ПОВЕЗАНОСТ ПРЕКОМЕРНЕ УХРАЊЕНОСТИ И ГОЈАЗНОСТИ СА МОТОРИЧКИМ СПОСОБНОСТИМА ДЕЦЕ ОД 9-12 ГОДИНА

Transcription

1 НАУЧНИ ЧЛАНЦИ Зоран Ђокић : Бојан Међедовић Оригинални научни чланак Факултет за спорт и туризам, Нови Сад, Србија ПОВЕЗАНОСТ ПРЕКОМЕРНЕ УХРАЊЕНОСТИ И ГОЈАЗНОСТИ СА МОТОРИЧКИМ СПОСОБНОСТИМА ДЕЦЕ ОД 9-12 ГОДИНА Сажетак На узорку од 757 ученика, 379 дечака и 378 девојчица, школског узраста од трећег до шестог разреда, извршена је процена ухрањености, на основу БМИ, и моторичког статуса применом 8 варијабли (3 за процену ухрањености и 5 за процену постуралног статуса). На целокупном узорку код 66.3% ученика установљена је нормална ухрањеност, 18.4% је прекомерно ухрањено, 15.3% је гојазно. Гојазношћу су најугроженија деца у трећем разреду (21.8%), а прекомерном ухрањеношћу у четвртом (20.1%) и петом (20.9%) разреду. Резултати указују да постоји статистички значајна разлика између трећег и шестог разреда, те да нема статистички значајне разлике у учесталости прекомерне ухрањености и гојазности у сва четири разреда, у односу на пол. Прекомерна ухрањеност има негативну корелацију са експлозивном снагом доњих екстремитета и снагом мишића руку и раменог појаса, док гојазност има негативну корелацију са снагом мишића руку и раменог појаса, брзином трчања, снагом мишића трупа и експлозивном снагом мишића опружача ногу. Значајна статистичка повезаност је изостала код флексибилности. Резултати показују да постоји статистички значајна разлика у брзини трчања, снази мишића руку и раменог појаса, снази мишића трупа и експлозивној снази ногу између прекомерно ухрањених и гојазних ученика. Значајна разлика није примећена код вредности теста за процену флексибилности. Генерално, деца која су прекомерно ухрањена и гојазна, имају знатно умањене моторичке способности у односу на нормално ухрањену децу, посебно у домену испољавања снаге. Кључне речи: СТАТУС УХРАЊЕНОСТИ / СНАГА / ФЛЕКСИБИЛНОСТ / БРЗИНА УВОД Гојазност се углавном дефинише као прекомерно накупљање телесних масти у организму која се у клиничкој пракси најчешће исказује преко индекса телесне масе BMI индекса (body mass index), када су вредности једнаке или више од 95-ог перцентила за вредности деце истог узраста и пола, док је прекомерна ухрањеност када су вредности у распону од 85-ог до 95-ог перцентила (Barlow, & Expert Committee, 2007). Гојазност представља хроничну незаразну болест која настаје као последица више фактора, подељених у две основне групе: генотип и услови средине. Не постоји потпуна сагласност о тачним узроцима настанка ове болести. Сматра се, да настаје као интеграција социјалних, бихејвиоралних, културалних, физиолошких, метаболичких и генетских фактора (National Institutes of Health of USA, 2000). Прекомерна ухрањеност и гојазност су одговорни за око 80% случајева дијабетеса типа 2, 35% исхемије срчаног мишића и 55% обољења високог крвног притиска код одраслих особа на простору Европе, узрокујући преко милион смртних исхода годишње (Tsigos et al., 2008; National Institutes of Коресподенција са: Коренспонденција са: Зоран Ђокић, Факултет за спорт и туризам, Радничка 30а, Нови Сад, djokicz@eunet.rs 91

2 Health of USA, 1998; Вуковић и сар., 2012; Кисић- Тепавчевић и сар., 2008). Удруженост гојазности и ових обољења у тако раном животном добу проузрокује скраћење очекиване просечне дужине живота, доприноси великом оптерећењу болестима у одраслом добу (Freedman, et al., 2001) и угрожава функционисање система здравствене заштите и осигурања. Гојазна деца школско-препубертетског узраста имају велику преваленцу да остану гојазна и у одраслом добу (Biro, & Wien, 2010; Whitaker, et al.,1997; Serdula, et al., 1993), Уз генетску предиспозицију и друге биолошке факторе (тежина на рођењу, интраутерини развој), затим социоекономски статус и услове живота у породици (пушење, унос алкохола, дојење), сматра се да понашање детета игра једну од кључних улога у развоју гојазности (Burke, 2006). Под овом групом фактора пре свега се подразумева начин исхране и ниво физичке активности. Недостатак физичке активности и преобилна исхрана су неки од доминантних фактора развоја гојазности у последњих двадесет година (Lobstein, Baur, & Uauy, 2004; Roberts, Lucas, & Hirsch, 2000; Lustig, 2006). Још у најранијем узрасту деце (2-3 године), гојазност је повезана са са редукованим моторичким способностима, вербалним, социјалним способностима и дневним активностима (код дечака) (Cawley, & Spiess, 2008). Истраживања указују да прекомерно ухрањена и гојазна деца имају слабији моторички развој (Graf, et al., 2004; Graf, et al., 2004a; Wrotniak, et al., 2006). Резултати истраживања у Србији показују да је скоро једна петина деце и омладине узраста 7 19 година (18%) била умерено гојазна и гојазна што представља пораст у односу на годину (Министарство здравља, 2007). Пораст броја умерено гојазне и