СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО

Transcription

1 Српско археолошко друштво Завод за заштиту споменика културе Ваљево СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО XXXV СКУПШТИНА И ГОДИШЊИ СКУП Ваљево, мај године Програм, извештаји и апстракти Ваљево 2012

2 Приредили: Војислав Филиповић и Драгана Антоновић Издавач: Српско археолошко друштво, Београд За издавача: Драгана Антоновић Штампа: Ваљевопринт, Ваљево Тираж: 150 Бесплатан примерак

3 ЧЕТВРТАК 24. МАЈ од 10h Пријављивање учесника у Арт холу Центра за културу Ваљево, уплата обавезне котизације од дин., преузимање идентификационог беџа и штампаног материјала 13h Свечано отварање са уводним рефератима Поздравна реч: градоначелник Града Ваљева, Зоран Јаковљевић директор Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Радивоје Арсић директор Народног музеја Ваљево, Владимир Кривошејев Уводни реферат: Жељко Јеж, Археологија Ваљевског краја 14h Коктел, Арт хол Центра за културу Ваљево, изложба фотографија Пројекат - Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ Колубара 16-19h Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама 16,00 Уводна реч, В. Филиповић 16,00-19,00 М. Марић, ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЈАРИЧИШТЕ 1, К.О. ЛАЈКОВАЦ Д. Антоновић, ПРАИСТОРИЈСКА КАМЕНА ИНДУСТРИЈА ТАМНАВЕ Б. Трипковић, М. Церовић и Д. Булић, ЖИВОТ У МОЧВАРИ: МИКРОРЕГИОНАЛНА АДАПТАЦИЈА У СЕВЕРОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ 3

4 Б. Трипковић, Ј. Милетић и В. Милетић, ЖИВОТ У МОЧВАРИ: ГЕОМАГНЕТНА ПРОСПЕКЦИЈА ЛОКАЛИТЕТА ИЗБИШТЕ У ЛИПОЛИСТУ М. Спасић, БАДЕНСКА ФИГУРИНА СА ЛОКАЛИТЕТА МА- СИНСКЕ ЊИВЕ (СЗ СРБИЈА): ДВЕ СТРАНЕ ПРИЧЕ R. Boger et al., LONG-TERM SOCIO-ECOLOGICAL RESEARCH IN WEST SERBIA: THE NEED FOR PALEOCLIMATE DATA AND DIVERSE DATA INTEGRATION A. Bankoff et al., NEW ARCHAEOLOGICAL RESEARCH IN THE JADAR REGION OF WEST SERBIA A. Bulatović et al., PRELIMINARY RESULTS OF TEST-PIT RECONNAISSANCE AT OSTENJAK, IN THE VILLAGE LIKODRA BY KRUPANJ W. Powell et al., TIN SOURCES ASSOCIATED WITH BRONZE AGE ARCHAEOLOGICAL SITES IN WEST SERBIA Д. Булић, Р. Арсић и В. Пецикоза, ГРАДИНА СТАРИЈЕГ ГВОЗ- ДЕНОГ ДОБА ИЗ БРЕЗОВИЦА КОД ВАЉЕВА Дискусија / Discussion М. Благојевић, ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ПОДРУЧЈУ РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Г. Јеремић, ЕПИГРАФСКИ И РЕЉЕФНО УКРАШЕНИ СПО- МЕНИЦИ АНТИЧКОГ ПЕРИОДА ИЗ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СР- БИЈЕ А. Црнобрња и Б. Племић, ВОТИВНИ РЕЉЕФ ИЗ УШЋА КОД ОБРЕНОВЦА РАЗМАТРАЊА О КУЛТУ СЕРАПИСА НА ТЛУ СРБИЈЕ Г. Ковић, РЕЗУЛТАТИ АРХЕОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА ВИЛЕ РУСТИКЕ У КЛЕЊУ 4

5 А. Ропкић Ђорђевић, ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИ- ВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ЦРКВИНЕ-БАРЕ В. Пецикоза, НОВИ ПРИЛОЗИ ПОЗНАВАЊУ АНТИЧКОГ РУ- ДАРСТВА НА ПРОСТОРУ ВАЉЕВСКИХ ПЛАНИНА Р. Арсић, УТВЂЕЊЕ ЈЕРИНИН ГРАД-БРАНГОВИЋ И. Попадић и М. Марјановић, ИЗВЕШТАЈ О НАЛАЗУ ГРОБА ИЗ ПЕРОДА СЕОБЕ НАРОДА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНЕ- СТУБЛИНЕ КОД ОБРЕНОВЦА Н. Мирковић Марић, ЛОКАЛИТЕТ ХУМКА, СРЕДЊОВЕКОВ- НА НЕКРОПОЛА У СЕЛУ РАДЉЕВО, НА ТРАСИ ПК ТАМНА- ВА ЗАПАДНО ПОЉЕ Р. Арсић и В. Пецикоза, СОНДАЖНО РЕКОГНОСЦИРАЊЕ ПОРТЕ ПЕТНИЧКЕ ЦРКВЕ У СЕЛУ ПЕТНИЦА КОД ВАЉЕВА Дискусија / Discussion 19,30 Народни музеј Ваљево, промоција књига: А. Булатовић и Ј. Станкоски, Бронзано доба у басену Јужне Мораве и у долини Пчиње, учествују: мр Војислав Филиповић и аутор. Д. Игнатиаду и А. Антонарас, Речник античког и средњовековног стакларства, учествују: мр Емина Зечевић, Гордана Гаврић и аутор. В. Кривошејев, Ваљево, настанак и развој града, учествује: аутор. 5

6 ПЕТАК 25. МАЈ h Рад по секцијама и презентација постера Секција за палеолит и мезолит Новија истраживања палеолита и мезолита на централном Балкану (сесија, Д. Михаиловић) Ј. Марковић, ПРОБЛЕМАТИКА ПРОУЧАВАЊА НАБАВКЕ КА- МЕНИХ СИРОВИНА У СРЕДЊЕМ ПАЛЕОЛИТУ СРБИЈЕ М. Лопичић и Љ. Ђуричић, НАСЕЉАВАЊЕ ВРУЋЕ ПЕЋИНЕ, ЦРНА ГОРА: НАЛАЗИ ОКРЕСАНОГ КАМЕНА Т. Доганџић, ТЕХНОЛОГИЈА, НАСЕЉАВАЊЕ И МОБИЛ- НОСТ НЕАНДЕРТАЛСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЈАДРАНСКО-ЈОН- СКОЈ РЕГИЈИ С. Милошевић, СМОЛУЋКА ПЕЋИНА: ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЕКОНОМСКИХ АКТИВНОСТИ НА СРЕДЊЕПАЛЕОЛИТ- СКОМ НАЛАЗИШТУ СА ЕФЕМЕРНИМ КАРАКТЕРОМ НА- СЕЉАВАЊА Љ. Схаламанов-Коробар, ПЕТОГОДИШЊА ИСТРАЖИВАЊА ПАЛЕОЛИТСКОГ НАЛАЗИШТА ГОЛЕМА ПЕШТ У ЗАПАД- НОЈ МАКЕДОНИЈИ Д. Михаиловић, ПРАВЦИ И ПЕРСПЕКТИВЕ ИСТРАЖИВАЊА ПАЛЕОЛИТА НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ Дискусија / Discussion 6

