ИЗВЕШТАЈ О СТИЦАЊУ НАУЧНОГ ЗВАЊА Кандидат: Ивана Живаљевић

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Дана, године I ОСНОВНИ ПОДАЦИ ИЗВЕШТАЈ О СТИЦАЊУ НАУЧНОГ ЗВАЊА Кандидат: Ивана Живаљевић Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној дана године именовало је Комисију у саставу: 1. др Весна Манојловић Николић, ванредни професор (2012), ужа научна област Археологија, Филозофски факултет, Нови Сад; 2. др Весна Димитријевић, редовни професор (2006), ужа научна област Археологија, Филозофски факултет у Београду; 3. др Владимир Михајловић, доцент (2016), ужа научна област Археологија, Филозофски факултет, Нови Сад. Кандидат: Ивана Живаљевић II БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ Ивана Живаљевић рођена је у Крушевцу. Завршила је основне студије археологије године на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, одбранивши дипломски рад Келти и локално становништво у српском Подунављу, под менторством доц. др Милоша Јевтића. На истом факултету је године одбранила мастер тезу Културни и друштвени идентитет у Ђердапу на прелазу мезолит-неолит, под менторством проф. др Душана Михаиловића. Наредне, године одбранила је MLitt (Master of Letters) тезу под насловом Concepts of the Body in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: Interpreting the Post-mortem Treatment of Humans and Animals, под менторством проф. др Криса Фаулера (Chris Fowler) и проф. др Андрее Долфинија (Andrea Dolfini) на Универзитету у Њукаслу, Велика Британија. Звање доктора археолошких наука стекла је године одбранивши докторску дисертацију Риболов на Ђердапу у раном холоцену ( миленијум пре н. е.) на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, под менторством проф. др Весне Димитријевић. Од до године била је запослена као истраживач-приправник у Лабораторији за Биоархеологију Филозофског факултета на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Биоархеологија древне Европе: људи, животиње и биљке у праисторији Србије (III 47001) (руководилац пројекта проф. др Софија Стефановић), а од до на истом пројекту као истраживач-сарадник. Од године запослена је као истраживач на пројекту Европског Истраживачког Савета (European Research Council, ERC) BIRTH: Births, mothers and babies: prehistoric 1

2 fertility in the Balkans between 10, BC (grant agreement No ), руководилац проф. др Софија Стефановић, који се реализује на Институту БиоСенс. Учествовала је на већем броју пројеката истраживања различитих археолошких локалитета у земљи и иностранству: Диана-Караташ, Жидовар, Винча-Бело брдо, Велика и Мала Баланица, Власац, Пећина изнад Трајанове Табле, Дубочка пећина, Пештурина и Павловац-Чукар у Србији, Кабесо дас Амореирас (Cabeço das Amoreiras) у Португалу и Врбичка пећина у Црној Гори. Добитница је Northern Centre for the History of Medicine стипендије за мастер студије на School of History, Classics and Archeology, Newcastle University ( ) коју додељује Wellcome Trust, као и награде Keith Wrightson за најбољи постер на годишњој Newcastle School of History, Classics and Archeology Postgraduate Forum конференцији (2010), коју додељује проф. др Кит Рајтсон (Keith Wrightson), Department of History, Yale University. Др Ивана Живаљевић је од године чланица Европске асоцијације археолога (European Association of Archaeologists), а од Српског археолошког друштва. Чита, пише и говори енглески језик, а служи се (читање, конверзација) португалским, шпанским и руским језиком. III НАУЧНИ РАДОВИ КАНДИДАТА ( комплетна библиографија кандидата са рефернцама разврстаним према категоријама научног рада уз јасну назнаку периода за који се кандидат оцењује) Први услов за стицање звања научног сарадника су одбрањене мастер и докторска теза: М72 Мастер рад Културни и друштвени идентитет у Ђердапу на прелазу мезолит-неолит, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, М72 Мастер рад Concepts of the Body in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: Interpreting the Post-mortem Treatment of Humans and Animals, Универзитет у Њукаслу, Велика Британија, М71 Докторска дисертација Риболов на Ђердапу у раном холоцену ( миленијум пре н.е.), Филозофски факултет, Универзитет у Београду, До избора у звање истраживач-сарадник Ивана Живаљевић објавила је следеће радове: М24 I. Živaljević: Životinje između prirode i kulture: priča o arheozoologiji, Etnoantropološki problemi, Vol. 8, Issue 4, pp , Dec М33 I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2 nd International 2

