МЕРЕ ЗАШТИТЕ БЕЗБЕДНОСТИ УЧЕНИКА НА ЕКСКУРЗИЈАМА И ПРОСЛАВАМА

Transcription

1 Загорка МАРТИНОВИЋ МЕРЕ ЗАШТИТЕ БЕЗБЕДНОСТИ УЧЕНИКА НА ЕКСКУРЗИЈАМА И ПРОСЛАВАМА Апстракт: Oрганизација школских екскурзија је веома важан облик образовноваспитне активности. Њена реализација захтева сложене и веома пажљиве припреме приликом којих се, поред образовних, васпитних, техничких и органзационих аспеката, мора водити рачуна и о безбедности ученика. Важно је да екскурзије буду логички повезане са наставним градивом, што значи да их треба организовати у тренутку обраде, утврђивања или систематизације одређеног градива. При томе треба водити рачуна да програми не буду обимни и оптерећујући за ученике, али им не треба ни оставити превише слободног времена. Сви субјекти, односно учесници у припреми и реализацији екскурзија, треба посебно да обрате пажњу на најзначајније ризике, као што су злоупотреба дрога и алкохола, као и могућности унутаргрупних и међугрупних конфликата. Програми превенције насиља треба да омогуће успостављање позитивних и подржавајућих односа детета са одраслима и вршњацима, да децу ослободе да говоре о својим ставовима и осећањима (посебно жртве насиља), да развијају своја интересовања и компетенције. Да би се припремио квалитетан и функционалан програм заштите деце од насиља неопходно је да се анализира стање безбедности у школи, при чему посебну пажњу треба усмерити на конкретна испољавања насиља и на основу тих података планирати превентивне програме и пратити њихову ефикасност. Да би програм спречавања насиља у школама дао охрабрујуће резултате, просветни радници, као први на линији школског фронта, заједно са родитељима морају да се супротставе уцењивању, претњама и ма каквом другом злостављању у школском кругу. Програми за спречавања насилничког понашања у школама, као и тимови за превенцију насиља, не смеју да буду формирани само формално. Протоколи, акциони планови за превенцију насиља, закони, правилници, подсетници, каталози програма стручног усавршавања, колико год били добро осмишљени и посвећени решавању проблема насиља, нису довољни ако се не примењују у пракси. Коначно, не треба занемарити ни средства масовних комуникација (ревијална штампа, телевизија, друштвене мреже) која имају велики утицај на понашање младих. Кључне речи: школа, ученици, наставници, родитељи, екскурзије, слободно време, безбедност, превенција I

2 SECURITY MEASURES FOR THE PROTECTION OF STUDENTS ON SCHOOL EXCURSIONS AND CELEBRATIONS ABSTRACT Abstract: School excursions are a very important form of educational activities. The realization of an excursion requires complex and careful preparations which, apart from the educational, training, technical and organizational aspects, also involves the security one. It is important that the excursion should be a logical outcome of the current curriculum, which means it should be organized either at the time of introducing or the consolidation of the material covered. Care should be taken that the programme of the excursion be carefully planned and well balanced so that it is not too extensive and therefore cumbersome for the students on the one hand but not leaving them with too much free time on the other hand. All subjects i.e. all those participating in the preparation and realization of excursions ought to take into serious consideration the most important risks such as the abuse of drugs and alcohol, as well as the possibility of conflicts that might occur within one group of students or between different group of students. A programme of precautionary measures against violence should enable the instilling of positive and supportive relationships between the child and his peers as well as grownups, to encourage to speak freely about their attitude and feelings (especially the victims of abuse) and develop their interests and competences. In order to prepare a quality and functional protection programme against violence towards children it is necessary to analyze the security situation in school, paying special attention to the concrete forms of violence demonstrated, and on the basis of such data plan precautionary measures and follow up on their efficiency. For the programme of violence prevention in schools to give satisfactory results it is essential that teachers, the first on the school front-line, together with parents oppose blackmailing, threats and every other form of abuse within school boundaries. Programs of the prevention of violent behavior at schools, as well as violence prevention teams, must not be formed as a mere formality. Protocols, action plans for the prevention of violence, laws, statutes, catalogues of professional advanced training, no matter how well they might be thought-out and devoted to solving the problem of violence, are not sufficient if they are not implemented. Finally, we must not oversee the question of mass media (press, television, social networks) which have an enormous impact on the behavior of youth. Key words: school, students, teachers, parents, excursions, free time, security, prevention II

3 БИОГРАФИЈА Рођена сам године у Београду, где сам и завршила основну школу Вукица Митровић, као и Средњу финансијску школу коју сам уписала школске 1976/77 и завришила 1979/80. Вишу школу унутрашњих послова, као редован студент, уписала сам школске 1980/1981, коју нисам тада завршила. Школовање сам наставила школске и завршила године. Од августа године до септембра године била сам запослена у Секретаријату за законодавство Савезне владе, а сада у Јавном предузећу Службени гласник у Редакцији електронских правних база. Полицијску академију уписала сам школске 2010/11. године. Дипломирала сам године са просечном оценом 7,12. Даље школовање наставила сам на Специјалистичким академским студијама Криминалистичко полицијске академије, године, на смеру Безбедносна заштита лица и имовине. Све предвиђене испите положила сам са просечном оценом 9,00. На специјалистичким студијама написала сам укупно седам семинарских радова, и то: Менаџмент радиолошких ванредних стања - Јединица 5: Друге радиолошке опасности превод; Самоубилачки тероризам; Основе откривања и дојаве пожара; Пословна тајна; Социјалини инжењеринг; Процена безбедности шампарије ЈП Службени гласник, Београд; Посебности обезбеђење директора FIAT-KRAJSLER-а приликом путовања аутомобилом из Крагујевца у Београд, на међународни сајам аутомобила. III

4 Садржај: УВОДНА РАЗМАТРАЊА... Предмет истраживања... Циљ истраживања... Хипотезе и методе истраживања... VIII VIII XI XI Увод ЕКСКУРЗИЈЕ И ПРОСЛАВЕ Појам и циљеви школских екскурзија и прослава План и фазе извођења eкскурзија Екскурзије и безбедност ученика Безбедност путовања Провођење слободног времена и угрожавајуће понашање ученика УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ УЧЕНИКА НА ЕКСКУРЗИЈАМА И ПРОСЛАВАМА Ризично понашање и заштита ученика од злоупотребе психоактивних супстанци Алкохол Дрога Међувршњачко насиље Проституција у школама и интернет порнографија Остали облици угрожавања ученика на екскурзијама и прославама IV

5 3. ПРЕВЕНЦИЈА НАСИЉА И ШТЕТНОГ ПОНАШАЊА НА ШКОЛСКИМ ЕКСКУРЗИЈАМА И ПРОСЛАВАМА Мере заштите безбедности ученика у школи и за време активности које организује школа Програми превенције и сузбијања вршњачког насиља Улога школског полицајца у сузбијању вршњачког насиља Улога школе у заштити безбедности ученика на екскурзијама и прославама Улога наставника и родитеља у сузбијању вршњачког насиља ЗАКЉУЧАК... ЛИТЕРАТУРА V

6 ПРЕДГОВОР Основне и средње школе спадају у најважније друштвене институције чија је улога преношење знања и културе, вредности и норми на будуће генерације, а које су као институције веома рањиве. Увидом у извештаје појединих институција, као и медијске извештаје, стиче се утисак да кризе и ванредне ситуације већег обима у образовноваспитним установама нису веома честа појава, што наравно није тачно. Последњих година све је очигледније да је насиље проблем са којим се суочавају деца и одрасли, како по броју случајева тако и по тежини облика насилног понашања. У образовно-васпитним установама ученици су изложени најразличитијим облицима и врстама вршњачког насиља, али и насиља од стране одраслих. Општа атмосфера која влада у школи, организациона структура и култура понашања утичу на испољавање насилничких облика понашања. Понекад ни наставници не препознају све облике насиља и подцењују поједине ситуације не сматрајући их ризичним. На појаву насиља у школама утичу промене у свим сферама друштва, политичким, социјалним, научним, образовним и другим. Чињеница је да се безбедност ученика не може везивати само за школске објекте, будући да се један део школских активности одвија изван њих. То се односи на разне облике наставе у природи, стручне посете, обављање праксе, али и реализацију стручних путовања и школских екскурзија. Приликом реализације ових активности такође су могући разни облици угрожавања безбедности ученика. Средства масовних комуникација, посебно ревијална штампа и телевизија, имају велики утицај на понашање младих. Адолесценти су свакодневно изложени многобројним призорима или порукама који се емитују на телевизији, а нису примерени њиховом узрасту и зрелости. Такође, медији им служе као извор информација о сексу, дрогама, сиди и насиљу. Одговоре на своје недоумице траже најчешће на интернет страницама, у разговорима са вршњацима или у медијима. Најмање је оних који своје проблеме покушавају да реше разговором са родитељима, наставницима и професорима. Зато треба надгледати који су медији доступни адолесценту, блокирати одређене ТВ канале или прегледати сајтове које они посећују, како би се редуковали непримерени садржаји. Такође, треба научити децу да имају критички став према ономе што им се у медијима пласира. Циљ мога рада је покушај доприноса заштити права сваког детета од свих облика насиља. У овом сложеном процесу треба да учествују сви запослени у образовноваспитним установама, деца/ученици, родитељи/старатељи, као и локална заједница. Стварање услова за безбедно одрастање и заштита деце од насиља приоритетан је задатак образовно-васпитних установа, али и свих институција које се баве децом. VI

7 Посебно велику захвалност исказујем мом ментору, проф. др Саши Мијалковићу и Милени Ивановић, колегиници са смера, за несебичну помоћ и подршку, као и добронамерне критике и сугестије које су ми пружили током писања овог специјалистичког рада. Такође, имам и моралну обавезу али и част да поменем професоре Криминалистичко-полицијске академије у Београду, проф. др Младена Бајагића, проф. др Драгана Млађана, проф. др Радована Радовановића, проф. др Обрада Стевановића, чија су квалитетна предавања на специјалистичким академским студијама на прави начин утицала на мене и који су заслужни за све добре стране овог рада. Велику захвалност изражавам и својој породици, колегама из Редакције електронских правних база, на стрпљењу, разумевању и подршци за време школовања, као и писања овог специјалистичког рада. У Београду, маја године Аутор VII

8 УВОДНА РАЗМАТРАЊА Предмет истраживања Уз предшколске установе, основне и средње школе спадају у најважније друштвене институције које отеловљују више веома важних друштвених вредности и представљају агенсе социјализације који преносе знање и културу (вредности и норме) на будуће генерације, а који су истовремено веома рањиве институције. Површним компаративним увидом у званичне податке и медијске извештаје стиче се утисак да кризе и ванредне ситуације већег обима у образовно-васпитним установама нису веома честа појава. С обрзиром на своју функцију, технолошку структуру и природу процеса који се у њима одвијају, у релевантној литератури оне нису означене као кризи склоне организације. Чини се да је, пре свега, реч о томе да су њихови ефекти на припаднике друштвене заједнице, посредовани масовним медијима, нарочито у тежим случајевима трауматични, и да изазивају оштре и емотивне реакције јавног мњења, стварају слику о веома ниском степену безбедости деце, ученика и особља, те посредно производе и политичке последице. 1 Чињеница је да се безбедност ученика не може везивати само за школске објекте, будући да се један део школских активности одвија изван њих. То се односи на разне облике наставе у природи, стручне посете, обављање праксе, али и реализацију стручних путовања и школских екскурзија. Приликом реализације ових активности такође су могући разни облици угрожавања безбедности ученика. Предмет овог истраживања било је угрожавање безбедности ученика, односно спровођење мера за остваривање и унапређење њихове безбедности на екскурзијама и прославама као наставним облицима образовно-васпитног рада који се остваруje ван школе. Углавном, све основне и средње школе у Републици Србији екскурзије организују на исти начин и изводе их по истим маршрутама. Носиоци припреме, организације и плана екскурзије су директор школе, одељенски старешина и стручни вођа пута. Директор школе има обавезу да најкасније 48 часова пре отпочињања путовања обавести надлежни орган унутрашњих послова о: превознику; месту и времену поласка ученика; броју ангажованих аутобуса, броју пријављених ученика и наставног и другог особља који учествују у извођењу путовања. Орган унутрашњих послова је обавезан да изврши контролу документације и техничке исправности возила одређених за превоз, непосredno pre otpočinjanja putovanja. Забрањено је пушење, конзумирање алкохола и опојних средстава свим учесницима екскурзије. Дневне активности утврђене програмом 1 Кешетовић, Ж.: "Кризне ситуације и управљање ризиком у образовно васпитним установама " у Поповић- Ћитић, Б., Ђурић, С. и Кешетовић, Ж. (ур.). Безбедносни ризици у образовно васпитним установама, Факултет безбедности, Београд, 2012, стр. 28. VIII

9 екскурзије морају да се реализују до 24 часа. За путовања дужа од једног дана неопходно је обезбедити лекара-пратиоца, а родитељи, односно старатељи, обавезни су да доставе здравствени лист детета. 2 Упркос постојању наведеног нормативног оквира, последњих година забележени су многобројни инциденти на екскурзијама чије су последице биле нарушавање физичког и психичког здравља (телесне повреде, силовања, конзумирање дрога, прекомерна алкохолисаност, па чак и смрт) и имовине (крађе пасоша, новца, патика, јакни и сл.) ученика. Насиље може имати различите форме. Физичко насиље се односи на понашање које доводи до стварног или потенцијалног телесног повређивања ученика. Примери физичког насиља јесу: ударање, шутирање, гурање, шамарање, чупање, дављење, бацање, гађање, напад оружјем, тровање, паљење, посипање врућом водом, ускраћивање хране, сна и слично. 3 Емоционално/психолошко насиље се односи на оно понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства ученика. Оно се односи и на ситуације у којима се пропушта обезбеђивање прикладне и подржавајуће средине за здрав емоционални и социјални развој у складу са потенцијалима ученика. 4 Емоционално насиље и злостављање обухвата поступке којима се врши омаловажавање, етикетирање, игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрдним именима, оговарање, подсмевање, исмевање, неприхватање, изнуђивање, манипулисање, претња, застрашивање, ограничавање кретања ученика, као и други облици непријатељског понашања. Искључивање из групе и дискриминација представљају социјално насиље, које се односи на следеће облике понашања: одвајање ученика од других на основу различитости, довођење у позицију неравноправности и неједнакости, изолацију, недружење, игнорисање и неприхватање по било ком основу. 5 Сексуално насиље и злоупотреба ученика подразумевају укључивање у сексуалну активност коју они не схватају у потпуности, за коју нису развојно дорасли (не прихватају је, нису у стању да се са њом сагласе) и која има за циљ да пружи уживање или задовољи потребе друге особе. 2 Правилник о наставном плану и програму основног образовања и васпитања ( Службени гласник СРС Просветни гласник, број 4/90, Службени гласник РС - Просветни гласник, бр. 2/91, 2/92, 13/93, 1/94,5/95, 6/96, 8/97, 14/97, 10/98, 2/2000, 4/01, 4/03, 7/03, 4/04, 9/04, 12/04,7/05, 8/05, 9/05, 6/06, 7/06, 9/06 и 1/09). 3 Посебни протокол за заштиту деце ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовноваспитним установама, Радна група за израду Посебног протокола, Министарство просвете РС, Београд, Исто. 5 Исто. IX