7 Секција за праисторијску археологију (секција, В. Филиповић) О. Перић, СТАРЧЕВАЧКА ОСЛИКАНА ГРНЧАРИЈА: СЛИ- КАЊЕ ТАМНО СМЕЂОМ БОЈОМ НА ПОСУДАМА СА БЕЛИМ ПРЕМАЗОМ Н. Тасић, МЕТОДОЛОГИЈА АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИ- ВАЊА У ВИНЧИ Н. Тасић и М. Игњатовић, КЛИЗИШТЕ НА КУЛТУРНОМ ДОБ- РУ ИЛИ НА КОЈУ ЋЕ СТРАНУ ВИНЧА? А. Црнобрња и М. Спасић, ЗДЕЛЕ СА ПРОТОМАМА КАНО- НИЗОВАНИ ОБРАЗАЦ ЈЕДНЕ ЕПОХЕ? М. Порчић, КОНТЕКСТУАЛНА АНАЛИЗА ФРАГМЕНТАЦИЈЕ АНТРОПОМОРФНИХ ФИГУРИНА СА КАСНОНЕОЛИТСКОГ ЛОКАЛИТЕТА СЕЛЕВАЦ-СТАРО СЕЛО Дискусија / Discussion Д. Антоновић, М. Вукадиновић и А. Цицовић, ПРАИСТО- РИЈСКИ РУДНИК НА МАЛОМ ШТУРЦУ - ИСТРАЖИВАЊА У ГОДИНИ В. Живанић, ТРАГОВИ ДЕЛОВАЊА ДРЖАЉЕ НА ПОВРШИ- НУ КАМЕНИХ СЕКИРА, ТЕСЛИ И РЕНДА Р. Балабан, ПРЕДМЕТИ ОД НЕФРИТА И/ИЛИ ЈАДЕИТА НА НЕОЛИТСКИМ ЛОКАЛИТЕТИМА У СРБИЈИ Д. Милановић, КЕРАМИЧКИ СТИЛ НАСЕЉА РАЗВИЈЕНОГ КАСНОГ ЕНЕОЛИТА НА БУБЊУ: АРХЕОЛОШКА ИСКОПА- ВАЊА ГОД. И ПРОБЛЕМ БУБАЊ-ХУМ IB ГРУПЕ Дискусија / Discussion 7

8 Секција за класичну археологију (секција, А. Црнобрња) М. Тапавички-Илић, ДАЧКЕ ШОЉЕ И ДАЧКИ ЛОНЦИ РАЗ- ВОЈ КРОЗ ИСТОРИЈУ И ПРАИСТОРИЈУ Д. Рашковић и Г. Чађеновић, РАНОРИМСКА И ДОМОРАДА- ЧКА НАЛАЗИШТА У ШИРЕМ ОКРУЖЈУ КРУШЕВЦА С. Петковић и Б. Илијић, ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ РИМСКОГ НАСЕЉА НА ЛОКАЛИТЕТУ TIMACUM MINUS КОД КЊАЖЕ- ВЦА Ј. Цвијетић, SIGNACULA ИЗ ОСТАВЕ У ВЕЛИКОЈ КРСНИ С. Петковић, ДАВИДОВАЦ ГРАДИШТЕ, ЗАШТИТНА АРХЕ- ОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ДЕОНИЦИ АУТОПУТА Е75, КОРИДОР 10 - ЈУЖНИ КРАК Н. Радиновић, АНТИЧКА КЕРАМИКА СА ЛОКАЛИТЕТА ДА- ВИДОВАЦ-ГРАДИШТЕ КОД ВРАЊА Дискусија / Discussion С. Трифуновић, ГРОБЉЕ ПОЗНОЛАТЕНСКОГ-РАНОРИМ- СКОГ ПЕРИОДА ИЗ ЧУРУГА Ј. Lenče, COLONIA FLAVIA SCUPINORUM - THE WORLD OF THE DEAD И. Грујић, КАСНОАНТИЧКА НЕКРОПОЛА НА ЛОКАЛИТЕТУ ДАВИДОВАЦ ГРАДИШТЕ: ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ Д. Радичевић и К. Дмитровић, КАСНОАНТИЧКА НЕКРОПО- ЛА У ЧАЧКУ Ј. Анћелковић, Е. Николић и Д. Рогић, TРАПЕЗНИ ПРЕСЕК ГРОБНИХ КОНСТРУКЦИЈА НА ВИМИНАЦИЈУМУ И МО- ГУЋИ УТИЦАЈИ НА ЊЕГОВ НАСТАНАК Дискусија / Discussion 8

9 Секција за средњовековну археологију (секција, Д. Радичевић) М. Вујовић, О ЈЕДНОМ ОЛОВНОМ ПЕЧАТУ ИЗ БРАНИЧЕВА Т. Михаиловић, НОВА ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊОВЕКОВНИХ НЕКРОПОЛА У ОКОЛИНИ КРАЉЕВА Д. Премовић-Алексић, СРЕДЊОВЕКОВНЕ НЕКРОПОЛЕ У НОВОПАЗАРСКОМ КРАЈУ Ј. Кузмановић Цветковић и Т. Чершков, РЕЗУЛТАТИ АРХЕО- ЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У ПОРТИ ЦРКВЕ СВ.НИКОЛЕ У КУРШУМЛИЈИ 2011 ГОД. Д. Булић, СРЕДЊОВЕКОВНО УТВРЂЕЊЕ ГРАДИНА- ТРЕШЊЕВИЦА КОД ИВАЊИЦЕ Д. Радичевић и А. Цицовић, АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА РУДНИКУ У ГОДИНА В. Милутиновић и М. Марић, ТЕРИТОРИЈАЛНО РАЗГРАНИ- ЧЕЊЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЖУПЕ ЈЕХОШАНИЦЕ Дискусија / Discussion Секција за биоархеологију Биоархеологија на Балкану биланс и перспективе (сесија, Н. Миладиновић-Радмиловић и С. Витезовић) Н Миладиновић-Радмиловић и С. Витезовић, БИОАРХЕОЛО- ГИЈА НА БАЛКАНУ БИЛАНС И ПЕРСПЕКТИВЕ Н Миладиновић-Радмиловић, МЕТОДОЛОГИЈА АНТРОПО- ЛОШКЕ ОБРАДЕ ИНХУМИРАНИХ КОШТАНИХ ОСТАТАКА П. Радовић, ОСТЕОЛОШКИ МАТЕРИЈАЛ У МУЗЕЈСКОМ КОНТЕКСТУ: ПРИМЕР НАРОДНОГ МУЗЕЈА У КРАЉЕВУ 9

