Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту AСПЕКТ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП УНИВЕРЗИТЕТА СИНГИДУНУМ

Size: px
Start display at page:

Download "Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту AСПЕКТ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП УНИВЕРЗИТЕТА СИНГИДУНУМ"

Transcription

1 Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту AСПЕКТ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП УНИВЕРЗИТЕТА СИНГИДУНУМ ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ Београд 30. мај 2015.

2

3 Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту AСПЕКТ ЗБОРНИК РАДОВА НАУЧНО-СТРУЧНОГ СКУПА УНИВЕРЗИТЕТА СИНГИДУНУМ ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ Београд 30. мај

4 Научно-стручни скуп Универзитета Сингидунум ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ Научн одбор Проф. др Милован Станишић, Универзитет Сингидунум Проф. др Младен Веиновић, Универзитет Сингидунум Проф. др Драган Цветковић, Универзитет Сингидунум Проф. др Слободан Черовић, Универзитет Сингидунум Доц. др Снежана Лазаревић, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум Доц. др Ненад Трунић, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум Доц. др Предраг Лазаревић, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум Доц. др Маријана Младеновић, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум Проф. др Милан Гашовић, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум Проф. др Радован Илић, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум Проф. др Драган Рапајић, Факултет за специјалну едукацију у рехабилитацију, Универзитет у Београду Проф. др Горан Недовић, Факултет за специјалну едукацију у рехабилитацију, Универзитет у Београду Проф. др Мирко Росић, Медицински факултет, Унуверзитет у Крагујевцу Проф. др Ивица Радованови, Учитељски факултет, Универзитет у Београду Проф. др Даница Џиновић, Учитељски факултет, Универзитте у Београду Проф. др Александар Милојевић, Учитељски факултет, Лепосавић Проф. др Љубиша Лазаревић, Висока спортска и здравствена школа, Београд Организациони одбор Доц. др Тијана Радојевић Доц. др Александар Гаџић Доц. др Весна Немец Доц. др Марко Шарац Јован Јовановић Срђан Марковић Зорица Шмигић Александар Михаиловић Владимир Лазовић Велимир Кнежевић Наташа Радаковић Значај физичке културе за особе са сметњама и поремећајима у развоју - електронско издање - Издавач: Универзитет Сингидунум, Београд, Данијелова 32 За издавача: Проф. др Милован Станишић Припрема за штампу: Новак Његуш, мастер Дизајн: Александар Михајловић, мастер Година издања: Тираж: 100 примерака Штампа: Универзитет Сингидунум ISBN: Приступ текстовима: Singipedia ( Google ( i ResearchGate ( Kонтакт: Универзитет Сингидунум Данијелова 32, Београд, Србија Tел , ffkms@singidunum.ac.rs Web: Copyright Сва права задржана. Ниједан део ове публикације не може бити репродукован у било ком виду и путем било ког медија, у деловима или целини без претходне писмене сагласности издавача. All rights reserved. No part of this work covered by the copyright herein may be reproduced, transmitted, stored or used in any form or by any means graphic, electronic, or mechanical, including but not limited to photocopying, recording, scanning, digitizing, taping, Web distribution, information networks, or information storage and retrieval systems, without the prior written permission of the publisher.

5 САДРЖАЈ 1-4 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРЕПРЕКА Сергеј Вујичић, Милица Вуковић, Карић Јасмина 5-8 МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ КОД ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ДЕЦЕ ТИПИЧНОГ РАЗВОЈА Ивана Сретеновић, Горан Недовић 9-12 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И КОГНИТИВНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ УЧЕНИКА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ Александар Гаџић, Александар Милојевић, Весна Немец СПОРТ КАО СРЕДСТВО СОЦИЈАЛНЕ ИНКЛУЗИЈЕ Данијела Вукићевић, Весна Радовановић, Јасмина Карић ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ И ГЛУВИ Јасмина Карић, Владимир Живановић МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ ТЕХНИКА БОРЕЊА У РЕКРЕАЦИЈИ ОСОБА СА ПАРАПЛЕГИЈОМ Срђан Милосављевић, Драган Матавуљ, Предраг Лазаревић КОНЦЕПТ ПОРТФОЛИО ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ СПОРТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ Јован Јовановић ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ОСОБА СА АУТИЗМОМ Мирко Овука, Владан Марковић СПОРТСКО ПЛИВАЊЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Владан Марковић, Миломир Тривун, Наташа Мешковска ПОДРШКА КОМПАНИЈА СПОРТСКИМ АКТИВНОСТИМА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ: ИНТЕГРИСАНИ ПРИСТУП Милан Гашовић, Снежана Лазаревић, Радован Илић КРЕАТИВНИ ПРИСТУП ДЕЦИ СА АУТИЗМОМ Мирко Овука, Весна Немец, Марија Немец ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА СПОРТСКУ ИНКЛУЗИЈУ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Јован Јовановић, Снежана Лазаревић, Предраг Лазаревић СТРАТЕГИЈСКИ ОКВИР РАЗВОЈА СПОРТА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У СРБИЈИ Снежана Лазаревић, Радован Илић, Бранко Бошковић III

6

7 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СОЦИЈАЛНИХ ПРЕПРЕКА Сергеј Вујичић 1, Милица Вуковић 1, Карић Јасмина 2 1 Дневни боравак за децу и омладину са аутизмом, Београд 2 Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд Апстракт: У раду се износе потенцијали и потребе за физичком активношћу особа са аутизмом, не само кроз часове физичког васпитања у оквиру дневног боравка већ и њиховим ангажовањем у средини коју користи редовна популација. Истиче се утицај физичке активности на побољшање њиховог здравственог стања, физичког изгледа као и на њихову интеграцију и отклањање предрасуда које дефинитивно постоје у широј друштвеној заједници, према особама са инвалидитетом. На овај начин се отварају врата и руше неправедно постављене баријере између особа са аутизмом и социјалног окружења (доступност здравствених служби, потреба и право на лепши изглед, укључивање у друштвену заједницу). Истовремено се нуде предлози интервенција за посматране ситуације. Kључне речи: физичка култура, физичко васпитање, инвалидитет, аутизам. УВОД Физичка култура садржи у себи основне одредбе физичког образовања и васпитања. Физичко васпитање је стручна делатност и односи се на васпитање у предшколским, школским и високошколским установама. Сматра се саставним делом културе, процесом изграђивања и оплемењивања човека. Физичко васпитање је процес којим се утиче не само на моторичке способности, већ и на свест појединца да схвати његов смисао и значај. Систематско физичко вежбање изазива повољне последице на организам и требало би да представља једно од најважнијих оружја у борби појединца са негативностима савремених услова живота. Према Вишњићу, физичко образовање је полуга физичког васпитања, процес стицања теоријских знања, која осигуравају развијање свести о вредностима физичке културе и о потреби сталног развијања и одржавања физичких способности оно је процес моторичког учења стицања и усавршавања кретних умења и навика, односно вештина из области физичке културе (Вишњић, 2004). Физичко васпитање је васпитно-образовно подручје које једино садржи психомоторне активности. Остварујући своје специфичне задатке, физичко васпитање заједно са интелектуалним, моралним, радно-техничким и естетским васпитањем учествује у формирању интегрално развијене личности ученика. Моторичке способности као веома важан део физичког васпитања заузимају и детерминишу усвојеност појединих техника које су везане за процес учења или обучавања. Моторичким способностима називају се способности које учествују у решавању моторичких задатака и условљавају успешно кретање, без обзира да ли су стечене тренингом или не. Оне су индивидуалне, резултат су целовитог ангажовања човека (умног и телесног), не јављају се одвојено и зависе од урођених особина и стечених способности. Од нивоа развијености основних моторичких способности зависиће и успешност у савладавању нових кретних задатака. Међутим, значај утврђивања броја, структуре и стабилности моторичких способности појединца није само од пресудне важности за едукативни и компетитивни ниво физичког васпитања, већ има пре свега важну улогу у утврђивању нивоа здравља појединца. У раду са децом и одраслима са сметњама у развоју, или инвалидитетом, у нашем друштву наилазимо на низ препрека. Према дефиницији Светске здравствене организације:, Здравље није само одсуство болести, већ је то физичко, психичко и социјално благостање. Покрет ОСИ је идентификао два супротна модела инвалидности. Медицински модел који се сада сматра демоде, идентификује инвалидност као болест или стање које утиче на појединца, са одговорношћу тог појединца да се брине о последицама. Кривица или одговорност је лоцирана око ОСИ, остављајући је да сама проналази решења. Новији социјални модел идентификује баријере у самом друштву које ствара инвалидност за појединца. (социјалне препреке). Препреке могу бити физичке, организационе и у ставовима. Одговорност за решавање или отклањање препрека је подељена међу свима који учествују у ситуацијама или интеракцији. Социјалне препреке за особу са ометеношћу настају због занемаривања њених потреба у свету и друштву. Препреке које друштво поставља могу се поделити на: физичке, информационо-комуникацијске, социјално-економске и менталне. Физичке препреке су на пример архитектонске баријере које онемогућавају приступ друштвеним институцијама или пак природне препреке које нису настале човековом руком (клима). Комуникативне препреке односе се на транспорт и промену места, али пре свега на објективне тешкоће ступања у однос и комуникацију са појединцима и институцијама, што је нарочито уочљиво код сензорних, али је присутно и код других облика ометености. 1

8 2 АСПЕКТ 2015 Менталне препреке су оне које се односе на негативне ставове, стереотипе, нетолеранцију према другачијем, предрасуде према особама са ометеношћу. Ове препреке искључују (ексклузија) особе са ометеншћу из друштва онемогућавајући им активно учешће (партиципација) у разним сферама од образовања и запошљавања до спортских, културних и религиозних садржаја. (Карић, Ј;Радовановић, В;2009) Препреке стварају немогућност да се предузму уобичајене социјалне улоге, таква немогућност се надовезује на немогућност учествовања у социјалним активностима. Управо овај социјални модел ометености подстиче на промене у окружењу и активизам у друштву. Промене и активизам усмерени су на техничка, организациона, ставовска прилагођавања од олакшица у саобраћају и комуникацији, до промене у законодавству и социјалној политици, а нарочито у образовању и физичкој култури.. Такође овај модел ометености захтева промену негативних друштвених ставова и елиминацију предрасуда као менталних препрека (Радоман, 2003). Идеја нашег рада је да укажемо на значај физичке културе и организације физичке активности у превазилажењу менталних препрека и негативних стереотипа, као и подизању толеранције према другачијем, према особама са ометеношћу. У том циљу понудили смо одређене облике интервенција за унапређење посматраних процеса у раду са особама са аутизмом ван шклског система. ОРГАНИЗАЦИЈА ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ ОСОБА СА АУТИЗМОМ Ангажовање особа са аутизмом кроз физичку активност и рад, најпре у дневном боравку, а затим и на местима јавног карактера (спортско рекреативни центри, базен, теретана, излети, градске шетње, јавне манифестације и скупови) води ка очувању и побољшању њиховог здравственог стања, побољшању физичког изгледа али и ка њиховој интеграцији и отклањању предрасуда које дефинитивно постоје у широј друштвеној заједници. У оквиру општег здравственог стања подразумевамо позитиван утицај на кардиоваскуларни и респираторни систем (углавном применом кардио програма), смањење количине масти (аеробни облик вежбања), повећање мишићне масе (циљаним вежбама са теговима), корекција и одржавање телесног статуса (корективним вежбама и циљаним ојачавањем одређених мишићних група), поправљање биоритма и добро расположење (кроз сам утицај физичке активности на ендокрини систем, а самим тим и на лучење одређених хормона одговорних за расположење) и поправљање самопоуздања (вежбам, успешан сам у томе и добро се осећам). Утврђивањем потреба особа са аутизмом на основу њихове животне доби, пола, здравственог стања и физичких могућности направљен је план и програм физичких активности. Међутим, током рада испливали су бројни проблеми. Обзиром да се ради о одраслим особама са аутизмом, међу којима су и особе са дугогодишњом психијатријском терапијом, суочили смо се са озбиљним здравственим проблемима као и проблемима који су плод специфичности саме популације и мањка искуства у функционисању у широј заједници: 1. Хипертензија с обзиром да високи крвни притисак најчешће не узрокује никакве тегобе и да се особа поред повишених вредности крвног притиска може осећати здраво, опасност за организам постоји: срце је приморано да појачано ради, а у условима појачаног напора може и да ослаби. Корисници код који су вредности крвног притиска биле константно повишене, упућени су специјалистички преглед којим је и уведена антихипертензивна терапија. Такође су се физичке активности показале као једно од најбољих средстава за борбу против хипертензије, а и допринеле су и ефикасности лекова против повишеног притиска. Имајући у виду да се под утицајем физичког тренинга успорава срчана фреквенција, а на начин да је у скелетним мишићиа побољшана периферна циркулација, а тиме и искористивост кисеоника дочази до пада периферне васкуларне резистенције ии боље прерасподеле минутног волумена, а тиме и до нормализације крвног притиска. Повећава се и мишићна маса срца (код особа до 40 год. ) и промер коронарних артерија што доприноси ефикаснијем раду срца. Физчка активност коначно доводи и до смањења симпатичке активности, а линска резистесутиме смањује лучење котехоламина који су одговорни за скок притиска. 2. Дијабетес иако је физичка активност важнија као превентивни облик заштите од појаве дијабетеса, особе које већ болују од те болести имају вишеструке користи од активности. Тачније, физичким ангажовањем поправља се инсулинска резистенцијазато што вежбе директно стимулишу транспорт глукозе у мишићне ћелије чиме је потреба за инсулином смањена. Специјалистички извештаји, редовне контроле шећера у крви, адекватан хигијенско-дијететски режим (посешенје обуће адекватне величине), прегледи стопала и коже помгли су укључивање особа које имају дијабетес у редовне чассове физичког васпитања: практикована је вожња бицикла, касније и одлазак на базен, док су избегаване вежбе трчања, скакања, трбушњаци како би се избегло снажно напрезање мускулатуре и снажни контакт стопала са тлом а тиме и озбиљне последице дијабетеса (повишен притисак и промене на стопалу дијабетичко стопало) 3. Гојазност иако се зна да физичка активност има изузетно повољан ефекат на дислипидемије (пораст доброг ХДЛ холестерола, а смањење лошег ХДЛ холестерола и триглицерида) код гојазних корисника посебна пажња била је усмерена ка постојању придружених фактора ризика који прате велику телесну тежину: повишен притисак, нерегулисан шећер у крви, слабија издржљивост и покретљивост глобова, слаба вискозност мускулатуре и лигамената. Редовно је мерена телесна тежина (једном недељно) као и крвни притисак (свакодневно пре и после физичког ангажовања). Убеден је и посебан режим исхране како у дневном боравку, тако и код куће захваљујући разумевању родитеља. 4. Локомоторни деформитети проблеми с којима смо се срели јесу урођени и стечени деформитети екстремитета и деформитети кичменог стуба (сколиоза, лордоза, кифоза, торицолис). Међутим, и овај проблем је на време препознат у оквиру редовног испитивањаосновног стања телесног развоја корисника који је спроведен пре њиховог укључивања у часове физичког васпитања, што је и омогућило да се за ове особе постави исправан план и програм. Тиме смо постигли ојачавање костију и мишића те вечу флексибилност зглобова, поправљање целокупног телесног статуса или у неким случајевима макар одржавање постојћег стања. 5. Епилепсија стална терапија у комбинацији са редоввним контролама лекара специјалиста, појаћан надзор и избегавање провокативних фактора омогућили су да спортске активности дају позитивне резултате

9 6. Стална терапија нежељени ефекти психофармака умногоме отежевају спровођење физичких активности. Најизраженија је поспаност која нарушава свесност особе о положају сопственог тела, као и способност извођења једноставних и сложених покрета. Нарушена је и координацја тј. губи се финоћа и складност покрета, покрети су неспретни, користе се сувишни мишићи (нема оптимизације покрета), а тиме је и повећана могућност повређивања. Ограничава се и сензорна контрола, а сви ови ефекти хроничне терапије за последицу могу имати отежано усвајање нових покрета. 7. Проблеми понашања такође су били једна од препрека редовном режиму физичког ангажовања. Импулсивност, агресивност, деструктивни испади, нагле промене расположења неретко су условљавали прекид континуитета у вежбању код појединих корисника. Овакви психички стресови могу бити у облику непригушених и несавладивих емоција али и у зависном односу са једним бројем већ поменутих болести и органских тегоба. У таквим околностима, показало се да је истрајност у физичком вежбању и превентива и средство за елиминисање таквих стања. Овакви здравствени проблеми које смо уочили током рада решавани су уз помоћ лекара опште праксе. Откривање фактора ризика, свакодневни прегледи, консултације и упућивање на специјалистичке прегледе, омогућили су да ризици придружених соматских стања и поремећаја понашања, која су на жалост све чешћа у популацији овог узраста, не буду граница и препрека физичком ангажовању особа са аутизмом. Овакав саветодавни и превентивни рад омогућио је да се лакше и брже уђе у релизацију плана и програма вежбања, корекцију исхране и спровођење терапије. 8. Лоше хигијенске навике и социјално понашање - Поред здравствених проблема наметнули су се и проблеми лоших хигијенских навика и проблеми лошег социјалног понашања, како особа са аутизмом тако и редовне популације у коју су укључивани. Обзиром да код одраслих особа са аутизмом постоји присутна несамосталност у хигијенским навикама и тоалетном режиму као и недостатак свести о властитом телесном здрављу, то се одразило и на незадовољавајућу негу тела. Поступци личне хигијене: редовно прање тела и косе(купање или туширање), умивање, редовно прање руку, неговање зуба, нега руку и ноктију, бријање мушкараца и женска хигијена допринели су постизању доброг личног и јавног изгледа. За проблеме хигијенског режима подршку смо пронашли и у породици особа са аутизмом. Информисањем и пружањем прилике породици да што више сазна о физичким и здравственим могућностима и потребама које има особа са аутизмом, постигли смо виши степен њихове хигијене, лепши и прикладнији изглед. Однос друштва према особама са аутизмом за нас је био изазов. Након вишемесечног рада током часова физичког васпитања са одраслим особа са аутизмом у дневном боравку, кориговани су сви здравствени проблеми, ризици сведени на минимум, хигијена тела подигнута на задовољавајући ниво. У том тренутку сазреле су и идеје и могућности да се корисници укључе и у редовни режим вежбања изван дневног боравка:теретана и вежбалиште на отвореном. Кад смо премостили све горе наведене препреке ушли смо у реализацију програма рада. Пре свега морали смо да упознамо особе са аутизмом са справама и реквизитима, њиховим правилним коришћењем и поставимо строга АСПЕКТ 2015 правила у циљу безбедности и што бољег ефекта вежбања. При сваком упознавању справе радили смо у 3 фазе демонстрација (професор физичког показује вежбу), 2. Вежбање уз асистенцију и 3. Самостално вежбање уз надзор. Динамика савладавања ових фаза је потпуно зависна од потреба особе са аутизмом. Веома битно је било да ти први кораци и контакт са оваквим обликом вежбања изазову осећај пријатности и задовољства код особа са аутизмом. Правила... Обавезна прикладна опрема( патике, мајица, шортс, пешкир) Вежбач никад није сам у контакту са справом (обавезан надзор) Рад по искључиво индивидуалним програмима Правилно дисање, правилан положај тела Један вежба остали посматрају Вежбе оптерећења на справама искључиво након вежби загревања и кардио програма Обавезна контрола пулса током вежбања (не прелазити аеробни праг) Концепција часа вежбања у теретани: 1. Кардио програм - 20 мин. (вожња статичног бицикла, орбитрека, степера или траке за трчање) 2. Обавезне вежбе са фиксним теговима: - Стомак (клупа за горње и доње трбушне мишиће, справа за бочне трбушне мишиће) - Леђа (клупа, суво веслање, лат машина) - Груди (пул овер, пек дек, чест прес) - Рамена (рамени потисак) - Ноге (преса, екстензија, флексија) 3. Додатне вежбе са фиксним теговима: - Бицепс (справа за бицепсе) - Трицепс (справа за трицепсе) - Ноге (адукција, абдукција) 4. Вежбе са слободним теговима: - Вежбе са бучицама - Вежбе са шипком - Вежбе 2, 3, 4 у трајању од 30 мин. 5. Вежбе корективне гимнастике и истезања (активно потпомогнуте) - 10 мин. 6. Упознавање са новом справом или задатком - 5 мин. Овакви јавни простори омогућили су нашим корисницима још занимљивији начин рада и физичког ангажовања: пружање услова које немају у породици и дневном боравку, већи простор и вежбе у циљу ојачавања или повећања свеукупне отпорности уз помоћ тегова и справа... Ефекти рада у оваквим условима резултирали су поправљањем општег здравља, посебно срца, спуштање крвног притиска, смањење количине масти у телу, повећање мишићне масе и поправљање биоритма. Евидентни резултати јесу и добро расположење, поправљање самопуздања код одраслих особа са аутизмом, стварање прилика за ступање у интеракцију са другим људима, прилагођавање другима и осамостаљивање. Постигли смо и усвајање нових навика (спортска хигијена): редовно ношење и облачење прикладне спортске опреме и употреба пешкира током вежбања као и правилан однос према објектима и справама који се користе. 3

10 АСПЕКТ 2015 ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА На основу досадашњег искуства током рада у дневном боравку, широј друштвеној заједници и сарадње са родитељима, схватили смо да је мењање ставова мукотрпан и сложен процес, али који може довести до жељених резултата. Физичко ангажовање одраслих особа са аутизмом на јавним вежбалиштима показао се као један од значајних облика социјализације. Друштво стално прати понашање појединца. Неке облике понашања друштво је почело да прихвата као што су истрајност и рад особа са аутизмом, док је према неким облицима понашања који су карактеристични за особе са аутизмом, као што су оглашавање, стереотипни покрети, невербални гестови... друштво било неутрално. На овај начин подстакнуте су особине корисника које су водиле ка успешним и разноврсним друштвеним односима и прихватање новог репертоара улога неопходних за њихово сналажење у друштвеној средини. Процес развоја инклузивног друштва је дуготрајан процес и захтева ангажовање свих структура, што значи да се у центру промена налазе СВИ. Карић Ј., Радовановић В. (2009): Студенти са xенди-кепом на Београдском универзитету положај и доступност, У Д. Радовановић (УР) Истраживања у специ-јалној педагогији. Београд Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију ЦИДД, стр , ИСБН Вишњић, Д., Јовановић, А. и Милетић, К. (2004). Теорија и методика физичког васпитања. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. Београд. Кукољ, М. (2006). Антропомоторика. Факултет спорта и физичког васпитања. Београд. Радоман, В. (2003). Психологија језика и језичких пореме-ћаја, Дефектолошки факултет, Београд, Радоман, В. (2004). Развој теоријскужих модела ометености и језичка ометеност, Истраживања у дефектологији, бр. 5, ФАСПЕР, Београд, Удружење грађана за подршку европском интеграцијама Евроконтакт, е-маил: org THE IMPORTANCE OF PHYSICAL CULTURE FOR OVERCOMING SOCIAL OBSTACLES Jasmina Karić 1, Sergej Vujičić 2, Milica Vuković 2 1 Faculty of Special Education and Rehabilitation, Belgrade 2 Day care for children and youth with autism, Belgrade Abstract: This paper presents the potentials and the need for physical activity of persons with autism, not only through physical education classes in day care, but also by their engagement in an environment used by the regular population. The influence of physical activity in improving their health status, physical appearance, as well as their integration and the removal of prejudices which definitely exist in the wider community towards persons with disabilities, was pointed out. This way, the doors are opened and unfairly placed barriers between people with autism and the social environment (accessibility of health services, the need and right to a better appearance, involvement in the community) are taken down. At the same time, some suggestions of interventions for the observed situations were offered. Key words: physical culture, physical education, disability. 4

11 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ КОД ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ДЕЦЕ ТИПИЧНОГ РАЗВОЈА Ивана Сретеновић, Горан Недовић Универзитет у Београду Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Апстракт: Моторичке вештине се могу дефинисати као способност хармоничног извођења неког моторичког задатка. Да би јединка усвојила одређену моторичку вештину потребно је да се тај процес понавља велики број пута. Циљ овог истраживања био је да се процене моторичке вештине код деце са сметњама у развоју (деца са интелектуалном ометеношћу, деца са оштећењем вида) и код деце типичне популације. За потребе истраживања креиран је посебан протокол за процену моторичких вештина. Протокол се састоји од општег и посебног дела. Узорак истраживања формиран је од 90 деце, оба пола, узраста 10 година (36,66% деце типичног развоја, 25,55% деце са интелектуалном ометеношћу и 37,77% деце са оштећењем вида). Истраживање је реализовано током 2012/2013 године. Резултати истраживања су показали да између деце са сметњама у развоју и деце типичне популације постоје разлике на свим задацима за процену моторичких вештина. Осим на задатку тапкање лопте, на свим осталим задацима (стајање на нози, скакутање) ова разлика је статистички значајна (p< 0,05). Укључивањем деце у одговарајуће физичке активности могуће је утицати и на развој моторичких вештина. Kључне речи: моторика, моторичке вештине, деца са сметњама у развоју. УВОД Један од важних аспеката развоја у ком се преплићу карактеристике и способности сваке личности је адаптивно понашање наводе Бурчинал и сарадници (Burchinal et al., 2008). Део адаптивног понашања јесте и усвајање и развијање моторичких вештина (Дедај, 2010). Моторичке вештине се формирају током моторичког учења или вежбања, те се могу дефинисати као способност хармоничног извођења неког моторичког задатка. Постати моторички вешт је процес који одражава интеракцију одређених чинилаца, како биолошких и морфолошких, тако и утицаја средине. Дедај (2010) истиче да се вежбањем развија моторички програм, који је записан у моторичком памћењу и као такав садржи податке о структури, редоследу и трајању извођења покрета. Усвајање моторичке вештине је постепен процес који се остварује путем бројних понављања (Lavisse et al, 2000). Као теоријски модел који служи за објашњење процеса стицања моторичких вештина, користи се тзв. Фитсов модел учења моторичких вештина. Овај модел се, према Дедај (2010) састоји из три фазе: когнитивне, асоцијативне и аутономне. Када су у питању ученици са интелектуалном ометеношћу, јављају се проблеми у моторичком учењу, јер примају нејасне информације, пријем је неселективан, при обради неправилно користе информацију, обрада је успорена и неуспешна (Николић, Ђорђевић, 2003, према Николић и сар, 2005). Међутим, без обзира на велики број проблема и лимитираног моторичког учења које је услов за стицање моторичких вештина, особе са интелектуалном ометеношћу ипак могу да науче одређене моторичке вештине под посебним условима који се прилагођавају њиховим способностима (Николић и сар, 2005). Када су у питању особе са оштећењем вида, интактност чула представља један од услова за адекватно моторичко учење и развој моторике од најранијег детињства. Глигоровић и Вучинић (Gligorović & Vučinić, 2011) кажу да, код деце са оштећењем вида тешкоће сложених визуелних функција отежавају стварање менталне репрезентације објекта, што се одражава на стицање моторичких вештина. Moторичкe вeштинe нajбoљe сe ствaрajу уз пoмoћ сeнзoрнe кoнтрoлe у кojoj je глaвни aфeрeнтни улaз визуални (Kosinac, 2005). Циљ истраживања био је процена моторичких вештина код деце са сметњама у развоју (деце са интелектуалном ометеношћу и деце са оштећењем вида) и деце типичне популације. МЕТОД Узорак Узорак истраживања формиран је од 90 испитаника, оба пола, узраста 10 година. 33 или 36,66% испитаника су деца типичног развоја, 23 или 25,55% су деца са интелектуалном ометеношћу и 34, односно 37,77% испитаника су деца са оштећењем вида. Структура испитаника приказна је на Слици 1. Истраживање је реализовано током године 5

12 АСПЕКТ 2015 Слика 1. Структура испитаника у односу на врсту ометености Варијабле Моторичке вештине процењиване су кроз могућност испитаника да чучи, стоји и скакуће на десној и левој нози, као и да тапка лоптом о зид. Статистичка анализа Постигнуће на тестовима моторичких вештина вршено је у односу на број понављања у јединици времена. Разултати истраживања анализирани су помоћу статистичког пакета SPSS for Windows, верзија 20. За обраду података коришћене су методе дескриптивне статистике и т-тест. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Структура испитаника у односу на физичку активност, приказана је у Табели 1. Редовну физичку активност у оквиру школског програма реализује 73 испитаника или 81,11%, истовтремено 17 испитаника или 18,89% има додатну ваншколску активност. Карактеристично је да се испитаници са интелектуалном ометеношћу и испитаници са оштећењем вида не укључују у додатне ваншколске физичке активности. Структура испитаника у односу на моторичке вештине приказана је у Табели 2. Резултати истраживања показују да 12,12% испитаника са типичним развојем изводи отежано задатак тапкања лопте о зид, док су у свим другим Деца типичног развоја Деца са интелектуалном ометеношћу Деца са оштећењем вида (слабовида) Физичка активност Укупно N % N % N % N % физичка активност у школи 16 48, ,11 додатна ваншколска физичка активност 17 51, ,89 Укупно Табела 1. Структура испитаника у односу на физичку активност 6 Деца типичног развоја Деца са ИО Деца са оштећењем вида (слабовида) Укупно N % N % N % N % Чучањ (отежано) , , ,66 Чучањ (немогуће) , ,44 Стајање на Д нози (отворених очију-отежано) , , ,77 Стајање на Д нози (отворених очију-немогуће) , ,33 Стајање на Л нози (отворених очију-отежано) ,82 3 8, ,55 Стајање на Л нози (отворених очију-немогуће) , ,33 Скакутање на Д нози (отежано) , ,76 6 6,66 Скакутање на Д нози (немогуће) , ,66 Скакутање на Л нози (отежано) , ,76 6 6,66 Скакутање на Л нози (немогуће) , ,44 Стајање на Д нози (затворених очију-отежано) , , ,33 Стајање на Д нози (затворених очију-немогуће) , ,11 Стајање на Л нози (затворених очију-отежано) , , ,44 Стајање на Л нози (затворених очију-немогуће) , ,88 Тапкање лопте о зид (отежано) 4 12, , , ,88 Тапкање лопте о зид (немогуће) , ,77 Табела 2. Структура испитаника у односу на моторичке вештине

13 АСПЕКТ 2015 задацима ови испитаници били су успешни. Истовремено испитаници са интелектуалном ометеношћу углавном нису били у могућности да изводе тражене задатке или су их изводили отежано. Испитаници са оштећењем вида углавном отежано изводе моторичке задатке. Компатрација деце типичног развоја и деце са интелектуалном ометеношћу у односу на моторичке вештине приказана је у Табели 3. Истраживањем је добијена разлика између испиваних група у свим моторичким вештинама. Компарацијом просечних постигнућа испитиваних група на задатку скакутање на Л и Д нози и на задатку стајање са затвореним очима на Д и Л нози добијена је статистички значајна разлика. Истовремено, добијена разлика између испитиваних група на задатку тапкања лоптом о зид није статистички значајна. У Табели 4 приказана је компарација деце типичног развоја и деце са оштећењем вида у односу на моторичке вештине. Резултати показују разлику између испитиваних група на свим задацима, односно на задацима тапкање лопте о зид добијена разлика није статистички значајна, док је на свим осталим задацима забележена статистички значајна разлика. Компатрација деце са интелектуалном ометеношћу и деце са оштећењем вида у односу на моторичке вештине приказана је у Табели 5. Анализом резултата утврђено је да добијена разлика између испитиваних група није статистички значајна ни на једном задатку. ДИСКУСИЈА Овим истраживањем обухватили смо децу типичног развоја, децу са сметњама у когнитивном функционисању (деца са интелектуалном ометеношћу) и децу са сензорним сметњама (деца са оштећењем вида) узраста 10 година. Истраживање је имало за циљ да се процене моторичке вештине код деце из нашег узорка. Резултати истраживања су нам показали да се деца са интелектуалном ометеношћу и деца са оштећењем вида не укључују у ваншколске физичке активности, док је 81,11% укупног броја деце укључено у редовне физичке активности унутар школе. Млађи школски узраст је период погодан за развој већине способности, превасходно моторичких. Уколико изостане, тешко га је надокнадити. Родић (2004) је утврдио да између система моторичких способности и морфолошких карактеристике према добу ученика постоје статистички значајне релације. Морфолошке карактеристике деце млађег школског доба врло су значајне за реализацију моторичких структура у којима оне представљају реалну биомеханичку основу, како као фактори који олакшавају, тако и као фактори који отежавају усвајање моторичких вештина. Деца са интелектуалном ометеношћу и деца са оштећењем вида или изводе отежано моторичке задатке или их уопште не изводе, у односу на децу типичне популације код којих је евидентирано само отежано извођење задатка тапкање лопте (12,12%). Даљом Деца са интелектуалном Деца типичног развоја Моторичке вештине ометеношћу N AS SD N AS SD sig Скакутање на Д нози 33 1,0000 0, ,8261 0, ,003 Скакутање на Л нози 33 1,0000 0, ,7391 0, ,000 Стајање на Д нози затворених очију 33 1,0000 0, ,1304 0, ,001 Стајање на Л нози затворених очију 33 1,0000 0, ,0435 0, ,000 Тапкање лопте о зид (1 метар) 33 1,2500 0, ,4348 0,7277 0,209 Тапкање лопте о зид (1 мин.) 33 43,4286 9, ,6667 2, ,084 Табела 3. Компатрација деце типичног развоја и деце са интелектуалном ометеношћу у односу на моторичке вештине Деца са оштећењем вида Деца типичног развоја Моторичке вештине (слабовида) N AS SD N AS SD sig Скакутање на Д нози 33 1,0000 0, ,2353 0, ,025 Скакутање на Л нози 33 1,0000 0, ,2353 0, ,025 Стајање на Д нози затворених очију 33 1,0000 0, ,3529 0, ,002 Стајање на Л нози затворених очију 33 1,0000 0, ,2941 0, ,008 Тапкање лопте о зид (1 метар) 33 1,2500 0, ,5294 0, ,057 Тапкање лоптом о зид (1 мин.) 33 43,4286 9, ,3200 6, ,149 Табела 4. Компатрација деце типичног развоја и деце са оштећењем вида у односу на моторичке вештине Моторичке вештине Деца са оштећењем вида (слабовида) Деца са ИО N AS SD N AS SD sig Скакутање на Д нози 23 1,8261 0, ,2353 0, ,898 Скакутање на Л нози 23 1,7391 0, ,2353 0, ,408 Стајање на Д нози затворених очију 23 2,1304 0, ,3529 0, ,855 Стајање на Л нози затворених очију 23 2,0453 0, ,2941 0, ,222 Тапкање лопте о зид (1 метар) 23 2,4348 0, ,5294 0, ,184 Тапкање лопте о зид (1 мин.) 23 26,6667 2, ,3200 6, ,199 Табела 5. Компатрација деце са интелектуалном ометеношћу и деце са оштећењем вида у односу на моторичке вештине 7

