ГЛАС ЦЕНТАРА ТЕМА БРОЈА: ПРОЦЕСНИ ПОЛОЖАЈ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД... ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СРБИЈЕ

Transcription

1 ГЛАС ЦЕНТАРА ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СРБИЈЕ Број 40 - година X - октобар Врњачка Бања ISSN X ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО! ТЕМА БРОЈА: ПРОЦЕСНИ ПОЛОЖАЈ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД...

2 садржај 4. активности асоцијације 6. тема броја 19. активности центара 24. јубилеји 28. активности других 58. сарадници за глас центара ШТАМПАЊЕ ГЛАСА ЦЕНТАРА У финансијски је подржало Министарство рада, запошљавања и социјалне политике издавач: Асоцијација центара за социјални рад Србије адреса: Жике Ваљаревића 1, Врњачка Бања тел/факс: 036/ , web: главни и одговорни уредник: Љубица Журжиновић за штампу приредио: Уређивачки одбор фотографије: Асоцијација ЦСР припрема и штампа: Алеззо Штампарија Топаловић тираж: 2000 примерака уводне напомене Поштоване колегинице и колеге, И у овој години, јубиларној десетој години рада Асоцијације ЦСР Србије, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике пружа подршку Асоцијацији кроз финансирање реализације пројекта Партнерством до реформисане социјалне заштите. Оваквом подршком Министарства, Асоцијација ЦСР Србије наставља са спровођењем циљева због којих је основана. У години, због економске ситуације и уштеда, опредељена и реализована су средства од ,оо динара, што је знатно мање од претходних година, али уз економично пословање, тим средствима успели смо да издaмо два броја билтена Глас Центара, да одржавамо веб сајт и финансирамо људске ресурсе, као и да организујемо један стручни скуп. У оквиру пројекта Асоцијација ЦСР Србије у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике, организовала је стручни скуп на Дивчибарама 26. и године, са темом Процесни положај центара за социјални рад као органа старатељства пред судовима. Овом приликом се захваљујемо Министарству рада, запошљавања и социјалне политике на подршци и сарадњи, коју очекујемо и убудуће. Према Плану и програму рада Асоцијације ЦСР за годину, у децембру месецу планирамо издавање четвртог броја билтена који ће заокружити ову годину. Издавање четвртог броја за ову годину пада на терет сопствених средстава Асоцијације, односно из чланарине, тако да молимо руководиоце чланова Асоцијације који нису измирили чланарину за ову, као и за претходне године, да то учине. Постојање Асоцијације и активности које спроводимо су у добробити свих нас, што засигурно потврђује и посећеност стручном скупу у организацији Асоцијације и све већи одазив колега за издавањем текстова у билтену. И овом приликом позивамо све колегинице и колеге из центара да достављају актуелне информације и прилоге за објављивање, јер ово је информативни билтен свих нас. Стручна служба Асоцијације октобар CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 364 (497.11) ГЛАС Центара: информативни билтен Асоцијације центара за социјални рад Србије / главни и одговорни уредник Љубица Журжиновић. Год. 1, бр. 1 (дец. 2003) Врњачка Бања (Ж. Ваљаревић 1): Асоцијација центара за социјални рад Србије, 2003 (Шабац : Демо принт) cm Тромесечно. ISSN X = Глас Центара COBISS.SR-ID

3 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ извештај са стручног скупа процесни положај центара за социјални рад као органа старатељства пред судовима оквиру пројекта Партнерством до реформисане социјалне заштите, Асоцијација ЦСР У Србије у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике, организовала је стручни скуп на Дивчибарама 26. и године, са темом Процесни положај центара за социјални рад као органа старатељства пред судовима. Стручни скуп је отворио Председник Скупштине Асоцијације ЦСР Србије Зоран Полић који се захвалио предавачимa на одазиву. Излагање на стручном скупу имали су: Драган Вулевић, представник Министарства рада, запошљавања и социјалне политике који је дао значајан допринос у организацији овог стручног скупа, проф. др Гордана Станковић, Сања Буква, судија Првог основног суда у Београду и Сузана Видановић, судија Апелационог суда у Крагујевцу. Скупу су присуствовали и представници из Републичког завода за социјалну заштиту као и представници струковних удружења. На почетку радног дела, Драган Вулевић, представник Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, у својој презентацији истакао је проблеме у оставаривању процесног положаја органа старатељства у поступцима пред судовима у области породичних односа. Послове заштите породице, помоћи породици и старатељства, у смислу Породичног закона, врше центри за социјални рад као органи старатељства. Може се говорити о индиректним и директним овлашћењима органа старатељства пред судовима. Драган Вулевић је посебан осврт учинио на налаз и стручно мишљење органа старатељства и обавезу судова да исти затраже од органа старатељства или породичног саветовалишта или друге специјализоване установе за посредовање у породичним односима. Истакнути су и субјективни и објективни проблеми у остваривању процесног положаја органа старатељства у поступцима пред судовима из области породичних односа. Проф. др Гордана Станковић је захвалила организаторима на позиву, јер је питање органа старатељства и процесног положаја центара за социјални рад пред судовима окупира као процесуалисту. Проф. др Гордана Станковић је центар за социјални рад дефинисала као јавну установу социјалне заштите и као орган старатељства који врши јавна овлашћења, специјализован за правну заштиту породице, њених чланова који имају потребу за правном заштитом и помоћ породици. Центар за социјални рад према породично правним прописима представља основног носиоца комплексне правне заштите породице који има задатак да врши стални надзор над вршењем родитељског права. Из тог разлога, центар за социјални рад, као орган старатељства, у сваком грађанском судском поступку може да има разноврсне процесне улоге и функције које треба да омогуће да се постулирана породично правна заштита оствари у фактичким животним односима. Орган старатељства има различите задатке у домену материјалног права, па самим тим и различите процесне улоге у парничном поступку, и у општем и у посебним парничним поступцима. У процесној литератури мишљење органа старатељства је специфична експертиза стручне службе која је по