10 К. Ђукић, МЕДИЦИНСКИ ИМИЏИНГ У АНТРОПОЛОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА П. Радовић, НОВИ РЕЗУЛТАТИ АНТРОПОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ ИНХУМИРАНИХ СКЕЛЕТНИХ ОСТАТАКА СА АНТИЧКЕ НЕ- КРОПОЛЕ ЛАНИШТЕ КОД БАЉЕВЦА Ј. Јовановић, ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ АНТИЧКИХ СТАНОВ- НИКА РЕМЕСИЈАНЕ Н. Димовски, OS ZYGOMATICUM BIPARTITUM НА ЛОБАЊАМА СА ПОЗНОСРЕДЊОВЕКОВНОГ НАЛАЗИШТА МАНАСТИРИШТЕ У МАЈДАНУ А. Јановић, САВРЕМЕНА МЕТОДОЛОГИЈА У ПРОУЧАВАЊУ СПАЉЕНИХ СКЕЛЕТНИХ ОСТАТАКА Дискусија / Discussion Д. Филиповић, ДОПРИНОС ЕТНОГРАФИЈЕ АРХЕОБОТАНИ- ЦИ (И АРХЕОЛОГИЈИ) ПРИМЕР ЧАТАЛ ХИЈИКА, ЦЕН- ТРАЛНА АНАДОЛИЈА Ђ. Обрадовић, О СКЛАДИШТЕЊУ БИЉНЕ ХРАНЕ У СТА- РИЈЕМ НЕОЛИТУ: НОВИ ПОДАЦИ СА НАЛАЗИШТА СЛА- ТИНА ТУРСКА ЧЕСМА У ДРЕНОВЦУ Д. Филиповић, ИСХРАНА И ПОЉОПРИВРЕДА НА ЛОКАЛИ- ТЕТУ ВИНЧА-БЕЛО БРДО ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ И ПЕРСПЕКТИВЕ ЗА ДАЉА ИСТРАЖИВАЊА И. Живаљевић, ЖИВОТИЊЕ ИЗМЕЂУ ПРИРОДЕ И КУЛТУ- РЕ: ПРИЧА О АРХЕОЗООЛОГИЈИ Ј. Булатовић, ЕКСПЛОАТАЦИЈА ОВЦЕ И КОЗЕ У КАСНОМ НЕОЛИТУ И ЕНЕОЛИТУ НА ПОДРУЧЈУ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛ- КАНА НА ПРИМЕРИМА НАЛАЗИШТA ВИТКОВО И БУБАЊ И. Стојановић, ДРУШТВЕНИ И ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ОД- НОСА ЉУДИ И ЖИВОТИЊА НА ПРИМЕРУ ДВА СПЕЦИ- 10

11 ФИЧНА КОНТЕКСТА СА ЛОКАЛИТЕТА СЛАТИНА - ТУРСКА ЧЕСМА С. Вуковић, ОСТАЦИ КАМИЛА ИЗ ВИМИНАЦИЈУМА C. Beldiman, MANUFACTURE OF MESOLITHIC BONE ARROW HEADS AT THE IRON GATES OF THE DANUBE, ROMANIA. SOME CONSIDERATIONS I. Sidéra, EARLY NÉOLITHIC BONE INDUSTRIES (ANATOLIA, SOUTH-WESTERN BULGARIA, NORTHERN GRECEAND MACEDONIA) : TECHNOLOGYAND FILIATIONS С. Витезовић, KOШТАНЕ СИРОВИНЕ У СТАРИЈЕМ НЕОЛИ- ТУ: ТЕХНОЛОШКИ ИЗБОРИ (НА ПРИМЕРУ ЛОКАЛИТЕТА ДОЊА БРАЊЕВИНА) D.-M. Stancz, NEOLITHIC AND COPPER AGE OSSEUS ADORNMENTS FROM TRANSYLVANIA С. Петковић, РИМСКИ ПРЕДМЕТ ОД КЉОВЕ МАМУТА ИЗ РОМУЛИЈАНЕ Дискусија / Discussion 15h Пауза за ручак 16,30 Светлана Хаџић, Сведочанства о угрожености споменика културе на Косову и Метохији 17h ОДРЖАВАЊЕ XXXV РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ САД 20h Заједничка вечера СУБОТА 26. MAJ h Излети у договору са домаћином скупа 11

12 ИЗВЕШТАЈ О РАДУ УПРАВНОГ ОДБОРА ОД ЈУНА ДО МАЈА ГОДИНЕ На XXXIV изборној Скупштини Српског археолошког друштва, одржаној у Краљеву од 26. до 28. маја године, изабрано је ново руководство и тела друштва. Управни одбор сачињавају: Драгана Антоновић (председница), Дубравка Николић (потпредседница), Војислав Филиповић (секретар), Гордана Гаврић, Емина Зечевић и Адам Црнобрња (чланови). За новог уредника Гласника САД изабран је Ђорђе Јанковић. По новом статуту председници секција нису по аутоматизму и чланови Управног одбора. На скупу у Краљеву формиране су четири секције: Секција за палеолит (председник Душан Михаиловић), Секција за праисторијску археологију (председник Војислав Филиповић), Секција за античку археологију (председник Адам Црнобрња) и Секција за средњовековну археологију (председник Дејан Радичевић). У Надзорном одбору су Славиша Перић, Ненад Радојичић и Наташа Миладиновић Радмиловић, а у Суду части Слободан Фидановски, Душан Михаиловић и Радован Бунарџић. Новоформирани Управни одбор Српског археолошког друштва одржао је, између две годишње скупштине, три седнице. Управни одбор је радио у проширеном саставу како је било одлучено на XXXIV Скупштини САД. Састанцима су присуствовала оба уредника Гласника САД Мирослав Вујовић који је завршавао рад на свесци 26 и Ђорђе Јанковић који је почео припрему свеске 27 као нови уредник Гласника. Формирана је и нова редакција Гласника у саставу Анастасиос Антонарас (Музеј византијске културе, Солун, Грчка), Андреј Обломски (Археолошки институт РАН, Москва, Русија), Роберт Вејлон (Мичигенски универзитет, Ан Арбор, САД), Мирко Пековић (Војни музеј, Београд), 12

13 Софија Петковић (Археолошки институт, Београд) и секретар редакције Дејан Радичевић (Филозофски факултет, Београд). У марту је изашао Гласник САД 26. Наш Гласник се и даље налази на листи научних гласила у категорији водећих часописа националног значаја. У оквиру својих редовних активности УО је радио на организовању XXXV Годишњег скупа у Ваљеву за који се пријавио већи број учесника него ранијих година, пре свега захваљујући тематским сесијама у оквиру којих ће учествовати и стручњаци из иностранства. Српско археолошко друштво је коначно, после мањих али незгодних административних проблема и уз велико залагање Адама Црнобрње, пререгистровано у Агенцији за привредне регистре. Од године Српско археолошко друштво је добило статус репрезентативног удружења у култури за територију Републике Србије (Службени гласник РС, бр. 82/11). Бригу о финансијском пословању је од 1. маја године преузела Маја Јовановић. Када је реч о финансијама, због скромних средстава Гласник САД 26 је штампан у смањеном обиму (211 страница) и тиражу (250 примерака), те ће свој примерак моћи да добију само чланови друштва који су платили чланарину, али не и аутори. Последња свеска Гласника је штампана од уплаћених чланарина и прилога (чланарина за институције) Завода за заштиту споменика културе Краљева, Завода за заштиту споменика културе Ваљева, Народног музеја из Кикинде и Музеја Крајине из Неготина. И овом приликом Управни одбор Српског археолошког друштва се захваљује поменутим институцијама на финансијској помоћи, као и свим члановима који на време уплаћују чланарине. 13

14 Захваљујемо се и домаћинима XXXIV скупа у Краљеву Заводу за заштиту споменика културе и Народном музеју у Краљеву, који су били заслужни за одличне радне услове и беспрекорну организацију највећег окупљања археолога у Србији у години. Драгана Антоновић Председница Српског археолошког друштва 14

15 ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ САД ЗА ПЕРИОД ОД до год. Приходи: 1. Оприходована средства из ранијих година ,01 2. АП Војводина ( за ископавања) ,00 3. Телеком (донација) ,00 4. Народни музеј Београд (донација) ,00 5. Народни музеј Шабац (чланарина) ,00 6. Завод за заштиту споменика Ваљево (чланарина) ,00 7. Завод за заштиту споменика Краљево (чланарина) ,00 8. Народни музеј Кикинда (чланарина) ,00 9. Приходи од продаје књига , Приходи од камате , Чланарине ,00 Укупно ,06 Расходи: 1. Банкарска провизија ,17 2. Штампа књиге ,89 3. Путне дневнице (ископавања) ,00 4. Ауторски хонорари ,00 Укупно ,06 Подносилац извештаја Маја Јовановић 15

