РЕЗУЛТАТИ ДОСАДАШЊЕГ РАДА И НАЧИН ВОЂЕЊА КАТАСТРА ИСТРАЖНИХ И ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ ПОЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. Соколовић Дејан 1

Transcription

1 ПОДЗЕМНИ РАДОВИ 16 (2008) UDK 62 РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД YU ISSN Прегледни рад РЕЗУЛТАТИ ДОСАДАШЊЕГ РАДА И НАЧИН ВОЂЕЊА КАТАСТРА ИСТРАЖНИХ И ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ ПОЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ АПСТРАКТ Соколовић Дејан 1 Министарство рударства и енергетике Републике Србије, сектор рударства и геологије води за минералне сировине, по члану 23. Закона о рударству, ( Службени гласник РС бр. 44/95 и 34/06) катастар истражних и експлоатационих поља. Дигиталну подлогу катастра истражних и експлоатационих поља представља софтверски пакет ArcGIS 9.2. У овом раду је изложен начин вођења базе катастра, са досадашњим резултатима изградње исте, у циљу превазилажења досадашњих проблема приступа информацијама. Кључне речи: МPЕ, ArcGIS, Е Управа, катастар истражних и експлоатационих поља, рударство УВОД У циљу управљања природним ресурсима на одржив начин, потребна је тачна и правовремена информација да би се благовремено одреаговало на промене у простору. У складу за законом о Рударству ( Службени гласник РС бр. 44/95 и 34/06) [1], Министарство рударства и енергетике (у даљем тексту МРЕ) Републике Србије, сектор рударства и геологије, вода, катастар истражних и експлоатационих поља. Прва апликација за вођење катастра истражних и екплоатационих простора за минералне сировине на територији Репубилке Србије је почела да се води године и то на интерној декстоп апликацији ArcGIS 9.1, док је платформу за документациони материјал чинио Microsoft SQL сервера 2000 [2]. Ова врста катастра у институцијама државних органа и послова које су у надлежности МРЕ представља централни регистар који омогућава потпуни увид, како у постојеће стање искоришћења минералних ресурса на територији Србије тако и анализе и прегледа ранијих истражних и експлоатационих радова. 1 Министарство рударства и енергетике Републике Србије

2 94 Соколовић Д.; 1.ПИСАНА ФОРМА КАТАСТРА ИСТРАЖНИХ И ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ ПОЉА Основи начин вођења катастра у МРЕ представља писану форму. У МРЕ, сектору рударства и геологије, постоји тренутно пет књига катастра. Две књиге се односе на геолошка истраживања (таб. 1), а три на експлоатацију минералних сировина (таб. 2). У писаној форми, у горе поменутим књигама, табеларно се уписују следећи подаци: Књига геолошких истраживања: Табела 1. Књига експлоатационих поља: Табела 2. Писани подаци књига истражних и експлоатационих поља датирају од 60 тих година прошлог века. У првој књизи истражних поља, налазе се подаци у периоду од до године, са редним бројем истражних поља од 1 до У другој, новијој књизи истражних поља, која се и даље води и попуњава налазе се подаци о истражним пољима од па до данашњег дана, са редним бројем истражних поља од 1605, до тренутно Из овога се може закључити да је укупно (све сировине) на територији Србије од године, па до данашњег дана било 1883 истражна поља. У књигама експлоатационих поља, подаци такође датирају од године и у њима се налазе сва одобрена експлоатациона поља (актуелна, укинута, напуштена). У првој књизи се налазе подаци из периода од до године, са редним бројевима од 1 до 164, у другој, период са редним бројевима и у трећој подаци из периода од па до данашњег дана, са редним бројевима експлоатационих поља, од 347 па до 520. Ово практично значи, да је укупан број (актуелна, укинута, напуштена) одобрених поља за експлоатацију минералних сировина, од до данас, 520 експлоатационих поља. Ови подаци су, као што је речено, сачувани подаци (од 1960.) и подаци који садрже комплетне информације, како о кориснику услуга тако и о самом истражном и експлоатационом пољу и налазе се у архиву МРЕ, сектору рударства и геологије.