3 Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association: Belgrade, pp I. Živaljević: Estimation of size of beluga sturgeon (Huso huso Brandt) specimens from Lepenski Vir, Serbia, 150th anniversary of the discovery of the Mesolithic Shellmiddens, Muge, Portugal, March 21 st March 23 rd, pp. 46. I. Živaljević: Lend me your eyes, your ears, your perspective: the usage of animal body parts in human burials in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, The 18th Annual Meeting of the European Association of Archaeologists (EAA), Helsinki, Finland (August 29th September 1 st, 2012, pp I. Živaljević: Meaningful and meaningless deposition: Interpreting the post-mortem treatment of human and animal bodies, The Thirty-Second Annual Conference of the Theoretical Archaeology Group (TAG 2010), Bristol, United Kingdom (December 17th December 19 th, 2010, pp М64 I. Živaljević: Lov na krupnu ribu: procena veličine moruna sa Lepenskog Vira, XXXVI Godišnji skup srpskog arheološkog društva, Novi Sad, Srbija, 30. maj 1. jun, 2013, pp М64 I. Živaljević: Životinje između prirode i kulture: priča o arheozoologiji, XXXV Godišnji skup srpskog arheološkog društva, Valjevo, Srbija, maj, 2012, pp Библиографија радова од избора у звање истраживач-сарадник године: M21a S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp , Aug 2016, DOI: /ajpa.23079, impact factor M21 I. Živaljević, D. Popović, A. Snoj, S. Marić: Ancient DNA analysis of cyprinid remains from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges reveals an extirpated fish species Rutilus frisii (Nordmann, 1840), Journal of Archaeological Science, Vol. 79, pp. 1-9, March 2017, DOI: /j.jas , impact factor М21 E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), 3

4 Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp , June 2014, DOI: /j.jas , impact factor М23 V. Dimitrijević, I. Živaljević, S. Stefanović: Becoming sedentary? The seasonality of food resource exploitation in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, Documenta Praehistorica, Vol. XLIII, pp , Dec 2016, DOI: \dp.43.4, impact factor М24 I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp , Sep 2015, DOI: I. Živaljević, V. Dimitrijević, S. Stefanović: Between the forest and the river: hunting and fishing in the Danube Gorges in the Mesolithic, 22 nd Annual Meeting of the European Association of Archaeologists (EAA), Vilnius, Lithuania, August 31st September 4th, 2016, pp. 69. I. Živaljević, S. Stefanović: (Dis)continuities in fishing practices at the onset of Neolithic: a case study from Starčevo, Serbia, 22 nd Annual Meeting of the European Association of Archaeologists (EAA), Vilnius, Lithuania, August 31st September 4th, 2016, pp I. Živaljević, M. Lopičić: Fishing the sensitive information: reconstructing fish processing practices from the Mesolithic-Neolithic Iron Gates (north-central Balkans), 18 th Fish Remains Working Group International Council for Archaeozoology, Lisbon, Portugal, 28th September 3rd October, 2015, pp. 70. I. Živaljević: Revealing an extirpated species: identification of cyprinid pharyngeal teeth from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, 18 th Fish Remains Working Group International Council for Archaeozoology, Lisbon, Portugal, 28th September 3rd October, 2015, pp. 15. I. Živaljević: Pearls from the pearlfish: Cyprinid pharyngeal teeth appliqués from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, MESO 2015 The Ninth International Conference on the Mesolithic in Europe, Belgrade, Serbia, 14th-18th September, 2015, pp. 52. I. Živaljević: The currents of time: Fishing in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges in the diachronic perspective, MESO 2015 The Ninth International Conference on the Mesolithic in Europe, Belgrade, Serbia, 14th-18th September, 2015, pp