14 АСПЕКТ 2015 анализом, извршена је компарација испитаника у односу на моторичке вештине. Између групе деце са интелектуалном ометеношћу и деце са оштећењем вида добијена је разлика на свим задацима, која није на нивоу статистичке значајности. Истовремено, између групе деце типичног развоја и деце са ИО, и групе деце типичног развоја и деце са ОВ добијена је статистички значајна разлика на свим задацима, осим на задатку тапкање лоптом. Сличне резултате добили су Сретеновић и Гешоски (Sretenovic & Gesoski, 2013), када су утврђивали антропометријске карактеристике и моторичке вештине на узорку од 56 ученика са интелектуалном ометеношћу и ученика типичног развоја. ЗАКЉУЧАК Развој моторичких вештина је веома битан како би дете расло и како би се развијало на адекватан начин. Дете путем бројних активности развија, односно учи и усавршава одређене вештине. Резултати нашег истраживања показали су да су деца са сметњама у развоју неактивна, односно да је њихова једина активност везана за школске обавезе, док у неку ваншколску физичку активност нису укључени. Такође, приметно је деца са сметњама у развоју не изводе или отежано изводе одређене моторичке задатке, у односу на децу уредног развоја. У раду са децом са сметњама у развоју треба креирати и спроводити адекватне програме подршке, у складу са способностима, како би се утицало на повећање њихове физичке активности, али и на развој моторичких вештина. ЛИТЕРАТУРА Burchinal, M.R., Roberts, J.E., Zeisel, S.A., & Rowley, S.J. (2008). Social risk and protective factors for African American children s academic achievement and adjustment during the transition to middle school. Developmental Psychology, 44 (1), Gligorović, M., & Vučinić, V. (2011). Kvalitet crteža dece mlađeg školskog uzrasta. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 10(2), Дедај, М. (2010). Когнитивни процес и усвајање моторичких вештина. Дидактика и методика, пп Lavisse, D., Deviterne, D., & Perrin, P. (2000). Mental processing in motor skill acquisition by young subjects. International Journal of sport Psychology, no. 31, pp Kosinac, Z. (2005). Dvosmjerna komunikacija između senzornog i motoričkog sustava bitna pretpostavka u ustroju motoričkog programa engrama. Fakultet prirodoslovno-matematičkih znanosti i odgojnih područja Sveučilišta u Splitu. Николић, С., Иланковић, В., & Илић Стошовић, Д. (2005). Моторичке способности ученика са менталном ретардацијом. Београдска дефектолошка школа, но.3, пп Родић, Н.Р. (2004). Утицај морфолошких карактеристика на моторичке способности ученика нижих разреда основне школе. Настава и васпитање, вол. 53, но. 1, пп Sretenovic, I., & Gesoski, B. (2013). Anthropometric characteristics and motor skills in students with intellectual disabilities in relation to the students with normal developmental characteristics. 4th International Conference Modern aspects of special education and rehabilitation of persons with disabilities, Book of abstracts, pp , Ohrid. MOTOR SKILLS OF CHILDREN WITH DISABILITIES AND CHILDREN WITH TYPICAL DEVELOPMENT Ivana Sretenović, Goran Nedović University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Abstract: Motor skills can be defined as the ability of a harmonious performing of a motor task. In order for an individual to adopt certain motor skills, it is necessary for this process to be repeated a number of times. The aim of this study was to assess motor skills in children with disabilities (children with intellectual disabilities, children with visual impairments) and children with typical development. For the study, we created a special protocol for the evaluation of motor skills. The protocol consists of general and special parts. The research sample was 90 children of both genders, aged 10 years (36.66% children with typical development, 25.55% children with an intellectual disability and 37.77% children with visual impairments). The survey was conducted during the 2012/2013 year period. The results showed that, among children with disabilities and children with typical development, there are differences in all the tasks of basic motor skills. In addition to the task of tapping the ball in all the other tasks (standing on the foot, hopping), this difference was statistically significant (p<0.05). Thereby, by including children in an appropriate physical activity it is possible to influence the development of motor skills. Key words: motor skills, children with disabilities. 8

15 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И КОГНИТИВНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ УЧЕНИКА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ Александар Гаџић 1, Александар Милојевић 2, Весна Немец 1 1 Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум 2 Учитељски факултет, Лепосавић Апстракт: У данашње време општеприхваћено је становиште да физичка активност доприноси физичком и менталном благостању деце и одраслих. Ово становиште се односи на сваког човека са или без сметњи и поремећаја у развоју. Уопште гледано, корист коју човек има од физичке активности, најчешће се посматра са три аспекта: психолошког, социолошког и физиолошког. Новија сазнања из области когнитивних неуронаука пружила су доказе о повољном утицају физичке активности на когнитивно функционисање човека у свим животним добима, а такође и особа са разним облицима сметњи и поремећаја у развоју. Према резултатима све већег броја новијих истраживања о утицајима разних облика физичких активности на когнитивно функционисање особа са сметњама у развоју, дошло се до сазнања да се ти утицаји манифестују на више позитивних начина. Законска и морална обавеза свих педагога физичке културе је, упркос свим препрекама и потешкоћама, да уложе свој максимални напор како би сва деца имала адекватно физичко васпитање. Аутори сугеришу на примену елементарних игара као један од најприкладнијих начина рада са децом са посебним потребама. Kључне речи: моторичке, когнитивне способности, сметњe и поремећаји у развоју. 1. УВОД Од свог рођења човек представља најкомплесније биће које постоји. Moзак новорођенчета има око сто милијарди неурона (нервних ћелија), што отприлике одговара броју звезда на Млечном путу, а сваки неурон од 1000 до синапси (место контакта и комуникације између два неурона) што употпуњује слику о грандиозности људског ума. Иако су вековима новорођенчад посматрана као пасивна бића која примају мало информација из свог окружења и чије кретње су биле окарактерисане углавном као рефлексне, на данашњем степену развоја науке, познато је да људска бића уче невероватном брзином, нарочито у првим месецима живота. Бебе истражују свет око себе свим чулима, а мозак им прерађује огроман број информација и стимулуса што подразумева истовремен развој перцептивно-моторичких и когнитивних способности. Међусобна повезаност и зависност моторичких и когнитивних способности трају током читавог живота човека и без хармоничног садејства тих способности тешко је замислити већину човекових активности. Нека од размишљања о значају веза између когнитивних и моторичких способности могу да се нађу у делима класика писане речи о образовању, од античких мислилаца Платона, Сократа и Аристотела, па до филозофа новијег доба, Русоа, Хегела, Гелена, који су истицали значај хармоничног развоја духа и тела (Керковић, 2004). Теорије новијих датума, које однос између когнитивних и моторичких способности објашњавају динамичким и интерактивним развојем моторичких и когнитивних система (Satz & Fletcher, 1988; Bushnell & Boudreau, 1993; Iverson & Thelen, 1999), корене вуку од Развојне теорије Жана Пијажеа. У области физичке културе постоје бројна истраживања у којима су потврђене значајне релације између моторичких и когнитивних способности испитаника (Момировић и Хорга, 1982; Бала, 1999; Планиншец, 2002; Hillman, Castelli, & Buck, 2005; Davis et al., 2007; Åberg et al., 2009; Гаџић, 2011). У данашње време општеприхваћено је становиште да физичка активност доприноси физичком и менталном благостању деце и одраслих. Када се деца науче да развију и усвоје здраве начине живота у млађем добу, она ће вероватно бити изложена мањим здравственим ризицима у каснијем животном добу. Овакво гледиште важи за сву децу са и без сметњи и поремећаја у развоју. Једина разлика је у томе како децу са одређеним сметњама и поремећајима у развоју третирамо, односно учимо, а да би она имала што већу корист од тога. Свакако да је примарни значај наставе физичког васпитања за такву децу у подстицању што правилнијег формирања организма као и у ублажавању и отклањању разних сметњи и поремећаја. Уопште гледано, корист коју ученици из поменутих категорија могу да имају од физичке активности, углавном се посматрала са аспекта психолошке, социјалне и физиолошке користи. Међутим, новија сазнања из области когнитивних неуронаука пружила су доказе о повољном утицају физичке активности на когнитивно функционисање људи у свим животним добима, а такође и код особа са разним облицима сметњи и поремећаја у развоју. 9

16 10 2. ПОВЕЗАНОСТ ФИЗИЧКИХ И КОГНИТИВНИХ СПОСОБНОСТИ ОСОБА СА И БЕЗ СМЕТЊИ И ПОРЕМЕЋАЈА У РАЗВОЈУ На основу резултата неких истраживања увидело се да стицање интелектуалних и моторичких способности се одвија на веома сличан начин (Rosenbaum, Carlson, & Gilmore, 2001: Paz, Wise, & Vaadia, 2004), и да су моторички и когнитивни развој вероватно међусобно фундаментално повезани (Diamond, 2000). Резултати оваквих истраживања указали су да је развој моторичких способности повезан са развојем когнитивних способности и да моторичке способности могу бити индикатор развоја когнитивних способности. Однос моторичких и когнитивних способности може бити сагледан и у контексту утицаја физичких активности на когнитивне способности. Нека истраживања показала су позитивне корелације између физичке активности и когнитивних способности деце (Sibley & Еtnier, 2003), а скорије истраживање показало је позитивну везу између физичке спремности (physical fitness) и когнитивне функције деце преадолесцентског узраста (Buck, Hillman, & Castelli, 2008). Веома је важно поменути да се утицај физичке активности на когнитивне функције одржава и у познијим годинама, тако да и временски релативно краће вежбање иницира обнављање можданог волумена, који се смањује у процесу нормалног старења (Kramer, Erickson, & Colcombe, 2006). Занимљиво је да постоје и истраживања у којима су аутори дошли до сазнања да акутни вежбачки напори (30 минута аеробне издржљивости) побољшавају когнитивне способности и код клинички депресивних пацијената (Kubesch et al., 2003). Када се говори о истраживањима у подручју моторичких и когнитивних способности, треба поменути да је са аспекта неурологије дуже времена познато да се филогенетски развој неоцеребелума и префронталног кортекса одвијају паралелно и да је церебелум важан како за моторичке, тако и за когнитивне функције, (Dow, 1942 преузето од Diamond, 2000). Церебелум је важан за исте когнитивне функције за које је дорзолатерални префронтални кортекс од пресудног значаја. Већина когнитивних задатака које захтевају ангажовање дорзолатералног кортекса, такође захтевају ангажовање неоцеребелума. Потврда о повезаности наведених подручја долази као резултат бројних истраживања која су рађена код деце са когнитивним поремећајима (деца са поремећајем пажње и хиперактивности, дислексија, аутизам), где се показало да та деца најчешће имају проблеме и у простору моторике (Geuze & Kalverboer, 1994; Kadesjo & Gillberg, 1998; Hill, Bishop, & Nimmo-Smith, 1998; Piek, Pitcher, & Hay, 1999). Међутим, управо моторички ангажман деце са разним развојним тешкоћама и поремећајима значајно доприноси њиховом бољем когнитивном функционисању. Према једном истраживању (Verschuren, et al. 2007), у коме су испитаници са церебралном парализом (старости од 7 до 20 година) подвргнути 45-минутном програму вежбања (два пута недељно у периоду од осам месеци), утврђено је значајно побољшање аеробног капацитета и снаге испитаника, али и когнитивног функционисања и квалитета живота. Најзанимљивији податак везан за ово истраживање је то да су испитаници четири месеца након завршетка програма задржали побољшања остварена у когнитивном функционисању, док су се показатељи физичке спремности вратили на почетни ниво. У другом истраживању (Reynolds & Nicolson, 2007), аутори су утврдили да је шестомесечни сензо-моторни програм, који су испитаници примењивали код куће, довео до побољшања способности читања и школског успеха код испитаника са тешкоћама у читању (поједини испитаници су били дислексични). Дневне вежбе код куће су представљале церебрално-вестибуларни изазов и укључивале су активности типа балансирања на једној нози, окретања у круг, скакања, бацања и хватања лопте итд. Испитаници су показали напредак у тачности читања, редукције симптома смањења пажње, као и побољшања успеха на стандардним школским тестовима. Овакви резултати указују да се корист од физичког вежбања код ученика са сметњама или поремећајима у развоју не испољава само у кардиоваскуларним параметрима, већ се рефлектује на шири спектар ефеката. Систематски преглед истраживања (обухваћена три систематска прегледа и 14 истраживања) о корисности физичке активности младих са развојним поремећајима (Johnson, 2009), показао је снажан допринос физичке активности здрављу деце и омладине. Конкретно, аеробном капацитету, моторним функцијама, као и високом нивоу задовољства учесника разних програма физичке активности и њихових родитеља. Према резултатима најновијих истраживања (Drollette et al., 2014), утврђено је да се ефекти акутног вежбачког напора умереног интензитета позитивно одражавају на когнитвне функције ученика преадолесцентног узраста. Посебна занимљивост везана за ово истраживање је чињеница да су испитаници били подељени у две групе: испитанике са бољом и испитанике са слабијом когнитивном контролом и да су ефекти појединачног вежбачког напора били већи код испитаника са слабијом когнитивном контролом. Оваква сазнања само потврђују раније поменуте наводе да су моторички и когнитивни развој међусобно фундаментално повезани (Diamond, 2000) и говоре о потреби обезбеђивања услова за позитиван развој свих ученика. Када се говори о образовању особа са посебним потребама треба нагласити да је Република Србија преузела међународну одговорност и обавезу за развијање инклузивног образовања прихватањем разних међународних докумената и конвенција, али је и дефинисала једнако право и доступност образовања за сву децу Законом о основама система образовања и васпитања, где се између осталог каже: Систем образовања и васпитања у Србији мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле: једнако правo и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама (Закон о основама система образовања и васпитања, Сл. гласник РС, бр.72/2009 и 52/11). Обзиром да се инклузивни програми (са мање или више успеха) примењују већ неколико година у одређеном броју школа, треба се подсетити само неких од потенцијалних добити од инклузивног приступа на свим узрастима. За ученике са сметњама у развоју - постизање академског успеха примереног њиховим способностима; боља социјална интеграција и социјализација; откривање и подстицање развоја очуваних способности детета; подстицање интелектуалног, емоционалног и социјалног развоја; подстицање и стабилизација осећања сигурности код детета; развој комуникацијских способности детета; разумевање жеља и потреба друге деце и подстицање детета на сараднички однос и помагање; подстицање и развој хигијенских и радних навика (Хрњица, 2009). Ипак, и поред наведених законских обавеза, треба нагласити да специфичност рада са децом са сметњама и поремећајима у развоју захтева адекватно образовање наставника физичког васпитања. Већ у самој тој чињеници крије се прва препрека практичној примени програма физичког васпитања, јер данас у нашој земљи, на већини факултета за образовање кадрова из физичког васпитања

17 не постоји предмет физичко васпитање деце са посебним потребама. Неке од потешкоћа са којима се педагози физичког васпитања сусрећу у раду са децом са сметњама и поремећајима у развоју односе се на генерално ређе укључивање такве деце у физичке активности (Philpott, Houghton, & Luke, 2010; Renders, Seidell, & Visscher, 2011; Zwier et al., 2010). Следећи проблем се огледа у чињеници да већина деце са посебним потребама требају већу подршку породице у било којој активности, па тако и у физичкој. Управо у тој чињеници се крије и потешкоћа остваривања неког програма физичке активности јер веома често родитељи немају довољно слободног времена за такву активност деце (Yazdani, Yee, & Chung, 2013). 3. ПРИМЕНА ЕЛЕМЕНТАРНИХ ИГАРА У ЦИЉУ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ И БЕЗ ЊИХ Игра је блиска природи детета и омогућава да свако дете пронађе своје месту у тој игри. Игра је потреба и нагон за забавом и кретњом која омогућава развој мисаоних и сазнајних процеса. У последње време све је мање игре сопственом физичком активношћу, а све више је распрострањена игра на рачунарима што објективно ускраћује могућност целокупног сазревања деце. Иако се таква врста игара најчешће одвија у породичном окружењу, јавља се класична отуђеност детета, што родитељи услед својих обавеза најчешће и не примећују. Заокупљеност питањем егзистенције и животним обавезама, дете постаје запостављено од стране родитеља и остаје препуштено себи и свом свету. У његовом свету, поједине играчке замењују особе које су му потребне и постају центар њиховог интересовања. Такве играчке постају компензација иза које се крије тежња детета да изађе из зачараног круга у свет широких социјалних односа. То је најлакше остварити преко игара где у почетној фази таква деца тешко сарађују и прилагођавају се осталој деци и захтевима игре. Иако игре код врсних педагога представљају средство за остварење одређених циљева, веома тешко деца могу да открију намеру педагога у току процеса игре. Жеља сваког педагога је да његов метод добије валоризацију у дечијем осмеху, раздраганости и жељи да се поново игра. Игра је припрема за живот, зависна од средине и усмерена на прихватање норми и понашања у друштву. Она је самоактивност детета и његова највећа слобода, потреба, радозналост и прво стваралаштво, одбрана од непријатне стварности и још много тога што живот доноси. Може се приметити да аутори нису раздвојили децу са сметњама и поремећајима у развоју и ону без њих, јер врсни васпитачи који добро познају психологију и педагогију успевају да укомпонују сву децу у једну целину постављајући принципе којих се придржавају у складу са потребама игре односа међу децом и жељеног циља постављеног у задатку те игре. Најчешћи принципи су да се деца код погрешног извођења не искључују из игре, да се подједнако пружа могућност сваком детету за испољавање и проналажење своје улоге и за каналисање енергије у сврси испуњавања одређених задатака. Избор игара треба у великој мери да зависи од могућности оних који учествују у њима и да се тежина игре таксативно прилагођава сазревању учесника. Није пожељно да се већ позната игра мења другом игром да би се отежала психофизичка и ментална активност, већ да се позната игра надограђује у варијантама и потребама самих учесника. Предлог аутора је да елементaрне игре које могу да се примене у почетној фази сазревања заинтересовани читаоци пронађу у књизи Елеметарне игре и њихова примена, јер су сврстане по узрасту деце. 4. ЗАКЉУЧАК На основу свега наведеног може се закључити да поред неоспорног права и потребе за свеобухватним образовањем особа са посебним потребама, упркос свим препрекама и потешкоћама, обавеза свих педагога физичке културе, не само законска него и морална, је да уложе свој максимални напор како би сва деца имала адекватно физичко васпитање. За оне који нису били адекватно припремљени за такав рад током свог студирања то подразумева додатно информисање, самоедукацију путем интернета, активно учешће у стручним форумима, семинарима итд. 5. РЕЗИМЕ У данашње време општеприхваћено је становиште да физичка активност доприноси физичком и менталном благостању деце и одраслих са или без сметњи и поремећаја у развоју. Kорист коју човек има од физичке активности, углавном се посматра са аспекта психолошке, социјалне и физиолошке користи. Новија сазнања из области когнитивних неуронаука пружила су доказе о повољном утицају физичке активности на когнитивно функционисање човека у свим животним добима, а такође и особа са разним облицима сметњи и поремећаја у развоју. Теорије новијих датума однос између когнитивних и моторичких способности објашњавају динамичким и интерактивним развојем моторичких и когнитивних система. Резултати све већег броја новијих истраживања о утицајима разних облика физичких активности на когнитивно функционисање особа са сметњама у развоју, показали су да се ти утицаји манифестују на више позитивних начина. У том смислу, примарни значај наставе физичког васпитања за такву децу је да се адекватним физичким ангажовањем подстакне што правилније формирање организма као и у ублажавању и отклањању разних сметњи и поремећаја. У том раду педагози физичке културе могу да се сретну са низом проблема, од којих је највећи стручна оспособљеност. Ипак, законска и морална обавеза свих педагога физичке културе је, упркос свим препрекама и потешкоћама, да уложе свој максимални напор путем додатног информисање, самоедукацију путем интернета, активно учешће у стручним форумима, итд. како би сва деца имала адекватно физичко васпитање. ЛИТЕРАТУРА Åberg, M.A.I., Pedersen, N.L., Torén, K., Svartengren, M., Bäckstrand, B., Johnsson, T., Cooper-Kuhn, C.M., Åberg, N.D., Nilsson, M., & Kuhn, H.G. (2009). Cardiovascular fitness is associated with cognition in young adulthood. PNAS, 106(49), Бала, Г. (1999). Структура релација моторичких и когнитивних димензија студената физичке културе под нелинеарним моделом. Психологија, 3-4, Buck, S.M., Hillman, C.H., & Castelli, D.M. (2008). The relation of aerobic fitness to Stroop Task performance in preadolescent children. Medicine & Science in Sports & Exercise, 40, Bushnell, E. W., & Boudreau, J. P. (1993). Motor development and the mind: The potential role of motor abilities as a determinant of aspects of perceptual development. Child Development, 64, Davis, C.L., Tomporowski, P.D., Boyle, C.A., Waller, J.L., Miller, P.H., Naglieri, J.A., & Gregoski M. (2007). Effects of Aerobic Exercise on Overweight Children s Cognitive Functioning. Res Q Exerc Sport., 78 (5),

18 Diamond, A. (2000). Close interrelation of motor development and cognitive development and of the cerebellum and prefrontal cortex. Child Development, 71 (1), Drollette, E.S., Scudder, M.R., Raine, L.B., Davis Moore, R. Salibа, B.J., Pontifex, M.B. & Hillman, C.H. (2014). Acute exercise facilitates brain function and cognition in children who need it most: An ERP study of individual differences in inhibitory control capacity Developmental Cognitive Neuroscience 7, Гаџић, А. (2011). Моторичке и когнитивне способности ученика урбане и руралне средине. Необјављена докторска дисертација. Ниш: Факултет спорта и физичког васпитања. Geuze, R. H., & Kalverboer, A. F. (1994). Tapping a rhythm: A problem of timing for children who are clumsy and dyslexic? Adapted Physical Activity Quarterly, 11, Hill, E. L., Bishop, D. V. M., & Nimmo-Smith, I. (1998). Representational gestures in developmental co-ordination disorder and specific language impairment: Error types and the reliability of ratings. Human Movement Science, 17, Hillman, C.H., Castelli, D.M., & Buck S.M. (2005). Aerobic fitness and neurocognitive function in healthy preadolescent children. Med Sci Sports Exerc., 37 (11), Хрњица, С. (2009). Школа по мери детета 2, Београд: Colorgrafix. Iverson, J.M., & Thelen, E. (1999). Hand, Mouth and Brain The Dynamic Emergence of Speech and Gesture. Journal of Consciousness Studies, 11 12, Jong, C.M., Renders, Seidell, J.C. & Visscher, T.L.S. (2011). The prevalence of overweight and obesity and its determinants in children with and without disabilities. Journal of Pediatrics, 158(5), Johnson, C.C. (2009). The Benefits of Physical Activity for Youth With Developmental Disabilities: A Systematic Review. American Journal of Health Promotion, 23(3), Kadesjo, B., & Gillberg, C. (1998). Attention deficits and clumsiness in Swedish 7-11 year-old children. Developmental Medicine and Child Neurology, 40, Керковић, А. (2004). Филозофи о телу и духу. Ниш: SX print copy Kramer, А.F., Erickson, K.I., & Colcombe, S.J. (2006). Exercise, cognition, and the aging brain. J Appl Physiol, 101, Kubesch, S., Bretschneider, V., Freudenmann, R., Weidenhammer, N., Lehmann, M., Spitzer, M., & Grön, G. (2003). Aerobic endurance exercise improves executive functions in depressed patients. Journal of Clinical Psychiatry, 64 (9), Момировић, К., Хорга, С. и Боснар, К. (1982). Прилог формирању једног кибернетичког модела структуре конативних фактора. Кинезиологија, 14(5), Немец, П. и Немец, В. (2009). Елементарне игре и њихова примена, Београд: ИДЕА. Немец, В. (2015). Дечије игре, скрипта, Београд: Универзитет Сингидунум. Paz, R., Wise, S.P., & Vaadia, E. (2004). Viewing and doing: similar cortical mechanisms for perceptual and motor learning. Trends in Neuroscience, 27, Philpott, J., Houghton, K., & Luke, A. (2010). Physical activity recommendations for children with specific chronic health conditions: Juvenile idiopathic arthritis, hemophilia, asthma and cystic fibrosis, Paediatrics and Child Health, 15(4), , Piek, J. P., Pitcher, T. M., & Hay, D. A. (1999). Motor coordination and kinaesthesis in boys with attention deficithyperactivity disorder. Developmental Medicine and Child Neurology, 41, Planinšec, Ј. (2002). Relations between the motor and cognitive dimensions of preschool girls and boys. Percept. Motor Skills, 94 (2), Reynolds D, Nicolson RI. Follow-up of an exercise-based treatment for children with reading difficulties. Dyslexia 2007; 13: Rosenbaum, D.A., Carlson, R.A., & Gilmore, R.O. (2001). Acquisition of intellectual and perceptual-motor skills. Annu. Rev. Psychol., 52, Satz, P., & Fletcher, J.M. (1988). Early identification of learning disabled children: An old problem revisited. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 56 (6), Sibley, B.A., & Etnier, J.L. (2003). The Relationship between physical activity and cognition in children: A meta-analysis. Pediatric Exercise Science, 15, Verschuren O, Ketelaar M, Gorter JW, Helders PJM, Uiterwaal CSPM, Takken T. Exercise training program in children and adolescents with cerebral palsy. A randomized controlled trial. Archives of Pediatric and Adolescent Medicine 2007;161: Yazdani, S., Yee, C.T., Chung, P.J. (2013). Factors Predicting Physical Activity Among Children With Special Needs. Prev Chronic Dis, 10: DOI: pcd Zwier, J.N., Van Schie, P.E.M., Becher, J.G., Smits, D.W., Gorter, J.W., & Dallmeijer, A.J. (2010). Physical activity in young children with cerebral palsy. Disability and Rehabilitation, 32(18), PHYSICAL ACTIVITY AND COGNITIVE FUNCTIONING OF PUPILS WITH SPECIAL NEEDS AND DEVELOPMENTAL DISORDERS Aleksandar Gadžić 1, Aleksandar Milojević 2, Vesna Nemec 1 1 Faculty of physical education and sports management, Singidunum University, Belgrade 2 Teacher education Faculty, Leposavić 12 Abstract: Today, it is commonly perceived that physical activity contributes to the physical and mental well-being of children and adults. This concept is valid for every individual with or without developmental impairments and disorders. Generally, the benefits that a person can gain from physical activity are considered to be psychological, social, and physiological. Recent findings from cognitive neuroscience have provided evidence of the positive influence of physical activity on cognitive functioning at every age in the general population, as well as in the population with certain developmental impairments and disorders. According to the growing body of contemporary studies about how physical activity influences the cognitive functioning of persons with developmental impairments and disorders, these influences are manifested in a number of positive ways. The legal and moral obligation of all physical culture pedagogues is, despite all obstacles and difficulties, to invest maximum effort in providing adequate physical education for all children. The authors suggest an application of elementary games as one of the most convenient ways of working with children with special needs. Key words: motor, cognitive abilities, developmental impairments and disorders.

19 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT СПОРТ КАО СРЕДСТВО СОЦИЈАЛНЕ ИНКЛУЗИЈЕ Данијела Вукићевић,¹ Весна Радовановић², Јасмина Карић², ¹Клиника за рехабилитацију Др Мирослав Зотовић ²Универзитет у Београду, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Апстракт: Једна од карактеристика спорта је и његова социјална димензија, јер бављење спортом пружа осећај заједништва, прилику за комуникацију, задовољство и веру у сопствене снаге, а резултати који се постижу бављењем спорта су добар темељ за изградњу инклузивне заједнице. Спортске активности имају позитиван ефекат на физичко и ментално здравље, повећавајући физичку кондицију и социјалне компетенције, па због тога представљају сасатвни део рехабилитационог програма деце са сметњама и поремећајима у развоју. Циљ овог рада је да се прикажу околности у којима су учествовала деца са моторичким поремећајимау спортским дисциплинама, као и запажања о доприносу ових активности на њихов физички, социјални и психички напредак. Спортске дисциплине, попут мачевања и каратеа пружају прилику деци са моторичким поремећајима за лично исказивање и социјални развој кроз дружење, такмичења, путовања, као и друге облике стваралаштва, што јесу вредности које покушава да негује свако савремено друштво. Важно је нагласити да укључивање деце треба да крене у раном узрасту, када започиње њихово активније интересовање за социјалну среедину, од пете године, а избор спортске активности извршиће се на основу функционалног статуса, тј. у складу са могућностима и афинитетима детета. Kључне речи: деца са моторичким поремећајима, спортске дисциплине, инклузија. УВОД У последњих двдесет година покренуте су бројне иницијативе и пројекти у којима спорт заузима кључно место као средство социјалне инклузије. Посматрано у ширем смислу, инклузија се односи на процес у којем се осигурава да свака особа, без обзира на искуство и животне околности, може да оствари своје потенцијале у животу (Центре фор Ецономиц анд Социал Инцлусион, 2002). Инклузија је филозофија, схватање, покрет којим се жели пружити подршка друштвено маргинализованим групама или особама како би се осигурало њихово укључивање у све аспекте живота. Када се говори о односу друштво-појединац и појединац-друштво, говори се о социјалној инклузији. Социјална инклузија (Фреилер, према: Церић, 2008) обухвата три међусобно зависне димензије: просторна - социјална инклузија као блиска социјална и економска удаљеност; односна - социјална инклузија као осећај припадања и прихватања, реципроцитет и позитивне интеракције, бити цењен, имати корисне друштвене улоге, учествовање; функционална- социјална инклузија као повећање могућности, способности и компетенција. Са развојем идеје о инклузивном друштву, права деце са сметњама и поремећајима постају предмет интересовања многих међународних институција. Многе владине и невладине организације настоје, путем различитих активности, да унапреде инклузивну праксу, а једна од бројних активности је спорт. Једна од карактеристика спорта је и његова социјална димензија, а то је канал путем кога се може допловити до инклузивног друштва. Бављење спортом доводи до побољшања нивоа и квалитета живота сваког појединца, било да се ради о јачању физичких способности или јачању социјалних компетенција. Унутар Света Европе године је основано ново тело са циљем развоја паневропске спортске сарадње Проширени парцијални споразум о спорту (ЕПАС- Енларгед Партиал Агреемент он Спорт). Циљ ЕПАС-а је да промовише спорт и наглашава позитивне вредности кроз политику и стандардне поставке, мониторинг, изградњу капацитета и размену добре праксе. Циљ ЕПАС-а је и развој нових страртегија и мера у превенцији насиља и расизма у спорту, као и јачање образовне политике и сарадње различитих новоа власти. Један од главних приоритета ЕПАС-а је програм који промовише различитост и борбу против насиља у спорту и путем спорта. Иако су активности ЕПАС-а углавном усмерене ка социјалној инклузији особа са инвалидитетом, такође промовишу и различитост у спорту (Параyре, 2011). Бављење спортом, поштујући индивидуалне способности детета, пружа стимулацију која се добија од групе, прилику да се уче и поштују правила, упознавање са својим могућностима, проширивање својих могућности, могућност путовања и учешће у друштвеним дешавањима. 13

20 АСПЕКТ 2015 Циљ овог рада је да се прикажу околности у којима су учествовала деца са моторичким поремећајима у спортским дисциплинама, као и запажања о доприносу ових активности на њихов физички, социјални и психички напредак. РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ ШЕМА Кретање представља основну потребу човека, а учење и меморисање осећаја кретања започиње још у стомаку. Први интраутерини покрети плода регистровани су од 6. до 8. гестационе недеље, од тада па надаље, постају све сложенији (Еинспиелер ет алл, 2004). Нервно ткиво односно мозак, представљају структуру која има сталну потребу за стимулацијом. Тело је дизајнирано тако да троши минумум енергије да би испољио максимум активности. Сви ми учимо осећај кретања, учимо шеме покрета који захтевају ангажовање одређених мишићних група. Дете се рађа са већ наученим неким обрасцима покрета који као непромењени остају кроз цео живот (зевање, кијање). На основу процене шема спонтане покретљивостиу најранијем узрасту (од рођења до 20 недеље живота детета), у могућности смо да предвидимо да ли ће развој детета ићи у правцу нормалног одн. очекиваног или ће постојати одступања у развоју. Када је у питању посматрање шема спонтане покретљивости, посматра се варијабилност, комплексност, флуентност извођењапокрета. За спонтану, самоиндуковану моторну активност, није потребан никакав спољашњи стимулус. Дете до трећег месеца живота почиње кретање из стања мировања кроз истезање, ротације трупа, фине промене правца и промену тежишта са једне на другу страну. Ове покрете изводи са лакоћом, покрети имају почетак, достижу максимум и полако се смирују. Када је централни нервни сyстем оштећен, покрети губе комплексност и варијабилност, постају ригидни, стереотипни, испитивачу изгледа као да се дете креће са напором. Зато детекција шема спонтане покретљивости детета може служити као прозор у начин организације централног нервног система и предикцију даљег развоја детета (Еинспиелер Прецхтл, 2005). Управо је због тога стимулација активног покрета детета, начин на који деца са било којим одступањем у психомоторном развоју стварају нове обрасце и формирају нове конекције у ЦНС-у, чиме се превенира фиксирање патолошких образаца (Блy, 1994). Обзиром да се до петегодине формирају обрасци моторних покрета (ходање, трчање, скакање, стајање на једној нози), то је углавном и период до када деца долазе у установе за рехабилитацију. Након тога, рад са децом један на један, деци постаје незанимљив. Развијена способност кретања, истраживања и самим тим бољи психосоцијални статус тера их на проналажење других облика стимулације. Тада их стимулише рад у групи, са вршњацима, и то је време када се саветује укључивање деце у неку од спортских активности. Одабир активности врши се према функционалном статусу тј. могућностима и афинитетима детета. У овом периоду деца више не желе да буду у програму вежбања у установама за рехабилитацију. је спорт вештине, брзине и снаге. Мачевање је асиметричан спорт: рука која држи оружје и супротна рука немају исто оптерећење. Иста ситуација је и са ногама; другачији рад и оптерећење имају нога која иде унапред и нога која је служи као ослонац. Због тога се у концепцији тренинга води рачуна да програм вежби буде симетричан како би се избегао мишићни дисбаланс. Обавезан програм представљају: вежбе мишићне снаге, издржљивости и флексибилности. Примарни мишићи који су активни код мачевања су: м. трапезиус, м. делтоидеус (парс цлавицуларис ет парс ацромиалис), м. бицепс брацхии, м. трицепс брацхии, мишићи подлакта, м. qуадрицепс. Мишићи стабилизатори су: м. пецторалис, м. серратус ант., мишићи прегибачи кука, мускулатура задње ложе натколенице и потколенице, мишићи предњег трбушног зида, м. латисимус дорси. Приказ случаја: Девојчица, сада на узрасту од седамнаест година, тренира мачевање 2 године. Менарха у 12. години. У 14. години клинички и РТГ-ом дијагностикована декстроконвексна торакална сколиоза од 25 ст са почетном ротацијом пршљенских тела. Укључена у програм вежби за сколиозу. У 17. години у априлу месецу год, РТГ-ом регистровано погоршање деформитета кичменог стуба од 29ст са ротацијом пршљенских тела. У септембру је започела са тренингом мачевања. Тренинге је имала три пута недељно у трајању од 1, 5 сата. У јануару месецу године на контролном РТГ снимку регистрована сколиоза од 18ст. Објашњење за побољшање клиничког и РТГ налаза може лежати у чињеници да је кроз систем тренинга поштован принцип рада на симетричном ангажовању мускулатуре трупа и доњих екстремитета, одржавању еластичности и екстензибилности меких ткива. Такође, став у мачевању подразумева кретање у фронталној равни. У овом кретању мускулатура пелвифеморалне регије даје стабилност кичменом стубу. Ко-контракција косих трбушних мишића и м. ерецтор спинае, као дубоких стабилизатора кичменог стуба може бити објашњење за корекцију деформитета кичменог стуба. Због тога се мачевање може препоручити као спорт у превенцији и корекцији деформитета кичменог стуба код деце у развоју. На Клиници за рехабилитацију Др Мирослав Зотовић у Београду, године, започети су тренинзи мачевања у колицима. Учесници седе у колицима која су причвршћена на специјалну металну конструкцију. Горњи део тела учествује у акцији. Једна рука држи мач а другом руком се може придржавати за колица (сл. бр. 1). УЧЕШЋЕ ДЕЦЕ СА МОТОРИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА У СПОРТСКИМ АКТИВНОСТИМА Мачевање 14 Мачевање је спорт који у својој основи има рад комплетног тела кроз активацију мускулатуре од стопала преко ногу, трупа, врата и мускулатуру раменог појаса и руку. То Слика бр. 1 - Тренинг мачевања на клиници Др Мирослав Зотовић

