PRIMENA OLAP SISTEMA NA PRIMERU JP POŠTA SRBIJE

Size: px

Start display at page:

Download "PRIMENA OLAP SISTEMA NA PRIMERU JP POŠTA SRBIJE"

William McCoy
5 years ago
Views:

1 XXXI Simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom saobraćaju PosTel 2013, Beograd, 3. i 4. decembar PRIMENA OLAP SISTEMA NA PRIMERU JP POŠTA SRBIJE Vladeta Petrović 1, Marija Đorđević 1, Predrag Vešović 1 1 Javno preduzeće Pošta Srbije Sadržaj: Poslovni analitičar često želi da dobije detaljniji uvid u poslovanje, da sagleda aktuelne trendove na osnovu prikupljenih podataka i pomoću proizvoljnog broja promenljivih. Online analitička obrada (On Line Analitycal Processing- OLAP) je primer nove vrste alata za podršku odlučivanju, koji daju donosiocima odluka fleksibilnost u izboru, agregaciji i prezentaciji podataka. OLAP sistemi pomažu pri organizovanju podataka pomoću velikog broja nivoa sa različitim stepenom detaljnosti. Cilj ovog rada je da pokaže značaj primene OLAP- a u realnom sistemu, na primeru korišćenja ovih alata prilikom procesa donošenja odluka u JP Pošta Srbije (Pošta Srbije). Ključne reči: OLAP kocka, skladišta podataka, primena OLAP sistema, pivot tabele 1. Uvod Menadžeri su u svom svakodnevnom radu okruženi mnoštvom različitih podataka i informacija, koje mogu biti manje ili više upotrebljive. Samo uz korišćenje savremenih softverskih alata za poslovnu analizu podataka menadžeri mogu imati kvalitetan i brz uvid u poslovanje. Oni informacije vide kao kritičan resurs i zato traže sisteme, koji će im pomoći da raspoložive informacije iskoriste kao konkurentsku prednost. Jedan od načina za bolje korišćenje informacija u organizacijama je pomoću OLAP- a i multidimenzionalnih baza podataka. OLAP sistemi omogućavaju menadžerima da, samostalno, bez znanja programiranja, u realnom vremenu, obavljaju višedimenzionu analizu podataka dobijajući pri tom informacije u preglednim tabelarnim i grafičkim formama. OLAP kocka rešava probleme kompleksnosti izveštavanja iz transakcionih sistema, kod kojih se obrada podataka vrši nad bazom podataka, tako što uvodi novu, tzv. Dimenzionu strukturu podataka, koja je jasna i poslovnim korisnicima (donosiocima odluka), a ne samo ekspertima iz oblasti informacionih tehnologija. Dimenziona struktura podataka sastoji se iz dimenzija i mera. Dimenzije predstavljaju strukturu kocke (zaglavlja izveštaja), dok mere predstavljaju agregirane podatke po dimenzijama i članovima dimenzija. Pored problema kompleksnosti izveštavanja OLAP kocka rešava i probleme vremenskog kašnjenja pri dobijanju izveštaja, tako što u svojoj strukturi čuva prethodno agregirane podatke po dimenzijama i članovima dimenzija.

