Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma

Transcription

1 ISSN Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma br. 35, januar-februar godine

2 Foto meseca

3 Osnivač lista i izdavač Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine Glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović Urednik izdanja Aleksandra Mićić Redakcija: Dragana Rajić Zita Farkaš Pamela Uzelac Jovana Davidović Dopisnici: Koordinatori za romska pitanja APV Ivana Koprivica Prevod na romski jezik: Igor Dimić Prevod na engleski jezik: Ana Kozlovački Tehnička priprema i štampa: MONDO-GRAF, Novi Sad Tiraž: 1000 primeraka Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, Novi Sad Tel: 021/ CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 323.1(=214.58)( ) DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović , br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, cm Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom. jeziku štampan u obrnutom smeru. ISSN COBISS.SR-ID UVODNA REČ Dragi čitaoci, Pred vama je januarsko-februarski broj našeg magazina. Uvodni tekst je rezime aktivnosti koje je Kancelarija organizovala u godini. Tradicionalno je obeležen Osmi april, Svetski dan Roma, a održana su i dva seminara za Koordinatore za romska pitanja na teritoriji AP Vojvodine i seminar za nove nastavnike romskog jezika. Takođe, sprovedene su mere afirmativne akcije za upis u srednje škole, na visoke škole i fakultete. Održana je i završnica uspešnog projekta,,poboljšanje zapošljivosti Roma AP Vojvodini. Za kraj, Kancelarija je potpisala novi donatorski ugovor sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte, koji će doprineti poboljšanju rada Kancelarije. U rubrici Položaj Roma biće reči o sastanku na temu,,unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji. Rubrike Projekti predstavljaju tri projekta:,,poboljšanje zapošljivosti Romkinja u pet opština u AP Vojvodini,,,Inicijativa za lokalno odlučivanje u okviru kojeg će biti otvoren reciklažni centar u Opštini Žabalj i najava projekta prekogranične saradnje sa hrvatskim gradom Vinkovci. Socijalna zaštita je rubrika sa dva teksta. Prvi je o Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, a drugi o sastanku za direktore centara za socijalni rad u AP Vojvodini. Projekat,,Pametno odrastanje udruženja,,interart donosimo vam u rubrici Obrazovanje. Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta tematizovan je u rubrici Istorija. O Trifunu Dimiću pišemo u rubrici Poznati Romi. Udruženje,,Čiriklji iz Bačkog Petrovca organizovalo je likovnu koloniju za decu školskog uzrasta, a tekst o ovom događaju nalazi se u rubrici NVO. Rubrika Tradicija upoznaće vas sa romskim praznikom Vasilicom. Ovaj broj donosi novu rubriku pod nazivom Romi u svetu, koja će biti stalna rubrika u narednim brojevima, a predstavljaće poznate Rome sveta iz svih domena kulture. Za početak donosimo tekst o Čarliju Čaplinu. Nadamo se da će i ovaj broj ispuniti vaša očekivanja. Vaša redakcija

4 kancelarija za inkluziju roma u godini U godini Kancelarija za inkluziju Roma obeležila je sedmu godinu svog postojanaja. Osim sada već tradicionalnog obeležavanja Osmog aprila, Svetskog dana Roma, Kancelarija je održala i dva seminara za Koordinatore za romska pitanja sa teritorije Vojvodine. Naravno, i u godini, Kancelarija je sprovela mere afirmativne akcije za upis u srednje škole, kao i na više škole i fakultete. Uspešno je završen projekat Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini i potpisan novi donatorski ugovor sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte za projekat pod nazivom Jačanje kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma. Kancelarija je, takođe, podržala organizaciju seminara za nove nastavnike romskog jezika, jer je očuvanje romskog jezika temelj očuvanja romske kulture i tradicije, u njemu je biće romskog naroda. Međutim, ono što je svakako u najvećoj meri obeležilo godinu jeste otvaranje sektora za unapređenje položaja Roma pri Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji predstavlja korak dalje kada je u pitanju institucionalno rešavanje romskih problema. Foto: Mina Karadžić Osmi april u Skupštini AP Vojvodine Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine u saradnji sa Savetom za integraciju Roma AP Vojvodine i u godini obeležila je Svetski dan Roma u Velikoj Sali Skupštine AP Vojvodine. Svečanosti su pored predstavnika organizatora, romskih Obeležavanje Svetskog dana Roma nevladinih organizacija i samih Roma, prisustvovali i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Ana Tomanova-Makanova, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, kao i mnogobrojni prijatelji romske nacionalne zajednice. Prisutne je muzičkim kolažom pozdravio trio Mulić - Ivana, Zoran i Dušan Mulić. Učenici Osnovnih škola Jovan Jovanović Zmaj iz Đurđeva i Isidora Sekulić iz Šajkaša recitovali su na romskom jeziku. Za kraj prisutni su imali priliku da vide i odlomak iz predstave Hamlet romskog teatra Suno e Rromengo. 2 Dekada Roma u AP Vojvodini

5 Mi moramo da menjamo tabue. Ne prihvatam odbijanje. Siromaštvo treba da bude motiv više. Naša deca ne smeju da budu izvor neukosti i neznanja. Mi možemo da preuzmemo odgovornost za kreiranje sadašnjosti i budućnosti. To pokazuju rezultati koje smo da sada postigli. Petar Nikolić, predsednik Saveta za integraciju Roma AP Vojvodine Znate, ja sam nuklearni fizičar, i istinski verujem u lančanu reakciju. Stoga je važno da svi mi, svako u svom domenu, pomognemo romskoj populaciji. Naša pomoć pokrenuće niz novih akcija i aktivnosti. I opravdaće se moja vera u lančanu reakciju. prof. dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu Otvoren sektor za unapređenje položaja Roma Sektor za unapređenje položaja Roma Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je još jedan korak ka stvaranju institucija za rešavanje pitanja pripadnika romske nacionalne zajednice. Na čelu ovog resora nalazi se mr Slavica Denić. U Vojvodini već postoje institucije koje se bave unapređenjem položaja Roma, to su Savet za integraciju Roma u AP Vojvodini i Kancelarija za inkluziju Roma. Ovaj sektor predstavlja nastavak saradnje između pokrajinskih institucija i pripadnika romske nacionalne manjine i njeno podizanje na jedan viši nivo. Novoformirani Sektor za unapređenje položaja Roma pored Slavice Denić čine još tri lica romske populacije, koji su zaposleni na neodređeno vreme i čiji ulazak u pokrajinske institucije znači da pokrajinska Vlada ima poverenje u predstavnike romske zajednice i pruža im priliku da učestvuju u rešavanju sopstvenih problema, što je uostalom i osnovni princip Dekade Roma. Za romsku zajednicu je ovo veoma značajno jer znači mogućnost da utiče na unapređenje svog položaja i rešavanje pitanja poput obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva i mnogih drugih, od kojih zavisi standard i način života jednog kolektiviteta. Seminar za nove nastavnike romskog jezika Obuka za nove nastavnike romskog jezika počela je 16. maja godine, seminarom održanim u Bečeju. Organizatori seminara su Opština Bečej i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, uz podršku Kancelarije za inkluziju Roma i Matice romske. Seminaru, u trajanju od četiri dana, prisustvovao je dvadeset i jedan budući nastavnik romskog jezika. U Opštini Odžaci, 24. maja godine održan je seminar za još osamnaest novih nastavnika. Ovaj Pojedinac ne može sam mnogo toga da učini u bilo kom pogledu, samo zajednički kao kolektiv možemo da se izborimo za naše prisustvo u svim sferama društvenog života. Onog momenta kad budemo, pre svega, svoje obrazovne kapacitete podigli do te mere da romska intelektualna elita može ravnopravno da učestvuje u rešavanju pitanja koja se tiču naše populacije, steći će se uslovi za veće prisustvo Roma u institucijama. To je dvosmeran proces i mi moramo dokazati svoje kompetencije i mogućnosti da bi nam se vrata institucija masovnije otvorila. U svakom slučaju, u Pokrajini je osnivanjem Saveta, Kancelarije, sada i ovog Sektora dokazano da volja, put i način postoje. Slavica Denić seminar organizovala je Opština Odžaci u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, takođe uz podršku Kancelarije za inkluziju Roma i Matice romske. Tema ovih seminara bila je priprema novih nastavnika za predmet Jezik sa elementima Dekada Roma u AP Vojvodini 3

6 nacionalne kulture Roma. Planirano je da se do početka nove školske godine pored ova dva seminara, održe još dva, ukoliko se obezbede adekvatna materijalna sredstva. Nakon završenog seminara polaznici su polagali završne testove, a sertifikate su im uručili predstavnici Matice romske. Ovakve edukacije su jako značajne. Pokrenuo ih je pokojni Trifun Dimić. Nakon njegove smrti sve to je nekako stalo. Evo prilike da se to ponovo pokrene, obilnije i temeljnije, jer je u pitanju sjajna ideja koja je godinama stagnirala. Nadam se da ćemo uspeti da u velikom broju škola u Vojvodini i Srbiji uvedemo romski jezik, jer svi smo mi svesni toga koliko je romski jezik važan da bi se očuvao identitet romskog naroda. Osim toga, to će dovesti do zapošljavanja Roma, i pokrenuće proces standardizacije i normizacije romskog jezika, koji je potreba i neophodnost. Važno je da je sve krenulo. Naravno da će sve ovo zahtevati promene forme, ali bitno je da je krenulo, i da se ne tapka u mestu. Marija Aleksandrović, profesorica na Visokoj školi strukovnih studija Mihalio Palov u Vršcu Sertifikati za nove nastavnike romskog jezika Dodela sertifikata za nastavnike romskog jezika upriličena Učesnici seminara je u maloj Sali Skupštine AP Vojvodine. Dodeli je prethodilo testiranja kandidata. Testove je pregledala i ocenila komisija u sastavu: Petar Nikolić, predsednik Matice romske, mr Marija Aleksandrović, profesorica na Visokoj strukovnoj školi za obrazovanje vaspitača Mihailo Palov u Vršcu, profesor Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice, Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inluziju Roma i Ranko Jovanović, predsednik Asocijacije romskih nastavnika Vojvodine i edukator na seminaru za nastavnike romskog jezika. Dodeli sertifikata su prisustvovali i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice Andor Deli i načelnik školske uprave za južnobački i sremski okrug, Petar Viđikant. Na ovaj način mi dajemo mogućnost i priliku, jednom velikom delu vaših sunarodnika, a naših sugrađana, da imaju potpuno jednake uslove, kao što imaju i svi ostali učenici u našim školama. To smatram velikom prednošću, ali i velikom obavezom. Svi zajedno moramo naše učenike ne samo da naučimo romskom jeziku, nego i da negujemo njihov korektan odnos prema osnovnim, srednjim školama i univerzitetima. Mislim da zajednički treba da podelimo ovu obavezu i učinimo sve da broj učenika koji pohađaju nastavu na romskom jeziku bude što veći, a želeo bih da i broj učenih profesora, vaših budućih kolega, bude veći. Petar Viđikant, načelnik školske uprave za južnobački i sremski okrug Foto: Mina Karadžić 4 Dekada Roma u AP Vojvodini