21 АСПЕКТ 2015 Систем тренинга сесастојао у: јачању мускулатуре трупа и горњих екстремитета, повећању брзине, спретности и координације кроз различите задатке са лоптама, убадања мачем у мету или лоптицу која виси на канапу, повећању концентрације и издржљивости кроз индивидуалне дуеле са инструктором мачевања и борбама са противником. Укључивању деце са церебралном парализом која су на дуготрајном стационарном и амбулантном третману у спортску дисциплину мачевање у колицима је показало: Већу мотивисаност за континуиран рад и активно учешће у тренинзима. Повећање мишићне снаге, издржљивости и концентрације. Повећање свесности о сопственим могућностима, побољшање самопоштовања. Због стога сматрамо да је ово добар приступ који деци са церебралном парализом омогућава укључивање и активну партиципацију у свим аспектима живота као и интеракције у широј социјалној средини. Карате Главни циљ каратеаније освајање медаља и постизање победа већ усавршавање карактера вежбача кроз усклађивање духа и тела. Карате као вештина подразумева дуготрајан процес усавршавања у спортском, психолошком и духовном смислу који траје цео живот (Карате до), ДОпут, опредељење. Карате као спорт има тежњу ка достизању спортских резултата на врхунском нивоу. Карате као филозофски приступ ситему вредности огледа се у правилима Бушидо кодекса (неписана етичка и морална правила старих ратника самураја), а то су: поштење, упорност, воља, истрајност, достојанство, част, милосрдност. Кроз систем тренинга дете стиче: самопоуздање, независност, поштовање, самоконтролу, одлучност, праведност, дисциплину, учтивост, концентрацију, упорност. Карате као такмичарска дисциплина развија: снагу, брзину, издржљивост, координацију, гипкост, добру менталну и физичку кондицију. Концепција тренинга у почетку подразумева: савладавање полигона у циљу стимулације сложених моторних активности, учење телесне шеме, орјентација у простору, положај централне осе (симетричан став), централну и хоризонталну путању кретања, окретност. Ката, као низ извођења сложених техника у различитим правцима, стимулише реципроцитет у покретима, оптерећење обе стране тела подједнаким интензитетом, одржавање баланса, равнотеже. Коришћењем максималних амплитуда у карате техници обезбеђује се максимално истезање одређених мишићних група. Концепт каратеа захтева и самодисциплину кроз редовне тренинге и посвећеност тренингу. Због свега овога мисија каратеа је: омогућавање што масовнијег учешћа деце у карате спорту као и инклузија деце са инвалидитетом у карате клубове, развијање моторичке, функционалне и психолошке способности деце, осмишљавање њиховог слободног времена, одвраћање од негативних утицаја, пружање прилике за лично исказивање и социјални развој кроз дружење, такмичења, путовања као и друге облике стваралаштва, што јесу вредности које покушава да негује свако савремено друштво а које постижемо вежбајуци карате као пут и опредељење. ЗАКЉУЧАК Спорт има двоструки утицај на особе са инвалидитетом, са једне стране спорт им омогућава учешће у активностима, а са друге стране, спорт доприноси њиховој рехабилитацији. Осећај заједништва, комуникација, задовољство и вера у сопствене снаге, резултати који се постижу бављењем спорта, су добар темељ за изградњу инлузивне заједнице. Спортске активности представљају значајни део програма рехабилитације, посебно за децу предшколског узраста, јер унапређују социјалне вештине и физичку кондицију. Промоција и неговање спорта и слободних активности особа са инвлалидитетом, побољшава квалитет живота и утиче на социјалну рехабилитацију. Одкада је Савет Европе године усвојиопрепоруку Европска повеља о спорту за све: особе са инвалидитетом, којом се промовише спорт као средство рехабилитације и интеграције у друштво, европске земље покренуле су бројне пројекте са циљем укључивања особа са инвалидитетом у спортске активности. Иако су предузете бројне иницијативе и активности, програми који промовишу социјалну инклузију на спортом заснованој интервенцији захтевају даља истраживања. ЛИТЕРАТУРА Centre for Economic and Social Inclusion (2002). What is social inclusion? preuzeto 21. marta sa adrese: http: //www. cesi. org. uk/know/showkbone. asp?docid=896 Cerić, H. (2007). Mogucnost konstituiranja teorije inklu-zivnog obrazovanja. Metodički obzori 3(1), European Charter on Sport for All: disabled person Parayre, S. (2011). The sport as a tool for social inclusion: the perspective of the council of europe. Council of Europe. Preuzeto 3. novembra sa adrese: http: //www. csd. gob. es/csd/estaticos/dep-adp/conda2/4-sonia-parayre. pdf Einspieler, C., Prechtl, HFR, Bos, AF, Ferrari, F., Cioni, G. (2004). Prechtl s method on the qualitative assessment of general movements in preterm, term and young infants. Clinics in Developmental Medicine 167. London: Mac Keith Press;Cambridge, UK: Cambridge University Press. Einspieler, C., Prechtl, HFR. (2005). Prechtl s assessment of general movements: a diagnostic tool for functional assessment of the young nervous system. Ment Ret Dev Dis. 11: Bly, L. (1994). Motor skills acquisition in the first year. An illustrated guide to normal development. San Antonio. Therapy Skill Builders. 15

22 АСПЕКТ 2015 SPORTS AS A MEANS OF SOCIAL INCLUSION Danijela Vukićević¹, Vesna Radovanović², Jasmina Karić² ¹Rehabilitation Clinic Dr Miroslav Zotović ²University of Belgrade, Faculty for special education and rehabilitation Abstract: One of the main features of sports is the social dimension, considering that practicing sports activities provides a sense of togetherness, an opportunity for communication, satisfaction and belief in our own strength. Moreover, the results achieved by practicing sports make a good base for building an inclusive community. Sports activities have a positive effect on physical and mental health, increasing physical fitness and social competence, and are therefore considered to be an important component of a rehabilitation program for children with disabilities and developmental disorders. The aim of this paper is to present the circumstances in which children with motor disabilities take up sports, as well as the observations on the contribution of these activities to their physical, social and psychological development. Sports such as fencing and karate provide much opportunity to children with motor disorders: personal expression and social development through friendship, competition, travel, and other forms of creativity, all being the values of modern society. It is important to emphasize that the inclusion of children should start at an early age, with their growing and active interest in social surroundings thus, at the age of five. The choice of sporting activities depends of the functional status, i.e., it is in accordance with the capabilities and preferences of the child. Key words: children with motor impairments, sports disciplines, inclusion. 16

23 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ И ГЛУВИ Јасмина Карић 1, Владимир Живановић 2 1 Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд 2 Учитељски факултет, Београд Апстракт: Предмет гимнастика код глувих се спомиње први пут 1896.године. и то у интерном наставном плану полудржавне школе за глуве Друштва Краљ Дечански и под тим називом ће опстати наредних педесет година. Све до 1928.године држава није водила рачуна о школама за глуве јер нису улазиле у школски систем земље,премда их је материјално помагала године појављује се први пут званични наставни план и програм за глуве у коме се појављује предмет Настава телесног вежбања по соколском систему. Програмски садржаји овог предмете били су претежно усмерени на вежбе дисања и говорних органа. Тек у старијим разредима изводиле су се сложеније вежбе. Погледи на живот, начин живота и људске потребе мењали су се упоредо са развојем људског друштва. Законитости развоја друштва, његове промене у целини важе и за развој физичког васпитања. Физичко васпитање је као делатност настало и развило се развитком свести о томе да је то један од неопходних услова свеопштег људског, биолошког, психолошког и социолошког напретка Kључне речи: физичко васпитање, физичка култура, глуви, историјски развој. УВОД Физичка култура је друштвено историјска категорија, те зато њен развој прати развој целокупног друштва и друштвених односа. Бројни су извори који нам служе за упознавање са њеном историјом као што су писани и материјални остаци везани за њену културу и традицију, познати су записи Аристотела, Херодота, Платона и њихових савременика(славнић, С. Ковачевић, Ј ) Историјски гледано развој физичке културе најчешће се прати по етапама друштвеног развоја. Сваку етапу карактерише степен развијености производних снага, затим друштвени односи који су условљени производним снагама и друштвено уређење које свеукупно одређује и друштвену активност људи. У почетном периоду људског развоја доминантно место имали су инстинкти, који су били у функцији опстанка. Људи су се борили, бранили и нападали. У томе су били мање или више успешни. Дуго је времена морало да прође у сазревању свести о томе да се и руковање оруђима и оружјима може учити и усавршавати, тј. да се усмереним развијањем кретања може стећи предност у односу на друге, и да од учења кретања може бити великих користи. Још више времена је требало да прође да се схвати да је физичко вежбање пре свега у функцији здравља и успешне радне активности, да је саставни део одмора који људима даје нову снагу и елан за рад, и да мора да буде саставни део живота деце и омладине. Значи, физичко вежбање је у дугом низу година и векова било саставни део оспособљавања људи да сопственим физичким способностима или способностима других буду моћнији од других, да опстану у сукобима и буду носиоци у одређеној мери државне и друштвене моћи. Физичке способности (снага, брзина, издржљивост, спретност) омогућиле су многим људима да буду продуктивни у многим радним процесима, пре свега у физичким и оним пословима у којима су човек и машина чинили спрегнути систем. У многим привредним пословима предност су имали здрави и снажни радници. Интелектуални послови, који захтевају такође велики напор, успешније су обављали уколико су се људи бавили вежбањем, јер им је оно давало нову снагу и енергију у решавању најразличитијих проблема. Увиђајући значај физичких способности људи, дошло се до момента када се њиховом изграђивању и одржавању пришло плански и са одређеним циљем. Исти је случај и са развојем моторике човека. Усавршавање кретања, смишљање нових кретања је саставни део стваралаштва човека. Могуће је, на пример, поставити питање: да ли су виртуозна, сложена гимнастичка вежбања на справама, настала ради развијања физичких способности човека или су развијена на темељу способних појединаца који су се у њих укључивали? Достигнућа у вежбању, моторичка ефикасност, обученост вештинама, за многе су били вид стваралаштва који се могао употребити за забаву, разоноду заинтересованог народа)публике), као и задовољење потребе за успехом, или нарочитих интереса приликом посматрања такмичења. И данас су многи појединци отуђени од физичког вежбања)не вежбају или немају прилику да вежбају), али су заинтересовани за резултате стваралаштва и достигнућа у вежбању. Ови облици физичке културе су значајни, али немају смисао физичког васпитања, који се искључиво односи на укљученост субјеката у процес вежбања. Физичко васпитање је у функцији човека, али и у функцији државних интереса и интереса власти. Све идеје о увођењу институционализованог физичког вежбања потичу 17

24 18 АСПЕКТ 2015 из врха друштвене пирамиде, државне власти, кругова који су им блиски, угледних и образованих појединаца. Идеје о развоју физичког вежбања, физичког васпитања и спорта добиле су нарочити замах у историји савременог друштва, где прерастају у системе и покрете, који су одиграли или још играју значајну улогу у целокупној култури. Физичко васпитање је у досадашњим периодима развоја држава и друштва имало позитивну улогу. Организационо - планско физичко вежбање, са различитим често и ограниченим циљевима, укоренило се у људско друштво добијајући различите димензије, што је зависило од конкретних историјских услова и различитих потреба државе и друштва. Од циљева усмерених да послуже потребама других изван непосредних, конкретних потреба појединаца (потребама које нису увек биле жеља ни интерес појединца) дошло се до таквог степена развоја, да је у први план, од више функција физичког васпитања, на прво место дошла она која се односи на задовољење личних потреба људи, а пре свега деце и омладине за телесним кретањем - вежбањем. Од диригованог облика утицања на људе путем физичког вежбања)вежбање у војсци и неким организацијама физичке културе које су физичко вежбање, пре свега, стављале у функцију одбрамбених и других способности народа и државе), дошло се до таквог приступа и облика физичког вежбања у физичком васпитању, чији су васпитно-образовни утицаји усмерени ка потребама и интересима личности у духу хуманизма. Савремена цивилизација и услови живота диктирани технолошким развојем учинили су да физичко васпитање деце и омладине постане неопходан чинилац њиховог физичког развоја. Све већа хипокинезија не само одраслих, већ и деце и омладине носи штетне последице те се компензује планским, организованим, телесним кретањем-вежбањем које је нормативно регулисано. Вежбање је превентива болести не кретања у које се убрајају срчане тегобе, гојазност и други органски поремећаји, као и психолошки попут анксиозности, неуроза и др. Физичко васпитање се најчешће одвија у оквиру просветних и других образовно-васпитних институција. Оно се иницира, планира и спроводи од стране друштвених, државних и других субјеката, на основу формиране свести о неопходности физичке активности људи, нарочито деце и омладине. Физичко васпитање је делатност која је настала у једном тренутку развитка друштвених потреба, развијала се, и достигла ниво на коме се данас налази. Статус физичког васпитања у савременим условима условљен је објективним степеном друштвеног развоја, али и степеном појединачне и колективне свести о његовом значају за државу, друштво и појединца. Једно је сигурно, физичко васпитањe, и даље ће се развијати у складу са потребама људи и условима живота. РАЗВОЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ Физичка култура у првобитној заједници и родовском друштву: У овој фази људског друштва, физичког васпитања у неком организованом и планском виду са одређеним циљем и задацима, није ни било. Закључци се углавном изводе на основу неких пронађених цртежа на зидовима пећина или у гробницама. Са сигурношћу се може тврдити да су најчешћи облици физичке културе у овом периоду били природни облици кретања, борилачке вежбе, религијски обреди, као и забавни плесови. Карактеристика овог раздобља је и примитивна подела рада према полним особеностима. Дечаци су се оспособљавали за лов, риболов, гајење стоке, обраду земље, вероватно и за борбу, јер је сукоба између племена било, а девојчице за кућне послове. Временом услед развоја оруђа за рад и средстава за производњу старији и искусни појединци се издвајају и почињу искључиво да се баве васпитањем. Физичка култура у робовласничком друштву: Распад родовског друштва условљен је развојем средстава за производњу, појавом вишка производа и присвајањем земље од стране појединаца. Приватна својина тражила је и заштиту, па долази и до формирања примитивног државног апарата у коме је значајну улогу имала и примена силе, пре свега од стране војних формација. Људски сукоби постали су не само шири, већ и квалитативно продубљенији. Владајућа класа управља државом, поседује средства за производњу и робове које користи у разне сврхе. Робови су оруђа за рад која говоре. За овај период је са класног становишта карактеристичан први дуализам у образовању. Васпитање је планска активност усмерена одређеном васпитном циљу, али само код класе робовласника. Деца робова су се за живот оспособљавала кроз саму животну праксу. За Египат је карактеристично да су се телесна вежбања као средство физичког васпитања користила већ пре 5000 година. Примењивано је трчање, бацање копља и бумеранга, борилачке вештине са палицама, пливање и веслање. Сва вежбања су била нарочито значајна за мушку омладину и била су саставни део војног оспособљавања. У Кини је основе физичког васпитања поставио цар Хоанг Ти године пре наше ере. Физичко васпитање добија нарочити значај за време учитеља и филозофа Кон- Фу-Чи-а, рођеног 551. године пре наше ере. Он је препоручивао вежбе за правилно држање тела и за правилан рад унутрашњих органа. Популарно је било здравствено купање комбиновано са физичким вежбама. Сматра се да је то претеча медицинске, терапеутске гимнастике. У Индији је под утицајем браманске религије, изложене светим књигама, препоручиван аскетизам. Аскетизам се јавља у време распадања племенских заједница, а узрокован је осећајем несигурности, дезоријентације и страха. У физичком вежбању аскетизам се манифестовао кроз јогу, која је вероватно стара колико и сама култура Индије. Да би се човек ослободио ропства, он је морао у првоме реду оспособити своју свест ради спровођења апсолутне контроле над својом личношћу, што је омогућавало решавање постављених задатака. Вековно оспособљавање за владање собом изнедрило је разне системе јоге, а многи се са успехом примењују и данас. ( Пуљо, Ј. Београд, стр ). У Грчкој је физичко васпитање било саставни део хармоничног развоја свих физичких и психичких карактеристика човека. Оно је повезано са осталим културним облицима, као што су: поезија, музика, сликарство, вајарство, архитектура, филозофија, политика, а посебно са облицима моралног понашања. Сви облици културе и физичке културе развијали су се у атмосфери агонистичке активности која је представљала основни извор славе. Свој најјачи израз налазила је агонска воља у правој агонистици, тј. у стадионским, хиподромским, музичким надметањима и великим народним светковинама у Олимпији, Делфима, на Истму и у Немеји. Победа у тим надметањима сматрана је врхунцем земаљске среће, јер је победнику обезбеђивала оно што је био животни идеал сваког Хелена: бити предмет дивљења за живота и предмет слављења после смрти. По Цицероновим речима олимпијска победа важила је за Хелена готово више него римском војсковођи тријумф. ) Ђурић, Д. Београд, 1941, стр. 10). После грчко - персијских ратова, када су Грци одбранили своју слободу победивши Персијанце, поготову у биткама на Маратону (490. п. н. е. ) и Саламини (480. п. н. е. ), од свих Грчких држава дошла је до највећег успеха Атина,

25 а после пелопонеског рата ( п. н. е. ), Спарта. У Спарти је, као типичној држави војне диктатуре, држави хелотских побуда и честих ратовања, политика тражила снажне, добро развијене и спремне ратнике, као и здраве очеве породица. Она је тражила ратнике који ће штитити интересе аристократије, са успехом водити освајачке ратове а истовремено обезбедити власт малом броју бродовласника над поробљеним народима. Васпитање се ограничавало на морално и физичко васпитање. Вежбе су биле војничког карактера, учило се поштовање закона и старијих. Ценили су се отпорност, издржљивост и борбеност. Коришћене су сурове методе и средства васпитања као: шибање, глад, оскудна одећа, лоши услови становања и друго. Колико се ценила физичка способност закључује се и по томе што су деградирали недовољно развијену децу и децу са недостацима. Нормално развијена деца васпитавала су се у породици до навршене седме године. Од навршене 7. па до навршене 18. године васпитавани су у државним установама, где су припремани за војнички живот. Важно васпитно средство је био пентатлон (петобој): трчање, скакање, рвање, бацање диска и копља. Посебна пажња посвећивана је певању борбених песама и химни. Читању, писању и осталим знањима није се посвећивала нарочита пажња. Девојке нису васпитаване у државним установама, али им је васпитање било под државном контролом. И оне су се бавиле физичким и војничким вежбањем, као и певањем борбених песама. Оспособљаване су за одбрану градова, док су мушкарци били на освајањима. За разлику од Спарте, Атина је била држава робовласничке демократије, земља развијене трговине, културе и политике. Млади Атињани су, поред војничког васпитања у коме је значајно место имало физичко васпитање, са циљем да се добије леп и снажан човек, добијали знања из филозофије, уметности, трговине и политике. У делу Држава Платон износи став да сваки појединац који се бави науком или другом духовном активношћу мора да упражњава гимнастику. Наглашава да се онај који пажљиво негује своје тело обавезно мора бавити музиком и образовањем, ако с правом жели да се назива племенитим. По његовом тврђењу, теже је изабрати учитеља за тело него за било који интелектуални предмет, јер је основни задатак учитеља за тело формирање карактера помоћу покрета. Спарта је имала другачију друштвено - економску структуру од Атине, што је условило другачије васпитање. Али се и у једној и другој држави запажа: да је васпитање у служби владајуће класе и да му је циљ одржавање класног господства и ослобађање владајуће класе производног рада, чиме су створени услови да се физичко вежбање одвоји од материјалне производње. На тај начин некада важни покрети за опстанак губе свој значај, али их људи не напуштају, већ их прилагођавају новим потребама. Они кретање користе у процесу стицања ратних вештина, што указује на то да физичко вежбање постаје зависно од политике владајуће класе. Физичка култура у феудалном друштву: Феудални друштвени поредак се везује за средњи век, чији се период рачуна од пропасти западног Римског царства у 5. веку па до или око Француске револуције године, односно краја 18 века. Према некима, средњи век траје до пада Цариграда године, или до проналаска Америке Основна карактеристика ове друштвено-економске формације је владавина племства и свештенства који имају већину имовине и живе од рада сељака и кметова. Примарна феудална снага је црква која се бори за политичку и економску превласт. Антички идеал о складности тела и душе црква настоји да замени бригом за душу. Тражи се запостављање тела јер је оно затвор за душу. Црква је пропагирала аскетизам као основну вредност. Из тих разлога АСПЕКТ 2015 је васпитање било једнострано. Физичком васпитању се не посвећује готово никаква пажња. На физичко вежбање обраћа пажњу само племство, коме је физичка способност била потребна у борби против других феудалаца, али и сељака и грађанског сталежа који је почео да јача са јачањем занатства и мануфактурне производње. Циљ овог сталежа је био да се добије снажан ритер, витез способан за борбу и освајање. Витешки начин живота није подразумевао готово никакав рад. Племићи су имали посебан начин васпитања. До седме године деца витеза живела су у породици код родитеља, а од седме до четрнаесте године на двору властелина. Обављали су дужност пажа код властелинове госпође учећи се племићком животу, лепом понашању и друштвеним играма. Са 14 година постају штитоноше властелина и са њима учествују на витешким турнирима и борбама. Главни садржај васпитања представља седам витешких вештина)septem artes probitates): јахање, пливање, бацање копља, мачевање, лов, шах и вежбе у састављању стихова. У 21. години свечаним обредом постајали су витези. Деца сељака нису имала могућности за образовање. Недељом су учили молитве и црквене песме, веронауку, основе читања и писања. Деца градског становништва, занатлија и трговаца у почетку су се васпитавала у породици. Могли су да посећују и боље школе под условом да прихвате свештеничко звање. У периоду рушења феудалног поредка појављују се школе са свестранијим образовањем, јер је то захтевало све развијеније занатство, производњу и трговину. У градовима се отварају цеховске, еснафске, тј. сталешке школе. Ове школе се постепено одвајају од цркве и добијају све више световни карактер. Док су се најпре васпитањем бавили свештеници и сколастичари у духу теологије, од 14 до 17 века појављују се као учитељи и световна лица, познати хуманисти који су тражили да се човек васпитава за садашњицу и за овоземаљски свет. Тражили су да људи имају слободан и радостан живот. Васпитање хуманиста захтевало је свесну дисциплину и нове методе у школама ради формирања знања на бази самосталног мишљења и закључивања. У овом периоду истицане су потребе за физичким васпитањем. Захтеви су били све чешћи и енергичнији. Фансоа Рабле у свом делу Гаргантуа и Пантагруел истиче важност здравља, физичког вежбања, природност покрета и бригу за физички развој. Васпитање треба да се заснива на здравом начину живота, на равнотежи умног рада и одмора и на разноврсним и интересантним физичким вежбама. Сличне мисли налазимо и код Мишела Монтења, који је истицао: Не васпитавамо ни душу, не васпитавамо ни тело, већ човека. Истиче, да је помоћу вежбања потребно обезбедити отпорност тела, јер ће, у супротном, дух подлећи напорима У црквеним и световним школама тог времена не може се још говорити о физичком васпитању. Физичко васпитање широких слојева се развија стихијски, али се већ појављују први организовани облици такмичења и игара која се одржавају на црквеним саборима, вашарима и сајмовима. У доба феудализма физичком васпитању се поклања мања пажња него у ранијој етапи и оно добија поред класног и сталешки карактер. Физичка култура у капиталистичком грађанском друштву: Основна карактеристика капиталистичког друштва је да се физичко васпитање уводи као обавезан наставни предмет у школама и војсци чији је циљ био радно и војно оспособљавање, патриотско васпитање и васпитање у духу послушности и лојалности. Карактеристично је појављивање националних система физичке културе: Немачки гимнастички систем, Шведски гимнастички систем, Чешки - Соколски гимнастички систем. Колико су сви наведени системи били у функцији 19

26 20 АСПЕКТ 2015 грађана, толико су били и у функцији различитих интереса држава у којима су се појављивали. Основна улога је била оспособљавање људи за живот, рад и борбене потребе. У савременим капиталистичким друштвима поклања се одређена пажња физичкој култури где су јасно разграничене функције физичког васпитања, рекреације, аматерског и професионалног спорта. Савремено друштво: У савременом друштву физичка култура добија статус дриштвене делатности која је за сваку земљу од општег значаја. Уводи се као обавезна активност у предшколским установама и као обавезан и изборни наставни предмет у основним и средњим школама. Развој физичке културе у нашој земљи: Одувек је телесно вежбање заузимало значајно место у развоју српске културе, јер наш народ је увек ценио виталност, радну способност и борбену готовост. О томе сведоче многи записи, легенде и усмена предања. Од посебног значаја биле су такмичарске форме телесног вежбања, као што су мегдани и надметања. Први трагови организованог физичког васпитања у Србији налазе се у Великој школи која је отворена у Београду године. Физичко васпитање се спроводило у облику војне обуке. Поменута школа је престала са радом године и од тада до године, скоро пола века, физичко васпитање се није помињало као наставни предмет. Дуги низ година ова настава у нашој земљи има изразито војнички карактер тако да све до године носи назив гимнастика и војничко вежбање. ГЛУВИ И ФИЗИЧКА КУЛТУРА Предмет гимнастика код глувих се спомиње први пут године. и то у интерном наставном плану полудржавне школе за глуве Друштва Краљ Дечански и под тим називом ће опстати наредних педесет година. Све до године држава није водила рачуна о школама за глуве јер нису улазиле у школски систем земље, премда их је материјално помагала године појављује се први пут званични наставни план и програм за глуве у коме се појављује предмет Настава телесног вежбања по соколском систему. Програмски садржаји овог предмете били су претежно усмерени на вежбе дисања и говорних органа. Тек у старијим разредима изводиле су се сложеније вежбе године предмет Телесно вежбање постаје Фискултура, Фискултура прелази у Физичко и здравствено образовање Физичко и здравствено образовање прелази у Физичко и здравствено васпитање и траје до године када овај предмет добија назив Физичко васпитање. У структури плана рада за физичко васпитање, као и за друге предмете, налази се поглавље које се односи на материјална средства наставе, а то су објекти, справе и реквизити, који су неопходни за успешну организацију наставе у целини и сваког појединачног часа. У зависности од садржаја часа, дефектолог који ради са децом оштећеног слуха(сурдолог) планира и припрема одговарајуће справе, реквизите и простор за вежбање. Све справе, уређаји и реквизити морају бити беспрекорно чисти и безбедни за руковање о чему се посебно води рачуна. Сурдолог мора да изврши одређене припреме и да предузме потребне мере да фискултурна сала или отворено вежбалиште пружају оптитиалне услове за вежбање. Са децом оштећеног слуха мора се опрезно поступати при извођењу вежби у којима доминирају елементи равнотеже, јер природа оштећења условљава и дисфункцију органа за равнотежу. Унутрашње уво састоји се од органа равнотеже и органа слуха, који су анатомски спојени у лабиринту. Орган слуха је филогенетски много млађи од органа равнотеже, јер проистиче из њега. Због тога је рад кохлее подвргнут принципима рада органа равнотеже. Вестибуларни нерв, када изађе из коштаног лабиринта, неко време иде самостално, а онда се спаја са слушним нервом и са њим путује скупа према мозгу, где се дефинитивно раздвајају и иду свако према својим једрима. Вестибуларни нерв најпре улази у продужену мождину и вестибуларно једро, а онда, један део нерва иде у мали мозак, а други одлази у велики, у подручје слепоочног режња и то обострано латерално. Равнотежа ће бити више нарушена код особа код којих је оштећење слуха на нивоу кохлее. Ако слушни нерв због оштећења слуха не прима адекватне слушне надражаје, онда и вестибуларни нерв неће бити адекватно стимулисан, што ће изазвати несигурност у кретању и одржавању равнотеже тела. Због тога се са децом оштећеног слуха мора опрезно поступати при реализацији висинских вежби. У зависности од захваћености и локализације оштећења слуха треба планирати и вежбе. Такође се мора водити рачуна и при обуци у пливању глуве деце. За добру оријентацију и равнотежу тела неопходно је чуло равнотеже, слух и вид. Зато глувој деци, за време обуке у пливању треба обезбедити наочаре за воду. Уколико се од њих захтева да затворе очи, функционисаће само са једним чулом, што ће им отежавати обуку и одржавање на води. Из истог разлога са глувом децом треба избегавати и вежбе оријентације по мраку и недовољно осветљеним просторима. Сви локомоторни покрети се изводе уз стално присуство равнотеже. Равнотежа је способност задржавања тела у механичком положају са тежиштем изнад подножне површине, при чему профил положаја тела може бити различит. Тело човека при одређеним активностима кретања или мировања мења тачке ослонца, које му омогућавају да остане у жељеном положају, па се сходно томе равнотежа може манифестовати као: статичка (елементарна), визуелно отежана и динамички отежана равнотежа. Елементарна или статичка равнотежа се односи на положај тела које није у покрету. То је способност да се тело задржи у задатом, најчешће усправном положају, на малој и уздигнутој површини ослонца. Задржавање тела у мировању и не померања стопала не значи да оно није у покрету и да нема кретања. Кретање постоји, али су амплитуде мале, јер и у ситуацијама када изгледа да тело мирује, оно се управо уравнотежује у односу на гравитацију и земљину тежу. Већина деце оштећеног слуха млађег школског узраста углавном имају проблеме са одржавањем статичке равнотеже и то у ситуацијама када се од њих захтева да стоје на једној нози са опруженим рукама поред тела. Деца са уредним развојем ову способност стичу већ крајем осамнаестог месеца. Визуелно отежавање равнотеже је способност задржавања тела у положају када је тежиште изнад површине ослонца, али без визуелне контроле. Глува и наглува деца имају проблеме са одржавањем статичке равнотеже, нарочито када се од њих захтева да мирују са затвореним очима или да стоје на једној нози са затвореним очима и опруженим рукама поред тела. Динамички отежана равнотежа подразумева способност задржавања тела у одређеном положају када је тежиште изнад површине ослонца, упркос отежавањима која долазе од дејства спољњих сила. Динамичка отежана равнотежа се проверава кроз способност ходања на прстима по правој линији, ногу испред ноге, затим кроз способност самосталног силаска низ степенице, скакања са степеница у даљ и самосталним ходањем уназад. Код деце која немају оштећен слух ова форма равнотеже се успоставља на узрасту до тридесетог месеца, док је деца са оштећеним слухом успостављају знатно касније. Деца

27 АСПЕКТ 2015 оштећеног слуха, због свог примарног оштећења имају проблеме са успостављањем динамичке равнотеже и касније, све до поласка у школу. Карактеристике које треба знати и стратегије које могу помоћи у раду са децом оштећеног слуха на часовима физичког васпитања: Деца оштећеног слуха имају проблем у оријентацији у простору лево-десно, дете је непажљиво и неспретно, тело је у сталном покрету, руке су у покрету, лако га је омести, често окреће главу да би боље чуо, тешко прати усмена упутства не чује и не изговара реч до краја. Дете са проблемима слуха увек би требало стављати близу звучног извора тј. близу наставника, лице наставника мора бити добро осветљено, деца стоје у полкругу како би могла да виде лице наставника, не прекривати лице рукама, не окретати леђа док говоримо, не говорити у покрету, бити свестан одблеска светла који може утицати на дететово виђење, говорити најбоље у нивоу дететових очију, говорити јасно, гласом нормалне јачине, користити кратка упутства и демонстрирати сваку радњу, звати дете по имену да би му се привукла пажња, а некада је потребно и додирнути га, сачекати да дете погледа у Вас пре него му дате упутство, сарађивати са осталим стручњацима и родитељима, користити визуелне и тактилне дражи. Познавати дететов слушни апарат, подешавање, проверу рада, замену батерија идр, смањити позадинску буку која долази споља из ходника. ЗАКЉУЧАК Физичко васпитање је стручна делатност од егзистенцијалног значаја за све без обзира на постојање или не постојање било ког облика инвалидности. Оно је у функцији развоја човека како његових физичких тако и његових психолошких способности и одређивања његовог места и улоге у друштву Савремена цивилизација и њене тековине нису физичко васпитање потиснули у други план. Напротив, оно је актуелизовано и стављено у функцију разноврсних потреба друштва и појединца. Да би физичко васпитање у раду са особама са инвалидитетом остварило свој циљ, постизање духовног и физичког благостања, неопходно је да се у тај процес укључе сви професионалци који могу да допринесу својим знањем. ЛИТЕРАТУРА Вишњић, Д., Мартиновић, Д. (2005): Методика физичког васпитања, Учитељски факултет, Београд. Влахос, Ј., Митополит Нафпактоса и Св. Власија (2006): Људско тијело, аскеза и спорт, Видослов, Српски сабор двери, Требиње Ђурић, Д., (1941): Хеленска агонистичка и ликовне уметности, Београд Илић, С. (1978): Историја физичке културе, НИП Партизан, Београд Лескошек, Ј. (1980): Теорија физичке културе, НИП Партизан, Београд Пуљо, Ј. (1996): Јога за свакога, Београд Славнић, С., Ковачевић, Ј., (2005) Методички аспекти ликовне културе и физичког васпитања у школама за глуву и наглуву децу, СДЗСЦГ, Београд Тадеј, О. (2002): Мир и радост у духу светом, Фине граф, Београд THE HISTORICAL DEVELOPMENT OF PHYSICAL CULTURE AND THE HARD OF HEARING Karić Jasmina 1, Vladimir Živanović 2 1 Faculty of Special Education and Rehabilitation, Belgrade 2 Teacher Training Faculty, Belgrade Abstract: The subject gymnastics for the hard of hearing was first mentioned in 1896 in an in-house curriculum of a semi-government school for the deaf, the King of Dečani Society, and it carried on the next fifty years under the same name. Until 1928, the government paid no attention to schools for the hard of hearing, as they were not part of the educational system, although they were sponsored by the government. In 1931 an official school program for the hard of hearing appeared for the first time, which introduced the subject of P.E. according to the Sokol system. The program contents of the subjects were mainly focused on breathing and speech exercises. In the higher grades, more complex exercises were carried out. Moreover, the general outlook on life, way of living and human needs changed alongside with the development of human society. The growth of society and its changes in general can also be applied to the development of physical education. Physical education, as an activity, was founded and developed with the growth of awareness that this is one of the necessary conditions of universal human, biological, psychological and sociological progress. Key words: physical culture, physical education, the hard of hearing, historical development. 21

