TEHNI KE SPECIFI NOSTI NOVIJE GENERACIJE SUŠARA ZA ZRNO

Transcription

1 Biblid: (2007) 11; 4; p UDK: : TEHNI KE SPECIFI NOSTI NOVIJE GENERACIJE SUŠARA ZA ZRNO Stru ni rad Paper TECHNICAL CHARACTERISTIC OF NEW GRAIN DRYER GENERATION Dr Mirko BABI *, dr Ljiljana BABI *, Giovanni MINUTE, dipl.ing**, *Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovi a 8, mbab@polj.ns.ac.yu **Officine Minute, S.a.s, Villorba (TV), Italy REZIME Druga generacija sušara za zrno karakteriše se smanjenjem potrošnje toplotne energije. Specifi na potrošnja toplotne energije je ispod 4000 kj/kg isparene vode. Savremene sušare za zrno pripadaju tre oj generaciji. Ove sušare imaju zna ajan napredak u primeni novih informati kih tehnologija i novih matarijala. U sušare se ugra uje veliki broj senzora sa mnogo informacija za ra unar. Te informacije koriste za objektivnije upravlja e odluke. Novi korak u upravljanju sušarom bi e tehnologija neuronskih mreža, kao podrška inteligentnim sistemima. Zdravstveno bezbedna oprema za manipulaciju zrnom treba da se izra uje od ner aju eg elika, aluzinka ili aluminijuma (tab. 1). Dijagrami (sl. 5, 6 i 7) ukazuju na izrazite prednosti alucinka u odnosu na klasi no pocinkovane limove. Nove tehnologije plastifikacija galvanizovanih materijala obezbedi e još bolju korozionu otpornost u zoni se enja galvanizovanih limova. Savremena izrada elemenata sušare na mašinama koje su upravljane ra unarom obezbe uju bolji kvalitet i niže cene. Upotreba robota je još povoljnija. Klju ne re i: sušare za zrno, galvanizovani elik, upravljanje sušarama, emisija prašine. SUMMARY Second generation of grain dryer is characterized with low energy consumption. Specific energy consumption is below 4000 kj/kg evaporated water. Contemporary grain dryers belong to third generation. The dryers have intensive development in application of new informatics technologies and new materials. Great numbers of sensors are incorporated in dryer with a lot of much technical information for computer. The informations are used for more objective management decision. New step in control of dryer operation will be neural network as support to intelligent systems. Safety decision equipment for grain handling would make from stainless steel, aluzink and aluminum (tab. 1). Diagrams (Fig 5, 6 and 7) showed significant advantage of aluzink galvanized steel in compare with zinc galvanized steel. New technologies for plasification of galvanized steel will provide better corrosion resistance on cut edge galvanized sheets. Contemporary dryer elements are producing with machine tools which operate on the base of computer, which gives higher quality and low price. Robots using are more satisfactory. Key words: grain dryer, galvanized steel, control system of dryer, dust emission. UVOD Opšti napredak tehnike i tehnologije je kontinualan u svim segmentima privrednih aktivnosti. Skepticizam izvesnih stru njaka da u oblasti poljoprivredne tehnike ne može biti nekih ve- ih unapre enja u tehni kom pogledu je neosnovan. Takav stav mogu iskazati samo oni koji nemaju uvid ili ne prepoznaju mogu e implemetacije razvojnih dostignu a iz drugih oblasti tehnike i tehnologije. Druga generacija sušara za zrno, koja je u suštini imala unapre enja u domenu energetske efikasnosti, doprinela je ukupnom smanjenju potrošnje toplotne energije, odnosno goriva (Babi, M. i sar. 1986; Babi, Ljiljana i Babi, M, 2000-I). Može se konstatovati da se u domenu tehni ke racionalizacije potrošnje energenata u procesu sušenja ne može napraviti bitan napredak. Cilj u ovom domenu može biti unapre enje smanjenja emisije toplotne energije u okolinu, poboljšanjem izolacionih svojstava sušare, ali i nekim drugim merama. Stanje sušara za zrno u Srbiji je, još uvek, loše (Babi, Ljiljana i Babi, M, II), bez obzira na primetni rast gradnje novih sušara tokom Razlog potrebe zamene postoje ih sušara je u tome da su one iz prve generacije, pored ostalog, energetski neracionalne, a sušare gra ene 80-tih godina prošlog veka (druga generacija) ve ulaze u fazu ozbiljnih nedostataka zbog korozije i zastarelosti upravljanja (automatskog ili ru nog). Oba ova nedostatka u novoj, tre- oj generaciji sušara za zrno znatno su unapre ena. Dobro je poznato da su dve vode e grane, u pogledu broja angažovanih istraživa a u tehni kom i tehnološkom razvoju u svetu, informatika i nauka o materijalima. ini se da upravo u ovim disciplinama treba tražiti dosignu a primenjiva u razvoju ostalih tehni kih disciplina, pa i u razvoju sušara za zrno. MATERIJAL - STANJE Energetika Razvoj sušara za zrno tokom 80-tih godina prošlog veka bio je usmeren u istraživanjima smanjenja potrošnje energije. U tom smislu, kako u Jugoslaviji, tako i u Evropi, naj eš e su razvijane: - dvostepene sušare, - dvoprolazne sušare i - sušare sa delimi nom recirkulacijom fluida za sušenje (Babi, Ljiljana i Babi, M, 2000) Efekti su bili veoma pozitivni, tako da je zna ajno snižena potrošnja goriva u procesima sušenja zrna. Nažalost, još uvek je zna ajan broj sušara prve generacije, koje rade na jednoprolaznom principu fluida za sušenje. Specifi na potrošnja toplotne energije kod ovih sušara je oko kj /kg isparene vode u stacionarnom radu, dok sezonska potrošnja varira izme u i 7000 kj/kg isparene vode, što zavisi od tehnoloških i organizacionih okolnosti. Procenjuje se da takvih sušara ima oko 30% do 40%. Kod energetski racionalnijih sušara druge generacije potrošnja energenata manja je za 15 do 20% (Babi, M i sar, 2005-I; Babi, Ljiljana i Babi, M, 2000). Automatika Najvažnije pitanje automatike na sušarama je, svakako, regulisanje vlažnosti osušenog materijala. Na doma im, ali i stranim sušarama, koje su gra ene 80-tih godina dvadesetog veka primenjivana je klasi na automatska regulacija sa povratnom spregom, bazirana na senzorima kapacitivnog otpora ili temperature (termootporni tip Pt100). Kapacitivni elektri ni otpor sloja zrna je u PTEP 11(2007) 4 203

2 direktnoj korelaciji sa vlažnoš u materijala. Utvr eno je da temperatura zrna ima solidnu korelativnost i dobru ponovljivost sa vlažnoš i materijala. U ovom drugom slu aju manja je osetljivost senzora na prašinu, lomove i primese. Ali, potrebno je biti spreman da se sa promenama sorti, hibrida može o ekivati druga ija karakteristika. Ovaj nedostatak nadokna uju industrijski ra unari i savremeni softveri. Stalno sticanje iskustva i njegovo "ugra ivanje" u softver može obezbediti napredak u ovoj oblasti. Materijali Ako se izuzme nekoliko manjih izuzetaka, starije doma e sušare gra ene su od konstrukcionog ugljeni nog elika. Taj materijal primenjivan je i za nose u konstrukciju i za ispunu sušare (krovi i ili sa e). Ve 80-tih godina u doma oj praksi bilo je sušara sa ispunom od aluminijuma ili legure aluminijuma. Kod nekih sušara iz uvoza ispuna je bila izra ena od galvanski pocinkovanih limova. Napredak u razvoju novih koroziono otpornih limova, koje je, pre svega, tražila automobilska industrija, doprineo je razvoju kvalitetnije galvanizovanih limova. Vode i proizvo a i sušara uo ili su šansu da takve materijale primene na sušarama. est je slu aj u praksi da je korozija znatno oštetila oplatu sušara, tako da postoje otvori koji pogoršavaju energetski bilans, zbog isticanja zagrejanog vazduha u okolinu ili ustrujavanja hladnog vazduha iz okoline. Nepovoljniji je slu aj sušara u nadpritisku, jer tada svaki otvor predstavlja direktni gubitak energije, zbog strujanja u okolinu. Toplotna izolacija sušara, tako e, je esto ošte ena. Takvi slu ajevi pogoršavaju energetski bilans