2 Detaljniji prikaz OLAP sistema dat je u narednom poglavlju ovog rada. Treće poglavlje posvećeno je prikazu primene ovih sistema u različitim oblastima poslovanja. Značaj ovog rada je u praktičnoj primeni OLAP sistema na primeru elektronskog slanja novca Postnet uputnicom, usluge koju pruža Pošta Srbije. Prikaz primene OLAP sistema na primeru Pošte Srbije dat je u četvrtom poglavlju rada. 2. Analitička obrada podataka- OLAP U brzom i promenljivom poslovnom okruženju, poslovni ljudi oslanjaju se na mnoge vrste izveštaja, sa ciljem da se sagleda da li je njihovo izvršavanje posla u skladu sa planiranim. OLAP je zajedničko rešenje, koje moderna preduzeća koriste za generisanje, praćenje, deljenje i administriranje izveštaja za sprovedene analize [1,2,3]. OLAP sistemi (skladišta podataka- Data Warehouse, kao nosilac podataka za analitičku obradu i OLAP kocka, kao alat za pravljenje analitičkih izveštaja), predstavljaju svojevrstan sistem za podršku odlučivanju, koji nestrukturirane podatke iz baza podataka transformiše u strukturiran oblik, potreban za podršku najvišem rukovodstvu organizacije [4]. Osnova svakog OLAP sistema je skladište podataka, koje se može definisati kao ''velika'' riznica istorijskih podataka, koji se odnose na organizaciju. Odnosno, može se definisati kao skladište istorijskih podataka, koji se koriste za podršku odlučivanju [5]. OLAP se odnosi na tehnologiju koja omogućava korisniku efikasno preuzimanje podataka iz skladišta podataka. Oni, u suštini, uspostavljaju sponu između baza podataka i programa za analizu podataka, kao dve celine, koje su se godinama razdvojile u poslovnim procesima [6]. OLAP kocka se generiše iz skladišta podataka i predstavlja multidimenzionu strukturu, koja sadrži mere i dimenzije. Mere predstavljaju agregirane pokazatelje na osnovu kojih se odnose odluke, a sve mere je zanimljivo posmatrati u određenom kontekstu, koji određuju dimenzije [4]. Mere ili vrednosti su zasnovane na skupu dimenzija. OLAP pruža mnoge pogodnosti svojim korisnicima, kao što su [4,7]: Višedimenzioni model podataka olakšava izbor i pretragu podataka, Analitički upitni jezik daje mogućnost da se istražuju složeni odnosi poslovnih podataka, Proračun često korišćenih podataka omogućava veoma brz odaziv na ad hoc upite, Bolje performanse u izvršavanju složenih upita, Moguć je paralelan rad nad OLAP sistemom (pre svega se misli na OLAP kocku), Nezavisnost od baze podataka, Može da objedinjuje podatke iz različitih baza podataka. 3. Primena OLAP alata Podaci često imaju različite karakteristike i predstavljeni su različitim dimenzijama, koje se koriste za multidimenzionalno modelovanje. U multidimenzionalnom modelu, podaci su organizovani u više dimenzija i svaka dimenzija sadrži više nivoa apstrakcije definisane konceptom hijerarhije. Ova organizacija pruža korisnicima fleksibilnost da vide podatke iz različitih perspektiva. OLAP je jedna od