5 I. Živaljević: Fish Consumption and Fertility: the evidence from Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, 20 th Annual Meeting of the European Association of Archaeologists (EAA), Istanbul, Turkey, September 10th September 14th, 2014, pp I. Živaljević, J. Jovanović, C. de Becdelièvre, G. Goude: Fishing in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: archaeological, archaeozoological and isotopic evidence, XVII World UISPP Congress, Burgos, Spain, September 1st September 7th, 2014, pp М64 I. Živaljević: Stepeni artificijelnosti ili gde počinju artefakti? Životinjska tela u arheologiji, Srpska arheologija između teorije i činjenica V: Arheologija između artefakata i ekofakata, Beograd, Srbija, 01. april 02. april, 2017, pp М64 I. Živaljević: Đerdapski ribolovi u (dalekoj) prošlosti i sadašnjosti: čitanja Mihaila Petrovića Alasa u srpskoj arheologiji, XXXIX Godišnji skup srpskog arheološkog društva, Vršac, Srbija, 02. jun 04. Jun, 2016, pp М64 I. Živaljević, N. Marković, M. Maksimović: Riba na studeničkoj trpezi: arheozoološka i pisana svedočanstva, XXXVII Godišnji skup srpskog arheološkog društva, Kragujevac, Srbija, 09. oktobar 11. oktobar, 2014, pp. 61. IV АНАЛИЗА РАДОВА КАНДИДАТА (само радови који кандидата квалификују за предложено звање) Радови др Иване Живаљевић превенствено су усмерени на различите аспекте људско-животињских односа у праисторији, углавном из перспективе археозоологије, али инкорпорирајући и анализе древне ДНК, анализе трагова употребе и резидуалних материјала, као и социјалне теорије телесности и особности. 1. S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp , Aug 2016, DOI: /ajpa.23079, impact factor У раду су анализиране антропогене модификације на људским и животињским костима са четири археолошка налазишта, настале као последица различитих пракси (на једном локалитету су интерпретиране као канибализам, а на три као посмртно уклањање ткива и дезартикулација након одређеног периода распадања тела), да би се утврдило да ли се макроморфолошке и микроморфолошке карактеристике уреза могу користити у разликовању канибалистичких од секундарних погребних пракси. Анализиране су магдаленијенска антрополошка серија из пећине Гоф (Gough) у Великој Британији, и 5

6 мезолитско-неолитске серије са Лепенског Вира, Падине и Власца (Србија). Укупно 647 уреза (345 на људским и 302 на животињским остацима) је документовано и измерено уз помоћ система за мерење оптичких површина Alicona InfiniteFocus, који се налази у Природњачком музеју у Лондону. Учесталост уреза на остацима из пећине Гоф је преко 65%, док је на локалитетима у Србији мања од 1%. Такође, на антрополошким серијама са локалитета у Србији нису примећени трагови зуба, а само у једном случају је примећено оштећење од перкусије. Дистрибуција уреза на људским костима из све четири антрополошке серије може се поредити. Међутим, људски остаци који су били изложени канибализму имају униформну дистрибуцију уреза, што се може повезати са дезартикулацијом чврстих и лабилних артикулација, и скалпирањем и филетирањем мишића. У случају секундарних сахрана, где су модификације настале након одређеног периода распадања, урези и трагови дезартикулације лабилних зглобова се ређе јављају. Микроморфометријска анализа уреза на људским и животињским остацима указује да се урези настали чишћењем делимично распаднутих тела значајно разликују у односу на урезе настале током касапљења свежих тела. Разлика између канибализма и секундарних погребних пракси се може установити на основу учесталости, дистрибуције и микроморфометријских карактеристика уреза. 2. I. Živaljević, D. Popović, A. Snoj, S. Marić: Ancient DNA analysis of cyprinid remains from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges reveals an extirpated fish species Rutilus frisii (Nordmann, 1840), Journal of Archaeological Science, Vol. 79, pp. 1-9, March 2017, DOI: /j.jas , impact factor У раду су приказани резултати прве анализе древне ДНК на остацима шаранки са мезолитско-неолитских локалитета Власац, Лепенски Вир и Падина у Ђердапу. Остаци шаранки чине значајан део ихтиоархеолошког узорка са ових налазишта што указује на њихову важну улогу у исхрани, а њихови крупни ждрелни зуби су коришћени као украси за одећу и пронађени су у многим гробовима. Анализа древне ДНК (укључујући митохондријалне и нуклеарне маркере) на ждрелним костима са зубима који су одговарали онима коришћеним као украси је показала да потичу од анадромне врсте Rutilus frisii (вирезуб), која до сада није била позната у средњем и доњем Подунављу. У данашње време, ова врста настањује сливове Црног, Азовског и Каспијског мора, али се једине познате популације у Дунаву могу наћи искључиво у горњим токовима реке у Аустрији. Резултати наше студије и присуство R. frisii у Ђердапу пружају додатне доказе да су њени горњоподунавски и црноморски ареал у прошлости били повезани, тј. да је ова врста улазила и сезонски мигрирала целим током реке. Такође, прецизна таксономска одредба има значајних импликација за боље разумевање риболовачких пракси и њихових сезона у Ђердапу, и за дистрибицију украса од ждрелних зуба шаранки у Европи током мезолита. 6

