ЗДРАВСТВЕНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ГЕНЕРИЧКО РЕШЕЊЕ ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ ИНСТИТУЦИЈА

Transcription

1 ЗДРАВСТВЕНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ГЕНЕРИЧКО РЕШЕЊЕ ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ ИНСТИТУЦИЈА THE HEALTH INFORMATION SYSTEM OF THE MINISTRY OF DEFENSE OF THE REPUBLIC OF SERBIA - A GENERIC SOLUTION FOR INSTITUTION INTEGRATION Marija Fimić, Comtrade IT Solution and Services, Savski nasip 7, Beograd, Srbija Marijana Radulović, Comtrade IT Solution and Services, Savski nasip 7, Beograd, Srbija Doc. dr Ivan Vulić, Generalštab Vojske Srbije, Beograd, Srbija Srđan Atanasijević, Comtrade IT Solution and Services, Savski nasip 7, Beograd, Srbija Садржај - У раду је дат опис пројекта Здравственог информационог система Министарства одбране Републике Србије. Министарство одбране Републике Србије има за циљ што потпунију информатизацију својих процеса и пословања. Здравствени информациони систем је незаобилазна корак у достизању овог циља, имајући у виду значај здравствених установа у оквиру министарства, њихову разноликост, разуђеност и разноврсност пословања са становишта пословних процеса. У овом раду ће бити описана решења која су примењена у Здравственом информационом систему Министарства одбране да би се направило јединствено решење за све медицинске установе у оквиру министарства, са могућношћи једноставне конфигурације и прилагођавања различитим корисницима. Описана су и решења која омогућавају основну комуникацију унутар установе и између њих. Abstract - The paper gives a description of the project of the Health Information System of Ministry of Defense of the Republic of Serbia. Ministry of Defense of the Republic of Serbia has aim to implement as more as it is possible automation an computerization of its processes and operations. The health information system is an essential step in achieving this goal, bearing in mind the importance of health institutions within the Ministry of Defense, their diversity, complexity and variety of operations from the perspective of business processes. This work describes the solutions that are implemented in the Health Information System in Ministry of Defense to make a unique solution for all medical facilities, with the easily configuration and adaptation to different users. The solutions that enable basic communication within and between institutions are also described. 1. ОПИС ПРОЈЕКТА војномедицинске центре (у даљем тексту ВМЦ) и Војномедицинску академију (у даљем тексту ВМА), као једну од најкомплекснијих медицинских установа на Балкану и у Европи. Сама ВМА је комплексан систем који се састоји од преко 20 клиника, дијагностичко-поликлиничког центра са бројним кабинетима и функционалним дијагностикама, и више института за медицинска збрињавања пацијената. ЗИС покрива целокупно административно и медицинско пословање свих ових институција. Архитектура система која ово илуструје на највишем нивоу дата је на слици 1. je: Неколико важних задатака које ЗИС испуњава Повезивањемедицинскогинформационог система у јединствени информациони систем министарства одбране (слика 1) Обезбеђивање централизованог чувања података о пацијентима, као и размену података о пацијентима међу установама (слика 2 ) Обезбеђивањевезе са различитим установама у земљи ради размене основних података о пацијентима (слика 2). Слика 1 Архитектура највишег нивоа ЗИС-а. Здравствени информациони систем (у даљем тексту ЗИС) Министарства одбране Републике Србије (у даљем тексту МО) има за циљ да електронски повеже све медицинске установе у оквиру МО војне болнице и амбуланте, 511

2 Слика 2 Повезаност различитих модула ЗИС а и општи ток пацијент Обезбеђивањевезе са дијагностичким апаратима и њиховим специјализованим софтверима. На слици3 је приказан пример повезивања са лабораторијским информационим системом преко међунарнодног стандарда за имплементацију медицинских информационих система HL7(Health Level 7)[1]. Све ово би требало да омогући са једне стране брже и квалитетније пружање здравствених услуга пацијентима, а са друге стране бољу контролу трошкова унутар Министарства одбране. Да би се испунили захтеви овако комплексног система, пројекат је требало да пружи одговоре на више важних проблема. Даље ће у раду бити приказана нека од занимљивих решења примењених у току реализације ЗИС пројекта, пре свега у медицинским модулима. 2. РАЗЛИЧИТИ НИВОИ И ВРСТЕ ЛЕЧЕЊА У здравственом систему МО примењују се сва три нивоа здравствене заштите примарна здравствена заштита корисника војног осигурања, секундарна здравствена заштита корисника и војног и цивилног осигурања и терцијарна здравствена заштита на ВМА. Било је потребно покрити различите врсте лечења: амбулантно лечење, лечење у специјалистичким ординацијама, на кабинетима и функцијским дијагностикама ВМА, у дневним болницама, Центру за дневну хирургију, у Центру за хитну медицинску помоћ ВМА, на стационарном лечењу на ВМА и на ВМЦ, у различитим институтима и лабораторијама. Слика 3 Повезивање са Лабораторијским информационим системом преко HL7 протокола Да би се ефикасно решио овај проблем идентификована су два основна типа лечења: 512