стручности, специјализована за одређене видове заштите и која због тога и може да пружи одређену помоћ суду у суђењу. Органу старатељства су доступни многи подаци о околностима које се тичу породичноправних односа или личности странака са којима суд нити располаже, нити по природи ствари до тих података може да дође. Проф. др Гордана Станковић је истакла и процесну улогу центара за социјални рад као органа старатељства у ванпарничном поступку, а и у поступку извршења и поступку обезбеђења по Закону о извршењу и обезбеђењу. Према закључку проф. др Гордана Станковић, Породични закон не садржи систематизоване одредбе о улози и овлашћењима органа старатељства у грађанском судском поступку којима би се на генералан начин уредила његова процесна позиција и овлашћења која треба да има као орган правне заштите породице и њених појединих чланова. Процесне функције органа старатељства нису детаљно операционализоване што изазива одређене практичне проблеме. Другог дана стручног скупа, судија Првог основног суда у Београду, Сања Буква, обрадила је пар практичних питања из праксе у вези положаја центара за социјални рад као органа старатељства пред судовима. Судија Сања Буква је истакла потребу одлучнијег поступања центара за социјални рад и потребу судова за образложеним налазом и мишљењем стручних радника. Заључак је да треба координирати бољу сарадњу судова и центара за социјални рад. Судија Апелационог суда у Крагујевцу, Сузана Видановић, својим излагањем приближила је присутнима начин поступања Апелационог суда и положај центара за социјални рад као органа старатељства пред судовима, са посебним освртом на првостепене одлуке судова и стручни налаз и мишљење органа старатељства. Појашњена је улога стручног налаза и мишљења као доказног средства и његовог значаја као таквог. Стручни скуп је пропраћен сталном дискусијом предавача и колега, што је додатно дало допринос појашњењу разматране теме на стучном скупу. Након успешног рада стручни скуп је затворио Председник Скупштине Асоцијације Зоран Полић. Саша Миодраговић секретар Асоцијације 4. 5.

4 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА процесни положај центара за социјални рад као органа старатељства у грађанском судском поступку Центар за социјални рад, као јавна установа 1. социјалне заштите 1 и као орган старатељства 2 који врши јавна овлашћења, специјализован је за правну заштиту породице, њених чланова који имају потребу за правном заштитом и помоћ породици. Центар за социјални рад према породичноправним прописима представља основног носиоца комплексне правне заштите породице који има задатак да врши стални надзор над вршењем родитељског права. Из тог разлога, центар за социјални рад, као орган старатељства, у сваком грађанском судском поступку може да има разноврсне процесне улоге 3 и функције које треба да омогуће да се постулирана породично правна заштита оствари у фактичким животним односима. Широк дијапазон овлашћења и процесних улога које орган старатељства има у 1 Правни основ за оснивање центара за социјални рад први пут је настао 1961.г. кад је донета Препорука некадашње Савезне скупштине Југославије по којој би он био установа која треба да обједини све облике заштите породице, помоћи породици и старатељства, састављена од стручњака различитих стручних профила (правника, педагога, психолога, лекара, социјалних радника и др). У том периоду општине су имале слободу да бирају да ли ће заштиту породице и старатељску заштиту пружати управни органи скупштине општине или центри за социјални рад, као установе са статусом правног лица. У време важења Закона о браку и породици (1980), послове породичне заштите и старатељства обављали су, по овлашћењу општине, центри за социјални рад, паралелно са општинским органима управе надлежним за социјалну заштиту, с тим што су фаворизовани центри за социјални рад као установе којима је поверена породична и старатељска заштита. ЗБПО није јасно одредио ко је другостепени орган који врши надзор и поступа по правним лековима против одлука које су донете у посебном управном поступку пред органом старатељства. Тек је Законом о јавним службама (1991, са каснијим изменама и допунама, центар за социјални рад профилисан као установа социјалне заштите којој су поверена јавна овлашћења за обављање делатности у домену социјалне заштите, друштвене бриге о деци и старатељства. Законом о социјалној заштити (2011) предвиђено је да је оснивач ове установе социјалне и породичноправне заштите јединица локалне самоуправе. 2 Центри за социјални рад, поред послова старатељства, имају различите функције које не спадају у старатељску грађанском судском поступку, без обзира да ли се ти судски поступци воде самостално или адхезионо (придружено) уз основни поступак, омогућавају органу старатељства да реализује законом постављене задатке на плану остваривања корективног надзора и посебне породичноправне заштите. 2. Материјалноправним прописима којима се уређују породични односи током протеклог времена додељивани су органу старатељства различити задаци и функције у домену грађанског судског поступка. С обзиром на овлашћења која је добијао и која су се током времена ширила, орган старатељства је добијао различите улоге у грађанском судском поступку. Те улоге су током времена биле различите и понекад је долазило до њихове колизије те се догађало у пракси да је исти центар за социјални рад, као орган старатељства, због неодговарајућих законских решења у истој правној ствари, истовремено имао различите процесне улоге. 4 То је било посебно видљиво у време важења Закона о браку и породичним односима из године када је орган старатељства могао да суделује у парничном поступку као посебан правосудни орган, помоћни орган суда, помоћни истражни орган, парнична странка (самостална или као супарничар), законски заступник (редовни, ванредни и супсидијарни), пуномоћник, умешач и специфични вештак. 