СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО XXXIV ГОДИШЊИ СКУП

Transcription

1 СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО XXXIV ГОДИШЊИ СКУП Програм, извештаји и апстракти Краљево, мај године

2 Приредили: Душан Михаиловић и Војислав Филиповић Издавач: Српско археолошко друштво, Београд За издавача: Душан Михаиловић Штампа: Дуга, Краљево Тираж: 150 Бесплатан примерак

3 ЧЕТВРТАК 26. МАЈ од 10h Пријављивање учесника у Народном музеју у Краљеву, уплата обавезне котизације од дин., преузимање идентификационог беџа и штампаног материјала 13h Свечано отварање са уводним рефератима Поздравна реч: градоначелник Града Краљева, Љубиша Симовић директор Народног музеја, Драган Драшковић директор Завода за заштиту споменика културе Краљево, Гордана Гаврић Уводни реферати: мр Вера Богосављевић Петровић, Од Округлице до Влашке главе Татјана Михаиловић, Краљево и Рашка у антици и средњем веку 14h Коктел Секција за праисторијску археологију 16,00-19h Прелаз из средњег у горњи палеолит у југоисточној Европи (сесија, Д. Михаиловић) B. Kavur, Lekcije iz Divjih bab I. Jesmo li ih naučili? I. Karavanić, Nova istraživanja kasnog musterijena u Hrvatskoj Т. Доганџић, Микромустеријен источне јадранске обале: анализа кремене индустрије са локалитета Биоче (Црна Гора) Р. Бунарџић, Палеолитски слој у згради Арсенала на Петроварадинској тврђави 3

4 Д. Борић и В. Димитријевић, Пећина изнад Трајанове табле и прелаз из средњег у горњи палеолит у Ђердапу Д. Михаиловић, Улога подунавског коридора у ширењу горњег палеолита у јужној Панонији и на централном Балкану Љ. Схаламанов-Коробар, Палеолитска истраживања у микрорегионима Р. Македоније A. Darlas, The Middle to Upper Palaeolithic transition in Greece A. Belén Marín, Middle Palaeolithic faunas in Mount Carmel (Israel). Implications for human evolutionary studies Дискусија / Discussion 19,00 Промоција књиге Момира Вукадиновића, Примена геофизике у археологији, учествују: др Драгана Антоновић и аутор. ПЕТАК 27. МАЈ h Рад по секцијама и презентација постера Секција за праисторијску археологију Насеље и стан неолитскога човека на Балкану (сесија, А. Црнобрња) И. Толевски, Неолитске архитектонске конструкције на архелошким локалитетима у Македонији А. Црнобрња, Систематска археолошка истраживања позновинчанског насеља на Црквинама у Стублинама кампања године 4

5 В. Пецикоза, Однос природног окружења и организације насеља базирана на економији на примеру локалитета Петница насеље испред Мале пећине С. Витезовић, Радионичка места на неолитским насељима проблеми интерпретације и прелиминарни резултати Дискусија Ђ. Обрадовић, Прелиминарни резултати анализе макробиљних остатака са неолитских налазишта у средњем Поморављу И. Стојановић, Прелиминарни резултати анализе фауне са локалитета Слатина - Турска чесма (Сонда XVII, кампања 2009) О. Перић, Налази од спондилуса и глицимериса из винчанских насеља у Дреновцу и Својнову - Моравско вардарски пут размене Дискусија Нова истраживања на локалитетима Бубањ и Велика хумска чука и њихов значај за културно-хронолошку детерминацију металног доба на централном Балкану и суседним областима (сесија, А. Булатовић) М. Стојић, Бубањ најновија археолошка истраживања Д. Милановић, Енеолитски културни слојеви на Бубњу и Великој Хумској Чуки прелиминарни резултати 5

6 А. Булатовић, Значај локалитета Бубањ и Велика хумска чука за детерминацију бронзаног доба у Поморављу С. Витезовић, Коштана индустрија са Бубња прелиминарни резултати Дискусија Ј. Булатовић, Остаци животиња из енеолитских објеката на налазишту Бубањ Н. Миладиновић-Радмиловић, Конгениталне аномалије на хуманом остеолошком материјалу пронађеном на локалитету Бубањ у Новом Селу Д. Митревски, Почетак енеолита у долини Вардара и релације са долином Мораве S. Alexandrov, Bubanj and Radomir-Vahovo. Some chronological parallels Дискусија Секција за праисторијску археологију (секција, Ј. Вуковић) М. Лопичић, Примена квантитативних анализа за сагледавање исхране заједница касног горњег палеолита и мезолита на Балканском полуострву В. Живанић, Камене алатке са модификованом радном површином 6

7 Д. Милановић, Локалитети Чернавода III-Болераз културног комплекса у Србији: стање истражености и проблематика Г. Чађеновић, Енеолитски слој на локалитету Бедем у Маскару Дискусија Д. Антоновић, Дистрибуција предмета од калајне бронзе у Србији А. Папазовска, Почетак раног гвозденог доба у Македонији - елементи са севера M. Blečić Kavur, Iz ikonografije željeznodobnog bestijarija Balkana: Vepar И. Меденица и В. Филиповић, Топографија и типологија тумула у области Пиве (Црна Гора) Д. Филиповић, Прелиминарни резултати анализе макробиљних остатака са локалитета Бешка-Калакача Дискусија 7

8 Секција за класичну археологију Interpretatio romana аутохтоних култова у римским провинцијама на Балкану (сесија, С. Петковић) Љ. Васиљевић, Култ бога Силвана у римским провинцијама у Србији Б. Племић, Силван и Дијана као Interpretatio romana епихорских божанстава на централном Балкану Н. Гавриловић, Разматрања о култу Теос/Зевс Хипсистоса на територији Централног Балкана Г. Јеремић, Иконографија трачког, грчког и оријенталног Орфеја на касноантичким мозаицима, са посебним освртом на представе из Виндена и Рацијарије Дискусија Б. Вранешевић, Муза божанска Премудрост: један антички мотив и његова трансформација у хришћанском контексту С. Петковић, Утицај аутохтоног култа на симболичку функцију римских фибула из Србије Н. Миладиновић-Радмиловић и С. Петковић, Примери погребног ритуала на касноантичкој некрополи Равна (Timacum Minus) 8