гојазне деце у Србији последица је лоших навика у исхрани и недовољне физичке активности, што представља значајан јавно здравствени проблем. И новије студије показују да су деца млађег школског узраста у % случајева гојазна, односно у % случајева прекомерно ухрањена (Ђокић, & Стојановић, 2010; Богдановић, & Чоловић, 2011; Ostojić, et al., 2011). И у земљама ЕУ број прекомерно ухрањене деце расте сваке године за , 200 милиона одраслих у ЕУ има проблем са гојазношћу (IOTF, 2004). Ипак, подаци указују да се неке земље успешније боре са овим проблемима, тако је у Немачкој 9,6% деце предшколског узраста прекомерно ухрањено, док је 3,5% гојазно (De Toja, et al., 2009). Преваленца гојазности код деце - адолесцената у Белгији, износи 7.5% (Vissers, et al., 2008), док се код деце у Шпанији креће од 5-8% (Ara, et al., 2007). Проценат деце узраста 6-11 година која су гојазна у САД, повећан је са 7% на 20% у години, утростручен је у односу на годину. Тако да је у години забележено више од једне трећине гојазне популације међу децом и адолесцентима (Ogden, et al,. 2010; National Ceneter for Health Statistics, 2011). Као одговор на ову ситуацију предложене су следеће мере школским установама (Bowman, 2002): спровођење наставе физичког васпитања за све школске узрасте; забрана служења брзе хране у школама, забрана важи и за аутомате брзе хране; исхрана школске деце треба да садржи нискокалоричне и намирнице са малом количином масти (воће, поврће, пахуљице, као и млечне производе са ниским процентом масти). Велике студије су показале константан тренд пораста преваленце прекомерне ухрањености и гојазности у последњих 20-так година на светском нивоу, са порастом између 10 и 40% како у развијеним, тако и у неразвијеним земљама (Ford, & Mokdad, 2008). Превентива и едукација деце од предшколског и школског узраста, има велики значај. Најосетљивији период код деце у развоју прекомерне ухрањености и гојазности се поклапа са периодом почетка пубертета и интензивног раста и развоја. То је период у коме се може највише учинити у превентивном деловању. Поред редовне физичке активности, потребно је информисати децу о важности правилне исхране и здравог начина живота. На нивоу Европске Уније, Комисија за здрав ље ЕУ је представила године Платформу за Акцију у борби против гојазности. Предмет овог истраживања је анализа морфолошког и моторичког статуса ученика и ученица узраста од 9 до 12 година (од трећег до шестог разреда основне школе) града Сремске Митровице. Циљ истраживања је усмерен на анализу морфолошког статуса, прекомерне ухрањености 92

3 и гојазности код ове популације, те повезаност гојазности и моторичких способности. МЕТОД РАДА Узорак испитаника Чини 757 ученика, односно 379 дечака и 378 девојчица, школског узраста од 3. разреда до 6 разреда основне школе. Структура узорка испитаника приказана је у табели 1. Табела 1. Узорак испитаника Разред/Пол Укупно Дечаци Девојчице Укупно Истраживање је обављено на подручју града Сремске Митровице, у пет основних школа, у оквиру реализације пројекта Морфолошке карактеристике, моторичке и функционалне способности ученика основних школа на територији општине Сремска Митровица (Ђокић, 2004). Прикупљање података спроведено је у току школске године 2007/2008. Екипу која је спровела тестирања и прегледе сачињавали су професори физичког васпитања и виши физиотерапеути. Етички кодекс Сви ученици, укључујући и њихове родитеље и наставнике, су били у потпуности информисани усмено и писмено о самом тестирању, његовој сврси и начину спровођења. Узорак варијабли За процену морфолошког статуса коришћена су 3 индикатора: телесна висина, телесна маса, и индекс телесне масе (body mass index). Приликом мерења вредности антропометријских параметара, коришћен је Интернационални биолошки програм (IBP-Weiner). Инструменти су били стандардне израде и баждарени пре почетка мерења. За утврђивање лонгитудиналне димензионалности телесне висине, коришћен је антропометар по Мартину. За утврђивање телесне масе коришћен је монитор телесних масти са интегрисаном дигиталном вагом - TANITA BF-662 (d=0,1kg, % body fat=0,1%). Индекс телесне масе добијен је формулом BMI (kg/m 2 = težina (kg) / (visina (m)) 2, а класификација испитаника према прихваћеним вредностима прекомерне ухрањености и гојазности за децу и адолесценте (Cole, Bellizi, Flegal, & Dietz, 2000). За процену моторичког статуса кориштено је пет тестова: СКЛЕКР склекови на тлу до отказа (процена снаге руку и раменог појаса) Испитаник је у упору лежећем на хоризонталној подлози са рукама у ширини рамена, длановима ослоњеним на подлогу. Склекови се изводе до отказа тако што је потребно да испитаник грудима додирне руку мериоца која је постављена на подлогу. Неправилни склекови се не броје. ТРБ30С подизање трупа лежећи на леђима у трајању од 30 секунди (процена снаге мишића трупа). Испитаник