KONCEPCIJA I REALIZACIJA NADZORNO-UPRAVLJA KOG SISTEMA POGONA LJUŠTIONE U FABRICI ZA PROIZVODNJU I PRERADU BILJNIH ULJA

Transcription

1 Realizacija Pri softverskoj realizaciji korištena su dva tajmera. Jedan za ubrzanje i jedan za usporenje pri emu se vrednosti za tajmere kao i korak ubrzanja uzimaju iz odgovaraju eg data bloka. Na taj na in je omogu eno da se promenom vrednosti u data bloku menjaju dati parametri. Minimalna brzina rada posle koje se isklju- uje motor je programski fiksirana kao i po etna brzina. One ne uti u na stacionarnu brzinu. Prelazni režimi uspostavljanja stacionarnog rada su nužni pri pokretanju trake. Radi lakšeg izbora parametara napravljen je interfejs na SCADA-i kojim se uti e na odgovaraju e memorijske lokacije PLC-a. Posmatranjem ponašanja sistema u razli itim režimima mogu e je na jednostavan na in podesiti parametre za unapred zadati kapacitet materijala kroz ekstraktor. Pri ovakvoj realizaciji uo eno je nekoliko problema na pogonu ekstraktora. - Definisanje minimalne brzine. Minimalna brzina zavisi od tehni kih osobina pogona. - Zadovoljavaju e upravljanje sa jednim setom parametara ostvaruje se u uskom intervalu promene koli ine materijala u ekstraktoru. - Sa predloženim na inom upravljanja ne može se ostvariti konstantna brzina kretanja trake. ZAKLJU AK U radu je prikazan jedan na in rešavanja problema upravljanja pogona kretanja trake ekstraktora kojim se prevazilazi potreba za kontinualnim merenjem nivoa. Ovakav na in upravljanja implementiran je na ekstraktoru u fabrici ulja Mladost Šid. Izabrano rešenje uprkos svojim nedostacima zadovoljava potrebe kontinualnog rada pogona Ekstrakcije. Isti algoritam upravljanja primenjen je i na pogonima sa sli nom problematikom. NAPOMENA:Rad je realizovan u okviru aktivnosti na projektu NPEE Nacionalnog programa energetske efikasnosti u industriji, finansiranog od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije LITERATURA [1] Weigmann, J, Kilian, G.: Decentralization with PROFIBUS DP/DPV1, Siemens Prublicis Corporate Publishing, Erlangen, Germany, [2] Idejni projekat rekonstrukcije fabrike biljnih ulja»mladost«iz Šida, SM Inženjering, Zrenjanin, [3] Jefteni B, Vasi V, Oros, Mitrovi N, Petronijevi M, Štatki S, Bebi M.: elektromotorni pogoni - zbirka rešenih zadataka, Akademska Misao, [4] Jefteni B, Vasi V, Oros.: Regulisani elektromotorni pogoni - rešeni problemi sa elementima teorije, Akademska Misao, [5] Tovar E, Vasques F,: Real-time fieldbus communications using Profibus networks, Industrial Electronics, IEEE Transactions on, [6] Berger H.: Automatic with SIMATIC, Siemens Publicis Corporate Publishing, Erlangen, Germany, Primljeno: Prihva eno: Biblid: (2007) 11; 3; p UDK: :665.3: ( Sid) Stru ni rad Professional paper KONCEPCIJA I REALIZACIJA NADZORNO-UPRAVLJA KOG SISTEMA POGONA LJUŠTIONE U FABRICI ZA PROIZVODNJU I PRERADU BILJNIH ULJA CONCEPTION AND REALIZATION OF SUPERVISORY AND CONTROL SYSTEM FOR PEELING PLANT IN VEGETABLE OIL FACTORY Ljubomir FRANCUSKI* dipl.inž.el., dr Filip KULI * dipl.inž.el., dr Veran VASI * dipl.inž.el., mr ura OROS* dipl.inž.el., Dragan TRZIN** dipl.inž.teh., Veroslav JANKOVI *** dipl.inž.el. * Fakultet tehni kih nauka, Novi Sad; Trg Dositeja Obradovi a 6 ** FU Mladost, Šid, Branka Eri a 2 ***Victoriagroup doo, Novi Sad, Hajduk Veljkova 11 REZIME U ovom radu je prikazano rešenje nadzorno-upravlja kog sistema pogona ljuštione u industriji biljnih ulja. Ceo sistem je realizovan i pušten u rad u fabrici ulja Mladost u Šidu. U pogonu se nalazi više od 100 