zbog prekomernog transporta toplote ("gubitka toplote") u okolinu. Oksidi železa, koji su produkt korozije, dospevaju u hranu preko zrna, naro ito na startu sezone dok se limovi ne "ugla aju". Uzimaju i prethodno u obzir može se shvatiti kakav ekonomski i zdravstveno bezbedni zna aj mogu imati materijali koji su otporni na koroziju. Ekologija Osnovni ekološki problem sušara za zrno su prašina i plevice koje odlaze u okolinu zajedno sa iskoriš enim fluidom za sušenje. Mada su ova zaga enja neotrovna ona ipak negativno uti u na okolinu, te je u Evropi, ali i u Srbiji propisana koncentracija prašine. Doma i propisi zahtevaju da u normalnim urbanim sredinama emisija vrstih estica bude manja od 25 mg/m 3 fluida koji napušta sušaru. Sušare koje nemaju nikakve sisteme za smanjenje ove emisije vrstih estica ne zadovoljavaju ovaj propis. Sve e eš e biti pritužbe i sudski sporovi koji tretiraju ovu oblast. Ugradnja ure aja na postoje e sušare može biti izvedena konvencionalno ili inovativno. Pod konvencionalnim rešenjima podrazumeva se rešenje koje daje ili je davao proizvo a posmatrane sušare. Nekonvencionalna rešenja mogu biti rezultat savremenih inovacija. DISKUSIJA Energetika Ekonomski zna aj svakog procenta uštede energije je veoma zna ajan. S obzirom na stalni naglašeni rast cena energenata, postavlja se pitanje dana kada e menadžmenti pojednih poljoprivrednih subjekata donositi odluke o zameni ili rekonstrukciji starijih sušara, bez obzira kojoj generaciji pripadaju. Vreme otplativosti takvih investicija postaje sve kra e i kra e. Evropske sušare, koje se trenutno nude na našem tržištu su energetski razli ite. Kod ve ine takvih sušara primenjen je tehni ki sistem delimi ne recirkulacije fluida za sušenje, kao metod racionalizacije potrošnje energije. Pored takvog pristupa, neki proizvo a i imaju dvostepeno i ponekad dvoprolazno sušenje /15/. Ova dva principa prikazana su na slici 1. Oni obezbe uju da specifi na potrošnja toplotne energije bude manja od kj/kg isparene vode. Sl. 1. Sušara za zrno sa recirkulacijom fluida za sušenje (a) i dvostepena sušara za zrno (b) (U - ulaz zrna, I izlaz zrna, ZS1, ZS2 zone sušenja, ZH zona hla enja, O okolni vazduh, Q, Q 1, Q 2 toplotne energije) Fig 1. Grain dryer with drying fluid recirculation (a) and two stage grain dryer (b) (U grain inlet, I grain outlet, ZS1, ZS2 drying sections, ZH cooling section, O ambient air, Q, Q 1, Q 2 heat energies) Postoje dileme i protivljenja primene tehni kih sistema racionalizacije potrošnje energije kod sušara manjih kapaciteta. S obzirom na cene energenata sigurno je da e bolji uspeh na tržištu imati energetski racionalnije sušare, pa e tržište zahtevati takve sušare. Automatika Materijal se suši do vlažnosti koja omogu ava bezbedno skladištenje. Svako presušivanje materijala dovodi do nepotrebne potrošnje energije, što poskupljuje robu. Ukoliko je, pak, osušeni materijal vlažniji, onda postoji opasnost kvara robe koja može, pored štete na materijalu, izazvati i neželjene posledice na objektima skladišta. Dakle, što je bolje održavanje izlazne vlažnosti na zadatom nivou, ekonomika sušenja je sve bolja. Zbog toga se i uvodi automatska regulacija, da bi se, što je mogu e bolje i objektivno, održavala vrednost vlažnosti osušenog materijala na zadatom nivou. Prvi automatski regulatori oponašali su ru no vo enje rada sušare. Merni organ regulacije je bio postavljen na izlazu, tako da je kontinualno pratio vlažnost materijala koji izlazi i uticao na regulisanje protoka materijala. Iako je ovde intervencija bila brža, ipak se pojavio nedostatak, zbog toga što je merenje vlažnosti materijala na izlazu iz sušare zakasnela informacija, s obzirom da se ništa više ne može u initi, ako je materijal vlažniji 204 PTEP 11(2007) 4

