VIŠESPRATNE ZGRADE. Primeri najviših zgrada

Transcription

1 VIŠESPRATNE ZGRADE Primeri najviših zgrada

2 Crysler Building Sears Tower Empire State Building John Hancock Building

3 Petronas Towers Millennium Tower Višespratne zgrade su prirodan odgovor na koncentraciju populacije, skučenost prostora i visoke cene gradskog zemljišta. Po obliku mogu biti visoke i vitke ili položene i duguljaste. U oba slučaja one su u osnovi izolovani objekti, premda mogu biti i deo prostornog "organizma" grada, gde su zgrade ili pojedine ćelije međusobno povezane sistemom komunikacija. Osnovna oblast primene višespratnih zgrada je za stambene i javne zgrade različite namene. U velikim gradovima višespratne zgrade u građevinskom obimu obuhvataju oko 30-50% svih zgrada, a zadnjih godine i do 80%.

4 Izgradnja visokih zgrada omogućena je: 1) Jedonstavnijom i ekonomičnijom konstrukcijom i proizvodnjom; 2) Povećanjem kvaliteta materijala za noseću i nenoseću konstrukciju; 3) Unapređenjem tehnike proračuna; 4) Smanjenjem stalnog opterećenja krova, međuspratne konstrukcije, zidova i pregrada koristeći laki beton, hladno oblikovane profile i ostale lake građevinske materijale; 5) Mogućnošću da se ekonomično proizvedu grede sa otvorima (saćaste) i valjeni profili sa širokim spektrom geometrijskih karakteristika preseka; 6) Liftovima velike brzine; 7) Razvojem mobilnih kranova velike nosivosti i drugih mašina neophodnih za montažu; 8) Unapređivanjem metoda spajanja. Rešenje osnove zgrade mora da zadovolji funkcionalne i sanitarno-higijenske potrebe i da predvidi uzajamni raspored osnovnih opsluživajućih, komunikacijskih i tehničkih prostorija. Prostorije srodne po nameni razmeštaju se u tipske etaže zgrade. Mašinska oprema postavlja se u tehničkim etažama, a za predviđene inženjerijske komunikacije grade se vertikalni šahtovi i horizontalni kanali koji mogu prolaziti slobodno u prostoru gabarita stubova i međuspratnih konstrukcija. Broj tehničkih etaža zavisi od namene i visine zgrade.

5 Rešenje osnove mora da odgovara potrebama unifikacije i modularne koordinacije kako horizontalno tako i vertikalno. Za poslovne zgrade je ustanovljena: - modularna mreža 6x6 m; 6x9 m; 6x12 m; 9x9 m; 12x12 m (nekada se dopušta i 3; 4,5; 7,5 m) i - visine etaža od 3; 3,3; 3,6; 4,2 m i više sa modulom 0,6 m. Najčešće se primenjuju osnove sa povećanjem razmaka stubova. Opšta prostorna kompozicija, oblik osnove i visina zgrade uzajamno su povezani i zavise od: urabnističkih faktora, klimatskih uslova, karaktera delatnosti, kretanja ljudi u zgradi i tehničkih mogućnosti primene tehnoloških sistema. Rešenja osnova višespratnih zgrada

6 Kada je reč o fasadama visokih zgrada mogu se izdvojiti sledeća konstruktivna rešenja: sa ravnomernom vertikalnom i horizontalnom podelom koja odgovara čistoj skeletnoj konstrukciji i obrazuje neizraženu monotonu mrežu; sa izraženom horizontalnom i neizraženom vertikalnom podelom fasadnih zidova; sa izraženom vertikalnom podelom na mestu položaja osnovnih stubova i oslabljenom horizontalnom podelom; pločaste zid-zavese. Glavni zadatak noseće konstrukcije zgrade je da obezbedi nosivost, stabilnost i krutost za vreme izrade i u eksploataciji, pri dejstvu raznovrsnih statičkih i dinamičkih opterećenja. Konstruktivni sistem zgrade moguće je podeliti na tri podsistema nosećih konstrukcija: horizontalna noseća konstrukcija, vertikalna noseća konstrukcija, elementi za obezbeđenje krutosti.

7 Horizontalna noseća konstrukcija (međuspratna konstrukcija i spregovi): - obezbeđuje nepomerljivost sistema u ravni, - predaje opterećenja na vertikalnu konstrukciju, - učestvuje u prostornom radu sistema, - deluje kao horizontalna dijafragma i sprečava uzajamno pomeranje nejednako opterećenih vertikalnih elemenata. Vertikalna noseća konstrukcija (stubovi i okviri): - predstavlja u sistemu glavnu noseću funkciju, - prima sva vertikalna opterećenja i prenoseći ih na temelje. Elementi za obezbeđenje krutosti (armirano betonska platna, armiranobetonska jezgra i spregovi) primaju sva horizontalna opterećenja i prenose ih do temelja. Elementi noseće konstrukcije spratne zgrade

8 Kod fundiranja višespratnih zgrada najžešće se koriste: - ravne ploče debljine 1-3 m, - rebraste ploče, - ošupljene ploče sa jednim ili više otvora. Dubina fundiranja obično iznosi 4-6 m, u ekstremnim slučajevim i m. Kod fundiranja na šipovima, obično se vrši pobijanje armiranobetonskih šipova, a pri većim opterećenjima upotrebljavaju se i bušeni šipovi. Temelji samci i temeljne grede se koriste za zgrade relativno male spratnosti i kod malo deformabilnog tla. Fundiranje višespratnih zgrada

9 Kod izdužnih zgrada, kao i zgrada koje se sastoje iz delova različitih po visini ili po konstruktivnom sistemu, može se javiti potreba za dilatacionim spojnicama zbog uticaja temperature, neravnomernih sleganja i seizmike. Dilatacione spojnice komplikuju izradu konstrukcije, zahtevaju brižljivo izvođenje i redovno osmatranje da bi se očuvala eksplaotaciona svojstva konstrukcije. Kod dugačkih objekata sa čeličnim okvirima u mnogim slučajevima racionalnije je uzeti u obzir dopunske sile u konstrukciji, a odreći se dilatacionih spojnica, zbog čega je neophodno proveriti tehničko-ekonomsku opravdanost njihovog postavljanja. Raspored operacija i vreme trajanja izgradnje jedne zgrade visoke spratnosti