28 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ ТЕХНИКА БОРЕЊА У РЕКРЕАЦИЈИ ОСОБА СА ПАРАПЛЕГИЈОМ Срђан Милосављевић, Драган Матавуљ, Предраг Лазаревић Факултет за физички културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум, Београд Апстракт: Рад указује на могућност примене техника борења у рекреацији особа са параплегијом. Рекреација обогаћује слободно време човека и оспособљава га за нови рад. Рекреација је активност ван професионалног рада, коју човек бира по властитом опредељењу. Увежбавање техника борења без обзира ком борилачком спорту или вештини припадале представљају не само могућност коришћења у рекреативне већ и у самоодбрамбене сврхе, што представља спој лепог и корисног. Посебно је битан аспект овог вида рекреације, одсуство скупих справа и реквизита, као и непотребност специјализованих спортско рекреативних објеката. Како би дошло до позитивног ефекта веома је битна индивидуална адаптација програма активности и њиховог извођења. Услед измењених услова због инвалидитета неопходан је другачији приступ, техника извођења и методика учења и увежбавања одређених активности. Имајући у виду све претходно наведено недвосмислено се може закључити да упражњавање техника борилачких вештина и спортова по много чему може бити корисно и спроводљиво када је у питању рекреација особа у стању параплегије. Kључне речи: параплегија, рекреација, борење. 22 УВОД Рекреативне активности особа са параплегијом иако често спонтано реализоване и индивидуално организоване носе са собом неопходност планског и систематског приступа комплетне друштвене заједнице. Сложена проблематика свеукупних околности неопходних за квалитетну организацију рекреативних активности особа са параплегијом намеће потребу да се у иницијалном моменту пре свега направи квалитетан одабир рекреативних активности које су у тренутним околностима у којима се Р. Србија налази спроводљиве. Под тим се подразумевају пре свега оне рекреативне активности за чију реализацију нису потребна велика финансијска улагања у погледу просторно техничких капацитета, скупе опреме за тренирање итд. Чекајући реализацију скупих пројеката намењених рекреацији особа са параплегијом, за које дискутабилно да ли ће и када бити обезбеђена финансијска средства губи се на времену. Потреба за физичком, рекреативном активношћу, особа са параплегијом не препознаје одлагање већ се као и код свих осталих мора реализовати. У области физичке културе рекреација представља најмлађу област, иако има највећу популацију. Многи тврде да је рекреација спорт на нивоу наше свакодневнице. Назив рекреација је настао као сложеница две речи, ре - поново и креаре - стварање. Рекреација са својим значењем поновно стварање у ширем смислу се односи на опоравак, освежење, очување здравља, одмор, забаву. Рекреација обогаћује слободно време човека и оспособљава га за нови рад. За рекреацију је битно нагласити да је то активност човека ван професионалног рада, коју он сам бира по властитом опредељењу. Спортска рекреација подразумева активно учешће, а не пасивно посматрање спортско рекреативних активности. За разлику од спорта где су правила строго прописана и где се свака игра игра увек по истим правилима у рекреацији се правила прилагођавају учесницима, њиховим способностима и осећају забаве. Један од важнијих феномена спортско рекреативних активности реализованих кроз спортску игру је постојање ривалства које у процесу ресоцијализације недвосмислено има позитиван утицај, који је од велике важности за особе са параплегијом. Друга велика благодет огледа се у чињеници да је таква особа својим резултатима заинтересовала своју околину, те да се та околина интересује за њега. Особе са параплегијом поседују огромно слободно време које могу инвестирати у спортско рекреативне активности, а што би требало да им представља саставни део дана. Спортско рекреативне активности представљају битан фактор рехабилитације и ресоцијализације. Поменуте активности су од великог значаја за психофизичко прилагођавање особа са параплегијом, за њихову победу над сопственим осећајем неспособности и з а сопствену социјалну реинтеграцију. Светска здравствена организација прогласила је недовољну физичку активност за самостални ризико фактор. Велики број истраживања је показао да код особа које немају довољан ниво физичке активности у току радног или слободног времена, општа смртност је повећана за 2,5 пута, код кардио-васкуларних обољења смртност је већа за 3,5 пута, а код појединих врста карцинома смртност је повећана три пута. ПАРАПЛЕГИЈА Параплегија подразумева одузетост два симетрична екстрeмитета, мада се све чешће тај термин употребљава када се жели истаћи одузетост доњих екстремитета (Павловић, 2006). Најчешће је параплегија последица оштећења кич-

29 мене мождине, мада може бити и последица оштећења нервних коренова или периферних нерава. Кичмена мождина је основна веза између мозга и осталог дела тела. Она сакупља информације које долазе од стране наших руку, ногу, груди, леђа и прослеђује их мозгу. Повреда кичмене мождине је веома озбиљна повреда која може завршити фаталним исходом или инвалидношћу. Потпуни прекид кичмене мождине доводи до карактеристичног триаса симптома: моторних, сензитивних и вегетативних лезија (Павловић, 2006). 1. Моторне лезије немогућност извођења вољних покрета у деловима тела који моторну инервацију добијају испод нивоа лезије 2. Сензитивних лезија испад површног сензибилитета, који подразумева бол, додир и температуру дубоког сензибилитета, а који се односи на вибрације и позициони сензибилитет. 3. Вегетативне лезије поремећај функције мокраћне бешике, дебелог црева, сексуалних функција, дисања и секреција знојних жлезда. Лезије кичмене мождине доводе до промене рефлекса, односно, одређени рефлекси могу бити снижени или угашени. Функционалне могућности у зависности од висине лезије: 1. Параплегија Т2 - Т5 смањен дисајни капацитет, потпуна самосталност, двотактан ход могућ (добацивање до иза штака и пребацивање преко штака), вожња аутомобила са ручним командама могућа. 2. Параплегија Т6 Т10 потпуна самосталност, колица неопходна, двотактан ход могућ 3. Параплегија Т11 L3 потпуна самосталност, колица неопходна, двотактан ход могућ, потребни апарати и подлактне штаке, вожња аутомобила са ручним командама могућа. 4. Параплегија L4 S1 потпуна самосталност код куће и ван, колица нису неопходна, солидан ход са подизачима стопала и подлактним штакама. Степен активности особе у стању параплегије је такође веома битан фактор у величини оптерећења. Наиме, уколико се мање ангажује емотивно и физички, утолико ће и оптерећење бити мање и обрнуто. Величина оптерећења зависи од тога на који се начин одређена активност изводи (Стевановић, Нецић, 1969). Када се говори о степену инвалидитета мисли се на неколико врста параплегија (Павловић, 2006), као на пример: 1. Параплегија од D1 D5 где је присутно одсуство равнотеже, слаба употреба абдоминалног дела и доњег међуребарног дела као и одузетост прстију 2. Параплегија od D6 D10 одсуство употребе доњег абдоминалног дела и торза. Постиже се одређена равнотежа горњег дела абдомена 3. IV параплегија / дечја парализа слаби мишићи кукова, у седећем ставу добра равнотежа, добри мишићи абдомена и кичме 4. V параплегија / дечја парализа - добра равнотежа и добри мишићи абдомена кичме и квадрицепса. 5. VI параплегија / дечја парализа један екстремитет или учешће доњих екстремитета. Флексија ноге, флексија глежња. Функционална класификација се базира на критеријумима везаним за покрет који изводи спортиста. Циљ је интегрисати особе у стању параплегије које се баве спортско рекреативним активностима у складу са функционалним способностима у циљу спортиста који припадају АСПЕКТ 2015 истој класи. Моторне функције које се процењују за све спортске дисциплине су: мишићна снага, покретљивост зглобова и координација покрета. Особа у стању параплегије као и све друге особе са инвалидитетом најчешће живи са великом променом слике о себи и другима. МОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ ТЕХНИКА БОРЕЊА У РЕКРЕАЦИЈИ ОСОБА СА ПАРАПЛЕГИЈОМ Од великог је значаја особе у стању параплегије је укључивање у редовне, планске организоване и континуиране спортске активности, које ће бити усклађене са могућностима и потребама сваке особе у стању параплегије понаособ. Спортске игре чине комплекс физичких оптерећења особа у стању инвалидитета тако да утичу на цео организам и његове системе сразмерно ангажовању мишића (Стевановић, Нецић, 1969). Особама у стању параплегије нека задовољства су онемогућена, на бол се навикну, јер се често јавља, а поједине мишићне сензације немају од рођења или изненада нестану. Када се говори о слици о себи она зависи од мишљења о телу пред огледалом и мишљења других.у социјалном концепту постоји одређена инхибиција због свести о несавршеном телу. Те премисе су основне премисе пред којима се налази како особа са инвалидитетом која жели да се бави спорско рекреативним активностима тако и инструктор, тренер, који заједно са том особом мора да пређе комплексан пут, који је понекад веома тежак. Иако су чести спортски избори особа у стању параплегије, кошарка, одбојка, бацање копља, кугле, куглање, билијар, трка колицима, стони тенис, пливање и друго, треба имати у види да борилачки спортови и вештине представљају веома интересантан и прихватљив вид рекреације. Поред тога што се на овакав начин спречавају последице лежања и неактивности (декубитуси, дубока венска тромбоза, превенција респираторних инфекција, уринарних инфекција, контрактуре зглобова) битан је и психосоцијални значаји спортских активности, као што су дружење, такмичарски дух и самопотврђивање. Генералне препоруке о физичком вежбању дефинишу минималне обиме рада на нивоу једне године како би особа била физички и радно на квалитетан начин припремљена као да се налази у популацији оних са минималном дозом здравственог ризика. Асоцијација за физичко вежбање Канаде препоручује да се у току једне године вежба најмање 9 месеци, при чему недењни обим рада треба да износи најмање 3 сата, док интензитет активности треба да буде на око 60% од максималних аеробних енергетских потенцијала (Благојевић, М., Вучковић, Г. & Допсај, М. 2012). Познајући функционисање савременог човека, а поготову особа у стању параплегије које су због свог стања углавном изложене мањем енергетском утрошку, јасно је зашто је проблем гојазности постао проблем данашњице. Одређен број особа у стању параплегије има проблем и са вишком телесних масти јер су бежећи од суочавања са проблемом решење пронашли у храни. Са друге стране није занемарљив ни број оних рекреативаца који имају проблема са телесном масом, а користе управо овај вид рекреације у борби са наведеним проблемом. Комбинација физичке активности и редуковане исхране је најједноставнији и најбезболнији начин редукције телесне масе. Поред једноставности и ефикасности претходно поменута комбинација представља и најздравији начин редукције телесне масе. Уколико се телесна маса редукује упражњавањем физичке активности, сасвим сигурно ће доћи до очувања мишићне масе, што значи да се промена телесне масе одиграла пре свега на рачун масног ткива - адипозног ткива (Милосављевић, 2008). 23

30 24 АСПЕКТ 2015 Путем спортско рекреативних активности особа у стању параплегије ће се далеко лакше интегрисати. Физичким вежбањем реализованим кроз технике борења, развијају се физичке способности, а техникама дисања веома често коришћеним у борилачким вештинама може се доћи и до менталног смирења. Путем активног вежбања може да се успостави изгубљено, побољша оштећена функција, тело се јача, а редовним упражњавањем техника борења посебно се јача самопоуздање и сигурност. Стицање сазнања кроз спортске активности да тело још вреди је одлучујући психички моменат који треба искористити као главни мотив у придобијању особа у стању параплегије да активно учествују у спортско рекреативним активностима. Жеља, потреба за физичким вежбањем најизраженија код особа са моторичким потешкоћама и то из разлога што је тим особама онемогућено самостално упражњавање активности које су доступне особама са могућношћу хода (Стевановић, Нецић, 1969). Приликом прављења плана спортско рекреативних активности треба имати у виду неколико битних фактора за правилну примену, као што су: 1. Висина и степен оштећења особе која вежба 2. Опште стање испитаника 3. Фаза обољења и фаза рехабилитације у којој се налази 4. Старосна доб 5. Ниво психичких и интелектуалних способности 6. Склоности за поједине активности Како би дошло до позитивног ефекта веома је битна индивидуална адаптација програма активности и њиховог извођења. Услед измењених услова због инвалидитета неопходан је другачији приступ, техника извођења и методика учења и увежбавања одређених активности. Имајући у виду све претходно наведено недвосмислено се може закључити да упражњавање техника борилачких вештина и спортова по много чему може бити корисно и спроводљиво када је у питању рекреација особа у стању параплегије поготову ако се узме у обзир следеће: 1. Могућност рекреације особа у стању параплегије техникама борења без обавезе да се обезбеди довољан број учесника као што би то био случај код колективних спортова 2. Непотребност набавке скупе спортске опреме 3. Непотребност обезбеђивања посебно опремљених спортских објеката 4. Непотребност набавке скупих справа и реквизита 5. Могућност реализације на отвореном Технике борења свеукупно посматрано у својој најгрубљој класификацији могу бити подељене у технике којима се наноси бол и технике којима се осујећује настанак бола (Арлов, 2007). Најпризнатија имена из области борења указивала су на потребу савладавања што већег броја борилачких техника, па је стога, поготову у рекреативне сврхе прихватљиво увежбавање што већег броја борилачких техника без обзира на то којој борилачкој вештини или спорту оне припадале. Није само карате тај који оспособљава човека до тачке кад може да изводи велике борилачке подвиге. Мајстори џудоа уче да се падне на такав начин након чега се устаје потпуно неповређено (Гичин, 1988). Дакле, веома је важно како у рекреативне тако и у самоодбрамбене сврхе овладати што већим бројем техника из различитих борилачких вештина и спортова. Са друге стране веома важно је направити правилан одабир управо оних техника које особе у стању параплегије мору несметано да реализују. У наредној класификацији неће бити речи о кретањима иако их особе у стању параплегије изводе уз помоћ колица, већ ће искључиво бити набројане оне технике борења које особе у стању параплегије могу извести својим телом без приручних средстава и оружја. Технике борења као што је раније поменуто могу бити класификоване у две основне категорије које се састоје од група техника: Технике којима се наноси бол: 1. Ударци (главом и рукама) 2. Гушења (крвна и респираторна) 3. Полуге (на кичменом стубу, на зглобу рамена, на зглобу лакта, на зглобу шаке, н прстима, на зглобу колена) Технике којима се осујећује настанак бола:. 1. Гард (високи, средњи и ниски) 2. Блокови и ескиваже (са једном или са обе руке) Све претходно наведене групе техника састоје се од великог броја појединачних техника, што није предмет овог рада. Овај рад има за циљ одабир група техника борења које би могла да апсолвира и користи како у рекреативне тако и у самоодбрамбене сврхе особа у стању параплегије. Приликом обучавања поменутих група техника најбоље би било савладавати најпре све појединачне технике у оквиру једне групе техника, након тога прећи на комбинације унутар једне групе техника, а тек на крају комбиновати појединачне технике из различитих група техника. Свако обучавање техникама борења требало би да се састоји од информационог и моторичког дела обуке (третмана). Информациони третман подразумева саопштавање информација о покрету који треба вежбач да реализује: демонстрација покрета, аудио визуелна, различита објашњења (Мудрић, 2005). Са друге стране када је у питању моторички део обуке, увек треба имати на уму стрпљење које је неопходно инвестирати како би особа у стању параплегије успела да усвоји нову кретну структуру са којом се раније у највећем броју случајева никада није срела. Технике борења саме по себи су специфичне и осим оних који су се раније бавили неком борилачком вештином или спортом, оне за већину популације представљају непознаницу. ЗАКЉУЧАК Од изузетне важности за особе у стању параплегије је укључивање у редовне, планске организоване и континуиране спортске активности, које ће бити усклађене са могућностима и потребама сваке особе у стању параплегије понаособ. Физичким вежбањем реализованим кроз технике борења, развијају се физичке способности, а техникама дисања веома често коришћеним у борилачким вештинама може се доћи и до менталног смирења. Путем активног вежбања може да се успостави изгубљено, побољша оштећена функција, тело се јача, а редовним упражњавањем техника борења посебно се јача самопоуздање и сигурност. Стицање сазнања кроз спортске активности да тело још вреди је одлучујући моменат који треба искористити као главни мотив у придобијању особа у стању параплегије да активно учествују у спортско рекреативним активностима. Жеља, потреба за физичким вежбањем најизраженија код особа са моторичким потешкоћама и то из разлога што је тим особама онемогућено самостално упражњавање активности које су доступне особама са могућношћу хода. Примена техника борења без обзира ком борилачком спорту или вештини припадале представљају не само могућност коришћења у рекреативне већ и у самоодбрамбене сврхе, што представља спој лепог и корисног. Посебно је битан аспект овог вида рекреације, одсуство скупих справа и реквизита, као и непотребност специјализованих спортско рекреативних објеката. Упражњавање техника борења уколико то временски услови дозвољавају могуће је и на отвореном простору, при чему је повржина на којој

31 се то дешава занемарњива, што није случај са колективним спортовима. Самостално или са партнером рекреативно вежбање увек представња задовољство поготово ако се има на уму основни постулат рекреације учествовање, а не победа и резултат. ЛИТЕРАТУРА Арлов, Д. (2007). Алати самоодбране. Нови Сад: СИА Благојевић, М., Вучковић, Г. & Допсај, М. (2012). Специјално физичко образовање 1. Београд: Криминалистичкополицијска акдемија THE POSSIBILITY OF APPLYING COMBAT TECHNIQUES IN THE RECREATIONAL ACTIVITIES OF PARAPLEGIC INDIVIDUALS Srdjan Milosavljević, Dragan Matavulj, Predrag Lazarević Faculty of physical education and sports management, Singidunum University, Belgrade АСПЕКТ 2015 Милосављевић, С. (2008). Методе редукције телесне масе и физичка активност битан фактор у решавању проблема гојазности. Нова спортска пракса, бр 1-2, стр Мудрић, Р. (2005). Специјално физичко образовање. Београд: ВШУП Павловић, М. (2006). Кинезитерапија хемиплегије. Београд: ВЗШС Стевановић, М., Нецић, М. (1969). Спорт и рекреација у рехабилитацији инвалида. Београд: 4. Јул Фунакоши, Г. (1988). Карате мој животни пут. Београд: Панпублик Abstract: This paper points to the possibility of applying techniques of combat training in the recreational activities of those physically capable to endure any kind of work. Recreation is an activity outside professional work chosen by individuals according to their affinities. Practicing combat techniques regardless of which sport or martial art they belong to presents not only a possibility of applying them in recreational activities but also serves the purpose of self-defense, which creates a combination of the convenient and the useful. A particular advantage of this type of recreation involves the absence of expensive machines and materials, as well as the ability to implement this type of recreation virtually anywhere, without having a need of highly specialized sports-recreational facilities. In order to have a positive effect, an individual adaptation of the program and its execution is pivotal. Due to the altered conditions because of invalidity, a different approach is necessary, as well as an execution of techniques, an appropriate studying method, and a carrying out of certain activities. Having in mind these facts, it can be undoubtedly concluded that an exercising of combat techniques and sports that contain this type of exercise can be useful in many ways, and it is highly applicable when it comes to the recreational activities of individuals who are paraplegic. Key words: paraplegia, recreational activities, combat training. 25

32 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT КОНЦЕПТ ПОРТФОЛИО ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ СПОРТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ Јовановић Јован Спортско удружење Варош капија, Београд Апстракт: Проблематика друштвено-развојних пројеката у области спорта односи се на неадекватно коришћење ресурса и капацитета за развој спорта у Републици Србији. У раду је представљен пројектни портфолио менаџмент као модел управљања пројектима у области спорта за децу и младе помоћу кога се могу остварити већи ефекти у развоју. Портфолио пројеката, у овом раду, конципиран је на основу Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период године и Акционог плана за спровођење стратегије. Циљ рада је презентација формирања и управљања портфолиом пројеката у области спорта. Представљање пројектног портфолио менаџмента и симулација свих портфолио фаза у процесу настајања и руковођења портфолиом пројеката у области спорта чине основне задатке рада. Резултат рада је формирани портфолио представљен кроз четири пројекта различитих карактеристика усмерених на решавање проблема развоја дечијег и омладинског спорта. Kључне речи: Портфолио пројеката, друштвено-развојни пројекти, спорт за децу. 26 УВОД Пројектни портфолио менаџмент (Project Portfolio Management - PPM) представља савремени концепт управљања пројектима који је заснован на стратегији организације. Формирање портфолиа је сложен процес који подразумева коришћење метода, техника и алата пројектног менаџмента како би се извршила селекција најповољнијих пројеката за реализацију. Портфолио је скуп више појединачних пројеката или програма пројеката, често различитог карактера, који теже остваривању истих стратешких циљева. Ефикасност пројектног портфолио менаџмента огледа се у обједињавању ресурса, трошкова и капацитета реализације, чиме се постижу боље перформансе у управљању пројектима. Друштвени развој подразумева праћење стратегије на националном нивоу. Од спровођења националне стратегије зависи у којој мери ће се постићи одржив развој друштва. Друштвено-развојни пројекти који су део портфолиа пројеката ефектније решавају стратешке задатака. Област хуманог спорта, која се огледа кроз физичко вежбање и психо-социјални развој деце и младих, својеврсни је друштвени правац развоја. Брига о најмлађима путем здравог усмеравања део је друштвено одговорне политике развоја нације. Помоћу пројектног портфолио менаџмента могу се обезбедити оптимални услови за развој спорта и решавање проблема. Правци који потпомажу досезање примарних циљева односе се на пројекте из области: Научно-истраживачког рада, који обухвата испитивање, анализу и доношење закључака о свим релевантним појавама које директно или индиректно дефинишу факторе од којих зависи развој Физичке културе; Обезбеђење материјално-техничких услова, изградња, реконструкција и адаптација објеката у којима се реализују облици организоване физичке активности. Ова област подразумева набавку опреме, реквизита, развој софтверских и хардверских система и свих других средстава која су саставни део савремене технологије; Различите програмске активности, које дају допринос укључивању великог броја деце и младих у активности које припадају феномену физичке културе. Програмске активности могу бити једнократни спортски догађаји, манифестације, промоције, али могу да се односе и на редован систематизован процес физичке активности за децу и младе. Све наведене области су повезане и зависне целине развоја физичке културе. Максимално постизање резултата у кратком временском периоду незамисливо је без портфолио менаџмента и интеграцији свих ресурса са једне стране и минимизацији трошкова са друге стране. ПРОЈЕКТНИ ПОРТФОЛИО МЕНАЏМЕНТ Портфолио пројеката је скуп свих пројеката и програма који се реализују у једном предузећу. Упраљање порфолиом пројеката означава скуп скуп пословних искустава и пракси којима се управљање пројектима интегрише са осталим пословним активностима. Појава пројект портфолио менаџмента представља један од највећих напретка у технологији управљања пројектима. Управљање портфолиом пројеката није прости збир постојеће праксе управљања пројектима, већ потпуно нов приступ урављања. Он из темеља мења начин на који се пројекти посматрају, утицај пројеката на пословање и на само вођење и управљање. У табели 1. ближе су дефинисане разлике између пројеката, програма и портфолиа.

33 ПРОЈЕКАТ ПРОГРАМ ПОРТФОЛИО Пројекти имају сужен обухват са одређеним излазом Пројектни менаџер покушава да сведе промену на минимум Успех се мери буџетом, временом и испорученим производима Стил лидерства је усмерен на решавање задатака и давања смерница како би се задовољили критеријуми успешности Пројектни менаџери руководе техничарима, специјалистима и др. Пројектни менаџери су тимски играчи који мотивишу користећи своја знања и вештине Пројектни менаџери врше детаљно планирање да би омогућили стварање производа неког пројекта Пројектни менаџери надгледају и контролишу задатке и рад на стварању производа пројекта Програми имају широк обухват који се можда мора мењати како би се задовољила очекивања организације у погледу корисности Програм менаџери морају очекивати промене и прихватати их Успех се мери кроз повраћај на инвестиције, нове способности и остварене користи Стил лидерства је усмерен на управљање везама и на решавању конфликата Пројектни менаџери руководе пројектним менаџерима Програм менаџери су лидери који доносе визију и лидерство Програм менаџери стварају планове вишег нивоа обезбеђујући водич за реализацију пројеката где се стварају детаљни планови Програм менаџери надгледају пројекте и текући рад кроз менаџерске структуре Портфолио има обухват који се мења са променом стратешких циљева организације Портфолио менаџери континуирано прате промене у ширем окружењу Успех се мери у погледу збира перформанси компоненти портфолиа Систем лидерства је усмерен на увођење нових вредности у процесу портфолио одлучивања Портфолио менаџери могу да координирају или руководе радом особља портфолио менаџмента Портфолио менаџери су лидери који обезбеђују разумевање и синтезу Портфолио менаџери стварају и одржавају неопходне процесе и комуникацију међу одређеним компонентама Портфолио менаџери надгледају перформансе и индикаторе остварених вредности Табела 1. Упоредно поређење пројектног, програм и портфолио менаџмента (Јовановић, Петровић, Михић, Обрадовић, 2007, Јовановић, 2012, Јовановић, 2010). Циљеви пројектног портфолио менаџмента су (Wideman, 2004): Свесност свих индивидуалних листинга у портфолиу; Развој велике слике и дубљег разумевања целина; Промишљено сортирање, додавање и уклањање ставки из колекције, а у складу са трошковима, добити и усклађености са дуготрајним стратегијама или циљевима; Могућност добијања најбоље могуће кристи из инвестираних ресурса. Управљање портфолиом пројеката обухвата пројекте и програме којима се достижу стратегијски циљеви организације, али у свакој организацији постоје и пројекти који нису везани за стратегијске циљеве, које такође треба узети у обзир и реализовати. Због тога се појављује концепт мултипројектног управљања у предузећу. Мултипројектно управљање у предузећу обухвата управљање реализацијом свих пројеката, програма и портфолиа у једној организацији. На тај начин концепт мултипројектног управљања у предузећу представља ефикасан приступ за управљање пројектно оријентисаном организацијом. Процес управљања портфолиом садржи два дела активности: стварање портфолиа и управљање реализацијом портфолиа. Процес стварања портфолиа је континуиран. Чине га селекција и приоритетизација пројеката и програма, у циљу стварања портфолиа, после чега следи стално праћење и реконсрукција портфолиа. Што се тиче упављања реализацијом портфолиа, оно подразумева упављање појединачним пројектима и програмима, при чему се користи методологија пројектног менаџмента и програм менаџмента уз континуиране поступке рационалног коришћења свих ресурса. Током животног циклуса портфолиа користе се многобројне технике и алати, на основу којих се управља портфолиом. Методе обезбеђују сигурнију, плнски дириговану, процену по питању свих елемената који су пресудни за успешну реализацију целог портфолиа. Методе које се често срећу код портфолиа су: метод предвиђања, економска оцена портфолија, метод иницијације портфолиа, метод планирања портфолиа, метод за контролу и праћење свих активности портфолија, софтверска подршка и др. Један од критеријума и метода којим се врши одабир пројеката у пројектном портфолио менаџменту јесте стратегијски метод. Стратегијски метод подразумева одабир пројеката и група пројеката искључиво према стратегији која је у напред позната. Други критеријум према коме се одабира пројеката врши се на основу финансија. Финансијске могућности за реализацију пројеката и лимитирајући буџети директно утичу на одлучивање који је порјекат прихватљив за портфолио, а који не. Финансијске методе ближе су описане у наставку овог рада. Критеријуми могу бити везани и за квалитет, ризик, време у коме се врши обрт уложених средстава и др. Од техника и алата који се користе за презентацију и одабир пројеката у портфолиу су портфолио мапе, скоринг модели, чеклисте и др. Компоненте управљања портфолиом пројеката Компоненте управљања портфолиом пројеката могу се сврстати у две групе. Прву групу чине: стратегије, циљеви, пословне перформансе, сатисфакција акционара, селекција пројеката и микс, расположивост ресурса и проток и прилив новца. Другу групу чине: распоред, време и трошкови пројекта, перформансе пројекта, сатисфакција акционара, контрола делокруга и промена, као и искоришћење ресурса и новца. Да би селекција пројеката и управљање портфолиом били успешно спроведени треба обратити пажњу на следеће елементе (Јовановић, Рудић, Шобајић и Макарић, 2010): буџет и проток новца, делокруг промене и контролу трошкова, управљање пројектима и њиховим могућностима, тражњу (интерни пројекти), контролу пројеката и перформансе, алокацију ресура (ако се укаже потреба), процену ризика и управљање, пословне перформансе, стратешке и тактичке планове и расположивост ресурса. 27

34 28 Процес успешног управљања портфолиом пројеката подразумева одређене услове за реализацију. Наведени процес треба да буде централизован и вођен од стране стручних кадрова. Он подразумева структурирани приступ за селектовање пројеката на основу балансираног система рангирања. Селектовани пројекти морају бити усаглашени са пословним стратегијама организације, као и постављени у портфолие који представљају имплементацију тих стратегија. Управљање портфолиом пројеката такође подразумева и формирање тима одговорног за имплементацију пројектног портфолиа менаџмента процеса. Овај тим је одговоран за вођење и надзор управљања портфолиом и представља подршку новим пројектним портфолио функцијама. Селекција и приоритетизација портфолиа Селекција и приоритетизација пројеката подразумевају одабир пројеката и програма чијом се реализацијом постижу стратегијски циљеви организације, при чему се узимају у обзир расположиви ресурси. Одабрани портфолио пројеката треба да буде усаглашен са стратегијама које су дефинисане у плану организације и са расположивим ресурсима. Истовремено његова реализација треба да донесе највеће користи за организацију. У овој фази се врши поређење карактеристика предложених пројеката према у напред утврђеним критеријумима за селекцију. Одабир пројеката је изузетно сложен и одговоран процес који садржи већи број активности чија реализација утиче на целокупан процес управљања пројектним портфолиом (Петровић, 2003). Процес одабира и приоритетизације пројеката обухвата следеће фазе (Jовановић, Рудић, Шобајић и Макарић, 2010): припрему пројектних предлога, дефинисање користи од пројеката и дефинисање критеријума, процену могућих ризика, утврђивање ресурса и финансија, утврђивање усклађености пројеката са стратегијама организације, класификовање пројеката према унапред утврђеним критеријумима и избор пројеката и дефинисање пројектног портфолиа. Преиспитивање, одржавање и реконструкција портфолиа Преиспитивање, одржавање и реконструкција портфолиа је фаза која следи након дефинисања пројектног портфолиа. Ова фаза представља процес који се састоји из великог броја активности и са већим бројем учесника који имају различите улоге у овом процесу. На наведени процес реализације пројеката утичу различити фактори и дешавају се бројне промене због дуготрајности и динамичности самог процеса. Због могућности великих промена јавља се потреба за сталним преиспитивањем, одржавањем и реконструкцијом портфолиа. Може се закључити да једном дефинисан портфолио никада није коначан и непромењив, већ је подложан утицајима разних фактора и због тога подложан честим неопходним променама. Сви пројекти и програми који чине портфолио су такође подложни непрекидном и континуираном разматрању и преиспитивању како би се утврдило да ли и даље доносе планиране користи и бенефите и омогућавају реализацију стратегијских циљева организације. Битне велике промене у околини, као и већи ризични догађаји и кризне ситуације могу захтевати промене у стратегијским циљевима организације што неминовно утиче и на потребу за променама у структури пројектног портфолиа. Увођење нових пројеката у пројектни портфолио и одржавање и побољшавање постојећих је континуиран задатак који се непрекидно изводи током подпроцеса управљања реализацијом пројектног портфолиа. ПРОЈЕКТНИ ПОРТФОЛИО КОНЦЕПТ У ОБЛАСТИ СПОРТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ Област развојног спорта, који се спроводи од стране државе, представља пројекте друштвеног типа. Друштвеноразвојни пројекти немају финансијску добит као примаран циљ, већ се ови пројекти формирају за јачање елементарних и значајних сегмената друштва. Здрава нација је један од предуслова здраве државе. Улагање у људски ресурс треба да буде императив сваке политике у Србији. Овај концепт се управо ослања на развој друштвених пројеката, између осталих и развој спорта за децу и младе са хуманистичким приступом. Приликом иницирања, креирања, категоризације, приоритетизације друштвено-развојних портфолио пројеката посебну пажњу треба усмерити ка томе да сви пројекти буду одрживи, да укључе што већи број стејкхолдера, да портфолио буџет буде оптималан и равноменро распоређен, да се кроз одређене активности оствари што већи број циљева, да обезбеди удруживање ресурса, као и рационализацију времена. Ефекти улагања у пројекте из области спорта за децу и младе, пре свега, треба да обезбеде укључивање великог броја деце у спорт бесплатно и да код њих развију мотивацију и жељу за самосталним бављењем спортом. Такође је неопходно развити идеологију бављења спортом и здравог живота у свести родитеља и оних људи који се педагошки баве развојом деце. Стратегија портфолиа пројеката Обавезујући део сваког портфолиа је стратегија организације. На основу стратешких циљева формира се филозофија портфолиа. Портфолио је у служби саме стратегије и тежи да генерише све потенцијале којима располаже организација како би се извршили циљани задаци. Стратешки оквир који представља платформу портфолио пројеката у области спорта за децу и младе је Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период година. Портфолио пројеката у области спорта за децу и младе друштвено-развојног је карактера и с тим у вези има теденцију да пружи допринос реализацији националне стратегије спорта у наредном периоду. Израда националне стратегије веома је сложена и захтевна процедура која треба да одреди правац кретања спорта у наредне четири године. Код израде саме стратегије узимају се у обзир сви релевантни параметри на основу којих се израђују смернице. При изради посматрају се интерни и екстерни фактори. Модерна стратегија подразумева имплементацију одређених норми које су прописане од стране светских организација чија су истраживања из области спорта на највишем могућем нивоу. Кључне одреднице на које се наслања целокупна идеологија дефинисане су јасном визијом и мисијом стратегије. Визија ове стратегије је унапређење квалитета живота и обогаћивање друштвених односа становника Републике Србије кроз бављење спортом, као елемента који је од суштинског значаја за развој њихове личности и здравог начина живота. Мисија је стварање система спорта у Републици Србији у коме ће свако имати право да се бави спортом, са циљем развоја своје личности, одржавања доброг здравља, побољшања физичких способности, бољег и сврсисходнијег коришћења слободног времена, унапређења квалитета живота и постизања врхунких спортских резултата.