лежи на леђима са ногама згрченим под 90 степени. Прсти су преплетени на потиљку, лактови у страну. Партнер (мерилац) му фиксира стопала. Испитаник изводи подизање трупа са засуком, наизменично у лево и десно што брже може, у времену од 30 секунди. При том мора дотаћи лактом супротно колено. Резултат испитаника је број коректно изведених и довршених дизања у времену од 30 секунди. Задатак се изводи једанпут. СКУДАЛ скок у даљ из места (процена експлозивне снаге ногу). Мери се дужина скока у центиметрима са задње (нееластичне) стране реутер одскочне даске. Задатак се понавља три пута без паузе, а резултат је дужина најдужег скока. ДУБПРЕ дубоки претклон на клупи (процена флексибилности доњих екстремитета, кичменог стуба и раменог појаса). Задатак се изводи на клупици висине 40 цм, на чију је страницу вертикално фиксирана летвица са мерном траком дужине 80 цм, са почетком од горе, а крајем на поду. Испитаник стоји на клупици бос, суножно пружених ногу, и са прстима непосредно иза летвице. Претклоном низ летвицу, испитаник, прекрштеним длановима, настоји досегнути што ниже и остварити што већу вредност на скали метра који је постављен 93

4 на летвици. Резултат у тесту је досегнута вредност изражена у центиметрима. Тест се понавља три пута са кратким паузама за одмор у трајању до 15 секунди, а уписује се најбољи резултат. СПР20М спринт на 20 метара из високог старта (процена брзине трчања). Испитаник са стартне линије у пару са вршњаком на задати знак претрчава што брже раздаљину од 20 м. Мери се време у десетинкама секунде. У складу са задацима истраживања, према категоријама, постављене су и две категоријалне варијабле: пол и школски узраст. Обрада података Анализе су спроведене према полу (дечацидевојчице), школском урасту (разреди), вредности индекса телесне масе (нормално ухрањени - прекомерно ухрањени - гојазни), односно према резултатима тестова за процену моторичких способности. Израчунати су дескриптивни статистички параметри: аритметичка средина и стандардна девијација. За утврђивање степена повезаности између моторичких способности, прекомерне ухрањености и гојазности коришћен је Pearson-ов коефицијент корелације. Из простора компаративне статистике за утврђивање везе између посматраних варијабли кориштена је анализа варијансе са једним фактором (ANOVA). За сва израчунавања кориштен је апликацијски статистички програм SPSS зa Windows, РЕЗУЛТАТИ На целокупном узорку, 66.3% ученика је било нормално ухрањено, 18.4% прекомерно ухрањено, док је 15.3% било гојазно. У табели 2. приказани су дексриптивни статистички подаци за целокупан узорак испитаника (антропометријске карактеристике, проценат телесне масти, учесталост прекомерне ухрањености и гојазности по разредима). Табела 2. Дескриптивна статистика за целокупан узорак и учесталост нормалне ухрањености, прекомерне ухрањености и гојазности по разредима и у односу на пол Разред/пол N Год ТВ TM Нормално %ТМ Прекомерно %ТМ гојазно %ТМ 3 р дечаци 96 9± % % % р девојчице 93 9± % % % р дечаци 80 10± % % % р девојчице 87 10± % % % р дечаци 84 11± % % % р девојчице 97 11± % % % р дечаци ± % % % р девојчице ± % % % 35.0 Гојазношћу су најугроженија деца у трећем разреду (21.8%), а прекомерном ухрањеношћу у четвртом (20.1%) и петом (20.9%) разреду (на укупној популацији испитаника). Највеће годишње промене у расту (телесној висини) забележени су на преласку из петог у шести разред, а у том периоду је забележено и највеће повећање телесне масе. Статистички значајна разлика у прекомерној ухрањености и гојазности постоји између трећег и шестог разреда (F=3.904; Sig.= 0.026). Ученици трећег разреда показују значајно већу учесталост прекомерне ухрањености и гојазности од ученика шестог разреда. Значајна разлика није утврђена између осталих разреда. 94

5 Разлике у прекомерној ухрањености и гојазности, у односу на пол, у целом узорку, и у односу на разред, приказане су у Табели 3. Статистички значајна разлика се јавља у шестом разреду, где девојчице показују већу учесталост гојазности у односу на дечаке. Табела 3. Разлике у прекомерној ухрањености и гојазности, у односу на цео узорак, пол и у односу на разред Варијабле Цео узорак Мушки Женски t-test Sig Прекомерна тежина 1.06 (0.244) 1.04 (0.208) Гојазност 1.76 (0.429) 1.78 (0.418) разред Мушки Женски t-test Sig Прекомерна тежина 1.09 (0.293) 1.10 (0.297) Гојазност 1.77 (0.423) 1.72 (0.451) разред Мушки Женски t-test Sig Прекомерна тежина 1.05 (0.219) 1.06 (0.234) Гојазност 1.81 (0.393) 1.77 (0.423) разред Мушки Женски t-test Sig Прекомерна тежина 1.06 (0.238) 1.02 (0.143) Гојазност 1.69 (0.465) 1.73 (0.445) r разред Мушки Женски t-test Sig Прекомерна тежина 1.05 (0.220) 1.01 (0.100) Гојазност 1.76 (0.431) 1.87 * *Sig. < 0.05 Ниво корелације прекомерне ухрањености и гојазности са моторичким способностима за цео узорак приказан је у табели 4. Прекомерна ухрањеност је негативно повезана са експлозивном снагом ногу и снагом мишића руку и раменог појаса. Гојазност је највише повезана са снагом мишића руку и раменог појаса. Нешто мања је повезаност са брзином трчања на 20 метара. Снага мишића трупа, односно број урађених подизања трупом, је следећа моторичка способност која је у вези са прекомерном ухрањеношћу и гојазношћу. На последњем месту по значајности повезаности је експлозивна снага мишића ногу, односно резултати теста скока у даљ. Значајна статистичка повезаност је изостала код флексибилности. 95