3 Резултати досадашњег рада и начина вођења катастра ГРАФИЧКА БАЗА ИСТРАЖНИХ И ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ ПОЉА Паралелно са писаним подацима о истражним и експлоатационим правима, води се и графичка база података (ArcGIS 9.2), где су поред просторних података задовољени и основни атрибути о сваком лежишту. Основна улога катастра је да пружа информације о истражним и експлоатационим пољима, (апликантима, актуелним геолошким истрагама и експлоатацији). Поред тога, графичка база садржи широки дијапазон података (више layerа) који се поред истраживачке и експлоатационе делатности односе на геолошке и географске информације. У овом моменту у Србији се може користити WGS84 UTM зона 34 координатни референтни систем. Овај координатни систем покрива целу територију Србије. Поред овог система, у употреби су још два координатна система: зона 6 и зона 7. Зона 6 обухвата територију западно од 19 о 30 (мала област) према Хрватској и Босни и Херцеговини, док зона 7 заузима највећи део територије Србије (источно од 19 о 30 ). Постоје мањи делови источне Србије која припадају зони 8, али су занемарљиви па су обухваћени зоном 7, која је на тај начин проширена (ткз. Gaus-Krigerov координатни систем). Основне поставке овог система јесу степен тајности података. Апликацији тренутно приступ имају само ауторизовани корисници у МРЕ. Тренутно се корисници могу поделити на следеће основне категорије: 1. Системска дозвола: дозвољен приступ целом систему, измене и допуне свих табела, атрибута, координата, итд. (један корисник), 2. Дозвола за претраживање: само екрански преглед података уз опцију претраге (три корисника) Интеграција података Један од важнијих послова интеграције података (из писане форме у базу GIS) обављен је у периоду године. У овом дугогодишњем раду, подаци су из практично јединих извора информација књига, које су затечене у сектору, интегрисани и уведени у дигиталну форму. Проблеме су представљали неки локалитети који нису имали потпуне податке о актуелним експлоатационим пољима. Осим непотпуних података о носиоцу експлоатације, о броју решења под којим је поље регистровано, нека поља нису имала ни координате, а нека непотпуне или погрешне координате. Касније, током назначеног периода, у непосредном контакту са компанијама и фирмама које поседују дозволу за експлоатацију минералних сировина,

4 96 Соколовић Д.; ови проблеми су полако отклањани. Нека поља су била представљана у 6 и 4 зони, па је морала да се врши конверзија координата из 6 у 7 зону. Ова конверзија је рађена помоћу апликације GEOTRANS Geographic translator v Структура катастра и функционалност У структури катастра, ради лакшег рада, формирано је више група и подгрупа layerа. Основне подгупе layerа су редом; концесије и резерве, рударство и геологија, заштита животне средине, архива, основна карта 1: , геолошка карта Србије 1: и satelit.sde Serbia_satelite. Поред посебних layerа са концесијама и резервама минералних сировина, у подгрупи рударство и геологија се налазе layeri са активним истражним правима, апликантима за истраживање, увидом у катастар, локалитетима за експлоатацију за сопствене потребе, апликантима за експлоатацију, металичне сировине, неметаличне сировине, угаљ и укинута експлоатација. У подгрупи заштита животне средине, налазе се лаyери са истражним и експлоатационим пољима на воду и подаци о заштићеним добрима у Републици (сл. 1). У делу под називом Архива, налазе се layeri са зонама од државног интереса (подручја заштићена посебним указом министра), затим layeri са старијим резервама, старим увидом у катастар, истеклим истражним пољима, све сировине и layer са свим истражним пољима. Layer-satelit.SDE Serbia_satelite., обухвата сателитске снимке Србије, просторне резолуције 5м=1пиксел, са три видљива спектра боје (сл. 2). Простор Србије је овиме покривен са 45 сателитских снимака, различитих времена снимања ( ).

5 Резултати досадашњег рада и начина вођења катастра Слика 1. Пример GIS прозора са истражним и експлоатационим пољима Слика 2. Распоред layera и ''layout view'' са сателитски снимком

6 98 Соколовић Д.; ЗАКЉУЧАК Успостављање модела података и ове својеврсне дигиталне основе, представља полазну тачку ка изградњи Е управе и омогућава приступ просторним и непросторним подацима повезаним са геолошким и рударским активностима, такође омогућена је боља транспарентност, лакши и бржи рад и прегледност података. У складу за законском основом, Министарство рударства и енергетике је олакшало рад на управљању геопросторним подацима, евиденцији и графичком прегледу својих основних послова, додели истражних и експлоатационих права. Створена је солидна основа за дигитално архивирање, претраживање и визуелизацију података. Омогућен је рад са великим бројем података са малом могућношћу грешке. Следећи корак у развоју апликације ће ићи у правцу уноса координата и података преко форми за унос SQL административне базе података. Осим тога започет је и процес скенирања решења и важних докумената архивске грађе која ће се похранити у базу и омогућити потпуни увид у оригинална документа издата од стране Министарства рударства и енергетике. Израда Правилника о катастру истражних и експлоатационих поља и начину вођења евиденције, збирке исправа и пописа предузећа и компанија којима су издата одобрења, представљаће важну ставку, којом ће се законски прописати и униформисати унос података у катастар. ЛИТЕРАТУРА 1. Strumberger A., Zlatanovic D., Delivering an Effective E-Government Solution for the Mineral Resources Administration, GISDATA Review Fall 2007 / Winter 2008 ( 2. Robert D. Libra, Chris Kahle GIS Analyst; GIS - Based Decision and Outreach Tools for Aggregate Source Management, IHRB Project TR- 571, Final Report, September 2008 ( /TR-571%20Final%20Report.pdf) 3. J. Monthel, P. Vadala, J.M. Leistel, F. Cottard; Mineral deposits and mining districts of Serbia: Compilation map and GIS databases, March 2002, BRGM/RC FR (