motora. Ukupan broj signala u pogonu prelazi 650. Rešenje nadzorno-upravlja kog sistema se bazira na upotrebi najsavremenijih tehnologija iz oblasti upravljanja u industriji. Akvizicija signala i upravljanje procesom vrši programabilni logi ki kontroler iz klase Siemens S Vizualizacija procesa i NU deo sistema je realizovan upotrebom Siemens WinCC SCADA softvera. Realizovani nadzorno-upravlja ki sistem je izuzetno fleksibilan i modularan te se lako može modifikovati i proširivati. Klju ne re i: procesna automatizacija, nadzor, upravljanje, softver, biljna ulja. SUMMARY This paper describes one solution of supervisory and control system in peeling plant in oil industry. System is implemented to work in Mladost-Šid oil factory. It consists of over 100 motors with over 650 process signals. This solution is based on most advanced control technologies in industry. Signal acquisition and process control is done by programabile logic controler Siemens S Process visualization is implemented using Siemens WinCC SCADA sotware. This supervisory and control system is extremely flexibile and modular so it is possible to modify and expand easily. Key words: process automation, supervisory, control, software, vegetable oil. PTEP 11(2007) 3 137

2 UVOD U savremenoj proizvodnji, radi postizanja željenog nivoa kvaliteta i proizvoda, uz minimalan utrošak sirovina i energenata, klju no je rešiti problem razmene materijala, energije i informacija. Konstantan napredak ove anstva i stalan tehnološki razvoj, doneli su ure aje kojim se gore izloženi zadaci relativno jednostavno ostvaruju. To se naro ito odnosi na razmenu informacija koja je dospela u žižu interesovanja sa razvojem elektronike i informatike. Ra unarski sistemi za akviziciju, upravljanje i nadzor (SCADA-Supervisory Control And Data Asquisition ) obezbe uju nadzor i upravljanje procesom proizvoljne složenosti sa jednog (ili više) centralno lociranog mesta [1],[2]. SCADA sistemi predstavljaju osnovu modernih nadzorno upravlja kih sistema. Koriste se u telekomunikacijama, u uljarskoj i gasnoj indutriji, upravljanju vodama... [3]. SCADA sistemi podrazumevaju mrežnu topologiju, industrijske ra unare i ulazno-izlazne signale. SCADA vrednosti dobija iz pogona, i to preko programabilnog logi kog kontrolera (PLC) koji je povezan sa senzorima i izvršnim organima [4] što je prikazano na slici 1. MATERIJAL U ovom radu je opisano tehni ko rešenje nadzornoupravlja kog (NU) softvera za pogon ljuštione u okviru procesa proizvodnje biljnih ulja iz semena suncokreta. Ceo sistem je zasnovan na specijalizovanom SCADA softveru Siemens WinCC. Sistem je realizovan i pušten u rad u fabrici ulja Mladost u Šidu gde se rad pogona prati sa jednog ra unara sa dva monitora. Na taj na in je omogu eno da operater, ne napuštaju i glavni prikaz celog pogona, pogleda detaljan prikaz pojedine mašine ili ure aja. SCADA softver dobija podatke od procesnog ra unara (Programabilni Logi ki Kontroler - PLC), preko koga se vrši i upravljanje radom celokupnog pogona. DISKUSIJA Opis tehnološkog procesa U narednom delu teksta je opisan tehnološki postupak iš enja zrna suncokreta u pogonu iš enja fabrike ulja Mladost u Šidu. Trakastim transporterom 1, iz silosa za zrno suncokret se doprema u dnevnu eliju 3, odakle se pužnim transporterom izuzima i transportuje u proizvodnju. Zrno podiže elevator 5 i spušta preko elektromagnetnog separatora 6 kroz koš 7 do vage 8 (merenje kapaciteta prerade). Koš ispod vage (9) je opremljen indikatorom visokog nivoa koji treba da isklju i