući podaci za 2008.g. još nisu raspoloživi. Posmatrali 5

7 smo rashodnu, a ne prihodnu stranu BDP-a. Na rashodnoj strani postoje podaci do nivoa opština za tri grupe indikatora BDP-a. To su neto plate i broj zaposlenih, izdaci za investicije i budžetski izdaci lokalnih samouprava. Kada se ovi izdaci saberu dolazimo do sume od 1,205 milijardi dinara. Ona predstavlja nešto malo više od 50% zvanično ocenjenog BDP-a za celu zemlju koji je iznosio 2,363 milijardi dinara. Po našoj oceni to je razumna aproksimacija BDP-a. Vojvodinu i Beograd smo svrstali u sever, a ostale regione na jug. Na tabeli 1 prikazali smo osnovne podatke o ovako odredjenim oblastima. Podela Srbije na dva regiona gotovo matematički tačno deli stanovništvo na dva jednaka dela. Razlika od 2% je minimalna. U tom smislu to su dva jednaka tržišna područja sa stanovišta broja kupaca. Medjutim, kupovna moć kupaca nije ista. Na jugu se troši oko jedna trećina BDP-a 29%) i zaposlena su dva od pet radnika 40%). Sever zapošljava više radne snage 60%) i troški preko dve trećina BDP-a 71%). Tabela 1: Osnovni podaci za sever-jug podelu privredne teritorije Izdaci Stanovništvo Zaposleni Ukupan prihod preduzeća Imovina preduzeća Broj preduzeća Jug 29% 49% 40% 12% 19% 35% Sever 71% 51% 60% 82% 81% 65% Slika 2: Razmeštaj po regionima preduzeća s preko 100 zaposlenih Slika 3: Razvijenost opština prema BDP po glavi stanovnika tamnija boja veća razvijenost) Na prihodnoj strani BDP-a najvažnija stavka jeste ukupan prihod preduzeća. On je na skupu velikih i srednjih preduzeća u 2008.g. iznosio 3,698 milijardi dinara. Od njega valja odbiti medjufazne troškove da bi se procenila novododata vrednost. Tako dobijenu novu vrednost valja, dalje, smanjiti za stopu rasta privrede i inflaciju u 2008.g, da bismo mogli da je uporedimo sa prethodnom aproksimacijom BDP-a za 2007.g. na osnovu finalnih izdataka. Sve to, nažalost, nismo mogli da uradimo zbog nedostatka odgovarajućih podataka. Umesto 6

8 toga, ucrtali smo pozicije svih većih preduzeća na geografskoj karti Srbije i prikazali je na slici 2. Na slici 3 prikazane su opštine prema stepenu razvijenosti merene na osnovu BDP po glavi stanovnika. Što je tamnija boja, to je veća razvijenost opštine. Sa slike 2 zaključujemo da postoje klasteri preduzeća unutar svakog regiona i da je gustina preduzeća mnogo veća na severu nego na jugu. Broj preduzeća na severu i jugu odgovara udelima ukupnih izdataka po ovim regionima. Medjutim, imovina i ukupan prihod preduzeća na severu su daleko veći nego na jugu. Tu je odnos 1:4, dok je kod izdataka odnos 1:2. Regioni se razlikuju i prema produktivnosti rada u korporativnom sektoru privrede. Na slici 4 prikazan je grafik prosečne produktivnosti rada u preduzećima prema pripadnosti regionima i prema tipu svojine. Privatna preduzeća su daleko produktivnija od ostalih preduzeća i to posebno na severu. Produktivnost privatnih preduzeća na jugu može da se uporedjuje sa produktivnošću državnih preduzeća na severu. Medjutim, državna preduzeća na jugu su potpuno neproduktivna i ne mogu da se mere čak ni sa društvenim preduzećima. Očigledno je da je u celini korporativni sektor na severu daleko produktivniji od korporativnog sektora na jugu. Rastući prinosi Slika 4: Produktivnost rada prema obliku svojine po regionima Želeli smo da proverimo hipotezu da se proizvodna tehnologija i prinosi razlikuju izmedju velikih i malih preduzeća. Posmatrali smo sva velika i srednja preduzeća u 2008.godini. Kao što smo već naveli, na osnovu sredjenih podataka iz bilansa stanja i završnih računa izdvojili smo 2,581 preduzeće. Zvanična statistika klasifikuje ova preduzeća kao velika i srednja preduzeća prema broju zaposlenih, prihodu i veličini imovine. Mi smo ih podelili na veća i manja preduzeća prema broju zaposlenih. Sva preduzeća sa preko 100 zaposlenih smo tretirali kao veća preduzeća, dok smo preduzeća sa brojem zaposlenih izmedju 50 i 100 tretirali kao manja preduzeća. Faktor rad smo merili prosečnim brojem zaposlenih. Na drugoj strani, faktor kapital smo izrazili CES agregacijom osnovne i obrtne imovine 5. Obim aktivnosti smo izrazili preko poslovnog prihoda. 