16 ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ АРХЕОЛОГИЈУ Редовни јесењи састанак Средњовековне секције одржан је 10. и 11. новембра године у Белој Цркви. Домаћин скупа била је Народна библиотека у Белој Цркви, у чијем саставу постоји и мала музејска јединица. Према раније установљеном програму, како је то већ уобичајено, предвиђено је да први дан буде посвећен стручним рефератима и радном састанку Секције, док је за други дан планиран обилазак налазишта Град у селу Дупљаји. Састанак је окупио 30 колегиница и колега из различитих делова Србије. Након поздравне речи домаћина, уз пригодну посвету колеги Станимиру Барачком, једном од утемељивача археологије у овом делу Баната и најстаријем члану наше Секције, приступило се рефератима посвећеним актуелним истраживањима на пољу средњовековне археологије у Србији. Прва је наступила Б. Микић-Антонић (Градски музеј Бечеј) са темом посвеђеном појединачним гробним налазима средњовековног периода на територији општине Бечеј. Потом је З. Недељковић (Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица) реферисао о резултатима истраживања на локалитету Капоња код Суботице, након чега је С. Маринковић (Народни музеј Зрењанин) говорила о ископавањима средњовековне некрополе у Сечњу. Са резултатима последње истраживачке кампање на локалитету Град у Дупљаји упознали су нас И. Грујић (Опово) и М. Живановић (Бар). Наредни блок презентација тицао се актуелних заштитних радова која је у том моменту на простору Бачке обављао Покрајински завод за заштиту споменика културе. Реферате о истраживањима насеља VIII-IX века и XII-XIII века у околини Оџака представили су Б. Цмиљановић (Пријепоље) и С. Радовановић (Нови Сад), док 16

17 је о истраживањима позносредњовековног насеља код Дероња говорио А. Сајдл (Нови Сад). Археолози Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца, М. Грковић и М. Каличанин-Крстић, реферисали су о резултатима ископавања остатака цркава на локалитету Дворине Маџарско гробље код Аранђеловца и у Вукојевцу код Страгара, а потом је Д. Радовановић (Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево) говорио о истраживањима куле бр. 11 у смедеревској тврђави. На крају су Е. Зечевић и С. Фидановски (Народни музеј Београд) упознали присутне са стањем на локалитету Мраморје у Перућцу, након конзерваторског захвата који је тамо спровела екипа Републичког завода за заштиту споменика културе. Након реферата је одржан радни састанак секције, уобичајено посвеђен атуелним проблеми струке. Испоставило се да је последњи реферат заправо представљао повод за дискусију која се развила у вези са приказаним резултатима радова у Перућцу. Саопштење Е. Зечевић и С. Фидановског односило се на измене стања споменика, као и локалитета у целини, у односу на ситуацију након археолошких ископавања која је екипа Народног музеја у Београду обавила током године. Сви присустни сложили су се да је током реализације пројеката конзервације нарушен изглед и аутентичност локалитета. Како се ради о најбоље сачуваној и једној од највећих позносредњовековних некропола код нас, али и јединој некрополи са стећцима у Србији која је проглашена културним добром од изузетног значаја, закључено је да нас професионална одговорност обавезује да реагујемо. Одлучено је да се Министарству културе Републике Србије упути допис са захтевом да се, колико је то могуће, стање у Перућцу поправи. На другој страни, исто толико важно је да се слични конзерваторски захвати не понављају на другим локалитетима који се помињу у оквиру Плана управљања за некрополе са стећцима у Србији које су предложене за номинацију на UNESCO ву 17

18 Листу светске баштине (Мраморје у Растишту и Грчко гробље у Хртима). Други проблем разматран на састанку тицао се рада републичке комисије за издавање дозвола за археолошка ископавања и ажурности којом се дозволе добијају. Закључено је да се обави разговор са надлежним службеником Министарства културе, како се убудуће не би дешавало да дозволе стижу са закашњењем, већ у складу са датумима предвиђеним за радове, који се у захтеву иначе обавезно наводе. Наредног дана организована је посета археолошком налазишту Град у Дупљаји, где се, у организацији Градског музеја у Вршцу и Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, већ читаву деценију изводе археолошка ископавања. Са главним резултатима досадашњих истраживања присутне је упознао др Ђорђе Јанковић, руководилац научно-истраживачког пројекта. Ради се великом комплексу XI-XII столећа, вероватно највећем у овом делу Паноније. Величина налазишта и самог централног утврђења, постојање више цркви и изузетан покретни налази, несумљиво указују на изузетан значај овог места. Након посете Дупљаји, састанак је званично завршен. Део чланова Секције који се из Беле Цркве кретао према Београду, у повратку је обишао локалитет Град у Ковину, па потом и локалитет Ливаде у Старчеву, где су упознати са резултатима ископавања која на том месту обављају археолози Народног музеја Панчево. Дејан Радичевић председник Средњовековне секције САД 18

19 ОДБРАЊЕНИ РАДОВИ НА ОДЕЉЕЊУ ЗА АРХЕОЛОГИЈУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ У ГОДИНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ И ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ Мирко Пековић Инкрустована керамика бронзаног доба на тлу Србије Дејан Радичевић Археолошка налазишта X-XIII столећа у Банату Јасна Вуковић Неолитска грнчарија-технолошки и социјални аспекти Перица Шпехар Археолошка истраживања предмета религијског карактера са подручја Охридске архиепископије од њеног оснивања до почетка XIII века Селена Витезовић Коштана индустрија у старијем и средњем неолиту централног Балкана Александар Капуран Топографија насеља из металних доба на територији североисточне Србије МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Василка Димитровска Индустрија окресаног и глачаног камена са неолитског локалитета Руг-Баир у Голубинцима у ширем регионалном контексту МАСТЕР СТУДИЈЕ Јелена Живковић Производња предмета од сребра и висококалајне бронзе код Скордиска Драгана Вуловић Форензичка археологија масовних гробница методологија истраживања 19

20 Александар Бандовић Келти као метанаратив Јелена Јовановић Антрополошка анализа инхумираних остатака из касноантичке некрополе у Чачку Младен Јовичић Виле рустике на територији Виминацијума Урош Матић Егејски изасланици и њихов JNW у тебанским гробницама XVIII династије Јован Митровић Археолошки трагови прераде металне руде у културама старијег гвозденог доба на територији Централног Балкана Марија Савић Античка бронза Косова и Метохије Веселичић Милица Датовање и распрострањеност такозваних кијевских наушница на простору западног Балкана ДИПЛОМСКИ РАДОВИ Вујадин Вујадиновић Налази теракота са представом богиње Венере из римских провинција са територије Србије Маја Бојанић Трепанација код Мађара у X-XI веку стопа преживљавања Никола Боровинић Средњи палеолит Црне Горе у регионалном контексту Игор Ћирковић Римски рудници на подручју Пека и Црног Тимока Марија Ћуковић Рани латенски налази на тлу српског Подунавља и Посавине Илија Данковић Траса источне Виминацијумске комуникације Ана Ђурђевић Новопазарски крај у време римске доминације Вера Гагић Процедуре и домети палинолошких истраживања Ивана Ивковић Портрети у скулптури Старог царства 20