7 Uspešna završnica Završna konferencija projekta Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini održana je 7. maja u sali Skupštine AP Vojvodine. Konferenciji su pored korisnika projekta prisustvovali i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, predstavnici Narodnog univerziteta Božidar Adžija, kao i predstavnici delegacije EU iz Beograda. Događaj je privukao i veliku pažnju medija. Foto: Mina Karadžić Imajući u vidu tešku prohodnost Roma na tržištu rada zbog predrasuda, nedostatka stručne spreme i kvalifikacija, na osnovu dosadašnjih iskustava Kancelarija za inkluziju Roma pripremila je projekat Poboljšanje zapošljivosti Roma u APV, kojim je konkurisala na poziv Delegacije EU u Beogradu, u okviru programa IPA 2007 RSEDP II. Sa opštim ciljem da se poboljša društveno-ekonomski položaj Roma kroz stvaranje novih radnih mesta i očuvanje postojećih putem povećanja motivisanosti radne snage, projekat je realizovan u saradnji sa Sekretarijatom Završna konferencija projekta za privredu, rad i ravnopravnost polova, Nacionalnom službom za zapošljavanje, lokalnim samoupravama, koordinatorima za romska pitanja i nevladinim organizacijama. Finansiran je iz sredstava EU u iznosu od eura, a u ukupnom iznosu od eura. Projektom je predviđeno da se sve aktivnosti odviju u 20 vojvođanskih opština: Novi Kneževac, Kikinda, Sombor, Apatin, Kula, Bela Crkva, Bečej, Žitište, Zrenjanin, Odžaci, Srbobran, Žabalj, Novi Sad, Beočin, Inđija, Ruma, Pećinci, Pančevo, Kovin i Senta. Tokom 27 meseci implementacije projekta, realizovane su sve predviđene aktivnosti: osnivanje 20 firmi, stručna obuka 100 nezaposlenih Roma, stručna obuka za 50 lica romske nacionalnosti za potrebe poznatog poslodavca. Ovaj projekat je pokazao da Romi itekako jesu spremni za nove programe i itekako jesu spremni da preuzmu odgovornost i obavezu. Oni su uspeli da prepoznaju značaj i potencijal ovog projekta. Ono što smo mi želeli jeste, pre svega, da ljudima damo šansu. Miroslav Vasin Dekada Roma u AP Vojvodini 5

8 Mere afirmativne akcije u godini Kancelarija za inkluziju Roma je i godine u saradnji sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine nastavila sprovođenje mera afirmativne akcije za upis učenika romske nacionalnosti u srednje i visoke škole i na fakultete. Ove mere podrazumevaju da se za one učenike koji polože kvalifikacioni, odnosno prijemni ispit, omogući upis na željene smerove van kvote. Odlukom Ministarstva prosvete ta kvota je limitirana na 2% od ukupnog broja upisanih studenata, na koje će se primeniti ova mera, uključujući i osobe sa invaliditetom. Limitiranje broja studenata romske nacionalnosti koji će se upisati Od momenta primene mera afirmativne akcije do danas zastupam stav da, ako država Srbija zaista želi da prekine začarani krug bede i siromaštva romske zajednice i integriše Rome u sistem, pre svega im mora dati šansu uključivanja u školsko obrazovne institucije, tj. mora da obezbedi mogućnost da svaki učenik romske nacionalnosti koji položi prijemni ispit bude i upisan na željeni smer, kao i da mu se obezbedi stipendija u prvoj godini studija. Na žalost u praksi je to drugačije. na prvu godinu studija dovelo je do toga da jedan broj studenata koji su položili prijemni ispit, a nisu rangirani u okviru kvote za budžet, ostanu neupisani. U 2013/14. godini primenom mera afirmativne akcije upisano je 105 učenika u srednje škole i 47 studenata na Visoke škole i fakultete u Vojvodini. Duško Jovanović Edukacija i razmena iskustava U organizaciji Kancelarije za inkluziju Roma održan je, još jedan u nizu, seminar za koordinatore za romska pitanja opština u AP Vojvodini. Seminar je održan u Vrnjačkoj banji. Cilj ovog seminara je bio sticanje novih znanja, jačanje kapaci- Foto: Mina Karadžić Učesnici seminara 6 Dekada Roma u AP Vojvodini

9 teta, kao i razmena iskustava stečenih višegodišnjim radom. Na trodnevnom seminaru koordinatori su upoznati sa izvorima finansiranja i mogućnostima za realizaciju EU projekata, a takođe je izvršena i analiza aktuelnog stanja na lokalnom nivou u opštinama AP Vojvodine. U okviru seminara upriličena je poseta Likovnom udruženju Roma Srbije u Trsteniku, gde su kooridinatori upoznati sa radom ovog likovnog udruženja, a imali su priliku i da vide preko sto pedeset umetničkih dela Roma slikara iz cele Evrope. Ovo je bila i prilika da nas koordinatori upoznaju sa aktuelnostima u njihovim Opštinama. Za naš list govore: Danijela Ignjac iz opštine Apatin, Vesna Novakov iz opštine Kovin, Dobrila Nikolić iz grada Zrenjanina, Miroslav Meržan iz opštine Kikinda i Ninoslav Jovanović iz Opštine Inđija. Dvostruki značaj seminara Kancelarija za inkluziju Roma je organizovala poslednji seminar u ovoj godini za koordinatore za romska pitanja u AP Vojvodini. Seminar je održan u Kruševcu, a tema je bila, uvek aktuelna, rodna ravnopravnost, kao i oblici i uloga govora u diskriminaciji. Učesnici su takođe razmenili dosadašnja znanja i iskustva u radu. Seminar je poslužio i za prezentaciju dosadašnjih rezultata na polju unapređenja položaja Roma u Vojvodini, kako bi se pokrenula slična incijativa i na teritoriji Grada Kruševca. U prostorijama Centra za stručno usavršavanje Grada Kruševca Kancelarija za inkluziju Roma prezentovala je ostvarene rezultate u procesu unapređenja položaja Roma za predstavnike Gradske uprave Kruševac, kao i za predstavnike romskih NVO. Pored prezentacije Kancelarije za inkluziju Roma, rad koordinatora sa teritorije cele Pokrajine je prezentovao Zoran Kalanjoš, koordinator za romska pitanja Opštine Sombor. Prezentacijom je predstavljeno stanje u svim opštinama pre angažovanja koordinatora za romska pitanja i nakon njegovog angažovanja, kako bi bio vidljiv očigledan napredak u svim oblastima. U ime lokalne samouprave i Centra prisutne je pozdravio Nenad Stanojević, direktor Centra. Okupljenima su se takođe obratili i pomoćnica Pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova zadužena za unapređenje položaja Roma Slavica Nikolić i predsednik Saveta za integraciju Roma Petar Nikolić. Korak dalje novi donatorski ugovor Projektni tim Kancelarije za inkluziju Roma u saradnji sa eksternim saradnicima, vredno radi na prikupljanju sredstava iz stranih fondova. Nakon upešno završenog dvoipogodišnjeg projekta Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini, finansiranog iz sredstava Evropske Unije kroz RSEDP II program, početkom septembra godine direktor Kancelarije Duško Jovanović, svoj potpis stavio je na još jedan izuzetno bitan donatorski ugovor. Naime, potpisan je jednogodišnji ugovor sa Institutom za otvoreno društvo iz Budimpešte za projekat pod nazivom Jačanje kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma. Ukupna vrednost projekta je dolara. Projekat sadrži tri osnovne komponente: Obuka osoblja i saradnika Kancelarije putem programa obuke na temu upravljanja EU projektima, prikupljanja sredstava EU, zastupanja i strateškog planiranja koje će pružiti Kancelariji relevantne veštine i znanja kao osnov za kompetentniji rad unutar vladinih, nevladnih i privrednih aktera na svim nivoima. Mentorska podrška Kancelariji u razvijanju strateškog pristupa prikupljanju sredstava EU, izgradnji partnerstva i finalizaciji strategije Kancelarije za Studijska poseta Briselu, koja bi doprinela izgradnji kapaciteta Kancelarije za zastupanja. Ovim projektom Romi će dobiti jaku instituciju kojoj mogu da se obrate i koja će biti partner ne samo romskoj zajednici, nego i nevladnim organizacijama i institucijama. Štaviše, Kancelarija za inkluziju Roma će postati poželjan partner novim donatorima i EU partnerima. Jovana Davidović Dekada Roma u AP Vojvodini 7