9 С. Гацовић, Interpretatio Graeca/Latina et Christiana у басмама Прича господња код Влаха североисточне Србије Дискусија Најновији резултати истраживања римских налазишта у Србији: Археологија у служби заштите (сесија, М. Живић) М. Живић, Заштитна археолошка истраживања куле I Ромулијане 2009/2010. године Т. Чершков и Г. Јеремић, Заштитна археолошка истраживања југоисточног дела ранохришћанске некрополе у Јагодин мали у Нишу на траси булевара Војводе Мишића М. Лазић, Римски пут Via Militaris код Цариброда Дискусија М. Алексић Чеврљаковић, Проблеми заштите археолошког културног наслеђа на територији Завода за заштиту споменика културе из Краљева Ј. Цвијетић, Римски прстен из Руме са љубавном или религиозном поруком М. Вујовић, Panem et Circenses у Виминацијуму: иконографска сведочанства Р. Арсић, Утицај кишне ерозије на археолошка налазишта Дискусија 9

10 Секција за средњовековну археологију Нова открића у средњовековној археологији (сесија, Е. Зечевић) Ј. Ђорђевић и В. Ђорђевић, Резултати археолошких истраживања локалитета Старчево - Ливаде године Д. Премовић-Aлексић, Археолошко истраживање средњовековних хумки на подручју Сјенице и Тутина у години Ђ. Јанковић и Д. Радичевић, Дупљаја - Град, истраживања средњовековног утврђења Г. Гаврић, Манастир Милентија у светлу нових археолошких и архитектонских истраживања Дискусија Д. Радичевић, Археолошка истраживања на Руднику у години М. Брмболић и К. Лазаревић, Резултати систематских археолошких истраживања у манастиру Манасија године E. Зечевић и С.Фидановски, Мраморје у Перућцу, нова сазнања Дискусија 10

11 Секција за средњовековну археологију (секција, Е. Зечевић) Д. Џомба и Н. Шошић, Антрополошка обрада скелета са локалитета Голобок на потезу Ума код С. Паланке М. Бугар, Рановизантијско утврђење на локалитету Бедем - кампања Д. Рашковић, Рановизантиско висинско утврђење Укоса у Град Сталаћу Ђ. Јанковић, Крупа на Врбасу Дискусија 15h 16h 20h Пауза за ручак Одржавање XXXIV редовне Скупштине Српског археолошког друштва Заједничка вечера СУБОТА 28. MAJ h Обилазак тврђаве Маглич и манастира Жича. По жељи, могућа је посета и палеолитском налазишту Самаила код Краљева 11

12 ИЗВЕШТАЈ О РАДУ УПРАВНОГ ОДБОРА У прошлој години Управни одбор је одржао четири седнице. Расправљало се о примени новог Статута, издавачкој делатности и начинима за обезбеђење додатних средстава за рад Друштва. Чланству је упућен позив за пререгистрацију секција (на начин и у складу са изменама Статута), а за штампу су припремљени нов број Гласника Српског археолошког друштва и монографија Бранка Дрче о новчаном систему касноримског царства. Највише времена посвећено је организацији Изборне скупштине на којој ће по први пут рад бити организован по сесијама. У њиховом раду ове године ће учествовати и бројни стручњаци из суседних земаља. Душан Михаиловић Председник Српског археолошког друштва 12

13 ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ САД ЗА ПЕРИОД ОД до год. Приходи 1. Уплата за пројекте ,00 2. Остали приходи 1.447,76 СВЕГА ПРИХОДИ: ,76 Расходи 1. Трошак дневница ,00 2. Трошак платног промета 1.420,00 СВЕГА РАСХОДИ: ,00 Подносилац извештаја Драгана Илић 13

14 ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ АРХЕОЛОГИЈУ Београд године Како редовни јесењи састанак Средњовековне секције САД није одржан током октобра 2010., као што је то до сада био обичај, због интересовања колега и на иницијативу неколицине њих заказан је ванредан састанак, који је одржан у просторијама Народног музеја у Београду. Састанку, са почетком рада у 11,00, је присуствовало 25 колега, чланова Друштва, који су и до сада били активни у раду Секције за средњовековну археологију. Састанак је уговорен са циљем да се разговара о будућем раду у оквиру Српског археолошког друштва, будући да је допунама и изменама Статута САД, који је усвојен у Нишу на Годишњој скупштини Друштва у јуну године, чл. 10 регулисана нова организацијска шема Друштва. У међувремену је на адресе чланства пристигао допис председника Друштва др Д. Михајловића с предлогом УО САД о начину организовања годишњег скупа САД, чија садржина је била други повод за састанак. У складу са овим састанак је вођен према следећим тачкама дневног реда: 1. Нова организација Друштва 2. Предлог за тему сесија 3. Разно 1. Након расправе у којој је већина учествовала договорено је и једногласно усвојено да се, сходно статутарним променама, за Скупштину САД која усваја Секције Друштва припреми и потпише Предлог за реконституисање Секције за средњовековну археологију. Предлог је сачињен и потписан од стране колега и биће уз овај извештај прослеђен управи Друштва како би се на- 14

15 шао на дневном реду Скупштине за усвајање. Такође је договорено да се предлози за новог председника секције разматрају након усвајања од стране Скупштине САД. 2. По другој тачки дневног реда, која се тиче рада по сесијама на следећем годишњем скупу Друштва (у Краљеву, ове године), након расправе и више предлога за тему сесија одлучено је да мр Е. Зечевић, као још увек важећи председник секције, достави УО Друштва предлог теме за сесију с кратким образложењем до Одлучено је да тема не буде уско тематска, већ у формулацији Нова открића у средњовековној археологији како би постојао континуитет рада Секције за средњовековну археологију. 3. Под овом тачком колега Т. Чершков из Завода за заштиту споменика културе у Нишу је подсетио присутне на позив управи Друштва да организује научни скуп поводом обележавања 2000 година хришћанства који би се одржао у Нишу, о коме се причало на претходне две годишње скупштине. Наиме по његовим речима у Нишу ће бити свакако одржан скуп Византија и Ниш, као и до сада, а зна се и да Центар за црквене студије такође организује скуп тим поводом, али да би Српско археолошко друштво, уз сарадњу и под покровитељством нишких установа заштите, свакако требало да се укључи. Након расправе договорено је да Секција упути предлог УО САД за чланове будућег организацијског одбора, да то буду: Марица Максимовић, Народни музеј у Нишу и Тони Чершков, за заштиту споменика културе у Нишу, као и др Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет у Београду. Уз председника Друштва треба предложити још једног античара, о чему би требао да одлучи УО, као и о евентуалној суорганизацији са још неком заинтересованом научном институцијом. Колега Т. Чершков је такође пренео своју забринутост поводом организовања истраживања на деоницама аутопута (коридор 10 и 75), у која археолози нишког завода нису укључени. 15