21 Ивана Јереб Значај проучавања макробиљних остатака Ненад Јончић Сахрањивање у пећинама током халколита на јужном леванту Мирослав Кочић Реконструкција станишта културе Лепенског вира на локалитету Власац Кристијан Обшуст Улога класичне Грчке у конструисању националних идентитета: Пример периода чешког народног препорода Вања Лукић Примена хемијских анализа костију и зуба у археологији Ана Мајкић Когнитивни развој и симболичко понашање хоминина пре година Маја Мандић Социо-политички развој Накада културе у контексту археолошких налаза Бојана Марић Вертикална стратиграфија локалитета Жидовар. Студија случаја стратиграфска сонда 1/97 Јелена Марјановић Скитски елементи у култури касног халштата (VI-V век пре нове ере) на територији централног и западног Балкана Милица Миладиновић Представе птица у касном бронзаном и старијем гвозденом добу на подручју централног и западног Балкана Никола Мркшић Типологија привезака старијег гвозденог доба на простору централног и западног Балкана Кристиан Мунћан Дачки налази у српском Подунављу Невена Негојевић Презентација археолошког наслеђа у музејима Србије. Студија случаја: Народни музеј Краљево Милица Петровић Еколошка компетиција између раних хоминина и месождера током доњег палеолита источне Африке Дубравка Поповић Винчанске фигурине са нагласком на регионалне сличности и разлике Никола Радиновић Судница и суђење у друштвеном животу полиса 21

22 Катарина Радовић Представе одеће тетрархијског периода на мозаицима и фреско-сликарству на простору Србије Маја Стаменковић Мреже размене у горњем и доњнем палеолиту средње и источне Европе Милена Станимировић Анализа индустрија од окресаног камена у мезолиту Ђердапа Бранислав Стојановић Антропоморфне и зооморфне фигуралне представе у културама старијег гвозденог доба на тлу централног и заадног Балкана Јелена Тодоровић Мегидо: настанак, развој и значај од неолита до касног гвозденог доба Милош Нешић Употреба ГИС-а у менаџменту културних ресурса: Студија случаја на територији општине Београд Ана Ђуричић Монументална архитектура и друштвена организација у неолиту Анадолије Милић Богдана Везе између Балкана и Анадолије-преглед старих и нових идеја Александар Јаблановић Значај домаћег говечета за неолитске заједнице централног Балкана Александар Јашаревић Илирске кациге. Студија случаја: Качањ у источној Херцеговини Љубомир Јевтовић Cursus honorum припадника VII Клаудијеве легије од II до IV века Вук Колџић Друштвене границе у винчанској култури: пример насеља на Гомолави Слободан Митић Сличности и разлике у материјалу у кнежевским гробовима у Долини трачких краљева и кнежевских гробова некрополе у Требеништу Тамара Младеновић Остаци животиња у пећинама: проспекција, документација и поступци заштите 22

23 РЕЗИМЕИ Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама (Р. Арсић и В. Филиповић) Мирослав Марић, Балканолошки Институт САНУ, Београд ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЈАРИЧИШТЕ 1, К.О. ЛАЈКОВАЦ У току заштитних археолошких истраживања која се одвијају на подручју Р.Б. Колубара, у селу Мали Борак, К.О. Лајковац, између и године археолошки је истражен вишеслојни локалитет Јаричиште 1. Том приликом откривени су остаци насеља из периода од неолита до раног бронзаног доба. Локалитет се налазио на широкој греди оријентисаној правцем југозапад-североисток повише реке Кладнице. Експлоатацијом Западног поља на копу Тамнава цела површина локалитета дошла је пред удар рударских машина, те су под руководством Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда предузети обимни истраживачки радови током којих је, у мањој или већој мери, истражена површина од око 200x400 метара. Локалитет нема изражену вертикалну, али има наглашену хоризонталну стратиграфију пошто није био ограничен простором за насељавање, првенствено због великих димензија самог платоа на коме се налази. Најобимније, по величини и бројности налаза јесте насеље старчевачке културе, које припада позном периоду и највећим делом налази се у делу платоа најближе до реке Кладнице. Насеље винчанске културе надовезује се на старчевачко, делимично негирајући неке старчевачке укопе, али већином се лоциравши ван те зоне ка југу. Насеље енеолитског периода документовано је углавном у средишњем делу платоа, где се укопи мешају како са објектима старчевачког, тако и са објектима винчанске културе. Коначно, о насељу бронзаног доба може се најмање рећи пошто су налази углавном потицали из површинских слојева или слојева непосредно испод површинског, а укопане објекте није било могуће детектовати. Углавном је у питању малобројан керамички материјал, изразито фрагментован, што може указати да је насеље бронзаног доба кратко опстало на овим просторима, не оставивши веће трагове свог постојања. У раду ће бити представљени прелиминарни резултати истраживања, пошто је у току археолошка обрада покретних и непокретних на- 23

24 лаза који ће бити, надамо се, обједињени у публикацији већег обима у најскорије време. Драгана Антоновић, Археолошки институт, Београд ПРАИСТОРИЈСКА КАМЕНА ИНДУСТРИЈА ТАМНАВЕ Заштитно ископавање на угљенокопу Тамнава представља први српски пројекат који је пружио енормне количине материјала, како керамичког тако и каменог, што омогућава рад на великом узорку какав до сада није постојао у српској археологији. Три праисторијска локалитета Црквине, Масинске њиве и Јаричиште, истраживана од до године, дала су преко камених предмета, углавном алатки (само 0,1 % од овог броја чине украсни и култни предмети). Овако импозантан број камених налаза до сада је забележен само на локалитетима који су били ископавани у оквиру међународних пројектима са САД (Дивостин и Селевац). До сада је анализиран материјал са локалитета Црквине и Масинске њиве, док је онај са локалтета Јаричиште у фази обраде. На Црквинама је прикупљено 5829 камених налаза од којих се само 10% може определити као оруђе од окресаног камена. Као оруђе од глачаног камена типолошки је потпуно одредиво само 705 примерака. На локалитету Масинске њиве прикупљено је 6619 камених предмета (75% су примерци индустрије окресаног камена). Међу налазима од глачаног камена типолошки је дефинисано само 15% примерака и међу њима је забележено више врста оруђа и њихових типова. Са Јаричишта је у до сада обрађеном матријалу окресано оруђе заступљено са 60% налаза. Код преосталих 40% предмета од глачаног камена типолошки је одредиво тек мањи број примерака. Извесни стандарди у избору сировина за камено оруђе већ су констатовани на сва три локалитета, као и постојање специјализованих радионица са обраду камена. Ипак на значајно питање које се односи на порекло камених сировина где су се налазили каменоломи и изданци стена које су мајстори тог времена из Тамнаве користиле за своје камено оруђе за сада није могуће одговорити. Највећи број налаза индустрије глачаног камена са сва три локалитета, а посебно са Масинских њива и Јаричишта, представља оштећено или чак потупно уништено оруђе, затим полуфабрикати и финални производи који су тако лоше направљени да се нису могли користити. Према количини отпадног каменог материјала чини се да су праисторијски локалитети у Малом Борку били центри за производњу каменог алата. 24