10 Položaj Roma Unapređenje položaja Roma U Velikoj Sali skupštine AP Vojvodine 20. februara održan je sastanak na temu Unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji. Sastanku su prisustvovali predstavnici republičkih, pokrajinskih i lokalnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija. Radni deo sastanka bio je podeljen u pet celina: Uvodna reč, Dekada Roma u Republici Srbiji, Sistem socijalne zaštite i problem dečijeg prosjačenja, Primeri dobre prakse, Diskusija. Foto: Vlada Vojvodine Učesnici sastanka Simbolično održavanje skupa na Svetski dan socijalne pravde ima za cilj da ukaže na činjenicu da se socijalna pravda zasniva na principima unapređenja borbe protiv siromaštva, promociji prava na rad, jednakosti polova i ostvarivanju jednakih šansi za sve. Ovaj susret je pogodno tlo za predstavljanje aktivnosti, planova, perspektiva, mera i potreba institucija i organizacija, kako bi se zajednički vršio uticaj na donošenje sistemskih i održivih rešenja problema romske nacionalne zajednice u Srbiji. Romi u institucijama ključ rešenja problema Na samom početku prisutnima su se obratili Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine i Petar Nikolić, predsednik Saveta za integraciju Roma AP Vojvodine. Miroslav Vasin je istakao da su u Vojvodini stvoreni svi institucionalni uslovi za unapređenje položaja Roma, ali i dalje mnogi Romi, opterećeni svojom egzistencijom, ne mogu da se posvete svom talentu i kreativnosti. Cilj svih institucija i organizacija jeste omogućiti Romima da nesmetano svoje kreativne ideje pretvore u stvarnost. Najveći civilizacijski ispit je poboljšanje položaja Roma. Miroslav Vasin 8 Dekada Roma u AP Vojvodini

11 Položaj Roma Foto: Vlada Vojvodine Organizatori sastanka Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović rekao je da cilj ovog sastanka nije ukazati samo na primere dobre prakse, nego i na pogreške, koje ne treba osuđivati nego zajednički pronaći način da se one isprave. Kada je u pitanju rešavanje romskih problema najvažnije je da postoje želja i inicijativa, kao i dobra koordinacija. Romi su savest čovečanstva. Duško Jovanović Petar Nikolić, predsednik Saveta za integraciju Roma, označio je ovaj sastanak kao dokaz da romska zajednica nije sama u rešavanju svojih problema i dodao da siromaštvo Romima ne sme biti opravdanje za neobrazovanost, nego motiv za obrazovanje. Dekada Roma u Republici Srbiji Dekada Roma je međunarodna inicijativa, u okviru koje su se vlade Centralne i Jugoistočne Evrope obavezale da regionalno rade na unapređivanju socijalno-ekonomskog statusa i inkluziji Roma. Cilj Dekade je unapređenje položaja Roma, vidljivo i merljivo izveštavanje o postignutom napretku. Prioritetne oblasti Dekade su obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje. Zamenik direktora Kacelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije Dragoljub Acković govoreći o Dekadi Roma istakao je potrebu da se Najveći problem Roma jeste što nas nema u sistemu, što nismo na vreme shvatili potrebu da se uključimo u rad institucija. Svaku diskriminaciju možemo pobediti jedino uključivanjem u sistem. Snaga sistema je iznad svega. Petar Nikolić ona produži. Pored svih mana i nedostataka, ona je važna jer je donela Romima saznanje da nisu sami. Ono na čemu treba raditi jeste monitoring Dekade, tj. utvrđivanje koliko je sredstava namenjenih Romima stiglo do krajnjih korisnika. Nenad Vasić predstavio je aktivnosti Saveta za integraciju Roma u Republici Srbiji. Jedna od važnih oblasti na koju je ovaj Savet orijentisan jeste zapošlajvanje Roma, tj. praćenje sprovođenja afirmativnih akcija u praksi. Predlog Saveta je i raspisivanje posebnih konkursa za Rome, kao i donošenje konkretnog dokumenta kojim bi se podstaklo zapošljavanje. Plan Saveta je i pokretanje sajta, koji bi omogućio monitoring Dekade Roma u Srbiji, jer bi se na njemu predstavili svi projekti, njihova evaluacija i preporuke koje su dobili. Zamenik predsednika Nacionalnog Saveta romske nacionalne manjine, Dragan Vasiljković rekao je da je Republika Srbi- Dekada Roma u AP Vojvodini 9

12 Položaj Roma Foto: Vlada Vojvodine ja u toku Dekade Roma najmanje postigla od svih država jugoistočne Evrope i istakao da je ono što nedostaje zajednički napor svih institucija, kao i direktno učešće Roma. Dečije prosjačenje Pored toga, značajna oblast o kojoj se raspravljalo je i pitanje dečijeg prosjačenja. Procena organa, ustanova i civilnog društva je da su prevalentni faktori rizika dečijeg prosjačenja pripadnost romskoj zajednici, prinuda deteta na prosjačenje od strane organizovane grupe, uticaj siromaštva, kao i odsustvo roditeljskog staranja. Prisutni su se takođe složili u činjenici da bi rešenje ovog problema trebalo tražiti na lokalnom nivou, kao i da bi instutucije, pre svega Centar za socijani rad, trebalo da budu servis koji će ukazati na propuste nesavesnih roditelja i pozvati ih na odgovornost. Dečije prosjačenje jedan je od glavnih razloga zbog kojih 5% romske dece nikada ne upiše osnovne škole, a 15% upisanih ih napusti. Primeri dobre prakse Kao primeri dobre prakse predstavljeni su Sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci Grada Kragujevca, Centar za ekonomsko osnaživanje Roma iz Sremske Mitrovice, kao i Centar za proizvodnju znanja i veština iz Novog Sada. D.J. 10 Dekada Roma u AP Vojvodini

13 Projekti ŠANSA ZA ROMKINJE Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine potpisala je još jedan donatorski ugovor. U pitanju je jednogodišnji ugovor sa Ambasadom Kraljevine Norveške za projekat Poboljšanje zapošljivosti Romkinja u pet opština u AP Vojvodini. Ukupna vrednost projekta je evra. Partner Kancelariji za inkluziju Roma na ovom projektu je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Sprovođenje projekta počeće u martu tekuće godine. početak poslovanja predviđena je kupovina neophodne opreme. Predviđena su dva okrugla stola sa predstavnicima relevantnih institucija koje će biti uključene u proces donošenja odluka. Norveška ambasada - podrška razvoju Zapadnog Balkana Ideja za pisanje ovog projekta javila se nakon uspešno sprovedenog projekta Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini, finansiranog od strane Evropske Unije, kroz RSEDP II program, kojim je otvoreno 20 firmi u Vojvodini. Prioritet za opštine predstavlja sistematizovano radno mesto Koordinatora za romska pitanja, kao i to koliko je dosadašnja saradnja sa Kancelarijom bila uspešna. Osim toga važna je i činjenica da li je lokalna samouprava donela Lokalne akcione planove za unapredjenje položaja Roma i da li izdvaja sredstva iz budžeta za njihovu implementaciju. Naravno, najveću prednost imaće one opštine u kojima živi veliki broj pripadnika romske populacije. Bolji uslovi života Novim projektom predviđena je socijalna inkluzija Romkinja u Vojvodini, čime se doprinosi boljim uslovima njihovog života i rada. Planiraju se radionice za jačanje kapaciteta u procesu poslovanja na temu računovodstva i finansija, pravnih regulativa, administrativnih obaveza i marketinga. Radionicama mogu prisustvovati sve zainteresovane Romkinje. Takođe će im biti pružena podrška za konkurs za samozapošljavanje kroz mentorsku i tehničku pomoć. Biće otvoreno deset firmi, a za lakši Norveška ambasada ima dve grant šeme koje predstavljaju suštinski deo podrške razvoju Zapadnog Balkana. Jedna od njih je Fond Ambasade, čija su sredstva predviđena za ravoj civilnog društva i lokalne zajednice u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Fond Ambasade je otvoren preko cele godine za inicijative koje obično traju do godinu dana i čiji iznos ne prelazi evra. Prioritet imaju projekti antikorupcije i vladavine prava, reforme sektora bezbednosti i lokalne odbrane, pitanja energije, životnih uslova i klime, inkluzije i rasta na lokalnom nivou. Foto: Arhiva Kancelarije Dekada Roma u AP Vojvodini Prijem u Ambasadi Norveške 11

14 Projekti Novi projekat reciklažni centar U opštini Žabalj do kraja aprila biće otvoren reciklažni centar za sakupljanje, otkup i preradu sekundarnih sirovina. U pitanju je projekat Inicijativa za lokalno odlučivanje, u vrednosti od 103 hiljade dolara, koji će zajednički realizovati Opština Žabalj, Romski privredni centar Vojvodine, Institut za otvoreno društvo iz Mađarske i Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine. Institut za otvoreno društvo iz Budimpešte obezbedio 67 hiljada dolara, a 36 hiljada dolara su obezbedile Opština Žabalj i Kancelarija za inkluziju Roma. Foto: Arhiva Kancelarije U okviru projekta planirano je da u Vojvodini budu otvorene četiri sabirne stanice, u kojima će se sekundarne sirovine sakupljati i otkupljivati, u saradnji sa lokalnim samoupravama, privrednim subjektima i neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina. Vlada AP Vojvodine - lider u poboljšanju položaja Roma Učesnici sastanka Potpisivanju ugovora o realizaciji tog projekta, prisustvovao je pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je rekao da je otvaranje reciklažnog centra u Žablju još jedan od pokazatelja da je Vlada AP Vojvodine regionalni lider kada je reč o projektima koji doprinose poboljšanju položaja romske nacionalne zajednice. Ovaj projekt je višestruko značajan. Osim što će podstaći zapošljavanje Roma koji se uglavnom bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, istovremeno će doprineti i povećanju svesti građana o značaju zaštite životne sredine i uvesti evropski sistem vrednosti u oblasti reciklaže otpada, rekao je sekretar Vasin, dodavši da je projekt u skladu sa obavezom Srbije da u okviru pregovora sa Evropskom unijom značajnu pažnju posveti rešavanju problema u oblasti zaštite životne sredine. Projekat od višestrukog značaja Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović naveo je da je prostor za otvaranje centra obezbedila Opština Žabalj, dok je regionalni partner obezbedio 67 hiljada dolara za nabavku opreme. Prema Jovanovićevim rečima, plan je da u prvoj fazi realizacije projekata bude zaposleno deset lica, a da se do kraja godine umreži preko pedeset lica romske nacionalnosti, odnosno neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina. 12 Dekada Roma u AP Vojvodini