5 Relativno veći značaj dali smo obrtnoj imovini sa vrednošću parametra delta=0.8 i koeficijentom supstitucije sigma=0.66. Razlog tome leži u činjenici da veliki broj preduzeća ima neiskorišćene kapacitete i da opticajna imovina pokazuje da li preduzeće zaista radi ili ne radi, odnosno da li koristi ili ne koristi svoje kapacitete. 7

9 Unutar navedene hipoteze proveravali smo dodatnu hipotezu da se reprezentativna preduzeća razlikuju u zavisnosti da li su locirana na severu ili na jugu. U tom smislu geografska lokacija postaje značajan faktor odredjivanja kakvi prinosi postoje. Koristili smo dve vrste proizvodnih funkcija. Polazna funkcija proizvodnje bila je CES funkcija. CES proizvodna funkcija nakon linearne transformacije je još uvek visoko nelinearna i nije jednostavna za ocenjivanje: 3 = ) + u i =1,..., 2851 c c3 log Q i ) c1 + c4 logc2 L + 1 c2) K i gde su υ c1 = log ς), c4 =, c3 =ρ, c2 =δ ρ Prinosi na skali zavise od vrednosti koeficijenta n; n >1 rastući prinosi), n=1 konstantni prinosi) i n<1 opadajući prinosi). On se ne ocenjuje direktno, nego se izračunava iz ocenjenih koeficijenata n =c 3* c 4. U odredjenim slučajevima može da postoji sumnja da li ocenjeni koeficijenti prave bitnu statističku razliku u odnosu na konstantne prinose. Upotrebom Wald-ove procedure moguće je testirati takvu nultu hipotezu. Inače, koeficijent n mora biti manji od jedinice i veći od -h da bi elastinost supstitucije s=1/n -1)imala očekivani predznak. Poznata je okolnost da se CES proizvodna funkcija teško ocenjuje, odnosno da često ne daje signifikantne ili teorijski očekivane ocene parametara zato što konvergira ka lokalnom maksimumu. Zato smo koristili kao rezervnu varijantu tradicionalnu Cobb-Douglas funkciju sa konstantnom elastičnošću proizvodnje u odnosu na rad i kapital. Ona nakon logaritamske transformacije dobija poznati linearan oblik: gde su log Q ) = c + c logk ) + c logl ) + u c i = loga), c2 c3 i =α, =β 3 i i 8

10 Zbir koeficijenata α i β odredjuje da li postoje rastući, stalni ili opadajući prinosi. Prednost ove funkcionalne forme je u tome što se relativno jednostavno statistički ocenjuje. Ocene svih funkcija date su na tabeli A1 u aneksu. Ocene CES funkcija ukupno 9) su osenčene, dok su ocene CD funkcija ukupno 5) ostale neosenčene. Naše iskustvo sa ocenom CES funkcije na podacima za korporativni sektor Srbije jeste da ona daje dobre rezultate ukoliko postoji veliki broj podataka preko 700 pari podataka). U tom smislu ocene CES funkcije za veličinu preduzeća, za dva agregatna sektora i za dve oblasti, zajedno sa ocenama o veličini preduzeća po sektorima na severu su pouzdane. Odgovarajući rezultati za jug nisu mogli da se dobiju na osnovu CES funkcije, nego su navedeni prema CD funkciji proizvodnje. Sve rezultate smo šematski prikazali na slici 5, koja po svojoj strukturi odgovara modelu sa slike 1. Prva stvar koja pada u oči jeste ocena da velika preduzeća imaju blago rastuće prinose, dok mala preduzeća pokazuju konstantne prinose. Ako se, pak, izdvoje velika preduzeća po regionima, tada na severu ova preduzeća imaju izrazito rastuće prinose. Na jugu su njihovi prinosi opadajući. Ekonomija obima deluje na severu i to samo za velika preduzeća, što je valjalo i očekivati jer ekonomija obima za mala preduzeća teško da može da postoji. Wald-ov test alternativne hipoteze da na severu postoje stalni prinosi nedvosmisleno ih odbacuje sa χ 2 statistikom od 5,604 i verovatnoćom da se hipoteza prihvatiti od 0,018. Velika preduzeća na severu pokazuju rastuće prinose bez obzira da li se nalaze u sektoru preradjivačke industrije ili