25 Слика о нивоу технолошког развоја током неолита и енеолита на овом тлу биће јаснија тек након завршене комплетне анализе каменог оруђа са сва три локалитета Црквине, Масинске њиве и Јаричиште. Она ће дати одговоре на многа питања: одакле су доношене сировине, како се вршила прерада камена, за шта је оруђе било коришћено, за које све занате су постојале специјализоване радионице, односно да ли се занатска производња одвијала у оквиру домаћинстава или посебних делова насеља. Бобан Трипковић, Филозофски факултет у Београду Момир Церовић, Народни музеј, Шабац Дејан Булић, Историјски институт, Београд ЖИВОТ У МОЧВАРИ: МИКРОРЕГИОНАЛНА АДАПТАЦИЈА У СЕВЕРОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ Обровцем се у литератури сматра специфичан тип локалитета у у северозападној Србији, издвојен на основу карактеристичног рова или бедема који је окруживао насеље. Већина локалитета је до 50 м у пречнику, док је за само неколико њих наведена величина од неколико стотина метара у пречнику. Идеја ранијих истраживача била је да већина оброваца представља адаптацију 1-2 домаћинства на мочварно окружење, односно да су земљом из рова насипали унутрашњост прстена како би издигли ходну површину насеља и тако се заштитили од плављења терена. Интересантно је да та интерпретација у литератури до данас није критикована, нити је прихваћена. Из непознатог разлога, локалитети типа Обровац скоро 30 година нису предмет интересовања археолога. Осим неколико старих фотографија, данас још увек не знамо како је већина тих локалитета изгледала, да ли су заиста имали ров и бедем, колико је поуздано њихово сврставање у време винчанске културе и да ли неки од њих припадају, можда, модернијем времену. Пројекат Живот у мочвари: микрорегионална адаптација у северозападној Србији покренут је у циљу осветљавања овог мало познатог праисторијског феномена. Прва фаза истраживања подразумевала је обилазак терена и одређивање тачне локације оброваца ручним ГПС уређајем. Циљ је био видети у каквом су данас стању ти локалитети и да ли се заиста могу издвојити као посебан тип насеља. У презентацији се приказују најважнији резултати рекогносцирања. 25

26 Бобан Трипковић, Филозофски факултет Београд Јелена Милетић, Центар за нове технологије Виминацијум, Београд Владимир Милетић, Центар за нове технологије Виминацијум, Београд ЖИВОТ У МОЧВАРИ: ГЕОМАГНЕТНА ПРОСПЕКЦИЈА ЛОКАЛИТЕТА ИЗБИШТЕ У ЛИПОЛИСТУ Већина локалитета типа Обровац у прошлости је издвојена на основу присуства широког и дубоког рова који је окруживао простор насеља. Према давном запажању М. Васиљевића и В. Трбуховића, који су рекогносцирали подручје северозападне Србије, ровови видљиви на површини били су у неким случајевима широки и до 20 m. Теренском проспекцијом у Одређена је локација већине налазишта типа Обровац. На основу података са терена издвојено је неколико локалитета који су сврстани у приоритете за будућа геомагнетна снимања терена, како би биле проверене информације о постојању рова око насеља. Један од локалитета предвиђен за снимање је Избиште код Липолиста, недалеко од регионалног пута Шабац-Лозница. На терену се препознаје као омањи брежуљак пречника око 50м. Геомагнетна проспекција спроведена је крајем у сарадњи са Центром за нове технологије. Снимање је обављено на простору 60 x 40 m, мерењем дуж профила на дистанцама од 1 m, а у оквиру истражних поља димензија 20x20 m. У раду су презентовани резултати тог снимања. Они показују да је геомагнетном детекцијом на локалитету Избиште у Липолисту учињен значајан корак ка идентификацији и будућој заштити ове занимљиве групе налазишта. Милош Спасић, Музеј града Београда БАДЕНСКА ФИГУРИНА СА ЛОКАЛИТЕТА МАСИНСКЕ ЊИВЕ (СЗ СРБИЈА): ДВЕ СТРАНЕ ПРИЧЕ Масинске њиве су вишеслојан локалитет са израженом хоризонталном стратиграфијом и насељима из периода винчанске и баденске културе. Истражено је преко 150 баденских објеката, што овај локалитет чини највећим познатим баденским насељем у Србији. Насеље је датовано у постболераску фазу баденске културе. Два фрагмента једне исте антропоморфне фигурине типа Kopflosidole пронађена су у испуни два укопана објекта, који су један од другог удаљени око 20 метара. Обичај 26

27 ломљења фигурина, а потом и депоновања њених делова у различитим објектима добро је позната пракса у многим културама позног неолита централног Балкана, али је до сада незабележено да је намерно ломљење фигурина практиковано и у баденској култури. Инсистирање на одгонетању функционалне улоге великог корпуса неолитских и енеолитских фигурина и велики неуспех да се на тај проблем адекватно одговори значајно је удаљило истраживаче од проматрања неких других аспеката антропоморфних представа. Рад ће третирати једну од највидљивијих одлика антропоморфне пластике у археолошком запису фрагментованост, овај пут у контексту баденске културе. Биће размотрене карактеристике оба укопана објекта у којима су пронађени фрагменти исте антропоморфне фигурине, као и депозција осталих класа налаза у њима. Обе јаме су у последњим тренуцима своје биографије биле намењене одлагању отпада. Управо у тој временској секвенци у јаме су депоновани и фрагменти антропоморфне фигурине. Основна макроскопска анализа оба фрагмента баденске фигурине указује на закључак да је фигурина секундарно горела док је још била цела, али и на могућност да се једном половином фигурине нешто дуже манипулисало пре него што је похрањена у јаму. На то указује истрошеност и излизаност урезане орнаментике на површини десног фрагмента фигурине. Рад ће покушати да сагледа социјалне и културне импликација процеса фрагментовања фигурине, као и импликације различитог третмана десног и левог фрагмента, те њихову везу са објектима у којима се њихова живот звршава. Rebecca Boger, Brooklyn College, Brooklyn, USA Charuta Kulkarni, CUNY Graduate Center, New York, USA Arthur Bankoff, Brooklyn College, Brooklyn, USA Elizabeth Skylar, Brooklyn College, Brooklyn, USA Slobodan Mitrović, CUNY Graduate Center, New York, USA Wayne Powell, Brooklyn College, Brooklyn, USA Andrea Huska, Brooklyn College, Brooklyn, USA LONG-TERM SOCIO-ECOLOGICAL RESEARCH IN WEST SERBIA: THE NEED FOR PALEOCLIMATE DATA AND DIVERSE DATA INTEGRATION A multi-disciplinary project is being undertaken in the Jadar River Basin in West Serbia to explore the resilience, vulnerability and adaptability of societies to environmental and human stressors. Archaeological, environmen- 27

28 tal, geological, and historical data are being collected and incorporated into a Geographic Information System (GIS) geodatabase for organizing, archiving and modeling. Although the project includes research throughout the Holocene, particular emphasis is placed on the Bronze Age (BA) and Little Ice Age (LIA) since these are periods of distinct climatic and human change. The GIS database framework provides the template for expansion as new data become available and for agent-based modeling (ABM). ABM simulations enable us to better understand the cause and response relationships in human and natural systems in the BA and LIA, as well as for modern societies. In order to have realistic models of human-environment interactions using GIS and ABM simulations, rigorous spatial and temporal archaeological and paleoclimate data are needed. In addition to the theoretical framework for the research, this paper discusses: 1) the state of paleoclimate research in the study area, and 2) ongoing research for paleoclimate reconstruction, namely archaeological macrofossil, pollen, and fluvial analyses, as well as associated C14 and thermoluminescence dating. H. Arthur Bankoff, Brooklyn College, Brooklyn, USA Slobodan Mitrović, CUNY Graduate Center, New York, USA Rebecca Boger, Brooklyn College, Brooklyn, USA Wayne Powell, Brooklyn College, Brooklyn, USA Aleksandar Bulatović, Archaeological Institute, Belgrade Vojislav Filipović, Archaeological Institute, Belgrade Andrea Huska, Brooklyn College, Brooklyn, USA Charuta Kulkarni, CUNY Graduate Center, New York, USA NEW ARCHAEOLOGICAL RESEARCH IN THE JADAR REGION OF WEST SERBIA Tin (Sn), an essential component of bronze, is at the center of many questions about the Bronze Age. Tin is a rare metal and its elusive sources still present a conundrum for archaeologists, as well as geologists. Due to its very rarity and indispensability for making bronze (a copper-tin alloy), tin can be used as a key indicator in studies of prehistoric trade and cultural interconnections. Following the work of Aleksandar Durman, we hypothesize that at least some of the tin used locally, in the Bronze Age Aegean, and elsewhere was mined in West Serbia, the source closest to Greece. In the Jadar Geoarchaeological Project, begun in 2009, we posit that tin production integrated the area into wider trade networks for at least several centuries. First phase of 28