35 Пре формирања портфолиа пројеката неопходно је створити услове за иницијацију самог портфолиа, а потом и за реализацију. Активности које претходе креирању портфолиа су: формирање пројектног портфолио тима, дефинисање извора и динамике финансирања портфолиа и ресурса који су на располагању, одређивање визије и мисије, дефинисање проблема и сврхе постојања портфолиа на основу кога се постављају циљеви и задаци, дефинисање група пројеката које ће бити у фокусу и из којих ће се одабрати најбоља могућа решења у складу са критеријумима приоритетизације, дефинисање и одређивање могућих заинтересованих страна у процесу, дефинисање шире локације на којој ће бити реализован портфолио пројеката и др. Међу заинтересованим странама треба пронаћи локацију која је стратешки најпогоднија и која ће омогућити одрживост портфолиа. Очекиван исход портфолио пројеката Генерисањем свих потенцијала предметни портфолио претендује да оствари одређене резултате на пољу физичког развоја и развоја спорта код деце и младих: Обезбеђење редовног, континуираног бављења спортским активностима, са свим пратећим појавама које ближе описују здрав начин живљења; Побољшање услова који су у досадашњем раду са децом били, у већини случајева, испод оптималног нивоа. Побољшање услова се пре свега односи на индивидуални приступ у раду, редовну контролу и праћење напретка, методички начин рада и др; Вођење евиденције о психо-социјалним и моторичко-функционалним способностима и карактеристикама деце. Праћење примене одређених програма рада и резултата који се остварују су од непроцењиве вредности за науку, која је у последње време све мање присутна; Овај портфолио треба да обезбеди главни смисао Стра-тегије, а то је доступност бављења организованим спортом за сву децу и младе без обзира на економски, верски, социјални, полни или било који други статус. Категоризација пројеката Категоризација портфолиа пројеката у области спорта за децу и младе требало би да односи на групе пројеката који су сврсисходни за примену у основношколским системима организације рада. За овај концепт портфолиа опредељене су четири групе, категорије, пројеката. У свакој групи налази се неколико потенцијалних пројеката, а према капацитетима, ресурсима и критеријумима вршиће се одабир најрепрезентативнијих пројеката који ће у заједништву омогућити постизање максималних резултата. Прва категорија: Прва категорија пројеката односи се на пројекте изградње, адаптације, реконструкције спортских објеката и набавку опреме и реквизита. У ширем смислу пројекти прве категорије имају карактер техничке подршке реализацији развоја спорта, која је једна од главних интересних и осетљивих зона за развој спорта у Републици Србији. Пројекат из ове категорије треба да обезбеди оптималне услове за рад спортских стручњака и да квалитетом рада допринесе већој мотивисаности за бављењем спортом. Друга категорија: Другој категорији пројеката припада стручно-научно истраживачка делатности у области спорта за децу и младе. Стручна, научна истраживања неопходна су за напредак струке, али и за иницијације стања предметне групе корисника са којом се жели постићи одређени напредак. Трећа категорија: У трћој групи, категорији, пројеката налазе се пројекти за израду софтвера који обједињују базу података, контролу и праћење рада и остварених ефеката тренажних и наставних јединица, доступност едукативних информација које могу да се примене у раду и обраду података кроз статистичке параметре. У овој групи се налазе пројекти који доприносе прикупљању и обради добијених вредности са терена, као и константну транспаретност најсавременијих научних сазнања. Четврта категорија: У ову категорију спадају пројекти који треба да одреде план и програм рада у основним школама, на часовима физичког васпитања и организација ваннаставних активности из области спорта. План и програм рада поштоваће стратешке оквире Министарства просвете и науке и Министарства омладине и спорта, на тај начин обједињују се две стратегије од националног значаја. Анализа ризика појединачних пројеката унутар категорија Након категоризације пројеката прелази се на другу фазу која подразумева анализу могућих ризика и фактора који утичу на квалитет спровођења пројеката. Ова фаза је веома битна, доста је сложена и изискује професионални и стручни приступ у раду. Анализу треба спровести за сваки пројекат појединачно и за сваку категорију. Добијени резултати анализе имаће вишеструку корист, с једене стране моћи ће да се направи стратегија којом ће се предупредити спровођење активности како не би дошло до нежељених последица током реализације, с друге стране од врсте, вероватноће и исхода ризика може зависити приоритетизација одређених пројеката. Оцењивање и оптимизација пројеката Критеријуми (смернице) према којима се врши оцењивање: 1. Усклађеност са стратегијом (визијом, мисијом, циљевима и задацима) помоћу овог критеријума се сагледава да ли су последице пројектних активности, извршени задаци у складу са главном стратегијом, прецизније речено, да ли се одређеним пројектима и у којој мери врши допринос развоја спорта. 2. Изводљивост овај критеријум разматра све капацитете и ресурсе који су доступни за реализацију пројекта. Критеријум изводљивости посматра у којој мери и квалитета пројектне активности могу да реше одређени задатак како би се досегао циљ пројекта. У овом критеријуму се узимају у обзир и сви могући ризици, као и последица ако дође до ризичног догађаја. 3. Број корисника један од веома битних критеријума. Стратегија се доследно залаже за што већи број деце укључене у спортске активности и физичко вежбање. Овај критеријум код друштвено-развојних пројеката има значајан утицај. Број корисника у комбинацији са финансијским (економским) критеријумом треба да буде у балансу, да се са што мањим издацима постигне што бољи ефекат по друштво. 4. Економски критеријум подразумева лимитиране буџете који су одређени јавним позивима од стране Министарства финансија. Економски критеријум је код друштвено-развојних пројеката које подржава држава усклађен са највишим нивоом државне политике. 5. Одрживост критеријум одрживости представља аспект пројекта који се односи на период након животног циклуса пројекта и портфолиа у целини. Највише оцене код овог критеријума добијају пројекти који на- 29

36 кон затварања портфолио пројеката остварују резултате без додатних трошкова, ангажовања новог људског ресурса или утицаја неких других екстерних фактора. Одрживост је изузетно тешко остварити код пројеката који немају инвестициони карактер. Постизање одрживости могуће је кроз коришћење већ постојећих ресурса и капацитета који се реорганизују и уз оптимална улагања усавршавају како би постизали боље резултате за иста или мања утрошена средства. Приоритетизација (рангирање) пројеката Портфолио је прегледна форма у којој су приказани сви пројекти, активности, трошкови, ресурси, рокови и остале карактеристике од које описују пројекат. На овај јединствен начин одабира пројеката портфолио представља својеврсан репрезент за спровођење стратегије организације, у овом случају, Националне Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период од године. Основ управљања портфолиом пројеката Неопходна је употреба специјализованих софтвера како би се овако сложени и обиман подухват успешно реализовао. У збијеном распореду ресурса, рокова и активности неопходно је изградити адекватан план активности. Животни век портфолиа подразумева све активности које су карактеристичне и код пројектног менаџмента, с тим што портфолио има нешто флексибилније могућности за измене и реконструкцију у самом току реализације. Управљање портфолиом подразумева константну контролу, праћење, комуникацију на свим нивоима, извештавање, континуирано преиспитивање у ком правцу се креће портфолио. Порфолио увек треба да је на стратешком путу и да свим пројектима буде усмерен ка досезању стратешких циљева. Формирани портфолио пројеката из области спорта за децу и младе у завршној фази спреман је за реализацију. Кроз симулацију управљања портфолиом пројеката приказани су најбитнији елементи од којих зависи коначан исход. С једе стране се налази стратегија, акциони план и формиран портфолио, а с друге стране су сви спољни и унутрашњи изазови који требају бити превазиђени према унапред планираним активностима пројеката. Први корак је одредити временски план пројеката на основу кога се може утврдити који се пројекти реализују истовремено. Затварање портфолиа пројеката и извештавање Затварање подразумева коначну еваулацију свега урађеног, израду различитих врсти извештаја, израду брошура и билтена, расформирање тимова који су радили на целокупном подухвату. Извештавање подразумева између осталих и финансијске извештаје којима се правдају сва уложена средства добијена преко јавних позива, субвенција, донација, кредита и сл. Извештаји се односе на материјална и нематеријална средства која су уложена у реализацију пројеката. Сумирање свих постигнутих позитивних и негативних резултата прати неопходна, стандардизована документација, која након затварања постаје део архиве. ЗАКЉУЧАК Спорт у Србији представља средину која није у већој мери уређена, посебно спорт за децу и младе. Помоћу портфолио управљања пројектима могу се остварити значајне уштеде и постићи бољи резултати. Нека наредна истраживања треба да се односе на развој пројектног портфолио менаџмента специфично прилагођеног за потребе развоја спорта. У ери технолошких иновација могуће је пратити више пројеката одједном. Технолошке теденције за мултипројектни начин управљања требало би да се уведу и у области спорта, посебно за потребе развоја спорта за децу и младе. Управљање пројектима спортских догађаја, објеката, менаџмента у спорту могу се наћи на једном портфолиу и повезивањем свих елемената у јединствену целину може се остварити максимални бенефити. Пројектни портфолио менаџмент представља будућност управљања развојем спорта у Републици Србији. ЛИТЕРАТУРА Јовановић, П., Петровић, Д., Михић, М., Обрадовић, В. (2007). Програм менаџмент. Београд: ФОН. Јовановић, П. (2010). Савремене тенденције у развоју пројектног менаџмента. Пословна економија. Нови Сад: Факултет за услужни бизнис, 4(2), Јовановић, П. (2012). Управљање пројектом. Београд: ФОН. Јовановић, П., Рудић, Т., Шобајић, В., Макарић, М. (2010). Управљање портфолиом пројеката. ФОН. Менаџмент. 15(56), Петровић, Д. (2003). Модел управљања портфолиом пројеката. У: Управљање пројектима и предузетништво (VII) интернационални симпозијум из пројект менaџмента - YUPMA Златибор. Wideman, R.M. (2004). A Management Framework for Project, Program and Portfolio Integration. Vancouver: Trafford Publishing. PROJECT PORTFOLIO MANAGEMENT IN THE FIELD OF SPORT FOR CHILDREN AND YOUTH Jovan Jovanović Sports Association Varoš gate, Belgrade 30 Abstract: The key problems of social development projects in the field of sports are related to the inappropriate usage of resources and capacities for the development of sports in the Republic of Serbia. This paper presents Project Portfolio Management as a model for running projects in the field of sports for children and youth, and as a means of achieving greater effects in development. Project portfolio, in this paper, has been conceptualized on the basis of the Strategy for Development in Sports in the Republic of Serbia for the period and the Action Plan for Strategy Implementation. The aim of the paper is to present the development and management of project portfolios in the field of sports. The main tasks of the paper are the presentation of Project Portfolio Management and a simulation of all portfolio phases in the process of creating and running portfolio projects in the field of sports. As a result, this paper presents a formed portfolio through four projects of different characteristics focused at solving the issues of the development of children s and youth sport. Key words: project portfolio, social development projects, sport for children.

37 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ОСОБА СА АУТИЗМОМ Мирко Овука 1, Владан Марковић 2 1 професор физичке културе у дневном боравку за омладину и одрасле ометене у развоју Корнелије 2 Факултет физичке културе и менаџмента у спорту, Универзитет Сингидунум Апстракт: У овом раду биће објашњене специфичности аутистичних особа и значај физичког васпитања у психо-физичком развоју ове деце. Аутори ће на примерима из праксе описати физичке активности које аутистичне особе упражњавају на часовима физичког васпитања. Објаснићемо колико је за особе са аутизмом важно физичко васпитање за социјализацију и комуникацију са спољним светом. Kључне речи: Особе са аутизмом, физичко васпитање, физичко вежбање, физичке активности, психо-физички развој. УВОД Особе са аутизмом имају психички поремећај и проблем са хармоничним развојем психомоторике. Њихов развој психомоторике је успорен и чини дисхармоничну функцију. Они имају координацију трупа и зглобова на нижем нивоу него остала деца масовне популације, док могу бити спретна са прстима, рукама, у трчању, скакању. Несклад психомоторике код деце са аутизмом огледа се у: брзини извођење покрета; координацији покрета; отежаној размени покрета и активности; бржем замору код организованих активности. Прогноза развоја поремећаја је индивидуална и зависи од степена когнитивних способности и аутистичних симптома, пола, развоја говора до пете године, дететове околине и примене одговарајућих педагошких третмана и терапије. Особе са аутизмом се убрајају у класу емоционалних поремећаја и поремећаја у организацији понашања и за ове особе карактеристична су следећа понашања: сметње у социјалном функционисању лоша комуникација и неразвијен говор игра(само за себе) и однос према предметима отпор према променама опажање детаља агресија и аутоагресија Ова деца нису у стању да контролишу своје импулсе и потребу за кретањем, нарочито онда кад су узнемирена, било због радовања или гнева. Та ванредна стања се испољавају: вриском; неартикулисаним гласом; нејасно формулисаним говором. Моторна активност је узнемиреност, дете отрчи некуд без разлога, одгурне, стегне, уштине итд. Деца са аутизмом се замарају организованим активностима, рецимо кад ходају као патуљак и војник. Више им прија нешто што раде спонтано, нпр. док шетају по дворишту и слободно трчкарају. У оквиру часа физичког васпитања, деца морају да савладају своје тело, подвргну се контроли своје воље и изводе задату радњу што их умара. Деца са дисхармоничном психомоториком понекад делују ретардирана, али нису. Деца са аутизмом немају развијено самопоуздање и њихово живљење је везано за другу особу јер они сами нису способни за самосталан живот. Они се не односе према захтевима стварности него према својим унутрашњим потребама. Њихов избор је једноставан. Желе да једу, пију, спавају и обављају своје стереотипне активности. УТИЦАЈ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА НА ПСИХОФИЗИЧКИ СТАТУС Побољшање физичке снаге и доживљаја телесне целовитости себе самог наспрам другог јесте основни циљ физичког васпитања у раду са особама са аутизмом. Без поимања о телу као базе нема рехабилитације, јер особе са овим хендикепом имају поремећен однос према реалности и он се мора обнављати од нултог облика. Код деце са аутизмом постоји проблем просторности, говора, проблем препознавања другог.. Физичко васпитање је база за било који други васпитни поступак са овом децом. Телесне вежбе не могу само да се знају, него и да се доживе. Оне су битне за социјализацију, развој маште и мишљења. Самосазнање сопствене телесности чини личност сигурнијом и сналажљивијом у простору. Култура тела је препознавање свог тела и показује нам шта 31

38 32 АСПЕКТ 2015 путем нашег тела можемо а шта не. Аутистичној деци то помаже да доживе целину простора, атмосферу сопственог окружења и бољу комуникацију са другима. Задаци физичког васпитања су: да помаже складан морфолошки развој детета, да утиче на оптималан развој срчаног и дисајног система, да делује на развој спознајних способности а посебно на развој рецептора, да делује на развој позитивних особина личности, а посебно на смањење страха и агресивности, да утиче на факторе који побољшавају соција-лизацију и социјалну адаптацију, да омогући биолошку потребу за кретањем, игром, афирмацијом и групном идентификацијом, да омогући оптималан развој психомоторичких способности (координација, снага, брзина, равнотежа, окретност) и њихову непосредну примену у реалном животу и да омогући стицање хигијенских навика, дисциплине и навика свакодневног вежбања. ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТ РАДА СА АУТИСТИЧНОМ ДЕЦОМ У раду са аутистичном децом педагошки поступак треба да се ослони на оно што деца могу, што је одређено нивоом њиховог развоја и оним што педагог очекује од детета да направи, а код детета да развије. Рад на часу физичког васпитања у методолошком смислу мора бити двојак. Да пратимо оно шта дете жели и тако увек идемо за његовим способностима, нпр. ако жели да се пење, да трчи, ми се пењемо за њим и трчимо. Тиме га полако мотивишемо да обавља своје исказане жеље. Морамо уочити које су његове потребе и заједно са њим то извршавати подстичући и другу децу на физичку активност, мењајући услове извођења. Од такве стереотипне активности изводимо различите игре које проистичу из те и тиме настојимо да то дете доживи и дограђује нове мотиве понашања, нове облике изражавања. Временом ћемо му понудити нешто треће, четврто што је изведено из његовог стереотипног трчања у круг, и тако ћемо постепено прећи из терапеутског лечења у педагошки и васпитни поступак где развијамо нове способности у складу са могућностима појединца. После неколико месеци деца ће сама долазити у просторију за игру и вежбање, а кад научимо дете да има потребу за друштвом, удруженим активностима и радном атмосфером, можемо бити задовољни. Тиме смо прешли из једног апсолутно аутистичног стања у стање првог степена социјализованости. Након тога постепено укључујемо вежбе, игре са лоптом, дружење у парку, различитим отвореним просторима, на излету.. Основни педагошки захтеви су да могућности треба да буду усклађене са узрастом и способностима деце. ЗНАЧАЈ ИГРЕ У РАДУ СА АУТИСТИЧНОМ ДЕЦОМ Тежња сваког, па и најмањег детета је да се укључи у живот средине, да у животу активно учествује и самостално делује. Дете не жели да живот посматра пасивно. Међутим, за учествовање у животној стварности још недостају физичка и психичка снага, способност и искуство. Зато, још нејако и радознало, организује се у свету који му је доступан-свету игре. Игром дете имитира људе, њихов живот и односе. Кроз игру децу са аутизмом треба научити праве разлике између игре и стварног живота, али да кроз игру задовољавају и своју тежњу за самосталношћу. У игри је дете слободно, трчи, виче, радује се. Сва драж и суштина игре управо лежи у задовољењу његове потребе за покретом и кретањем, слободним изражавањем утиска и доживљаја, јер ако игра не чини дете радосним-она није игра. Кроз игру дете развија своје способности, овладава покретима, подвргава их вољи и осмишљава различите циљеве. Игром оспособљава рад руку, ногу, фине покрете прстима, еластичност целог тела и делимично остварује прецизност покрета. Тиме дете постиже сигурност у простору и наспрам других, што улива самопоуздање и самопоштовање према другима. Дете тиме постаје мотивисано за дружење кроз игру и развијање својих умних и физичких способности, чиме са више воље решава проблеме и стиче нова сазнања и и учи да их користи. Деца са аутизмом се разликују од деце масовне популације по томе што: немају способност да остваре прикладан однос са другима, немају иницијативу за игром и ако радо посматрају игру друге деце; склони су уживању у простом кретању склони су стереотипним активностима већина имају недограђен говор док им је разумевање или пасиван говор нешто боље развијен; неке активности у објективном простору (трчање, пењање) могу бити развијени али покрети из великих зглобова недовољно издиференцирани као и активности везане за контролу малог мозга. Они кроз игру упознају предмете у својој околини, њихову намену, особине, одлике. Играње покреће мисао, развија памћење, машту стваралачке способности у оној мери у којој су им способности дозвољавају. Да би се постигао неки циљ у игри, није примаран физички напор, него упорност, снага воље, одлучност и смелост, а то се постиже дуготрајним свакодневним радом. Игра приближава и уводи дете у живот колектива. Деца се удружују на темељу заједничких интереса. Кроз игру се њени учесници науче да воде рачуна један о другом, да усклађују своје радње и поступке, да савладјују необуздане и грубе склоности, да своје личне интресе ускладе са заједничким интресима. МЕТОДИ И ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА Физичко васпитање са својим програмским садржајима постиже своју улогу ако се методски и организационо уноси у живот детета са аутизмом у складу са његовим стварним могућностима и потребама, у односу на потребе детета и постављене циљеве. Овај рад је веома специфичан и наставник мора бити стрпљив и ненаметљив. Једну те исту реченицу мора понављати више пута. У захтевима не треба бити искључив јер често је код деце присутан страх. Наставник треба детету да предходно покаже покрет и охрабри га у извођењу истог, нпр. ходање по греди. Метод демонстрације и асистенције мора бити присутан на сваком часу, приликом сваке активности, све докле год дете не овлада покретом. У току рада треба похвалити оног ко је добро одрадио постављени задатак, а другом треба рећи: Погледај како то ради Пера. Браво Перо. Хајде и ти Марко уради како ти то можеш. И ти то можеш на свој начин. Браво Марко.

39 При том морамо имати у виду да Марко то заиста може да уради. У организацији рада особа са аутизмом у пракси је потребно да: током рада инсистирати на ведром расоположењу, сваку вежбу треба добро објаснити, демонстрирати и радити заједно са дететом; сваком детету треба јасно шта се тражи од њега; добра организација рада, унапред припремљен садржај, средства, простор, стручан рад наставника; активности морају одговарати могућностима детета; током игре сузбијати несоцијално и егоистично понашање; наставник изразом лица (насмејан-озбиљан) и модулацијом гласа (тише-гласније) ствара расположење за рад; радом у Сали, више него игде навикавати децу на дисциплину и ред у групи и наставник је у току рада саветник, помагач а не наредбодавалац. Активности које деца схвате и ускладе са својим кругом интереса, постају блиске па их изводе без напора. ИГРЕ Мада је особе са аутизмом тешко укључити у систематско такмичарско бављење спортом, физичко вежбање које је прилагођено њиховим стварним могућностима има веома важну улогу у обезбеђивању потпуног, свестраног и разноврсног развоја ових лица. Аутистична деца радо прихватају боравак у воденој средини. Вода обогаћује њихову моторику, смањује стереотипију и помаже им да прихвате правила понашања у групи, па се и у целини понашају усклађеније. Систематизацијом игара које ћемо користити у програму рада са аутистичном децом обогатићемо садржај физичког васпитања деце и омогућити да рад са њима добије нови садржај како би се остварио потпунији, свестранији и разноврснији утицај на психофизички развој. Деца са аутизмом, посебно у великим градовима, везана су за боравак и седење у скученом затвореном простору без могућности за чешћи боравак на отвореном, што деструктивно делује на биолошке законитости њиховог развоја. Управо ради тога потребно је да се у живот деце унесе што више игре и разноврсних кретања, да се путем њих помогне превилан раст и развој тела, да се развију спретност, вештина савладавања целог тела, координација покрета, осећај равнотеже и сигурности. Правилна примена игара доћи ће до изражаја ако наставник добро познаје материју, ако правилно организује и спретно комбинује примену игара са осталим програмским садржајима који се одигравају у веселом расположењу, задоваљавајући потребе и интресе детета са једне стране, као и наше намере и постављене задатке са друге стране. Вредност већине игара је у томе што оне опуштају, лабаве, релаксирају дечији организам одстрањујући сувишну мишићну напетост и психичку преоптерећеност, те се организам смирује. Деца са аутизмом игру примењују у границама својих могућности, научене и савладане елементе преносе у стварни живот, свакодневно их примењујући и користећи. Игре које особе са аутизмом могу упражњавати су: 1. Игре имитације (облачимо кошуљу, отварамо и затварамо прозор, беремо јабуке, возимо бицикл, итд) 2. Игре вежбања правилног дисања (помиришемо цвет, гасимо свећу, бришемо нос, итд. ) 3. Игре равнотеже (прелазимо преко моста, стојимо на једној нози, носимо чашу пуну воде, итд. ) АСПЕКТ Игре ходања и трчања (идемо у шетњу, брзо ходамо, донеси брзо песак, итд. ) 5. Игре скакутања, скокова, прескока (скакућу птице по дворишту, мачка хвата миша, прескачемо баре, прелазимо преко ограде, итд. ) 6. Игре котрљања, додавања, гурања, бацања, добацивања (котрљамо лубеницу, добаци лопту другу, баци лопту у корпу, гурамо друга, ударамо лопту о под, итд. ) 7. Игре дизања и ношења (пунимо и носимо кантице, скупљамо плодове, слажемо ствари, итд. ) 8. Игре пузања, провлачења и прелажења (пужемо као мачка, пролазимо кроз уска врата, прелазимо степенице, итд. ) 9. Игре ритма (зовемо маму и тету и пљескамо рукама сваки слог, ходање у ритму, бум-бум, итд. ) 10. Такмичарске игре (трка са лоптицама, брање кромпира, натезање конопца, трка у имитирању хода животиња, итд. ) 11. Игре савитљивости и снаге (клупко, да видимо прсте на ногама, погледамо иза, висимо као миш, гурамо балон, итд. ) 12. Игре рада и занимања (правимо храну, правимо кућу, итд. ) 13. Игре пажљивости и дисциплине (гласно-тишина, круг, стајање по висини, итд.) Вежбање тела које код аутистичне деце корисно делују на јачање одређених мишићних група и коригује држање и став су: 1. Вежбе врата(напред-назад, лево десно, у круг) 2. Вежбе за руке и рамена(стисак предмета, подизање утега флексијом и екстентијом у згобу лакта и рамена, бацање и хватањ, ношење кеса и торба, итд. ) 3. Вежбе за кукове (сагињање, раскорак, љуљање, ношење терета, пењање и силажење, растезање, итд. ) 4. Став мирно у врсти и колони, размак и слободни став Активности у базену(рад у групама, учење основних пливачких покрета, кроз игру, итд. ) 6. Активност у природи(вежбање у природним условима доприноси побољшању склада духа и тела, смиривању и стабилизацији и преусмерењу емоција детета са аутизмом) ЗАКЉУЧАК Рад са аутистичном децом је специфичан. Треба доста времена наставнику да упозна аутистично дете, његове навике и потребе да би сарађивало с њим. Физичко васпитање има велику улогу у хармоничном развоју духа и тела и аутистичним особама помаже да надомести неке своје хендикепе. Аутистичне особе које се баве физичким активностима су задовољније, смиреније, социализованије, физички способније и комуникативније. Из свега овог наведеног закључујемо да је физичко вежбање због мноштва позитивних ефеката на организам детета преко потребно и код масовне популације али и код аутистичне. ЛИТЕРАТУРА Допуђа, Ј. (2004). Телесно васпитање деце. Нови Сад: Педагошки факултет, Универзитета у Новом Саду. Јанковић, В. (1982). Основи физичког развоја. Београд: ФФК, Универзитета у Београду. Мандић, Ђ. М. (2002). Моје дете се игра. Београд: Спортска књига. 33

40 АСПЕКТ 2015 Овука, М. (2010). Физичко васпитање хендикепираних ученика (зборник 2, програм рада физичког образовања за децу и омладину са аутизмом). Београд: Дефектолошки факултет, Универзитета у Београду. Овука, М. (2004). Приручник за Физичко васпитање у Аутизму. Београд: Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју. Патаки, С., и сар. (1986). Опћа педагогија. Загреб: Педагошки факултет. Универзитета у Загребу. Шепа, М. (1984). Методика физичког васпитања. Бања Лука: ФФК. Универзитета у Бања Луци. PHYSICAL EDUCATION CLASSES WITH INDIVIDUALS WITH AUTISM Mirko Ovuka 1, Vladan Marković 2 1 PE teacher in Kornelije, a Mental Disorder Center for youth and adults 2 Faculty of physical education and sports management, Singidunum University, Belgrade Abstract: This study has been conducted with the aim of describing the features of individuals with autism and how physical education influences their psychological and physical development. The authors depict the physical activities from extracurricular PE classes and explicate the reason why physical education is important for individuals with autism, aiding with sociability and communication with the world. Key words: individuals with autism, physical education, physical exercises, physical activities, psychological and physical development. 34

41 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT СПОРТСКО ПЛИВАЊЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Владан Марковић 1, Миломир Тривун 2, Наташа Мешковска 3 1 Факултет за Физичку Културу и Менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум у Београду 2 Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Источном Сарајеву 3 Факултет за Физичку Културу, Универзитет Св.Кирил и Методиј у Скопју Апстракт: Пливање је корисна спортска активност коју упражњава масовна популација, па и особе са инвалидитетом. Утицај пливања на тело и психу особа са инвалидитетом је велик. Због својих специфичности извођења у води, пливањем се могу такмичити инвалиди различитих категорија. Пливање инвалида је врло распрострањено у свету. код нас је још увек у развоју,и надамо се да ће култ пливања, као базичног спорта у Србији омасовити и постати још резултатски успешнији. Kључне речи: Пливање, такмичење, Параолимпијске игре, инвалидитет, спортска активност. УВОД Спорт и физичка активност уопште, представљају чиниоце који позитивно утичу на квалитет живота, здравље, менталну стабилност, мотивацију и самопоуздање како код особа типичне популације, тако и код особа са инвалидитетом. Спортске вежбе с обзиром на деловање можемо поделити на опште и локалне. Опште вежбе имају за циљ да активирају читав организам, да потпомажу очување општег стања здравља или враћање из болесног стања у релативно здраво стање. Локалне вежбе делују на одређени део тела, односно групу мишића. Посебно значење има код поремећаја или оштећења појединих делова локомоторног апарата, у трауматологији, код спортских повреда, код отклањања мишићних контрактура, када су присутне почетне анкилозе неких зглобова. Спорт пружа и могућност учења, развоја вештина, преузимање ризика, смањује ризике за појаву болести и помаже изградњу и одржавање друштвених односа. Неки научници тврде да спорт повећава квалитет живота тако што побољшава и одржава психичко и психолошко здравље и добробит људи са оштећењима. Декларација из Нице (2000) подвлачи да: спортска активност треба да буде доступна сваком човеку и жени у сагласности са индивидуалним аспирацијама и могућностима. Такође се наводи да за особе са инвалидитетом, бављење физичким и спортским активностима ствара нарочито повољно отварање развоја индивидуалних талената, опоравка, социјалне интеграције и солидарности и као такво треба да буде охрабрено. Организоване спортске активности за особе са инвалидитетом се могу поделити на три широке групе: за особе са оштећењем вида и слуха, за особе са моторичким поремећајима и за особе са тешкоћама у менталном развоју. Код телесних инвалида потребе за спортским активностима су израженије чак и у односу на остале врсте инвалидитета, јер су они природом свог хендикепа умногоме онемогућени да самостално упражњавају све ове активности доступне особама са могућности хода. Организоване спортске активности за особе са физичким, односно моторичким поремећајим су се развиле из рехабилитационих програма. После II Светског рата, физиотерапија и спортска медицина заузимају важно место у рехабилитацији инвалида, поред ортопедије и хирургије. Након II Светског рата, као одговор на потребе великог броја ратних инвалида (војних, цивилних), спорт постаје кључни део рехабилитације, али и социјалне интеграције. Међутим, улога спорта се мења, он прераста своју улогу у рехабилитацији, постаје вид рекреације а затим и вид такмичења, односно надметања. Спортске игре чине комплекс физичких оптерећења инвалида и утичу на сео организам и његове системе сразмемо ангажовању ројединих мишића. СПОРТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Физичка активност, а а нарочито њена спортска и рекреативна компонента, показала су се као најуспешнији, најатрактивнији и најефтинији метод трајне психо-физичке рехабилитације особа са инвалидитетом. Нажалост, особама са инвалидитетом у Србији значај спортских активности 35

42 36 АСПЕКТ 2015 често није постављен на одговарајући начин, тако да они понекад нису ни свесни свих бенефита које им спорт доноси, па се намеће потреба њиховог константног подстицања на свим нивоима да се континуирано баве спортским активностима (Кљајић, Допсај, Еминовић, и Касум, 2013). Најдрагоценији утицај оваквог ангажовања одражава се у социализацији личности, укључивањy особа са инвалидитетом у шире друштвене токове, каo и стварање осећаја припадности заједници. Код особа са инвалидитетом, која су укључена у спортско рекреативне активности, уочава се пуно позитивних ефеката, а посебно је наглашена: већа заинтресованост и оспособљеност за сарадњу, боље опште расположење и мање изражене реакције на свој инвалидитет, боља координација горњих и доњих екстремитета, већа општа физичка припремљеност, заинтресованост за укључивање у спортске активности на дуже, одсуство било каквог негативног дејства ако су по- штовани одређени принципи и повећана одговорност према самом себи, породици, професионалним обавезама и другим особама са инвалидитетом. Мада постоје сличности са тренингом опште популације, тренинг особа са инвалидитетом карактеришу и значајне особености. Спортисти са инвалидитетом често су емоционално импулсивнији од својих колега без инвалидитета, имају слабије самопоштовање, слабију спремност на тимски рад и сарадњу, наивнији су и мање претенциозни, мање су упорни и мање реални (Касум, Лазаревић, Јаковљевић и Бачанац, 2011). Спортисти са инвалидитетом имају доста лошију способност функционисања под притиском али бављење спортом значајно повећава њихов мотив за постигнућем (Бачанац, Милићевић-Маринковић, и Касум, 2014). Тренер мора добро да познаје основне карактеристике појединих оштећења, начин деловања различитих физичких вежби, методику тренинга и дозирање оптерећења. Спорт и спортке активности су у основи биолошке методе, које због изразито повољног психичког утицаја олакшава процес рехабилитације особа са инвалидитетом. А да би се остварио успех неопходно је ући у личност те особе и проценити евентуалне слабости на основу различитих психолошких тестова. СПОРТСКО ПЛИВАЊЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Када се говори о спортском или такмичарском пливању може се рећи да пливање спада у ред цикличних спортова у којем према облику и начину извођења доминирају релативно једноставни покрети, који су стално исти и који се наизменично понављају у току пливања одређене технике (Мадић, Окичић, и Александровић, 2007). Циљ у спортском пливању је одређену деоницу, одређеном техником пливања прећи за што краће време (Ахметовић, Матковић, 1995). Да би се то постигло потребно је спроводити одговарајући тренажни процес. Циљ сваког тренажног процеса па тако и у пливању је повећање и развој оних антрополошких карактеристика и способности од којих највише зависи резултат (Малацко, 1991). Пливање је активност погодна за особе са инвалидитетом, и може се упражњавати у рекреативно-терапеутском или такмичарском облику. Пливање јача физичку способност и повољно утиче на ментално стање, социалну инклузију и здравље инвалида. То је један од ретких спортова који се може упражњавати од најранијег узраста па до старијег доба. Уз атлетику један од најмасовнијих параолимпијских спортова (око 80 земаља учествује). Правила су врло слична правилима ФИНЕ (пливачке светке федерације). Измене се односе на старт из воде, звучне сигнале за слепе и слабовиде, као и платформ за старт., употреба протеза није дозвољена. Пливачи се такмиче у слободном стилу, леђном и делфин (С), прсно (СБ) и штафете (РМ). Такмичења особа са инвалидитетом су категорисана у два правца: инвалидност и ментална ретардација. Под инвалидност спадају сви типови физичких недостатака (церебрална парализа, повреде кичмене мождине, ампутације, слабовиди и слепи, особе са интелектуалним дефицитом, патуљасти раст, мултипла склероза). Спортисти који се налазе у овим групама рангирани су на пливачким такмичењима по следећим нивоима: С1- Значајан губитак мишићне снаге или контроле ногама, рукама и шакама, а неки спортисти имају ограничену контролу трупа, која може доћи са тетраплегијом. Пливачи у овој категорији користе колица у свакодневном животу. С2 - Могу да користе руке, без коришћења шака, ногу или трупа, или имају озбиљне проблеме координације четири екстремитета. Спортисти се углавном такмиче у дисциплини леђно. С3 - Укључује спортисте са ампутацијом сва четири екстремитета или њиховој тешкој координацији. Пливачи контролишу употребу руку, али без употребе ногу или трупа. С4 - Могу да користе руке уз минималну слабост, али не могу ноге или труп. Укључују спортисте са ампутацијом три екстремитета. С5 - Пливачи патуљастог раста са додатним оштећењима, са губитком контроле једне стране тела(хемиплегија) или са параплегијом С6 - Пливачи патуљастог раста са ампутацујом обе руке или умереним проблемима координације на једној страни тела. С7- Спортисти са једном ногом и руком на супротним странама, двостраним ампутацијама ногу, или парализом једне руке и једне ноге на истој страни. С8 - Пливачи који су изгубили обе или једни руку, и спортисти са озбиљним ограничењима у зглобовима доњих екстремитета. С9 - Спортисти са заједничким ограничењима у једној нози, двостраним подколеним ампутацијама, као и ампутације једне ноге. С10 - Минимални услови за пливаче са физичким оштећењима: Губитак руке, или обе ноге или знатно ограничена функција једног зглоба кука С Пливачи оштећеног вида, у класи 11 пливају са затамљеним наочарама. С1 4- Пливачи са интелектуалним заостатком (умерена ментална ретардација) Што се тиче менталне ретардације ту су укључени различити ментални поремећаји (у зависности од степена менталне развијености- IQ). IQ од (умерена ментална ретардација) IQ (лака ментална ретардација) IQ (средња ментална ретардација) IQ (тежа ментална ретардација)-не такмиче се IQ испод 20 (тешка ментална ретардација)-не такмиче се Спортска организација која се бави организовањем свих врста такмичења код инвалидних особа је ПАРА- ОЛИМПИЈСКИ КОМИТЕТ (ИПЦ). У Србији поред Параолимпијског комитета постоји и Савез инвалида Србије и Београда. Највеће такмичење за инвалиде су Параолимпијске игре, док постоје и светска и европска првенства. За особе

43 АСПЕКТ 2015 са менталном ретардацијом највеће такмичење је Специјална олимпијада. Параолимпијске игре са мотом Spirit in motion (Дух је у кретању) се одржавају сваке четврте године после Олимпијских игара (прве 1960 у Риму) на програм се налази 30 спортова (22 летња и 6 зимских+плес у колицима и багминтон који нису на програму ПОИ). Једини наш освајач параолимпијских медаља и учесник на три Параолимпијаде (Барселона 1992, Атланта 1996, и Атина 2004) је Ненад Крешовановић (1969). Он је освојио три параолимпијске медаље и то у Барселони златну на 50м прсно и сребрну на 50м делфин, а у Атланти сребрну на 50м прсно. На последњим параолимпијским играма у Атини освојио је 7. место, а тренер му је био Сафет Хоџић, сада тренер нашег најбољег пливача са инвалидитетом Филипа Граовца (1984), кандидата за Параолимпијске игре у Риу год. ЗАКЉУЧАК Да би се што већи број особа са телесним инвалидитетом укључио у активно бављење спортом, потребно је поред обезбеђивања одговарајућих услова за рад обезбедити и стручне кадрове и саставити програме јер физичка активност телесно инвалидних лица представља специфичност у раду са овом популацијом и свака физичка активност мора да се прилагоди индивидуалним способностима, поштујући основне захтеве физичког васпитања. Спортско пливање код инвалида је врло распорострањено у свету, док код нас недостаје бољих услова и веће матерјалне подршке институција за ову осетљиву категорију људи. Вода вишеструко позитивно делује на организам целокупне популације и пливању дефинитивно треба посветити пажњу и пружити већу подршку надлежних институсија, како у такмичарском тако и у рекреативном правцу. Адаптирана правила пливања и дефинисане инвалидне категорије омогућавају већини инвалида да се такмиче у пливању, и то даје наду за веће ангажовање инвалида у спортком пливању а и боље резултате у будућности. ЛИТЕРАТУРА Ахметовић, З., Матковић, И. (1995). Теорија Пливања. Нови Сад: ФФК у Новом Саду. Бачанац, Љ,. Миличевић-Маринковић, Б., Касум, Г., Маринковић, М. (2014). Competitive Anxiety, Self-Confidence, and Psychological Skills in Top Athlets with and without disabilities. Facta Universitatis. 12(2), Counselman, E. J. (1978). Наука о пливању. Београд: Спортска књига. Дикић, Н. (2006). Параолимпијски спорт. Београд: Н. Дикикћ. Галић, М. (2003). Педагогија спорта. Београд: Галић М. Касум, Г., Лазаревић, Љ., Јаковљевић, С., Бачанац, Љ. (2011). Personality of Male Wheelchair Basketball Players and Nonathlets persons with Disability. Facta Universitatis, Vol 9(4), Кљајић, Д., Допсај, М., Еминовић, Ф., Касум, Г. (2013). Спорт у рехабилитацији особа са инвалидитетом. Здравствена заштита 42(3), Мадић, Д. Окичић, Т., Александровић, М. (2007). Пливање. Ниш: ФСФВ у Нишу. Малацко, Ј. (1991). Основе спортског тренинга. Нови Сад: ФТН. SPORTS SWIMMING FOR PERSONS WITH DISABILITIES Vladan Marković 1, Milomir Trivun 2, Nataša Meškovska 3 1 Faculty of physical education and sports management, Singidunum University, Belgrade 2 Faculty of physical education and sports, University of East Sarajevo 3 Faculty of Physical Education, Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Macedonia Abstract: Swimming is a useful sport activity for the mass population and persons with disabilities. The influence of swimming on the body and mental health of disabled people is huge. Due to their specific performance in water, many categories of disabled persons can compete in swimming and thus, swimming for the disabled is very popular in the world. However, in Serbia it is still developing, so we are hoping that the cult of swimming, as one of the basic sports, will become more successful in terms of results as well as gain more popularity in the future. Key words: swimming, competition, Paralympic Games, disability, sports activities. 37