7 3. E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp , June 2014, DOI: /j.jas , impact factor Рад се бави касномезолитским техникама причвршћивања украса на основу анализе 288 украса од ждрелних зуба шаранки пронађених у оквиру гроба новорођенчета на локалитету Власац у Ђердапу. Примењени интердисциплинарни приступ укључио је археозоолошку и тафономску анализу украса од ждрелних зуба шаранки, експерименте на савременим компаративним примерцима, одредбу трагова употребе и морфолошких и физичко-хемијских потписа различитих резидуалних материјала на археолошким као и на етнографским примерцима из различитих ловачко-сакупљачких заједница. Иако се осврће на конкретну студију случаја, овај рад настоји да пружи аналитички и методолошки оквир за случајеве реконструкција материјала и техника коришћених у праисторијским системима декорације. Коначно, налази са Власца су поређени са веома сличним украсима од ждрелних зуба са мање-више истовремених мезолитских локалитета у Горњем Подунављу, и понуђена је интерпретација ове сличности. 4. V. Dimitrijević, I. Živaljević, S. Stefanović: Becoming sedentary? The seasonality of food resource exploitation in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, Documenta Praehistorica, Vol. XLIII, pp , Dec 2016, DOI: \dp.43.4, impact factor У овом раду истражено је да ли су мезолитско-неолитска насеља у Ђердапу били настањивана сезонски или током целе године, на основу анализе животињских костију. Сезона лова на најзначајније врсте дивљачи утврђена је на основу стадијума раста рогова и зуба, и допуњена је посматрањем присуства остатака миграторних риба и птица. Обрасци експлоатације ресурса указују на боравак у насељима током целе године, као и на висок ниво седентизма који је постојао у Ђердапу пре и независно од доместикације животиња и биљака. 5. I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp , Sep 2015, DOI: Последњих година, у хуманистичким дисциплинама је све актуелнија тема нељудске дејствености; било проучавањем значења која се придају предметима, животињама и природним појавама, или кроз деконструкцију онтолошких разлика између људи и ствари. У оквиру другог приступа, дискутовано је о идеји да не-људски агенти имају моћ да дејствују као учесници у друштвеној интеракцији (нпр. дејствена моћ материјалних својстава предмета или животињског понашања). Овај рад се бави праксом полагања животињских остатака у људске гробове у мезолиту-неолиту Ђердапа, 7