prethodne ure aje u slu aju da do e do prepunjavanja koša. Iz koša ispod vage zrno se izuzima elevatorom 10 i podiže do pužnog transportera 11 gde se deli na pužne transportere 12 i 12A. Materijal iz pužnog transportera 12 preuzima pužni transporter 20 koji dalje vrši transport do bunkera iznad sedam starih ljuštilica (24/1-7). Pužnim transporterom 12A materijal se raspore uje u bunkere iznad pet novih ljuštilica (24/9-13). Pužni transporter 20 je opremljen pužnicom sa dva smera koja je sastavljena iznad ljuštilica 24/1-7. Na taj na in ljuštilice 24/1-7 koriste za seme koji prvi put dolazi na ljuštenje, a 24/7 i 24/8 koriste se za ljuštenje semena koje nije oljušteno u prvom prolazu. Ispod ljuštilica 24/1-8 postavljeno je po jedno aspiraciono sito (semenovejka) 25/1-8, za odvajanje ljuske i jezgra. Sistemom sita i strujanjem vazduha, koje se ostvaruje ventilatorima ugra enim u samim ure ajima materijal se razdvaja na više frakcija. Oljušteno jezgro se preko preko pužnih transportera 29, 54 i 55 transportuje do elevatora 151, pa preko elektromagnetnog separatora 90 i pužnog transportera 61 transportuje u presaonu. Izdvojeno jezgro iz novih ljuštilica 24/9-13 preko pužnih transportera 29A i 29B spaja se sa glavnim tokom jezgra u pužni transporter 55. Ljuska se preko pužnog transportera 31 i elevatora 46 transportuje do pužnog transportera 47, kojim se raspore- uje na dve aspiracione komore 48/1-2, gde se pomo u dva ventilatora 49/1-2 izdvajaju zaostale estice jezgra. ista ljuska iz aspiracionih komora preko pužnog transportera 51 raspore uje se u pneumatski transport prema pogonu sa mare ili u kotlarnicu. Izdvojena ljuska iz novih ljuštilica 24/9-13 preko pužnog transportera 74A spaja se sa glavnim tokom ljuske u pužni transporter 51 ili ako je potrebno da se dodatno pre isti u pužni transporter 45. Frakcija lakih primesa se preko pužnog transportera 30 i elevatora 37 donosi do pužnog transportera 38, kojim se raspore uje na prva dva aspiraciona sita. Nedovoljno oljušteno zrno se preko pužnih transportera 27 i 32 i elevatora 33 donosi do pužnog transportera 34 kojim se materijal raspore uje na dva separatora 35/1-2, na kojima se zrno odvaja od zaostale ljuske. Izdvojeno zrno se preko pužnog transportera 73 i elevatora 60 vra a na pužni transporter 20, kojim se raspore uje na ljuštilice 24/8-7 gde se ponovo ljušti. Izdvojeno ne oljušteno zrno iz novih ljuštilica 24/9-13 preko pužnog transportera 32A spaja se sa glavnim tokom neoljuštenog zrna u elevator 33. Izdvojena ljuska iz oba separatora 35/1-2 se preko pužnih transportera 74 i 45 spaja sa glavnim tokom ljuske, u elevator 46. Frakcija jezgra pomešanog sa ljuskom se preko pužnih transportera 28 i 39 i elevatora 40 donosi do pužnog transportera 41, kojim se raspore uje na dva kontrolna aspiraciona sita 42/1-2. Pre iš eno jezgro se preko pužnog transportera 55 vra a u glavni tok jezgra na elevator 151. Ljuska se preko pužnih transportera 44 i 45 vra a u glavni tok ljuske. Kako svi separatori i aspiraciona sita u pogonu imaju sopstveni sistem aspiracije preko ugra enog ventilatota potrebno je da se vazduh dodatno pre isti na multiciklonskim jedinicama, a izdvojena uljna prašina preko rotacionih zaustava vrati u glavni tok jezgra. Taj deo procesa se realizuje na slede i na in. Sa aspiracionih sita 25/1-8 prko ciklona 26/1-8, sa kontrolnih aspiracionih sita 42/1-2 preko ciklona 43/1-2 i sa separatora 35/1-2 preko ciklona 36/1-2 uljnu prašinu preuzima pužni transporter 52 koju nosi u elevator 53, a do glavnog toka jezgra nosi