usluga. Veličina preduzeća uzrokuje prinose, a ne grana u kojoj se nalaze preduzeća 6. Ako se ova dva sektora posmatraju za celu zemlju, nezavisno od regiona, oba imaju opadajuće prinose. Pošto znamo da to nije slučaj na severu, to znači da tretiranje cele privrede kao jedinstvenog područja zamagljuje pravo stanje stvari u korporativnoj privredi. Istovremeno, to potvrdjuje naše očekivanje da eksterna i interna ekonomija obima ne moraju da budu iste i da ne mora bezuslovno da podržavaju tržište potpune konkurencije. Sa stanovišta ekonomije obima valja očekivati formiranje monopolističke konkurencije na severu. Ocena CES funkcije na severu bez obzira na veličinu preduzeća takodje govori samo o eksternoj ekonomiji obima. Ona za preradjivačku industriju postoji, ali ne i za sektor usluga. Za jug CES funkcija proizvodnje nije davala statistički pouzdane ocene koeficijenata prinosa. Ocene CD funkcije ukazuju na opadajuće prinose za velika preduzeća i stalne prinose za mala preduzeća 7. Na indirektan način podaci o produktivnosti rada potvrdjuju ocene o prinosima. Najveća je produktivnost rada velikih preduzeća na severu. Ako nju normiramo kao 1, tada je produktivnost velikih preduzeća na jug samo 0,2 dok je produktivnost malih preduzeća na severu i jugu 0,7 i 0,3 respektivno. Stanje konkurencije Dosadašnja analiza o prinosima i produktivnosti rada na severu i jugu podrazumevala bi, takodje, da se razlikuje stanje konkurencije po regionima. Razlozi za ovakva očekivanja su 6 Naravno, to ne mora da bude tačno ako se detaljno i dezagregirano posmatraju ovi odnosi. 7 Ocena CD funkcije bez ograničenja nije dala pozitivan koeficijent uz rad. Zato smo uneli ograničenje o stalnim prinosima, nakon koga je ocena CD funkcije bila potpuno statistički pouzdana. 9

11 sledeći. Rastući prinosi utiču na prosečne troškove i obaraju ih. Što je veće tržište, to se više iskazuje ekonomija obima. Više se proizvodi i trguje uz niže cene. Medjutim, ako je data veličina tržišne tražnje, veći broj preduzeća izaziva smanjenje pojedinačne ponude i rast troškova i cena. Na drugoj strani, monopolska konkurencija omogućava prisvajanje monopolskih profita. Sa rastom tražnje monopolisti povećavaju ponudu, što može da se realizuje samo uz niže cene. Pojava novih preduzeća dovodi do obaranja cena i eliminacije monopolskih profita. Zato monopolisti imaju ekonomski interes da realociraju jedan deo svoje proizvodnje na tržišta gde je manja konkurencija i manji broj tržišnih učesnika. Na taj način efekat rastućih prinosa utiče na koncentraciju proizvodnje na odredjenim područjima, a efekat konkurencije deluje obratno i vrši teritorijalnu diverzifikaciju. Postoje odredjene indicije da se ovakva teorijska očekivanja u pogledu stanja konkurencije ostvaruju i u Srbiji. To znači da bi na severu trebala da bude oštrija konkurencija, nego na jugu i da ova činjenica mora da utiče i na geografsku alokaciju preduzeća. Podaci u ovoj oblasti su krajnje oskudni uprkos neverovatno velikog interesovanja medija i javnosti za ovu oblast. Svetska banka zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj periodično sprovodi anketu u velikom broju preduzeća u zemljama u tranziciji poznatu pod imenom BEEPS Bussines Environment and Enterprise Performance Survey 8 ). Poslednja anketa je obavljena u 2008/09.godini na ukupnom uzorku od 29,387 preduzeća. U Srbiji anketa je obavljena u 2009.g. na uzorku of 388 preduzeća. Od tog broja 146 preduzeća je bilo anketirano u četiri regiona na jugu, a 242 u dva regiona na severu. Uzorak je obuhvatio 17 sektora i bio je tako stratifikovan da obuhvati 90 malih preduzeća do 20 zaposlenih), 70 srednjih preduzeća izmedju 20 i 100 zaposlenih) i 82 velika preduzeća sa preko 100 zaposlenih). Uzorak je, takodje, vodio računa o urbanom aspektu razvoja zemlje i podelio je lokaciju svih preduzeća na pet urbanih zona, od glavnog grada