6 Табела 4. Корелација између прекомерне ухрањености, гојазности и моторичких спо собности Варијабле Прекомерна ухрањеност Гојазност СКЛЕКР r = 0.17* r = 0.24** СПР20М r = r = ** ТРБ30С r = 0.12 r = 0.17** СКУДАЛ r = 0.30** r = 0.14** ДУБПРЕ r = r = 0.60 *Sig. < 0.05; **Sig<0.01 У табели 5 приказани су подаци о разликама у вредностима тестова за процену моторичких способности између прекомерно ухрањених и гојазних испитаника. Резултати указују да постоји статистички значајна разлика у вредностима спринта на 20 метара, склекова и подизања трупа, и дужине скока у даљ, између прекомерно ухрањених и гојазних ученика. Значајна разлика није примећена код резултата теста за процену флексибилности. Прекомерно ухрањени ученици показују боље резултате у испољавању снаге и брзине, у односу на гојазне ученике. Табела 5. Разлике у моторичким способностима у односу на ниво ухрањености Mean (Std.D) Варијабле Прекомерно Гојазни ухрањени СКЛЕКР 4,66 (0,43) ** 4,95 (0,45) СПР20М 12,35 (9,09) ** 8,68 (8,60) ТРБ30С 18,69 (3,95) ** 16,53 (4,37) СКУДАЛ 133,26 (19,82) ** 123,43 (20,37) ДУБПРЕ -2,93 (7,08) -1,85 (6,60) **Sig<0.01 Ниво корелације прекомерне ухрањености и гојазности са моторичким способностима, у односу на разреде, приказан је у табели 6. Повезаност је изостала у трећем и четвртом разреду. У петом разреду, прекомерна ухрањеност је највише повезана са брзином трчања, затим и са дужином скока у даљ. У истом разреду, гојазност је највише повезана са дужином скока у даљ, па затим негативно и са бројем подизања трупа. У шестом разреду, прекомерна ухрањеност је такође највише повезана са брзином трчања, затим је негативно повезана и са дужином скока у даљ. У истом разреду, гојазност је такође највише повезана са брзином трчања, а затим и негативно повезана са бројем склекова. Табела 6. Корелација између прекомерне ухрањености, гојазности и моторичких спо собности у односу на разреде Варијабле Прекомерно Гојазни ухрањени Трећи разред СКЛЕКР r = -0,15 r = -0,20 СПР20М r = 0,11 r = -0,15 ТРБ30С r = 0,02 r = -0,01 СКУДАЛ r = 0,21 r = -0,01 ДУБПРЕ r = -0,06 r = -0,05 Четврти разред СКЛЕКР r = 0,12 r = -0,04 СПР20М r = -0,13 r = 0,11 ТРБ30С r = 0,01 r = 0,11 СКУДАЛ r = 0,16 r = -0,04 ДУБПРЕ r = -0,08 r = -0,02 Пети разред СКЛЕКР r = 0,21** r = -0,01 СПР20М r = -0,12 r = 0,04 ТРБ30С r = 0,10 r = 0,17** СКУДАЛ r = -0,18* r = -0,18** ДУБПРЕ r = -0,10 r = 0,07 Шести разред СКЛЕКР r = 0,14* r = 0,24** СПР20М r = -0,13 r = -0,19** ТРБ30С r = -0,12 r = 0,01 СКУДАЛ r = -0,30** r = 0,05 ДУБПРЕ r = -0,01 r = 0,03 *Sig. < 0.05; **Sig< 0.01 У табели 7 приказани су подаци о разликама у вредностима тестова за процену моторичких способности између прекомерно ухрањених и гојазних испитаника, у односу на разреде. У трећем разреду прекомерно ухрањени ученици показују значајно већу брзину трчања, као и ду- 96

7 жину скока у даљ из места, у односу на гојазне ученике. У петом разреду присутна је значајна разлика између прекомерно ухрањених и гојазних ученика у издржљивости мишића раменог појаса и снаге мишића трупа, односно прекомерно ухрањени ученици су остварили више понављања у тим тестовима у односу на гојазне ученике. У шестом разреду иста тенденција је примећена код скока у даљ, где су прекомерно ухрањени ученици остварили боље резултате у односу на гојазне ученике. У четвртом разреду нису установљене значајне разлике. Табела 7. Разлике у моторичким способностима у односу на ниво ухрањености, у односу на разреде Mean (Std.D) Варијабле Прекомерно ухрањени Гојазни Трећи разред СКЛЕКР 4,45 (2,19) ** 5,42 (2,21) СПР20М 9,03 (9,45) 8,22 (10,61) ТРБ30С 13,34 (8,73) 13,22 (9,34) СКУДАЛ 125,72 (65,82) ** 116,66 (65,64) ДУБПРЕ -0,18 (4,95) -2,50 (7,38) Четврти разред СКЛЕКР 4,68 (0,41) 4,60 (0,26) СПР20М 16,19 (15,22) 10,44 (9,20) ТРБ30С 18,69 (3,92) 18,00 (3,00) СКУДАЛ 127,11 (19,16) 124,77 (19,15) ДУБПРЕ 1,25 (7,35) -1,22 (7,10) Пети разред СКЛЕКР 4,41 (0,40) 4,79 (0,33) СПР20М 14,23 (10,35) ** 8,71 (6,87) ТРБ30С 20,60 (3,69) ** 17,14 (3,28) СКУДАЛ 138,04 (21,96) 126,71 (15,86) ДУБПРЕ -1,05 (5,69) 0,85 (10,85) Шести разред СКЛЕКР 4,56 (0,32) 4,40 (0,39) СПР20М 16,11 (9,29) 10,14 (9,09) ТРБ30С 19,02 (3,15) 16,89 (2,44) СКУДАЛ 140,78 (23,26) ** 125,71 (17,67) ДУБПРЕ -2,00 (9,37) -0,57 (8,26) **Sig< 0.01 ДИСКУСИЈА Према