16 Пренео је да се нишки завод тим поводом обраћао Министарству културе РС и Министарству за инфраструктуру РС, али да никаквог реаговања није било. Предлог да се преко УО упути надлежнима упути једно писмо протеста уз предлог за укључење археолога из других институција у тај пројекат истраживања, као и да се у састав формираних комисија за кординацију послова на источној и јужној деоници аутопута укључи и представник САД, односно председник, је добио подршку. У Београду Емина Зечевић председник Секције 16

17 ОДБРАЊЕНИ РАДОВИ НА ОДЕЉЕЊУ ЗА АРХЕОЛОГИЈУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ У ГОДИНИ ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ Бобан Трипковић Домаћинство и заједница у касном неолиту централног Балкана Гордана Јеремић Касноантички мозаици из профаних објеката на тлу провинцијаdacia Ripensis, Dacia Mediterranea и Dardania Надежда Гавриловић Култови малоазијских и сиријских божанстава у римским провинцијама на централном Балкану Марко Порчић Археологија винчанских кућа: теоријскометодолошки оквири, проучавање демографије и друштвене структуре МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Татјана Рајковић Сарматска збирка Музеја Војводине у Новом Саду Светлана Петаковић Свакодневно и ритуално у исхрани старих Египћана Сотариос Фотакидис Средњовековна архитектонска пластика из Хадријанове библиотеке у Атини Александра Голубов Сахрањивање Сармата у Банату Тијана Пештерац Могућност примене геоелектричне проспекције у проучавању римске архитектуре на примеру виле Рустике, локалитет «Анине» код Лајковца Војислав Ђорђевић Археолошка налазишта и налази средњовековног периода на територији југозападног Баната Ивана Панџић Културне везе неолита Босне и Херцеговине са неолитом суседних области 17

18 Александар Алексић Стратиграфија вишеслојног насеља Бубањ код Ниша и њен значај за праисторију нишког краја Радивојевић Миљана Металургија бакра раноенеолитског периода на тлу централног Балкана Ивана Пантовић Амулети са неолитских локалитета у Банату Весна Живанић Предмети од камена са неолитских локалитета средњег Поморавља МАСТЕР СТУДИЈЕ Радмила Балабан Индикатори сукоба у позном неолиту: трагови пожара у насељима и кућама винчанске културе Моника Милосављевић Теоријске перспективе у истраживању дивљег човека као концепта другог у археологији Михајловић Владимир Паусанија и археолошка документација Стефан Милошевић Тафономске карактеристике и тафономски карактери акумулације животињских остатака на палеолитском налазишту Хаџи Проданова пећина код Ивањице Јелена Булатовић Остаци фауне из затворених енеолитских целина на налазишту Бубањ код Ниша Олга Перић Просторна анализа неолитских насеља средњег Поморавља Тамара Мицковић Барке у свакодневном животу и религији Египта и Старог Царства Милена Васић Анализа тешке фракције на локалитету Чаталхујук Нино Роси Методологија обраде археолошког материјала у музејским депоима на примеру материјала из Куће 7 са локалитета Винча-Бело брдо 18

19 ДИПЛОМСКИ РАДОВИ Жељана Калинић, Оруђе од глачаног камена из Винче са археолошких истраживања Тамара Лазаревић, Остаци фауне и представе животиња на палеолитским налазиштима у франко-кантабријској регији Милица Јовановић, Културни обрасци на преласку из средњег у горњи палеолит Јелена Живковић, Сребро код Скордиска и анализа сребра са локалитета Жидовар Мартина Крстић, Налази и налазишта старијег гвозденог доба у нишком и сврљишком крају Иван Радишић, Накит Басараби културе и тзв. трако-кимерски хоризонт са подручја Централног Балкана Светлана Костић, Метални делови појаса у културама гвозденог доба на територији Србије Мирослав Бирцлин, Хоризонтална стратиграфија вишеслојног насеља локалитета Жидовар Оливера Некић, Керамичке фигурине бронзаног доба на територији централног Балкана Невена Гутовић, Келтски налази на територији источне Србије Марјановић Марко, Келти и путеви новца на Балкану Весна Станимировић, Употреба поленских анализа у археологији Бојана Филиповић, Примена дигиталних технологија у вођењу теренске документације Петар Стевановић, Утицај пољопривреде неолита на природну околину Мађарске: детаљно проучавање регије Матре Милица Цветковић, Примена георадара и методе електричног резистивитета у археологији Раде Милић, Улога материјалног културног наслеђа и формирању колектоивног идентитета Мирјана Узелац, Идентитети у раном гвозденом добу Грчке 19

20 Марија Радосављевић, Улога археологије античке Грчке у формирању националног идентитета Александар Величковић, Римски лимес у Доњој Панонији на територији Србије Марија Савић, Античке сполије у црквеним споменицима Косова и Метохије Марија Аћимовић, Представа Медузе на камејама са територије Србије Љиљана Парежанин, Римско насеље на Панику код Билеће Петра Здравковић, Археолошка збирка Основне школе Мића Стојковић у Умчарима Марјан Вукосављевић, Храмови римског периода на тлу Србије Светлана Ивковић, Интеракција сарматске и римско - провинцијалне материјалне културе у Бачкој - студија случаја сарматског гроба из Фекетића Милош Живановић, Иконографија суровости: сцене мучења и погубљења на тера сигилати из Србије Сајдл Александар, Хералдика на средњовековним археолошким налазима из Босне и Херцеговине Јелена Премовић, Наушнице се једном биконичном јагодом на Балканском полуострву Вијолета Јанковић, Јустинијанова куга, њене последице и везе са досељавањем Словена Јелена Јовановић, Старосна структура становништва Горње Мезије на основу надгробних споменика и антрополошких резултата Милош Арсић, Односи Египта са афричким областима током династичког периода Урош Матић, Египат и Егеја у III i II миленијуму п.н.е.: Културни контакти и културне трансформације 20