3 tehnologija koje omogućavaju klijentske aplikacije za efikasan pristup multidimenzionalnim podacima [5,7,8]. Ovaj moćan alat pomaže korisnicima da kreiraju nove upite na osnovu mnoštva ad hoc proračuna. OLAP se koristi u mnogim oblastima poslovanja, kao što su trgovina (supermarketi, robne kuće, itd), telekomunikacije, finansijske usluge, nekretnine, građevinarstvo, medicina, poljoprivreda i mnoge druge [3,9,10]. Poslednjih godina, u skladu sa razvojem građevinske industrije, OLAP alati pronalaze svoju široku primenu i u ovoj industriji. Najčešće se koriste prilikom razvoja modela za procenu vrednosti utrošene količine materijala u ranoj fazi projektovanja izgradnje nekog stambenog kompleksa. Pomoću OLAP alata, razvija se model, koji na osnovu kvantitativnih podataka definisanih za svaki ponuđeni dizajn objekta, daje procenu potrošnje materijala i troškove izgradnje objekta. Na osnovu procene potrošnje materijala i ukupnih troškova, arhitekte mogu već u fazi projektovanja da donesu odluke oko odabira željenog dizajna objekta, kao i da predvide način na koji bi se mogli optimizovati neki od parametara projekta [11]. Takođe, OLAP se koristi i prilikom razvoja modela za procenu troškova izgradnje na osnovu uzorka projekta pomoću prototipa. Pomoću OLAP- a moguće je dobiti informacije, koje su od ključne važnosti za razumevanje neizvesnosti u građevinarstvu na osnovu procene troškova, čime se obezbeđjuje najprihvatljiviji način projektovanja i pouzdanija procena troškova izgradnje [12]. OLAP alati mogu imati važnu ulogu u razvoju i edukaciji zaposlenih. Ovo potvrđuje primer iz zdravstvenih ustanova na Floridi, gde su zaposleni koristeći OLAP sisteme obezbedili potrebne podatke, kojima su dopunili svoja znanja, jer im stečeno iskustvo nije bilo dovoljno da mogu da obavljaju konsultantsku ulogu prilikom planiranja i razvoja zdravstvenih ustanova, koje su poslovale u okviru regionalne agencije. Projekat na kome su zaposleni radili imao je veliki značaj za čitav region i s toga je bilo neophodno da zaposleni svoje znanje upotpune podacima, koji su neophodni za kvalitetnije donošenje odluka [13]. Još jedan način na koji se OLAP alati mogu koristiti u oblasti zdravstvene zaštite, prikazan je na primeru zdravstvene zaštite na Floridi, gde su na osnovu podatka iz skladišta podataka i geografskog informacionog sistema (GIS), pomoću OLAP alata integrisani podaci i razvijen je efikasan sistem za nadzor javnih sistema zdravstvene zaštite u realnom vremenu, koji podržava blagovremenu identifikaciju i reakciju na biološki terorizam. Blagovremeno otkrivanje mogućih napada je ključni uslov da bi se izbegle negativne posledice terorističkog napada, uključujući biološke i hemijske agense. Prednost ovog sistema je što su u svakom trenutku dostupni podaci do različitih nivoa detalja. OLAP sistemi korišćeni su i za analizu podataka iz raspoloživih resursa za povećanje razumevanja informacija o kvalitetu vode na Tajvanu od strane korisnika, koji nisu eksperti. Ovaj sistem je obezbedio okvir, kojim je omogućeno svim korisnicima da vrše praćenje kvaliteta vode i učestvuju u zaštiti ograničenih vodenih resursa [14]. Primer primene OLAP- a u oblasti poljoprivrede prikazao je Abdullah [15] na primeru Pakistana, kao petog proizvođača pamuka u svetu. Proizvođači pamuka imali su problem sa pojavom bubašvaba, kao največih štetočina, koje su pretila da smanje prinos pamuka za 1,3 miliona bala. OLAP alati korišćeni su za brzu analizu i agregiranje svih značajnih podataka, koji su bili na raspolaganju, sa ciljem da se identifikuje efikasnost uticaja pesticida na razvoj bubašvaba. Model je razvijen na osnovu podataka od 2300 farmera iz centra za proizvodnju pamuka u Pakistanu za 2 godine