do mesta ispod 50,000 hiljada stanovnika. Očigledno je da je uzorak bio tako sačinjen da može da posluži za istraživanja Svetske banke u oblasti NEG. Tabela 3: Pritisak konkurencije Domaći konkurenti Strani konkurenti Potrošači Mali Srednji Veliki Svi Mali Srednji Veliki Svi Mali Srednji Veliki Svi Jug JI Srbija Istočna Srbija Zapadna Srbija Centralna Srbija Sever Vojvodina Beograd Mi smo izdvojili podatke za Srbiju i analizirali smo stepen konkurencije kako su ga ocenili intervjuisani preduzetnici. Deo upitnika E. Degree of Competition je bio posvećen oceni stanja konkurencije. Obrada rezultata je naša, što podrazumeva i specifičan ponderacioni 8 Poslednji podaci su prezentovani u stata formatu. 10

12 sistem koji smo mi usvojili. Stepen konkurencije je bio kvalitativno obeležen i podeljen u četiri kategorije po značaju: veoma značajan, prilično značajan, od malog značaja i nikakav značaj. Mi smo ovim kategorijama pripisali skorove od 4 do 1. Potom smo dobijene rezultate ponderisali veličinom preduzeća: velika preduzeća ponder 3), srednja preduzeća ponder 2) i mala preduzeća ponder 1). Pritisak konkurencije je bio meren na strani ponude u odnosu na domaće i strane konkurente, a na strani tražnje samo u odnosu na domaće potrošače, odnosno kupce. Dobijeni rezultati su prikazani na tabeli 3. Pažljivo čitanje tabele 3 omogućava da izvedemo sledeće zaključke: 1. Konkurencija na severu je jača, nego na jugu zemlje 2. Velika preduzeća osećaju veću konkurenciju, nego mala preduzeća 3. Domaći konkurenti su oštriji tržišni igrači, nego strani konkurenti. Slika 6: Stanje konkurencije po regionima Sa stanovišta naše osnovne teme posebno nas interesuje stanje konkurencije na severu i jugu zemlje. Te indikatore smo izdvojili iz tabele 3 i predstavili ih na slici 6. Ocena privrednika je u skladu sa teorijskim očekivanjima da je pritisak konkurencije veći gde je veće tržište i veći broj učesnika na tržištu. U našem slučaju to je sever zemlje. Na jugu je manji pritisak konkurencije zbog manjeg tržišta i manjeg broja tržišnih učesnika. Sa time se slaže ocena anketiranih privrednika. Slika 7: Ocene privrednika o jačini konkurencije 11

13 Pošto smo korporativni sektor dezagregirali na dve grupe preduzeća, to ćemo isto učiniti i sa ocenama privrednika kakav je pritisak konkurencije u njihovom sektoru. Rezultati su prikazani na slici 7. Prva tri para podataka stubića) odnose se na stanje konkurencije u preradjivačkoj industriji na jugu, a sledeća tri para podataka govore o stanju konkurencije u preradjivačkoj industriji na severu. Treća i četvrta grupa podataka odnosi se na stanje konkurencije u uslugama na jugu i severu, respektivno. Unutar svake grupe, tamnija površina prvog člana u grupi odnosi se na domaća preduzeća, sledeća svetlija površina drugog člana u grupi odnosi se na strana preduzeća, a poslednji šatirani stubići predstavljaju kupce ili potrošače. Konkurencija na severu je oštrija nego na jugu i kada su u pitanju dezagregirani podaci. Konkurencija u preradjivačkoj industriji je oštrija nego u sektoru usluga i to u oba regiona. Isto tako, konkurencija izmedju domaćih preduzeća je oštrija nego izmedju domaćih i stranih preduzeća. Što se tiče pritiska kupaca/potrošača na domaća preduzeća, vidimo da je on jači nego pritisak stranih preduzeća, ali generalno slabiji nego pritisak drugih domaćih preduzeća. U svakom slučaju ovi podaci pokazuju ne bi smeli da zanemarimo ulogu tražnje u procesu formiranja konkurentskih odnosa na našem tržištu. Udaljenost od centra Iskustvo u drugim privredama govori da udaljenost periferije od centra utiče na njen privredni razvoj. Što su delovi periferije bliži centru, to je manja razlika u razvijenosti. Na drugoj strani, što su ovi delovi udaljeniji od centra, to su manje razvijeni. Postoje brojni razlozi za ovakvo stanje. Jedan od ključnih ekonomskih faktora vezan za distancu