добијеним подацима, деца школског узраста су угрожена почев од самог поласка у основну школу, а највећем ризику је изложена популација у трећем и четвртом разреду, где је око 35% ученика прекомерно ухрањено или гојазно. Поређењем добијених података са подацима добијеним у ближем и даљем територијалном окружењу, може се закључити да је процентуална заступљеност прекомерне ухрањености и гојазности висока. Код деце узраста 12 година на територији Војводине (Обрадовић, Милошевић, & Срдић, 2007) заступљена је прекомерна ухрањеност у 9,9%- 15,1%, а гојазност у распону од 2,9% - 7,9%, на узорку града Београда, забележена је прекомерна ухрањеност у % случајева, односно гојазност у % случајева (Ostojić, et al., 2011), док број прекомерно ухрањене и гојазне деце са школским узрастом опада (Кисић-Тепавчевић, и сар., 2008). На неки начин, нижи ниво моторичких способности, код прекомерно ухрањене и гојазне деце, може се повезати са мишићном инсуфицијенцијом, као последицом физичке неактивности, која има и свој индиректан утицај на настанак поремећаја постуралног статуса, односно настанак телесних деформитета. Утврђено је да се код деце старости од 9 до 12 година оне одражавају на структуру стопала (Трајковић, и Николић, 2008: Јововић, 2005). Моторичке способности су у корелацији са постуралним статусом доњих екстремитета и стопала (Мадић, 2009), а посебно ескплозивна снага ногу (Вуканић, 2006). Мишићна инсуфицијенција настала у овим условима, има за последицу дефицит мишићне снаге, који се испољава тек касније (Wearing, et al., 2006). Потребно је поменути постојање лимитираног лонгитудиналног научног праћења стања физичког статуса деце Много студија се бавило утицајем гојазности на коштани систем у детињству, али постоји потреба за лонгитудиналним истраживањима да би се установио утицај дуготрајне изложености гојазности на мишићно коштани систем и његове функције (Wearing, et al., 2006). Значајна статистичка повезаност је изостала код флексибилности, јер ова моторичка способности није директно повезана са испољавањем снаге, а која са друге стране зависи од степена физичке активности. 97

8 Постоји неколико студија које су имале сличну методологију као и ово истраживање, односно, циљ да утврде повезаност прекомерне ухрањености и гојазности и моторичких способности. У Грчкој је спроведена студија у којој је примењена EUROFIT батерија тестова, у ком су гојазна деца остварила значајно слабије резултате у свим тестовима, осим у тестовима за процену флексибилности (Tokmakidis, Kasambalis, & Christodoulos, 2006). Значајно лошији резултати у тестовима за процену брзине, координације и експлозивне снаге, код деце узраста од 6 до 12 година, уочени су и у другим истраживањима широм света (Kostić, et al., 2007; Castro-Piñero, et al., 2009; Milanese, et al., 2010; Ara, et al., 2007; Graf, et al., 2004; D Hondt, Deforche, De Bourdeaudhuij, & Lenoir, 2008; Zhu, Sheng, Wu, & Cairney, 2010). Јака негативна корелација гојазности са аеробним способностима код деце узраста 6-14 година, установљена је у истраживањима у Србији, Кини (Ostojić, et al., 2011; Shang, et al., 2010). У неким студијама, није пронађена значајна разлика у моторичким способностима између, нормално, прекомерно ухрањене и гојазне деце, али је 44-47,3% резултата испод просека за анализирани узраст (De Toja, et al., 2009). Генерално, деца бележе све лошије резултате у развоју моторичких способности, говоре да 75% шестогодишњака има веома слабо развијену трбушну мускулатуру, 50% од њих не може да стоји на једној нози дуже од 30 секунди, 50-65% има неки поремећај постуралног статуса и 40% има болове у леђима (Grossing, 2008). У Швајцарској, код дванаестогодишњака је забележена мишићна слабост код 50% деце (Zophi, Serino, & Wirz, 2008). Решење проблема прекомерне ухрањености и гојазности је свакако у физичкој активности. На жалост нема много студија, које су доказале директан утицај физичког вежбања на гојазност у дечијем узрасту (Watts, Jones, Davis, & Green, 2005), чак шта више још увек се ради на усаглашавању заједничких стандарда за процену пре почетка спровођења програма рада са гојазном децом (Eisenmann, 2011). Једно од могућих решења је програм SHARK усмерен развоју моторичких способности примењен код прекомерно ухрањене и гојазне деце. Програм се спроведи код деце узраста 8-12 година и траје 10 недеља. Мерење вршено после самог спроведеног програма и 9 месеци после тога, указује на значајно повећање нивоа моторичких способности (Cliff, et al., 2007). И програм kid FIT, се показао као успешан у контроли телесне масе и унапређењу физичких способности код гојазне деце (Bush, et al., 2007). Овом у прилог иде и закључак студије, да се особама са нижим нивоом моторичких способности, и које индиректно угрожавају своје здравље и фитнес статус (а то су особе са значајно већим вредностима BMI) обавезно