4 Jedna od zanimljivih primera primene OLAP sistema je prilikom realizacije policijskog inteligentnog sistema za donošenje odluka, čiji su rezultati pokazali potencijalnu povezanost između zločinaca i kriminalnih dela, koje su počinili. Dakle, na osnovu podataka iz hotela u kojima su boravili potencijalni počinioci dela dobijane su informacije na osnovu kojih je policija kasnije lakše dolazila do počinilaca [16]. 4. Primena OLAP alata na primeru JP Pošta Srbije Kvalitetna i pravovremena informacija je osnov za donošenje poslovnih odluka od strane menadžmenta preduzeća. Problem, koji postoji u većini organizacija, je upravo dostupnost potrebnih informacija i mogućnost njihovog korišćenja prilikom donošenja odluka. Ovaj problem je prisutan u svim organizacijama, ali sigurno je izraženiji u javnim preduzećima, u kojima je uvođenje savremenih tehnologija znatno sporije nego u privatnom sektoru. Pošta Srbije je javno preduzeće, javni poštanski operator. Zauzima najveći udeo na tržištu poštanskih usluga. Bez obzira na veliku količinu podataka sa kojima raspolaže, postoji problem dostupnosti i korišćenja podataka prilikom procesa donošenja odluka od strane menadžmenta preduzeća. Podaci o pruženim uslugama su raspoloživi i dostupni, ali potpuno neiskorišćeni. Poslovanje se obavlja uz pomoć velikog broja različitih aplikacija, što uslovljava da se podaci skladište na više lokacija i upravo ta činjenica znatno otežava proces prikupljanja podataka. Odluke u preduzeću se donose na osnovu iskustava i analiza sprovedenih za kratak vremenski period, na osnovu podataka do kojih se najbrže može doći. Kako je poslednjih godina razvoj preduzeća intenziviran, a posebno u pogledu finansijskih i elektronskih usluga, što je dovelo da činjenice da je Pošta Srbije postala ozbiljan konkurent i u pogledu ovih usluga, potreba za brzim analizama i generisanjem izveštaja na nedeljnom, mesečnom i kvartalnom nivou, postalo je neophodnost. OLAP sistemi su koristan alat, koji može menadžmentu preduzeća da pomogne u rešavanju ovog problema. Uz pomoć ovih sistema moguć je brzi pristup uskladištenim podacima i generisanje najrazličitijih vidova analiza podataka, koje variraju od jednostavnih izveštaja do detaljnih višedimenzionalnih analiza i predviđanja. Omogućava tabelarno prikazivanje više dimenzija podataka, sa mogućnošću prikazivanja sumarnih podataka na bilo kom nivou detaljnosti. Za potrebe ovog rada korišćeni su podaci o Postnet uputnici, usluzi elektronskog slanja novca, koja korisnicima omogućava brzi transfer novca uz mogućnost isplate u bilo kojoj pošti u zemlji ili na željenoj adresi. Menadžmentu preduzeća, prilikom donošenja odluka u pogledu cenovne politike, raspoređivanja i angažovanja potrebnih resursa, kao i o praćenju potreba korisnika, s obzirom da je usluga relativno nova na tržištu, bile su potrebne informacije o tome u kojim gradovima je ova usluga najzastupljenija, kod koje vrste populacije, u koje doba dana, nedelje, meseca je sistem najopterećeniji u pogledu pružanja ove usluge, da li je više isplata na šalterima pošta ili na adresi korisnika itd. Pre uvođenja OLAP sistema za dobijanje ovakvih izveštaja bilo je neophodno kreiranje desetine kompleksnih upita nad bazom podataka, koji su bili nefleksibilni, tako da je i najmanja promena zahteva prouzrokovala kreiranje novih upita. Upravo zbog tih poteškoća, od mnogih analiza se brzo odustajalo

Potrebni podaci za kreiranje željenih izveštaja fizički su skladišteni na različitim mestima. Zbog toga je kreirano skladište podataka koje objedinjava ove podatke.