je pužni transporter 54. Vazduh sa aspiracionih komora 48/1-2 preko ventilatora 49/1-2 odlazi u ciklone 50/1-2 gde se osloba a od zaostalih estica jezgra koje pužni transporteri 54 i 55 odnose u elevator 151. Sa novih ljuštilica 24/9-13 preko 10 ciklona 19/1-10 uljnu prašinu nosi pužni transporter 21 do aspiracione komore 48/2. Kompletan tehnološki proces je prikazan na slici 1. Realizacija nadzorno-upravlja kog sistema Na tržištu se danas može na i veliki broj proizvo a a SCA- DA softvera. Pored specifi nosti koje karakterišu proizvod, mogu se uo iti sli nosti u svakom SCADA softveru bez kojih ne bi bilo mogu e realizovati postavljene ciljeve što je prikazano na slici 2 [5]. Sastavni delovi svakog SCADA sistema su: - Grafi ki podsistem (Graphic System) Grafi ka predstava pogona; - Alarmni podsistem (Message System) Prikaz ne željenih stanja u procesu; - Baza podataka (Archiving System, Data Base Management System - DBMS) Upis u relacionu bazu podataka od interesa radi njihovog kasnijeg prikaza; - Izveštaji (Report System) cikli na priprema i prikaz podataka od interesa korisniku radi kontrole parametara i analize procesa; - Modul za definisanje veli ina u ovom podsistemu se definišu procesni tagovi (promenljive), preko kojih NU sistem prikuplja informacije, i šalje komande u pogon; - Modul za komunikaciju (Process Communications) Omogu ava povezivanje SCADA-e i PLC-a; 138 PTEP 11(2007) 3

3 - Trendovi omogu avaju grafi ki prikaz istorije veli ina od interesa, kao i grafi ki prikaz trenutne vrednosti veli ine; - Recepti-Omogu avaju istovremenu promenu više veli ina u pogonu. Najzna ajnija primena im je u proizvodnji gde je prisutna opcija promene proizvodnog procesa ili izrade razli itih varijanti proizvoda; - Mrežni podsistem vrši povezivanje ostalih SCADA modula. Sl. 1. Blok šema tehnološkog procesa ljuštione Fig 1.Process block diagram of peeling plant PTEP 11(2007) 3 139

4 Operater u svakom trenutku ima uvid trenutnog stanja u pogonu, što je postignuto koriš enjem dva monitora (pošto je pogon podeljen na dve celine, nije potrebno vršiti prebacivanje sa ekrana na ekran mada je ostavljena i ta mogu nost). Grafika Graphic Trendovi Trends Alarmi Alarms Veli ine Tags Mrežni podsistem Network Subsystem Izveštaji Reports Sl. 2. Standardna veza SCADA sistema sa pogonom Fige 2. Standard SCADA-plant connection Komunikacija Communication Ure aji Devices DBMS Recepti Recipes Realizacija nadzorno upravlja kog sistema je izvedena u softverskom paketu WinCC firme Siemens. WinCC softverski paket se sastoji od modula koji predstavljaju prethodno opisane elemente SCADA sistema. Pored osnovnih modula, WinCC SCADA sistem poseduje dodatne opcije namenjene realizaciji naprednih scenarija upravljanja: - Web Navigator Dodatna opcija koja omogu ava pristup nadzorno upravlja kom sistemu (SCADA-i) preko web-a - Server opcija opcija koja omogu ava distribuirano upravljanje. Jedan ili više klijenata se ka e na server odakle skidaju podatke od interesa. - Redudancy pove anje pouzdanosti sistema (dva ra unara u paralelnom radu) - Text Library podrška multijezi nosti (podrazumeva prebacivanje sa jednog jezika na drugi u on line režimu) Na osnovu tehni ko-tehnološke dokumentacije i situacije na licu mesta, pristupilo se realizaciji nadzorno upravlja kog sistema. Akvizicija podataka i neposredno upravljanje sistemom se vrši preko programibilnog logi kog kontrolera S DP koji je povezan sa ure ajima u pogonu. SCADA program se izvršava na personalnom ra unaru koji je povezan sa programabilnim logi