29 this project focuses on collecting evidence of metallurgical process, to investigate the connection between tin resources and archaeological sites. Reconnaissance in Western Serbia in 2010 and 2011 has located both tin sources and Bronze Age sites. Aleksandar Bulatović, Archaeological Institute, Belgrade Vojislav Filipović, Archaeological Institute, Belgrade Arthur Bankoff, Brooklyn College, Brooklyn, USA Slobodan Mitrović, CUNY Graduate Center, New York, USA PRELIMINARY RESULTS OF TEST-PIT RECONNAISSANCE AT OSTENJAK, IN THE VILLAGE LIKODRA BY KRUPANJ In the summer 2011, at the hill fort site Ostenjak in the village Likodra in Radjevina (West Serbia), we performed an archaeological survey with assessment test pits. The research was carried out as a part of the international project involving the study of settlement systems, burial rituals, and mineral resources in the Bronze Age of Northwest Serbia. Participating institutions are Archaeological Institute Belgrade, Brooklyn College City University New York, and Institute for Heritage Preservation Valjevo. Ostenjak in Likodra, the only known hill-fort site in the Jadar River drainage basin, has often been acknowledged in the literature when talking about wider culture-historical interpretations of later prehistory of Northwest Serbia. Archaeological research done by Draga and Milutin Garašanin has never been published in detail, though, so the topography and stratigraphy of this site was not fully grasped. Ostenjak is a dominant, relatively flat hill (elevation 310m), surrounded by steep cliffs from north, west, and east sides. The easiest access is from the southeast, where a saddle opens up m wide. Archaeological investigation in 2011 exposed two test pits of 2 and 1 square meters, one in the southern and the other in southeastern part of the plateau, respectively. Positions of four trenches from previous research were also successfully reconstructed. In the eastern test pit, at the depth of 0.3 to 0.4 m the bedrock was encountered. The pit did not register any cultural horizons, rather only few sherds of atypical small-dimension prehistoric pottery. In the southern test-pit we had a markedly different situation. There were six cultural layers in total, three of which contained pottery from the Late Neolithic/Early Eneolithic, one from Late Eneolithic, one from Early Bronze Age, and one 29

30 from Early Iron Age. In the pit s south section large pieces of limestone were registered along the whole length of the section, and this may well confirm the remains of settlement walls mentioned by previous investigators. With pottery finds, small pieces of daub were also recognized. Given the results of 2011 campaign, we think that bigger, extensive archaeological research should follow at the Ostenjak hill-fort. Wayne Powell, Brooklyn College, Brooklyn, USA Andrea Huska, Brooklyn College, Brooklyn, USA H. Arthur Bankoff, Brooklyn College, Brooklyn, USA Slobodan Mitrović, CUNY Graduate Center, New York, USA TIN SOURCES ASSOCIATED WITH BRONZE AGE ARCHAEOLOGICAL SITES IN WEST SERBIA The discovery of Bronze Age archaeological sites in West Serbia has led to a search of local tinbearing minerals and their bedrock sources. To confirm the presence of tin placer deposits in the Mt. Cer region as initially reported by Durman (1997), sand and gravel samples were collected from the Milinska Reka in summer Eighteen of the thirty-nine samples yielded statistically valid tin readings in the heavy mineral separate (>2.89 g/ml). SEM and EDS analysis of Sn-bearing heavy mineral concentrates confirmed the presence of cassiterite, along with the Nb-Ta-bearing mineral columbite. Based on these preliminary results, this study aims to document the distribution of tin-bearing fluvial sediments adjacent to Mt. Cer, and to develop an effective method for further tin exploration in the area. The tin distribution coupled with available GIS-based watershed data will determine the approximate bedrock tin source. The tin distribution pattern will be correlated with archaeological surface survey results. Prehistoric settlements and/or artifacts associated with smelting are expected to be concentrated at the mouths of tinbearing tributaries, whereas barren streams are expected to lack these similar settlements, suggesting that Bronze Age people exploited the local placer tin resources. The spatial association of placer tin and archaeological sites will address the interface between the ancient sites, the exploitation of natural resources, and the exchange systems along trade routes in the Aegean. 30

31 Дејан Булић, Историјски институт, Београд Радивоје Арсић, Завод за заштиту споменика културе, Ваљево Владимир Пецикоза, Истраживачка станица Петница ГРАДИНА СТАРИЈЕГ ГВОЗДЕНОГ ДОБА ИЗ БРЕЗОВИЦА КОД ВАЉЕВА Археолошко налазиште се налази на заравњеном стеновитом планинском врху висине око 800 m. који представља северне обронке планине Повлен у селу Брезовице. Данас је простор налазишта обрастао у слабу букву шуму и шибље. На самом врху формирана је заравњена увала окружена природним стенама које су искоришћене за основу бедема. Северна западна и источна страна су под великим нагибом, што отежава приступ фортификацији. Приступ је донекле олакшан са јужне стране. Локалитет је раније био евидентиран по налазима из 4. века, које је пронашао З. Новичић. Приликом рутинског обиласка терена у околини цркве Грачанице археолошка екипа која је радила на истраживању порте цркве утврдила је да се на овом месту налазе остаци праисторијског каменог утврђење старости око 3000 година. Најпре су лоцирани остаци каменог бедема у техници сухозида, код којих техника зидања подсећа на Murus Gallicus, а потом је извршено прикупљање површинских налаза и сачињена скица основе фортификација. Унутар зидина откривен је већи број повшинских налаза који указују да је градина активно коришћено један дужи период почетком гвозденог доба, а није искључено да има старијих слојева. Укупна дебљина културног слоја износи 0,7 до 1 m. Антички налази су концетрисани на једном малом простору што нам говори да је у првој половини IV века простор коришћен, али не као фортификација. Бедем има неправилну издужену форму укупне површине oko 1 ha. За основу бедема са једнес стране је увек коришћена природна кречњачка стена. Бедем је рађен техником сухозида без коришђења везивних материјала. Ширина бедема зноси 2,5 до 3 m. Спољно лице бедема рађено је вештим уклапањем крупнијих комада камена, што је вероватно био случај и са унутутрашеим лицем бедема. Унуттрашњост је испуњена ситнијим комадима камена. са северне стране бедем је очуван до висине од 1,5 до 2 m. Постојање моћног бедема и утврђеног насеља на брду Вито сугеришу постојање јаког центра почетком гвозденог доба на подручју западне Србије. Основа моћи овог центра је вероватно економске природе, која се заснивала на експлоатацији и преради минералних сировина као што 31