jesu transportni troškovi i, povezano s njima, troškovi trgovine. Smanjenje transportnih troškova, kako u vremenu tako i u novcu, može da bude značajan podsticaj za razvoj manje razvijenih područja. Postavlja se pitanje da li ovakva pravilnost postoji i u Srbiji. Odogovor je potvrdan. Novi Beograd smo tretirali kao centar i u odnosu na njegov položaj merili smo udaljenost svake opštine. Dužinu putne mreže d i ) smo merili preko programa Via Michelin 9. Distanca je bila odredjena kao najkraći put izmedju najvećeg mesta u opštini i Novog Beograda. Zatim smo ove podatke regresirali na ocenjeni BDP po glavi stanovnika u opštinama bdppc i ): logbdppci ) = a + b logd i ) + u i i = 1.,,,.165 Dobijeni rezultati su prikazani na tabeli 4. Ocena regresione jednačine je prilično dobra. R2 iznosi Ocene svih koeficijenata su signifikatno različite od nule. Koeficijent elastičnosti razvijenosti u odnosu na distancu je Ako se udaljenost od centra poveća za deset odsto, smanji se razvijenost opštine za tri odsto. Što je veća udaljenost od centra, to je manje razvijena opština. Uz to, postoji razlika da li se opština nalazi na severu ili jugu

14 Dummy varijabla za sever je pozitivna, dok je za jug negativna. Opštine na severu lakše podnose udaljenost od centra, nego opštine na jugu. Tabela 4: Ocena uticaja distance centar-perifireija na razvijenost opština Koeficijenti St.greška Odsečak Distanca ViaMichelin) Sever Dummy) R Migracije Kada jednom počnu de deluju snage koje polarizuju centar i periferiju, normalno je da se očekuje migracija radne snage od periferije ka centru. Mi smo posmatrali migracije stanovništva izmedju juga i severa od 1971.godine do 2007.godine. To smo uradili na jedan specifičan način koji predstavlja nastavak analize o uticaju udaljenosti periferije od centra, s tim što su u ovom slučaju bila u pitanju demografska kretanja, a ne stepen razvijenosti opština. Izdvojili smo opštine na jugu i posmatrali smo kretanje njihovog stanovništva po godinama: 1971, 1981, 1991, 2002 i Za svaku opštinu bio je odredjen udeo njenog stanovništva u ukupnom broju stanovnika Srbije. Zatim smo distancu regresirali na ove demografske podatke i pratili kako se menjaju ocenjeni koeficijenti po godinama. Regresiona jednačina je ocenjena u obliku: si,t log ) = a t + bt logd i,t, ) + ui,t, S t i = 1,...,67 gde je s i,t broj stanovnika u i-toj opštini, S t je ukupan broj stanovnika u Srbiji u t-etom trenutku, d i,t = d i je udaljenost od Novog Beograda. U svakom novom vremenskom trenutku, odnosno nakon svakih deset godina, negativan uticaj udaljenosti od centra b t je sve jače delovao na pražnjenje periferije videti tabelu 5). Tabela 5: Ocena uticaja distance na demografska kretanja na jugu Godina Odsečak Distanca R ) 0.077) ) 0.081) ) 0.084) ) 0.086) ) 0.064) t = 1,...,5 13

15 To objašnjava promene u odnosu broja stanovnika na jugu i severu. Danas na jugu živi 49% od ukupnog broja stanovnika. Na početku našeg perioda posmatranja tamo je živelo 54% stanovništva. To smo prikazali na slici 8. Na slici 9 su prikazane promene stanovništva na celoj teritoriji Srbije. Dve stvari možemo da zaključimo: 1. Stanovništvo migrira sa juga na sever, ali istovremeno 2. Smanjuje se ukupan broj stanovnika. To ukazuje na činjenicu da stanovništvo sa severa emigrira u inostranstvo i/ili da se smanjuje prirodna stopa priraštaja. Slika 8: Promene udela stanovništva Slika 9: Promene broja stanovnika PREPORUKE Na osnovu prethodnog istraživanja, nama se čini da su dve vrste preporuka posebno važne. Jedna se odnosi na pitanje šta država danas da radi u oblasti podsticanja razvoja, a druga na Komisiju za zaštitu konkurencije i šta bi valjalo očekivati kod nje u pogledu buduće primene novog zakona o zaštiti konkurencije. Čini nam se da u oba slučaja valja promeniti postojeće politike. Pokazali smo da osnov za takvu promenu politike može da se