8 користећи као теоријски оквир перспективизам, тј. идеју о различитим начинима на које се може бити особа у зависности од телесних и појавних карактеристика. У Ђердапу, избор животињских врста и њихових скелетних делова који су полагани у гробове је варирао, али није био насумачан. Пре би се могло рећи да је одражавао одређене културно специфичне таксономије, које су се заснивале на различитим својствима животиња: како изгледају, како се крећу или понашају. Чести су били случајеви депоновања јеленских рогова, који су имали моћ регенерације сваке године, или псећих вилица (физичких остатака уста ) које су имале моћ да комуницирају. Циљ рада је испитивање различитих начина на које су људи позајмљивали неке аспекте животињске телесности (који су били повезани са одређеним виђењем и доживљајем света) користећи животињске кости. 6. I. Živaljević: Životinje između prirode i kulture: priča o arheozoologiji, Etnoantropološki problemi, Vol. 8, Issue 4, pp , Dec Рад има за циљ да кроз причу о археозоологији прикаже промене у перцепцији природе и културе, перцепцији животиња као организама који у потпуности припадају домену природе (за разлику од људи који своју природу надограђују културом), као и да прикаже како су овакве перцепције формирале археозоолошку дисциплину и утицале на њен положај у оквиру археологије. Животињски остаци скоро по правилу представљају једне од најчешћих налаза на археолошким налазиштима; међутим, пажња која им је придавана у археолошкој анализи и интерпретцији је у великој мери зависила од доминантних парадигми у науци. Иако се на први поглед може чинити да су студије културног конструктивизма и позитивистички научни метод на коме почива остеологија међусобно искључиви и непомирљиви у савременој археологији, њихова интеграција може пружити комплетнију слику о улози животиња у обликовању људског доживљаја света, о значењима која се придају животињама, као и о самој природи граница између људи и животиња у различитим културним контекстима. 7. I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2 nd International Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association: Belgrade, pp У овом раду се разматра специфичан тип камених алатки (батови, маљеви) са Лепенског Вира, које су могле бити коришћене у риболову, са циљем да ошамуте рибу. Значај крупне рибе (посебно моруне) у исхрани, систему насељавања и космогонији становника мезолитско-неолитског насеља Лепенски Вир (око пре н. е.) у великој мери се огледа у археолошком запису: у великој количини пронађених костију моруна, присуству чувених риболиких скулптура од пешчара, али и у костима покојника сахрањених у оквиру насеља, чији изотопски сигнали указују на висок унос рибе. Међутим, постоји много мање података о томе како су ове велике животиње ловљене. 8

9 Масивни и у великом броју случајева орнаментисани камени батови су првобитно интерпретирани као магијски и култни инструменти; међутим, треба имати у виду да култна и свакодневна употреба одређеног предмета не мора искључивати једна другу. Циљ овог рада је да прикаже материјалне и стилске карактеристике ових предмета, да сагледа контексте у којима су проналажени, и да понуди нову интерпретацију батова као моћних актера у драматичним сусретима са великим рибама. V ПОДАЦИ О ЦИТИРАНОСТИ укупан број хетероцитата је 20 Рад Број цитата E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp , June 2014, DOI: /j.jas , impact factor S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp , Aug 2016, DOI: /ajpa.23079, impact factor I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2 nd International Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association: Belgrade, pp I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp , Sep 2015, DOI: Рад обајвљен у часопису из категорије М21а S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp , Aug 9

10 2016, DOI: /ajpa цитиран је 5 пута (oд тога 3 пута у часописима М21 категорије) у следећим радовима: - P. Saladié, A. Rodríguez-Hidalgo: Archaeological Evidence for Cannibalism in Prehistoric Western Europe: from Homo antecessor to the Bronze Age, Journal of Archaeological Method and Theory (2016), pp doi: /s y M21a - J. Cole: Assessing the calorific significance of episodes of human cannibalism in the Palaeolithic, Scientific Reports, Vol. 7 (2017), pp doi: /srep44707 M21 - M. Á. Maté-González, J. Aramendi, J. Yravedra, R. Blasco, J. Rosell, D. González-Aguilera, M. Domínguez-Rodrigo: Assessment of statistical agreement of three techniques for the study of cut marks: 3D digital microscope, laser scanning confocal microscopy and micro photogrammetry, Journal of Microscopy (2017). doi: /jmi M21 - R. Wallduck, S. M. Bello: Cutting decaying bodies: Micro-morphometric analysis of cutmarks on Mesolithic-Neolithic human remains from Lepenski Vir and Vlasac, Serbia, Journal of Archaeological Science: Reports, Vol. 10 (2016), pp S. Mays, R. Fryer, A. W. G. Pike, M. J. Cooper, P. Marshall: A multidisciplinary study of a burnt and mutilated assemblage of human remains from a deserted Mediaeval village in England, Journal of Archaeological Science: Reports (2017). Рад објављен у часопису из категорије М21 E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp , June 2014, DOI: /j.jas цитиран је 12 пута (oд тога 3 пута у часописима М21 категорије и 2 путa у часописима М22 категорије) у следећим радовима: - A. Pedergnana, A. Ollé: Building an Experimental Comparative Reference Collection for Lithic Micro-Residue Analysis Based on a Multi-Analytical Approach, Journal of Archaeological Method and Theory, (2017), pp doi: /s z M21a - E. Cristiani, R. Farbstein, P. Miracle: Ornamental traditions in the eastern Adriatic: the Upper Palaeolithic and Mesolithic personal adornments from Vela Spila (Croatia), Journal of Anthropological Archaeology, Vol. 36 (2014), pp

