OSTACI PESTICIDA U VO]U I POVR]U

Transcription

1 Pregledni rad - Review paper OSTACI PESTICIDA U VO]U I POVR]U Mira Pucarevi} Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Izvod: Proizvodnja hrane je nemogu}a bez upotrebe sredstava za za{titu bilja pesticida. Rezultati mnogobrojnih studija o prisustvu pesticida u `ivotnoj sredini doveli su do toga da se stabilna jedinjenja uklanjanju iz primene, a tako e do potrebe kontinuiranog pra}enja pesticida u svim delovima `ivotne sredine, gde se naro~ita pa`nja posve}uje kontroli prisustva ostataka pesticida u vo}u, povr}u i hrani uop{te. U intervalu od do godine prisustvo pesticida analizirano je u 778 uzoraka namirnica, ratarskih biljnih vrsta, vo}a i povr}a. Na eno je 7,9 % neispravnih uzoraka sa sadr`ajem pesticida vi{im od dozvoljenog. Klju~ne re~: ostaci pesticida, vo}e, povr}e Uvod Proizvodnja hrane je nemogu}a bez upotrebe sredstava za za{titu bilja pesticida. Njihova intenzivna upotreba u poljoprivredi u poslednjih godina dovela je do pojave i nakupljanja ovih jedinjenja u `ivotnoj sredini prvenstveno u zemlji{tu (Vere{baranji i sar., 1993, Pucarevi} i sar., 2005, Sekuli} i sar., 2005, Pucarevi} i sar., 2007, Pucarevi} i Sekuli} i Sekuli} i sar., 2001), sedimentu (Pucarevi} i sar., 2003a) podzemnoj (Pucarevi} i sar., 2002) i povr{inskoj vodi (Lazi} i sar., i Pucarevi} i sar., 2003b) kao i u organizmima `ivih bi}a. Rezultati mnogobrojnih studija o prisustvu pesticida u `ivotnoj sredini doveli su do toga da se stabilna jedinjenja uklanjanju iz primene, a tako e do potrebe kontinuiranog pra}enja pesticida u svim delovima `ivotne sredine, gde se naro~ita pa`nja posve}uje kontroli prisustva ostataka pesticida u vo}u, povr}u i hrani uop{te. Programi pra}enja ostataka pesticida u hrani koji se kontinuirano sprovode u svetu osiguravaju potro{a~e da nisu izlo`eni nepo`eljnom nivou ostataka pesticida, kao i da se ne pojavljuju neregistrovana jedinjenja. Postoje i druge vrste nepravilne upotrebe pesticida kao {to su nedozvoljeno pove}ana doza ili nepo{tovanje vremenske dis tance od poslednjeg tretiranja biljne vrste pestici di - ma do trenutka upotrebe karenca, koje se redovnim pra}enjem ostataka pesticida mogu spre~iti. Laboratorija za zemlji{te i agroekologiju je akreditovana od strane Akredi - tacionog tela Srbije po standardu ISO za analize odabranih ostataka pesticida u hrani biljnog porekla metodom gasne hromatografije. Akreditacija se povremeno pro{iruje na nove pes ti cide koji se pojavljuju u primeni. Regulativa maksimalno dozvoljene koli~ine (MDK) Dozvoljeni sadr`aj pesticida u namirnicama biljnog i `ivotinjskog porekla regulisan je zadatom MDK-maksimalno dozvoljenom koli~inom. U Srbiji su ove 195