nadje u NEG-i. Državna intervencija Celu privredu smo podelili na državnu i privatnu prema obliku svojine nad kapitalom. U državnu privredu smo uvrstili ne samo javna preduzeća sa potpunim državnim vlasništvom, nego i mešovita i društvena preduzeća jer država u njima ima ili može da ima značajan uticaj. Tako smo dobili jasnu sliku o podeli privrede na državni i privatni sektor. Osnovne podatke smo naveli u tabeli 6. Državna preduzeća su, u proseku, veća od privatnih preduzeća sa većim prosečnim brojem zaposlenih i kapitalom posmatrano po regionima sever/jug. Medjutim, privatna preduzeća na severu imaju veći kapital nego državna preduzeća na jugu. Što se tiče neto dobiti, ona je veća u u privatnom sektoru, nego u državnom sektoru. S druge strane, gubici u privatnom sektoru su manji, nego u državnom sektoru. Ukupni gubici 14

16 državnog sektora privrede u 2008.g. prelaze iznos deficita budžeta. Na jugu je gubitak iznosio 33 mld. dinara, a na severu 70 mlrd.dinara. To alarmantno deluje i predstavlja argument da se traži od države da efikasnije upravlja svojom imovinom, a ne samo da se zadužuje radi pokrivanja deficita budžeta. Tabela 6: Državna i privatna preduzeća u 2008.g. veća od 50 zaposlenih Jug Sever Privatno Državno Privatno Državno Broj preduzeća , Proseci Zaposleni Kapital 000) , , , Neto dobit 000) Neto gubitak 000) Neefikasnost državnih preduzeća diskvalifikuje državu kao investitora, posebno u oblasti eventualnog ujednačavanja regionalnog razvoja. Naš predlog je da se država fokusira na infrastrukturu, mada i ovde postoje značajne poteškoće u realizaciji inostranih zajmova za dovršetak koridora X. Na slici 2 već smo prikazali klastere preduzeća u Srbiji. Mi predlažemo da se najvažniji klasteri povežu modernim autoputevima. To je ilustrovano na slici 10. Postojeći koridor X je ucrtan svetlijom zelenom) bojom. Prioritetna mreža novih autoputeva je ucrtana isprekidanom tamnijom crvenom) bojom. Okosnicu ovog predloga čine dve glavne saobraćajnice kojima dodajemo i dve kraće deonice u Vojvodini: 0 1. Vršac Beograd Čačak 2. Pojate Užice i 3. Novi Sad Zrenjanin i Vrbas Sombor. Potrebne investicije iznose oko 1,5 mlrd. evra, što odgovara investicijama u završetak koridora X. Uz to, broj vozila na ovim putnim pravcima je mnogo veći nego što je to na deonicama Koridora X koje se sada grade Niš-Dimitrovgrad i Doljevac-Bujanovac). Ako se država već zadužuje, bolje da to radi radi stvaranja uslova za brži privredni razvoj zemlje kao celine, a ne za finansiranje budžetske potrošnje. Ovaj predlog mimoilazi nerazvijena područja. Surova realnost je da izgradnja saobraćajnica ka nerazvijenim područjima nema ekonomsko opravdanje. Izgradnja Slika 10: Mreža autoputeva autoputa Požarevac-Bor ništa ne bi pomogla privrednom razvoju Bora. Savremeni razvoj se ostvaruje u formi formiranja klastera privrednih subjekata. Oni se neće formirati ako se izgrade samo moderne saobraćajnice, jer nedostaju i drugi faktori koji utiču na formiranje klastera. Upravo obrnuto, 15

17 valja povezati postojeće klastere i omogućiti njihov razvoj, što će povoljno delovati i na njihovu okolinu. U medjuvremenu, država treba da obezbedi nerazvijenim područjima prosečan nivo obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite koji postoji u celoj zemlji. Ovo nerazvijena područja sama ne mogu da finansiraju i zato su još uvek potrebni budžetski transferi. To će indirektno delovati na privredni razvoj i obezbediće koliko-toliko jednake šanse za sve. Izvan toga, ulaganje državnih srestava u podsticanje privrede predstavlja neefikasno trošenje investionih sredstava koja su i inače veoma oskudna. Anti-monopolska politika Konkurencija se štiti na taj način što zakonodavac zabranjuje preteranu koncentraciju koja može bitno da naruši konkurenciju, što zabranjuje zloupotrebu dominantnog položaja i što zabranjuje kartelske sporazume. Sa