kim kontrolerom PLC-om preko multi point interface (MPI) mreže (MPI predstavlja interni Siemens-ov protokol). Na personalnom ra unaru se nalaze dva monitora ime je omogu en pregledniji prikaz samog pogona i pojednostavljeno je pra enje stanja u njemu. U ovom radu je dat predlog rešenja nadzorno-upravlja kog sistema u pogonu ljuštione. Ovo rešenje je realizovano i pušteno u rad u realnom sistemu. U pogonu se nalazi 108 motora od kojih su dva sa frekventnim pretvara ima (transporter za izuzimanje zrna iz dnevne elije i transporter iznad ljuštilica). Ukupan broj signala u pogonu prelazi 650. Implementacija SCADA sistema Ceo pogon je funkcionalno podeljen na dve celine: - Grubo ljuštenje prikazano na slici 3. - Na ovoj slici su prikazane ljuštilice, semenovejke, deo transportnog sistema i cikloni za pre iš avanje vazduha Fino izdvajanje prikazano na slici 4. Na ovoj slici su prikazani glavni tokovi materijala i ljuske, kontrolne semenovejke, separatori i aspiracione komore Sl. 3. Struktura SCADA sistema Fig 3. Structure of SCADA U svakom trenutku su dostupni i alarmi u pogonu (prikaz alarma se nalazi u template prozoru koji se nalazi u donjem delu svakog ekrana kao što je prikazano na slici 4). Treba napomenuti da u pogonu ljuštione nema istorijskog prikaza analognih veli ina. Naime, u samom pogonu se ne mere analogne veli ine(pritisak, temperatura, protok), me utim povla e se vrednosti sa frekventnih pretvara a i sa transmitera struje. Sl. 4. Ljuštiona-Grubo ljuštenje Fig 4. Raw peeling Na osnovu zahteva korisnika, realizovan je i poseban ekran sa kojeg je mogu e startovati kompletne linije ure aja, što je prikazano na slici 5. Pod linijom ure aja se podrazumeva funkcionalna celina neophodna za izvršenje nekog specifi nog zadatka. Klikom na neku od dugmadi pore anih sa leve strane, operater startuje navedene ure aje. Nakon pokretanja odre ene mašine, kvadrati koji je predstavlja promeni boju u zelenu. Iz date linije je mogu e pokrenuti pojedina ne mašine klikom na odgovaraju i kvadrati (tada se pojavljuje grafi ki interfejs prema mašini, što je prikazano na slici 7). Ukupna koli ina signala obuhva ena ovim nadzornoupravlja kim sistemom iznosi oko 690 i njihova klasifikacija je prikazana u tabeli 2. Preglad mašina sa motorima je dat u tabeli 140 PTEP 11(2007) 3

5 1. Digitalni ulaz je signal koji saopštava NU sistemu stanje nekog binarnog elementa (sa dva stanja), dok je digitalni izlaz komandni signal binarnom izvršnom organu (otvori / zatvori). Analogni ulaz je signal koji daje informaciju o nekoj analognoj veli- ini u pogonu (priti-sak, temperatura, nivo, struja), dok analogni izlazi uglavnom služe za zadavanje referentnih vrednosti frekventnih pretvara a. (simbol motora i plavo tekstualno polje), indikaciju uklju enja zaštite (crvena signalna lampica u gornjem desnom uglu), izbor režima rada preko sklopke (upravljanje motorom sa lica mesta iz pogona ili sa SCADA-e), i komande za pokretanje i zaustavljanje ure aja. U slu aju da operater izabere režima rada sa lica mesta, onemogu eno je primeniti komande za start i stop motora. Sl. 5. Ljuštiona-fino izdvajanje Fig 5. Fine Extraction U tabeli 1. U prvoj vrsti se nalazi ukupan broj mašina datog tipa, a u drugoj vrsti se nalazi ukupan broj motora za sve mašine datog tipa. Sve mašine iste vrste nemaju isti broj motora (10 ciklona nema ni jedan motor, 2 separatora imaju po 1 motor, a druga dva po 4 motora). Vrste i ukupan broj signala su prikazani u tabeli 2. Tabela 1. Pregled mašina u ljuštioni Table 1. Machine overview in