препоручују вежбе за јачање леђне мускулатуре, трбушне мускулатуре и за развој флексибилности (Cantell, Crawford, & Tish Doyle-Baker, 2008). Осим код тестова за процену флексибилности, између прекомерно ухрањених и гојазних испитаника установљена је значајна статистичка разлика, у испољавању димензија снаге и брзине. Ови резултати наводе на закључак, да је деци која су прекомерно ухрањена, потребна и едукација, али и програмирана физичка активност у складу са њиховим способностима, односно, да они поседују одређени ниво моторичких способности, које их не удаљавају од редовних физичких активности. Добијени резултати могу се донекле оправдати недостатком базичних моторичких кретања у настави физичког васпитања, као и стручношћу особа које се баве децом у периоду од поласка у предшколске установе до петог разреда основне школе. Један од разлога, везаних за недостатак или неадекватну физичку активност, је едукација и стварање правилних навика везаних за исхрану, може се потражити и у квантитету и квалитету наставе физичког васпитања, посебно у предшколским установама и млађем школском узрасту (Ђокић, Међедовић, и Смиљанић, 2011). Сигурно да и спортификација и цео концепт наставе физичког васпитања, који се заснива искључиво на развоју моторичких знања, изискује темељно преиспитивање и промену. Ограничења ове студије могу да се односе на чињеницу да морфолошке карактеристике корелирају са одређеном просторном припадношћу, са свим културно историјским наслеђем животне средине. Узорак испитаника су сачињавала деца са подручја града Сремска Митровица, који обухвата пет школа, од којих су три у центру града, једна у приградском насељу и једна у сеоском насељу. Због тога би евентуално 98

9 поређење са сличним узрасним узорком из само урбане или само сеоске средине представљало ограничење у компарацији резултата. Овакве студије треба да постану део наставе физичког васпитања, и анализе на крају сваке школске године, како би се имао увид у морфолошки развој и моторички статус деце на нивоима локалних самоуправа, региона, Покрајине и Републике, како би се могло адекватно одреаговати на проблем гојазности код деце школског узраста. ЗАКЉУЧАК Резултати ове студије потврдили су да гојазност и прекомерна ухрањеност утиче на моторичке способности. На узорку од 757 ученика, код 18.4% ученика констатована је прекомерна ухрањеност, док 15.3% је било гојазно. Гојазношћу су најугроженија деца у трећем разреду, а прекомерном ухрањеношћу у четвртом и петом разреду. Применом батерије за процену моторичких способности (5 тестова) утврђено је постојање корелације са прекомерном ухрањеношћу и гојазности. Резултати указују да прекомерна ухрањеност има негативну повезаност са ек- сплозивном снагом доњих екстремитета и снагом мишића руку и раменог појаса, док је гојазност највише негативно повезана са снагом мишића руку и раменог појаса, нешто мања повезаност са брзином трчања на 20 метара, затим са снагом мишића трупа. На последњем месту по јачини утицаја је експлозивна снага мишића опружача ногу, односно резултати теста скока у даљ. Нема значајне повезаности гојазности и флексибилности. Утврђене су и разлике између прекомерно ухрањених и гојазних ученика. Прекомерно ухрањени показују већу брзину трчања, већу издржљивост мишића руку и раменог појаса, већу издржљивост мишића прегибача трупа, и већу експлозивну снагу мишића опружача ногу, у односу на гојазне ученике, док је значајна статистичка разлика изостала код флексибилности. Очувању оптималне телесне масе, у изузетно сензитивном периоду детињства и школовања, који погодује настанку прекомерне ухрањености и гојазности, мора се посветити велика пажња, јер могу трајно да угрозе радну способност и само здравље. Истраживање је спроведено по типу пресека, а за поузданије податке било би добро спровести студију лонгитудиналног типа. ЛИТЕРАТУРА 1. Ara, I., Moreno, L.A., Leiva, M.T., Gutin, B., & Casajús, A. (2007). Adiposity, physical activity, and physical fitness among children from Aragon, Spain. Obesity, 15, Barlow, S.E., & the Expert Committee (2007). Expert committee recommendations regarding the prevention, assessment, and treatment of child and adolescent overweight and obesity: summary report. Pediatrics, 120, S164 S Biro, F.M., & Wien, M. (2010). Childhood obesity and adult morbidities. American Journal of Clinical Nutrition, 91(5), 1499S 1505S. 4. Bowman, D.H. (2002). Experts Take Aim At Obesity Problem. Education Week, , 21(16). 5. Богдановић, З., и Чоловић, В. (2011). Однос стања ухрањености и кифотично лоше држање ученика основне школе. Гласник Антрополошког друштва Србије, бр. 46, стр Burke, V. (2006). Obesity in childhood and cardiovascular risk. Clinical and Experimental Pharmacology and Physiology, 33, Bush, C.L., Pittman, S., McKay, S., Ortiz, T., Wong, W.W., & Klish, W.J. (2007). Park-Based Obesity Intervention Program for Inner-City Minority Children. The Journal of Pediatrics, 151(5), Vissers, D., Devoogdt, N., Gebruers, N., Mertens, I., & Van Gaal Truijen, L. (2008). Overweight in adolescents: differences per type of education. 99