44 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT ПОДРШКА КОМПАНИЈА СПОРТСКИМ АКТИВНОСТИМА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ: ИНТЕГРИСАНИ ПРИСТУП Милан Гашовић, Снежана Лазаревић, Радован Илић Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитет Сингидунум Апстракт: Подршка компанија спортским активностима особа са инвалидетом има за претпоставку интегрисани приступ доношењу одлука од стране њиховог менаџмента. Менаџмент одлуке могу бити засноване на концепту добровољне друштвене одговорности компанија. Исто тако доношење одлука може полазити и од концепта спонзорства, посебно циљева спонзорства везаних за персоналне ставове менаџера који доминантно утичу на доношење одлука. Компаније које сопнзоришу врхунске спортске манифестације особа са инвалидитетом, могу од тога имати индиректне користи. Важан чинилац свих спонзорских односа јесте свесност посетилаца спортских манифестација о присуству спонзора. Остале користи су везане за повећање имиџа компанија и бољу позицију њихових производа/услуга на тржишту. Kључне речи: спортске активности, особе са инвалидитетом, друштвена одговорност, добровољна одговорност, спонзорство, персонални циљеви менаџера. 38 УВОД Подршка компанија спортским активностима особа са инвалидитетом, посебно онима највишег, репрезентативног нивоа захрева интегрисани приступ доношењу одлука од стране менаџмента чија су подлога концепт добровољне друштвене одговорности и концепт спонзорства. Друштвена одговорност компанија се може изразити као обавеза менаџмента да дефинише скуп одлука и следи курс акције којима се задовољавају одређене друштвене вредности и циљеви (Koontz, Weihrich, 2000; Tomić, 2002). Она се, често преплиће са правним и етичким питањима. У јавној комуникацији и медијима, такве компаније се препознају као добри чланови друштва. Наведени имиџ компанија има за претпоставку обавезу менаџмента да континуирано врши избор и предузима активности које ће допринети благостању и интересима друштва на исти начин као и интересима саме компаније. Друштвена одговорност има своју економску, законску и етичку и добровољну компоненту. Подршка спортским активностима особа са инвалидитетом, може се разматрати у контексту добровољне одговорности. Добровољна одговорност подразумева укључивање у програме од општег интереса, у које спада и подршка спортским активностима особа са инвалитетом. С друге стране, компаније са појављују као спозори спортских активности са циљем да индиректно остваре неку корист. Међутим, постоје и тзв. персонални циљеви спортског спонзорства, односно циљеви који се вежу за менаџере највишег нивоа (Pitts, Stotlar, 2007; Gašović, 2009; Ljubojević, 2011). Дати циљеви се не везују за неку очекивану корист од спонзорства за њихове компаније. Дакле, одлуке менаџмента везане за подршку спортских активности особа са инвалидитетом, могу имати за основу добровољни аспект друштвене одговорности, с једне стране и персоналне циљеве спонзорства менаџера највишег нивоа, с друге стране. ДОБРОВОЉНА ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ И ПЕРСОНАЛНИ ЦИЉЕВИ СПОНЗОРСТВА Добровољна друштвена одговорност је израз слободне воље и иницирана је жељама компанија да пруже доприносе друштвеној заједници, иако оне на то нису принуђене законима економије, права или етике. (Tomić, 2002, стр. 382) Добровољне активности компанија укључују и великодушне финансиске донације, које не подразумевају повлачење новца и које се не очекују. Добровољна одговорност је највећи степен друштвене одговорности, јер превазилази очекивања друштва у правцу доприноса општем благостању. Добровољна друштвена одговорност се испољава на више начина, што укључује: сарадњу са другим заинтересованим чиниоцима како би се заједнички решавали проблеми; укључивање у програме од општег интереса; прихватање пожељних јавних ставова о друштвеним питањима и тд. Добровољна одговорност подразумева помоћ младима и једнаке могућности свих за бављење спортом. Наведени ставови везани за добровољну одговорност дају довољну основу менаџменту компанија да доноси одлуке о подршци спортских активности особа са инвалидетом. У теорији и пракси још увек постоје тешкоће око дефинисања спонзорства. Наиме, велики број аутора у спонзор-

45 ство сврставају разне алтруистичке активности, као што су: донаторство, контрибутерство, покровитељство, меценарство и сл. Познати ауторитет из области маркетинга у спорту Поуп и Турко дефинише спонзорство као ''обезбеђивање ресурса, новца, опреме и људи од стране неке организације - спонзора, директно неком појединцу или другој организацији - спонзо-рисаном, са циљем да се она оспособи за наставак неке активности, у замену за бенифиције везане за промотивну стратегију и циљеве спонзора (Попе, Турко, 2003, п.151). Из претходне дефиниције произилази да се компаније појављују као спонзори спортских и других манифестација са циљем да, индиректно остваре неку корист. Па ипак, познати су и неки циљеви спонзорства који, на први поглед, не укључују очекиване користи за компаније спонзоре спортских и других активности (Муллин, Хардy, Суттон, 2000). Ради се о личним циљевима менаџера највишег нивоа који почивају на њиховој повећаној друштвеној осетљивости када је у питању помоћ онима који, можда немају једнаке шансе за бављење спортом. ОБЈЕДИЊЕНИ ЦИЉЕВИ КОМПАНИЈА КОЈЕ ПРУЖАЈУ ПОДРШКУ СПОРТСКИМ АКТИВНОСТИМА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Обједињени циљеви компанија које пружају подршку спортским активностима особа са инвалидитетом укључују помоћ таквим особама која није везана за било какву очекивану корист. Дати циљеви су, у доброј мери, компатибилни са персоналним циљевима спонзорства. Поред персоналних циљева, постоје и други циљеви спонзорства, као што су: циљеви компанија; циљеви производа/услуга; циљеви промоције. Циљеви компаније Свест јавности Представа о компанији Укљученост у друштвену заједницу Задовољство купаца Циљеви производа/ марке Повећање продаје Циљеви промоције Привлачење пажње Привлачење Циљно тржиште пажње Позиционирање производа/ марке Достављање узорака Избегавање нерада Персонални циљеви Интерес менаџмента Табела 1. Обједињени циљеви компанија које спонзоришу спортске манифестације Међутим, пракса компанија спонзора спорта указује да оне оперишу са више циљева из различитих категорија. Дакле, компаније ће бити заинтересоване да утврде више од једног циља, полазећи од прве категорије, односно укупних циљева, па све до последње категорије или персоналних циљева. Када су у питању циљеви компанија, већина од њих се односи на свесност јавности о самом постојању тих компанија и пожељној слици која треба да се стекне о њима. Циљеви, као што су на пример забаве посетилаца, произилазе из жеље компаније да унапреди односе и осећање партнерства са постојећим и потенцијалним посетиоцима. Искуство је показало да је фокусираност спонзора на свесност о њиховом постојању и пожељна слика у јавности, веома оправдана. АСПЕКТ 2015 Друга категорија циљева су циљеви производа/марке и усмерени су на крајње резултате пословања, односно повећања продаје. Односе се, такође, и на упућивање пропагандних порука циљном тржишту, као и нуђење прилика да се испробају узорци тих производа. Циљеви промоције, као трећа категорија циљева спонзорства, односе се на привлачење пажње и видљивости неке манифестације, ниво медијског интересовања и идентификоване сегменте публике којој је то намењено. Примећено је да спонзори редизајнирају претходне циљеве користећи још увек, квантитативне изразе (ТВ минути; број стубаца у штапми и сл.). Циљеви промоције, по природи ствари, углавном спадају у краткорочне циљеве. Последња категорија циљева персонални циљеви се вежу за менаџере највишег нивоа и њихове личне разлоге, било да су сами велики љубитељи неког спорта/спортисте појединца, било да желе креирати сопствени имиџ у јавности. С друге стране, разлоге за подршку спортским активностима особа са инвалидитетом треба, можда, тражити у повећаној друштвеној осетљивости компанија, чему, пресудно доприноси њихов менаџмент. УСПОСТАВЉАЊЕ КРИТЕРИЈА ЗА ПРОЦЕНУ ЕФЕКАТА СПОНЗОРСТВА Многе компаније, често, не приказују ефекте својих спонзорских активности. Разлоге за такву ситуацију треба тражити у трошковима и тешкоћама да се процене ефекти спонзорства, као на пример задовољство посетилаца манифестације. Организатори спортских манифестација треба да буду свесни такве ситуације да, када год је могуће, понуде помоћ спонзорима како би се тај задатак извршио. Искуство је показало да постоји директна веза између утврђених циљева, процене и трајања споразума о спонзорству. Споразуми о спонзорству, краћи од три године постоје, између оних организација које пропусте да утврде процену реализовања циљева таквих споразума. Најједноставнији начин да се процени реализовање циљева спонзорства, јесте спровођење анкете о ставовима посетилаца спортских манифестација. Ставове посетилаца је потребно мерити, како пре, тако и након завршетка манифестације. Важно је идентификовати промене у ставовима и оценити који су ставови промењени. Циљеве промоције, као трећу категорију је најтеже процењивати. Наиме, технике медијског мерења се заснивају на излагању имена спонзора путем ТВ и штампе, израженог у минутима емитовања или ступцима штампаног текста. Процењена вредност наведеног излагања, изражена у суми новца која би била плаћена медијима, пореди се са ценом спонзорства. Па, ипак, чини се да је наведени приступ прилично произвољан. У вези са тим јављају се следећи проблеми: Квалитет порука је различит Пријем поруке од стране публике се не мери За поређење се узима највиши ниво цена плаћених огласа, што могу себи приуштити само највеће компаније - спонзори. Последња категорија или лични циљеви топ менаџера, никада се не мере. Међутим, без обзира на комплексност персоналних циљева спонзора, пре или касније, они могу бити оправдани применом претходне три методе процене. Организатори спортских менифестације који траже спонзора, морају, са посебном пажњом, да идентификују спонзоре, који можда, имају личне интересе за спонзорисање манифестација. 39

46 40 АСПЕКТ 2015 ОДАБИР МАНИФЕСТАЦИЈА ИЛИ СПОРТИСТА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ КОЈЕ ТРЕБА СПОНЗОРИСАТИ Постоји неколико метода за одабир манифестација или спортиста појединаца које треба да спонзорише нека компанија. То се односи на особе са инвалидитетом. Претходно је указано на циљеве спонзорисања и средства путем којих се преносе промотивне поруке спонзора. Међутим, сваки модел одабира или селекције између оних које треба спонзорисати мора да садржи: Значај спортске манифестације Пожељни јавни ставови о подршци спортистима са инвалидитетом Општа клима у друштву везана за дата питања Друштвена осетљивост доносиоца одлука Интересовање медија Значај који компаније придају наведеним ставкама варираће од спонзора до спонзора и од једне до друге манифестације. Међутим организатори манифестација, путем планова спонзорисања морају, макар у најмањој мери, да се посвете свакој од наведених елемената. ОСТВАРИВАЊЕ СПОНЗОРСТВА Предлози за спонзорство неке манифестације, уопштено говорећи, нуде неколико нивоа уговорних односа. Ти нивои могу обухватити следеће (Гашовић, 2009, стр.239): Право да се користи знак или лого организације или групације (нпр. Олимпијски кругови) Право давања имена Идентификовање спонзора приликом промовисања манифестација Лоцирање знакова спонзора Права продаје неког производа на некој манифестацији Могућност вршења активности унапређења продаје. Свакој од наведених ставки је, кроз уговор о спонзорству, неопходно утврдити цену. То је, врло често, комплексан задатак и то, како за спонзоре, тако и за спонзорисане. ПРОЦЕНА ЕФЕКАТА СПОНЗОРСТВА ВЕЛИКИХ СПОРТСКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Спонзор и спонзорисани могу да сарађују и да буду истински партнери, чак и онда када се појаве проблеми у њиховом заједничком пројекту. У последње време многе компаније спонзори, чине доступним критеријуме по којима ће процењивати понуде за спонзорисање. Зато је потребно да спортске организације које траже спонзоре, детаљно понуде услове под којима одређена компанија улази у спонзорски споразум. Такође, они морају знати да неке компаније одбацују предлоге о спонзорству јер им нису достављене тражене информације. На организацијама које траже спонзорство је да олакшају посао компанијама спонзорима, на тај начин што ће добро презентовати потенцијалне користи које спонзор може остварити. Врло често, главни разлог за одбијање предлога о спонзорисању, је што се у њима не налазе информације које су потребне да би се неки пројекат разматрао. Прво што компаније - потенцијални спонзори треба да знају јесте, на шта се односи предлог за спонзорисање. У том смислу организације које траже спонзорисање морају припремити информације које су кратке, али и врло детаљне. Такве информације морају садржавати опис природе манифестације, као и времена и места њеног одржавања. Дакле, потребна је јасна и сажета изјава о спортској манифестацији која је предмет потенцијалног споразума спонзора и спонзорисаног. Организатори спортских манифестација морају саопштити потенцијалном спонзору које погодности и користи могу очекивати ако уђу у партнерство са њима. О чему је било више речи када су разматрани циљеви спонзорства. Када год је то могуће, потребно је навести новчане износе и остале мерљиве ставке. Организатори спортских манифестација морају пружити будућим спонзорима што више информација о потенцијалним посетиоцима. Потребно је да дефинишу егзактне сегменте публике и назначе како ће је анимирати. Такође, потребно је представити менаџере одговорне како за маркетинг, тако и за управљање целом манифестацијом.уколико приликом разматрања потенцијалних спонзора организатор манифестације запази да не постоји оптимална корелација, између посетилаца и производа (услуга) компаније спонзора, било би коректно окренути се другим потенцијалним спонзорима. На крају, треба истаћи да претходно изнети поступак не гарантује успех, али значајно повећава изгледе организатора спортских манифестација који траже спонзоре. Већина предлога бива одбијена, али неки који су одбијени текуће године, могу бити прихваћени наредне године. Зато организатори манифестација не би требало једно одбијање да приме или схвате превише лично, већ је боље да усмере своје активности да коригују технике приступа и поштовање поступака које траже спонзори, што ће у битној мери повећати њихове шансе за успех. Важан чинилац свих спонзорских односа јесте свесност (свест) посетилаца спортских манифестација о присуству спонзора. То подразумева истицање симбола, знакова, назива, једном речју визуелног идентитета компаније спонзора, на спортским борилиштима, као и оглашавање у медијима који прате манифестације. Међутим, постоје извесне недоумице око дефинисања свести о нечему. Тако, на пример, поставља се питање да ли треба да буду истицани и оглашавани сви производи, или само они који се могу запамтити у одређеној временској секвенци. Претходно наведени ставови имају импликације на куповно понашање људи. Тако, на пример, за производе ниске инволвираности у свести купаца присутних у продајним објектима, препознавање ће бити важан корак при одлучивању о њиховој куповини. За производе високе инволвираности у свести купаца, код којих се одлуке о куповини, често, доносе код куће и у њиховом одсуству, сећање као ниво свести постаће доминантан фактор приликом доношења одлуке о куповини. Ефекат сећања на став о производу/марки је истраживан у контексту његових понављаних излагања или експозиција. По природи ствари, спонзорство подразумева вишеструко излагање производа усмерено ка видном пољу посетилаца манифестација. Истраживачи су дошли до сазнања да је могуће креирати и повећати снагу ставова или свести потенцијалних купаца, путем поновљених излагања производа/марки. Тако ће и изазивање сећања на спонзоре, вероватно изазвати сећања на његове производе или услуге. Друга врста мерења која се користе у процени циљног сегмента, тиче се категорије производа/услуге. Повећање продаје тог производа је једноставно мерило и лако се користи. Интересантно је израчунати колико је производа продато током саме манифестације. Такође, важно је добити одговоре на питања какав је био ниво продаје неке линије производа пре и после одржавања манифестације, односно који део продаје је резултат дате манифестације.

47 АСПЕКТ 2015 ЗАКЉУЧАК Компаније које настоје да пруже подршку спортским активностма особа са инвалидитетом, могу да базирају своје активности на концепту друштвене одговорности, односно њеног добровољног аспекта и концепта спонзорства, када се ради о персоналним циљевима менаџера највишег нивоа. Исто тако, компаније које спонзоришу велике спортске манифестације особа са инвалидитетом, могу имати индиректне користи од таквих одлука њиховог менаџмента. Концепт добровољне друштвене одговорности компанија је израз слободне воље, односно став менаџмента да се укључи у програме од општег интереса, какве заиста и јесу спортске активности особа са инвалидитетом. Добровољне активности компанија укључују и великодушне финансијске донације, које не подразумевају повлачење новца. Добровољна одговорност је највећи ниво друштвене одговорности компанија, јер превазилазе очекивања друштва у правцу доприноса стварању једнаких шанси за бављење спортом свих заинтересованих чланова друштва, са посебном сензибилношћу за особе са инвалидитетом. Спонзорисање спортских манифестација особа са инвалидитетом, као и конкретно спровођење добровољне одговорности, није могуће без доношења планских одлука од стране менаџера највишег нивоа. Будући да исти менаџери доносе обе наведене одлуке, они при том могу применити интегрисани приступ. Позитивној одлуци допринеће и персонални мотиви, жеље, аспирације и циљеви топ менаџера који имају подлогу у њиховој посебној сензибилности према особама са инвалидитетом, и спортом којим се ове особе баве, као и креирању високе репутације у јавности. Прихватање молби за спонзорство има за претпоставку дефинисање циљева спонзорства и одабир спортске манифестације за коју сматрају да су њени посетиоци и гледаоци њихови циљни купци. Конкретне користи од таквог спонзорства, огледају се, пре свега, у побољшаном имиџу њихових компанија, бољој позиционираности производа/ услуга и повећаној продаји. ЛИТЕРАТУРА Gašović, M. (2009). Marketing Sportskih Organizacija. Beograd: Intermanet. Koontz, H., Weihrich, H. (2000). Menadžment. Zagreb: Mate. Ljubojević, Č. (2011). Menadžment i marketing u sportu. Beograd: Želind. Mullin, J. B., Hardy, S.I., Sutton, A.W. (2000). Sport Marketing. NewYork: Human Kintics. Pitts, B.G., Stotlar,. D. K. (2007). Fundamentals of Sport Marketing. 3rd edition. Morgantown, WV: Fitness Information Technology. Pope, N., Turko, D. (2003). Sport & Event Marketing. Roseville: The McGrow-Hill Companies Inc. Tomić, M. (2002). Marketing u sportu - tržište i sportski proizvodi. Beograd: Astibo. COMPANY SUPPORT FOR PERSONS WITH DISABILITIES VIA SPORTS ACTIVITIES: AN INTEGRATED APPROACH Milan Gašović, Snežana Lazarević, Radovan Ilić Faculty of physical education and sports management, Singidunum University, Belgrade Abstract: Support of companies for disabled persons via sports activities presupposes an integrated approach on the part of the management. Managerial decisions can be based on the concept of a charitable company with due community accountability. Thus, decisions can also be based on the concept of sponsorship, especially the aims of sponsorship related to the personal attitudes of managers who have a major influence on making decisions. Companies which sponsor top sports events for disabled persons can have an indirect benefit from this. An important factor for all sponsorship relationships is the awareness of visitors to sporting events of the presence of sponsors. Other benefits are related to improving the image of the company and a better positioniong of their products and services on the market. Key words: sports, persons with disabilities, community accountability, charity, sponsorship, personal goals of managers. 41

48 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT КРЕАТИВНИ ПРИСТУП ДЕЦИ СА АУТИЗМОМ Мирко Овука 1, Весна Немец 2, Марија Немец 3 1 Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд 2 Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Униврзитет Сингидунум 3 Балкански Културни Центар, Београд Апстракт: Аутизам као појава је некад веома тешко разумљив околини, пошто представља мишљење и опажање појединаца које је најчешће под утицајем личних жеља и потреба, односно, субјективних чинилаца и, као такав, води ка губљењу додира са стварношћу. Живот особе са аутизмом повезан је са њеном интуицијом, јер се ослања првенствено на оно што осећа и у то има поверење, чак и у околностима и ситуацијама у којима за то не постоји никакво логичко објашњење. Разлог томе је недостатак повратне спреге између спољашње средине и личности, која се нормално успоставља током изграђивања адекватне слике света и стварности. Самим тим губитком повезаности са реалношћу, ова слика се обликује и искривљује у складу са динамичким, физиолошким и психичким односима унутар саме личности особе са аутизмом. Она тако често пркоси природним и социолошким законима чувајући поверење само у себе и своју слику стварности, јер јој тело говори једно, ум друго, а околина око ње нешто сасвим треће. Kључне речи: дечије игре, селективни мутизам, посебне потребе, страх, унутрашњи свет УВОД Аутизам као појава је некад веома тешко разумљив околини, пошто представља мишљење и опажање појединаца које је најчешће под утицајем личних жеља и потреба, односно, субјективних чинилаца и, као такав, води ка губљењу додира са стварношћу (Овука, 1997). Живот особе са аутизмом повезан је са њеном интуицијом, јер се ослања првенствено на оно што осећа и у то има поверење, чак и у околностима и ситуацијама у којима за то не постоји никакво логичко објашњење. Разлог томе је недостатак повратне спреге између спољашње средине и личности, која се нормално успоставља током изграђивања адекватне слике света и стварности. Самим тим губитком повезаности са реалношћу, ова слика се обликује и искривљује у складу са динамичким, физиолошким и психичким односима унутар саме личности особе са аутизмом. Она тако често пркоси природним и социолошким законима чувајући поверење само у себе и своју слику стварности, јер јој тело говори једно, ум друго, а околина око ње нешто сасвим треће. Стање у коме се налазе аутисти могло би се најлепше објаснити преко чињенице да им разбацани дијаманти и дукати неће толико привући пажњу колико једна чоколада у тој хрпи вредних ствари. Она ће искрено и са радошћу бити предмет њиховог интересовања. Узеће је и појести. Са дијамантима и дукатима могу се евентуално поиграти, али их неће с циљем и разлогом ставити у џеп. Аутизам може имати разне облике: од безазленог сањарења о неиспуњеним жељама, преко неосетљивости на поједине димензије стварности, све до потпуног отцепљења од ње. Баш због разноврстности ових облика, одговор на питање о томе како особе са аутизмом приближити и вратити у стварност живљења, може се тражити деловањем у три равни: равни менталних функција, говорној равни и равни физичких активности. У раду са особама са аутизмом неопходно је упознати их што боље, бити близак са њима, онолико колико они то допусте, истовремено постављајући себи питање - шта се може од њих научити? А најбоља лекција која се можемо научити од њих јесте да постоје делови нас који нису осветљени, који су у тами и који не могу наћи светлост осим кроз сопствене способности (Овука,1996). Деца са аутизмом желе светлост, решења и одговоре, а могу их наћи само путем стручне помоћи и породице. Оно што осећају није неопходно намера тамне стране, него, пре свега, њен темељни осећај који се зове СТРАХ. Страх од непознатог, који је изазван мањком информација, најчешће је последица захтева да им се наметну понашања и активности које нису спознали у периоду живота и одрастања када је за то било време (Бојанин, 1982). Кроз покушаје оспособљавања за квалитетнији заједнички живот са окружењем, намећу им се нека правила и захтеви без размишљања о томе какав се контраефекат ствара код њих. Због страха и немогућности да

49 искажу способност, реагују негодовањем у виду агресивног или аутоагресивног понашања (Немец, 2015). Постоји још један облик поремећаја комуникације који може да буде потенцијални аутизам, а дефинисан је као елективни мутизам, који се манифестује тако што дете одбија да говори у одређеним ситуацијма, иако није аутистично. Ако се овакве ситуације учестало понављају логично је да ће оно желети све мање да говори. 2. ЗНАЧАЈ ТЕЛА У РАДУ СА ДЕЦОМ СА АУТИЗМОМ Колико је људи у стању да овлада својим телом и користи га онако како им налаже воља? Веома мало. Управо зато што им нико није рекао, показао или их научио да је тако нешто могуће уз одређени рад и вежбу. Култура тела је познавање сопственог тела и његових могућности, како би и преко његових покрета могли ступити у комуникацију са другима. Да би дете с аутизмом могло да доживи целину простора и атмосферу сопственог окружења, мора имати јасан доживљај сопственог тела. Примарни задатак стручњака који раде са овом популацијом јесте да имају сталну контролу над децом којом се баве и да их кроз вежбу науче да у одређеној мери владају сопственим телом. У почетку ће то бити стварање разлике и доношење одлуке о мировању и активности тела, а касније способност уласка унутар себе како би могли вршити спознају сопственог духа и тела. Неопходна је помоћ стручњака да уз одређену активност поменутих особа ускладе однос менталних способности и тела (Жиропађа, 2006), јер та врста активности и ангажовања може понекад да изазове нежељене реакције и да их доведе у различита стања попут стања агресије, аутоагресије, моторне узнемирености, напетости изражене вриском или нејасно формулисаном речју (ако дете има говор) и узнемиреним понављањем пар речи (Жиропађа и Миочиновић, 2007). Управо та реакција или стање прави проблем, јер њом може бити угрожено сазревање психомоторике или покрета различитих делова тела, као што су труп и велики зглобови, током кретања у простору и при координацији и одржавању равнотеже тела. Осим тога, самоповређивање које може уследити и које је сигурно веома болно, ове особе као да и не примећују. Агресију према свом телу дете доживљава као агресију на неког другог, који је заправо његово отуђено тело, и из тог разлога за своје тело говори у трећем лицу (Милачић - Видојевић, 2008). На пример, на питање: Хоћеш ли да устанеш?, дете ће одговорити: Неће., али се неће свесно обратити свом телу, иако својим тело треба да одради оно о чему говори у трећем лицу. Ипак, за разлику од других, особе са аутизмом се не боје своје љутње, нити се љуте због те љутње, већ желе да забораве што пре разлог њеног појављивања. Када су у свом свету, они као да путују својим осећањима у неке друге реалности и тада су заиста задовољни и срећни. 3. ПРОГРАМ РАДА У СТВАРАЊУ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ТЕЛА И УМА АСПЕКТ 2015 Мора се бити изузетно пажљив у процени шта треба контролисати код овакве деце, јер не постоји савршено и универзално упутство о томе. Сваки поступак њима мора бити пријатан до те мере да буду мотивисана за прихватање захтева и флексибилних програма (Бојанин, 2012). Програм рада треба да се фокусира на вежбе састављене од пажљиво бираних елемената како општих, тако и индивидуалних, који су прилагођени личности сваког детета. Као такав, програм ипак мора бити приступачан и прилагођен специфичностима деце у третману. Он подразумева свакодневно вежбање и подржавање промене у начину живота особа са аутизмом (Бојанин, 2012). Дете треба да вежба што чешће, јер је са учесталим вежбањем већа и вероватноћа да ће доћи до побољшања. Само извођење вежби ствара могућност памћења појединих елемената, па тако дете има бољу представу о себи. Ова представа заузврат мења код детета његова опажања, осећања, мисли, а самим тим и понашање. Та промена стечена вежбањем, колико год мала, ипак утиче на следећа искуства стечена вежбањем и тако се круг шири (Немец, 2015). У тренуцима када почињу да се јављају замор и знаци одсуства концентрације, долази до већег напрезања које може изазвати одређену врсту напетости. Напетост настаје на три нивоа који су међусобно повезани и делују један на други, а деле се на телесни, емоционални и ментални. Телесна напетост је повезана са мишићним и нервним системом. Може се отклонити физичким вежбањем пасивног и прогресивног мишићног опуштања, масажом и вежбама дисања. Емоцинална напетост потиче из немогућности да се слободно и отворено изразе осећања, па долази до њихових потискивања, а као последица тога се јавља узнемиреност. Ментална напетост је израз прекомерне захтевности за умне активности. Један од главних узрока умне, емоционалне и физичке напетости је неусклађеност начина размишљања ових особа са околином. Познато је да су и код масовне популације понекад присутне негативне емоције попут страха, гнева и љубоморе, које се гомилају и тако ремете интеракцију са другима, што понекад спречава усклађеност живота са околином. За успех је неопходно да се код ових особа појави побољшање и да се са радом почне што раније, како би прихватиле да брину о свом телу, да га воле и познају његове функције (Монтесори, 2003). Неоспорно је да могу да науче да воле своје тело и брину о њему, али то просто не желе, управо због односа ТЕЛО - ДУХ, у ком изгледа као да их тело уопште не интересује. Иако знају шта је потребно, не желе то да раде, већ очекују да други воде бригу о њиховом телу и то баш онако како науче у овом раном периоду живота (Овука, 1996). Уколико им се не понуди да оперу руке, да се умију, окупају или обуку, сами то неће урадити, а због специфичности односа тело - дух, најлакше је да то уради родитељ или неко други. Ово полажење најлакшим путем уједно представља и највећу грешку (Овука, 1996). Доследност у захтеву да сами воде бригу о свом телу и себи, научиће их самосталности. Лично ангажовање деце за њихове потребе, доводе дете до сједињавања духа и тела и дететове спознаје да није инфериорно у односу на обавезу чувања и овладавања сопственим телом, већ да има контролу над њим. 4. УЛОГА ПОКРЕТА НА ЕМОЦИОНАЛНИ ЖИВОТ Осећања утичу на стање мишића као што и функција мишића утиче на емоционални живот. У игри дете спонтано изражава радост покретом, док се депресивност види у смањеној телесној активности. Лоше расположење детета најбоље и најбрже се поправља вежбањем, односно укључивањем у игру. Недостатак мотива за физички рад, недостатак радозналости да се истражује простор и садржај у њему чини да се осећања не гранају и да се моћи интелигенције не користе онолико колико је неопходно или могуће. Организоване телесне вежбе, у виду групног рада, на часу физичког васпитања као и коришћење покрета усмерених 43

50 44 АСПЕКТ 2015 на извршавање прецизних радњи (пикадо, гађање луком и стрелом, бацање лоптице) уз мотивацију на прикладан начин, омогућавају детету да се покрети диференцирају и тиме детету открију знатно сложеније могућности одговора на сензорне дражи у оквиру њиховог сензомоторног односа према реалитету. Код ове деце смањена је способност дуже самосталне мотивисаности за истраживање простора, предмета и околине, те таква деца морају бити вођена (Овука, 1996). Дохватање и бацање лопте, шутирање лопте ногом, провлачење и пењање на лестве, захтева увек већу диференцираност могућности моторике, спретнију манипулативну способност. Тако покрет као инструмент учествује у сазнавању ових особа о себи и својим способностима. Сазнају колико су спретни, колико разноврсних ствари могу манипулативно да обраде и да их препознају. Значи да је професор Бојанин био у праву када је изјавио да физичко васпитање и сазнајни свет стоје у непосредном узрочно последичном односу и да чине целину (Бојанин, 1982). Особе са аутизмом немају развијену моћ спознавања и њихов подухват живљења је везан за другог или друге, јер они сами нису способни за самосталност ни у једној етапи свога развоја. Кад човек корача у сусрет својој судбини, често бива принуђен да мења смер, јер спољашње околности су јаче и приморавају човека да устукне. Особе са аутизмом не мењају свој смер кретања, јер се не односе према захтевима стварности него према својим унутрашњим потребама. Свакако да све има свој разлог постојања, само терба да се разлучи оно што је пролазно од оног што је коначно. Пролазна је неминовност, а поуке неминовности су коначне. Оно што је неизбежно увек се догоди, а да би се то превазишло потребне су дисциплина и стрпљење. Дакако, потребна је и нада, јер када ње више нема, не вреди трошити снагу борећи се с немогућим. Само оне особе које нису спутане неуспелим покушајима из прошлости су добитници. 5. ВАЖНОСТ КРЕАТИВНОСТИ У РАДУ СА ДЕЦОМ СА АУТИЗМОМ Креативност наставника, родитеља и васпитача у раду са оваквом децом може да изнедри нове методе, које ће скратити време усвајања потребних сазнања или учврстити стечена. Није добро, ни препоручљиво да се рад своди на пуки шаблонизам (у исто време оброк, шетња, вежбање...), јер такав начин рада и живота ствара код деце ментални колосек. Редослед дневног плана који укључује распоред више активности треба мењати како би се изашло из менталног колосека. Значајно је да се понекад промени и простор боравка, окружење и начин рада. Бар једном месечно требало би реорганизовати простор у ком бораве, почев од столица и стола до слика на зиду. Кад се иде у шетњу, битно је да се мењају њене путање. Сваки аутоматизам и шаблонизам у раду доводи до устаљене навике, а то онда спречава напредак. Такав систем рада инхибира децу да слободно изразе своје емотивне реакције на одређене намештене ситуације, што онда производи супротан ефекат. Емоција је право избора. Емотивна реакција је нешто што дете бира на основу личних околности. Слободно изражавање емотивне реакције је добар путоказ шта у датом моменту дете осећа и према том осећању треба за њега организовати активност која код њега буди вољни ефекат (Овука, 1996). Човеков организам је навикао на два свесна начина опхођења са осећањима - испољавање и потискивање. Свакако да постоји и урођени механизам опхођења са емоцијама, а то је опуштање. Овај механизам треба активирати уз помоћ једноставних, али циљано смишљених питања, која усмеравају свест у процес опуштања, јер после одређеног времена дете усваја начин у опхођењу са својим емоцијама, мислима и жељама као и остали. Тада више није потребно стимулисати процес опуштања, већ он прераста у моменат опуштања, што значи да је код детета пробуђена особина коју је добио рођењем и може поново да ужива у животу из перспективе детета. Жеља детета за нечим је само фокус пажње на циљ, а важност која му се придаје у остварењу тог циља, имају управо они елементи који се крију испод жеље, који сметају да се оне спонтано остваре. Важно је да деца са аутизмом проводе што више времена са својим вршњацима масовне популације. Без обзира на то како ће се уклопити у игру и на који начин ће се играти, треба им допустити да се друже и кроз игру забављају, са циљем успостављања односа са својим вршњацима без навођења са стране. Васпитач је тај који се у појединим случајевима, ненаметљиво и у правом моменту, укључује у игру како би својим примером анимирао и охрабрио дете, мотивисао га да се што више игра са осталима и то све преко игара које дете разуме и прихвата(немец, 2015). Ако се пак дете искључи, застане, окрене у другу страну или чучне, васпитач треба да мудро и кроз игру мотивише другу децу да анимирају свог другара. Зато је битно да деца са аутизмом иду у обданишта масовне популације. У почетку то може бити само на сат времена или два, како им се не би наметнуло превелико оптерећење и самим тим створио отпор у даљим активностима (Немец, 2015). Како се дете буде прилагођавало, тако треба продужавати и време боравка у обданишту. Никако га не треба приморавати да остане дуже од оног што му прија, јер то код њега ствара негативан однос, негативну мисао, што утиче на лош развој социјалне свести. Начин рада са децом аутистима никако не треба да буде фронталаног карактера, а поготово не у виду присиле или контроле њихове емоције. Да би успели помирити њихов дух и тело, а самим тим пробудити самосвест и сачувати мир, никако не треба спречавати њихову емотивну везаност за одређену играчку или предмет. Уместо забране, треба креативно искористити ову везаност, проширивати је и усложњавати додајући по неки елемент који ће им заокупити и одржавати пажњу. Такав приступ им остаје као добар путоказ, а самим тим и свесност добија на квалитету. Ако дете, рецимо, жели да се пење или скакуће у месту, онда је најефиксније да се и сам васпитач са њим пoпне, трчи и скакуће. Искрена жеља детета за нечим је позитивна свест о новим могућностима, јер осећај жeље је истински осећај живота (Кјеркегор, 1990). Ако им се одузме то што желе постају свесни ускраћења, па њихово задовољство није потпуно и онда настаје недостатак емотивне везаности за предмет или радњу што бива пропаћено незадовољством. Ово су неки од примера како се креативно може користити везаност за неку играчку (рецимо, гицу прасицу) у испуњавању редовних активности: 1. Ти једи сам, а ја ћу нахранити гицу. И гица је гладна као ти. 2. Док ти обујеш своје патике, ја ћу обути гици патике. 3. Не може гица у обданиште боса, обућу јој патике. На овакав креативни начин (Овука, 1996), деца се мотивишу да њихова дневна обавеза постане занимљива и део вољног карактера, па самим тим и испуњење сопствене жеље. Неопходно је нагласити да се у раду са децом морају научити њихове потребе. Ако се дете пење на степеник и то му представља вид забаве и физичке активности, јер мисли да то ради за свога пратиоца и да то представља и њему задовољство, никако му не сме бити ускраћена таква могућност остварења емотивне везе. Свако ускраћивање може срушити све претходно што је изграђено. Детету треба спонтано стварити опција да и пратилац изврши његову радњу, па се и он сам попне па сиђе, попне па скочи са њим. Као креативна допуна претходне радње, подстичу се и друга деца да се придруже у истој активности, да би у очима детета са аутизмом, таква радња била нормална. Заједно трчање