32 су гвожђе, сребро, бакар (бронза), као и одбрани ових ресурса од околних заједница. У непоредној близини забележено је постојање старих рударских окана која још увек нису испитана. На присиутво економски моћне заједнице упућује налаз оштеђене хумке из гвозденог доба на локалитету Савинац на око 3 км севроисточно. Налази грнчарије хронолошки у потпуности одговарају онима на градини. Мирјана Благојевић, Републички завод за заштиту споменика културе Београд ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ПОДРУЧЈУ РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Експлоатацијом лигнита на површинским коповима Рударског басена Колубара неповратно нестају добра чија су споменичка својства одређена њиховим културним, историјским и националним значајем и као таква представљају део богатог наслеђа сконцентрисаног у долинама Колубаре и Саве. Слику истражености је делимично променио пројекат Заштитна археолошка истраживања на подручју рударског басена Колубара, у оквиру кога је у кратком временском року истражен већи број изузетно значајних праисторијских локалитета, али и оних из каснијих епоха. Област око слива река Колубаре и Тамнаве, ограничених на подручје између Мораве и Дрине, представљала је простор разграничавања различитих култура, етничких група, провинција и држава. Како је ово подручје била веома повољна животна средина која обилује плодним земљиштем, шумама и рудним богатством, уз умерену климу, омогућила је да се на овом простору прати континуитет живота од раног неолита до данас. Гордана Јеремић, Археолошки институт, Београд ЕПИГРАФСКИ И РЕЉЕФНО УКРАШЕНИ СПОМЕНИЦИ АНТИЧКОГ ПЕРИОДА ИЗ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Област Северозападне Србије, која је у римско доба обухватала делове провинција Далмације и Доње Паноније, граничећи се са Горњом Мезијом, археолошки је релативно мало истражена. Међутим, 32

33 систематским рекогносцирањима регистрован је велики број налазишта из римског и касноримског доба, који указују на релативно густу насељеност области у свим епохама римске доминације. Ископавањима, рекогносцирањима и случајним открићима у овим областима регистровани су камени споменици и посуде, који на себи носе рељефне украсе и/или натписе. Досадашњим открићима забележено је четрдесетак споменика на двадесет налазишта, који махом потичу из секундарног положаја. Рељефни украси јављају се на парапетним плочама или деловима касетираних таваница (представе лављих глава са звекиром), вотивним и надгробним споменицима (прикази покојника, сцене жртвовања) као и на металним посудама (сцене митолошког и жанр карактера). Од скулпторских радова регистована је оштећена глава лава, која је највероватније представљала део надгробног споменика. Латински натписи заступљени су на деветнаест споменика, надгробних, вотивних и у три случаја на металним посудама. Рељефне представе чине изванредне ликовне изворе сцена из митолошког круга или епизоде из загробног култа, док из натписа сазнајемо податке о локалном становништву и култовима поштованим у области Северозападне Србије у римско доба. На основу ових споменика могуће је, уз ограничења која са собом носе, говорити и о степену романизације и економско-социјалној повезаности, трговачким и занатским везама, ових крајева са другим деловима Римског царства. Адам Н. Црнобрња, Музеј града Београда Бојана Племић, Београд ВОТИВНИ РЕЉЕФ ИЗ УШЋА КОД ОБРЕНОВЦА РАЗМАТРАЊА О КУЛТУ СЕРАПИСА НА ТЛУ СРБИЈЕ Римско насеље на локалитету Ушће код Обреновца налазило се у провинцији Доњој Панонији, на средокраћи копненог и воденог пута између Сирмијума и Сингидунума. У излагању ће бити изнети и резултати најновијих анализа које указују да се на поменутом локалитету налазио римски муниципијум Spodent(...). Са овога локалитета потиче обиље покретних налаза римске провенијенције који су сукцесивно објављивани протеклих неколико деценија. Овом приликом ћемо указати на интересантан случајни налаз керамичке вотивне плочице са рељефном представом Сераписовог лика, која је пронађена у зони некрополе II III 33

34 века. Поред покушаја тумачења намене самог предмета, пажња ће бити поклоњена и култу Сераписа у провинцијама на чијим се границама муниципијум Сподент... налазио (Доња Панонија, Горња Мезија, Далмација). Такође, биће размотрена и популациона кретања на територији Доње Паноније у првој половини III века. Посебно ћемо се осврнути на налазе који директно указују на насељавање ветерана за време владавине династије Севера у насељу на Ушћу и његовој околини, будући да се вотивна плочица о којој је овде реч, за тај период може везати како стилским карактеристикама тако и самом тематиком, односно приказом Сераписа, чији култ у то време доживљава највећи процват. Гордана Ковић, Народни музеј Шабац РЕЗУЛТАТИ АРХЕОЛОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА ВИЛЕ РУСТИКЕ У КЛЕЊУ Од године Народни музеј у Шапцу вршио је археолошка истраживања на локалитету Авлије у атару села Клења, општина Богатић. Локалитет се налази 3 km удаљен од центра села ка северу, са десне стране споредног пута Клење- Глоговац. Локалитет је пољопривредно земљиште, површине 2,5 ha и лежи на терасним седиментима карактеристичним за целу Мачву, осим њеног најсевернијег дела. Током четворогодишњих истраживања откривени су и истражени темељни остаци виле рустике и две целине окарактерисане као отпадне јаме. Укупно истражена површина објекта је 22x20 m. Остаци темеља су на дубини од 50 cm, грађени од ломљеног камена и облутака, а као везивно ткиво послужио је кречни малтер, местимично очуван. Ширина темеља је од 0,60-0,80 m. Током истраживања открили смо комаде фрагментоване опеке, уломака тегула и имбрицеса, што указује на чврсту надземну конструкцију. Највећа концентрација покретног материјала, керамичког, коштаног и металног откривена је у две отпадне јаме. Анализом керамике установљено је да највећи број посуда потиче из III и IV века као и новчић Констатина Великог, што указује да и вилу рустику датујемо у исти временски оквир. 34

35 Антонија С. Ропкић Ђорђевић, Београд ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ЦРКВИНЕ-БАРЕ Један од ретких истражених античких локалитета на простору рударског басена Колубара је локалитет Црквине-Баре, истраживан у периоду од до године. Локалитет се налазио у источном делу села Скобаљ, где су, на ниској лесној тераси изнад речног корита Колубаре констатовани остаци касноантичке виле рустике. Вила рустика са локалитета Црквине-Баре припада типу виле са централним ходником који је обично објекат делио на стамбени и економски део. На северној страни објекта налазио се табулинум са полукружном конхом чија је унутрашњост била осликана. Једноставност у организацији простора вероватно је условљена, пре свега, несигурним временима у којима је објекат настао, као и измењеним друштвеним схватањима начина живота у то време. Положај, рељеф и педолошки састав земљишта Колубарске области могу навести на претпоставку да је објекат на локалитету Црквине-Баре имао функцију везану за прераду и чување руде, међутим резултати истраживања су показала да се објекат може посматрати као центар пољопривредног имања са стамбеним просторијама и просторијама у којима су обављани привредни послови или складиштени производи. Производња на овом имању је сигурно покривала потребе домаћинства, али је могућа и функција у снабдевању војних формација. На ову претпоставку упућује положај виле, јер се на путу, који је ишао преко Колубаре и Јадра па силазио у долину Дрине где се спајао са путем који је ишао од Сирмијума ка Салони, налазило неколико римских станица. Објекат је био у употреби у III и IV веку. Време настанка није могуће тачно утврдити, али судећи према налазима највероватније је настао у време почетка тетрархије. На основу налаза новца може се претпоставити да је запустео и разрушен са провалом Гота у осмој деценији IV века, као и малобројне истражене виле рустике у овој области: вила на локалитету Црквине у селу Бабина Лука и вила на ушћу реке Љиг у Колубару, на локалитету Анине, која је у истом периоду страдала у пожару. Из археолошких података јасно је да вила више није обнављана и да на овом потесу у наредном периоду није било насељавања. Вила рустика на локалитету Црквине-Баре представља драгоцен допринос, како у пручавању становништва и економије области Колубаре у античком периоду, тако и у проучавању вила рустика на територији Србије. 35