15 Foto: Arhiva Kancelarije Foto: Arhiva Kancelarije Činjenica je da u Srbiji postoji veliki broj neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, i da su to najvećim delom pripadnici romske nacionalnosti. Naš zadatak je da kroz ovaj centar animiramo te ljude, da ih umrežimo Dekada Roma u AP Vojvodini i formalizujemo njihov rad, naveo je Duško Jovanović, dodavši da je jedan od ciljeva da se kroz rad centra obezbede sredstva za obrazovanje i dalje zapošljavanje pripadnika romske nacionalne zajednice. Potpisivanje ugovora Projekti Opština Žabalj pouzdan partner romske zajednice Opština Žabalj još jednom je pokazala spremnost da sarađuje sa romskom nacionalnom zajednicom, kao i da pruži punu podršku procesu unapređenja položaja Roma.U ovoj opštini je osnovana i prva romska zemljoradnička zadruga, kao i prva lokalna Kancelarija za inkluziju Roma. Predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić, rekao je da je otvaranje reciklažnog centra, jedan u nizu uspešnih projekata koje ta opština realizuje u saradnji sa pokrajinskom Vladom. Za našu opštinu taj projekat je veoma značajan, jer će omogućiti zapošljavanje naših sugrađana, ali i povećati svest građana o potrebi zaštite životne sredine, rekao je Božić. D.J. 13

16 Projekti Predstavnici hrvatskog grada Vinkovaca posetili su Kancelariju za inkluziju Roma. Cilj posete bio je dogovor povodom zajedničkog učešća na konkursu za projekte prekogranične saradnje. Hrvatsku delegaciju činili su predstavnici Zavoda za zapošljavanje područne jedinice Vinkovci, predstavnici Razvojne agencije grada Vinkovaca, NAJAVA PROJEKTA PREKOGRANIČNE SARADNJE kao i predstavnici drugih gradskih institucija. Domaćini su pored direktora Kancelarije za inkluziju Roma Duška Jovanovića bile i Slavica Denić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu zapošljavanje i ravnopravnost polova i Rada Mitrović, direktorica Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu. Na samom početku direktor Kancelarije za inkluziju Roma predstavio je rad Kancelarije, ali i stanje u kome se romska populacija trenutno nalazi u Vojvodini. Potom su predstavnici hrvatske delagacije, svako u svom domenu, govorili o položaju Roma u njihovom gradu. Foto: Arhiva Kancelarije Učesnici sastanka Cilj današnjeg sastanka je umrežavanje. Međuregionalna saradnje je nešto na čemu EU danas insistira. Projekti prekogranične saradnje su važni za zemlje u regionu, kao prevashodno razmena iskustava. Oni su zapravo novo sprovođenje programa i projekata koji su već dali dobre rezultate. Iskustva i saznanja do kojih smo došli u radu sa romskom zajednicom apsolutno su primenljivi na sve ugrožene kategorije stanovništva. To su modeli koji su već pokazali rezultate. Promocija dijaloga i saradnje jako je važna kada govorimo o protoku novca i kapitala, kao i kada govorimo o razmeni ljudskih resursa i ideja. Kao takva od izuzetnog je značaja za razvoj ne samo Srbije, nego i celog regiona. Duško Jovanović Mali broj nezaposlenih i socijalno ugroženih Roma Vesna Kovač, rukovodilac odeljenja posredovanja pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Vinkovcima, rekla je da se trenutno na evidenciji ove službe nalazi samo devet nezaposlenih pripadnika romske populacije, a da su Romi u ovoj opštini zaista dobri preduzetnici. Prema podacima kojima raspolaže Ivanka Mandić, rukovodilac odeljenja 14 Dekada Roma u AP Vojvodini

17 Projekti Foto: Arhiva Kancelarije informatike i analitike, deset pripadnika romske populacije koristilo je mere aktivne politike zapošljavanja. Milica Benić, direktorica Centra za socijalni rad Vinkovci istakla je da se na evidenciji ove službe ne nalazi ni jedan pripadnik romske populacije. Do sada su zabeležena tri slučaja, u pitanju su korisnici koji su koristili prava porodične zaštite. Isti problemi sa obe strane Načelnik područnog odreda Vinkovci Hrvatskog zavoda za zapošljavanje Mario Paljušaj istakao je da isti problemi, kada je u pitanju sprovođenje projekata samozapošljavanja, postoje sa obe strane granice. Prvi problem je svakako održivost novootvorenih firmi. One nemaju podršku, niti su im otvorena vrata tržišta. Preduzetnici bi se trebali baviti onim što oni najbolje znaju, dakle delatnošću za koju su se opredelili, a sve ostalo bi trebalo da preuzmu institucije. Sa druge strane, Paušalj je istakao da je Radni sastanak broj nezaposlenih u stalnom porastu, a to ne mogu da zaustave i spreče samo mere aktivne politike zapošljavanja. Osnivanje centra za samozapošljavanje Projektna ideja koju su gosti iz Vinkovaca predložili domaćinima jeste osnivanje Centra za samozapošljavanje, po jednog na svakoj strani. Aktivnosti tog centra podrazumevale bi organizaciju sajmova zapošljavanja, zatim osnivanje berze zapošljavanja, kao i održavanje radionica za nezaposlene osobe. Otvorena je i mogućnost medijacije u zapošljavanju, koja podrazumeva komunikaciju sa poslodavcem, jer uglavnom su projekti zapošljavanja orijentisani na nezaposlena lica, dok poslodavci Učesnici sastanka ostaju po strani. U sve aktivnosti centra bile bi uključene isključivo nezaposlene osobe. Možda neće moći svi da se zaposle, ali će veliki broj nezaposlenih moći da steknu sjajna iskustva i na taj način upotpune svoju radnu biografiju. Ovakvom prekograničnom saradnjom ostvaruje se razmena znanja i iskustva, a budućim preduzetnicima biće otvorena vrata za izvoz svojih proizvoda. Jovana Davidović Foto: Arhiva Kancelarije Dekada Roma u AP Vojvodini 15

18 Socijalna zaštita Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlada Republike Srbije uspostavila je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije u julu godine. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja zasnovane na primerima dobre prakse u Evropi i pruža podršku resornim Ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja, uz redovne konsultacije sa organizacijama civilnog društva. Danas Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva sprovodi politike socijalnog uključivanja i nalazi se pri Kabinetu Ministra bez portfelja zaduženog ze evropske integracije. Pitanja socijalnog uključivanja i borbe protiv siromaštva Roma i Romkinja postala su prioritet svih zemalja EU od kada je usvojen Okvir za nacionalne strategije za Rome godine, kao i država u procesu pristupanja EU. U Srbiji je postavljen čvrst osnov za održivo unapređenje položaja Roma i Romkinja, posebno u sektorima obrazovanja i zdravstva. Sledeći korak ka unapređenju socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva Roma i Romkinja jeste fokus ka podizanju stepena delotvornosti usvojenih mera i bolje ih povezati sa dostupnim i budućim izvorima finansiranja, uključujući i donatorska sredstva. Od važnosti je i da strateška dokumenta Vlade Republike Srbije i Evropske komisije za programiranje finansijske pomoći sadrže mere za unapređenje položaja Roma i Romkinja. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije aktivno učestvuje u radu šest pregovaračkih grupa u procesu pregovora o članstvu u EU, od kojih je poglavlje 23 usmereno na reforme pravosuđa i osnovnih prava. U okviru poglavlja 23 tema pregovora će biti i socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS. Socijalno uključivanje Roma i Romkinja Tim za socijalno uključivanje je 18. juna godine organizovao, u saradnji sa Evropskom komisijom i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, drugi po redu Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u RS, kao nastavak procesa koji je započet u junu godine. Ovaj događaj je organizovan u trenutku kada unapređenje položaja Roma i Romkinja ima veliki značaj na evropskom kontinentu kao i za sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate. Dobro je da je ova tema od značaja za EU, jer to osigurava da će EU pružati veću pažnju i podršku unapređenju položaja Roma i Romkinja u Srbiji. Od izuzetne je važnosti činjenica da su pitanja socijalnog uključivanja i borbe protiv siromaštva Roma i Romkinja dobila veći značaj u okviru Evropske unije, kao i u celoj Evropi poslednjih godina. S tim u vezi, kao i države članice EU, i države u procesu pristupanja EU treba da pruže doprinos definisanju jasnih i ambicioznih ciljeva u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i smanjenja siromaštva ugroženih grupa stanovništva, naročito Roma i Romkinja. Unapređenje socio-ekonomskog položaja Roma u Evropi kontinuirano je politički prioritet još od godine kada je usvojen Okvir nacionalne strategije za Rome i Romkinje koje su postale prioritet svih zemalja EU. Pitanje unapređivanja položaja romske populacije prepoznato je u dokumentima Evropske komisije i Evropskog parlamenta (EU okvir za nacionalne strategije za integraciju Roma), kao i međunarodnih organizacija poput Saveta Evrope (Strazburška deklaracija o Romima). Analiza unapređenja položaja Roma na lokalnom nivou Tokom godine Tim je sproveo analizu saradnje i koordinacije između mehanizama namenjenih unapređenju položaja Roma koji već postoje na lokalnom nivou: zdravstvene medijatorke, pedagoški asistenti, lokalni romski koordinatori. Neke od preporuka navedene analize su: Usvajanje lokalnih akcionih planova (LAP) u okviru dokumenata u bilo kojoj oblasti socijalnog uključivanja Roma i Romkinja, uz obavezno usvajanje budžeta za njihovu 16 Dekada Roma u AP Vojvodini