11 M21 - M. Mărgărit: Testing the endurance of prehistoric adornments: Raw materials from the aquatic environment, Journal of Archaeological Science, Vol. 70 (2016), pp M21 - A. Pedergnana, R. Blasco: Characterising the exploitation of avian resources: An experimental combination of lithic use-wear, residue and taphonomic analyses, Quaternary International, Vol. 421 (2016), pp M22 - A. Pedergnana, L. Asryan, J. L. Fernández-Marchena, A. Ollé: Modern contaminants affecting microscopic residue analysis on stone tools: A word of caution, Micron, Vol. 86, (2016), pp M22 - D. Borić, S. Griffiths: The living and the dead, memory and transition: Bayesian modelling of Mesolithic and Neolithic deposits from Vlasac, the Danube Gorges, Oxford Journal of Archaeology, Vol. 34(4), (2015), pp DOI: /ojoa N. Milner, M. Bamforth, G. Beale, J. Carty, K. Chatzipanagis, S. C. K. Croft, C. Conneller, B. J. Elliott, L. C. Fitton, B. Knight, R. Kröger: A Unique Engraved Shale Pendant from the Site of Star Carr: the oldest Mesolithic art in Britain, Internet Archaeology, (2016), pp R. Wallduck, S. M. Bello: Cutting decaying bodies: Micro-morphometric analysis of cutmarks on Mesolithic-Neolithic human remains from Lepenski Vir and Vlasac, Serbia, Journal of Archaeological Science: Reports, Vol. 10 (2016), pp H. K. Robson: Identification, Preliminary Analyses and Interpretation of the Fish Remains From the Early Holocene Site, Friesack IV, Zentrum für Baltische und Skandinavische Archäologie Jahresbericht, (2015), pp H. K. Robson: New ichthyoarchaeological data from the Mesolithic lakeshore settlement site of Friesack 4, in N. Benecke, B. Gramsch, S. Jahns (Eds.) Subsistenz und Umwelt der Feuchtbodenstation Friesack 4 im Havelland: Ergebnisse der naturwissenschaftlichen Untersuchungen. Wünsdorf, Brandenburgisches Landesamt für Denkmalpflege und Archäologisches Landesmuseum, (2016), pp L. Dayet, R. Erasmus, A. Val, L. Feyfant, G. Porraz: Beads, pigments and early Holocene ornamental traditions at Bushman Rock Shelter, South Africa, Journal of Archaeological Science: Reports, Vol 13 (2017), pp C. G. Falci, A. Van Gijn, M. M. Antczak, A. T. Antczak, C. L. Hofman: Challenges for microwear analysis of figurative shell ornaments from pre-colonial Venezuela, Journal of 11

12 Archaeological Science: Reports, Vol 11 (2017), pp Рад објављен у часопису из категорије М24 I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp , Sep 2015, DOI: цитиран је једном у раду: - R. Wallduck, S. M. Bello: An Engraved Human Bone from the Mesolithic Neolithic Site of Lepenski Vir (Serbia), Cambridge Archaeological Journal, Vol. 26(02), (2016), pp DOI: Рад објављен у часопису из категорије М33 I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2 nd International Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association, Belgrade, pp цитиран је два пута (oд тога једном у часопису М23 категорије) у следећим радовима: - S. Villotte, S. Stefanović, C. J. Knüsel: External auditory exostoses and aquatic activities during the Mesolithic and the Neolithic in Europe: results from a large prehistoric sample, Anthropologie, Vol. 52(1), (2014), pp M23 - R. Wallduck, S. M. Bello: An Engraved Human Bone from the Mesolithic Neolithic Site of Lepenski Vir (Serbia), Cambridge Archaeological Journal, Vol. 26(02), (2016), pp DOI: VI ПОДАЦИ О АНГАЖОВАЊУ У РУКОВОЂЕЊУ НАУЧНИМ РАДОМ Кандидаткиња је по позиву написала научну критику књиге Broderick, L. (ed.) People with Animals: Perspectives and Studies in Ethnozooarchaeology. Oxford & Philadelphia: Oxbow Books. Критика је прихваћена за објављивање у међународном научном часопису European Journal of Archaeology. Била је рецензент једног рада који је прихваћен за објављивање у међународном научном часопису Quaternary International (M21). 12