3 амбулантно и стационарно лечење и на основу њих је направљен модел података и кориснички интерфејс. Слика 4 Илустрација модела података Исти ентитети се користе као носиоци основних информациоја о контакту са здравственом установом и медицинским особљем са минималним разликама имплементираним у специјализацијама. Ове две врсте лечења покривају и све остале врсте, међусобним комбиновањем, имплементацијом минималног скупа неопходних специфичности и уз коришћење функционалности упутница које су описанеу поглављу 5. Као крајњи резултат добијенје генерички модел податакаи форме корисничког интерфејса које се једноставно могу прилагодити захтевима различитих установа и корисника. Илустрација употрељеног модела базе података је приказана на слици 4. На сликама 5и6приказане су форме за унос основних података о лечењу пацијента на стационарном и амбулантном лечењу. Слика 5 Ток болести на стационарном лечењу Слика 6 Преглед лекара на амбулантном лечењу 513

4 3. ТРАЈНИ МЕДИЦИНСКИ ПОДАЦИ Без обзира где се лечи и на који начин, пацијент има исту идентификацију у читавом систему. Одређени подаци о пацијенту морају бити доступни заједно са пацијентом у свим установама. Кроз ЗИС систем је омогућен приступ трајним медицинским подацима од значаја(трајне дијагнозе, трајне анамнезе, фактори ризика, алергије) и општим медицинским подацима (крвна група и Rh фактор) свим корисницима ЗИС система који учествују у лечењу пацијента. Ови подаци, уз специјалне дозволе за преглед историјата лечења помажу у адекватном збрињавању пацијената. Иста ова форма, приказана на слици 7, је доступна на стационарном и амбулантном лечењу, у свим установама МО, приликом сваког контакта са пацијентом. Слика 8 Унос различитих врста анамнеза Сви ови подаци учествују у креирању електронског картона пацијента (Electronic Health Record - EHR), чије формирање и активна употреба су једна од циљева наше земље [2] али и Европске Уније [3]. Ови подаци нису директно везани за пацијента, тј. могуће их је посматрати независно од самог пацијента и његовог тренутног збрињавања у медицинској установи. На овај начин је обезбеђен добар основ за имплементацију комплексног Data Mining-a, како за менаџмент здравствене установе и МО у целини, тако и за систем који би дао подршку научним истраживањима у области медицине, а могуће и других природних и друштвених наука. Слика 7 Приказ трајних медицинских података 4. ЧУВАЊЕ МЕДИЦИНСКИХ ПОДАТАКА EHR (electronic health record) Сви медицински подаци добијени током лечења се чувају у ентитетима који носе информације најнижег нивоа.пример су анамнестички подаци добијени од пацијента у току амбулантног лечења које је могуће сачувати у више посебних ентитета у зависности од врсте, значаја и дужине трајања проблема. Илустрација модела базе који ово омогућава дат је на слици 4. На овај начин је могуће искористити само различите делове анамнестичких података о пацијенту у различитим процесима лечења. На слици 9. је приказано како се анамнестички подаци могу искористити за отпусно писмо. Додатна функционалност омогућава да се на овом нивоу чувају и трајни медицински подаци о пацијенту. Слика 9 Препис анамнезе у отпусно писмо 5. УПУТНИЦЕ КОМУНИКАЦИЈА КАО ЕЛЕКТРОНСКА Уобичајен систем комуникације унутар здравствених установа МО се одвија путем упутница у облику папирних докумената. Оне су носиоци свих неопходних информација о траженим услугама/анализама и добијеним резултатима односно налазима. Током година је уведен велики број различитих образаца који се користе за као упутнице за различите дијагностике, 514