21 РЕЗИМЕИ Секција за праисторијску археологију Прелаз из средњег у горњи палеолит у југоисточној Европи (сесија, Д. Михаиловић) Boris Kavur, Univerza na Primorskem, Znanstveno-raziskovalno središče Koper, Inštitut za dediščino Sredozemlja LEKCIJE IZ DIVJIH BAB I. JESMO LI IH NAUČILI? Bedrena kost mladog jamskog medvjeda s rupicama, iz Divjih bab I, predstavlja jedan od najbolje diskutiranih arheoloških predmeta iz vremena starijeg kamenog doba, uopće! Njegova objava, reakcije na objavu, te daljnja istraživanja stručnjaka, koja su se usmjerila u preciznije analize predmeta i datacije njegova konteksta nalaza, promijenile su standarde kako o analizama koštanih predmeta, tako i o samoj dataciji nalazišta. S druge strane, sa znatno su manje publiciteta bile praćene objave kamenih alatki i ostalih koštanih predmeta nađenih na istome nalazištu. Kamene alatke nisu bile tretirane u odnosima između funkcionalno i stilski prepoznatljivim komadima komadima koji odražavaju mjesne potrebe, tj. nose informacije o široj»kulturi«. Isto tako, u širi kontekst, odnosno u raspravu o tehnološkim promjenama, tj. inovacijama nisu bili uključeni i drugi nađeni koštani predmeti. S vremenom, rasprava o nalazima se razdvajala u dvije krajnosti u analize nalazišta i nalaza, te u rasprave o kognitivnim i muzikalnim sposobnostima neandertalaca. Oba vidika, međutim, izgleda da nisu uopće bila povezana.. No iz 15 godina rasprava naučili smo se tomu da je»pravilnost«u arheologiji problem epistemologije i ne arheološkog zapisa, tj. analitičkih tehnika. Ili ne? Ivor Karavanić, Odsjek za arheologiju, Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu NOVA ISTRAŽIVANJA KASNOG MUSTERIJENA U HRVATSKOJ Nalazišta Hrvatskog zagorja (Krapina, Vindija, Velika pećina) često se spominju u svjetskoj arheološkoj i paleoantropološkoj literaturi zbog značajnih nalaza fosilnih ljudi i njihovih materijalnih kultura. Nalazi iz špi- 21

22 lje Vindije važni su za rješavanje pitanja nestanka neandertalaca i prijelaza srednjega u gornji paleolitik u srednjoj Europi i na Balkanu. Štoviše, uzorci neandertalaca s tog lokaliteta korišteni su nedavno za rekonstrukciju neandertalskog genoma. Dok je asocijacija Vindijskih neandertalaca i kasnog musterijena u sloju G3 jasna, industrija sloja G1 različito je interpretirana. U zadnje je vrijeme provedeno više analza vindijskih artefakata (Karavanić i Patou-Mathis, Bruner, Zilhao), te istraživanja kasnih musterijenskih nalazišta u Dalmaciji (Mujina pećina, Velika pećina u Kličevici, Kaštel Štafilić - Resnik). Mujina pećina prvo je kronometrijski datirano nalazište srednjega paleolitika na istočnoj jadranskoj obali. Nalazi musterijenske materijalne kulture i faune s tog i drugih nalazišta važni su za rekonstrukciju ponašanja neandertalaca u jadranskoj regiji. Poseban izazov, u metodološkom smislu, predstavlja istraživanje podvodnoga srednjopaleolitičkog nalazišta Kaštel Štafilić (Resnik). Kontroverze oko arheološke evidencije iz špilje Vindije i preliminarni rezultati novih istraživanja u Dalmaciji bit će izneseni u ovom predavanju. Тамара Доганџић, Београд МИКРОМУСТЕРИЈЕН ИСТОЧНЕ ЈАДРАНСКЕ ОБАЛЕ: АНАЛИЗА КРЕМЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ СА ЛОКАЛИТЕТА БИОЧЕ (ЦРНА ГОРА) За средњи палеолит обалских подручја јужног Балкана (Хрватска, Црна Гора, Грчка) карактеристичне су индустрије које су називане микромустеријеном, чија је главна одлика мала величина артефаката, као и низак ниво ламинарности одбитака и левалоазијенског индекса. Иако су средњепалеолитске микро-индустрије познате широм Европе и Блиског Истока, често нису укључене у тумачења варијабилности средњепалеолитских индустрија, нити постоји консензус о њиховој интерпретацији. Мала величина артефаката може бити последица неколико различитих фактора, као што су: 1) одсуство локалних сировина већих димензија; 2) интензивно коришћење извора сировине што би допринело већој учесталости артефаката мањих димензија чији би се број повећавао како процес производње одмиче; ова појава би се такође осликавала и у типолошком погледу, где би величина оруђа које је интензивно коришћено и више пута ретуширано била мања; 3) постојање независног технолошког процеса који је усмерен на производњу одбитака и алатки малих димензија (као што су, на пример, језгра на одби- 22

23 цима). Главна разилажења у интерпретацији ових индустрија тичу се питања намере која доводи до израде артефаката малих димензија. Са једне стране, ове индустрије су интерпретиране као одговор на величину локално доступне сировине, која је малих димензија и директно утиче на величину артефаката. Са друге стране, поједина тумачења истичу да ова особина средњепалеолитских микроиндустрија представља културни феномен, и да постоји циљана производња малих оруђа, где се циљ постиже или одабиром мале сировине, чак и у случајевима када су велики комади доступни, или избором технолошког процеса који је намењен производњи малих одбитака. У циљу расветљавања фактора који доприносе формирању микроиндустрија у обалским регијама јужног Балкана анализа материјала са локалитета Биоче обухвата испитивање економије коришћења ресурса сировине доступност, величину и потенцијалну селекцију сировине, као и процену интензитета коришћења ресурса и интензитета коришћења алатки, односно њиховог поновног ретуширања и употребе; технологију производње и селекцију одбитака. Поред тога, пажња је посвећена и евентуалним трендовима у индустрији са овог локалитета, који би могли указати на потенцијалне хронолошке промене и тенденције у технологији окресаног камена у средњем палеолиту ове регије. Такође, биће представљене аналогије са другим микроиндустријама, како у регији, тако и у Европи. Радован Бунарџић, Музеј града Новог Сада ПАЛЕОЛИТСКИ СЛОЈ У ЗГРАДИ АРСЕНАЛА НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ Зграда Арсенала (данас зграда Музеја града Новог Сада) је изграђена године, унутар аустијске тврђаве, на месту где су се претходно уздизали: праисторијско земљано утврђење, римска тврђава Cvsvm, утврђени средњовековни самостан монаха Цистерцита и средњовековна тврђава са краљевском палатом. Тако се десило да је зграда Арсенала постављена на вештачки изравњаном и значајно денивелисаном платоу изнад петроварадинске стене. Међутим, и поред свих зидања, рушења и прекопавања, скоро на целој површини остао је мање или више сачуван моћан културни слој. Тако је на простору зграде Арсенала, где се налазила средњовековна манастирска црква посвећена Блаженој девици Марији и где је почетком XVIII века извршена најзначајнија денивелација терена којом су практично склоњени односно од- 23