2 196 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad vrednosti navedene u Pravilniku o koli~inama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama, objavljenom u Slu`benom listu SRJ br. 5/92, 11/92 i 32/2002, a koji se primenjuje na vo}e i povr}e na na{em tr`i{tu. U Evropskoj uniji (EU) maksimalno dozvoljene koli~ine date su u Aneksima I, II, III, i IV od 23/10/2007, Reg u la tive 396/2005. U Aneksu I dat je spisak biljnih vrsta za koje postoje MDK vrednosti, u aneksu II su MDK vrednosti za cerealije i hranu biljnog i `ivotinjskog porekla ( tec tion/ pes ti cides/pes ti cides/in dex-en.htm). Kada se u EU na e neka namirnica sa ostacima vi{im od MDK, ona se uni{tava o tro{ku vlasnika, a tako e postoji Rapid alert sistem koji obezbe uje da se namirnica sa sadr`ajem pesticida preko MDK ne pojavi na tr`i{tu druge zemlje ~lanice EU. Kada se u EU uvozi vo}e i povr}e iz drugih zemalja gde je dozvoljena upotreba nekih pesticida koja je zabranjena u EU, tada je za ta jedinjenja MDK na nivou limita detekcije, metode primenjene za odre ivanje. Tako e postoji regulativa za MDK vrednosti u vo}u i povr}u FAO organi - zacije (Food and Agriculture Organization) ( mrls/pestdes/jsp/pest_q-e.jsp). Za neke od pesticidnih materija vrednosti MDK se razlikuju u na{em Pravilniku i u regulativama Evropske unije i FAO. Pored osnovnih, za neka jedinjenja analizira se i prisustvo metabolita, pa se rezultati sadr`aja ostataka prikazuju zbirno za osnovno jedinjenje i me tab o lite. U nekim slu~ajevima se prati samo metabolit, kao {to je slu~aj kod benomila koji vremenom prelazi u karbendazim. Kada se analiziraju ditiokarbamati, metoda kojom se rade ova ispitivanja daje zbirni rezultat za sva jedinjenja iz ove grupe. Materijal i metod rada U intervalu od do godine prisustvo pesticida analizirano je u 778 uzoraka namirnica, ratarskih biljnih vrsta, vo}a i povr}a. Ispitivanja su naj~e{}e obuhvatala razli~ite grupe jedinjenja: organohlorna, organofsforna, tiazine, azole, ditiokarbamate kao druga specifi~na jedinjenja koja ne pripadaju ve}im grupama. Za analizu su kori{}ene metode koje su razvijene i validizovane u Laboratoriji za zemlji{te i agroekologiju (Sekuli} i sar., 1999, Kova~evi} i sar., 2003, Rajovi} i Pucarevi}, 2003, Pucarevi} i sar., 2005), ali i metode proizvo a~a aktivnih supstanci ili metode koje su pro{le interlaboratorijske validacije i nakon toga objavljene u nau~noj literaturi (Reui-Ching Hsu et al, 1991, AOAC 2000, Fillion et al, 2000, Panel on de ter mi na tion of dithiocarbamate res i dues, 1981.). Analizirani su uzorci hrane biljnog porekla dostavljeni od strane fitosani - tarnih inspektora, privatnih lica, proizvo a~a vo}a i povr}a i izvoznika. Za ispitivanja je kori{}ena najsavremenija hromatografska oprema: gasni hromatograf HP 5890 opremljen sa detektorima visoko osetljivim na organo-ha - lo gena i azotna jedinjenja (ECD i NPD) kao i gasni hromatograf Agilent 6890N sa masenim detektorom 5975 In ert MSD i CTC Ana lyt ics PAL sys tem semplerom za te~ne i gasovite uzorke. Za analizu termoosetljivih jedinjenja, kao {to su tiame - toksam i karbendazim, kori{}ena je te~na hromatografija i ure aj HP 1100, dok je za analizu ditiokarbamata kori{}en Head Space sempler HP 19395A.