19 Socijalna zaštita primenu u lokalnim samoupravama. Ova preporuka se odnosi na lokalne samouprave. Potrebno je da svi mehanizmi, to jest nadležna ministarstva, u opisima poslova svojih zaposlenih obuhvate i rad na ostvarivanju ciljeva postavljenih LAP-om, kako bi se omogućilo neposredno uključivanje u realizaciju planiranih programa. Formulisanje protokola o saradnji između nosilaca javnih politika socijalnog uključivanja Roma na nacionalnom i lokalnom nivou. Uspostavljanje protokola o saradnji sa centrima za socijalni rad od strane svih institucija u opštinama u kojima deluju mehanizmi za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Centri za socijalni rad se kod svih mehanizama pojavljuju kao ključni akter u rešavanju problema Roma. U tom smislu, treba uspostaviti formalnu saradnju između CSR kao institucije i ostalih nacionalnih i lokalnih mehanizama. Ostvarivanje saradnje između pojedinačnih mehanizama za uključivanje Roma i Romkinja u RS: Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba zasebno da uspostave i definišu načine saradnje između zdravstvenih medijatorki i pedagoških asistenata kad je u pitanju praćenje zdravstvenog stanja i potreba školske dece. Edukacija roditelja da podrže školovanje svoje dece zahteva zajednički rad pedagoških asistenata i koordinatora za romska pitanja, te je neophodno da ga Ministarstvo prosvete, lokalne samouprave i Kancelarija za ljudska i manjinska prava usaglase. Saradnja Nacionalne službe za zapošljavanje i pedagoških asistenata daje dobre rezultate kad je u pitanju identifikovanje Roma koji nisu završili osnovno školovanje i njihovo motivisanje da ga završe. Takođe, saradnja NSZ sa koordinatorom za romska pitanja je od koristi u bržem nalaženju Roma koji su zainteresovani za učešće u programima NSZ. Uspostavljanje integrisanih usluga tržišta rada i usluga socijalne zaštite. Trebalo bi pospešiti već započetu saradnju između CSZ i NSZ na pružanju integrisanih socijalnih usluga kada je reč o radno sposobnim Romima primaocima novčane socijalne pomoći, da bi se podstaklo dalje zapošljavanje Roma. Romi su jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji i samo kroz udruženi napor celog društva može se unaprediti njihov položaj, kako bismo smanjili nejednakosti koje postoje između Roma i ostatka stanovništva. Mirjana Maksimović Dekada Roma u AP Vojvodini 17

20 Socijalna zaštita Sumirani rezultati i predstavljeni planovi Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu godine organizovao je sastanak za direktore centara za socijalni rad u AP Vojvodini. Stručni skup otvorili su ispred Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Tomislav Bogunović, kao i direktorka Pokrajinskog zavoda Rada Mitrović. Na sastanku su predstavljeni najznačajniji rezultati rada Pokrajinskog zavoda sa stručnim radnicima u centrima za socijalni rad u protekloj godina, a predstavljen je i plan stručne podrške Pokrajinskog zavoda za godinu. Podrška supervizorima Stručnu podršku supervizorima u centrima za socijalni rad, Pokrajinski zavod pruža od godine. Tokom godine održano je 20 grupnih supervizija, kojima su obuhvaćeni supervizori iz svih centara za socijalni rad na teritoriji Pokrajine. Ovi grupni sastanci imaju edukativnu i podržavajuću funkciju, a supervizori se kroz ovakav način rada osposobljavaju da planiraju i realizuju grupne sastanke, da vode grupu, osmišljavaju teme, vežbe, kreiraju studije slučaja, vode i učestvuju u diskusiji, donose zaključke, reflektuju, rezimiraju, daju povratnu informaciju. Takođe, supervizorima se pruža mogućnost da ventiliraju, da svoje probleme u radu i međuljudskim odnosima podele sa grupom i svojim kolegama. Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu nastaviće i u godini da pruža stručnu podršku supervizorima u centrima za socijalni rad učešćem na grupnim supervizijama kao i okruglim stolovima i edukacijama bez provere znanja u organizaciji samih superivizora. Osim toga, stručna podrška supervizorima pružaće se kroz individualne konsultacije i povremene stručne posete centru za socijalni rad po potrebi supervizora. Podrška stručnim saradnicima U toku godine Pokrajinski zavod pružao je stručnu podršku i stručnim radnicima u centrima za socijalni rad u AP Vojvodini na radnom mestu voditelja slučaja. Tokom prethodne godine održano je 15 edukativnih radionica na tri različite teme iz oblasti zaštite dece, odraslih i starih i iz oblasti unapređenja organizacije rada u centrima za socijalni rad. Edukativnim radionicama prisustvovalo je ukupno 208 voditelja slučaja i drugih stručnih radnika iz 41 centra za socijalni rad u AP Vojvodini. Teme edukativnih radionica bile su: Porodice u riziku od izdvajanja dece, Nivoi i značaj planiranja, prepoznavanje vrednosti i važne uloge planiranja, plan usluga i Upravljanje vremenom u procesu vođenja slučaja. Planom rada Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu za godinu predviđeno je da se stručne podrška voditeljima slučaja u centrima za socijalni rad pruža kroz: učešće na konferencijama slučaja, organizovanje stručnih i konsultativnih sastanaka sa voditeljima slučaja i drugim stručnim radnicima a na predlog Pokrajinskog sekretarijata, inspekcije ili samog centra, davanje odgovora na stručna pitanja i dileme u vezi primene metode vođenja slučaja ili primene Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada u CSR. Takođe, Pokrajinski zavod pružaće stručnu podršku voditeljima slučaja u iniciranju i organizovanju okruglih stolava, tribina i edukacija bez provere znanja, a na teme od značaja za svakodnevni rad stručnih radnika. Stručni i tematski sastanci Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu je podržao inicijativu pravnika iz centara za socijalni rad za organizovanjem stručnih i tematskih sastanaka. U godini organizovana su 4 sastanka pravnika čiji su domaćini bili: CSR Novi Bečej, CSR Žabalj i Titel, CSR Bački Petrovac i CSR Žitište. Teme skupova su bile: Starateljska zaštita odraslih lica, Starateljstvo nad maloletnim licima, Lišenje roditeljskog prava, Otvorena pitanja i problemi u radu. Početkom ove godine, Pokrajinski zavod izvršio je anketiranje pravnika u centrima za socijalni rad, a radi prikupljanja podataka o potrebama pravnika za stručnom podrškom. U skladu sa ispitanim potrebama, u godini, Pokrajinski zavod nastaviće da pruža stručnu podršku pravnicima u centrima za socijalni rad kroz organizovanje stručnih skupova na teme po izboru samih stručnih radnika u centrima, a koje su relevantne za njihov svakodnevni rad i unapređenje stručnog rada u centrima za socijalni rad. Maja Dumnić 18 Dekada Roma u AP Vojvodini

21 Obrazovanje Glasam za Pametno odrastanje Projekat Pametno odrastanje udruženja InterArt promovisan je 28. februara na Sajmu knjiga i obrazovanja Putokazi na Novosadskom sajmu. U pitanju je nacionalni projekat usmeren na kreativni razvoj mlade generacije. Tom prilikom je deset najboljih romskih učenika dobilo je vaučere za Đački planer, mali rokovnik pomoću kog će učenici na najbolji način organizovati svoje vreme i obaveze. Osim romskim učenicima, vaučeri su dodeljeni u najuspešnijim učenicima iz svih novosadskih osnovnih škola, kao i najuspešnijim mališanima iz Dečijeg sela Dr Milorad Pavlović u Sremskoj Kamenici. Izvor: Internet Đački rokovnik alat za 21. vek Napravljen da u potpunosti opravda u svetu odraslih dobro poznatu izreku: Organizacija je ključ uspeha. To je prvi profesionalni rokovnik, a ujedno i dnevnik odrastanja. Osim đačkih i drugih obaveza đaci u njega mogu beležiti svoje putovanja, pročitane knjige, zanimljive događaje i doživljaje. Promocija projekta Cilj projekta Pametno odrastanje je pomeranje dece sa ulice ka porodici. Dete ne može postati izvrstan čovek ukoliko mu odrasli u tome ne pomognu. Pametno odrastanje je nemoguće zamisliti bez pravih vaspitača. S tim u vezi na Projektu učestvuju studenti i nastavno osoblje sa Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Projekat se sastoji iz niza manifestacija i akcija, koje su bazirane na negovanju porodičnih vrednosti, ali i na podsticanju razvoja profesionalnih vrednosti. Početkom ove godine započeta je akcija Izuzetni direktori za izuzetnu decu Novog Sada. Na dan Svetog Save, 27. januara, održan je seminar PR promoteri znanja i veština za 21. vek. Pametno odrastanje je svakako jedna od najlepših tema o kojima bi se moglo govoriti na otvaranju Sajma knjiga i obrazovanja Putokazi. Zadatak svih nas odraslih bi trebao da bude obezbeđivanje vedrijeg, pametnijeg i bezbednijeg detinjstva za našu decu. Ono mora da bude u fokusu javnosti, s obzirom na sve okolnosti u kojima današnja deca odrastaju Sanja Danilović, menadžer BABY EXIT BABY EXIT se održava u kontinutietu od godine. Svake godine sa različitom temom. Ove godine to je Pametno odrastanje. Trinaesti po redu, Festival optimizma, održaće se ove godine 17. i 18. maja na Petrovaradinskoj tvrđavi. Najavljeno je tri hiljade učesnika i četrdeset hiljada posetilaca. Posetu su najavile i sve velike medijske kuće. O InterArtu Udruženje InterArt je osnovano godine kao samostalno i neprofitno udruženje, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti unapređenja alternativnog obrazovanja, održivog razvoja, naučno-tehničkog razvoja, medijskog i kulturnog delovanja, integracija u sistem EU i sistema zaštite životne sredine. Najvažniji projekti udruženja su: Baby Exit, Đački Oskar, Svet bajki, Kulturni vremeplov, Đački planer, Za lepši grad koji volimo, Čigra. InterArt okuplja kreativne, obrazovane, ambiciozne mlade ljude, koji svojim timskim radom ostvaruju ciljeve ove organizacije Finansiranje projekata omogućavaju brojni privredni subjekti i pojedinci. Ono što nedostaje jeste veća podrška institucija, a one su upravo te kojima omogućavanje pametnog obrazovanja treba da bude primarni cilj. Jovana Davidović Dekada Roma u AP Vojvodini 19