51 у кругу, са могућношћу проширивања или смањивања тог круга и у датом моменту заустављање и мењање места. Од те понављане активности може да се изводи читава арабеска игара. Треба прихватити и необичну моторну активност, када је повећана узнемиреност детета, да дете отрчи некуд без разлога, одгурне или стисне неки предмет, да изрази своје унутрашње стање таквим радњама (Овука, 1997). Деца са аутизмом се лако замарају у организованој активности. Док нешто раде спонтано, она делују неуморно. Међутим, при организованим активностима морају да савладавају своје тело, да се подвргну контроли воље и да изведу неку осмишљену радњу, а то доводи до убрзане појаве замора управо због односа менталних способности и тела (Завод за уџбенике и наставна средства, 2001). Сва деца, без разлике, имају своје жеље и умеју да захтевају свим силама да добију оно што желе. Управо то треба искористити и усредсређеним и креативним начином рада усмерити дете ка жељеном циљу. Проверени начин стизања до циља иде преко упорности, свакодневног вежбања и вере у успех (Немец, 2015). 6. ЗНАЧАЈ ДЕЧИЈИХ ИГАРА КОД ДЕЦE СА АУТИЗМОМ Тежња сваког, па и најмањег детета је да се укључи у живот средине, да у животу активно учествује и самостално делује. Дете не жели да живот посматра пасивно. Међутим, њему за учествовање у животној стварности још недостаје физичка и психичка снага, способност и искуство. Зато још нејако и радознало, организује се у свету који му је доступан, СВЕТУ ИГРЕ (Немец и Немец, 2009). Игром дете имитира људе, њихове животе и односе кроз игру. Дете са аутизмом треба да научи да прави разлику између света игара и стварног живота, али и да кроз игру задовољава своју тежњу за самосталношћу. У игри је дете слободно, трчи, скаче, радује се на себи својствен начин. Сва драж и суштина игре управо лежи у задовољавању његове потребе за покретом и кретњом, слободним изражавањем утисака и доживљаја, јер ако игра не чини дете радосним она није игра. У игри дете расте и развија своје способности. Оно овладава својим покретима, подвргава их вољи и осмишљава одређеним циљевима. Игром оспособљава рад руку, фине покрете прстима, еластичност целог тела, а поред тога открива и делимично остварује прецизност покрета (Немец, 2015). Тиме дете постиже сигурност у простору и наспрам других, што му улива самопоштовање и самопоуздање. Постаје мотивисано за дружење кроз игру, за упошљавање својих умних и физичких способности, чиме развија вештину, спретност, снагу и са више воље стиче нова знања и учи да их користи. 7. ЗАКЉУЧАК АСПЕКТ 2015 Деца са аутизмом разликују се од деце масовне популациује по томе што теже остварују прикладан однос са другима. Немају снажну иницијативу за игру, иако радо посматрају игру друге деце. Склони су пуком уживању приликом кретања. Већина имају недограђен, недовољно формиран говор, док су им разумевање и пасиван говор боље развијени. На ненаметљив начин (што је веома битно у раду са њима) у игри упознају предмете своје околине, њихову намену, њихове особине, облике комуникације, тежину нарави и чврстину воље. Играње покреће мисао, развија памћење, машту и стваралачке способности. Да би се извршила нека радња или покрет у игри, неопходно је: посматрање, процењивање ситуације, брзина мишљења и расуђивања. За постизање неког циља у игри, није примаран физички напор, него упорност, снага воље, одлучност и смелост, а то се постиже дуготрајним свакодневним радом. Игра приближава и води дете у живот колектива. Деца су удружују на темељу заједничких интереса, добровољно и на природан начин. Кроз игру се њени учесници науче да воде рачуна једно о другом, да усклађују своје радње и поступке, да савлађују своје необуздане и грубе покрете, да своје личне интресе ускладе са заједничким интресима и да постану толерантнији према другима који немају увек исто размишљање (Немец и Немец, 2009).. Задатак васпитача је да открије шта покреће дете ка организовању и удруживању сопствених активности у оквиру групе. То значи да је задатак да се овој деци пронађе њихово право детињство које је прекривено непрекидним страхом и неразумевањем оног што се од њих очекује. Избор и класификација игара нису једноставни. Игре служе вежбању и развоју чула, моторике, интелекта и свих психичких функција (пажње, мишљења, маште), опонашања, начина живота, усвајање навика и др. У том свестраном деловању игара на психофизички развој детета може се у једној те истој игри тежити различитим жељама, а са друге стране се не може именовати ниједна игра у којој би се вежбала само једна област, одређена група мишића или једно психичко својство. У тој свестраности посебно место имају игре којима се изражава покрет или кретање и оне имају драгоцену вредност. Елементарне игре су за децу свих узраста и оба пола, те кроз њих задовољавају своје потребе за кретњом испољене у трчању, скакању и пењању (Немец и Немец, 2009). У кретњи савлађују разне препреке, уче се бацању и хватању разних предмета и тако долазе до основе у прихватању природних облика моторике. Понекад у играма нема планираног садржаја јер дете трчи, прелази преко греде, баца и хвата лопту на свој начин. Планирани рад код деце са аутизмом најчешће мора бити прилагођен тренутном стању и расположењу детета са којим се ради. Готово сви теоретичари и педагошки радници (који су се бавили теоријом дечије игре и поставили низ теоретских законитости) сложили су се да је игра извор радости, јер одговара природи детета и њоме дете упознаје живот своје околине у циљу оспособљавања и учествовања у њему. Игра уводи дете у круг његових вршњака где проналази своје место, а уједно се њоме природно, слободно и разноврсно формира његова личност. Поред тога, игром дете формира однос према својој средини и изграђује сопствени карактер, што указује на вишеструки значај дечијих игара у развоју детета. 8. ЛИТЕРАТУРА Бојанин, С. (1982). Неуропсихологија развојног доба и општи реедукивни метод. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Бојанин, С. (2012). Волети, али како: Основе савремене психотерапије. Београд: Конрас. Жиропађа, Љ. (2006). Психологија. Београд: Чигоја штампа. Жиропађа, Љ., Миочиновић, Љ. (2007). Развојна психологија. Београд: Чигоја штампа. Завод за уџбенике и наставна средства. (2001). Аутизам данас. Београд. Кјеркегор, С. (1990). Филозофске мрвице. Београд: Хоризонти / Графос. Монтесори, М. (2003). Упијајући ум. Београд: ДН Центар. Милачић - Видојевић, И. (2008). Аутизам дијагноза и третман. Београд: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. 45

52 АСПЕКТ 2015 Немец, П., Немец, В. (2009). Елементарне игре и њихова примена. Београд: ИДЕА. Немец, В. (2015). Дечије игре, скрипта. Београд: Универзитет Сингидунум. Овука, М. (1996). Програм рада физичког васпитања за децу и омладину са аутизмом. Херцег Нови: Дани дефектолога СРЈ. Овука, М. (1997). Улога и значај физичког васпитања у раду са особама са аутизмом. Херцег Нови: Дани дефектолога СРЈ. Овука, М., (1997). Хабилитација као метод рада физичког васпитања у раду са особама са аутизмом. Нови Сад: Дани дефектолога СРЈ. CREATIVE APPROACH TO CHILDREN WITH AUTISM Мirko Ovuka 1, Vesna Nemec 2, Мarija Nemec 3 1 Center for accommodation and daily life for children and youth with learning disabilities, Belgrade 2 Faculty of Physical Education and Sports Management, Singidunum University, Belgrade 3 Cultural Center of Balkans, Belgrade Abstract: Autism as a phenomenon is very difficult for society to understand sometimes, as it represents the opinion and perception of an individual mostly influenced by personal desires and needs, that is, the subjective factor and, as such, leads to a loss of touch with reality. The life of people with autism is associated with their intuition, because it relies primarily on what they feel and have confidence in it, even in the circumstances and situations with no logical explanation for it. The main reason for this is the lack of feedback between the external world and the person, which is normally established during the building up an adequate picture of the world and reality. Thus with the loss of connection with reality, this image is shaped and distorted in accordance with the dynamic, physiological and psychological relations within the person suffering of autism. It so often defies natural and sociological laws preserving trust only in themselves and their image of reality, as their body says one thing, mind another, and their surroundings something else entirely. Key words: children s games, selective mutism, disability, fear, inner world. 46

53 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА СПОРТСКУ ИНКЛУЗИЈУ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Јован Јовановић 1, Снежана Лазаревић 2, Предраг Лазаревић 2 1 Спортско удружење Варош капија, Београд 2 Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту Универзитета Сингидунум Апстракт: Циљ овог рада је да идентификује факторе који утичу на смањење укључивања особа са инвалидитетом у спортске активности. На основу истраживања којим је обухваћено 198 особа са инвалидитетом и бројни спољни и унутрашњи фактори, идентификовани су елементарни узроци због којих особе са инвалидитетом имају отежано укључивање у организовану физичку активност. Дискриминација и баријере са којима се сусрећу особе са сметњама и поремећајима у развоју представљају предмет истраживања овог рада. Kључне речи: спорт, особе са инвалидитетом, укључивање, физичка активност. УВОД Различити видови поремећаја и оштећења отежавају реализацију основних, животних активности помоћу којих човек задовољава личне потребе. Умањењем функционалних и моторичких способности, квалитет живота особа са инвалидитетом значајно се смањује. Могућност укључивања у организовану физичку активност, са циљем побољшања и одржања виталности организма, гарантовано је највишим правним актима Републике Србије. Отклањање баријера и смањење дискриминаторних појава један су од предуслова за много веће учешће особа са инвалидитетом у спортске активност. Инклузија као феномен повезивања и удруживања особа са сметњама у резвоју и инвалида, у све аспекте друштвеног живота даје вешедимензионалну корист са аспекта развоја социјализације, осамостаљења, превазилажења страхова, економске консолидације и сл. хумана димензија спорта је простор у коме су сви на добитку, све заинтересоване стране, деца, млади, родитељи, локална самоуправа, стручна лица и др. Физичке активности које су карактеристичне за спорт остварују позитивне ефекте на психолошки, физички и социјални живот и развој, што спорт позициониран у сам врх активности које имају вишефункционалну вредност. На територији Републике Србије активно делују многа спортска удружења чији су чланови особе са инвалидитетом, а готово у сваком граду људи се удружују ради остварења хуманих циљева у области спорта. Истраживање које је спроведено у години недвосмислено указује на велики број проблема са којима се учесници у спортској активности ове категорије сусрећу. Истраживање је обухватило 19 градова, на територији целе државе, у којима је посећено 28 спортских удружења и савеза особа са инвалидитетом. Прикупљањем и анализом података утврђени су основни ометајући фактори који утичу на спортски живот особа са инвалидитетом. Резултати истраживања указују на ставове чланова спортских удружења о недостацима у друштву од којих, у битној мери, према њиховом мишљењу, зависи неометано функционисање ових удружења. ЗНАЧАЈ УКЉУЧИВАЊА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ Иако је природно кретање човека трчање, оно је данас заступљено само на спортским активностима, јер људи данас чешће ходају, седе или леже (Митић, 2001). Спорт чији циљ није постизање врхунских резултата враћа човека природи. Спорт представља један од садржаја физичке културе. Физичка култура је друштвена област преко које друштво покрива бригу за физичким способностима човека, односно њихову улогу и значај за: здравље, физички, креативни и друштвени рад, за општи допринос развоју и благостања народа у којем делује, а тиме и цивилизације уопште (Иванић, 2001). Из дефиниције физичке културе, према Иванићу, може се закључити да је физичка култура област која покреће и која чини човеково тело виталним и функционалним. Физичка активност кроз бављење спортом, развија респираторни, кардиоваскуларни и мишићно-скелетни систем организма. Поред развоја физичких способности, спорт развија и когнитивне, менталне способности човека, али и социјалне вештине. Човек се са спортом сусреће од раног детињства, у школама, спортским секцијама, спортским клубовима и сл. Правилно вежбање развија тело и дух у целини, циљеви и задаци физичког вежбања су усмерени ка превенцији, развоју и одржању здравља организма (Лескошек, 1980). Особе које имају оштећења или поремећаје у развоју имају функционалне дефиците и одређена ограничења. Оштећења и поремећаји се могу поделити на ментална, телесна (моторичка) и сензорна. Лакши облици недостатака су оштећења који се јављају као сметње у психолошком, функционалном или физичком облику. Оштећења се могу јавити у краћем 47

54 48 АСПЕКТ 2015 временском периоду, али могу бити и трајна (Ковачевић, 2011). Различитим методама и техникама у раду дефицити се могу потпуно отклонити или умањити на прихватљив ниво, како би се обезбедила неопходна функционалност (Бегенишић, Вучетић и Топаловић, 2011). Ометеност је стање оштећења које се не може значајно ублажити или отклонити спољним утицајем, а једноставнији и сложенији облици оштећења и ометености настају услед генетских поремећаја или фактора средине. За особе са сметњама, оштећењима и поремећајима, неопходно им је прилагодити и адаптирати спортске активности како би се несметано укључили у исте. Подршка и побољшање положаја деце и младих са сметњама и поремећајима у развоју треба да буду системски и вишедимензионално посматрани, и засновани на савременим схватањима и сазнањима. Потпуна подршка са јасним циљевима и задацима требало би да животно окружење учини приступачним за све, без дискриминаторних последица. Зато је неопходно децу и младе са сметњама и поремећајима у развоју укључити у систем физичке културе кроз физичко васпитање и адекватне спортске активности у школама. Данас је пракса да се деца која имају посебне потребе укључују у редован систем образовања пре него у специјалне школе којих нема у свакој средини. Образовање деце са сметњама и поремећајима у развоју у Србији реализује се у три основна вида (Лазор, Марковић и Николић, 2008): специјално образовање у специјалним школама за децу са сметњама и поремећајима у развоју; посебна одељења за специјално образовање у редовним школским и предшколским установама и интегрисано образовање, у коме ученици са сметњама у развоју похађају наставу са осталим ученицима редовног школског система. Инклузија је процес решавања и реаговања на разноврсност потреба свих ученика преко све већег учествовања у учењу, културама и заједницама и све мање искључености у оквиру образовања и из њега. Он обухвата промене и измене садржаја, приступа, структура и стратегија, са заједничком визијом која обухвата сву децу одговарајуће старосне доби и са убеђењем да је редовни образовни систем одговоран за образовање све деце. (Јовановић и сарадници, 2013). Главни циљ инклузије је прилагођавање садржаја наставе, одређивање њених специфичних циљева и задатака. Након основне и средње школе неопходно је да млади наставе да се баве спортом. Када је у питању рекреативни спорт, у који се људи укључују ради здравља и забаве, тешко је одржати редовност, многи фактори утичу на то да се одустане од спорта. Посебно је то евидентно код особа са инвалидитетом које имају додатно отежане околности. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Циљ овог истраживања је утврђивање фактора од којих зависи укључивање особа са инвалидитетом у спортске активности. Истраживање је иницијалног карактера и представља покушај да се установе критичне вредности на путу ка проширењу спортске инклузије на поменуту популацију. У истраживању се пошло од става и захтева спортских удружења особа са инвалидитетом који указују на потребу отклањања бројних препрека као и проналажењу трајних решења за несметано бављење спортом ових особа. Тако су објективно сагледани проблеми постали повод овог иницијалног истраживања. Прикупљањем и анализом добијених података тежи се јасном дефинисању најкритичнијих проблема који отежавају рад у спорту особа са ивалидитетом. МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА Трансверзално истраживање степена задовољства особа са инвалидитетом, по питању услова за укључивање у спортске активности, спроведено је на целокупној територији Републике Србије. Неуравнотежен економско-социјални развој региона у Србији, условио је потребу да се истраживање спроведе у што више различитих средина. Метод који је коришћен у истраживању је анкетирање и структурирани интервју, ради допуне информација које поткрепљују димензије које су део анкетног листа. Интервјуисањем особа са инвалидитетом у реалном, животном окружењу, извршена је провера валидности анкетних питања. Интервју је послужио као механизам провере главног истраживања. УЗОРАК ИСПИТАНИКА И МЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ Испитаници који су обухваћени истраживањем разликују се по полу, интересовањима, узрасним категоријама, спортском искуству, спортском знању и обучености. Разноврсност структуре испитаника омогућава добијање релевантних података ради добијања више информација о проблемима које треба решавати. Истраживањем је обухваћено 55 особа женског пола и 143 особе мушког пола. Просечна старост испитаника код жена је година, а код мушкараца година. Главни мерни инструмент у истраживању је анкетни упитник. Анкетни упитник је сачињен од питања које је прилагођено особама са инвалидитетом које су спортски активне, али и особама које се из неких разлога не баве спортом. Испитаницима је понуђено седам одговора, а сваки фактор који је понуђен као одговор, представља део претходне анализе на основу које су установљене критичне тачке. Анкетни упитник се попуњавао анонимно, на добровољној основи. Пре попуњавања упитника сваком испитанику су појашњени сви одговори детаљно, чиме су отклоњене евентуалне нејасноће. Приказ дела анкетног упитника Питање: Из ког разлога се не бавите спортским активностима? а) Здравствено стање б) Материјално-економски статус в) Превоз г) Недовољан број стручних лица д) Недостатак жеље за бављење спортом ђ) Физичке баријере е) Друго * Ако се бавите спортом наведите са којим проблемима се сусрећете током спортских активности? * Можете заокружити више понуђених одговора. * Код одговора е) Друго можете дописати одговор који није обухваћен овим анкетним упитником. Након попуњавања анкетног упитника уследио је структурирани интервју који представља мере провере валидности главног мерног инструмента. За сваку понуђену димензију у оквиру анкетног упитника постављена су питања чији одговори пружају прецизнију изолацију самих димензија. Концепт питања интервјуа базиран је на добијању информација

55 АСПЕКТ 2015 о стандарду живота особа са инвалидитетом у средини у којој живе. Материјални статус, могућност превоза на спортске активности, број стручно обучених лица за рад, физичке баријере су бројчано мерљиве димензије које су испитане непосредно по доласку на место анкетирања. Поређењем података прикупљених са терена, резултата анкете и интервјуа може се закључити да ли су подаци из анкетног упитника засновани на објективним или субјективним закључцима. Свим испитаницима су постављана иста питања. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Добијени резултати обрађени су простом статистичком анализом, класификовани у просту статистичку серију. Дистрибуција резултата представљена је дијаграмом (Графиком 1). Графрикон 1. Дистрибуција добијених резултата о разлозима који утичу да се особе са инвалидитетом не баве физичком активности Најкритичнији аспект спортске инклузије особа са инвалидитетом представља економски статус ових особа и њихових породица. Бављење спортом изискује одређене трошкове, посебно када постоје здравствена и функционална ограничења (посебни услови живота). Особе са инвалидитетом су корисници социјалних услуга које не могу обезбедити активно и редовно укључивање у спорт. Други проблем који је најчешће евидентиран од стране испитаника је превоз (24% испитаника је одговорило да му то представља највећу сметње за учествовање у физичкој активности). Превоз и економски статус су уско повезани, и изузетно мали проценат особа са инвалидитетом поседује сопствено превозно средство. У градовима широм Србије није решен континуирани начин превоза особа са инвалидитетом. Трећи критични фактор на путу ка развоју спортске инклузије представља здравствено стање испитаника (22%). Нередовне контроле, седентарни начин живота доводи до нарушавања способности организма у функционалном смислу. Телесни и ментални дефицити, код особа са инвалидитетом које нису физички активне, могу довести до умањења свих виталних функција организма. Спортска активност у многоме би могла да допринесе бољем здравственом стању. Следећа два фактора које су испитаници евидентирали као проблем су физичке баријере (13%) и недовољан број ангажованих стручних лица из области спорта (12%). Баријере које представљају физичку препреку изузетно отежавају приступ спортским објектима и неометано коришћење свлачионица, тоалета спортских, терена и др. У Србији не постоји акредитован програм за обуку стручних лица, односно спортских стручњака у области спорта за особе са инвалидитетом. Посебно је изражен рекреативан и аматерски спорт у коме не постоји економска потпора за ангажовање, едукацију и обуку стрчњака из поменуте области. Смањен ниво мотивације и други разлози због којих се особе са инвалидитетом не баве спортом су занемарљиви и укупно износе 4%. Анализа добијених резултата показује да су се у одговорима резултати груписали у неколико приближно сличних квантитативних нивоа. Најчешћи, а тиме и највећи проблеми особа са ивалидитетом, који стоје као препрека да се укључе у спортску активност са приближно сличном учесталошћу су економски статус породице (изјаснило се 25% испитаника), првоз до места где треба да се баве спортском активношћу (24% испитаника) и здравствено стање испитаника што се односи на физички и ментални дефицит као препреку (22%). Свакако да су ова три највећа проблема међусобно повезана и да их треба посматрати као међузависне, јер виши економски стандард повећава могућност лакшег одласка на спортску активност, чиме се умањује негативан утицај фактора превоза, па и фактора здравственог стања. Проблем физичке баријере и број ангажованих стручних лица јавља се приближно на сличном нивоу (13% односно 12%). Оба проблема су међусобно условљена са друштвеним и економским развојем (побољшање економских услова, постојање стандарда и њихово поштовање, боља организација, едукација спортских стручњака итд.). Значајно је истаћи да се недостатак мотивације код особа са инвалидитетом не појављује као значајан фактор неучествовања у спортској активности што се може протумачити да су ове особе врло мотивисане да се баве спортом. ЗАКЉУЧАК На основу добијених резултата може се закључити да на спортску инклузију особа са инвалидитетом утичу у највећој мери елементи фактора средине. Потреба доношења стандарда везаних за особе са инвалидитетом и ометене у развоју, и њихово поштовање и имплементација, уз побољшан економско-материјални стандард, као и веће улагање у рад и развој ових особа, у битној мери би омогућио њихово веће укључивање у спортске активности. А здрава, усмерена, планирана физичка активност кроз неки облик спорта значајно ће допринети побољшању здравља и социјалне укључености ових особа. Неопходно је проактивно деловати у смеру омасовљења и већег укључивања особа са инвалидитетом у рекреативне активности. Бенефити од програма и пројеката у области спорта за поменуту популацију у значајној мери могу побољшати њихов положај. Физичка активност помаже развој и одржавање основних функционалних и моторичких способности који су неопходни за самосталност. Путем спортских активностима иницира се дружење, јачају се социјалне вештине. Чињеница да особе могу бити рођене са оштећењима, и поремећајима у развоју као и да су неке стекли током живота, указује на став да је неопходно да се перманенто охрабрују, и да им се пружа могућност у којима ће моћи да реаизују различите облике физичке активности и спорта, јер спорт обезбеђује психо-физички развој сваког појединца. ЛИТЕРАТУРА Бегенишић, П., Вучетић, М. и Топаловић, А. (2011). Методика тренирања деце са посебним потребама у кошаркашком клубу Икар, Горњи Милановац: Графопринт. Иванић, С. (2001). Тренингологија. Београд: Републички завод за спорт. 49

56 АСПЕКТ 2015 Јовановић, В., Радо, П., Чапрић, Г., Најдановић Томић, Ј., Ђелић, Ј. и Јеремић, Ј. (2013). Колико је инклузивна наша школа?, Београд: Центар за образовне политике. Ковачевић, Ј. (2011). Дете са посебним потребама у редовној школи, Београд: Учитељски факултет. Лазор, М., Марковић, С. и Николић, С. (2008). Приручник за рад са децом са сметњама у развоју, Нови Сад: Новосадски хуманитарни центар. Лескошек, Ј. (1980).Теорија физичке културе.београд: НИП, Партизан. Митић, Д. (2001). Рекреација, Београд: Факултет за спорт и физичко васпитање. FACTORS AFFECTING SPORTS INCLUSION OF PERSONS WITH DISABILITIES Jovan Jovanović 1, Snežana Lazarević 2, Predrag Lazarević 2 1 Sports Association Varoš gate, Belgrade 2 Faculty of Physical Education and Sports Management at Singidunum University, Belgrade Abstract: The aim of this paper is to identify the key disruptive elements which influence the inclusion of persons with disabilities in sports activities. Results from the survey conducted on 198 persons with disabilities encompassing numerous external and internal factors provide a list of the fundamental causes why people with disabilities have difficulties in becoming involved in organized physical activities. Discrimination and barriers faced by persons with disabilities and developmental disorders make up the basis of research activity. Key words: sport, persons with disabilities, inclusion, physical activities. 50

57 АСПЕКТ 2015 ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У РАЗВОЈУ AСПEKT СТРАТЕГИЈСКИ ОКВИР РАЗВОЈА СПОРТА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У СРБИЈИ Снежана Лазаревић 1, Радован Илић 1, Бранко Бошковић 2 1 Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Универзитетa Сингидунум, Београд 2 Факултет за спорт, Универзитет Унион-Никола Тесла, Београд Апстракт: Без обзира на ниво цивилизацијске развијености, савремени свет се суочава са порастом популације становника који имају неки степен инвалидитета. Значајно место и улогу у предузимању друштвене бриге, рехабилитације, едукације и социјализације таквих особа заузимају планске и организоване физичке и спортске активности. Значај спорта за особе са инвалидитетом препознат је и на нашим просторима, али уз присуство бројних потешкоћа и нерешених питања. Република Србија је бригу о особама са инвалидитетом прихватила као своју обавезу и саставни део друштвене бриге о здрављу грађана. У том контексту, стратегијским и законским документима је прописано да особе са инвалидитетом своја права остварују под једнаким условима, посебно кад је у питању област физичке културе. Предмет истраживања у овом чланку је стратегијски оквир спорта особа са инвалидитетом у Републици Србији и проблеми у примени Стратегије развоја спорта. Kључне речи: особе са инвалидитетом, спорт, стратегија. УВОД Према тумачењу Светске здравствене организације, особе са инвалидитетом су тек у 18. и 19. веку, а пун системски смисао, после Другог светског рата особе које имају неки облик телесног оштећења или оштећења на нивоу чула, један број њих има у некој мери изражено интелектуално заостајање, а код неких постоји комбинација ових оштећења (Касум, 2015, стр. 9). Иако примена спортских активности у реедукацији и рехабилитацији ових особа има дугу историју, већи значај добија на почетку трећег миленијума, када се број особа које су задобиле неки облик инвалидитета повећава, што обавезује озбиљна друштва и развијене државе да тој важној популацији обезбеде одговарајуће услове за равноправан живот. Различити облици телесних оштећења или интелектуалних поремећаја онемогућавају ове особе да се остваре у потпуности и да буду равноправно прихваћени чланови друштва и, уколико друштво нема довољно слуха за њихове потребе, њихов интегритет ће бити знатно нарушен. Свеукупна брига о особама са инвалидитетом све више постаје значајан показатељ степена развијености друштва. У том контексту, физичка култура, нарочито њихово активно укључивање у разне облике спортских активности, једна је од значајних димензија равноправности, јер се на такав начин могу остварити и постизати резултате које их испуњава задовољством и одржава лични интегритет и друштвени статус. У Републици Србији живи преко регистрованих особа са инвалидитетом, што је око 14% укупног становништва (Здравковић, 2004). Овај проценат се уклапа у просек на глобалном ниво (око 10% светске популације). Међутим, може се рећи да се особама са инвалидитетом у Србији годинама и деценијама није поклањала довољна пажња. Србија битно заостаје како у погледу запослености ове категорије становништва, тако и у погледу степена њиховог активнијег укључивања у активности физичког вежбања и спорта. Битна побољшања на том плану су покренута усвајањем стратегијских докумената развоја националног спорта почев од године, у којима се ова област системски дефинише и институционално уређује. Доследна имплементација стратегијских одредби може да допринесе стварању повољног друштвеног оквира који ће особама са инвалидитетом омогућити равнопрвне услове за бављење физичким активностима и спортом, а тиме и одговарајуће место у друштву и квалитетнији живот. Циљ истраживања у овом раду је допринос у формулисању и имплементацији стратегије развоја спорта особа са инвалидитетом, односно у операционализацији и решавању проблема који су сметња тог развоја. У истраживању су коришћене теоријске методе истраживања. При томе, од општих научних метода коришћени су претежно тзв. квалитативни методи: анализа-синтеза, индукција-дедукција, апстракција-конкретизација, генерализација-специјализација и класификација. Из групе посебних научних метода коришћена је анализа садржаја документације, ради утврђивања правно-нормативног проблема. Предмет истраживања је, према својој природи, процес истраживања усмерио на проучавање, уопштавање и повезивање информација и чињеница о стратегијском оквиру развоја спорта особа са инвалидитетом. 51

Критеријуми за друштвене науке

Критеријуми за друштвене науке На састанку председника комисија друштвених и хуманистичких наука са представницима Министарства који је одржан 6. јуна, усклађени су критеријуми за истраживаче. Критеријуми за друштвене науке Услови за

More information

ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА

ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА 1 Друштво физичара Србије са НИС-ом реализује пројекат обуке наставника физике за реализацију лабораторијских вежби и рад са талентованом децом. Прва фаза је опремање три лабораторије

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Еразмус +: програм Европске комисије намењен образовању Хоризонт 2020: програм Европске комисије намењен науци Обезбеђује финансирање пројеката у области образовања и усавршавања,

More information

Архитектура и организација рачунара 2

Архитектура и организација рачунара 2 Архитектура и организација рачунара 2 Садржај Увод Циљеви и исход предмета Наставници Програм предмета Лабораторијске вежбе Предиспитне обавезе студената Начин полагања испита Литература 2/16 Увод Назив

More information

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 1 СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 2 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 3 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 4 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ Edwards Deming Не морате то чинити, преживљавање фирми

More information

Радивоје Јанковић, Криминалистичко-полицијска академија, Београд : (043.2)

Радивоје Јанковић, Криминалистичко-полицијска академија, Београд : (043.2) Радивоје Јанковић, Криминалистичко-полицијска академија, Београд 351.74:796.012.11(043.2) ПРОМЕНЕ РЕПЕТИТИВНЕ СНАГЕ ПОСМАТРАНИХ МИШИЋНИХ ГРУПА КОД СТУДЕНАТА КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКЕ АКАДЕМИЈЕ ТОКОМ ПРВЕ

More information

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ Образац ПО ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ Назив, односно име и презиме и адреса ПИБ У Обрасцу ПО износи се уписују у динарима, без децимала 1. ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА

More information

Утицај два начина планирања на резултате наставе физичког васпитања у првом и другом разреду средње школе

Утицај два начина планирања на резултате наставе физичког васпитања у првом и другом разреду средње школе Живорад Марковић 796:371.3:373.5 Изворни научни чланак/original scientific paper Примљено/Received 20.04.2006. Утицај два начина планирања на резултате наставе физичког васпитања у првом и другом разреду

More information

БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ Ненад Живковић БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ Ниш, 2010. Ненад Живковић БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ

More information

АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ОДНОС НАСТАВНИКА ПРЕМА ПРАЋЕЊУ ФИЗИЧКОГ РАЗВОЈА И МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА У ОКВИРУ НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ОДНОС НАСТАВНИКА ПРЕМА ПРАЋЕЊУ ФИЗИЧКОГ РАЗВОЈА И МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА У ОКВИРУ НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА СТРУЧНИ РАДОВИ Ивана Милановић* Снежана Радисављевић* 796.012.1:371.12 Милан Пашић** Стручни чланак *Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду **ОШ Иво Андрић, Београд АКТУЕЛНО СТАЊЕ

More information

ФОРУМ О МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ «НЕМА ЗДРАВЉА БЕЗ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА»

ФОРУМ О МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ «НЕМА ЗДРАВЉА БЕЗ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА» СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ АКАДЕМИЈСКИ ОДБОР ЗА БИОМЕДИЦИНСКА ИСТРАЖИВАЊА ПРОЈЕКТНИ ЦИКЛУС КОНФЕРЕНЦИЈА ПРОБЛЕМИ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА У СРБИЈИ Конференција ФОРУМ О МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ «НЕМА ЗДРАВЉА БЕЗ

More information

Напомена: Ажурирање списка курсева и тестова по програму КЕ извршено у 7:00

Напомена: Ажурирање списка курсева и тестова по програму КЕ извршено у 7:00 Напомена: Ажурирање списка курсева и тестова по програму КЕ извршено 08.03. 2016 у 7:00 10.03.2016. 14,00 часова Удружење здравствених радника града Сремска Митровица Превенција нарушавања функције локомоторног

More information

ФУНКЦИОНАЛНА ДИЈАГНОСТИКА И ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ 46

ФУНКЦИОНАЛНА ДИЈАГНОСТИКА И ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ 46 Р. Арсић, М. Вуковић Зборник радова Учитељског факултета, 10, 2016, стр. 315-327 UDK: 376.1-056.26/.36-053.5 COBISS.SR-ID 226555148 Проф. др Радомир Арсић 44 Учитељски факултет у Призрену Лепосавић Марија

More information

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ: ИДЕЈА И ПРАКСА

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ: ИДЕЈА И ПРАКСА РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ 2016, бр. 10, стр. 35-46. UDK 376.1-056.26/.36 37.043.2-056.26/.36 doi: 10.5937/sinteze0-12363 Оригинални научни чланак ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ: ИДЕЈА И ПРАКСА Ана М Јовановић Попадић 1

More information

Креирање апликација-калкулатор

Креирање апликација-калкулатор 1 Креирање апликација-калкулатор Сабирање стрингова 1. Поставити на форму три поља за едитовање и једно дугме са натписом Сабери. 2. Кликом на дугме, треба да се у последњем пољу појави резултат сабирања

More information

ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION. Проф. др Недељко Родић. Педагошки факултет у Сомбору Faculty of Education in Sombor

ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION. Проф. др Недељко Родић. Педагошки факултет у Сомбору Faculty of Education in Sombor ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION Проф. др Недељко Родић Педагошки факултет у Сомбору Faculty of Education in Sombor 1 ОСНОВНЕ МЕТОДЕ У ФИЗИЧКОМ ВАСПИТАЊУ BASIC METHODS IN PHYSICAL

More information

Мишљења наставника о програмима физичког васпитања у старијим разредима основне школе као основа за њихово иновирање 2

Мишљења наставника о програмима физичког васпитања у старијим разредима основне школе као основа за њихово иновирање 2 UDC 796.011.1 Иновације у настави, XXXI, 2018/2, стр. 94 100 doi: 10.5937/inovacije1802094V Рад примљен: 5. 9. 2017. Рад прихваћен: 27. 11. 2017. Кратки научни прилог Драгољуб Б. Вишњић Универзитет у Београду,

More information

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА Република Србија Агенција за привредне регистре ПУНО ПОСЛОВНО ИМЕ ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА Правна форма: доо од ад кд задруга Седиште Друго: Део пословног

More information

ЦЕНТАР ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА

ЦЕНТАР ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Адреса: Студентски трг 1, 11000 Београд, Република Србија Тeл.: 011 3207400; Фaкс: 011 2638818; E-mail: officebu@rect.bg.ac.rs ЦЕНТАР ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА ПРЕГЛЕД РЕЗУЛТАТА ПРОЛАЗНОСТИ

More information

Структура студијских програма

Структура студијских програма УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ АДУ, ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА труктура студијских програма НОВИ АД 2010. пецијалистичке струковне студије трана 2 тудијски програм: ПРВА ГОДИНА татус П В ИР ДОН 1 IS001 Ефективни менаџмент

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ КРАГУЈЕВАЦ. 1. Одлука Изборног већа

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ КРАГУЈЕВАЦ. 1. Одлука Изборног већа УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ КРАГУЈЕВАЦ 1. Одлука Изборног већа Одлуком Изборног већа Медицинског факултета у Крагујевцу, број 01-8533/3-9 на седници одржаној 17.11.2011. године, одређена

More information

МЕТОДИЧКА ПРАКСА часопис за наставу и учење. YU ISSN UDK 37 број , Vol 13 година XVII Београд

МЕТОДИЧКА ПРАКСА часопис за наставу и учење. YU ISSN UDK 37 број , Vol 13 година XVII Београд МЕТОДИЧКА ПРАКСА часопис за наставу и учење YU ISSN 0354-9801 UDK 37 број 1. 2017, Vol 13 година XVII Београд Издавач: Заједница учитељских факултета Србије Извршни издавач: Учитељски факултет Универзитета

More information

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА РЕЗУЛТАТ УТАКМИЦЕ 1/16 КУП-а РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРЕ У СЕЗОНИ 2017./2018.ГОДИНЕ. Утакмица 1/16, 08.11.2017. године: ВК НАИС ВК ТЕНТ 14 : 3 ДЕЛЕГАТ:

More information

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ Проф. др Војко Ђукић Редовни Професор и Шеф Катедре за оториноларингологију Медицинског факултета у Београду Директор Клинике за о

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ Проф. др Војко Ђукић Редовни Професор и Шеф Катедре за оториноларингологију Медицинског факултета у Београду Директор Клинике за о ОРЛ Симпозијум САВРЕМЕНИ ПРИСТУП ЛЕЧЕЊУ МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ ЛАРИНКСА у склопу обележевања Светског Дана Гласа 20. april 2012. Хотел M, Београд ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ Проф. др Војко Ђукић Редовни Професор и Шеф

More information

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена На основу члана 52. став 3. Закона о средствима за заштиту биља ( Службени гласник РС, брoj 41/09), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз сагласност Министра здравља, доноси П Р А В И Л Н

More information

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Достава захтева и пријава М-4 за 2015. годину преко електронског сервиса Фонда ПИО е-м4 Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Привредна комора Србије Београд, 7. март 2016. године www.pio.rs

More information

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ И МЕЂУНАРОДНА РАЧУНОВОДСТВЕНА РЕГУЛАТИВА Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија Информације о предмету Предавања: проф. др Љиљана Дмитровић Шапоња Вежбе: др Сунчица Милутиновић

More information

Планирање за здравље - тест

Планирање за здравље - тест Планирање за здравље - тест 1. Планирање и програмирање су: а) синоними (термини који означавају исти појам) б) две етапе јединственог процеса утврђивања и достизања циљева здравственог развоја в) ништа

More information

ДВОСТРУКА ПИСМЕНОСТ ДЕЦЕ СА ОШТЕЋЕЊЕМ ВИДА. Дуги низ година у описмењавању особа са оштећењем вида коришћен је

ДВОСТРУКА ПИСМЕНОСТ ДЕЦЕ СА ОШТЕЋЕЊЕМ ВИДА. Дуги низ година у описмењавању особа са оштећењем вида коришћен је Бранка ЈАБЛАН, ванредни професор Универзитет у Београду, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Јасна МАКСИМОВИЋ, доцент Универзитет у Крагујевцу, Учитељски факултет, Ужице Александра ГРБОВИЋ,

More information

Основна школа Станоје Миљковић Брестовац. СПИСАК УЏБЕНИКА за старије разреде (V-VIII) који ће се користити у школ. 2012/2013. год.