3 nego što treba. Zbog toga je senzor koji daje informaciju o vlažnosti materijala premešten na kraj zone sušenja. Uvo enjem termootpornih sondi Pt100, koje su znatno jeftinije, uveden je sistem merenja vlažnosti na ulazu u sušaru. Savremeno stanje unapre enja koristi sve prednosti industrijskih ra unara zbog mogu ih kompleksnih odluka, koje oni realizuju (Kinez). Ra unar prima informacije o temperaturama zrna i vazduha sa ve eg broja pozicija u sušari i može kvalitetnije upravljati akcijama izuzima a (Xueqiang, L. et al. 2007). Na slici 2 dat je primer kompleksnog merenja kao podrška automatskom upravljanju na principu neuronskih mreža i genetskog algoritma. Veoma je važan model za pore enje stvarnog procesa (Qiang, L. i Bakker-Arkema, F.W, 2001). Sl. 2. Merni sistem sušare za zrno (Xueqiang, L. et al. 2007) (t 1...t 8 temperature zrna, t 0, t 01, t 02, t 03 temperature vazduha, C 1, C 2, C 3 zagreja i vazduha) Fig 2. Measured system of grain dryer (Xueqiang, L. et al. 2007) (t 1...t 8 - grain temperatures, t 0, t 01, t 02, t 03 air temperatures, C 1, C 2, C 3 air heaters) Savremene sušare evropskih proizvo a a su u zna ajnoj meri ugradile ovakve pristupe. Veliki broj senzora temperature omogu ava dobar nadzor nad parametrima i bezbednoš u sušare. Jednostavna komunikacija sa sušarom pomo u touch screen portala, je tako e postala redovna oprema sušara (sl. 3). Vizuelizacija sektora i podsistema sušare omogu ava rukovaocu jednostavnu komunikaciju, tako da i pored po etne strepnje svakog rukovaoca (Kako e on sada sa ra unarom?) vrlo brzo dobri majstori uvi aju prednosti nove tehnike. Ali, bez obzira kakav je upravlja ko-nadzorni sistem (automatika) ugra en, tehnolozi i rukovaoci moraju poznavati dinamiku objekta regulacije. Osnovna injenica je tome, da je odziv objekta regulacije spor. To zna i da se mora strpljivo i postupno sistem dovoditi u ustaljen (stacionarni) rad. Zadata vrednost vlažnosti osušenog materijala se može ustaliti tek nakon nekoliko sati rada nakon po etka rada sušare. Industrijski ra unar (PLC) pruža mogu nost umrežavanja, odnosno dozvoljava pristup informacijama od strane upravlja kog menadžmenta. Jednostavnije re eno, glavni tehnolog ili direktor preduze a može sa svog personalnog ra unara da se informiše o trenutnim parametrima rada sušare. Sl. 3. Ekran osetljiv na dodir ( ta skrin ) na sušari Strahl Fig 3. Touch screen of Strahl dryer Proizvo a i savremenih sušara nude i jednu dodatnu tehni ko-nadzornu pogodnost, a to je mogu nost uvezivanja u Interenet. U ovom slu aju, proizvo a sušare može, uz odgovaraju i protokol, iz fabrike da komunicira ra unar na sušari u svrhu otklanjanja eventualnih nedostataka ili podešavanja rada, ako je to potrebno. Ove tehni ke pogodnosti su ve sadašnjost, a njihovo koriš enje u Srbiji je stvar neposredne budu nosti. Materijali Savremene sušare se više ne grade od materijala koji su koroziono neotporni. U primeni su slede i materijali prikazani u tabeli 1. Kod pocinkovanih materijala mogu e je nanošenje manje ili ve e koli ine cinka. Danas se to radi isklju ivo galvanizacijom. Pocinkovavanje potapanjem se ne primenjuje jer jako komplikuje i poskupljuje izradu. Alucink je legura aluminijuma koja je sastavljena od 55% Al, 43,4% Zn i 1,5% Si. Legura se galvanizacijom nanosi na elik koji mora biti adekvatno pripremljen. Ovaj materijal, kao galvanski sloj, se pokazao veoma dobrim u drugim oblastima tehnike pa je primenjen i na sušarama. Klasifikacija primenjivanih matarijala po korozionoj otpornosti (tab. 1) definisana je standardom EN ISO /11/. Iz tabele se vidi da su posle ner aju eg elika aluminijumski limovi i galvanizovani limovi sa alucinkom 185 visoke korozione otpornosti. Primetan je niži nivo otpornosti pocinkovanih limova. Tabela 1. Koroziona otpornost materijala Table 1. Corrosion resistance of material Materijal Material Pocinkovani elik (275 g/m 2 ) Galvanized steel by Zn (275 g/m 2 ) Alucink (150 g/m 2 ) Aluzink (150 g/m 2 ) Alucink (185 g/m 2 ) Aluzink (185 g/m 2 ) Ner aju i elik Stainless steel Aluminijum Aluminum Klasa korozije Corrosion class C1 C2 C3 C4 C5 X X X X X X X X X X X X X X X X X X PTEP 11(2007) 4 205