24 нети сви праисторијски и доисторијски слојеви, остао моћан слој непоремећеног леса са бројним палеолитским налазима. Ископавања унутар зграде, у пролеће године унеколико су потврдила претпостављени простор боравка палеолитског човека на врху петроварадинске стене. Нажалост није добијена потврда о његовом трајнијем станишту. Данашња слика, у вертикалној стратиграфији унутар зграде Арсенала, изгледа релативно једноставно: испод савременог танког бетонског пода је аустријски носећи и изравњавајући слој песка и леса са остацима дрвених подних греда и моћан слој на стени наталоженог леса са, без реда разбацаним, средње и ситно ломљеним петроварадинским зеленим каменом и са бројним одбицима и отпацима заосталим од производње или ретуширања алатки. Почетна површина истраживаног слоја непоремећеног леса заправо представља и документоване нивое укопавања најстаријих насеобинских винчанских објеката. Евидентно је да у периоду таложења и формирања леса палеолитски човек стално живи на истуреној стени. Душан Борић, Cardiff University Весна Димитријевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду ПЕЋИНА ИЗНАД ТРАЈАНОВЕ ТАБЛЕ И ПРЕЛАЗ ИЗ СРЕДЊЕГ У ГОРЊИ ПАЛЕОЛИТ У ЂЕРДАПУ У скорије време, наглашава се важност дунавског коридора у ширењу анатомски модерних људских група кроз Европу. Такав закључак намеће се како због значајно раних датума за почетке горњег палеолита у централној Европи ( 40-30,000 BP) тако и због једног броја фосилних налаза анатомски модерног човека са налазишта у Карпатским планинама који су дали рана радиометријска мерења. Осим неколико од раније познатих налазишта са траговима палеолитског насељавања на румунској, северној страни Дунава у Ђердапу и његовом залеђу, до данас није било сигурних података о палеолитском насељавању јужне, српске стране реке и ширег залеђа овог подручја. Археолошка истраживања вршена и године на локалитету Пећина изнад Трајанове табле, у околини Текије, открила су слојеве плеистоценске старости у којима се богати фаунистички материјал налазио у најмање два геолошка слоја са остацима палеолитских оруђа. На основу добијених АМС датума, мањи број дијагностичких окресаних камених оруђа пронађен у стратиграфски млађем геолошком слоју плеистоцен- 24

25 ске старости може се везати за период 41,000-40,000 година cal BP и по типолошким карактеристикама ова оруђа одговарају одређеним манифестацијама ране фазе орињасијенске културне традиције. Иако за сада без апсолутних датума, археолошки материјал из стратиграфски старијег геолошког слоја можда указује на присуство средњепалеолитских традиција. Рад презентује резултате интердисциплинарних истраживања у овој пећини у контексту теорија о прелазу средњег у горњи палеолит у југо-источној Европи. Душан Михаиловић, Филозофски факултет у Београду УЛОГА ПОДУНАВСКОГ КОРИДОРА У ШИРЕЊУ ГОРЊЕГ ПАЛЕОЛИТА У ЈУЖНОЈ ПАНОНИЈИ И НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ Последњих година дошло се до нових сазнања о улози подунавског коридора у ширењу средњег палеолита на Балкану. Испитиване су две могућности: а) да се горњи палеолит ширио из више праваца и да је већ у раној фази захватио све делове Балкана, б) да се ширио Подунављем и да су његови носиоци потиснули носиоце средњопалеолитских комплекса ка централним (брдскопланинским) областима полуострва. Резултати новијих истраживања указују на то да је друга могућност вероватнија: а) у јадранско-јонској зони, од пећине Клисура на југу до пећине Фумане на северу, нису поуздано идентификовани остаци из раног орињасијена, б) орињасијенска налазишта нису констатована ни у средишњим деловима Балкана, в) датуми који обележавају крај средњег и почетак горњег палеолита постепено опадају од истока ка западу, а најстарија горњопалеолитска налазишта констатована су у доњем и средњем Подунављу. Хипотеза о подунавском коридору тек треба да се потврди, пошто стање истражености палеолита на Балкану још увек није задовољавајуће. Уколико се покаже као тачна, отвориће се питање неандерталског рефугијума у централним и западним деловима полуострва. 25

26 Љиљана Схаламанов-Коробар, НИ Музеј на Македонија, Скопје ПАЛЕОЛИТСКА ИСТРАЖИВАЊА У МИКРОРЕГИОНИМА Р. МАКЕДОНИЈЕ Реализирано је више пројеката од до године на територији Р. Македоније преко рекогносцирања, пробног сондирања и систематских ископавања именованих У потрази за палеолитским културама. Од 44 проспекцираних локација потврђен је извесни број потенцијалних палеолитских локалитета и то су примарно пећински простори, док окапине и налазишта на отвореном, за сада не указују на ову могућност, што не значи да не постоје већ да су још увек неоткривени. Пробно сондирање и систематска ископања су извршена у средњем делу Западне Македоније у пећини Голема Песхт. Путем археолошких метода (хоризонтална и вертикална стратиграфија, камени материјал, фауна, С14 анализа) потврђена су два хоризонта насељавања. У доњим слојевима доминирају налази из средњег палеолита, а у горњим слојевима још увек постоји недоумица јер нема типичних обележја који би указали ка одређеној фази горњег палеолита или прелазу из средњег у горњи палеолит, о чму ће бити више података за и против на садашњем нивоу опсервирања. Andreas Darlas, Greece THE MIDDLE TO UPPER PALAEOLITHIC TRANSITION IN GREECE As it is widely known, the Palaeolithic research in Greece makes still its first steps and the data about that period are little. Although Middle Palaeolithic is proportionately well represented by excavations and mainly by surface surveys, the transition from Middle to Upper Palaeolithic is barely represented (almost not at all). Between the excavated sites, none has yielded undoubtedly late Middle Palaeolithic strata. On the contrary, we meet elements of that certain phase more often in lithic assemblages coming from surface surveys. These are the cases of lithic assemblages characterized as Mousterian with leaf points. Indeed, these characteristic tools are included in assemblages which also contain typical Mousterian artifacts mixed with Aurignacian end scrapers, and for that reason they are ascribed to the late 26