10 Does one size fit all? Journal of Nutrition Education Behavior, 40, Вуканић, И. (2006). Релације између експлозивне снаге ногу и брзине у односу на статус стопала деце основношколског узраста. (Необјављена магистарска теза). Факултет спорта и физичког васпитања Ниш. 10. Vuković, R., Mitrović, K., Milenković, T., Todorović, S., & Zdravković, D. (2012). Type 2 diabetes mellitus and impaired glucose regulation in overweight and obese children and adolescents living in Serbia. International Journal of Obesity, 36(11), Watts, K., Jones, T. W., Davis, E. A., & Green, D. (2005). Exercise training in obese children and adolescents: current concepts. Sports Medicine, 35, Wearing, S.C., Hennig, E.M., Byrne, N.M., Steele, J.R., & Hills, A.P. (2006). The impact of childhood obesity on musculoskeletal form. Obesity Review, 7(2), Whitaker, R. C., Wright, J. A., Pepe, M. S., Seidel, K. D., & Dietz, W. H. (1997). Predicting obesity in young adulthood from childhood and parental obesity. New England Journal of Medicine, 37(13), Wrotniak, B., Epstein, L.H., Dorn, J.M., Jones, K.E., & Kondilis, V. (2006). The Relationship Between Motor Proficiency and Physical Activity in Children. Pediatrics, 118(6), Graf, C., Koch, B., Kretschmann-Kandel, E., Falkowski, G., Christ, H., Coburger, S., Lehmacher, W., Bjarnason-Wehrens, B., Platen, P., Tokarski, W., Predel, H.G., & Dordel, S. (2004). Correlation between BMI, leisure habits and motor abilities in childhood (CHILT-project). International journal of obesity and related metabolic disorders: journal of the International Association for the Study of Obesity (International Journal of Obesity and Related Metababolic Disorders), 28(1), Graf, C., Koch, B., Dordel, S., Schindler-Marlow, S., Icks, A., Schüller, A., Bjarnason-Wehrens, B., Tokarski, W., & Tokarski, G. (2004a). Physical activity, leisure habits and obesity in first-grade children. European Journal of Cardiovascular Prevention and Rehabilitation, 11(4), Grossing, S. (2008). Walking Running Jumping: Children need to move. kinderschuhe.at. 18. De Toia, D., Klein, D., Weber, S., Wessely, N., Koch, B., Tokarski, W., Dordel, S., Strüder, H., & Graf, C. (2009). Relationship between Anthropometry and Motor Abilities at Pre-School Age. Obesity Facts The European Journal of Obesity, 2(4), D Hondt, E., Deforche, B., De Bourdeaudhuij, I., & Lenoir, M. (2008). Childhood obesity affects fine motor skill performance under different postural constraints. Neuroscience Letters, 440(1), Ђокић, З. (2004). Морфолошке карактеристике, моторичке и функционалне способности ученика основних школа на територији општине Сремска Митровица, Скупштина Општине Сремска Митровица. 21. Ђокић, З., и Стојановић, М. (2010). Морфолошке карактеристике и постурални статус де це од 9 до 12 година на подручју Сремске Митровице. Општа медицина, 16(1-2), Ђокић, З., Међедовић, Б., и Смиљанић, Ј. (2011). Стање ухрањености, постурални ста тус и квалитет спровођења наста ве физичког васпитања у основним школа ма. TIMS Acta, 5(1). 23. Eisenmann, J.C. (2011). Subcommittee on Assessment in Pediatric Obesity Management Programs, National Association of Children s Hospital and Related Institutions. Assessment of obese children and adolescents: a survey of pediatric obesity-management programs. Pediatrics, 128(2), S51 S Zhu, Y.C., Sheng, K., Wu, S.K., & Cairney, J. (2011). Obesity and motor coordination ability in Taiwanese children with and without developmental coordination disorder. Research in Developmental Disabilities, 32(2), Zophi, S., Serino, F., & Wirz, A. (2008). The daily sports and activity hour. A project. www. taeglichesportstunde.ch. 26. Јововић, В. (2005). Интеркорелација варијабли морфолошких димензија и постуралног 100

11 статуса код 13-огодишњих дечака. In Z. Gavrilović (Ed.), Yugoslavian Anthropological Association Gazette, (pp ). Belgrade: Yugoslavian Anthropological Association. 27. Кисић-Тепавчевић, Д., Јовановић, Н., Кисић, В., Налић, Д., Репчић, М., Поповић, А., и Пекмезовић, Т. (2008). Преваленција гојазности у узорку деце школског узраста у Београду. Српски архив за целокупно лекарство, 136 (11-12), Kostić, R., Đurasković, R., Pantelić S., Uzunović, S., Veselinović, N., & Mladenović- Cirić, I. (2010). A Comparison of the Explosive Strength, Coordination and Speed of seven-yearold boys. European Psychomotricity Journal, 3(1), Lobstein, T., Baur, L., & Uauy, R. (2004). Obesity in children and young people: a crisis in public health. Obesity Review, 5, S4 S Lustig, R. H. (2006). Childhood obesity: behavioral aberration or biochemical drive? Reinterpreting the First Law of Thermodynamics. National Clinical Practice Endocrinology & Metabolism, 2, Мадић, Д. (2006). Релације моторичког и постуралног статуса деце предшколског узраста у Војводини. In G. Bala (Ed.), Proceedings of Anthropological status and physical activity of children and youth, 40, , Novi Sad, Faculty of Sport and Physical Education. 