22 Istorija MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA Svake godine 27. januara obeležava se Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. To je dan sećanja na sve žrtve nacističkog režima tokom Drugog svetskog rata. Tragediju miliona nedužnih ne možemo izbrisati, ali sećanje na njih ne sme izbledeti. Ono mora trajati kao opomena i podsetnik da se takav zločin više nikada ne ponovi. Tragedija nastala kao posledica Holokausta se ne može izbrisati. Mora biti zapamćena sa sramom i strahom dokle god ljudsko sećanje bude postojalo. Samo ako se sećamo, onda možemo odati prikladnu počast žrtvama. Milioni nedužnih Jevreja i pripadnika drugih manjina ubijani su na nezamislive, varvarske načine. Nikada ne smemo zaboraviti te muškarce, žene i decu, niti njihovu agoniju. Generalni sekretar UN-a Kofi Annan, 27. januar Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra godine od strane Ujedinjenih nacija, a u spomen na 27. januar godine kada su trupe Crvene armije oslobodile logor smrti Aušvic-Birkenau. Rezolucija UN-a kojom je ustanovljen ovaj dan apeluje na sve države članice da poštuju sećanje na žrtve Holokausta i ohrabruje razvoj obrazovnih programa o istoriji Holokausta, čime se želi pokazati odlučnost da se pomogne u sprečavanju genocida u budućnosti. U Nemačkoj, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, obeležava se kao memorijalni nacionalni praznik nazvan Dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Praznikom ga je proglasio federalni predsednik Roman Hercog, 3. januara godine. Prisećanje ne sme prestati ono takođe mora biti upozorenje budućim generacijama da budu na oprezu. Zato je veoma bitno naći pravi način koji će biti efektivan, koji će iskazivati žaljenje za patnje i gubitke, a biti posvećen sećanju na žrtve, što će pomoći sprečavanju ponavljanja zločina. Roman Hercog Tokom Drugog svetskog rata u evropskim zemljama život je izgubilo oko 53 miliona ljudi. Prema gorkim sećanjima bio je to jedan od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva. Holokaust je sa sobom odneo 6 milona, a Aušvicu 1, 5 milion žrtava. Srbija odala počast žrtvama Holokausta Dan sećanja na žrtve holokausta obležava se u Srbiji od godine. Ovogodišnja centralna državna komemorativna ceremonija održana je kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu. Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su preživeli iz Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Grada Beograda, veliki broj predstavnika diplomatskog kora, udruženja i građana. Povodom Međunarodnog dana sećanja žrtava Holokausta, u Istorijskom arhivu Beograda otvorena je izložba Beogradski Jevreji Život i Holokaust. U Beogradu je takođe održana i Prva međunarodna konferencija pod nazivom Holokaust nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu u organizaciji Fakulteta za poslovne studije i pravo i Fakulteta za strateški i operativni menadžment Univerziteta Union Nikola Tesla. Skupu je prisustvovalo oko 80 učesnika, predstavnika vladinih i nevladinih organizacija, nacionalnih manjina, profesori i studenti, ali i strani predavači iz Hrvatske, Izraela, Bosne i Hercegovine, Ruske Federacije. Predsednik naučnog odbora prof. dr 20 Dekada Roma u AP Vojvodini

23 Istorija Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta je dan kada svi treba da se setimo nevinih žrtava nacističkog terora i pokušaja nacista da naprave, kako su oni to govorili, čistu naciju. Bitno je da shvatimo da nema malih, sitnih i beznačajnih diskriminacija, da ne postoje bezazlene diskriminacije i da su svaka diskriminacija, nepoštovanje različitosti, omalovažavanje i nipodaštavanje vrlo opasni. Za nas ne postoje male i bezazlene disrkiminacije i na svaku diskriminaciju ćemo vrlo oštro odgovoriti. Siniša Sević Života Radosavljević je u svom izlaganju istakao da je cilj skupa da bude osvetljeno pitanje žrtava u Drugom svetskom ratu, pre svega Srba, Jevreja i Roma i da se dođe do novih naučnih činjenica. Kako je dodao, budućim generacijama treba da se prenese činjenica da zločin poput Holokausta nikada ne sme da se ponovi u istoriji, a time se daje konkretan doprinos pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije. Tokom konferencije je ocenjeno da se o problemu Holokausta u Srbiji ne vodi dovoljno računa, zbog čega je jedan od ciljeva skupa da bude napravljena baza učesnika i aktera, koji svedočenjima i naučnim informacijama mogu da doprinesu u rasvetljavanju tog složenog problema. Konferencija je propraćena autentičnom izložbom fotografija pod nazivom Holokaust nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu, autora Bajrama Halitija. Predsednik Skupštine grada Novog Sada, Siniša Sević, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, položio je cveće na spomenik na Jevrejskom groblju. Pored predsednika novosadske Skupštine, venac su položili i predstavnici Jevrejske opštine. Izvor: Internet Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu Dekada Roma u AP Vojvodini 21

24 Istorija Pisma logorašice Pisma Hilde Dajč nude redak i dirljiv uvid u uslove u Jevrejskom logoru na Sajmištu, izmedu decembra i maja Hilda Dajč je rođena u imućnoj aškenaskoj porodici koju su sačinjavali njeni roditelji, Emil i Augusta i mlađi brat Hans. Pre rata, pošto je maturirala u gimnaziji kao jedna od najboljih u svojoj generaciji, Hilda se upisala na studije arhitekture, na Beogradskom univerzitetu. Pošto su, u okupiranoj Srbiji, studije prekinute, Hilda je volontirala kao medicinska sestra u Jevrejskoj bolnici u Beogradu. Decembra 1941, Hilda se, protivno željama svoje porodice, dobrovoljno prijavila da ode u logor i nastavi da vrši dužnosti medicinske sestre među, kako je sama izjavila, ljudima kojima je potrebna pomoć. Četvrto pismo upućeno je Mirjani Petrović, Hildinoj školskoj drugarici. Pisma je krijumčarilo jevrejsko bolničko osoblje, koje je redovno posećivalo logor. Ovo je poslednje sačuvano Hildino pismo, napisano početkom februara Mila moja, Svim filozofiranjima je kraj na žičanoj ogradi i realnost kakvu vi van nje ne možete ni izdaleka da zamislite jer biste od bola urlali - pruža se u potpunosti. Ta realnost je nenadmašna, naša beda ogromna, sve fraze o jačini duha padaju pred suzama od gladi i zime; sve nade o skorom izlasku gube se pred jednoličnom perspektivom pasivnog bivstvovanja koje ni po čemu na svetu ne liči na život. To nije ni ironija života. To je njegova najdublja tragedija. Možemo da izdržimo ne zato što smo jaki, nego stoga što nismo svakog trenutka svesni svoje beskrajne mizerije u pogledu svega, svega sto sačinjava naš život. Već smo tu skoro devet nedelja i još sam pomalo pismena, jos umem pomalo da mislim. Svako veče, bez izuzetka, čitam tvoja i Nadina pisma i to mi je jedini trenutak kada sam nešto drugo, ne samo Lagerinsasse (logorašica). Robija je zlato prema ovome, mi ne znamo ni zašto, ni na što, ni na koliko smo osuđeni. Sve na svetu je divno, i najbednija egzistencija van logora, a ovo je inkarnacija sviju zala. Svi postajemo zli jer smo gladni, svi postajemo zajedljivi i brojimo jedan drugom zalogaje, svi su očajni - a ipak se niko ne ubija, jer smo svi skupa jedna masa životinja koju prezirem. Mrzim nas sve jer smo svi jednako propali. Blizu smo sveta, a tako udaljeni od svih. Ni sa kim nemamo veze, život svakog pojedinca napolju teče isto tako dalje, kao da se pola kilometra dalje ne odigrava klanica šest hiljada nevinih. Svi smo jednaki po svome kukavičluku i vi i mi. Dosta! Ja ipak nisam takav nejunak kao što bi po ovome mogla da sudiš. Podnosim sve što mene pogađa lako, bezbolno. Ali ta okolina. To je ono što me nervira. Ljudi mi idu na živce. Ni glad od koje plačeš, ni zima pri kojoj ti se voda u časi i krv u žilama sledi, ni smrad latrina, ni košava, ništa nije tako odvratno kao gomila koja zaslužuje sažaljenje, a ti joj ne možes pomoći, nego se staviti iznad nje i prezreti je. Zašto taj svet govori uvek samo o onome što vređa njegova creva i ostale organe vrlo cenjenog kadavera. Pre neki dan smo uređivali leševe, bilo ih je 27, u turskom paviljonu, i to sve u front. Meni ništa više nije odvratno, ni moj prljavi posao. Sve bi se moglo samo kad bi se znalo ono što se ne može saznati kada će se otvoriti kapije milosti. Kakve li namere imaju sa nama? U stalnoj smo napetosti: hoće li nas streljati, dići u zrak, transportovati u Poljsku? To je sve sporedno! Sadašnjost 22 Dekada Roma u AP Vojvodini

25 Istorija samo treba preskočiti, nije nimalo prijatna, nimalo. Sada je pola tri, dežuram celu noć u ambulanti (svaku četvrtu noć) u paviljonu kašlju u horu i čuje se kloparanje kiše sa krova. Ovde u ambulanti puši se furuna dozlaboga, ali ko se dima ne nadimi Ovo je moj najuzbudljiviji dan u logoru. Želeti nešto toliko pa da se to ispuni više je nego sreća. Možda ćemo se jednom živi izvući odavde u jedan srećniji život, jer to tako strašno, mada već malokrvno želimo. Mirjana, moja draga, mi smo roblje zarobljeno, mnogo manje još od toga, mi nismo ni koliko gubavci, mi smo jedna prezrena i gladna horda, a kad i pored toga čovek ugleda malo života, a to si ti, oseti toliko novih životnih sokova da struje u njemu. Samo da, ovo večno samo otrgnuti se posle toga od života toliko je bolno i gorko da ni more suza prolivenih nije dovoljno merilo. Kako mi je tek sada teško. Plačem i svi se smeju: Zar ti koja vučes kao muškarac smeš da plačeš kao sentimentalna šiparica! Ali šta ću kad mi je tako grozno teško pri duši. To je refren koji celu noć ponavljam. Znam da nema izgleda da ćemo skoro izaći, a napolju ste ti i Nada, jedino što me vezuje za Beograd koji po nekoj neshvatljivoj kontradikciji istovremeno strašno mrzim i strašno volim. Ti ne znaš, kao što ni ja nisam znala, šta to znači biti ovde. Želim ti da nikad ne saznaš. Već kao dete bojala sam se da me ne zakopaju živu. I ovo je neka vrsta prividne smrti. Hoće li posle nje biti nekog vaskrsenja? Nisam nikad toliko mislila na vas dve kao sada. Stalno razgovaram sa vama i želim da vas vidim jer ste vi za mene onaj izgubljeni raj. Ljubi vas vaša logorka Izvor: ac.uk/socialsciences/semlin/sr/hilda-dajc.php Jovana Davidović Izvor: Internet Dekada Roma u AP Vojvodini 23