3 Zbornik radova, Sveska 45, Za kalibraciju su kori{}ene ~iste certifikovane supstance. Standardi poje di - nih pesticida nabavljeni su od proizvo a~a Riedel de Haen, Supelco i Dr Ehrenstorfer. Graf. 1. Broj analiziranih uzoraka na ostatke pesticida Graph. 1. Num ber of sam ples ana lysed for pes ti cide res i dues Analizirane su slede}e vrste vo}a i povr}a: ba nana, borovnica, gro` e, jabuke, jagode, kru{ke, kupine, kupus, limun, lubenice, maline, pomorand`e, {ljive, tre{nje, vi{nje, boranija, gra{ak, krastavac, krompir, kupus, luk, pa prika, mrkva, paradajz, pa{trnak, spana} i zelena salata. Procentualni udeo pojedinih biljnih brsta priklazan je na grafikonima 2 i 3. Graf. 2. Vo}e analizirano na ostatke pesticida Graph. 2. Fruit ana lysed for pes ti cide res i dues

4 198 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Analizirano je prisustvo slede}ih jedinjenja iz razli~itih hemijskih grupa: amidini: amitraz, anilinopirimidini: pirimetanil, benzimidazoli: carbendazim karbamati: pirimikarb, metomil, fenoksikarb i iprovalikarb hloronitrili: hloro - ta lonil, dikarboksimidi: iprodion, vinklozolin, prosimidon dinitroanilini: trifluralin, hidroksianilidi: feneksamid, fenoksikarb, strobilurini: azoksis tro - bin, trifloksistrobin, kresoksim-metil morfolini: fenpropimof, neonikotinoidi: tiametoksam, organohlorni: HCH alfa izomer, HCH beta izomer, HCH delta izomer, endosulfan, lindan, aldrin, DDD, DDE, DDT, diel drin, endosulfan alfa izomer, endosulfan beta izomer, endosulfan sul fate, endrin aldehid, endrin keton, heptahlor, heptahlor epoksid, organofosfati: hloropirifos, diazinon, dihlorvos, dimetoat, fenitrotion, malation, oksazolidindioni: famoksadon, acilalanini: metalaksil, oksadiksil, ftalimidi: captan, folpet, pirimidini: fenarimol, piretroidi: bifentrin, cipermetrin, lambda cihalotrin, sulfamidi: diklofluanid, tolilfluanid, tetronik kiseline: spirodiklofen, triazini: prometrin, triazoli: ciprokonazol, difenokonazol, epoksikonazol, flusilazol, miklobutanil, penkonazol, propikonazol, tebukonazol, tetrakonazol. Tokom godina broj uzoraka isptitanih na ostatke pesticida pokazuje da je interes za ovu vrstu analiza u porastu i da je svest o mogu}em prisustvu ovih jedinjenja postoji (grafik 1). Graf. 3. Povr}e analizirano na ostatke pesticida Graph. 3. Veg e ta bles ana lysed for pes ti cide res i dues Rezultati i diskusija Ukupno je analizirano 797 uzoraka, od ~ega je na eno 7,9 % sa sadr`ajem ostataka pesticida vi{im od dozvoljenog. Cipermetrin je na en u jagodama, dihlorovos u paradajzu, dimetoat u luku i malinama, endosulfan i ditiokarbamati tako e u malinama, fention u luku i kupusu, lambda cihalotrin i paration-metil u jabuci. Kod maline i paradajza je ispitano prisustvo 22 pesticida u okviru naci o - nalnog monitoringa koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede,

5 Zbornik radova, Sveska 45, {umarstva i vodoprivrede, Uprava za za{titu bilja. U Laboratoriji za zemlji{te i agroekologiju ukupno je ispitan 81 uzorak maline i 61 uzorak paradajza. Naj~e{}e detektovani pesticidi kod maline su hloropirifos, vinklozolin i endosulfan sa 58 %, 57 % i 54 % pozitivnih nalaza. Hlorpirifos i vinklozolin iako vrlo zastupljeni u uzorcima maline, nisu pre{li MDK. Samo je sadr`aj endo sulfana u {est uzoraka maline vi{i od EU MDK vrednosti, {to predstavlja ukupno 4,86 % od ispitanih uzoraka. Prose~an sadr`aj endosulfana u malinama je 0,039 mg/mg, a EU MDK vrednost je 0,05 mg/mg (tabela 1). Primenjuju}i doma}i Pravilnik Sl list 32/2002. gde je MDK za endosulfan u vo}u 1 mg/kg, svi ispitani uzorci maline sadr`e endosulfana ispod MDK. Endosulfan je pesticid sa visokim sadr`ajem hlora, {to je karakteristika svih peristentnih organskih jedinjenja. U dosada{njim ispitivanjima ostaci endosulfana i metabolita vrlo ~esto su detektovani u malinama (Pucarevi} i sar., 2003c, Lazi} i sar., 2005, Moja{evi} i sar., 2006). Tab. 1. Ostaci pesticida u malinama, n = 81 Tab. 1. Pes ti cide res i dues in rasp ber ries, n= 81 Sl. list EU 32/200 FAO > EU > Sl > FAO Pesticid MRLs MRL list mg/kg 2 num - % + Pes ti cide ber broj uzoraka mg/kg + Prosek min max num ber of sam ples Mean Hloropirifos 0,05 0, ,016 0,001 0,047 Vinkolozlin ,024 0,0001 0,246 Zbir endosulfan i metaboliti 0, ,039 0,0002 0,463 Cu ,831 0,363 1,809 Zbir DDT i metaboliti - 0, ,044 0,0001 0,519 Deltametrin 0,05 0, ,006 0,002 0,016 Heptahlor 0,01 0, ,006 0,001 0,017 Kaptan ,450 0,002 1,557 Procimidon ,010 0,0003 0,064 Dimetoat 0, ,048 0,002 0,213 Zbir HCH i metaboliti - 0, ,007 0,0001 0,044 Dihlorovos - 0, ,153 0,001 2,105 Paration - 0, ,002 0,001 0,003 Metidation 0,02 0, ,011 0,002 0,028 Malation ,070 0,009 0,259 Fenitrotion 0,01 0, ,002 0,0004 0,004 Pirimifos-metil ,158 0,019 0,896 Lambda cihalotrin 0,02 0, ,042 0,001 0,090 Bifentrin 0,3 0, ,001 0,001 0,003 Cipermetrin 0, n.d. n.d. n.d. n.d. Zbir drini - 0, n.d. n.d. n.d. n.d. Ukupno neispravnih Num ber of in - correct samples

6 200 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Organofosforni insekticid dimetoat je na en u osam uzoraka u koli~ini ve - }oj od EU MDK, dok su pirimifos-metil i metidation na eni u po jednom uzorku. Primenjuju}i nacionalni MDK sva tri organofosfata su u dozvoljnim granicama. Piretroidi deltametrin, u dva uzorka, i lambda cihalotrin u tri uzorka su na eni u koncentraciji vi{oj od EU MDK. Po kriterijumima EU na eno je 23 neispravna uzorka maline u pogledu sadr`aja endosulfana, deltametrina, heptahlora, dimetoata, metidationa, pirimi - fos-metila i lambda cihalotrina. Nacionalni MDK pre{lo je dva uzorka u pogledu sadr`aja DDT-a, dva uzorka u pogledu sadr`aja deltametrina, dva uzorka u pogledu sadr`aja heptahlora i dva uzorka u pogledu sadr`aja HCH metabolita. Tab. 2. Ostaci pesticida u paradajzu, n= 61 Tab. 2. Pes ti cide res i dues in to mato, n= 61 Pesticid Pes ti cide EU MRLs Sl list > EU FAO 32/2002 MRL mg/kg > Sl list broj uzoraka num ber of sam ples > FAO Broj num - ber + % + Prosek Mean mg/kg Cu - 0, ,507 0,1892 1,38 Vinkolozlin 0, ,0 0,010 0,0001 0,23 Zbir endosulfan i metaboliti 0, ,5 0,078 0,0001 0,86 Zbir HCH i metaboliti - 0, ,3 0,007 0, ,04 Kaptan ,8 0,413 0,0050 1,80 Deltametrin - 0, ,1 0,164 0,0010 2,52 Dihlorovos 0,3 0,1 0, ,9 0,037 0,0047 0,10 Zbir DDT i metaboliti - 0, ,9 0,001 0, ,01 Dimetoat ,6 0,019 0,0010 0,03 Heptahlor - 0, ,0 0,002 0, ,01 Hloropirifos 0,05 0,05 0, ,0 0,015 0,0004 0,03 Metidation - 0, ,0 0,013 0,0003 0,07 Procimidon ,4 0,042 0,0003 0,35 Fenitrotion 0,01 0, ,8 0,002 0,0002 0,01 Lambda cihalotrin 0,1 0, ,8 0,014 0,0001 0,04 Bifentrin - 0, ,2 0,014 0,0004 0,04 Malation - 3 0, ,2 0,019 0,0017 0,05 Paration - 0, ,6 0,016 0,0015 0,02 Pirimifos metil - 0, ,6 0,529 0,0234 1,97 Cipermetrin - 0,5 0, ,6 0,005 0,0047 0,00 Zbir -drini - 0, n.d. n.d. n.d. n.d. Ukupno neispravnih Num ber of in - correct samples U uzorcima paradajza naj~e{}e su detektovani bakar, vinklozolin i endosulfan. Bakar kao jedini predstavnik neorganskih jedinjenja u funkciji min Max