27 Middle Palaeolithic (even more to the transition Middle/Upper Palaeolithic). These tools are referring to respective lithic industries of the rest of the Balkan Peninsula and of Central Europe. On the contrary, the Early Upper Palaeolithic is detected, talking about excavated sites, only at the strata V of Klissoura cave. That phase is characterized by the presence of arched backed blades, like the Uluzzian of Italy. So, contrarily to the late Middle Palaeolithic, here the Early Upper Palaeolithic is referring to respective lithic assemblages of Mediterranean areas. That phase is also probably represented at Kolominitsa cave in Mani (but still limited to one very small trench). On the contrary, we have no elements from surface surveys. Ana Belén Marín, Leverhulme Centre for Human, Evolutionary Studies, University of Cambridge MIDDLE PALAEOLITHIC FAUNAS IN MOUNT CARMEL (ISRA- EL). IMPLICATIONS FOR HUMAN EVOLUTIONARY STUDIES The Near East is a key region in human evolution, especially dur- The Near East is a key region in human evolution, especially during the Middle Palaeolithic when Neanderthals and anatomically modern humans (AMH) alternated habitation in the Levant, coping with environmental changes and different competitive scenarios. During MIS 5, AMH attempted their first migrations out of Africa using the same geographical space, technology and resources as Neanderthal groups in the area. Archaeological evidence found in Mount Carmel caves shows the presence of both human species. However, early Homo sapiens were unsuccessful and were displaced by Neanderthals during MIS 4. This withdrawal was followed by Neanderthal domination of the region, until a rapid and successful expansion during MIS 3 led to the definitive replacement of this human species not only in the Levant, but progressively throughout Eurasia. Economic subsistence played a major role in this interspecies struggle and therefore zooarchaeological studies are able to contribute relevant information to this field of study. Here, the taphonomy results of faunal assemblages from Tabun, Skhul and el-wad caves are presented. The results show that anatomically modern humans (AMH) were more efficient at hunting and foraging in terms of human mobility as well as having an incipient prey specialisation. In addition, different uses and seasonality of the caves have been identified. 27

28 Насеље и стан неолитскога човека на Балкану (сесија, А. Црнобрња) Игор Толевски, Скопје, Р. Македонија НЕОЛИТСКЕ АРХИТЕКТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ НА АРХЕЛОШКИМ ЛОКАЛИТЕТИМА У МАКЕДОНИЈИ Основни предуслови који су директно утицали на избор погодног места за изградњу насеља су били: близина извора питке воде, реке, благо уздигнуте речне терасе, позиције окренуте ка сунчанoj страни, локација заштићена од хладних ветрова као и близина извора хране и ресурса за изградњу кућа. Ориентација кућа у насељима je била у правцу објеката и има изузетан значај за њихове чланове. Материјали за изградњу кућа су се налазили увек у близини насеља. Неолитска кућа је претстављала самосталну јединицу у структури насеља. О архитектонским конструкцијама на бројним неолитским локалитетима у Р. Македонији биће презентирано више података и резултата који су добијени путем студиозних опсервација и ископавања. Адам Н. Црнобрња, Музеј града Београда СИСТЕМАТСКА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПОЗНОВИНЧАНСКОГ НАСЕЉА НА ЦРКВИНАМА У СТУБЛИНАМА КАМПАЊА ГОДИНЕ У оквиру систематског археолошког истраживања позновинчанског насеља на Црквинама у Стублинама године радови су се одвијали на два нивоа сагледавање насеља на макро плану и истраживање једне од кућа. Геомагнетским мапирањем укупно је обухваћена површина од око осам хектара, чиме је постала сагледива матрица насеља на око 60% његове површине. Истраживању куће 1/2010 приступило се на основу података добијених геомагнетским и геоелектричним снимањима, чији су резултати овом приликом проверени и добијен је поуздан кључ за читање аномалија која бележе геофизичка истраживања. Кућа 1/2010 је унутрашњих димензија 11.2 х 5.8 м, и донела је више занимљивих резултата. Сам начин градње је интересантан због 28

29 коришћења великих талпи (ширине преко 40 цм и дебљине око 3 цм) за грађење зидова, али и због коришћења изгорелих зидова неке старије куће за прављење основе понице која је касније финално премазивана. Рупе у подници индицирају и могуће постојање натконструкције изнад барем једног дела куће, на коју се долазило мердевинама. У кући су се налазиле две пећи, већа димензија 2.3 х 1.8 м и очуване висине око 0.5 м и мања, која није у целости очувана, ширине 1.6 м. Поред стандардног покретног инвентара (посуде за конзумирање, складиштење и припрему хране) откривени су и један глинени сто са пет ножица и конструкција жрвња од глине. Изузетни су и налази три глинене главе (висине цм), од којих су се две (највероватније модели букраниона) налазиле са леве и десне предње стране велике пећи, док је трећа, јединственог изгледа, пронађена у другом делу куће. Евидентирано је и постојање јдне правоугаоне јаме, млађе од куже 1/2010 (једним делом залази у простор који је кућа заузимала), која је била испуњена комадима лепа. Посебна пажња ће у излагању бити посвећена могућим култним/сакралним просторима у оквиру кућа на Црквинама у Стублинама, као и појави рециклаже материјала прилком градње кућа. Владимир Пецикоза, Истраживачка станица Петница ОДНОС ПРИРОДНОГ ОКРУЖЕЊА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА БАЗИРАНА НА ЕКОНОМИЈИ НА ПРИМЕРУ ЛОКАЛИТЕТА ПЕТНИЦА НАСЕЉЕ ИСПРЕД МАЛЕ ПЕЋИНЕ Локалитет Петница насеље испред Мале пећине налази се на падини испред Петничке пећине која уједно чини природну североисточну границу Динарског система са Панонском низијом. Физичкогеографске одлике показују да на овом простору имамо комбинацију равничарско-планинског типа рељефа, педолошког састава и биљног и животињсног света. Несумљиво да је положај локалитета условила и близина саме Петничке пећине која се налази непосредно уз сам локалитет, из које извире и река Бања. Досадашња истраживања указују да у неолитском хоризонту насељавања имамо постојање неколико стамбених објеката кућа чији су зидови рађени од дрвених облица испреплетаних плетером и обложени земљаним намазом. Кровна конструкција је урађена дрвеним скелетом прекривеним сламом. Све куће прате орјентацију СЗ-ЈИ и различитих су димензија, у просеку, површине око 100 м 2. 29

30 Остеолошке анализе показују да у овом хоризонту имамо најзаступљеније кости дивљих животиња и то највише јелена (60%), док од домаћих животиња бележимо присуство говечета и свиње, са готово подједнаким присуством (18%). Интересантно је да овај однос, анализирајући по сва три хоризонта, готово да остаје уједначен и да се присуство јелена у трећем хоризонту значајно повећава. Анализирајући сличне резултате са неколико локалитета као што су Гомолава I, Опово, Дивостин III, Винча, Обре II и Црквине - Мали Борак можемо видети да сличне резултате бележимо на локалитету Опово, где је тај однос говече, свиња према јелену готово 1:2, док на осталим локалитетима проценат домаћих животиња далеко иде у корист у односу на дивље. Несумљиво можемо истаћи да се примарна економија насеља у Петници базирала на лову јелена. Сам географски положај локалитета несумљиво је омогућавао да се претпостављена економија могла несметано одвијати. Међутим, остаје отворено неколико важних питања. На који начин се толика количина меса (преко 10 тона) могла сачувати? Одговор на ово питање можда треба тражити у непосредној близини у самој Петничкој пећини која је могла да служи као природно складиште услед своје температуре и влажности. Друго питање јесте везано за само конзервирање меса и отвореног питања употребе соли у винчанској култури. Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд РАДИОНИЧКА МЕСТА НА НЕОЛИТСКИМ НАСЕЉИМА ПРОБЛЕМИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ Археолошким истраживањима неолита у Србији, која трају већ више од једног века, констатовано је неколико стотина насеља, и досадашњим ископавањима откривени су богати и покретни и непокретни налази. Па ипак, многа су питања још увек актуелна, Као што су питања организације самих насеља, као и питања везана за организацију производње различитих добара прерада хране, различите етапе прављења керамичких, камених, коштаних, текстилних и других предмета, од прикупљања сировина до финалне израде, као и питања везана за постојање и степен специјализације. У раду ће бити анализирани неки од проблема препознавања радионичких места и њиховој интерпретацији, на основу анализе коштане индустрије са неколико неолитских локалитета у Србији (Јаково, Гривац, Дивостин). 30