5 Колизија процесних улога коју је орган старатељства имао у судском поступку угрожавала је, с једне стране, ауторитет органа старатељства, а с друге стране, и ауторитет самог судства и судских одлука, заштиту те је очигледно да термин којим су означени ови органи социјалне и породичне заштите није више адекватан. Термин орган старатељства који датира из времена после Другог светског рата када су послови старатељства изузети из судске надлежности и поверене органима управе. Термин орган старатељства се на нормативном плану традиционално употребљава као синоним за центар за социјални рад. Термин више није адекватан јер орган старатељства није више државни орган већ установа која има различиту делатност и којој су поверена поједина јавна овлашћења. Из тог разлога надзор над овом установом јавног права врши надлежно министарство. Иако орган старатељства није државни орган, већ правно лице које као установа формира јединица локалне самоуправе да врши одређену законом одређену делатност, у породичноправној литератури се понекад греши и каже се да је центар за социјални рад државни орган (Видети нпр.: М. Драшкић Породично право, Београд, 2005, стр. 329, З. Поњавић Породично право, Крагујевац, стр. 281). 3 О томе детаљно: Г. Станковић - Грађанско процесно право, Београд, 1989; Станковић, Г. - Грађанско процесно право, Ниш, 1996; Г. Станковић - Процесни положај органа старатељства у грађанском судском поступку, Зборник Сарадња суда и органа старатељства у примени нових породичних закона Београд, 1984; Г. Станковић - Орган старатељства у грађанском судском поступку, Социјално право, 15/91. 4 Г. Станковић Грађанско процесно право, Ниш, 1998, стр Г. Станковић Грађанско процесно право, Ниш, 1998, стр које су, из тог разлога, често биле предмет побијања у поступку по редовним и ванредним правним лековима. Некадашња законска решења била су чест предмет научне критике 6, што је у знатној мери допринело да се нормативна решења у одређеној мери побољшају. У овом раду биће дат преглед савремених законских решења која се односе на процесни положај и улоге органа старатељства у грађанском судском поступку. орган старатељства у парничном поступку 3. Орган старатељства има различите задатке у домену материјалног права, па самим тим и различите процесне улоге у парничном поступку, и у општем и у посебним парничним поступцима. 4. У парничном поступку орган старатељства, пре свега, може да има процесни положај странке тужиоца или туженог Орган старатељства може да има процесни положај тужиоца у оним правним стварима кад је породичноправним прописима овлашћен да у интересу одређеног субјекта породичноправног односа покреће парнични поступак ради заштите одређених породичних права тог лица и, истовремено, ради заштите општих друштвених интереса. У одређеним случајевима, орган старатељства може да се јави и у улози туженог. 6. Орган старатељства се редовно јавља као странка у парницама за накнаду штете коју окреће против старатеља који је ту штету проузроковао на имовини штићеника својим неправилним радом. 6 Г. Станковић - Процесни положај органа старатељства у грађанском судском поступку, Зборник Сарадња суда и органа старатељства у примени нових породичних закона Београд, 1984; Г. Станковић - Орган старатељства у грађанском судском поступку, Социјално право, 15/91. 7 Центар за социјални рад, као установа социјалне и породичноправне заштите, као и свака јавна установа има статус правног лица и уписан је у регистар установа. Пошто је правно лице, центар за социјални рад има правну и пословну способност, те може да стиче права и обавезе. Самим тим што има правну способност, центар за социјални рад има и страначку способност у грађанском судском поступку те може да буде странка у поступку. Пошто центар за социјални рад, будући да је правно лице, нема фактичку способност за Орган старатељства је дужан, пошто је у претходно вођеном поступку утврђена штету и висина причињене штете, да позове старатеља да у одређеном року надокнади износ штете. Пошто сам штићеник, као лице под старатељством, не може самостално да штити своја права, орган старатељства, као тужилац, покреће поступак против туженог старатеља Орган старатељства се може јавити и као тужени у парници коју је покренуо привремени старатељ, кога је поставио орган старатељства, уколико је током обављања послова старатељства старатељ причинио штету штићенику. Према одредби чл ст. 3. Породичног закона (2005) постоји солидарна одговорност органа старатељства за штету коју је штићенику причинио старатељ. Законодавац је, у интересу заштите интереса и права штићеника, предвидео солидарну одговорност старатеља и органа старатељства тако да тужба којом се захтева накнада причињене штете штићенику може да буде уперена и против органа старатељства. За случај да буде донесена кондемнаторна пресуда и органу старатељства буде наложено да плати штету штићенику, он има право регреса према старатељу и он ће ово право остварити у посебној парници, као тужилац. У парницама које се воде поводом настале штете на имовини штићеника примењују се правила општег парничног поступка. 8. Одредбама Породичног закона (2005) предвиђено је да орган старатељства врши превентивни и корективни надзор над вршењем родитељског права. У оквиру корективног надзора над вршењем родитељског права, уколико превентивни надзор не да резултате, законодавац је предвидео могућност да орган старатељства покреће судске поступке у складу са законом (чл. 80. ст 3. ПЗ). Да би могао да оствари задатке у домену надзора над вршењем родитељског права и обезбеди правну заштиту детету, законодавац је органу старатељства признао активну процесну легитимацију, коју, с обзиром да није субјект породичноправног односа и да нема стварну легитимацију, нема. Призната активна процесна легитимација омогућава му да покрене низ посебних породичних парничних поступака ради заштите права и интереса детета, тако да је могућно да се орган старатељства у тим посебним породичним парничним поступцима јави у улози тужиоца. предузимање процесних радњи, као и свако друго правно лице, њега заступа директор центра за социјални рад, као његов орган, који представља заступника правног лица који је уписан у регистар (чл. 77. ЗПП). Пошто је директор центра за социјални рад његов орган, он се у судском поступку саслушава као странка јер он изражава вољу и предузима правне радње самог центра. Овлашћење за заступање директор може да пренесе на пуномоћника запослено лице у самом центру за социјални рад или на адвоката који се професионално бави заступањем, али се они као пуномоћници не могу саслушати као странке. 8 У тој ситуацији орган старатељства ће покренути и адхезиони поступак поступак обезбеђења и захтеваће да суд одреди привремене мере обезбеђења