Основна школа Станоје Миљковић Брестовац. СПИСАК УЏБЕНИКА за старије разреде (V-VIII) који ће се користити у школ. 2012/2013. год. Основна школа Станоје Миљковић Брестовац СПИСАК УЏБЕНИКА за старије е (-) који ће се користити у школ. 2012/2013. год. ЛИКОВНА КУЛТУРА Ликовна култура 5, уџбеник за 5. основне школе Здравко Милинковић

More information

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ / INVITED LECTURER

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ / INVITED LECTURER ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ / INVITED LECTURER Prof. Dr.med. Dr.h.c.Sopko Joseph Professor of Otorhinolaryngology and Phoniatrics, Kantonsspital Aarau, University Basel Prof. dr Mihael Podvinec Professor of Otorhinolaryngology,

More information

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: Посл.бр. 10-17/16/5 дана 14.07.2016. године На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ

More information

Најчешће препреке инклузији у образовном систему Србије

Најчешће препреке инклузији у образовном систему Србије Иновације у настави, XXVI, 2013/3, стр. 69 82 UDC 159.922.76-056.49 Рад примљен: 21. 12. 2012. Рад прихваћен: 19. 12. 2013. Слађана Мијатовић 1 Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Школска

More information

A Step Forward to Youth Employability Економски факултет, Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука,

A Step Forward to Youth Employability Економски факултет, Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука, A Step Forward to Youth Employability Економски факултет, Универзитета у Бањој Луци Бања Лука, 12.10.2017-11.11.2017. РАСПОРЕД ОБУКА И ПРЕДАВАЊА 12.10.2017. (четвртак) Презентација пројекта, Амфитатар

More information

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 25

INOVACIJE u nastavi. ~asopis za savremenu nastavu. YU ISSN UDC Vol. 25 , 3 1 2 INOVACIJE u nastavi ~asopis za savremenu nastavu YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 25 U»ITEySKI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU Adresa redakcije: U~iteqski fakultet, Beograd, Kraqice Natalije 43

More information

КРЕАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ УЧЕНИКА С ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ОМЕТЕНОШЋУ У ШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ

КРЕАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ УЧЕНИКА С ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ОМЕТЕНОШЋУ У ШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СПЕЦИЈАЛНА ЕДУКАЦИЈА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ОСОБА СА ТЕШКОЋАМА У МЕНТАЛНОМ РАЗВОЈУ КРЕАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ УЧЕНИКА С ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ

More information

СПИСАК УЧБЕНИКА ЗА ЩКОЛСКУ 2016/17. ГОДИНУ

СПИСАК УЧБЕНИКА ЗА ЩКОЛСКУ 2016/17. ГОДИНУ СПИСАК УЧБЕНИКА ЗА ЩКОЛСКУ 2016/17. ГОДИНУ ПРВИ РАЗРЕД СРПСКИ ЈЕЗИК Буквар + ЦД Д Милић,Т Митић Радни листпви уз буквар Д Милић, Тијана Митић Нпви лпгпс а)писана слпва,б)штампана слпва Рач пп реч, читанка

More information

Стандарди у области безбедности ИKТ-а. Драган Вуксановић, Институт за стандардизацију Србије

Стандарди у области безбедности ИKТ-а. Драган Вуксановић, Институт за стандардизацију Србије Стандарди у области безбедности ИKТ-а Драган Вуксановић, Институт за стандардизацију Србије Стандарди у области ИКТ-а Стандардизацијом у области информационих технологија највећим делом бави се ISO/IEC

More information

ЕФЕКТИ ВЕЖБАЊА ПО ПРОГРАМУ "HIGH-LOW" АЕРОБИКА КОД УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЕФЕКТИ ВЕЖБАЊА ПО ПРОГРАМУ HIGH-LOW АЕРОБИКА КОД УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Сања Мандарић ЕФЕКТИ ВЕЖБАЊА ПО ПРОГРАМУ "HIGH-LOW" АЕРОБИКА КОД УЧЕНИЦА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Abstract EFFECTS OF «HIGH-LOW» AEROBICS PROGRAMME EXERCISES ON THE 7 th GRADE SCHOOLGIRLS The existing researches

More information

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА Бранкова 25 11000 Београд, Република Србија Инфо центар +381 11 202 33 50 Е - пошта: sport@apr.gov.rs www.apr.gov.rs РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА ПРИЈАВА ЗА УПИС УДРУЖЕЊА, ДРУШТВА

More information

Бр. ISSN Наслов часописа Издавач Acta facultatis medicae Naissensis Медицински факултет, Ниш 51

Бр. ISSN Наслов часописа Издавач Acta facultatis medicae Naissensis Медицински факултет, Ниш 51 КАТЕГОРИЗАЦИЈА НАУЧНИХ ЧАСОПИСА ЗА 2016. ГОДИНУ ЧИЈИ ИЗДАВАЧИ СУ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, а нису реферисани у Web of Science и у Journal Citation Report-у (JCR) Табела 6. Категоризација домаћих научних часописи

More information

Структура објеката за физичко васпитање у школама на територији Београда

Структура објеката за физичко васпитање у школама на територији Београда Сузана Николић 796.02:371.624 Стручни члaнaк / Professional paper Примљeнo / Received 24/10/2002 Структура објеката за физичко васпитање у школама на територији Београда STRUCTURE OF THE PHYSICAL EDUCATION

More information

СПИСАК ОДАБРАНИХ УЏБЕНИКА ОДОБРЕНИХ ОД СТРАНЕ MИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ

СПИСАК ОДАБРАНИХ УЏБЕНИКА ОДОБРЕНИХ ОД СТРАНЕ MИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ СПИСАК ОДАБРАНИХ УЏБЕНИКА ОДОБРЕНИХ ОД СТРАНЕ MИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ На основу члана 35. Став 1. Закона о уџбеницима и другим наставним средствима ( Службени гласник РС, број 72/09), Министарство просвете,

More information

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web: ;

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web:  ; Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi Sad" Rumenacki put 20 21000 Novi Sad, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax:

More information

СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. ГОДИНУ

СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. ГОДИНУ СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. ГОДИНУ Други Читанка 2 Миланка Јузбашић, Натали Тркуља Неда Смоловић, Александра Латиница 2 Ивезић Миланка Јузбашић, Натали 2, уџбеник Тркуља 2, радна свеска Миланка

More information

ПРОГРАМ РАЗВОЈА СПОРТА ЗА СВЕ У АП ВОЈВОДИНИ ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ

ПРОГРАМ РАЗВОЈА СПОРТА ЗА СВЕ У АП ВОЈВОДИНИ ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ ПРОГРАМ РАЗВОЈА СПОРТА ЗА СВЕ У АП ВОЈВОДИНИ ЗА ПЕРИОД 2017-2020. ГОДИНЕ Нови Сад, децембар 2016. године Реaлизатор пројекта: Савез Спорт за све Војводине Назив: САВЕЗ СПОРТ ЗА СВЕ ВОЈВОДИНЕ Адреса: Масарикова

More information

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ШКОЛСКА 2015/2016. ГОДИНА SECONDARY EDUCATION SCHOOL YEAR 2015/2016

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ШКОЛСКА 2015/2016. ГОДИНА SECONDARY EDUCATION SCHOOL YEAR 2015/2016 БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА BOSNIA AND HERZEGOVINA СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ШКОЛСКА 2015/2016. ГОДИНА SECONDARY EDUCATION SCHOOL YEAR 2015/2016 Број: No: 15 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН STATISTICAL BULLETIN Бања Лука Banja Luka

More information

ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА СА ИЗУЗЕТНИМ СПОСОБНОСТИМА У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА У АП ВОЈВОДИНИ

ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА СА ИЗУЗЕТНИМ СПОСОБНОСТИМА У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА У АП ВОЈВОДИНИ ИЗВЕШТАЈ ПОКРАЈИНСКОГ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА ОМБУДСМАНА децембар 2017. године ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА СА ИЗУЗЕТНИМ СПОСОБНОСТИМА У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА У АП ВОЈВОДИНИ САДРЖАЈ УВОД... 4 КРАТАК ТЕОРИЈСКИ ОСВРТ...

More information

ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ У ПЕНИТЕНЦИЈАРНИМ УСТАНОВАМА

ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ У ПЕНИТЕНЦИЈАРНИМ УСТАНОВАМА УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ НИШ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ У ПЕНИТЕНЦИЈАРНИМ УСТАНОВАМА - МАСТЕР РАД - МЕНТОР: Проф. др Миомира Костић СТУДЕНТ: Јелена Симоновић Ниш, март 2014. године САДРЖАЈ: I Уводна

More information

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА расписује

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА расписује Влада Републике Србије Министарство трговине, туризма и телекомуникација Сектор за информационо друштво На основу члан 38. став 2. Закона о удружењима ( Сл. гласник РС бр. 51/09, 99/11 - др.закон),члана

More information

М Е Н А Џ М Е Н Т КВАЛИТЕТOM ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

М Е Н А Џ М Е Н Т КВАЛИТЕТOM ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Универзитет у Нишу Факултет заштите на раду у Нишу Горан В. Ристић М Е Н А Џ М Е Н Т КВАЛИТЕТOM ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Ниш, 2009. Горан В. Ристић Менаџмент квалитетом животне средине Издавач: Факултет заштите

More information

Стандард знања, вештина и вредносних ставова (компетенције) за професију наставника. -нацрт-

Стандард знања, вештина и вредносних ставова (компетенције) за професију наставника. -нацрт- Стандард знања, вештина и вредносних ставова (компетенције) за професију наставника -нацрт- САДРЖАЈ: ПРЕДГОВОР...1 УВОД...2 СТАНДАРД И МОГУЋЕ ПРИМЕНЕ...3 Стандард и иницијална припрема наставника... 3

More information

ПОДРШКА ШКОЛЕ МОТИВАЦИЈИ УЧЕНИКА ДА УЧЕСТВУЈУ НА ТАКМИЧЕЊИМА SCHOOL SUPPORT TO THE MOTIVATION OF STUDENTS TO PARTICIPATE IN COMPETITIONS

ПОДРШКА ШКОЛЕ МОТИВАЦИЈИ УЧЕНИКА ДА УЧЕСТВУЈУ НА ТАКМИЧЕЊИМА SCHOOL SUPPORT TO THE MOTIVATION OF STUDENTS TO PARTICIPATE IN COMPETITIONS ПОДРШКА ШКОЛЕ МОТИВАЦИЈИ УЧЕНИКА ДА УЧЕСТВУЈУ НА ТАКМИЧЕЊИМА SCHOOL SUPPORT TO THE MOTIVATION OF STUDENTS TO PARTICIPATE IN COMPETITIONS МИЛОШ МАНДИЋ, II разред Гимназије у Чачку, Регионални центар за

More information

ПОНУДА АКРЕДИТОВАНИХ СЕМИНАРА за OKTOБАР/НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР године

ПОНУДА АКРЕДИТОВАНИХ СЕМИНАРА за OKTOБАР/НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР године РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ - НИШ Париске Комуне бб, 1000 Ниш, Србија Тел:+31 1 202 300; Факс:+31 1 202 420 info@rcnis.edu.rs; http://www.rcnis.edu.rs т.р. 40-4266-41;

More information

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS j.s.c. Novi Sad Shareholders Assembly has held its 9th Annual General Meeting on 27 June 2017 and promulgated the Decision on 2016 profit distribution, dividend

More information

МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА ГРАДСКЕ И СЕОСКЕ СРЕДИНЕ

МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА ГРАДСКЕ И СЕОСКЕ СРЕДИНЕ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА ГРАДСКЕ И СЕОСКЕ СРЕДИНЕ МАСТЕР РАД Студент: Зоран Лукић Ментор: доц. др Ивана Милановић

More information

Mетодика физичког васпитања 2

Mетодика физичког васпитања 2 Mетодика физичког васпитања 2 Предавање 14 др Александар Гаџић Процена талента деце и усмеравање на адекватне спортске дисциплине Таленат - даровитост, брига о талентима - приоритет сваког прогресивног

More information

Ефикасност наставе физичког васпитања у зависности од организационе форме рада у наставном процесу

Ефикасност наставе физичког васпитања у зависности од организационе форме рада у наставном процесу Снежана Поповић 371.31:796.012 Изворни научни члaнaк / Original scientific paper Примљeнo / Received 04/11/2004 Ефикасност наставе физичког васпитања у зависности од организационе форме рада у наставном

More information

БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ

БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ЗБИРНИ ПРЕГЛЕД ПЛАСМАНА ЕКИПА НА СВИМ ТАКМИЧЕЊИМА У СЕЗОНИ 2017./2018. ГОДИНУ ПОБЕДНИК КУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРКЕ У СЕЗОНИ 2017-2018. ГОДИНУ ЈЕ:

More information

УЛОГА ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА У РАЗВОЈУ РЕКРЕАТИВНОГ СПОРТА

УЛОГА ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА У РАЗВОЈУ РЕКРЕАТИВНОГ СПОРТА UDC 352.07:796(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1447309N ПРЕГЛЕДни научни рад УЛОГА ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА У РАЗВОЈУ РЕКРЕАТИВНОГ СПОРТА МИЛАН НЕШИЋ Универзитет EDUCONS, Факултет за спорт и туризам Војводе Путника

More information

ПРЕВЕНЦИЈА КРИМИНАЛИТЕТА КРОЗ БАВЉЕЊЕ СПОРТОМ И ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ **

ПРЕВЕНЦИЈА КРИМИНАЛИТЕТА КРОЗ БАВЉЕЊЕ СПОРТОМ И ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ ** Др Дарко Димовски, * Доцент Правног факултета, Универзитет у Нишу прегледни научни чланак UDK: 343.85-053.6:796 Рад примљен: 31.03.2015. Рад прихваћен: 10.05.2015. ПРЕВЕНЦИЈА КРИМИНАЛИТЕТА КРОЗ БАВЉЕЊЕ

More information

УТИЦАЈ КРУЖНОГ МЕТОДА РАДА НА РАЗВОЈ ДИНАМИЧКЕ СНАГЕ

УТИЦАЈ КРУЖНОГ МЕТОДА РАДА НА РАЗВОЈ ДИНАМИЧКЕ СНАГЕ Годишњак Учитељског факултета у Врању, књига V, 2014. Мр Владимир МОМЧИЛОВИЋ Проф. др Зоран МОМЧИЛОВИЋ Учитељски факултет у Врању Универзитет у Нишу УДК 371.3::796 796.11 -стручни рад- УТИЦАЈ КРУЖНОГ МЕТОДА

More information

ТМ Г. XXXIV Бр. 4 Стр Ниш октобар - децембар ЕФЕКТИ РАЗЛИЧИТИХ МЕТОДА ТРЕНИНГА СНАГЕ НА ЕКСПЛОЗИВНУ СНАГУ НОГУ

ТМ Г. XXXIV Бр. 4 Стр Ниш октобар - децембар ЕФЕКТИ РАЗЛИЧИТИХ МЕТОДА ТРЕНИНГА СНАГЕ НА ЕКСПЛОЗИВНУ СНАГУ НОГУ ТМ Г. XXXIV Бр. 4 Стр. 1261-1275 Ниш октобар - децембар 2010. UDK 796.015.52 Прегледни чланак Примљено: 14. 1. 2010. Иван Ђинић ОШ Вук Караџић Бадовинци Илона Михајловић Милош Петровић Универзитет у Новом

More information

У Т В Р Ђ У Ј Е П Р Е П О Р У К Е

У Т В Р Ђ У Ј Е П Р Е П О Р У К Е РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА 14-3583/11 Б е о г р а д дел.бр. 31851 датум 06.12.2012. На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије ( Сл. Гласник РС бр. 98/06) и члана 31. став 2. Закона о

More information

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр:

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр: ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/47-22-220, тр: 310-6324-59 www.osv.rs osv@osv.rs ПРВЕНСТВО ВОЈВОДИНЕ 2017/2018 - КАДЕТКИЊЕ БИЛТЕН бр. 00 Нови Сад, 20.02.2018. Кадетско првенство

More information

Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У ГОДИНИ

Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У ГОДИНИ Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У 2012. ГОДИНИ 2 Подаци и бројке 2012 Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ 2012. Извештај о раду

More information

Кадрови у здравственом систему Републике Србије и образовање. Прим др Периша Симоновић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут

Кадрови у здравственом систему Републике Србије и образовање. Прим др Периша Симоновић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут Кадрови у здравственом систему Републике Србије и образовање Прим др Периша Симоновић Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут Програм Развој здравственог информационог система ресурсне

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi " Rumenacki put 20 21000 Novi, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax: + 381(0)21

More information

Самовредновање и квалитет педагошког рада школе

Самовредновање и квалитет педагошког рада школе UDC 371.13/.15 Иновације у настави, XXX, 2017/1 стр. 12 24 371.2 doi: 10.5937/inovacije1701012M Рад примљен: 7. 2. 2017. Рад прихваћен: 21. 2. 2017. Оригинални научни рад Софија В. Маричић 1 Универзитет

More information

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14),

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), ПРЕДЛОГ На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), Влада доноси СТРАТЕГИЈУ УНАПРЕЂЕЊА ПОЛОЖАЈА

More information

Подршка развијању даровитости у школској пракси

Подршка развијању даровитости у школској пракси Иновације у настави, XXIX, 2016/3, стр. 73 83 UDC 159.928.22 Рад примљен: 20. 8. 2016. Рад прихваћен: 20. 9. 2016. Далиборка Р. Поповић 1 Универзитет у Крагујевцу, Природно- математички факултет Оригинални

More information

ПОВЕЗАНОСТ ПРЕКОМЕРНЕ УХРАЊЕНОСТИ И ГОЈАЗНОСТИ СА МОТОРИЧКИМ СПОСОБНОСТИМА ДЕЦЕ ОД 9-12 ГОДИНА

ПОВЕЗАНОСТ ПРЕКОМЕРНЕ УХРАЊЕНОСТИ И ГОЈАЗНОСТИ СА МОТОРИЧКИМ СПОСОБНОСТИМА ДЕЦЕ ОД 9-12 ГОДИНА НАУЧНИ ЧЛАНЦИ Зоран Ђокић 796.012.1:613.25-053.6 Бојан Међедовић Оригинални научни чланак Факултет за спорт и туризам, Нови Сад, Србија ПОВЕЗАНОСТ ПРЕКОМЕРНЕ УХРАЊЕНОСТИ И ГОЈАЗНОСТИ СА МОТОРИЧКИМ СПОСОБНОСТИМА

More information

ПРАЋЕЊЕ ТРЕНДА ИНДИКАТОРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У СРБИЈИ

ПРАЋЕЊЕ ТРЕНДА ИНДИКАТОРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У СРБИЈИ XII International Symposium "ROAD ACCIDENTS PREVENTION 2014" Hotel Jezero, Borsko Jezero, 09 th and 10 th October 2014. UDK: ПРАЋЕЊЕ ТРЕНДА ИНДИКАТОРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У СРБИЈИ Далибор Пешић а, Борис

More information

СТРАТЕГИЈА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ГРАДА ЗРЕЊАНИНА У ПЕРИОДУ ОД 2018.ДО ГОДИНЕ

СТРАТЕГИЈА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ГРАДА ЗРЕЊАНИНА У ПЕРИОДУ ОД 2018.ДО ГОДИНЕ СТРАТЕГИЈА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ГРАДА ЗРЕЊАНИНА У ПЕРИОДУ ОД 2018.ДО 2022. ГОДИНЕ 1 Aвгуст 2018 САДРЖАЈ Уводна реч градоначелника..3 Списак скраћеница...4 Полазиште...5 -

More information

Деинституционализација у Србији: Карактеристике, положај и потребе корисника из 4. групе подршке у установама за смештај

Деинституционализација у Србији: Карактеристике, положај и потребе корисника из 4. групе подршке у установама за смештај Деинституционализација у Србији: Карактеристике, положај и потребе корисника из 4. групе подршке у установама за смештај - Истраживање у Установама за смештај одраслих и старијих лица са инвалидитетом

More information

Конкурсна документација Т - 44 / 2013

Конкурсна документација Т - 44 / 2013 Конкурсна документација Т - 44 / 2013 в) Банкарска гаранција за добро извршење посла Понуђач чију понуду Наручилац изабере као најповољнију дужан је да у року од 5 (пет) дана од дана закључења уговора

More information

СЕМИНАРИ У ЦЕНТРУ. 39 Ефикасно дисциплиновање: приступи и технике. 470 Организација рада наставника

СЕМИНАРИ У ЦЕНТРУ. 39 Ефикасно дисциплиновање: приступи и технике. 470 Организација рада наставника 1 22.02.2014. 39 Ефикасно дисциплиновање: приступи и технике СЕМИНАРИ У ЦЕНТРУ Компетенција: К3 Приоритети: 4,6 Институција: Креативни центар, Градиштанска 8, 11000 Београд Аутори и реализатори: Невена

More information

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ Образац 4 Г Г) ГРУПАЦИЈА ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I - О КОНКУРСУ Назив факултета: Факултет организационих наука Ужа научна,

More information

ТМ Г. XXXVI Бр. 1 Стр Ниш јануар - март UDK : ПРИСТУПАЧНОСТ ИНТЕРНЕТА ОСОБАМА СА ПОРЕМЕЋАЈЕМ РАЗЛИКОВАЊА БОЈА

ТМ Г. XXXVI Бр. 1 Стр Ниш јануар - март UDK : ПРИСТУПАЧНОСТ ИНТЕРНЕТА ОСОБАМА СА ПОРЕМЕЋАЈЕМ РАЗЛИКОВАЊА БОЈА ТМ Г. XXXVI Бр. 1 Стр. 277-290 Ниш јануар - март 2012. UDK 376.1-056.262:004.738.5 Прегледни чланак Примљено: 25.03.2010. Драгица Радосав Универзитет у Новом Саду Технички факултет Михајло Пупин Зрењанин

More information

6 th INTERNATIONAL CONFERENCE

6 th INTERNATIONAL CONFERENCE 6 th INTERNATIONAL CONFERENCE Contemporary achievements in civil engineering 20. April 2018. Subotica, SERBIA A BASIC WATER BUDGET MODEL FOR THE PALIĆ LUDAŠ LAKE SYSTEM Zoltan Horvat 1 Mirjana Horvat 2

More information

Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације

Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације Конференција ИПАП Република Србија/ НАТО: Од плана до реализације Београд, 15.09.2015. године Област ванредних ситуација покривена

More information

ДИСЦИПЛИНСКИ ПРОБЛЕМИ У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ: МИШЉЕЊЕ НАСТАВНИКА

ДИСЦИПЛИНСКИ ПРОБЛЕМИ У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ: МИШЉЕЊЕ НАСТАВНИКА Бранка САВОВИЋ УДК 371.5.046.12/.14 Институт за педагошка истраживања Оригинални научни чланак Београд БИБЛИД 0579-6431; 34 (2002) с.259-270 ДИСЦИПЛИНСКИ ПРОБЛЕМИ У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ: МИШЉЕЊЕ НАСТАВНИКА

More information

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места 28.12.2015. године Одговорни уредник: др Гојко Ђурашевић САДРЖАЈ: Избор у звање

More information

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher.

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher. (Болесна у школи) List of characters (Списак личности) Leila, the sick girl Sick girl s friend Class teacher Nurse (Леjла, болесна девојка) (Друг болесне девојке) (Разредни наставник) (Медицинска сестра)

More information

СОЦИОЕКОНОМСКА ОБЕЛЕЖЈА ФИЗИЧКЕ

СОЦИОЕКОНОМСКА ОБЕЛЕЖЈА ФИЗИЧКЕ UDC 796.012.6-053.5 DOI: 10.2298/ZMSDN1446119M Оригинални научни рад СОЦИОЕКОНОМСКА ОБЕЛЕЖЈА ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ деце раношколског узраста * РАДЕНКО МАТИЋ Е-адреса: radenkomatic@yahoo.com РАЈКО КУЉИЋ Е-адреса:

More information

Млади и жене на тржишту рада у Србији

Млади и жене на тржишту рада у Србији Млади и жене на тржишту рада у Србији 11.7.2017. ТР 02/17 У извештају се анализирају положај младих и жена на тржишту рада у периоду 2014 2016. година. Посматрају се основни контингенти младих и жена на

More information

БРЗИНА НАПРЕДОВАЊА У ТЕХНИЦИ РАДА РЕКВИЗИТИМА У РИТМИЧКОЈ ГИМНАСТИЦИ

БРЗИНА НАПРЕДОВАЊА У ТЕХНИЦИ РАДА РЕКВИЗИТИМА У РИТМИЧКОЈ ГИМНАСТИЦИ Лидија Московљевић Лепа Радисављевић 796.412.24.015 Милинко Дабовић Оригинални научни чланак Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Србија БРЗИНА НАПРЕДОВАЊА У ТЕХНИЦИ РАДА

More information

1. Кандидат: др Јелена Радовановић

1. Кандидат: др Јелена Радовановић ИЗБОРНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ Одлуком Изборног већа Медицинског факултета у Крагујевцу, број 01-7641/7-10 од 4.11.2009 године, формирана је Комисија за припрему извештаја за избор кандидата

More information

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I - О КОНКУРСУ Назив факултета: Универзитет у Београду, Факултет организационих наука Ужа научна, oдносно уметничка област: Менаџмент

More information

ПРОМЕНЕ У ШКОЛИ У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

ПРОМЕНЕ У ШКОЛИ У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ Зорица Ч. Станисављевић Петровић Универзитет у Нишу Филозофски факултет УДК 17.014.3:316.42 ПРОМЕНЕ У ШКОЛИ У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ Сажетак: У раду се разматрају промене у школи настале под утицајем глобализације.

More information

Табела 6. Категоризација домаћих научних часописи за медицинске науке за годину

Табела 6. Категоризација домаћих научних часописи за медицинске науке за годину КАТЕГОРИЗАЦИЈА НАУЧНИХ ЧАСОПИСА ЗА 2017. ГОДИНУ ЧИЈИ ИЗДАВАЧИ СУ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, а нису реферисани у Web of Science и у Journal Citation Report-у (JCR) Табела 6. Категоризација домаћих научних часописи

More information

Надежда Д. ДИМИЋ Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд Стеван Ј. НЕСТОРОВ Школа Радивој Поповић, Земун

Надежда Д. ДИМИЋ Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд Стеван Ј. НЕСТОРОВ Школа Радивој Поповић, Земун ОШТЕЋЕЊЕ СЛУХА УДК 376.33 Примљено: 25.9.2009. Оригинални научни чланак Надежда Д. ДИМИЋ Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд Стеван Ј. НЕСТОРОВ Школа Радивој Поповић, Земун СТАВОВИ

More information

Завод за јавно здравље Лесковац Лесковац, Максима Ковачевића 11 Е-mail: Тел.: 016/ ; ; Факс: 016/

Завод за јавно здравље Лесковац Лесковац, Максима Ковачевића 11 Е-mail: Тел.: 016/ ; ; Факс: 016/ Број 925 Датум: 28.03.2013. Завод за јавно здравље Лесковац АНАЛИЗА ПОКАЗАТЕЉА ЗАДОВОЉСТВА ЗАПОСЛЕНИХ У ЗАВОДУ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ЛЕСКОВАЦ у 2012. години 1. Увод Кадровски потенцијал је један од најважнијих

More information

ЗНАЧАЈ ДИЈАГНОСТИКЕ И ПРОГНОСТИКЕ ПРИЛИКОМ ОДАБИРА ВРСТЕ ТРЕНАЖНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ЗНАЧАЈ ДИЈАГНОСТИКЕ И ПРОГНОСТИКЕ ПРИЛИКОМ ОДАБИРА ВРСТЕ ТРЕНАЖНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Алфа БК Универзитет Факултет за менаџмент у спорту ЗНАЧАЈ ДИЈАГНОСТИКЕ И ПРОГНОСТИКЕ ПРИЛИКОМ ОДАБИРА ВРСТЕ ТРЕНАЖНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ () Докторант: Мр Ментор: Проф. др Предраг Немец Београд, 2015. Алфа БК Универзитет

More information

У овом раду приказано је коришћење електронског теста за проверу стеченог знања ученика VIII разреда из предмета Техничко и информатичко образовање.

У овом раду приказано је коришћење електронског теста за проверу стеченог знања ученика VIII разреда из предмета Техничко и информатичко образовање. Увод У овом раду приказано је коришћење електронског теста за проверу стеченог знања ученика VIII разреда из предмета Техничко и информатичко образовање. За израду електронског теста коришћен је софтвер

More information

ЗНАЧАЈ ПРАВИЛНОГ КОРИШЋЕЊА ДЕЧИЈИХ АУТОСЕДИШТА И НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ РОДИТЕЉА

ЗНАЧАЈ ПРАВИЛНОГ КОРИШЋЕЊА ДЕЧИЈИХ АУТОСЕДИШТА И НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ РОДИТЕЉА XII International Symposium "ROAD ACCIDENTS PREVENTION 2014" Hotel Jezero, Borsko Jezero, 09 th and 10 th October 2014. UDK: ЗНАЧАЈ ПРАВИЛНОГ КОРИШЋЕЊА ДЕЧИЈИХ АУТОСЕДИШТА И НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ РОДИТЕЉА Маријана

More information

МОТИВАЦИЈА УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА РАД И ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ УСПЕХ

МОТИВАЦИЈА УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА РАД И ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ УСПЕХ П. Рајчевић Доц. др Петар Рајчевић 8 Учитељски факултет у Призрену Лепосавић Зборник радова Учитељског факултета, 9, 2015, стр. 51-63 UDK: 159.947.5-057.874 COBISS.SR-ID 218368268 МОТИВАЦИЈА УЧЕНИКА ОСНОВНЕ

More information

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ О ПРЕГЛЕДУ И ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Развој ученичке аутономије: градирање задатака за самоевалуацију у уџбеницима енглеског

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Наручлац: Јавно предузеће за урбанстчко просторно планрање, грађевнско земљште путеве ''Градац'' Чачак Адреса: Цара Лазара број 51. Место: Чачак Број одлуке: 509/2017-ЈН Датум: 29.08.2017. годне На основу

More information

АКТУЕЛНОСТИ АКТУЕЛНОСТИ. Ст р у ч н и ч ас о п и с Уд р у ж е њ а с т р у ч н и х ра д н и к а социјалне заштите Републике Србије. Београд, 2015.

АКТУЕЛНОСТИ АКТУЕЛНОСТИ. Ст р у ч н и ч ас о п и с Уд р у ж е њ а с т р у ч н и х ра д н и к а социјалне заштите Републике Србије. Београд, 2015. АКТУЕЛНОСТИ АКТУЕЛНОСТИ Ст р у ч н и ч ас о п и с Уд р у ж е њ а с т р у ч н и х ра д н и к а социјалне заштите Републике Србије Београд, 2015. 1 Година XVI Број 1 2/2015 АКТУЕЛНОСТИ Стручни часопис намењен

More information