7 Zbornik radova, Sveska 45, fungicida detektovan je u 100 % uzoraka paradajza. Prose~na vrednost sadr`aja bakra u uzorcima paradajza je 0,5067 mg/kg i na nivou je nacionalne MDK od 0,5 mg/kg (Sl. list 32/2002). U paradajzu je bakar detektovan u svim uzorcima, a nacionalnu MDK je pre{lo 45,9 % uzoraka. Drugi po zastupljenosti je vinklozolin u 77% uzoraka sa prose~nom na enom koncentracijom od 0,01 mg/kg, dok je tre}i endosulfan u 70% uzoraka i sa prose~nom koncentracijom od 0,077 mg/kg. Maksimalnu dozvoljenu koncentraciju po kriterijumima EU prema{uju dva uzorka u pogledu koncentracije endosulfana i jedan u pogledu vinklozolina, dok je bakar neregu - lisan propisima EU (tabela 2). MDK po kriterijumima EU u malinama pre{ao je deltametrin i heptahlor u dva uzorka, dimetoat u osam uzoraka, lambda-cihalotrin u tri uzorka, endo sul - fan u {est uzoraka i metidation i pirimifos-metil u po jednom uzorku. Kod paradajza maksi malno dozvoljenu koncentraciju pre{ao je deltametrin i vinklo - zolin u po jednom uzorku, dok je endosulfan ve}i od MDK u dva uzorka. Po kriterijumima EU MDK je pre en u ~etiri uzorka paradajza za vinklozolin, endosulfan i dihlorvos. Po nacionalnim kriterijumima 40 uzoraka paradajza je iznad MDK u pogle - du sadr`aja bakra, HCH metabolita, deltametrina, dihlorovosa, metidationa, lamba cihalotrina i pirimifos metila. Zaklju~ak Kontinuirano pra}enje ostataka pesticida u hrani veoma je va`no zbog za{tite potro{a~a i kontrole pravilne primene pestcida. U toku pet godina ispitivanja ostataka pesticida u Laboratoriji za zemlji{te i ageokologiju ispitano je 797 uzoraka na ostatke pesticida. Na eno je 7,9 % neispravnih uzoraka sa sadr`ajem pesticida vi{im od dozvoljenog. Od ukupno ispitanih osamdeset jednog uzorka paradajza na eno je 50 % uzoraka sa pove}anim sadr`ajem pesticida. Od toga je 34 % uzorka sa pove }a - nim sadr`ajem bakra. Od ispitanog 61 uzorka maline 13 % je sa sadr`ajem pesticida vi{im od MDK. Na~e{}e detektovani pesticidi u malinama su hlorpirifos, vinklozolin i endosulfan, a u paradajzu tako e vinklozolin i endosulfan, dok je bakar detek - tovan u svakom uzorku paradajza. Literatura AOAC XVII, Of fi cial method (2000): Organochlorne and Organophosphorus Pes ti - cide Residues Fillion, J., Sauve F., Selwin, J. (2000): Multiresidue Method for the De ter mi na tion of 251 Pes ti cides in Fruits and Veg e ta bles by GC/MS and HPLC/Flu o res cence, Jour nal of AOAC In ter na tional, Vol 83, NO. 3, pp Kova~evi} D., Jovanovi} A., Pucarevi} M., Rajkovi} M. (2003): Odre ivanje ditiokarbamata u malini (Rubus Ideaus) gasnom hromatografijom preko head space-a, I Simpozijum o malini Srbije i Crne Gore sa me unarodnim u~e{}em, oktobar 2003., ^a~ak, str. 54 Lazic S., [ovljanski R., Pucarevi} M. (1998): Triazine her bi cides in sur face wa ter of Voivo di - na-yugoslavia, Fifth International HCH and Pesticide Forum, IHOBE, jun.