5 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА Одредбама Породичног закона активна процесна легитимација призната је органу старатељства кад су у питању: парнице за заштиту права детета чл ст. 1. ПЗ парнице за вршење родитељског права - чл ст. 1. ПЗ парнице за лишење родитељског права чл ст. 2. ПЗ парнице за враћање родитељског права - чл ст. 3. ПЗ парнице за издржавање детета - чл ст. 3. ПЗ парнице за заштиту од насиља у породици чл. 284 ст. 2. ПЗ. 9. У парничном поступку који је покренуо орган старатељства је странка у функционалном смислу 9 јер штити туђа субјективна права. Он је овлашћен да подигне тужбу у своје име, али у туђем интересу. Ефекти парнице коју покреће ради заштите права и правних интереса одређеног круга лица не погађају орган старатељства већ лице ради чијих права је он подигао тужбу. Лице чија се права штите у поступку најчешће је дете. Као странка у функционалном смислу (или као странка по дужности), орган старатељства оства-рује своја процесна овлашћења примарно или супсидијарно да би заштитио туђа грађанска субјективна права која је дужан да штити или као сам титулар права у питању (одн. његов законски заступник) не врши своја овлашћења. Породични закон омогућио је да центар за социјални рад, као орган старатељства, буде странка у функционалном смислу да би омогућио пружање правне заштите у оним ситуацијама у којима је изостала иницијатива једног од субјеката породичноправног односа или кад постоји потреба да се заштите субјективна права и интереси детета. Орган старатељства се редовно јавља као странка у парничном поступку у тачно одређеним правним стварима само ако неко од овлашћених, активно легитимисаних субјеката, као странка или као законски заступник, не покрене одређени парнични поступак у коме се редовно остварује одговарајућа породичноправна заштита и тиме осујети њено пружање. У том случају, пошто активно процесно легитимисани субјект није вршио своје овлашћење, да би се омогућило пружање правне заштите кад она зависи од иницијативе једног од субјеката породичноправног односа и његовог ексклузивног права да покретањем поступка активира механизам за остваривање и заштиту права, Породични закон је омогућио да и орган старатељства, као странка у функционалном смислу, покрене поступак за заштиту породичног субјективног права одређеног лица. 10. Орган старатељства, пре свега, може да покрене парницу за вршење родитељског права, у своје име али у интересу детета кад, нпр. није донета одлука о вршењу родитељског права иако родитељи не живе заједно, кад је умро родитељ који је до тада самостално вршио родитељско право, а родитељски однос другог родитеља је познат или је утврђен, кад треба одузети дете које се налази код трећег лица, кад се једном од родитеља ускраћује право на одржавање личних односа са дететом. Осим тога, орган старатељства може да покрене парницу за вршење родитељског права и у циљу промене начина вршења родитељског права или поверавања детета другом родитељу или трећем лицу јер је родитељско право вршено на неодговарајући начин. 10 У овим парницама, које је покренуо орган старатељства против једног или оба родитеља или трећих лица која ометају родитеље у вршењу родитељског права, дете није странка у поступку иако се у парници штите његова права и интереси. Дете, иако је субјект права по Конвенцији о заштити права детета, у парници коју је покренуо орган старатељства је прикривена или притајена странка 11 јер се у парници штите индиректно његова права и интереси 12, пошто је орган старатељства странка у функционалном смислу. 11. Законодавац је признао органу старатељства активну процесну легитимацију и у парницама за заштиту права детета. Парнице за заштиту права детета су парнице које се воде ради заштите различитих права детета предвиђених одредбама Породичног закона у оквиру корпуса дечијих права 13 за чију заштиту нису прописана правила неког посебног парничног поступка. У овим парницама штити се нпр. право детета да одржава личне односе са сродницима и другим лицима са којима га везује посебна блискост, право становања детета на стану чији је власник родитељ детета који не врши родитељско право, право детета на образовање и др. Да би могли да се остваре правно-политички циљеви ради којих је орган старатељства добио активну 9 В. Г. Станковић - Грађанско процесно право, прва свеска, Парнично процесно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2010, стр Детаљно о томе: Г. Станковић - Грађанско процесно право, прва свеска, Парнично процесно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2010, стр Г. Станковић - Процесни положај детета у парничном поступку, Зборник Права детета у свету и Југославији, Београд, 1997, стр Ова околност јасно указује да одредбе ПЗ нису сасвим у складу са Конвенцијом о заштити права детета и да редактори законског текста нису пронашли адекватна процесна решења која би омогућила да дете, као субјект у праву, оствари сва своја права и да не буде објект поступања. 13 Чл Породичног закона. процесну легитимацију за покретање парнице за заштиту права детета, орган старатељства треба да има сазнање да постоји потреба да се заштите одређена субјективна права детета. Из тог разлога законодавац је предвидео дужност грађана, установа социјалне, дечије, образовне или здравствене заштите, правосудних и других органа да о томе информишу орган старатељства. Само уколико буде правовремено информисан, орган старатељства ће моћи да оствари своју мисију и улогу У парницама за потпуно или делимично лишење родитељског права (чл ПЗ), у којима суд изриче најтежу породичноправну санкцију према родитељу и најрадикалније задире у статус родитеља и његова права, 15 активну процесну легитимацију ради заштите права и интереса детета има и орган старатељства. У парници коју је покренуо орган старатељства, дете нема процесни положај странке, као и у парници за враћање родитељског права, осим кад се у супарничарској заједници евентуално нађу дете и орган старатељства, 16 иако ће то бити редак случај у пракси У парници за заштиту од насиља у породици коју је покренуо орган старатељства ради одређивања мере заштите од насиља или за продужење трајања мере заштите које је суд одредио, орган старатељства је странка у функционалном смислу У парницама за издржавање 19 активну легитимацију има, поред повериоца и дужника издржавања, и орган старатељства. 