4 Galvanizovani limovi se, od strane proizvo a a sušara i silosa, nabavljaju u rolnama. Prilikom izrade delova opreme oni se oblikuju se enjem i savijanjem. Na mestima gde je matrijal odse en ili mu je nekim postupkom ošte en galvanski sloj dolazi do korozije. Alucink ima takvu osobinu da se sam štiti principom katodne zaštite (sl. 4). Specifi nost pojave je u tome što se u leguri stvara negativni jon Zn koji difunduje ka mestu pozitivnog naelektrisanja. Sl. 6. Koroziona otpornost u morskim uslovima /12/ Fig 6. Corrosion resistance in sea environment /12/ Sl. 4. Samozaštita galvanizovanog elika alucinkom /11/ (1 alucink, 2 elik) Fig 4. Self protection of galvanized steel by aluzink /11/ (1 aluzink, 2 steel) Ovaj mehanizam zaštite i ve a mehani ka otpornost daju alucinku prenost nad cinkom. Lider u proizvodnji eli nog lima zašti enog alucinkom je švedski proizvo a SSAB Tunnplat /12, 13, 14/ Švedski institut za standarde je ispitivao postojanost na koroziji ovog materijala i poredio ga sa pocinkovanim limom. Rezultati su dati na slikama 5, 6 i 7. Ispitivanja mehani kih osobina, tako e, ukazuju na prednosti ovog materijala /12/. Ineteresantno je napomenuti da su razlike u ceni izme u ovog materijala i pocinkovanog lima zanemarljive. Koroziona zaštita se enih delova mogla bi se još poboljšati plastificiranjima raznih vrsta (Howard, R. L. et al, 1999; Fedrizzi, L. et al, 1996). Sl. 7. Koroziona otpornost u urbanim uslovima /12/ Fig 7. Corrosion resistance in urban environment /12/ Sl. 5. Koroziona otpornost u industrijskim uslovima /12/ Fig. 5. Corrosion resistance in industry environment /12/ Oblikovanje limova i profila je, tako e, faktor koji uti e na korozionu postojanost sušare. Savremene mašine sa preciznim ra unarski vo enim se enjem, najmanje razaraju materijal u okolini reza. Precizno zagrevanje koje ne uti e bitno na kristalografske promene u okolini povoljnije je od klasi nih aparata za se enje. Mašinski upravljana obrada metala (CNC ili roboti) obezbe uju eliminisanje subjektivnosti radnika. Neki proizvo a- i sušara uvode robote u svoju proizvodnju. Na slici 7 prikazan je rrobot u fabrici Officine minute (sl. 7). Pored postizanja višeg kvaliteta, ovaj princip proizvodnje znatno snižava kona nu cenu proizvoda. Sl. 7. Robot u proizvodnji sušara Strahl Fig 7. Robot in Strahl dryer production Neki proizvo a i, kao na primer Officine Minute (sušare Strahl ) upotrebljavaju i ner aju e elike za izradu delova, koji se nalaze u izraženijoj korozionoj atmosferi. Ovaj proizvo a prvu (gornju) sekciju sušare, izra uje od ner aju eg elika, zbog vlažnog zrna koje dospeva u nju. Nije potrebno naglašavati kakva je prednost ovog materijala. Ekologija Savremene sušare za zrno proizvode se u dve varijante po nivou emisije vrstih estica u okolinu. Zadovoljenje ve pomenutog ograni enja od 25 mg/m 3 organske prašine u iskoriš enom fluidu za sušenje se može se postici na više na ina. 206 PTEP 11(2007) 4