5 лабораторијске анализе, међукабинетске прегледе и слично. Карактеристичан пример је Институт за медицинску биохемију ВМА који ради преко 400 различитих анализа. Јасно је да за ове анализе није било могуће креирати јединствену упутницу у папирном облику. Постојало је више образаца за упутнице за анализе које ради овај институт, које и даље нису покривале све. Најчешћи случај је био да се за једног пацијента попуњавало неколико различитих образаца за истог извршиоца анализа, дијагностика или услуга. Здравствени информациони систем МО је увео општу упутницу као основни електронски ентитет којом се потражује нека услуга/анализа за пацијента од различитих извршиоца. Идентификовани су основни делови опште упутнице: пацијент са својим осигурањем, наручилац, извршилац, услуге које се траже и резултати услуга (слика 11). Одабир услуга из читавог шифарника услуга ВМА је олакшан креирањем сетова услуга које извршиоци пружају, чиме се сужава листа услуга коју је могуће одабрати. Општа стања упута/упутнице /налога/захтева У изради није верификовано обриши заврши поништи сторно За верификацију верификовано сторнирај Креирана Обрисана бриши прихвати Прихваћена закажи Сторнирана Поправка налаза поправи налаз обради Заказана сторнирај обради У обради завршен налаз није верификовано сторнирај Налаз за верифи кацију поправи налаз верификовано Унети резултати прихвати налаз Прегледани разултати Слика11 Ток опште упутнице 6. УЛОГЕ ПРИСТУПА У СИСТЕМУ И ПРАВА Велика апликација која се користи у различитим установама од стране различитих корисника мора да подржи комплексан систем управљања дозволама и правима приступа систему. Додатно је било потребно уклопити и више различитих хијерархија које постоје у војсци. Систем омогућава другачији приступ апликацији и подацима у зависности од улоге у реалном пословном систему али и од организационе јединице на којој запослени спроводи ту улогу. Слика 10Општа упутница Резултати услуга су такође дати у генеричком облику текстуалног налаза. Омогућене су и специјализације овог општег налаза, које би омогућиле преузимање налаза са дијагностичких апарата. У првој фази је омогућено преузимање лабораторијских налаза са лабораторијских апарата преко Лабораторијског информационог система. План је да се у другој фази уради повезивање са још различитих дијагностичких апарата. Дефинисан је и ток опште упутнице, који је усклађен на нивоу целог система и приказан на слици 11. Пријава на систем Слика 12 Пример је корисник који је некада лекар на клиници а некада лекар на кабинету. Ово је решено тако што су улоге у систему направљене да подржавају реални пословни процес - потребно је још додатно дефинисати и организациону јединицу на коју се корисник пријављује, и на тај начин ће пријавом на систем корисник добити функционалности од интереса за тренутни рад и сет података који може да види у оквиру организационе јединице где се пријавио. 515

6 Слика 13 Мени истог корисника на клиници и на кабинету 7. ЗАКЉУЧАК Информатизација у здравству је изазов због великог скупа проблема које треба решити. Здравствени информациони систем Министарства одбране Републике Србије решава неке од ових проблема:омогућава аутоматизацију приступа ресурсима ВМА и свих војномедицинских центара и болница, уводи електронски здравствени картон,уводи контролисани увид у ток и успешност лечења,смањује могућности грешке медицинског особља и вођења медицинске документације,обезбеђује ефикаснију комуникацију између корисника ЗИС-а на свим нивоима рада и управљања,обезбеђује ефикасан надзор над свим процесима заједничких медицинских и пратећих делатности. Понуђена решења представљају само почетак континуалне интеграције информационих технологија у деликатну област здравствене заштите и комплексну проблематику војног здравства. 8. ЛИТЕРАТУРА [1]Novak Uroš, Atanasijević Srđan, SOA strateški pristup u modernizaciji velikih IT sistema, YuInfo 08, Kopaonik, 2008 [2]Health Level Seven International, Iinteroperability of health information technology, ct_brief.cfm?product_id=185 [3] Strategija razvoja informacionog društva urepublici Srbiji do 2010 godine, "Sl. glasnik RS", br. 51/2010 [4] Interoperable ehealth is Worth it: Securing Benefits from Electronic Health Records and eprescribing, 516