stanovišta NEG paradigme poslednja dva ovlašćenja koje zakonodavac daje Komisiji za zaštitu konkurencije KZK) su potpuno nesporna. Sporno je prvo ovlašćenje koje govori o veličini preduzeća. Videli smo da u sektorima gde postoji ekonomija obima odnosno rastući prinosi na skali) tržište podstiče rast privrednih subjekata koji obaraju cenu i zbog toga zauzimaju veći deo tržišnog prostora. Tehnološke inovacije to posebno podstiču. U ovim situacijama potrošači imaju koristi od monopolske konkurencije, čime se podiže i ukupno društveno blagostanje. Dakle, veličina sama po sebi ne bi smela da bude razlog za zabranu koncentracije. Pitanje je kako se ponašaju tržišni učesnici koji imaju značajan udeo na tržištu, što je tipično stanje na tržištu monopolske konkurencije. Jačanje dominantnog položaja koje ugrožava konkurenciju i njegova zloupotreba svakako da zahtevaju ekonomsku analizu pre nego što KZK donese svoju odluku. Te analize podrazumevaju značajne administrativne i materijalne troškove i razumljivo je što KZK nije srećna kada mora da ih radi. Naša je ocena da KZK to nije profesionalno radila u nizu slučajeva koji su nama bili poznati. Ona je umesto ubedljive ekonomske analize lako posezala za pravnom argumentacijom tražeći uporište u argumentima per se, a ne u argumentima koji zahtevaju obrazloženje odluke. Naime, odluka o zaštiti konkurencije se donosi ili na osnovu toga što je nešto proglašeno zabranjeno jer je po sebi društveno štetno ili na osnovu obrazložene ocene da je neko ponašanje proizvelo više štete nego koristi. Najjednostavniji način da KZK donese odluku jeste da podvede konkretan slučaj pod neku izričitu zabranu. Ako je procedura zahtevala ekonomsku analizu, onda je ona ona radjena kao mentalna vežba a ne na rigorozni zanatski način. Tipičan primer je predstavljala primena monopolskog testa u definisanju relevantnog tržišta. Mi još nismo videli ni jedan slučaj da je takav test bio primenjen na zanatski način, odnosno da je iza sebe imao uobičajenu ekonomsku analizu. Sa novim zakonom o zaštiti konkurencije i pratećim uredbama, monopolski test je izbačen iz upotrebe. Umesto da KZK podigne svoje administrativne sposobnosti, ona je ubedila Vladu da izbaci ovaj test iz uredbe kojom se bliže odredjuje način definisanja relevantnog tržišta. Argumente zasnovane na obrazloženju da nešto donosi više štete nego koristi ne vole ni druge komisije za zaštitu konkurencije. Tako je u početku postupala i Evropska komisija. Medjutim, sa Mario Nuti-jem kao komesarom za konkurenciju ova praksa je bila prekinuta. Sada kod Evropske komisije preovladavaju ekonomski, a ne pravni argumenti. Nadamo se da će takav razvoj imati i naša KZK. 16

18 Argumentacija per se se koristi kod zabranjenih ugovora gde svako teritorijalno ograničavanje tržišta ili slobode u odredjivanju pre)prodajnih cena po sebi predstavljaju razloge za poništavanje takvih ugovora ili njihovih pojedinih klauzula. Medjutim, izvan ova dva slučaja, i u domenu zabrane kartelskih ugovora, Evropska komisija primenjuju argumente obrazloženja odluka 10. To suštinski proširuje domen ekonomske analize u primeni pravila o zaštiti konkurencije. Kod nas, nažalost, to nije slučaj. Pogledajmo sada rezultate rada KZK u poslednje četiri godine 11. Oni su prikazani na slici 10. Očigledna je nesrazmera izmedju predmeta koji se odnose na koncentraciju i druge dve grupe predmeta narušavanja konkurencije. Za to, delom, postoji logično obrazloženje. Ono kaže da je zakon suviše spustio prag koncentracije, tako da veliki broj slučajeva potpada pod zakonsku obavezu da se traži dozvola za preuzimanje ili spajanje preduzeća. Pretpostavimo da je to tako i da su rešenja o koncentraci u redu što baš i nije slučaj jer još ni jedno rešenje o odbijanju koncetracije nije dobilo svoju sudsku potvrdu). Ali to ne objašnjava zašto ima tako malo drugih predmeta. Problem ne leži u velikom