5 Potrebni podaci za kreiranje željenih izveštaja fizički su skladišteni na različitim mestima. Zbog toga je kreirano skladište podataka koje objedinjava ove podatke. U nastavku će biti prikazan način na koji se dobijaju zahtevani izveštaji, uz pomoć OLAP kocke. Kao softverski alat za čitanje podataka iz kocke korišćen je Microsoft Excel Ukoliko postoje samo tri dimenzije po kojima se analiziraju podaci, OLAP struktura se može grafički predstaviti kao trodimenziona kocka (Slika 1.). U slučaju prikazanom na slici, svaka kocka predstavlja broj uputnica koji se prema odabranom načinu isplate određenog dana u nedelji isplati u nekom od gradova u Srbiji. Slika 1. Trodimenziona OLAP kocka Na slici 2, prikazan je izveštaj o ukupnom broju isplaćenih uputnica po gradovima, danima u nedelji i načinu isplate. Podaci koji su korišćeni u OLAP sistemu uzeti su za godinu. Zbog preglednosti, pošte su grupisane prema većim gradovima, kojima pripadaju. Ukoliko se želi izveštaj samo za isplatu na adresi korisnika, to je moguće jednostavnim odabirom te opcije u filteru u polju Način isplate. Na isti način moguće je generisati izveštaj za pregled ukupnih isplata tokom određenog dana u nedelji. Kako je reč o elektronskom načinu slanja novca, za menadžment preduzeća je važan izveštaj, koji oslikava obim usluge u univerzitetskim gradovima u Srbiji, u kojima je najveća koncentracija mlađe populacije, a samim tim i obim ove usluge veći. Na slici 3. prikazan je izveštaj o ukupnom obimu usluga samo za univerzitetske gradove u Srbiji, prema načinu isplate i delu dana kada se vrši isplata. Ukoliko se želi izveštaj za određenu poštu, to se postiže privlačenjem dimenzije Pošta, nakon čega je moguće odabrati željenu poštu. Radi jasnijeg sagledavanja vrednosti, u prikazanim izveštajima je odabrana opcija da se vrednosti označe bojama, pri čemu gradacijski veće vrednosti su obojene crvenom bojom, a manje zelenom

kombinovati čime se dobija višestruko veći broj mogućih izveštaja, koji mogu biti od interesa za posmatrani poslovni proces.

6 Slika 2. Izveštaj o ukupnom broju isplata po gradovima, danima u nedelji i načinu isplate Slika 3. Izveštaj ukupnih isplata u univerzitetskim gradovima, po načinu islate i delu dana Navedeni primeri zahtevanih izveštaja mogu se kombinovati čime se dobija višestruko veći broj mogućih izveštaja, koji mogu biti od interesa za posmatrani poslovni proces. Takođe, mogu se generisati i drugi izveštaji uvođenjem novih dimenzija i agregacija. Korisnik ima i mogućnost da formira grafički prikaz podataka iz tabele, koji

7 veoma često može na bolji način da da uvid u podatke i pomogne u analizi podataka i donošenju zaključaka. 5. Zaključak U ovom radu je dat prikaz poslovne analize podataka primenom OLAP sistema na primeru usluge elektronskog slanja novca Postnet uputnicom, kao usluge koju svojim korisnicima pruža Pošta Srbije. Prvi deo rada odnosio se na definisanje osnovnih pojmova, funkcionalnosti i prednosti korišćenja OLAP sistema. U drugom delu rada prikazan je pregled mogućnosti primene OLAP sistema u različitim oblastima poslovanja, dok je treći deo rada usmeren na prikaz mogućnosti korišćenja OLAP alata na konkretnom primeru preduzeća, kao pomoć menadžmentu prilikom donošenja odluka. Uzimajući u obzir da Pošta Srbije poslednjih godina postaje ozbiljan konkurent u pogledu pružanja finansijskih i elektronskih usluga, a da je Postnet uputnica jedna od relativno novih usluga iz ovih oblasti na tržištu, ali za kojom postoji sve veće interesovanje korisnika, koji imaju mogućnost da izvrše transfer novca u okviru dve tačke u zemlji za samo nekoliko minuta, potreba za praćenjem razvoja usluge je od ključne važnosti za menadžment preduzeća, kako u pogledu određivanja cenovne politike, angažovanja potrebnih resursa, kako bi se ispoštovali propisani rokovi, tako i u pogledu mogućnosti za dalji razvoj ove i sličnih usluga. Ideja menadžmenta je bila da se na osnovu rezultata sprovedenih analiza projektuje cenovna politika, po kojoj bi se određenoj grupi korisnika pružile određene povoljnosti.. Gore pomenuta problematika može biti interesantna sa aspekta jedne dublje usko specijalizovane analize, koja možda bude predmet nekog budućeg rada. S obzirom na prostorno ograničenje, u ovom radu je prikazan jedan od mogućih pristupa u analizi podataka. Literatura [1] K. C. Hsu and L. Ming-Zhong, Techniques for finding similarity knowledge in OLAP reports, Expert Systems with Applications, vol. 38, pp , [2] A. Berson and S. Smith, Data warehousing, data mining and OLAP, New York, USA: McGraw-Hill, [3] S. Chaudhuri and U. Dayal, An overview of data warehousing and OLAP technology, ACM SIGMOD Record, vol. 26(1), pp , [4] M. Suknović and B. Delibašić, Poslovna inteligencija i sistemi za podršku odlučivanju, Fakultet organizacionih nauka Beograd, [5] W. H. Inmon, Building the Data Warehouse, Wiley: New York, [6] A. Datta and H. Thomas, The cube data model: a conceptual model and algebra for on-line analytical processing in data warehouses, Decision Support Systems, vol. 27, pp , [7] E. Thomsen, OLAP Solutions: Building Multidimensional Information Systems. Wiley: New York, [8] L.P. English, Improving Data Warehouse and Business Information Quality, Wiley Computer Publishing, New York,