5 Ve ina proizvo a a savremenih evropskih sušara opredelili su se za naizmeni ne cikluse rada ventilatora i izuzima a. Izuzima i u ovom slu aju imaju veliki kapacitet, a u donjem delu sušare je bunker ve eg kapaciteta. Kada se izuzima uklju i, tog momenta prestane da rade ekshaustori i recirkulacioni ventilatori. Materijal se u stubu sušare pomera naniže, ali bez strujanja vazduha kroz sloj zrna u tom periodu. Svima je poznato da plevice intenzivno lete u okolinu u periodu kada istovremeno rade izuzima i ventilatori. Ovim postupkom dominantna koli ina plevica koja se odvoji od zrna u procesu sušenja odlazi sa osušenim zrnom. Naravno, na pre ista u suvog zrna ona treba da se izdvoji, ali tada se pre iš ava znatno manje vazduha nego u sušari. Prednost ovog postupka ogleda se i u relativno istom recirkulisanom vazduhu u sušari. U osetljivim okruženjima (bolnice, škole, vrti i, prehrambeni pogoni i sl) potrebno je zadovoljiti mnogo strožije uslove. U tim slu ajevima obi no se zahteva da emisija vrstih estica bude manja od 10 mg/m 3 iskoriš enog fluida. U tom slu aju se ugra uju posebni pre ista i. U novije vreme razvijaju se inercijalni separatori. Ovi separatori rade tako što inercijalnim principom pove avaju koncentraciju prašine u manjoj koli ini vazduha, koja se posle pre iš ava u multiciklonima ili filterima sa platnom. ZAKLJU AK Savremene sušare za zrno mogu se kategorisati kao sušare tre e generacije. One se karakterišu zna ajnim napredkom u kontrolno-nadzornim funkcijama, novim primenjenim materijalima, postupcima oblikovanja (izrade) delova i ostalim aplikacijama savremenih tehni kih dostignu a. Galvanizacija elika aluzinkom znatno je povoljnija od uobi ajenog pocinkovanog lima. Trajnost je ve a zbog izrazite prednosti u zoni se enih krajeva lima. Upotreba savremene i sve jeftinije senzorike na velikom broju ta aka u sušari omogu ava sveobuhvatnije upravlja ko nadzorne funcije ugra enih industrijskih ra unara. Jednostavna komunikacija pomo u touch screen portala brzo eliminiše po- etnu nesigurnost kod rukovaoca sušara. O ekuje se da uskoro na sušarama za zrno budu primenjeni inteligentni upravlja ki sistemi zasnovani na tehnologiji neuronskih mreža. LITERATURA [1] Babi, M, Babi, Ljiljana: Pravci razvoja ure aja za sušenje merkantilnog zrna, XIII Savetovanje stru njaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, zbornik radova, Rovinj, s , [2] Babi Ljiljana, Babi M: Sušenje i skladištenje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, s.306. I. [3] Babi, Ljiljana, Babi, M: Stanje objekata i opreme za skladištenje žita, Savremena poljoprivredna tehnika, 26(2000)1-2, s II [4] Babi, M, Babi Ljiljana, Brki, M: Pravci razvoja procesne tehnike u poljoprivredi, Savremena poljoprivredna tehnika, 22(1996)6, s [5] Babi M, Babi Ljiljana, Gligorevi S, Pavkov I: Efekti rada rekonstruisane sušare za zrno, PTEP - asopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, (2005)9:1-2, s I. [6] Babi M, Babi Ljiljana, Pavkov I: Kriterijumi i uslovi kupovine sušare za zrno, Savremena poljoprivredna tehnika, Novi Sad, 31 (2005)4, s II [7] Howard, R. L, Lyon, S.B, Scantlebury, J.D: Accelerated tests for the prediction of cut-edge corrosion of coil-coated architectural cladding (Part I: cyclic cabinet salt spray), Progress in Organic Coatings, Elsevier, 37 (1999), [8] Qiang, L, Bakker-Arkema, F.W: A model-predicative controller for grain drying, Journal of Food Engineering, Elsevier, 49 (2001), [9] Xueqiang, L, Xiaoguang, C, Wenfu, W, Guilan, P: A neural network for predicting moisture content of grain drying process using genetic algorithm, Food Control, Elsevier, 18 (2007), [10]Fedrizzi, L, Deflorian, F, Boni, G, Bonora, P. L, Pasin, E: Eis study of environmentally friendly coil coating performances, Progress in Organic Coatings, 29 (1996)1-4, [11] Az quality, conformity, adventages, Savojni SpA, Torino, Italy: [12]Aluzink - il campione anticorrosione, SSAB Tunnplat, Sveden: [13]Corrosion resistant steels, SSAB Tunnplat, Sveden, [14]The steel book, Information office SSAB Tunnplat AB, Lulea, Sveden, 2002, 20. [15]Prospekti i tehni ke informacije evropskih i doma ih proizvo a a sušara za zrno. Primljeno: Prihva eno: PTEP 11(2007) 4 207