broju slučajeva koncentracije, nego u malom broju drugih slučajeva narušavanja konkurencije Zabranjeni sporazumi Zloupotreba dominantnog polozaja Kontrola koncentracije Slika 10: Broj rešenih predmeta KZK u periodu Zabranjeni sporazumi narušavaju pravila monopolske konkurencije i ne omogućavaju da se realizuje ekonomija obima. U praksi, naravno, nije jednostavno odrediti da li neki sporazum to čini, ukoliko nije per se zabranjen. Zato je potrebna ozbiljna ekonomska, a često puta i ekonometrijska analiza 12. Ekonomisti priznaju da to nije jednostavno 13. Medjutim, ako se prihvati drugačiji pristup zaštita konkurencije postaje striktno pravno, a ne ekonomsko pitanje. Time se rizikuje da zaštita konkurencije postane praktično irelevantna za stanje na našem tržištu. 10 Videti European Commission 2009). 11 Izveštaji o radu Komisije za zaštitu konkurencije u godinama mogu se naći na internet adresi dok takav izvešaj za 2009.g. još uvek ne postoji. Mi smo koristili podatke za tu godinu sa internet adrese gde mogu da se nadju sve odluke koje su donete u 2009.g. 12 Američka advokatska komora je izdala poseban priručnik ekonometrije za advokate koji se bave zaštitom konkurencije, videti ABA2005). 13 Only theory can separate the competitive from the anticompetitive, Robert Bork, The Antitrust Paradox, navedeno prema Oz 1995), p

19 ZAKLJUČAK Došlo je vreme da se na privredni razvoj i politiku zaštite konkurencije gleda u Srbiji na mnogo realističniji način. Teorijski osnov za to nam pruža Nova ekonomska geografija. Njena praktična primenljivost je testirana u ovom radu. U korporativnom sektoru Srbije identifikovali smo delatnosti sa rastućim, stalnim i opadajućim prinosima. Regionalno posmatrano na agregatnom nivou, prinosi na severu su rastući, a na jugu opadajući. Postojanje rastućih prinosa izključuje tržište potpune konkurencije i nužno vodi ka formiranju tržišta monopolske konkurencije. Na drugoj strani, privredni razvoj zavisi od veličine tržišta. Razvijeni sever ima dva puta veće tržište od nerazvijenog juga, ali je istovremeno na severu konkurencija jača nego na jugu. Tržište potpune konkurencije pod uticajem je trgovačkih i transportnih troškova, tako da udaljenost od Beograda kao centra privredne aktivnosti destimuliše konkurenciju i privredni razvoj. Postojanje rastućih prinosa i različite regionalne razvijenost zahteva promenu razvojne politike i politike zaštite konkurencije. U budućnosti država treba više pažnje da posveti razvoju infrastrukture, a manje da upravlja preduzećima. Posebno predlažemo razvoj mreže autoputeva koji bi povezali privredne klastere i unapredili konkurenciju. Komisija za zaštitu konkurencije u budućnosti treba manje pažnje da posvećuje slučajevima koncentracije, a više da se bavi zabranjenim sporazumima. Za ovakvu promenu politike neophodne su sektorske i regionalne analize, jer struktura tržišta i stepen konkurencije po sektorima i regionima nisu isti. To su dve činjenice koje su ključne za odredjivanje relevantnog tržišta u svakom konkretnom predmetu zaštite konkurencije. 18

20 ANEKS Standardne greške ocenjenih koeficijenata su navedene u zagradama. AIC obeležava Akaike informacioni kriterijum koji nam je služio kao pokazatelj pouzdanosti izbora odgovarajuće funkcionalne forme. Što je manji AIC to je bolji izbor. Poslednja kolona sadrži obračun prinosa. Tabela A1: Ocene proizvodnih funkcija c1) c2) c3) c4) R2 AIC Prinosi Velika preduzeća ) 0.423) 0.038) 0.145) Mala preduzeća ) 0.163) 0.034) Veliki na severu ) 0.929) 0.034) 0.108) Mali na severu ) 0.120) 0.035) Prerada na severu ) 1.080) 0.038) 0.141) Usluge na severu ) 1.955) 0.032) 0.104) Veliki na juga ) 0.059) 0.033) Mali na jugu ) 0.051) Prerada na jugu ) 0.062) 0.041) Usluge na jugu ) 0.086) 0.044) Sever ) 0.574) 0.027) 0.093) Jug ) 0.050) 0.031) Prerada ) 0.257) 0.024) 0.536) Usluge ) 2.113) 0.031) 0.097) 19