20 Орган старатељства је овлашћен, као странка у функционалном смислу у интересу детета, да покрене парницу за одређивање висине доприноса за 14 И у парници за заштиту права детета коју је покренуо орган старатељства у своје име и у интересу детета, као субјекта права које се конкретно штити, дете је притајена или прикривена странка јер орган старатељства, као странка у функционалном смислу, штити права детета као субјекта конкретног материјалноправног односа. 15 Детаљно: З. Поњавић Породично право, Крагујевац, 2005, стр Уколико дође до супарничарства између органа старатељства и детета у парници за потпуно или делимично лишење родитељског права могућно је да дође до колизије парничних радњи које предузимају орган старатељства и законски заступник детета, без обзира што се налазе у истој страначкој улози. 17 То би се, примера ради догађало, уколико је родитељ, коме треба вратити родитељско право, био лишен родитељског права те би тужбу подигли законски заступник детета, као странке, и орган старатељства. 18 Кад се орган старатељства јавља као тужилац, дете нема положај странке јер је орган старатељства покренуо поступак у његовом интересу и оно је, у том случају, практично објект заштите. издржавање малолетног детета ако родитељ са којим дете живи, као његов заступник, из неоправданих разлога не тражи издржавање за дете или ако је дете поверено другом лицу или установи. Осим тога, орган старатељства може да покрене алиментациону парницу и кад се ради о промени висине доприноса за издржавање уколико су се промениле околности које су меродавне за одређивање висине доприноса за издржавање. 15. Орган старатељства у парничном поступку може да има и улогу јединственог супарничара. Он може да се нађе у супарничарској процесној заједници од почетка парнице, од подизања тужбе, а може да заснује супарничарску заједницу и накнадно, до закључења главне расправе, ако приступи тужиоцу који је покренуо конкретан парнични поступак ради заштите свог права и да постане накнадно сатужилац јер то омогућава ЗПП (2011). 21 Нпр. уколико је дете тужилац у парници за враћање родитељског права, орган старатељства може да накнадно ступи у парницу као супарничар. У овом поступку, орган старатељства је самостална парнична странка у насталој супарничарској заједници. Положај и позиција органа старатељства као јединственог супарничара у супарничарској заједници са дететом не произлази из заједнице интереса, јер те заједнице нема, пошто орган старатељства, штитећи интересе детета, у општем интересу преузима улогу сатужиоца. Оваква процесна заједница изизива одређене процесне проблеме пошто се у овом случају не могу применити сва правила ЗПП (2011) која важе за јединствене супарничаре, а сам ПЗ, у одредбама којима је регулисао породично процесно право, није предвидео неопходна одступања од општег процесног режима. Кад се орган старатељства нађе у супарничарској заједници, његова процесна овлашћења су у одређеној мери сужена у односу на ситуацију кад је он сам у тужилачкој страначкој улози. У супарничарској заједници он симултано са тужиоцем штити тужиочева права чију заштиту је захтевао првобитно сам титулар тог права. Међутим, ова процесна улога и позиција омогућава органу старатељства да врши неку врсту контролно-надзорне функције јер ће предузимањем парничних радњи, посебно оних које је пропустио да предузме други супарничар (одн. законски заступник детета) поправљати његову процесну пози- 19 Г. Станковић, Заштита права на издржавање у парничном поступку, Зборник радова Остваривање и заштита права на законско издржавање, Правни факултет, Крагујевац, 2002, стр Г. Станковић, Орган старатељства као странка у алиментационој парници, Билтен судске праксе, Окружни суд у Нишу, Intermex, бр. 28/2008, стр В. одредбу чл ст. 2. ЗПП (2011)

6 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА цију јер дејство радњи које један јединствени супарничар предузме производе дејство и за другог супарничара. Ова процесна улога му омогућава да истовремено штити и опште друштвене интересе и интересе оног лица које ужива посебну друштвену заштиту и да у поступку дела у складу са принципом пропорционалности. Његове процесне радње представљаће баланс између ових интереса које ће он својим деловањем да доводи у равнотежу. Ангажовање органа старатељства у овој процесној улози олакшаће рад суду јер ће смањити потребу да суд користи своја инквизициона овлашћења која он има у овим парницама и која понекад, због непознавања конкретних околности, не може у потпуности да оствари. Ова процесна позиција и улога је посебно од значаја кад је тужилац, који је титулар права, неука странка која није ангажовала адвоката, или коју заступа неко од сродника, посебно у ситуацији кад сам тужилац одн. законски заступник детета није захтевао да му суд постави бесплатног законског заступника, који је увек из реда адвоката, или који не испуњава услове да буде ослобођен од претходног сношења парничних трошкова да би могао да захтева да му се у поступку обезбеди бесплатно заступање. Посебно, ова процесна позиција је значајна кад је тужилац дете чија права треба заштити у поступку. У ситуацији кад се ради о јединственом супарничарству, могућно је да настане ситуација да странке у истој процесној улози предузимају противречне парничне радње. То је последица постојања различитих интереса субјеката на тужилачкој страни. Орган старатељства у парници дела у друштвеном интересу, док тужилац одн. законски заступник детета дела у сопственом интересу. 16. Орган старатељства се може наћи и у улози законског заступника 22 детета или пословно неспособног лица. По правилу, законски заступник је увек физичко лице које треба да буде пословно и парнично способно. 23 Изузетно, као законски заступник може да се јави и центар за социјални рад, као орган старатељства, који је правно лице које врши јавна овлашћења. Кад се орган старатељства јавља у улози законског заступника парничне радње у име центра 22 У време важења ЗБПО, орган старатељства се јављао у улози законског заступника као: редовни законски заступник, ванредни законски заступник и супсидијарни законски заступник. 23 Законски заступници су родитељи (који су постављени законом), старатељ и колизијски старатељ (кога поставља центар за социјални рад као орган старатељства), стечајни управник, бесплатни законски заступник и привремени законски заступник (које поставља суд). за социјални рад пред судом предузима лице које је одредио директор центра за социјални рад, као пуномоћник центра за социјални рад. Према Радној верзији Закона о изменама и допунама ЗПП која је припремљена новембра 2012.