31 Посебан осврт биће учињен на могућу радионицу за израду предмета од рогова са Јаково Кормадина и на питање интерпретације богате индустрије рога са Дивостина. Ђурђа Обрадовић, Археолошки институт у Београду ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ МАКРОБИЉНИХ ОСТАТАКА СА НЕОЛИТСКИХ НАЛАЗИШТА У СРЕДЊЕМ ПОМОРАВЉУ У овом раду представљени су прелиминарни разултати анализе угљенисаног биљног материјала са три неолитска налазишта: Слатина - Турска чесма у Дреновацу (Параћин), Мотел - Слатина (Параћин) и Дуњићки шљивари у Међуречу (Јагодина). Археоботаничком анализом обухваћено је 106 узорака који су прикупљени током археолошких истраживања у периоду од до године. Издвајање, разврставање и идентификација биљних остатака извршена је током године. Међу идентификованим врстама у укупном узорку присутан је очекивани централнобалкански спектар неолитских биљака: житарице (Triticum monococcum, Triticum dicoccum, Hordeum vulgare), махунарке (Lens culinaris, Pisum sativum, Vicia sp.), уљарице (Linum usitatissimum), воће (Cornus mas, Sambucus sp., Rubus sp.) и различите врсте корова (Polygonum convolvulus, Chenopodium album, Bromus sp., Lolium sp. и др.). Ивана Стојановић, Археолошки институт у Београду ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ ФАУНЕ СА ЛОКАЛИТЕТА СЛАТИНА - ТУРСКА ЧЕСМА (СОНДА XVII, КАМПАЊА 2009) Анализирани су остаци фауне који су пронађени на неолитском локалитету Слатина - Турска чесма у Дреновцу код Параћина, приликом ископавања сонде XVII у кампањи године. Извршена је детаљна морфометријска и тафономска анализа археозоолошког материјала. Утврђене су четири врсте домаћих (говече, свиња, овца, коза) и шест врста дивљих животиња (јелен, праговече, свиња, срна, рис и зец). Однос домаћих и дивљих животиња је 71% према 29%. На основу извршених анализа утврђено је да су кости говечета најбројније. 31

32 Олга Перић, Археолошки институт у Београду НАЛАЗИ ОД СПОНДИЛУСА И ГЛИЦИМЕРИСА ИЗ ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА У ДРЕНОВЦУ И СВОЈНОВУ - Моравско вардарски пут размене Чињеница да су на винчанским насељима у Дреновцу и Својнову пронађени фрагменти наруквица од маринских шкољки Spondylus и Glycymeris отвара нове могућности интерпретације значаја ових насеља, њиховог места у развијеном систему размене престижних предмета, али и могућих праваца саме размене и дистрибуције. Положај ових неолитских насеља у средњем Поморављу, на ободу Великоморавске котлине, иде у прилог претпоставци о коришћењу природне комуникације Моравско-вардарске удолине као пута размене, којим су престижни предмети на централни Балкан доспевали из производних центара егејске области. Ипак, остаје отворена могућност да су ови предмети у област Поморавља посредно дистрибуирани из центара у Подунављу, могуће из саме Винче, где су стизали из производних центара црноморске или јадранске области. Нова истраживања на локалитетима Бубањ и Велика хумска чука и њихов значај за културно-хронолошку детерминацију металног доба на централном Балкану и суседним областима (сесија, А. Булатовић) Милорад Стојић, Археолошки институт, Београд БУБАЊ НАЈНОВИЈА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА У археолошкој грађи са локалитета Бубањ у Нишу са Оршићевих и Гарашанових ископавања налазе су материјални остаци 17 праисторијских култура, по чему је тај локалитет јединствен у Србији и на југоистоку Европе. Најновија археолошка ископавања (започета године) предузета су са циљем да се дође до стратиграфских података на основу којих би се обрадила археолошка грађа са поменутих ископавања, јер није нађена техничка, геодетска и фото документација. Од некадашњег локалитета површине више ha преостало је све- 32

33 га неколико процената, који служи као грудобран на полицијском стрелишту (дужине: 65 и ширине 2-3 m на горњем делу и десетак метара у доњем делу), а и тај део је веома угрожен ерозијом. Дебљина археолошког слоја достиже 4 m, у коме се према боји и структуру уочава неколико слојева. Стратиграфија у горњем слоју окарактерисаном црном бојом висине преко 1 m је поремећена (укопавањима покојника у средњем веку, као и подизањем фортификације у II светском рату), а у осталим деловима је очувана. Археолошка ископавања предузета су на западном крају, с намером да се у догледно време испита цела преостала површина локалитета ( неколико стотина m²). С обзиром на конфигурацију, истраживана површина се повећавала, тако да је она у доњем делу достигла приближно 7 x 6 m. Пронађено је испитано тридесетак археолошких целина из праисторије (остаци стамбених објеката, јаме, пећи, одбрамбени ров). Драган Милановић, Археолошки институт, Београд ЕНЕОЛИТСКИ КУЛТУРНИ СЛОЈЕВИ НА БУБЊУ И ВЕЛИКОЈ ХУМСКОЈ ЧУКИ ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ Значај праисторијских насеља на епонимним налазиштима Бубањ и Велика Хумска Чука за познавање енеолитског периода Поморавља и у ширем контексту карпатско-балканске регије наметнула су потребу за ревизионим археолошким истраживањима. Други разлог представља тешка девастација локалитета Бубањ током друге половине двадесетог века услед чега је данас остао сачуван његов веома мали део. Истраживања године предузета су на западном делу очуваног дела локалитета Бубањ. Археолошки слој је делимично поремећен укопавањем позносредњевековне некрополе. Констатовани су културни слојеви неолитског и енеолитског периода. Бубањ-Салкуца-Криводол културном комплексу припадају остаци насеобинских објеката формираним у прва три слоја земље, који нису у потпуности истражени. Осим раноенелитског, у прва два слоја, пронађен је и неолитски материјал (старчевачка култура). Трећем слоју припадају и остаци насеља Чернавода III културе. Констатоване су насеобинске структуре које су примарно представљале радну и(ли) стамбену грађевину, оне које указују на утврђивање насеља (ров), пећ и јаме. У четвртом слоју регистровани су остаци насеља развијених фаза касног енеолита. 33