26 Poznati Romi Živeo je za svoj narod Živeo je i radio za svoj narod, za njegovu svetliju budućnost, emancipaciju i integraciju. Iako ga je smrt prerano uzela, iza sebe je ostavio bogat i raznolik stvaralački opus. To bogastvo nasledila je romska nacionalna zajednica, kojoj je čitav svoj životni i radni vek i bio posvećen. Trifun Dimić rođen je u malom vojvođanskom mestu, Gospođinci, 29. februara godine. Među prvima započeo je čuvanje od zaborava narodnog blaga Roma. Vredno je sakupljao i beležio dela usmenog romskog stvaralaštva. Kao rezultat toga, godine, objavio je dve knji-ge: zbirku pesama Dolazeći sa vašara i Kletve, zakletve i blagoslovi Roma. U izdanju Matice romske, godine, objavio je i zbirke pesama Narodna romska poezija i Vreme samoće. Pored romskog usmenog stvaralaštva interesovalo ga je i duhovno stvaralaštvo. U izdanju Društva Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma objavio je godine prevod Pesme nad pesmama iz Starog zaveta, a potom godine i prvi prevod Novog zaveta, da bi godine objavio i prevod Biblijskog petoknjižja. Preveo je i crkvenu knjigu Službenik, zahvaljujući kome se godine po prvi put u svetu održala Liturgija na romskom jeziku u Sabornoj crkvi u Novom Sadu. Na romski jezik preveo Trifun Dimić je i muslimansku versku knjigu Kuran, ali je to ostalo neobjavljeno. Izvor: Internet Izvor: Internet 24 Dekada Roma u AP Vojvodini

27 Poznati Romi Izvor: Internet Bio je pokretač i urednik naučno-stručnog časopi-sa Romologija koji je od godine izlazio na srpskom i romskom jeziku. Ovaj časopis podsticao je umetničko stvaralaštvo Roma i objavljivao originalne književne tekstove romskih pisaca, zatim priloge iz sociologije, etnografije i folklora Roma. Časopis je pratio i aktuelna zbivanja u kulturi Roma, kao i aktuelne probleme romske populacije u Srbiji. Osim toga pokrenuo je i uređivao časopis za romsku kulturu i književnost Reč Roma, koji je izlazio od godine u izdanju Društva Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma. Iste godine pokrenuo je i časopis Društva za jezike, književnost i kulturu Most Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine, koji je takođe uređivao godine osnovao je Maticu romsku u kojoj je bio Trifun Dimić u radnoj sobi predsednik do svoje smrti. Još jedan od Dimićevih poduhvata bio je i rad na polju obrazovanja na maternjem, romskom jeziku. Sačinio je plan i program za nastavni predmet Jezik i nacionalna kultura Roma koji je odobrila Vlada Srbije, Ministarstvo za prosvetu godine, a godine je objavio je i prvi Bukvar na romskom jeziku. Nakon pripreme udžbenika obučio je i određeni nastavni kadar za izvođenje, tada fakultativne, nastave na romskom jeziku. Održavanje fakultativne nastave na romskom jeziku počelo je godine u Vojvodini za 72 učenika, uzrasta od prvog do osmog razreda osnovne škole, u tri odeljenja u Obrovcu i dva odeljenja u Tovariševu. Uz pomoć ove nastave učenici su negovali svoju kulturu i tradiciju, a ujedno su se pripremali i za uspešnije savladavanje celokupnog gradiva. Pored pomenutih izdanja objavio je preko stotinu stručnih radova iz oblasti romologije. Takođe je pisao poeziju, prozu, filozofske i istorijske studije. Osnovni cilj mu je bio da se što više romske dece edukuje da bi se prekinuo začarani krug siromaštva: Neobrazovani smo zato što smo siromašni, a siromašni smo zato što smo neobrazovani. Svoj životni put završio je u Novom Sadu 13. avgusta godine. Iako ga je smrt prerano uzela, za sobom je ostavio grandiozna dela, kojima je postavio temelje savremenoj romologiji na prostorima nekadašnje Jugoslavije, ali i šire. Njegovo ime danas sa ponosom nose ulice u Novom Sadu i Gospođincima, ogranak Gradske biblioteke Novi Sad u Šangaju i jedna škola u Crnoj Gori. U znak sećanja na velikog stvaraoca svake godine u Novom Sadu održava se i Međunarodni književni festival za decu i omladinu. Ono što je Trifun Dimić uradio u toku svog života, svi njegovi naslednici zajedno nisu uspeli da dostignu. Mnogo ideja je ostvario, neke od neostvarenih ostvarili su njegovi naslednici, ali još uvek mnogo toga nažalost čeka svoju realizaciju. Aleksandra Mićić Dekada Roma u AP Vojvodini 25

28 NVO Likovno stvaranje kroz druženje i igru U osnovnoj školi Jan Amoš Komenski u Kulpinu održana je Likovna kolonija dece školskog uzrasta u okviru projekta Dani romske kulture južnobačkog okruga, koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Foto: Mina Karadžić Učesnici Likovne kolonije Cilj ovog projekta je da deca kroz druženje i igru likovno stvaraju. Zadata tema bila je romski tradicionalni motivi, jer se tako ujedno i afirmiše romska kultura i tradicija. Na likovnoj koloniji učestvovala su deca iz tri opštine: Bački Petrovac, Srbobran i Odžaci. Likovnu koloniju je realizovalo Udruženje Čiriklji iz Bačkog Petrovca uz pomoć slikarke i fotografkinje Mine Karadžić, koja je izrazila svoje zadovoljstvo postignutim rezultatima: Deca kroz crtež, ako im se zada opuštajuća tema, daju kreativne radove, potvrđuju da su jednaki bez obzira na nacionalnu pripadnost, koja im se rođenjem daje. Umetnost ne priznaje konvencije, nacionalnu i versku pripadnost, ona udružuje i spaja ljude. Tu je da upoznamo sebe i ono što je oko nas. Svi radovi sa kolonije biće objavljeni na sajtu Mine Karadžić, a početkom juna biće izloženi u Muzejskom kompleksu u Kulpinu, u okviru tradicionalne Likovne kolonije. 26 Dekada Roma u AP Vojvodini

29 NVO Impulsi za kreativni rad Delikatnost procene dečijih likovnih radova ogleda se u uvažavanju rešenja svakog deteta. Ukoliko se dete suoči sa krutim kriterijumima odraslog pri proceni crteža to nikako neće biti podsticajno za njega. Prilikom crtanja u grupi, najbolje je razgovarati sa decom o crtežima, dozvoliti im da nešto kažu, diskutovati o problemima s kojima se sreću tokom rada, predlagati moguće puteve rešenja. Odrasli ne bi smeli nametati svoj estetski ideal niti razvijati atmosferu neprikosnovenosti sopstvenog suda. Treba znati da se i u likovnoj umetnosti često sreću različita mišljenja o istim delima. Preporučljivo je razvijati takvu atmosferu u vrtićima i školama. Samo na taj način dete može dobiti nove impulse za kreativni rad i upornost da istraje. Metodika likovnog vaspitanja predškolske dece, dr Bogomil Karlavaris, Jovanka Kelbli, Miroslava Stanojević Sačuvati posebnost deteta i njegovih potencijala Za upoznavanje i prepoznavanje likovnog izraza deteta, potrebno je razviti sposobnost spontanog, posmatranja sveta i pojava oko sebe bez ikakvih opterećenja ili predrasuda. Na taj način u sebi razvijamo razumevanje za njihova prva viđenja i iskustva, a detetu pružamo dragocenu slobodu iskazivanja. Dete prvi put uočava, otkriva i izražava otkriveno i to je uvek novost, jer je prvi put, jer je prvo pitanje i prvi odgovor. Čak i u stalno ponavljanim pokušajima da naslika nešto, što se nama može činiti kao ista priča, uvek se radi o novostečenim veštinama i novom izražavanju unutrašnjeg bića deteta. Deca svoju sposobnost razvijaju iz prirodnih potencijala svog bića, a kroz spontanu interakciju unutrašnjeg sveta i njegove spoljašnje okoline. Zato je važno zapamtiti da, iako sva deca imaju sposobnost likovnog izražavanja i stvaranja, ono što od njih možemo očekivati je kreativan proces, a manje realizovan likovni proizvod. Uz stalnu pomoć i ohrabrenje odraslih deca će biti sposobna za aktivno i stvaralačko učestvovanje u životu. Prema nama idu nedodirnuti, još su uticaji okoline neznatni, imaju samo svoj unutrašnji svet, svet koji se stalno dopunjava novim iskustvima i učenjem. Taj je svet, priznat ćete, nama ponekad nerazumljiv, zbunjujući. Na vaspitačima i učiteljima je velika odgovornost da sačuvaju taj unutrašnji svet, a da detetu pomognu da stalnim učenjem i istraživanjem obogati svoje iskustvo i razvije vlastiti odnos prema spoljašnjem svetu. Svrha vaspitanja, a posebno vaspitanja u oblasti umetnosti, i jeste u tome da se sačuva posebnost deteta i njegovi potencijali, da se oni iskazuju na najrazličitije načine, dok samo, uz našu pomoć, ne prepozna specifičnosti svog karaktera i stekne veštine njihovog razvijanja i nadograđivanja. Dečja likovna dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez pokušaja prikrivanja ili namere da naprave nešto za odrasle. Vrednost i važnost dečjeg likovnog izražavanja nije u tome da zna nacrtati ili naslikati ono što ćemo mi prepoznati, nego u onome što samo dete vidi, pronađe ili otkrije u svetu koji ga okružuje u drvetu, u šeširu, u kući. Svi dečji likovni radovi ne sadrže originalnost ili estetsku vrednost, zato se veliko bogatstvo krije u razgovoru o crtežu ili slici kroz koji nam otvaraju vrata svog unutrašnjeg sveta, mašte, želja, snova, strahova. Ovaj razgovor je podjednako blagotvoran i koristan, kako za dete, tako i za odrasle. Iz časopisa Dete, vrtić, porodica Aleksandra Mićić Dekada Roma u AP Vojvodini 27