г. и која још није ушла у процедуру правна лица могу, поред заступника правног лица, да заступају као пуномоћници искључиво дипломирани правници који су у радном односу код тог правног лица и која имају положен правосудни испит. Са усвајањем измена ЗПП (2011) се касни из два разлога. С једне стране, чекала се одлука Уставног суда којом је требало да одлучи о уставности одредбе о адвокатском монополу. Уставни суд је донео маја ове године одлуку да је одредба о адвокатском монополу у погледу заступања неуставна. С друге стране, усвајање Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова и закона о судској мрежи још увек није дошло на скупштински дневни ред. По њиховом усвајању има места за измене ЗПП. Нема сметње да центар за социјални рад, у улози законског заступника, ангажује пуномоћника из реда адвоката за заступање у поступку, уколико дипломирани правник, запослен у центру за социјални рад, нема положен правосудни испит, а директор центра, као његов орган и заступник правног лица, који пуноважно може да заступа центар, то не жели јер нема правничке квалификације. 17. Орган старатељства може да се јави у улози законског заступника странке у поступку уколико је, у смислу одредбе чл ПЗ, одлучио да непосредно врши дужност старатеља и одредио стручњака запосленог у центру за социјални рад да у његово име обавља послове старатеља. Кад орган старатељства непосредно врши дужност старатеља, он може да заступа штићеника као његов законски заступник у свим парницама у којима је штићеник странка, без обзира да ли је штићеник тужилац или тужени. Кад орган старатељства непосредно врши дужност старатеља, он може као старатељ пословно неспособног лица, да покрене бракоразводни поступак. У том случају, он ово законско овлашћење може да врши под истим условима и на начин на који то чини старатељ тј. уз дозволу органа старатељства. 18. У парничном поступку орган старатељства се може јавити и у улози умешача и то као обичан умешач, као умешач са положајем јединственог супарничара и као умешач sui generis. Породични закон, као и ранији ЗБПО (1982), 24 није на системачитан и јасан начин уредио положај органа старатељства у улози умешача, нити је прецизирао његова процесна овлашћења у овој процесној улози, тако да се у случају мешања органа старатељства у парницу која је у току примењују општа правила парничног поступка која се односе на умешаче. Орган старатељства може да се умеша у парнице у којима није овлашћен да их покрене ако је то потребно ради заштите интереса детета, пунолетног лица над којим је продужено родитељско право или странке која није у стању да се сама стара о заштити својих права и интереса. Суд није дужан да позива центар за социјални рад да узме учешће у туђој парници као умешач, као што је то дужан да учини кад се ради о јавном тужиоцу. Суд би то могао да учини уколико би која од странака захтевала да суд позове орган старатељства да у поступку узме учешће као умешач. У том случају суд би био дужан да обавести орган старатељства о парници да би он могао да се у њу умеша. Орган старатељства као умешач у туђој парници остварује две функције: с једне стране, он врши контролну функцију активности парничних странака и својим ангажовањем и парничним радњама настоји да се у поступку заштите интереси лица о којима он води рачуна, а с друге стране, помаже суду да одлука коју буде донео буде у најбољем интересу детета. Ангажовање органа старатељства као умешача о- лакшава рад суда јер смањује потребу да суд користи своја инквизициона овлашћења која он има у овим парницама из породичних односа и која понекад, због непознавања конкретних околности, не може у потпуности да оствари. Орган старатељства, као умешач, пријављује своје учешће поднеском или усмено на рочишту. 19. Центар за социјални рад, као орган старатељства, може да буде обичан умешач у свим парницама у којима се дете јавља у улози парничне странке, тужиоца или туженог. Нпр. орган старатељства се може умешати у парницу која је покренута против пунолетног детата које није способно за рад и у којој родитељ тражи да престане право на законско издржавање. Или, уколико је у питању парница у којој се одлучује о промени права на одржавање личних односа детета и родитеља коме дете није поверено. Орган старатељства може да се као обичан умешач умеша и у парницу коју је постављени привремени старатељ покренуо против старатеља ради накнаде штете која је причињена штићенику јер за то, као солидарни дужник, има правни интерес. У том случају, својим учешћем у туђој парници орган старатељства ће спречити интервенцијско дејство пресуде 25 која буде донета према туженом старатељу 24 Детаљно о томе: Г. Станковић - Орган старатељства у грађанском судском поступку, Социјално право, 15/91, стр О интервенцијском дејству пресуде видети: Закон о парничном у односу на њега. Да би могао да се умеша и да касније евентуално спречи интервенцијско дејство пресуде, орган старатељства мора да буде обавештен о парници јер пресуда из те парнице, поред интервенцијског дејства, дејствује и по принципу проширене правноснажности. 20. Орган старатељства може да буде умешач са положајем јединственог супарничара у свим оним парницама за које је имао активну легитимацију а није их покренуо као тужилац него се касније у њу умешао. У случају супарничарске интервенције, орган старатељства, као умешач, и странка којој се он придружио представљају јединствену странку. У овој ситуацији орган старатељства има знатно самосталнији положај у туђој парници јер је и сам могао да буде странка пошто је имао овлашћење за вођење парнице. 