34 На локалитету Велика Хумска Чука уочена су три културна слоја. У трећем слоју црвенкастомрке земље пронађени су остаци енеолитског насеља (Бубањ-Салкуца-Криводол културни комплекс). Слој и објекти оштећени су укопима из рановизантијског доба и млађих периода праисторије. Археолошким истраживањима локалитета Бубањ и Велика Хумска Чука прикупљени су подаци који ће омогућити реконструкцију природног амбијента, познавње економије и динамике развоја материјалне културе током енеолитског периода. Александар Булатовић, Археолошки институт, Београд ЗНАЧАЈ ЛОКАЛИТЕТА БУБАЊ И ВЕЛИКА ХУМСКА ЧУКА ЗА ДЕТЕРМИНАЦИЈУ БРОНЗАНОГ ДОБА У ПОМОРАВЉУ Приликом нових истраживања на Бубњу, године откривене су целине и културни слојеви који припадају културним групама Бубањ-Хум II, односно Бубањ-Хум III према периодизацији М. Гарашанина. Стратиграфија ових целина и слојева пружила је значајне податке за проучавање културно-хронолошког односа ове две културне групе, односно питања генезе и развоја раног бронзаног доба у јужном Поморављу. На Великој хумској чуки су, такође, откривени слојеви, као и јаме из ових периода, који су знатно девастирани касноантичким и византијским укопима. Са овог локалитета привлачи пажњу једна агломерација камена (такође оштећена млађим укопом) у којој су констатовани два мања двоуха пехара и равна бронзана секира са профилисаним ивицама, који припадају средњем бронзаном добу. Осим керамике бронзаног доба која указује на јаку аутохтону компоненту (групе Бубањ-Хум II и III, брњичка група, параћинска група), на локалитету су евидентирани налази који припадају Вербићоара култури, нарочито хоризонту Вербићоара IV. 34

35 Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд КОШТАНА ИНДУСТРИЈА СА БУБЊА ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ Коштана индустрија у праисторији спада у слабије познате аспекте материјалне културе са подручја Балкана, нарочито када се ради о млађим праисторијским периодима. Посебан проблем код проучавања јесте селективно чување коштаних предмета са ранијих ископавања (односно, прикупљање само одабраних примерака). Нова ископавања са Бубња у том смислу помогла су у употпуњавању слике о коштаној индустрији, јер су прикупљени су и анализирани не само готови, цели предмети, већ сви објекти са траговима обраде и/или употребе. У овом раду анализирано је четрдесетак предмета са ископавања и године. Резултати су показали да међу сировинама преовлађују кости ситнијих животиња, углавном овикаприда, и још се јављају рогови јелена и канини свиње. Међу предметима углавном су присутне ситне алатке везане за послове обраде коже и биљних сировина, и могуће за прераду хране шила, спатуле, ножеви. Посебно је значајно присуство једног полуфабриката од рога, које сведочи о томе да су алатке прављене у оквиру локалитета, као неколико дршки за бакарна шила, које индиректно сведоче о присуству алатки од овог материјала. Најзанимљивији налаз свакако представља фрагмент фигурине, први налаз ове врсте са територије Србије. Јелена Булатовић, Филозофски факултет, Лабораторија за биоархеологију, Београд ОСТАЦИ ЖИВОТИЊА ИЗ ЕНЕОЛИТСКИХ ОБЈЕКАТА НА НАЛАЗИШТУ БУБАЊ Налазиште Бубањ једно је од најзначајнијих за проучавање развоја енеолита и раног бронзаног доба на простору Србије и централног Балкана. У току нових ископавања и године, евидентирано је постојање 36 објеката, који потичу из различитих периода (неолита, енеолита, раног бронзаног доба и средњег века). Највећи број објеката потиче из енеолита, и ради се о јамама, пећи, рову и остацима насеобинских структура са делимично очуваним подницама. Приликом ископа- 35

36 вања прикупљено је доста разноврсног археолошког материјала, као и велика количина животињских остатака. Фауна је састављена од остатака сисара, птица, риба, корњача, жаба, љуштура шкољки и пужева. На основу бројности остатака, сисари су имали најзначајнију улогу у економији становништва на Бубњу. Заступљено је 17 сисарских врста. Најзаступљеније домаће животиње, које су имале и најважнију улогу у исхрани насеља су овца, коза, говече и свиња. Од домаћих животиња присутне су још и пас и коњ. Дивље животиње су заступљене у знатно мањем броју. Лов на јелена, дивљу свињу, праговече и срну представљао је допунску активност за набавку хране и сировина за израду алатки од кости и рога, док су дабар и зец били ловљени и због квалитетног крзна. У фаунистичком узорку са Бубња од дивљих врста јављају се и остаци медведа, вука, јазаваца, дивље мачке и хрчка. Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд КОНГЕНИТАЛНЕ АНОМАЛИЈЕ НА ХУМАНОМ ОСТЕОЛОШКОМ МАТЕРИЈАЛУ ПРОНАЂЕНОМ НА ЛОКАЛИТЕТУ БУБАЊ У НОВОМ СЕЛУ Током археолошких истраживања локалитета Бубањ у Новом Селу и године откривена су, између осталог, и четири позно средњовековна гроба (гробови 2, 3, 4 и 5). У гробу 2 откривени су скелетни остаци женске индивидуе старе око 25 година и фетуса, у гробу 3 остаци женске индивидуе старе година, у гробу 4 женске индивидуе старе око 45 година, и у гробу 5, такође остаци женске индивидуе старе око 20 година. Конгениталне аномалије или малформације могу бити наследне или се могу развити услед одређених патолошких промена у периоду од самог зачећа до рођења, односно у току интраутериног живота. Примери озбиљних конгениталних аномалија код одраслих индивидуа слабо су забележени у хуманом остеолошком материјалу из праисторијских и протоисторијских периода. Разлог лежи у чињеници што инфанти, код којих су се овакве аномалије развиле, тешко могу да преживе и врло често умиру или на самом рођењу, или убрзо након њега. Конгениталне аномалије се не јављају често. Међутим, код ових женских индивидуа постоји читав низ аномалија, неке се и понављају и 36