peeling plant Mašina Machine Uk.broj Total Br.motor a Motors Mašina Machine Uk. broj Total Br.motor a Motors ljuštilice peelers semenovejke absorption strainers cikloni transporteri cyclones conveyors elevatori elevators separatori separators rotacione zaustave rotary switches ventilatori ventilators absorpcione komore chambers duvaljke blowers drobilice crushers Tabela 2. Vrste signala u pogonu ljuštione. Table 2. Signal types in peeling plant Vrsta signala Type Ukupan broj Total digitalni ulaz digital input digitalni izlaz analogni ulaz analogni izlaz digital output analog input analog output Prema svakom izvršnom organu (motor) je realizovan korisni ki interfejs koji omogu ava upravljanje i nadzor datog elementa, što je prikazano na slici 7. Korisni ki interfejs sadrži: ime ure aja (26_4), tekstualnu i grafi ku indikaciju stanja mašine Sl. 6. Start linija pogona Fig 6. Techonological group start Sl. 7. Korisni ki interfejs izvršnog organa Fig 8. Actuator user interface Analiza sistema Prethodno prikazano rešenje za nadzorno upravlja ki sistem je uobi ajeno u svetskoj praksi. Što se konkretne realizacije ti e, jedini problem koji se javio bila je grafi ka organizacija sistema. Naime, bilo je neophodno pravilno organizovati raspored objekata na slici, a pri tom sa uvati preglednost i funkcionalnost sistema. Dobra strana sistema je modularnost (pojedini delovi su organizovani u funkcionalne celine ime se dobilo na preglednosti), fleksibilnost (krajnje je jednostavno izvršiti izmene softvera u skladu sa zahtevima korisnika), prenosivost, pri emu je o uvana stabilnost sistema i pove ana brzina rada. Naravno, automatizacijom pogona zna ajno se poboljšao kapacitet proizvodnje i smanjio uticaj oveka u samom procesu. Sam pogon je deo fabrike ulja Mladost-Šid u okviru koje se vrši proizvodnja ulja iz semena suncokreta i uljane repice. Nadzorno upravlja ki sistem predstavljen u ovom radu je samo deo ve e celine, koja u potpunosti vrši nadzor i upravljanje nad fabrikom ulja u Šidu. PTEP 11(2007) 3 141

6 ZAKLJU AK U ovom radu dato je jedno rešenje sistema za daljinski nadzor i upravljanje u pogonu ljuštenja pri dobijanju biljnih ulja iz semena suncokreta i uljane repice. Implementacija sistema je zasnovana na softverskom paketu WinCC firme Siemens. Prilikom definisanja zadatka, definisani su osnovni ciljevi: pove anje proizvodnih kapaciteta, o uvanje stabilnosti datog sistema i olakšano upravljanje. Navedeni ciljevi su ostvareni. Trenutni kapacitet prerade suncokreta je 550t/dan. NAPOMENA: Rad je realizovan u okviru aktivnosti na projektu NPEE Nacionalnog programa energetske efikasnosti u industriji, finansiranog od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije LITERATURA [1] [2] [3] Clarke G., Reynders D, Practical Modern SCADA Protocols, Elsevier, [4] Boyer S.A., SCADA:Supervisory Control and Data Acquisition, ISA, [5] LibraryItems/Documentation/Siemens/ HMI_IPC/ manual/ WinCCbasis_V6_e.pdf Primljeno: Prihva eno: Biblid: (2007) 11; 3; p UDK: : : Stru ni rad Professional paper ANALIZA PRIMENE BIODIZELA U VOZILIMA GRADSKIH SAOBRA AJNIH PREDUZE A I OSTALE MOGU NOSTI PRIMENE THE ANALYSIS OF BIODIESEL APPLICATION IN PUBLIC TRANSPORT VEHICLES AND OTHER POSSIBILITIES OF APPLICATIN Veroslav JANKOVI dipl.ing.el*, Slavko BA EVAC dipl.maš.inž.