26 Орган старатељства као супарничарски интервенијент има сва она овлашћења која има и сама странка којој се придружио. Њему се достављају сва писмена као и странкама, за њега посебно теку рокови, а може се саслушати и као странка. Уколико се догоди да орган старатељства и странка којој се придружио предузимају супротне процесне радње, суд је дужан да покуша да отклони ту колизију, а ако у том настојању не успе, сматра се да радње уопште нема. Орган старатељства као супарничарски интервенијент не може да предузима диспозитивне парничне радње, осим што има право да изјављује правне лекове јер је у питању парнична радња која је у интересу странке којој се придружио. Он има право да изјави и ванредни правни лек уколико је у конкретној парници допуштено његово изјављивање чак и кад није суделовао као умешач у парници која је вођена до правноснажности одлуке о тужбеном захтеву. Правноснажна одлука из парнице у којој је орган старатељства учествовао као умешач са положајем јединственог супарничара производила би дејство и према органу старатељства по принципу проширене правноснажности. То би значило да је орган старатељства везан за правноснажну одлуку из парнице у погледу које је имао овлашћење да је сам покрене јер се ради о одлукама које делују erga omnes. Орган старатељства као супарничарски интервенијент има право на накнаду парничних трошкова од поступку, Предговор Гордана Станковић, Службени гласник, Београд, 2011, стр. 88; Г. Станковић - Грађанско процесно право, прва свеска, Парнично процесно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2010, стр Г. Станковић, Грађанско процесно право, прва свеска, Парнично процесно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2010, стр

7 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА парничног противника странке којој се придружио само у погледу оних парничних радњи које је предузео уместо странке којој се придружио. Осим тога, он може бити осуђен да накнади трошкове проузроковане радњама које су биле у супротности са радњама његове странке. 21. Центар за социјални рад нема право да као странка покрене брачне или статусне парнице у којима се утврђује порекло детета, те због недостатка стварне легитимације нема ни активну процесну легитимацију, 27 одн. јер му није призната законом. Пошто се уз брачне парнице често адхезионо воде парнице за вршење родитељског права, парнице за лишење родитељског права, алиментационе парнице или парнице за заштиту од насиља у породици, 28 за које орган старатељства има активну процесну легитимацију, орган старатељства би могао да у те адхезионо вођене парнице ступи као умешач sui generis. 29 Орган старатељства се не би придруживао ни једној од странака иако би његово мешање функционално било у интересу детета, и то посебно у ситуацији кад законски заступник детета не штити на одговарајући начин интересе детета. Својим мешањем орган старатељства би требало да допринесе да се интереси детета максимално заштите у конкретном случају, без обзира што суд по службеној дужности покреће неке од адхезионих парница и што по закону има генерални задатак да поступа и одлучује у најбољем интересу детета. Активност органа старатељства као умешача у парницама које се адхезионо воде била би практично паралелна са активношћу суда јер би и орган старатељства настојао да се донесе одлука која је у најбољем интересу детета те би на тај начин пружао помоћ суду да се то и оствари у поступку. Процесни положај органа старатељства као умешача sui generis у адхезионим парницама је специфичан. Он може да износи чињенице које странке нису изнеле, да предлаже доказе и да изјављује правне лекове у погледу одлука које су донесене у адхезионом парничном поступку. Ова процесна улога омогућава органу старатељства да исправе са прикупљеним подацима о личним и породичним приликама детета и осталих странака у поступку, као и податке о њиховим имовинским приликама, нуди као доказ. Суд је дужан да омогући да странке расправљају о доказима које је поднео орган старатељства као умешач. Орган старатељства би могао да се као специфични умешач умеша и у парнице у којима је суд утврђивао мишљење детета и у којима је орган старатељства 27 У време важења ЗБПО орган старатељства је имао овлашћење за вођење парнице и кад се ради о тим парницама. 28 В. одредбу чл ПЗ. 29 Г. Станковић, Грађанско процесно право, прва свеска, Парнично процесно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2010, стр већ учествовао у поступку утврђивања способности детета да формира и изрази своје мишљење коме суд треба да поклони дужну пажњу у улози помоћног органа суда. Правилима породичног процесног права није предвиђено правно средство у судском поступку којим би се могла обезбедити контрола судске одлуке у чијем образложењу нема података о томе како је и на који је начин суд посветио дужну пажњу мишљењу детета или зашто суд није посветио дужну пажњу мишљењу детета. У тој ситуацији орган старатељства би имао легитимно право да се умеша у парницу у циљу заштите интереса детета и да изјави правни лек као умешач. Кад се орган старатељства умеша у парницу као умешач sui generis, суд је дужан да му доставља позиве, поднеске и одлуке и да му омогући да се изјашњава у поступку. Уколико би суд пропустио да достави неко од наведених писмена, то би представљало релативно битну повреду поступка јер је орган старатељства у адхезионој парници, иако умешач, имао процесни положај странке. Одлука парничног суда у парници у којој је орган старатељства био умешач sui generis не би могла да произведе интервенцијско дејство јер орган старатељства није у туђој парници штитио свој правни интерес, већ туђи интерес интерес детета. Трошкове поступка који су настали поводом учешћа органа старатељства као умешача сноси сам орган старатељства. То ће, по свој прилици, бити демотивишући разлог за шире ангажовање органа старатељства у овој процесној улози. 22. Орган старатељства се може јавити у парничном поступку и у улози вештака. Он има овакав процесни положај у оним ситуацијама у којима се од њега тражи мишљење о оправданости тражене мере заштите од насиља (чл ПЗ) или о одређеним питањима која се односе на чињенице које су спорне а које суд утврђује по службеној дужности у оквиру својих истражних овлашћења. 