10 Сексуалним насиљем сматра се: сексуално узнемиравање ласцивно коментарисање, етикетирање, ширење прича, додиривање, упућивање порука, фотографисање, телефонски позиви и сл.; навођење или приморавање детета/ученика на учешће у сексуалним активностима, било да је реч о контактним (сексуални однос, сексуално додиривање и сл.) било о неконтактним активностима (излагање погледу, егзибиционизам и сл.); коришћење децe/ученика за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације. 6 Један од фактора који утичу на преступничко понашање младих повезан је са њиховим доживљавањем школе. Поједини аутори сматрају да су искуства из школе темељ будућих односа према свим друштвеним ауторитетима, а неки закључују да се школским оценама оцењује много више од знања. На те тврдње треба посебно обратити пажњу, између осталог и зато што деца део свог слободног времена проводе у ваннаставним активностима које организују школе. Уколико се те активности организују тако да се код деце и младих подстичу креативност и самопоуздање може се посредно утицати на њихов бољи успех и на то да лакше бирају одговарајуће стратегије за решавање животних проблема. Конзумирање алкохола и дроге данас спада у групу најризичнијих понашања малолетника, а веома често постоји веза између таквог облика понашања и најтежих врста делинквентног понашања. Наркоманија је један од озбиљних проблема савременог друштва који, нажалост, није мимоишао ни нашу земљу. Код нас дрога сваке године однесе на десетине младих живота, а број зависника и нарко-дилера из године у годину све је већи. Потреба за доказивањем у групи врло је снажна у периоду адолесценције. Тада родитељи почињу да губе ауторитет код детета, а вршњаци постају најзначајније особе у процесу социјализације. Угрожености деце и младих могу да допринесу и непримерене реакције професора, психолога, педагога и одговарајућих саветодавних служби у школи на манифестовање угрожености. Усвајање неодговарајућих животних стилова,као последица угрожености, може се спречити већим укључивањем установа које су задужене за бригу о деци у доношење програма за планирање и организовање слободних активности, као и у превентивне програме и програме подршке, са целокупном социјалном мрежом као потпором. У неким случајевима осмишљено и добро организовано слободно време може да утиче и на промену већ усвојеног неодговарајућег животног стила. 6 Исто. X

11 Циљ истраживања Право на заштиту од свих облика насиља представља основно право сваког детета које је утврђено Конвенцијом о правима детета и другим документима Уједињених нација, Савета Европе и осталих међународних организација које је Република Србија, као чланица тих организација, прихватила. Заштита деце и ученика од насиља у образовноваспитним установама сложен је процес у коме учествују сви запослени, деца/ученици, родитељи/старатељи и локална заједница. Стварање услова за безбедно одрастање и заштита деце од насиља приоритетни су задаци образовно-васпитних установа, али и свих других институција које се баве децом. Истраживање које је предмет овог рада имало је за циљ да се прикупи и систематски обради теоријски материјал, и да се на основу тога изведу закључци засновани на примени научних метода. Уколико би се препоруке дате у овом истраживању примениле, могле би да имају практичан значај у достизању безбедносних стандарда који се односе на заштиту ученика на екскурзијама и другим активностима које школе организују. Хипотезе и методе истраживања У овом истраживању су као полазне узете следеће претпоставке: Насиље је сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства ученика. Насилничко и непримерено понашање ученика на школским екскурзијама и прославама најефикасније се може сузбити превентивним деловањем. Свако путовање ученика треба темељно планирати. Мере заштите ученика током извођења школских екскурзија и других активности школе треба да се спроводе у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, туристичком агенцијом која изводи екскурзију и организатором манифестације, ученицима и њиховим родитељима. За доказивање наведених хипотеза, коришћене су различите методе како би били задовољени основни методолошки захтеви (објективност, поузданост, општост и систематичност), и то: општенаучне методе, методе дескрипције, анализе садржаја, посматрање, методе анализе докумената и обимне хронологије, а на основу анализе законских прописа, коришћења теоријске литературе и писаних докумената релевантних институција. XI