13 VII ДОПРИНОС УНАПРЕЂЕЊУ НАУЧНОГ И СТРУЧНОГ РАДА У ОБЛАСТИ У КОЈОЈ СЕ КАНДИДАТ БИРА (навести податке о научном ангажману кандидата и квалитативне показатеље доприноса) Ивана Живаљевић је била сарадник у организацији два научна скупа (BEAN - Bridging the European and Anatolian Neolithic Kickoff Meeting (2012) и MESO 9 th International Conference on the Mesolithic in Europe (2015), као и у организацији и реализацији четири научно-популарне изложбе (Шта нам говоре древне кости (2011), Један дан у животу праисторијског човека (2011), Биоархеологија Ђердапа ( ) и Ново доба: живот мајке и бебе у неолиту Балкана (2017). На Универзитету у Јорку (BioArch, Department of Archaeology, University of York) одржала је предавање по позиву Revealing an extirpated fish species (and possible large-scale cultural networks?): adna analysis of cyprinid remains from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges. У Истраживачкој станици Петница, у оквиру јесењег семинара археологије, одржала је предавање по позиву Археозоологија анализа и интерпретација рибљих костију у археолошком запису. Кандидаткиња је узела учешћа и у настави на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду где је одржала следећа предавања: - Шта нам говоре рибље кости? Археозоологија рибљих остатака у оквиру обавезног курса Археозоологија на основним студијама археологије, Перле бисерне рибе : ждрелни зуби ципринида са мезолитско-неолитских налазишта у Ђердапу у оквиру изборног курса Коштане алатке на основним студијама археологије, Људско-животињски односи у археологији у оквиру вежби из обавезног курса Увод у студије археологије на основим студијама археологије, VIII ПОДАЦИ О ФОРМИРАЊУ НАУЧНОГ КАДРА IX КВАНТИТАТИВНА ОЦЕНА КАНДИДАТОВИХ НАУЧНИХ РЕЗУЛТАТА (табеларни приказ) Категоризација Број Број бодова Укупно радова М21а М М М М (један је 0.4) 9.4 М М Укупно (без М70 и М72)

14 X ЗАКЉУЧАК СА ПРЕДЛОГОМ КОМИСИЈЕ Кандидаткиња др Ивана Живаљевић испуњава све услове предвиђене Законом о научно-истраживачком раду за избор у научно звање научног сарадника, заправо, далеко премашује минималне услове за стицање звања бројем и квалитетом радова, утицајношћу радова и публикација у којима су њени радови објављени, као и целокупном ангажману у научно-истраживачкој делатности. Научно-истраживачки рад кандидаткиње др Иване Живаљевић усмерен је на археозоолошку проблематику, али и на целокупан развој праисторијских заједница на тлу Србије, пре свега мезолита и неолита. Поставила је стандарде проучавања археоихтиофауне и остварила значајне резултате захваљујући интердисциплинарном приступу, укључујући прве примене морфометријских анализа, анализа стабилних изотопа, древне ДНК, трагова употребе и резидуалних материјала на археоихтиолошком материјалу из Србије, као и развој нових метода у процени величина јесетровки. На основу свега изложеног, имајући у виду постигнуте резултате др Иване Живаљевић, Комисија сматра да кандидаткиња формално и суштински испуњава све услове за звање научног сарадника. Комисија са задовољством предлаже да се кандидаткиња др Ивану Живаљевић изабере у звање научног сарадника за научну област Друштвене и хуманистичке науке, ужа научна област Археологија. ПРИЛОГ: РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА ПОТПИС ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Проф. др Весна Манојловић Николић Проф. др Весна Димитријевић Доц. др Владимир Михајловић 14