30 Tradicija SREĆNA VASILICA! Romi širom sveta obeležavaju Vasilicu. Slavi se 14. januara na dan Svetog Vasilija Velikog, tj. pravoslavne Nove godine. Muslimanski Romi ovaj praznik slave po tradiciji koja potiče još iz perioda dolaska Turaka na ove prostore, kada su bili pravoslavne veroispovesti. Legenda spasa Prema predanjima i legendama Romi su bežali od osvajača i došli do Velike vode. Jedini spas bio je preplivati vodu. Ali, kako većina naroda nije znala plivati, bio je to veliki rizik da se ne bi utopili. Da bi ih spasio od ove situacije, Bog im je poslao guske, koje su ih na svojim širokim belim krilima odnele na drugo mesto, u drugu zemlju. Kao rezultat ovog dobročinstva, Romi svake godine slave Vasilicu. Slavljem, na ovaj dan, oni izražavaju svoju veliku zahvalnost prema Bogu. Rituali i običaji Tradicionalno svake godine, 12. ili 13. januara uveče, domaćin sa još jednim članom porodice kolje živinu, obično guske ili ćurke. Neki to čine i 13. ili 14. januara pre svitanja, u zavisnosti od porodične tradicije. Broj živine, zavisi od veličine i materijalnog stanja porodice, kao i od broja gostiju koji će biti na proslavi, ali najvažnije je da bude neparan. Klanje se vrši ritualnim okretanjem glave prema istoku. Oni koji obavljaju klanje moraju biti ritualno čisti (okupani). Ovaj čin ima karakter obreda i predstavlja ostatke paganskih verovanja kod Roma. Pri klanju živine domaćin bira što deblju, jer se veruje da će tako i godina biti berićetna. Iz tog razloga živina se nekada kupovala mnogo ranije. Guske i ćurke su se kljukale projinim valjčićima, tako da za Vasilicu Izvor: Internet 28 Dekada Roma u AP Vojvodini

31 Tradicija budu dobro ugojene, i kao takve ponos domaćina. U pojedinim starim niškim i leskovačkim porodicama, prisutan je prastari običaj da se lome teleće noge i peva: But satipe lelega me dajake me dadaske. Te bićhaven lelega mi kudelja. Zerem phagava lelega te pakhore. U pesmi se od Vasilice traži da pošalje zdravlje i sreću za celu porodicu ili će joj u protivnom polomiti krila. Prema romskoj mitologiji, postoje uverenja da Romi tradicionalno kolju guske, zato što im treba izvaditi srce i jetru, kako bi preuzeli njihovu sreću. Na dan klanja, porodica priprema jelo samo od srca i jetre gusaka. Dolazak položajnika i njegova uloga Na Vasilicu, 14. januara ujutro porodica koja je slavi, otvara kućna vrata. U kuću ulazi polažajnik sa badnjakom okićenim zlatnicima i sa krčagom sa sveže zahvaćenom vodom. Polažajnik, uzima vodu Izvor: Internet Paša i praznična trpeza i prska zidove svežom vodom, a ukućane lupka po glavi okićenim badnjakom i svežnjem novčanica uz čestitku: Bahtali Vasilica! ili Bahtalo Vasili!, što znači Srećna Vasilica!, uz pozdrav: Ov sasto! (Da si živ i zdrav!). U drugim slučajevima polažajnik sa sobom donosi pšenicu, i dok ulazi u kuću baca je u vis govoreći: Neka vam je srećna Vasilica! U nekim romskim kućama domaćin polažajnika poslužuje pašom (pihtijama), napravljenog od belog luka, glave, vrata, krila i noge guske. Paša se priprema na specifičan način. Tečni deo paše se menja u čvršći, što simbolizuje spašavanje Roma od utapanja u Velikoj vodi i njihov opstanak na zemlji. Paša je simbol velikog poverenja prema guskama. Uveče, 14. januara, pravi se večera. Za ovu priliku sprema se čorba, punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak. Pored toga za predjelo se služe pihtije, a kao desert tatlije, baklave i ostali slatkiši. Piju se vino i rakija. Neka vam Bog da sreće, zdravlja i blagostanja! Ove godine malo, a dogodine više! Polažajnik je obično neko dete iz komšiluka ili rodbine. Ono se daruje novcem ili slatkišima. Vodi se računa da polažajnik bude isti kao prošle godine, da bi godina bila srećna i berićetna poput prethodne. Tri dana slavlja Romi Vasilicu slave tri dana. Prvi dan slavi se u krugu porodice. Romi iz Čair-mahale te večeri pale za stolom pet belih svećica u plitkoj posudi sa brašnom: za Boga, Vasilicu, večeru, zdravlje i posao. Zatim, otvaraju kućna vrata i dozivaju Vasilicu da im uđe u dom rečima: Avaj, avaj, gudlije Vasilice! Ake, isi amen šapatka, marikli... ( Dođi, dođi, slatka Vasilico! Imamo šotku, imamo pitu... ). Na sto postavljaju sve što je pripremljeno za večeru, obavezno uz so i papriku. Zatim se međusobno blagosiljaju: Evo ove godine da te vidim, a dogodine neka trpeza bude tako obilna da te uopšte ne vidim sa druge strane stola. Drugog dana Vasilice, odlazi se u goste. Organizuje se druženje kod nekog uglednog domaćina. Okiti se pečeni ćuran i nosi se kroz prostoriju uz pevanje šaljive pesme: Davaj, davaj, Vasilico! Ko služi neka se ne tuži!, a zatim se pevaju pesme u čast domaćina i ostalih gostiju. Trećeg dana praznika, za ručak pravi se pilav ili pasulj sa životinjskom iznutricom. Pored glavnog jela, mesi se i pogača u koju se stavlja zlatnik ili metalni novčić. Za ručkom ukućani lome pogaču. Smatra se da će onaj kome pripadne sakriveni novčić cele godine biti srećan. Pamela Uzelac Dekada Roma u AP Vojvodini 29

32 Romi u svetu HUMOROM PROTIV NEDAĆA Foto: Prvi put publiku je oduševio sa samo pet godina. Na scenu je izašao jer je njegovoj majci, koja je inače bila pevačica, u toku nastupa u baru otkazao glas. Sa scene je ispraćen gromoglasnim aplauzom. Već tada bilo je jasno da će postati pravi miljenik publike. I to se zaista dogodilo. Milione ljudi širom sveta nasmejavao je svojim čuvenim likom Skitnice. Bio je to čovečuljak sa tankim brčićima, odeven u pohabano odelo, sa polucilindrom na glavi, štapom u rukama i nekoliko brojeva većim cipelama, zbog kojih je smešno hodao. Skitnica je uvek bila spreman na šalu, ali se ispod toga krio emotivan lik sa posebnim simpatijama prema siromašnima. Predstavljamo Vam Čarlija Čaplina. 30 Dekada Roma u AP Vojvodini

33 Romi u svetu Foto: Tragična porodična priča Slavni glumac Čarli Čaplin rođen je godine u Volvortu, siromašnom delu Londona, pod imenom Čarls Spenser Čaplin. Otac Čarli Čaplin stariji bio je romskog porekla, alkoholičar, koji je svoju porodicu napustio nakon sinovljevog rođenja. Majka mu je bila glumica Lili Harvi, koja je pevala po barovima. Ubrzo nakon očeve smrti, majka mu je doživela nervni slom i završila u ludnici. Posle porodične tragedije, prvo je smešten u sirotište, a kasnije u školu za siromašne, gde se edukovao tri godine. To mu je jedino formalno obrazovanje koje je stekao. U tom periodu Čarli je sa svojm polubratom Sidijem skitao po ulicama. Buduća zvezda radila je kao berberin, prodavac i fabrički radnik, a u isto vreme učio je ples i akrobatiku. Filmska zvezda Nakon što je upoznao Freda Karna i bio primljen u njegov Foto: ansambl, otišao je u Njujork. Godine zapažen je od stane filmskog producenta Marka Seneta koji mu je ponudio potpisivanje ugovora. Čarlijevi prvi radovi bili su u produkciji, a snimio je i velik broj nemih filmova u kojima je stvorio popularni lik Skitnice. Bio je zvezda nemog filma, ali se vrlo dobro snašao i kada se pojavio zvuk u pokretnim slikama. U tome mu je pomoglo specifično shvatanje humora za koji je govorio da je to način da u racionalnom vidimo iracionalno i savladamo životne nedaće. Sa bratom je godine otvorio filmski studio u Los Anđelesu i svi njegovi filmovi dočekani su sa pozitivnim kritikama (Mališan, Žena iz Pariza, Potraga za zlatom, Svetla velegrada, Moderna vremena). Bekstvo iz Amerike Nakon godine snimao je satirične filmove, uglavnom sa političkim temama. Snimio je film i o Hitleru i Musoliniju, a ismevao je i mnoge američke političare. Bio je optužen da podržava komuniste što je on uvek demantovao. Kada je pedesetih godina napustio Ameriku više se nije vratio, jer mu je povratak bio zabranjen. Britanska kraljica Elizabeta II godine dodelila mu je čin viteza, kao jednom od najzaslužnijih građana zemlje. Šareni ljubavni život Njegov ljubavni život bio je veoma buran sa bezbroj ljubavnih afera i veza, četri braka i jedanaestoro dece. Njegova sklonost ka mlađim ženama, koje su bile i do 30 godina mlađe od njega, nikada nije bila prihvaćena od strane javnosti. Komedija i posle smrti Umro je u snu, na Božić godine u Švajcarskoj, ali se njegova komedija i dalje nastavila. Njegovo telo, pokopano na groblju, ukrali su poljski emigranti želeći da on njegove porodice iznude novac. Nakon toga je pokopan u istu grobnicu, ali ispod debelog sloja betona. Aleksandra Mićić Foto: Dekada Roma u AP Vojvodini 31