*, Dr Timofej FURMAN** *Victoria Group, Novi Sad, Hajduk Veljkova 11, ** Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovi a 8 REZIME Biodizel je te no bio-gorivo, proizvedeno iz poljoprivrednih kultura, kao obnovljivih resursa, koje u potpunosti može da zameni fosilno gorivo u dizel motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Biodizel se dobija iz biljnih ulja (soje, uljane repice, suncokreta, palme), kao i iz otpadnih ulja i masti, procesom trans-esterifikacije, uz prisustvo katalizatora. Može se koristiti nezavisno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. Primena biodizela, u pore enju sa fosilnim dizelom, obezbe uje u smislu zaštite životne sredine smanjenje efekta staklene bašte, kao i redukovanu emisiju sumpornih oksida, suspendovanih estica i ugljenmonoksida. Sa aspekta primene prikazano je da biodizel može da se koristi kao zamena za fosilno dizel gorivo. Koriš enje biodizela ima odli nu perspektivu i budu nost kao pogonsko gorivo u autobusima za javni gradski prevoz, u poljoprivrednim mašinama, u komercijalnim vozilima i kod svih ostalih vozila sa dizel motorima. Kju ne re i: biodizel, standard, primena, ekologija. SUMMARY Biodiesel is a liquid bio-fuel produced from agricultural crops and other renewable feedstocks that can be used instead of fossil fuels in internal combustion engines. Biodiesel is obtained from vegetable oils (soybeans, rapeseed, sunflowerseed, palm), as well as from used cooking oils and fats by the trans-esterification process, in the presence of catalyst. Biodiesel can be used alone or mixed in any ratio with fossil diesel, obtained from petroleum oil refining. From the enviroment protection aspect, the biodiesel application compared to fossil fuels, contributes to the reduced green house effects, as well as to the reduced emission of sulphur oxides, suspended particles and carbon monoxide. From the application aspect, it has been shown that biodiesel can be used as a replacement for fossil diesel fuel. The biodiesel application has an exellent perspecive and future, being the driving fuel in public transport busses, in agricultural machines, in convenient vechicles, as well as in other vehicles with diesel engines. Key words: biodiesel, standard, application, ecology. UVOD Iako je biodizel kao alternativno gorivo odavno poznat, u ranijim periodima njegova primena bila je ograni ena za masovniju upotrebu pre svega zbog još uvek, u tom momentu, zaostatka u pogledu gorivih karakteristika za dizel gorivom. Me utim poslednjih godina, a posebno od po etka godine dolazi do rapidnog interesa za ovim alternativnim gorivom u razvijenim zemljama kao posledica zna ajnog napredka u pogledu kvaliteta ime je dostignut kvalitet dizel goriva gotovo u potpunosti [1]. ''VICTORIAGROUP iz Novog Sada je uradila niz eksploatacionih ispitivanja u vozilima javnog gradskog prevoza i poljoprivrednim mašinama, sa ciljem da se u realnim uslovima eksploatacije sagledaju mogu nosti masovnije primene ovog alternativnog goriva. U okviru istraživanja posebna pažnja posve ena je: - tehni kim, - ekološkim, - eksploatacionim i - ekonomskim aspektima koriš enja. Biodizel (Biodiesel - Fatty Acid Methyl Esters-FAME) Biodizel je gorivo koje je sastavljeno od metil estara masnih kiselina (Fatty Acid Methyl Esters) biljnog ili životinjskog porekla koje se dobija postupkom reesterifikacije. Ovim postupkom dobijeno gorivo biljnog porekla po energetskim i fizi ko-hemijskim karakteristikima veoma je sli no fosilnom dizel gorivu. Može se re i da je u ovom trenutku biodizel idealan supstitut za konvencionalno gorivo jer je u potpunosti prilago en postoje oj konstrukciji motora, a da pri tom zadovoljava i dodatne kriterijume vezane za ekologiju, obnovljivost kao i 142 PTEP 11(2007) 3