8 202 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Lazi} S., Pucarevi} M, Kova~evi} D., Toma{evi} A., Markovi} M. (2005): Mon i tor ing pes ti cide residues in vegetables in Serbia, 4th MGPR International Symposium of Pesticides in food and the en vi ron ment in Med i ter ra nean Countires, Turska, Kusadasi, septembar 2005, p. 60. Moja{evi} M., Lazi} S., Pucarevi} M., Petri} Sav~i} S., Vitorovi} S. (2006): Sta tus of pes ti cide res i due con trol in fruit and veg e ta bles in Ser bia, Book of ab stracts European Pesti - cide Res i due Work shop (EPRW) 2006, May, Corfu Is land, Greece, p. 97 Panel on de ter mi na tion of dithiocarbamate res i dues, An a lyst, july 1981 vol 106, Pravilnik o koli~inama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemio - tera peutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama, Slu`beni list SRJ 32/2002. Pucarevi} M., ^uvardi} M., Sekuli} P., Had`i} V. (2003a): Organski zaga iva~i u sedimen - tima kanala DTD, Eko konferencija 2003 Pucarevi} M., Rajovi} S, Sekuli}, P. (2005): De ter mi na tion of endosulfan res i dues in rasp - berries using gas chromatography with electron capture detection, 4th MGPR In ter - national Symposium of Pesticides in food and the environment in Mediterranean Countires, Turska, Kusadasi, septembar 2005, p 73. Pucarevi} M., Ralev J., Zeremski [kori} T. (2003b): Superkriti~na ekstrakcija organohlornih pesticida iz vode, Journa of Sci en tific Ag ri cul tural Re search, Vol. 64, No , str Pucarevi} M., Sekuli} P. (2004): Polyciclic ar o matic hy dro car bons and pes ti cides in soil of Vojvodina, Matica srpska Poceedings for nat u ral Sci ences,107, Novi Sad, str Pucarevi} M., Sekuli} P., Rajovi} S. (2003c): Pes ti cide res i dues in rasp ber ries on ser bia and montenegro mar ket, 4th European Meeting on Environmental Chemistry, Plymouth, Eng land, de cem ber 2003, p 86. Pucarevi} M., Sekuli} P., Rajovi} S. (2005): Ostaci pesticida u zemlji{tu ba{ta op{tine Novi Sad, VII Savetovanje o za{titi bilja Soko Banja novembar 2005, str Pucarevi}, M., Sekuli}, P., Rajovi}, S. (2007): Organo chlorine pes ti cides in the soils of Ser - bia, Pro ceed ings of the First PSUUNS Joint Con fer ence on Bio sci ence, Food Ag ri cul - ture and En vi ron ment, Au gust 17-19, Hat Yai, Songkhla, Thai land, pp Pucarevi}, M., [ovljanski, R., Lazi}, S., Marjanovi}, N. (2002): Atrazine in ground wa ter of Vojvodina prov ince, Wa ter Re search, vol 36/20 pp Rajovi} S., Pucarevi} M. (2003): Odre ivanje ostataka insekticida tiametoksama, VI Savetovanje o za{titi bilja Zlatibor, novembar 2003, str Reui-Ching Hsu, Inge Biggs and Nirmal K. Saini (1991): Soild-Phase Ex trac tion Cleanup of Halogenated Or ganic Pes ti cides, J.Agric. Food Chem., 39, Sekuli} P., Had`i} V., Lazi} N., Bogdanovi} D., J. Vasin, Pucarevi} M., Ralev J., Zeremski [ko ri} T. (2005): Monitornig nepoljoprivrednog zemlji{ta vojvodine, Zbornik radova sa EnE05, sredina ka Evropi, Beograd, SCG, 5-8 Jun, str Sekuli} P., Pucarevi} M., Jovanovi}, Z. (2001): Stanje plodnosti i sadr`aj opasnih i {tetnih materija u ba{tama grada Novog Sada, Eko konferencija 2001, Novi Sad, Sekuli} P., Pucarevi} M., Male{ M. (1999): Superkriti~na fluidna ekstrakcija i odre ivanje rezidua pesticida u malinama, Eko konferencija 99: Za{tita `ivotne sredine gradova i prigradskih naselja, septembar, Novi Sad, Vere{baranji I., [ovljanski R., Pucarevi} M., Kastori R. (1993): Zagadjenost zemlji{ta Vojvo - dine pesticidima i njihovim metabolitima. monografija, Kastori R.,:Te{ki metali i pesticidi u zemlji{tu. Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. str

9 Zbornik radova, Sveska 45, PESTICIDE RESIDUES IN FRUIT AND VEGETABLES Mira Pucarevi} Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad Summary: Food safety is of great im por tance. Through the res i due mon i tor ing programme, con sum ers can be as sured that they are not ex posed to un ac cept able pes ti - cide res i dues lev els and that only au tho rized pes ti cides are ap plied to fruit and veg e ta - bles. The to tal num ber of ana lysed sam ples in five years was 778. The an a lyt i cal meth ods used in most cases are multiresidual. Out of the sam ples ana lysed 7.9 % con tained res i - dues in ex cess of the MRLs. Key words: pes ti cide re sides, fruits, veg e ta bles, mon i tor ing