8 [9] J. M. Donato, J. C. Schryver and G. C. Hinkel, Mining multi-dimensional data for decision support, Future Generation Computer Systems, vol. 15 (3), pp [10] N. S. Koutsoukis, G. Mitra and C. Lucas, Adapting on-line analytical processing for decision modelling: The interaction of information and decision technologies, Decision Support Systems, vol. 26 (1), pp. 1 30, [11] J. H. Cho, B. S. Son and J. Y. Chun, Application of OLAP Information Model to Parametric Cost Estimate and BIM, [12] S. Moon, J. Kim and K. Kwon, Effectiveness of OLAP- based cost data management in construction cost estimate, Automation in Construction, vol. 16, pp , [13] C. M. Tremblay, R. Fuller, D. Berndt and J. Studnicki, Doing more with more information: Changing healthcare planning with OLAP tools, Decision Support Systems, vol. 43, pp , [14] H. C. Wang, J. L. Guo, Constructing a water quality 2.0 OLAP system in Taiwan, Journal of Cleaner Production, vol. 40, pp , [15] A. Abdullah, Analysis of mealybug incidence on the cotton crop using ADSS-OLAP (Online Analytical Processing) tool, [16] L. Shen, S. Liu, S. Chen and X. Wang, The Application Research of OLAP in Police Intelligence Decision System, Procedia Engineering, vol. 29, pp , Abstract: A business analyst often wants to acquire a detailed insight into operation, to perceive the current trends based on the collected information and by use of the arbitrary number of variables. On Line Analytical Processing (OLAP) is an example of the new kind of tools for support in decision-making. OLAP systems help in data organization by use of a large number of levels with different degree of details. The purpose of this paper is to show the importance of OLAP application in real system, on the example of using these tools for decision-making process within the Post of Serbia. Keywords: OLAP cube, data warehouse, application of OLAP systems, pivot table OLAP SYSTEM APPLICATION ON THE EXAMPLE OFPE POST OF SERBIA Vladeta Petrović 1, Marija Đorđević 1, Predrag Vešović 1 1 Public Enterprise Post of Serbia

SIMPLE PAST TENSE (prosto prošlo vreme) Građenje prostog prošlog vremena zavisi od toga da li je glagol koji ga gradi pravilan ili nepravilan.

SIMPLE PAST TENSE (prosto prošlo vreme) Građenje prostog prošlog vremena zavisi od toga da li je glagol koji ga gradi pravilan ili nepravilan. 1) Kod pravilnih glagola, prosto prošlo vreme se gradi tako