32. Milanese, C., Bortolami, O., Bertucco, M., Verlato, G., & Zancanaro, C. (2010). Anthropometry and motor fitness in children aged 6-12 years. Journal of Human Sport & Exercise, 5(2), Mинистарство здравља (2007). Истраживање здравља становника Републике Србије година. Институт за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут. Финални извештај. Мај National Institutes of Health (NIH), National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI). (2000). The practical guide: identification, evaluation, and treatment of overweight and obesity in adults. Bethesda, National Institutes of Health, NIH publication , nih.gov/guidelines/obesity /ob_home.htm. 35. National Institutes of Health. (1998). Clinical Guidelines on the Identification, Evaluation, and Treatment of Overweight and Obesity in Adults: the Evidence Report. Bethesda, MD: National Institutes of Health, U.S. Department of Health and Human Services. 36. National Center for Health Statistics. (2011). Health, United States, 2010: With Special Features on Death and Dying. Hyattsville, MD: U.S. Department of Health and Human Services. 37. Обрадовић, Б., Милошевић, З., и Срдић, Б. (2007). Статус ухрањености девојчица старијег школског узраста. Антрополошки статус и физичка активност деце, омладине и одраслих зборник радова, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад Ogden, C. L., Carroll, M. D, Curtin, L. R., Lamb, M. M., & Flegal, K. M. (2010). Prevalence of high body mass index in US children and adolescents, Journal of the American Medical Association, 303(3), Ostojić, S.M., Stojanović, M.D., Stojanović, V., Marić, J., & Njaradi, N. (2011). Correlation between Fitness and Fatness in 6-14-year Old Serbian School Children. Journal of Health Population Nutrition, 29(1), Roberts, S. B., Lucas, A., & Hirsch, J. (2000). Low energy expenditure as a contributor to infant obesity. American Journal of Clinical Nutrition, 71, Serdula, M.K., Ivery, D., Coates, R.J., Freedman, D.S., Williamson, D.F., & Byers T. (1993). Doobese children become obese adults? A review of the literature. Prevention Medicine, 22, Shang, X., Liu, A., Li, Y., Hu, X., Du, L., Ma, J., Xu, G., Li, Y., Guo, H., & Ma, G. (2010). The Association of Weight Status with Physical Fitness among Chinese Children. International journal of pediatrics, 6 pages. 43. Tokmakidis, S. P., Kasambalis, A., & Christodoulos, A. D. (2006). Fitness levels of Greek primary schoolchildren in relationship to overweight and obesity. European Journal of Pediatrics, 165(12),

12 44. Трајковић, С., и Николић, М. (2008). Каноничке релације антропометријских мера и постуралних поремећаја школске деце. Гласник Антрополошког друштва Србије / Journal of the Anthropologycal Society of Serbia, Novi Sad, 43, Tsigos, C., Hainer, V., Basdevant, A., Finer, N., Fried, M., Mathus-Vliegen, E., Micic, D., Maislos, M., Roman, G., Schutz, Y., Toplak, H., & Zahorska-Markiewicz, B. (2008). Management of Obesity in Adults: European Clinical Practice Guidelines. Obesity Facts, 1(2), Ford, E. S., & Mokdad, A.H. (2008). Epidemiology of Obesity in the Western Hemisphere. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, 93(11), Suppl 1, Freedman, D. S., Khan, L. K., Dietz, W. H., Srinivasan, S. R., & Berenson, G. S. (2001). Relationship of childhood overweight to coronary heart disease risk factors in adulthood: The Bogalusa Heart Study. Pediatrics, 108, Cantell, M., Crawford, S.G., & Tish Doyle- Baker, P.K. (2008). Physical fitness and health indices in children, adolescents and adults with high or low motor competence. Human Movement Science, 27(2), Castro-Piñero, J., González-Montesinos, J.L., Mora, J., Keating, X.D., Girela-Rejón, M.J., Sjöström, M., & Ruiz, J.R. (2009). Percentile Values for Muscular Strength Field Tests in Children Aged 6 to 17 Years: Influence of Weight Status. The Journal of Strength & Conditioning Research, 23(8), Cawley, J., & Spiess, C. K. (2008). Obesity and skill attainment in early childhood. Economics & Human Biology, 6(3), Cliff, D.P., Wilson, A., Okely, A.D., Mickle, K.J., & Steele, J.R. (2007). Feasibility of SHARK: A physical activity skill-development program for overweight and obese children. Journal of Science and Medicine in Sport, 10(4), Cole, T.J., Bellizi, M.C., Flegal, K.M., & Dietz, W.H. (2000). Establishing a standard definition for child overweight and obesity worldwide: international survey. British Medical Journal, 320, Примљен: Прихваћен: