Vitomir Kravarušić, dipl inž, EPS

Transcription

1 STRATEŠKO PARTNERSTVO I DOKAPITALIZACIJA POSLOVNO TEHNIĈKA TRANSAKCIJA ZA OBEZBEDJENJE IZGRADNJE VISOKO EFIKASNOG KOGENERATIVNOG POSTROJENJA U NOVOM SADU STRATEGIC PARTNERSHIP AND ADDITIONAL INVESTMENT BUSINESS TECHNICAL TRANSACTION FOR PROVIDING OF HIGH EFFICIENCY COGENERATIVE PLANT CONSTRUCTION IN NOVI SAD Abstrakt Vitomir Kravarušić, dipl inž, EPS Uporedo sa poskupljenjem energenata i energije, a naročito prirodnog gasa, poskupljuju i investicije za izgradnju termoelektrana na fosilna goriva zbog povećanih cena čelika i bakra, a istovremeno se pooštravaju uslovi zaštite ţivotne sredine i uvode veoma skupe mere za sprečavanje globalnog zagrevanja atmosfere. Iz tih razloga se pred konstruktore termoenergetske opreme i investirore termoenergetskih postrojena postavljaju sve ozbiljniji zahtevi u pogledu visoke energetske efikasnosti, jeftinijih investicija, kraćih rokova izgradnje i profitabilnosti poslovanja. Pošto se u Srbiji nije izgradio nijedan veći proizvodni energetski kapacitet u poslednjih 22 godine, Elektroprivredi Srbije bi odgovarao ulazak u pogon elektrane veće snage sa što kraćim rokom izgradnje, do ulaska većih blokova TE na ugalj. Takva mogućnost se pojavila u TE TO Novi Sad gde, pored potreba EPS-a za električnom energijom postoji i potreba za baznom toplotnom energijom za grejanje Novog Sada. Postoji istovremena potreba za električnom i toplotnom energijom pa se planira izgradnja kogenerativnog gasno-parnog postrojenja visoke energetske efikasnosti električne snage oko 450 MWe i toplotne snage oko 300 MWt. Svi povoljni uslovi postoje u pogledu lokacije, plasmana električne i toplotne energije i spremnosti u pogledu saradnje EPS-a i grada Novog Sada. Postoje i objektivne poteškoće oko obezbeďenja kontinualnih isporuka i prihvatljive cene gasa i obezbeďenja finansijskih sredstava za izgradnju ovog postrojenja. Iz tih razloga, voďeni zajedničkim interesima, EPS i grad Novi Sad su, uz saglasnost Vlade Srbije, formirali zajedničko akcionarsko društvo ENERGIJA Novi Sad a.d., radi izbora strateškog partnera za izgradnju novog kogenerativnog postrojenja. EPS i grad Novi Sad ulaţu postojeća postrojenja, infrastrukturu i zemljište, a streteški partner obezbeďuje finansijska sredstva u visini većinskog vlasništva, a preostali deo investicija se obezbeďuje preko komercijalnih kredita. Za ovakav vid poslovne transakcije u EPS-u se mora obaviti korporativna transformacija da bi se mogao uloţiti akcijski kapital i po toj osnovi ostvariti upravljačka funkcija u budećem akcionarskom društvu ENERGIJA Novi Sad a.d. U ovom radu se detaljnije govori o performansama savremenih kogenerativnih gasno-parnih postrojenja visoke energetske efikasnosti i novim oblicima investicione izgradnje u EPS-u. Kljuĉne reĉi: Kogeneracija, visoka energetska efikasnost, profitabilnost poslovanja, strateški partner, dokapitalizacija, korporatizacija. Summary Along with prices raising of fossil fuels and electricity, particularly price of natural gas, the investments in new power plants on fossil fuels have raised also because of prices raising of steel and copper. At the same time enviromental protection conditions are become more severe and the extensive measures are introduced to prevent global atmosphere warming. For these reasons before the designers of power plants equipments and investors of power plants are assigned the more serious requirements regarding the high efficiency, chipper investments, shorter times of construction and business profilability. Since no one greater power plant is costructed in last twenty years in Serbia, commissioning of power plant bigger capacity with more shorter shcedule would be very suitable for EPS and earlier commissioning of greater unit on coal. Such opportunity is appaered at CHP Novi Sad where, beside EPS need of electricity, there is need for base heat for Novi Sad city district heating system and new combined cycle gas turbine plant of 450 MW electricity power and of 300 MW heat power is planned to construct. There are all favorable conditions regarding to the location, electricity and heat sales and willingness of EPS and Novi Sad city for partnership. There are real difficulty also about continual gas supply, reasonable gas price and funds providing for project financing. For these reasons EPS and Novi Sad city are set up, by the Serbia Goverment approval, the joint stock company named ENERGIA Novi Sad, for the purporse of strategic partner selection. EPS and Novi Sad city will invest existing CHP Novi Sad, site for new combined cycle gas turbine plant and part of Novi Sad district heating system, and strategic partner will provide funds as majority owner and remaining funds are provided over commercial credits. For such business transactions EPS is obliged to performe corporative transformation in order to provide equity capital as a base of managemet rights in joint stock company ENERGIA Novi Sad. This paper is dealt with performances of contemporary cogenerative combined cycle gas turbine plant with high efficiency and with new forms in EPS investment. Key words: cogeneration, high energy efficiency, business profitability, strategic partner, additional investment, corporativeness. 1. UVOD U zadnjih 22 godine u Elektroprivredi Srbije (EPS) nije izgradjen nijedan proizvodni objekat tako da se poslednjih godine mora uvoziti električna energija da bi se izbegle restrikcije. Najnoviji planovi EPS-a predviďaju izgradnju vise velikih blokova na lignit u Kolubari, Obrenovcu i 1

2 Kostolcu, kao i vise manjih HE na Moravi i Ibru. Pored toga planiraju se i elektrane na vetar i sunce. U planu je i izgradnja novog kogenerativnog postrojenja, sa visokom energetskom efikasnošću, na prirodni gas na lokaciji TE TO Novi Sad snage MWe za potrebe EPS-a i toplotne snage oko 300 MWt za potrebe Grada Novog Sada. Postojeća TE TO Novi Sad, koja radi od godine, koristi prirodni gas sa prevaziďenom tehnologijom u prostom parnom ciklusu uz nisku energetsku efikasnost u kondenzacionom reţimu. Sa takvom niskom efikasnošću poslovanje TE TO Novi Sad nije profitabilno na otvorenom trţištu električne energije jer proizvodi električnu energiju po ceni skupljoj od uvozne, a postoje i problemi sa zaštitom ţivotne sredine. Skupa električna energija iz TE TO Novi Sad je posledica uspostavljenih dispariteta cene električne energije i goriva u Srbiji, jer 1 kj iz domaćeg uglja je jeftiniji 5 7 puta od 1 kj iz uvoznog (ili domaćeg) prirodnog gasa. Grad Novi Sad se još 1978 godine dugoročno opredelio za snabdevanje baznom toplotnom energijom iz TE TO Novi Sad za potrebe sistema daljinskog grejanja. Kako nailazi period kada se u Gradu Novom Sadu sagledavaju rastuće potrebe daljinskog sistema grejanja za novim izvorima, postoji realna alternativa da se interesi EPS-a za električnom energijom i potrebe Grada Novog Sad za toplotnom energijom zajednički sagledaju i kako pokazuju obavljena tehno-ekonomska razmatranja realna je mogućnost da se kroz zajednička ulaganja raspoloţive imovine i uz angaţovanje treće zainteresovane strane koja raspolaţe sveţim kapitalom (koga trenutno ni EPS ni Grad Novi Sad nemaju), izgradi novi gasno-parni blok TE TO Novi Sad visoke energetske efikasnosti. Izgradnja novog gasno-parnog bloka na postojećoj lokaciji se moţe ostvariti sa znatno manjim obimom investicija u odnosu na elektrane na lignit, kraćim rokovima izgradnje i niţim cenama električne i toplotne energije nego izgradnja takvog bloka na novoj lokaciji. Sa šireg aspekta društvenih promena, tranzicije i reformi u energetici Srbije kojima se prelazi na uslove trţišnog poslovanja, za realizaciju izgradnje novog gasno-parnog bloka potrebno je angaţovati strateškog partnera. U pogledu organizaciono-upravljačkih i imovinskih odnosa, a shodno imovinskoj transformaciji i korporatizaciji EPS-a, predlaţe se formiranje zatvorenog akcionarskog društva u kojem bi partneri Elektroprivreda Srbije, Grad Novi Sad i budući strateški partner ostvarivali svoja prava shodno unetom kapitalu Izbor strateškog partnera je u toku putem javnog meďunarodnog oglasa, shodno uslovima tendera. Novi investicioni objekat bi se gradio dokapitalizacijom (sredstvima strateškog partnera i delom komercijalnih kredita) akcionog kapitala koji unose partneri EPS i Grad Novi Sad. Zahvaljujući primeni savremene tehnologije za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, očekuje se profitabilno poslovanje nove zajedničke Kompanije. 2. RAZVOJ GASNO-PARNIH BLOKOVA U SVETU U periodu ostvaren je veoma buran razvoj gasnih turnina i termoelektrana sa kombinovanim ciklusima. Avioindustrija je najviše zasluţna za početni razvoj gasnih turbine, a visoko efikasna kogenerativna proizvodnja električne i toplotne energije su dale dodatni impuls za razvoj gasno-parnih blokova (Combined Cycle Gas Turbine CCGT). Dodatni razlozi za razvoj gasnih turbine i gasno-parnih postrojenja su novootkrivene količine prirodnog gasa, a naročito shale gasa nekonvencionalnog gasa. Dominacija uglja u proizvodnji električne energije u svetu još uvek traje, ali od 2008 godine sa pojavom jeftine fracking tehnologije za dobijanje nekonvencionalnog gasa u USA, počela je naglo da se menja zastupljenost gasa na račun uglja u proizvodnji električne energije. Pod uticajem povećane proizvodnje jeftinog gasa u USA naglo je povećana izgradnja gasno-parnih blokova. Pored toga, USA su od uvoznika gasa postale potencijalni izvoznik gasa, zbog čega se menjaju cena gasa na svetskim berzama u USA, Evropi i Aziji. Po prvi put u poslednjih 20 godina 2

3 Gazprom je smanjio cene gasa u avgustu 2012 za zemlje Evropske unije, što se moţe videti na donjim slikama. Cena gasa u USA se veoma menjala,a od 2008 stalno pada tako da je u avgustu 2012 iznosila 102,14 $USA/1000m 3 [8] Cena ruskog gasa u septembru 2012 na granici Nemačke je iznosila, nakon pojeftinjenja od 10% - 409,68 $USA/1000м3 [8] Cene gasa u svetu veoma variraju što se moţe videti iz donje Tabele Rusija Око 100 usa$/1000m 3 USA usa$/1000m 3 EU usa$/1000m 3 Japan (JKM Platts trţište) usa$/1000m 3 Srbija Око 450 usa$/1000m 3 Cena gasa u Srbiji je pribliţna ceni gasa u Japanu, ali je cena električne energije u Japanu pet puta skuplja od cene električne energije u Srbiji, a slično je sa cenom električne energije u zemljama EU ili u okruţenju, tako da sa stanovišta profitabilnosti (u uslovima dispariteta cena energenata i struje u Srbiji), gasno-parni blokovi u Srbiji ne mogu konkurisati blokovima na lignit, a u kogeneraciji je neznatno povoljnije. 2.1 EFIKASNOST I FLEKSIBILNOST GASNIH TURBINA, CCGT POSTROJENJA I CENE ELEKTRIĈNE ENERGIJE Gasna turbina predstavljaju osnovnu komponentu kogeneracijskih gasno-parnih blokova pa je zbog toga efikasnost konstrukcije gasnih turbina od fundamentalnog značaja za efikasnost CCGT blokova i ukupnog kogenercijskog sistema. Na efikasnost gasne turbine utiču: ulazna temperatuta sagorevanja, odnos pritisaka vazdušnog kompresora, izlazna temperatura dimnih gasova, maseni protok kroz gasnu turbinu, savršenost konstrukcije kompresora i gasne turbine, dodatne mere za povećanje efikasnosti (meďustepeno hlaďenje, rekuperacija, regeneracija i sl). Uobičajene ulazne temperature sagorevanja se kreću od C, a u razvoju su konstrukcije gasnih turbina sa ulaznom temperaturom gasova od C. Odrţavanje čistoće protočnog dela kompresora i gasne turbine je od velikog uticaja na efikasnost rada gasne turbine. Teoretski gasne turbine mogu dostići efikasnost do 65%, a savremene gasne turbine danas postiţu efikasnost od 35 40%, a 3

4 ima konstrukcija sa 43% efikasnosti. Specifičnost gasnih turbina karakteriše potrošnja 1/3 snage gasne turbine za pokretanje vazdušnog kompresora. Na savetovanju TURBO EXPO [4] odrţanom juna 2012 u Kopenhagenu poznate nemačke kompanije RWE i E.ON su prikazala svoje viďenje razvoja gasnih turbina i CCGT blokova i cena električne energije iz novih blokova za razne energetske tehnologije, što se moţe videti na donjim slikama. Prema podacima E.ON-a cene iz gasno-parnih postrojenja u Nemačkoj mogu konkurisati TE na ugalj u slučaju da se ne grade podzemna skladišta CO 2. Povećanje efikasnosti rada gasnih turbine i CCGT blokova je dugotrajan i mukotrpan posao. U periodu od 1970 do 2012 došlo je do povećanja efikasnosti kod gasnih turbine sa 27% na 43%, a kod CCGT blokova [10] sa 49% na 63% (E, F, H i J klasa). Na navedenoj Slici je prikazano da su se energetske gasne turbije, uglavnom, razvijale iz avio gasnih turbine-motora kao aeroderivativne. Cene električne energije koje su prikazane na donjoj slici desno, su date za cene gasa i uglja u Nemačkoj. Ako se ove cene električne energije kompariraju sa cenama električne energije i gasa u Srbiji, vidi se da gasno-parni blokovi teško mogu da posluju profitabilno u Srbiji. 2.2 GASNO-PARNI BLOKOVI I EMISIJA KARBONDIOKSIDA U svetu se pojavljuju sve veći zahtevi za potrošnjom električne i toplotne energije, pa proizvodnja iz fosilnih goriva produkuje sve veće količine karbondioksida što progresivno dovoidi do globalnog zagrevanja atmosphere. Da bi se smanjilo globalno zagrevanje na svim (energetskim pa i političkim skupovima) se potencira potreba veće zastupljenostu obnovljivih izvora (vetar, sunce, voda, biomasa i eleketrane na gas). Proizvodnja električne energije iz CCGT blokova u odnosu na TE na ugalj, daje duplo manje količine karbodioksida po proizvedenom MWh. Osim toga proizvodnja električne energije elektrana na vetar i sunce je veoma promenljiva, tako da je ocenjeno da su gasno-parni (CCGT) blokovi najcelisnodnije rešenje za kompenzaciju neravnomerne proizvodnje iz elektrana na vetar i sunce. Gasno-parni blokovi po svojim performansama su veoma fleksibilni i mogu uspešno balansirati neravnomernu proizvodnju elektrana na vetar i sunce. Gasno-parna postrojenja (Combined Cyclre Gas Turbine Plant CCGT), u odnosu na TE na ugalj, odlikuje: 4

5 Visoka efikasnost do 63%, Kraći rokovi izgradnje 2 3 godine, Jeftinije specifične investicije USA$/MW, Visoka fleksibilnost promena opterećenja do 50 MW/min, Mogućnost startovamja 250 puta godišnje, Manja emisija karbonskih i azotnih oksida. Studija EU Energy Roadmap 2050 [3] identifikuje 4 dekarbonizajuća faktora u razvoju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije kao nove nekarbonatne tehnologije: visoku energetsku efikasnost, koja dovodi do 41% smanjenja potrošnje energije u 2050, uključujući gasno-parna postrojenja CCGT i kogeneraciju, veliko učešće obnovljivih izvora energije (55 90%), izgradnja podzamnih skladišta CO 2 (u varijaciji sa obnovljivim izvorima u odnosu 40/60/80) i izgradnja nuklearki (u varijaciji sa podzemnim skladištima CO 2 slično prethodnoj tački). Emisija karbodioksida u svetu po sektorima privrede prikazana je na donjoj slici, na kojoj se vidi da je emisija CO 2 najveća u sektoru energetike, a da je emisija CO 2 dvostruko manja kod gasnoparnih blokova u odnosu na TE na ugalj, što se vidi na donjoj desnoj slici. Imajući u vidu da se u svetu sve više grade gasno-parni blokovi, iz ovih podataka se moţe sagledati da je, sa stanovišta uticaja na smanjenje globalnog zagrevanja atmosfere, značaj gasno-parnih postrojenja veliki. Studija EU Energy Roadmap 2050 preporučuje maksimalno smanjenja emisije karbondioksida u svim sektorima, a u sektoru energetike emisiju CO 2 treba svesti na na NULU do 2050 godine, da bi se zagrevanje atmosfere ograničilo na C što se moţe videti na donjoj slici. RWE kompanija planira da će se u Nemačkoj sve vise graditi zelene elektrane (vetar i sunce) zbog čije neravnomerne proizvodnje će se morati graditi i gasno-parna postrojenja radi uravnoteţavanje neravnomerne proizvodnje elektrana na vetar i sunce. Prema podacima RWE (juni 2012) u Nemačkoj je izgrašeno oko 24 GW elektrana na vetar, a u 2020 se očekuje izgradnja oko 45 GW na vetar. Za kompenzaciju neravnomerne proizvodnje ovih zelenih elektrana planira se izgradnja oko 30 GW tj oko 50 GW gasno-parnih postrojenja, što se moţe videti na donjoj slici desno. 5

6 3. ŠIRI UTICAJI POVEĆANE PROIZVODNJE NEKONVENCIONALNOG GASA Agencija za zaštitu ţivotne sredine USA (EPA) je predloţila Zakon za čisti vazduh [21], po kojem se propisuje standard za dozvoljenu emisiju karbondioksida iz termoelektrana. Predlog se ne odnosi na do sada izgraďene termoelektrane i na termoelektrane koje su dobile dozvole za izgradnju čija izgradnja počinje 12 meseci od donošenjka standarda. Predlog Zakona se radi već više godina i predviďa da nove termoelektrane ne mogu da emituju više od 1000 pounda CO 2 po MWh proizvedene električne energije. Termoelektrane koje rade na gas emituju duplo manje CO 2 tako da njihova emisija u proseku iznosi oko pounda po MWh ispunjavaju ovaj standard, dok TE koje rade na ugalj emituju oko 1768 pounda po MW pa ne ispunjavaju ovaj standard i moraće da usklade emisiju CO 2 prema ovom standardu, tj da ugraďuju podzemna skladišta CO 2, što znatno poskupljuje proizvedeni MWh električne energije iz uglja. Termoelektrane na gas kada rade u reţimu kreni-stani i tako rade svakodnevno i tokom vikenda ne ispunjavaju navedeni standard pa će, takoďe, morati da ugraďuju podzemna skladišta CO 2. Zbog ovakvog razvoja dogaďaja oko naglog porasta izgradnje termoelektrana na gas, veliki broj TE na ugalj planira zaustavljanje jer ne mogu da ispune uslove standarda o ograničenju emisije CO 2 i ne mogu da konkurišu niskim cenama gasa u odnosu na ugalj. Prema podacima sa odrţanog Okruglog stola [15] proizvoďača uglja iz avgusta 2012 energetski sektor USA planira da zaustavi preko 200 blokova na ugalj ukupne snage oko MW do 2021 godine, a po pesimističkim očekivanjima, čak do 80 GW. Razlozi za povlačenje iz eksploatacije TE na ugalj se navode: Pad cena gasa, EPA standardi za ograničenje emisije CO 2, Skupa tehnologija skladištenja CO 2, Visoka ena CO 2 (30 usa$/toni). Ako cena nekonvencionalnog gasa nastavi da pada ta cifra moţe dostići čitavih 150 GW, što se moţe videti na donjoj slici. Udruţenje proizvoďača uglja u USA je u Kongresu USA podnelo zahtev da se odloţi primena standarda o ograničenju emisije CO2 i tako omogući proizvoďačima uglja da se prilagode novonastalim uslovima zbog niskih cena shale gasa. Ovakvu akciju proizvošača uglja u USA su pojedini analitičari shvatili kao burni rat za odrţanje pozicije proizvoďača uglja, jer svako radno mesto u rudnicima zapošljava još po 4 radna mesta u industriji USA. 6

7 Na gore pomenutom okruglom stolu proizvoďača uglja u USA je konstatovano da je 2011 godine u USA došlo do izjednačenja učešća uglja i gasa u proizvodnji električne energije i da sve više opada učešće nafte u proizvodnji električne energije, što se moţe videti sa slike levo. Zbog povećane proizvodnje nekonvencionalnog gasa u USA i smanjenog uvoza gasa u USA, došlo je do povećane ponude gasa sa Bliskog istoka i Afrike u zemljama EU tako da je, verovatno, zbog toga došlo do pada cena ruskog gasa u avgustu 2012 u EU pa i u Srbiji. Pojava jeftine fracking tehnologije za eksploataciju shale gasa razvila je ambicije i u Evropi za njegovim korišćenjem, a naročito u Francuskoj i Poljskoj u kojima je snabdevanje električnom energijom do 90% iz nuklearnih i uglja, respektivno. U Evropi [13] najveće geološke rezerve shale gasa su okrivene u Poljskoj, Francuskoj i Norveškoj, a manje količina u Ukrajini i Švedskoj, što se moţe videti na donjoj slici. Zbog realizacije ciljeva iz Studije EU Energy Roadmap 2050 o smanjenju globalnog zagrevanja atmosfere i smanjenju emisije CO 2 u svetu se planira do 2020 izgraditi oko MW zelenih elektrana (vetar i sunce), a otkrivene rezerve gasa omogućavaju izgradnju dovoljno gasno-parnih CCGT elektana za njihovo uravnoteţavanje, slika gore desno. Zbog sve većeg učešća gasa u proizvodnji električne energije, sve je češće poslovno povezivanje gasne privrede i elektroprivrede (primeri u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, USA i td). Kao što je već tradicija da se integrišu rudnici uglja i elektroprivreda, moguće je da će u narednom periodu doći i do integracije gasne privrede i elektroprivrede. Motivi su jaki, posebno u ostvarivanju povečanog profita preko prerade gasa u električnu energiju koja je profitabilnija na energetskon trţištu od gasa. 7

8 Izgradnja podzemnih skladišta gasa se sve više praktikuje u cilju balansiranja povećane zimske potrošnje gasa na račun smanjene letnje potrošnje. Na Slici levo se moţe videti znatan porast izgradnje podzemnih skladišta gasa i Svetu i USA. Ovo ukazuje da je potrošnje gasa zimi velika jer se planira izgradnja velikog broja CCGT blokova, kako zbog prouzvodnje bazne električne energije, tako i zbog balansiranje zelenih elektrana. USA raspolaţu sa preko 400 podzemnih skladista gasa čiji je kapacitet 110 Bm 3 što pokriva 25% ukupne potrošnje gasa u USA. 4. KONKURENTNOST PROIZVOĐAĈA GASNIH TURBINA: POUZDANOST, EFIKASNOST, BRZO STARTOVANJE I FLEKSIBILNOST Svi svetski proizvoďači velikih gasnih turbina (GE, Siemens, MHI, Alstom,) stalno rade na poboljšanju performansi svojih gasnih turbina i CCGT postrojenja. su objavili podatke o poboljšanju efikasnosti svojih gasnih turbina u singl i kombinovanom raţimu. Uglavnom, većina proizvoďača prijavljuje da sa energetskim gasnim turbina velike snage ostvaruju efikasnost u singl reţimu preko 40%, a u kombinovanom reţimu preko 61%. Velika petorka proizvoďači gasnih turbina i gasno-patnih postrojenja GE Energy, Siemens, MHI, Alstom, i LMZ su promovisali svoje najnovije pakete. Dok svi obećavaju veću termičku efikasnost i pouzdanost, trenutno se najviše insistira na flksibilnosti CCGT blokova. GE je pustio u pogon GT 9FB snage 212/510 MW koja startuje u singl i kombinovanom reţimu za 15 /25, sa efikasnošću 39.5/61% respektivno Siemens je pustio u pogon u pogon maja 2011 najveću gasnu turbinu SGT5-8000H, snage 375/580 MW, koja startuje u singl i kombinovanom reţimu za 15/25 minuta, sa efikasnošću 40,5/60.75% respektivno. 8

9 MHI je otpremio iz fabrike novi tip gasne turbine GT 501J Snaga SC/CC 340/480 MW, Ulazna temperatur 1600 O C svetski rekord, Efikasnost SC/CC 40/60%, Brzina starta na punu snagu SG/CC 15/25' Decembra 2011 je otpremljena iz MHI fabrike za elektranu Kansai Electric Power Co u Japanu.. ALSTOM Sekvencijalno sagorevanje u gasnoj turbini je inovativna tehnologija koja omogućava niske emisije (EV-EnViromental burners) posebno NOx, kompaktniju kionstrukciju GT, veću fleksibilnoat i bolju pouzdanost. Sagorevanje se odvija u 2 faze: Gorivo se podjednako deli po fazama (EV i SEV combustors) sagorevanja, U svakoj fazi se dostiţe maksimalna temperatura sagorevanja, Fazno sagorevanje dovodi do efekta meďupregrevanja, što povećava efikasnost GT. LMZ gasna turbina GTE 160 se izraďuje u Rusiji po licenci Siemensa prema modelu SGT5-2000E (V94.2), sa stepenom korisnosti 34%. Ova gasna turnina se uspešno ugraďuje u CCGT blokove električne snage 450 MWe i toplotne snage 400 MWt sa stepenom korisnosti 52%. U Sankt Peterburgu, Kaljiningradu, Moskvi i dr. su izgaďeni CCGT blokovi koji uspešno rade u okviru daljinskih sistema navedenih gradova. U maju 2011, GE i Siemens su lansirali svoje gasne turbine nove generacije, obećavajući veće efikasnosti. GE-ova promocija najnovije gasne turbine Flexefficiency 50 je prilično zasenila Siemens-ovu paradu gasne turbine SGT5-8000H. USA firma tvrdi da će njena mašina dostići termičku efikasnost od 61%, pa čak i ako je na papiru, premašiti verifikovanu efikasnost Siemensve najnovije gasne turbine H klase od 60.75%, koja već radi u E.ON TE Irshing 4 blizu Minhena u Nemačkoj [22]. U istoj nedelji japanska firma Mitsubishi je objavila da je njena najnovija gasna turbina, mašina J Serije, postigla svetski rekord sa temperaturom na ulazu u gasnu turbinu od C, C više od G serije gasnih turbina a da je pri tome bruto termička efikasnost veća od 60% i da ima manju emisiju NOx. 9

10 U junu 2011, Alstom je lansirao svoju najnoviju verziju gasno-parnog postrojenja GT26, na najvećoj energetskooj manifestaciji POWER-GEN Europe u Milanu. Francuska kompanija je potvrdila da njena najnovija verzija GT26 se odlikuje efikasnošću od preko 61% u kombinovanom reţimu. Mada su najnovije generacije gasnih turbina bile zamišljene da im se poveća efikasnost, kroz markenting i PR menadţere, udarno im se reklamira, pored efikasnosti i fleksibilnost sa velikim brojem startovanja (360 godišnje) i velikom brzinom promene snage35 50 MW/min. Po svojim fleksibilnim performansama savremeni CCGT blokovi su se izjednačili sa HE blokovima. Fleksibilnost je ovih dana aktuelna tema. To je obavezna garderoba gasno-parnih postrojenja novih CCGT blokova. To je potreba sezonskog karaktera prouzrokovana zahtevima operatora prenosnih sistema zbog nuţnosti uravnoteţanja velikog broja izgraďenih elektrana na vetar i sunčevu energiju, čija prozvodnja je promenljiva i nestabilna. Iz tih razloga su novi gasno-parni blokovi dobili novu ulogu. 5. OSNOVNE PERFORMANSE NOVIH KOGENERATIVNIH BLOKOVA VELIKE SNAGE Sa porastom cena energenata i cena toplotne i električne energije sve se češće grade kogenerativni gasno-prni blokovi koji, pored proizvodnje električne energije, koriste niskopotencijalnu ispusnu toplotu iz parne turbine niskog pritiska za potrebe daljinskog grejanja velikih gradova, ostvarujući ukupni stepen terničkog iskorišćena toplote goriva po toplifikacionom grafiku i do 90%. Navešće se nekoliko primera takvih kogenerativnih postrojenja koja su izgraďena poslednjih godina. CCGT (TE TO ) El snaga Topl snaga ISPORUČIOC CENA INV Spec invest. Eta E/Uk% MALME, Švedska 440 MWe 250 MWt GE 300m /MW 58/90 Düsseldorf, Germany 595 MWe 300 MWt SIEMENS 450m /MW 61/85 Mellach,Austia 838 MWe 400MWt SIEMENS 450m /MW 59,2/85 Moskva MWe 265 MWt ALSTOM 280m /MW 59/85 ZENICA 240 MWe 170 MWt GE 250m /MW 54/84 Joffre Canada 416 MWe 288 MWt MHI 269m /MW 58/85 ŢERAN Poljska 500 MWe 200 MWt 200 MWttoplotni ak. u izgradnji Stalova wola /MW 450 MWe 270 MWt GE 380m Poljska 60/85 SEVERO- ZAPAD. Rusija 480 MWe 400 MWt LMZ Siem. lic 3351/80 CHEPEL Budi 390MWe 140 MWt GE $180m /MW 33/52/84 Iz navedene Tabele se vidi da se specifićne investicije kreću u širokom rasponu od /MW, što zavisi od: Godine investiranja (pre 2010 su cene investicija bile niše za 10 15%), Konfiguracije bloka; za singl konfiguracije su cene niţe do 20% u odnosu na nultivratilne konfiguracije, Načina finansiranja; keš finansiranje je najjeftinije, ali i veoma retko; komercijalni krediti su skuplji i uobičajeni su; koncesije i strateško partnerstvo su najskuplji oblici finansiranja (ZENICA). 10

11 Potrebno je istaći da se, relativno kratki rokovi izgradnje CCGT blokova (24 36 meseci) postiţu, prvenstveno, zahvaljujući primeni koncepta EPC (Engineering Procurment Construction) po kojem ispručilac osnovne opreme (gasna i parna turbina, kotao utilizator i generator) preuzima ulogu generalnog projektanta, isporučioca i izvoďača radova, tako da je u njegovoj kompetenciji ukupna koordinacija i voďenje izgradnje bloka. Iskustvo pokazuje da se tako postiţu optimalni rokovi i finansiranje. TakoĎe se skoro redovno, pri sklapanju osnovnog ugovora, potpisuje i Anex o dugogodišnjem odrţavanju CCGT blokova (10 20 godina za obavljanje revizija, sredneročnih i kapitalnih remonata).. 6. DIREKTIVA EU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI (EE DIREKTIVA) Pošto se u EU ne ostvaruju ciljevi iz Energetske strategije EU do 2020 u odnosu na 1990, po modelu 20/20/20 (smanjenje emisije CO2, povećanje zelene energije, povećanje efikasnosti) uraďena je i usvojena U Parlamentu EU, DIREKTIVA EU PARLAMENTA I EU SAVETA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI (Directive on energy efficiency and repealing Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC) [5] Nova EED Direktiva Parlamenta EU daje pravne mere za pojačanje napora u zemljama EU za povećanje energetske efikasnosti u svim fazama energetskog lanca. Mere onuhvataju pravnu regulative da se uspostavi šema obaveza o energetskoj efikasnosti u svim zemljana članicama EU da bi se pokrenulo poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, industriji, transportu i energetici. TakoĎe se posebno ukazuje na mere u javnom sektoru i pravu potrošača da znaju koliko energije troše. Usvojena EED Direktiva će zameniti dve postojeće Direktive Direktivu o štednji energije (2006/32/EC) i Direktivu o kogeneraciji (2004/8/EC) U pratećim dokumentima predloga Direktive o EE, objavljen je i dokument pod nazivom: EURELECTRIC The role of CHP in the proposed Energy Efficiency Directive [6] u kojem se sugeriše trţišno regulisanje cena struje i toplote iz kogenerativne proizvodnje i uklapanje u ETS šemu (trgovina sa CO 2, umesto preko feed-in tarifa (zbog visokih cena struje u zemljama EU). Ovakav stav zagovara Asocijacija EU EURELECTRIC. U takvim slučajevima, jedina korist od smanjene potrošnje goriva kod CHP blokova (u koneneraciji) je manje zagaďenje okoline i u tom kontekstu se mogu razmatrati podsticajne mere (subvencije). Naravno mogu se evaluirati i drugi interesi (hladna ili rotirajuća rezerva, obezbeďenje stabilnosti rada mreţe, trgovina emisijom CO 2, regulacija frekvence, sigurnost snabdevanja, itd). Evropska asocijacija za kogeneraciju COGEN Europe je pozdravila usvajanje EED Direktive i formirala je CODE2 (Cogeneration Observatory and Dissemination Europe) Projekat za praćenje ostvarivanja EED Direktive u zemljama članicama EU, obzirom da EED Direktiva navodi da zemlje članice EU treba da urade benefit-cost alanizu i saopšte Komisiji EU do decembra 2015 opseţnu ocenu o obimu primene visoko-efikasne kogeneracije i efikasnog sistema grejanja i hlaďenja. 11

12 7. POZICIONIRANJE TE TO NOVI SAD KAO PROJEKTA SA VISOKOM ENERGETSKOM EFIKASNOŠĆU Prema Prethodnoj studiji opravdanosti [2], po svojim performansama novi gasno-parni blok TE- TO Novi Sad (450 MWe/300 MWt, ukupni stepen iskorišćenja goriva 0.80, efikasnost u kondenzaciionom reţimu ) spada u postojenja sa visokom energetskom efikasnošću. PredeviĎa se izgradnja kombinovanog gasno-parnog postrojenja sa kogeneracijom na lokaciji TE- TO Novi Sad, koje će koristiti kao gorivo prirodni gas. Plasman najvećeg dela električne energije će se ostvarivati preko EPS-a pod trţišnim uslovima, a bazna toplotna energija će se isporučivati toplifikacionom sistemu Novog Sada, pod komercijalnim uslovima kupoprodajnih ugovora koji će se sklopiti izmeďu zatvorenog akcinarskog društva ENERGIJA Novi Sad a.d., EPS-a i grada Novog Sada. Pošto EPS i grad Novi Sad nemaju dovoljno finansijskih sredstava da samostalno investiraju, dogovoreno je, da se ovaj projekat izvede kao zajednički poduhvat sa izabranim strateškim partnerom putem dokapitalizacije kroz javni oglas privlačenja strateškog partnera, koji je u toku. Na ovakav koncept transakcije, organizacije i upravljanja društvom i finansiranja izgradnje (sa većinskim učešćem privatnog kapitala), saglasnost je dala Vlada Republike Srbije. Pošto se očekuje profitabilno poslovanje ovog društva predstoji donošenje niza krupnih imovinsko-pravnih odluka i ragulatornih dokumenata da bi se profitabilno poslovanje društva ENERGIJA Novi Sad a.d. povoljno pozicioniralo u trţišnim uslovima. Od velikog su uticaja na profitabilno poslovanje, cena gasa, troškovi investicija i stopa povraćaja kapitala, kao i ublaţavanje dispariteta cena struje i energenata u Srbiji. Reference: [1] Plan rada i razvoja EPS-a , 2008 [2] Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom rekonstrukcije ili izgradnje novog gasno-parnog bloka u TE-TO Novi Sad, KNJIGA 1 Aneks 1: tehno-ekonomska analiza izbora varijantnog rešenja varijanta A5, Energoprojekt - ENTEL, 2008 [3] EU Energy Roadmap 2050 EUROPEAN COMMISSION, 2011 [4] The Role of Gas Turbines in the Changing Energy Market, Copenhagen, June 2012 [5] DIRECTIVE OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL, on energy efficiency and repealing Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC EUROPEAN COMMISSION [6] EURELECTRIC The role of CHP in the proposed Energy Efficiency Directive [7] Shale Gas Europe - The European Resource Centre for Shale Gas, European Energy Review, [8] Henry Hub Natural Gas Spot Price, EIA, Index Mundi, Sept 2012, [9] WEO 2011, Are we entering a gold age of gas Special Report, IEA, [10] Voice of the customer RWE ASME Turbo Expo, June 2012, Copenhagen [11] Cogeneration - Combined Cycle CSEPEL II, Budapest, Hungary, Energy Automation, [12] UNDEGROUND GAS STORAGE, EBR Jun 2012 [13] Gas Shales in Europe, EBR 2012 [14] Building Better Gas Turbines, Power Engineering, Juni 2012, [15] Special Report A Roundtable Discussion on Coal MW retire, PE Juni 2012, [16] Mosenergo TPP 26 MOSCOW, [17] Северо-Западная ТЭЦ в г. Санкт-Петербурге, РАО,2012 [18] Cogeneration and District Heating, Sustainable energy technologies for today an tomorow, IEA 2009Combined heat / Collaborative, TECHNOLOGYTIVE [19] THE LARGEST COGENERATION PLANT IN Poland 450 Mwe/ 270 MWt al [20] GE Energy H SYSTEM World s most advanced combined cycle technology. [21] EPA PROPOSED NEW CCS STANDARD [22] Building Better Gas Turbines, PE Juni