30 Одредбама Породичног закона предвиђено је обавезно вештачење органа старатељства у поступку за заштиту права детета, о вршењу родитељског права, о лишењу одн. враћању родитељског права (чл ПЗ) или у поступку у парници за заштиту од насиља (чл. 286). Суд је дужан да од органа старатељства затражи налаз и стручно мишљење у оним поступцима у којима је то законом предвиђено Као и сваки вештак, орган старатељства има право на накнаду трошкова вештачења. Пошто је вештачење органа старатељства у одређеним случајевима обавезно по самом закону, суд по службеној дужности одређује вештачење центра за социјални рад. У том случају, према одредби чл ст. 5. ЗПП, суд је дужан да одреди предујам за вештачење и налог странкама да предујам плате у одређеном року. Мишљење органа старатељства, који он у току поступка упућује на тражење и по налогу суда, као продукт активности органа старатељства у својству специфичног вештака, треба да буде стручно образложено. У процесној литератури је несумњиво да је мишљење органа старатељства специфична експертиза стручне службе која је, по својим поливалентним задацима, али и по стручности, специјализована за одређене видове заштите и која због тога и може да пружи одређену помоћ суду у суђењу. Орган старатељства је специфичан вештак због стручне оспособљености запослених и њиховог стручног знања, којим суд не располаже, као и због своје оперативности и мобилности, коју суд нема. Органу старатељства су доступни многи подаци о оклоностима које се тичу породичноправних односа или личности странака са којима суд нити располаже, нити, по природи ствари, до тих података може да дође. Мишљење органа старатељства се заснива на околностима које је он претходно запазио и утврдио по налогу суда. Оно је садржајно идентично са вештачењем било ког вештака и састоји се од налаза и мишљења. Оно што је специфично, то је околност да орган старатељства у улози вештака представља симбиозу класичног доказног средства, које се обавезно и нужно користи кад суд не располаже одговарајућим знањем или искуством, и специфичног помагача који својим стручним знањем помаже суду у извођењу закључка о чињеничној основи спора који се решава у парници. Појављивање органа старатељства, као специфичног вештака, коме се суд обавезно обраћа изазива једну посебну ситуацију у пракси јер настаје одређени сукоб интереса између странака и органа старатељства, као вештака, који омета рад суда. Странка има несумњив интерес да сазна разлоге због којих је стручно мишљење органа старатељства у конкретној парници за њу неповољно. Странка има право да буде обавештена о свим чињеничним и правним аспектима спора који се решава у конкретној парници, а ту спадају и разлози на којима се заснива налаз и мишљење органа старатељства као вештака. Управо због тога је ЗПП и предвидео генералну дужност да вештак своје мишљење образложи. Осим тога, према Европској конвенцији за заштиту људских права, једно од елементарних функционалних људских права је право странке на информисаност или на обавештавање, као елемент права на правично суђење. 31 Обавезно вештачење органа старатељства у парницама у којима је то предвиђено законом представља несумњиво манифестацију принципа легалне оцене доказа у том смислу што је законодавац одредио доказно средство које се може употребити за утврђивање одређених чињеница из домена породичних односа. Запослени у органу старатељства који се јављају у улози вештака понекад не образлажу свој предлог позивањем на професионалну тајну. Међутим, дужност вештака да образложи своје мишљење, право странке да сазна за разлоге који су мотивисали орган старатељства као вештака и неопходност да и сам суд за њих сазна да би могао да оцени доказе, нису искључени посебним правилима породичног парничног процесног права. Право странке да сазна за разлоге на којима се заснива мишљење вештака не може се никако ускратити позивањем на то да је орган старатељства дужан да чува професионалну тајну о чињеницама које се тичу личног и породичног живота одређеног лица. За странку у поступку, због тога што је он заснован на принципу страначке јавности, нема никаквих тајни. Странке морају имати могућност да сазнају за све радње које се предузимају у поступку. Дужност чувања професионалне одн. службене тајне постоји у односу на трећа лица, а не на странке. Проблем је у томе што се странка, с једне стране, осећа изданом после поверљивог разговора у центру за социјални рад, и што губи осећај поверења. С друге стране, радници органа старатељства су понекад жртве шиканозних питања странака (а посебно адвоката) пред судом у току вештачења на која нису навикли у свом раду, што код њих ствара осећај нелагодности, непријатности, збуњености или недовољне стучности и због тога покушавају да се заштите позивањем на професионалну тајну. Уочени и изложени сукоб интереса између странака и вештака је начелно нерешив. Странкама се не може ускратити њихово законско право и пуна информисаност, посебно информисаност о чињеницама, нити се може забранити постављање питања и тражење разјашњења од стручњака органа старатељства који се налази у улози вештака. Одређена нелагодност, којој је изложен стручњак органа старатељства, представља нормалну последицу и нормални ризик посла који обавља. Те нелагодности су, уствари, последица ненавикнутости стручњака органа старатељства да суделује у поступку, или његове несигурности на новом послу. Понекад су, додуше, и последица необазривости суда или његове неспретности. Конфликт у питању се може отклонити приликом обраде мишљења. Пажљива обрада случаја и пажљива селекција чињеничног материјала на коме се заснива мишљење органа старатељства, начин да се из њега изоставе непотребни и ирелевантни подаци који дифамирају (срамоте или клевећу) странку и који не служе процесној сврси, представљају једини начин да се превенира конфликт у питању. Тако, нпр. нема потребе да се у мишљењу о поверавању деце одређеном родитељу наводе узроци који су довели до развода брака. Уместо да се изнесу околности и подаци о подобности родитеља за подизање и

8 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА васпитавање детета, обично се пише о узроцима неуспелог брака иако у мишљењу ове врсте нема места за узрок поремећених брачних односа. Кад је, међутим, у питању мишљење органа старатељства у поступку ради поверавања деце, обично се не износе чињенице које илуструју бригу појединог родитеља око чувања, исхране, хигијене детета, његовог здравља, васпитавања, развијања радних навика, школовања итд. Изостаје и оцена о успеху са којим је родитељ то чинио. Те чињенице и оцене су, међутим, од значаја за одлуку суда јер дају одговор колико је вербално изражена спремност појединог родитеља да се у будућности искључиво брине о детету реална. 23. Орган старатељства се јавља и као посебан правосудни орган који партиципира у поступку за пружање правне заштите кад у току бракоразводног поступка или поступка за поништење брака спроводи поступак посредовања за покушај споразумног окончања спора, уколико су супружници пристали на психо-социјално саветовање и поступак мирења ради евентуалног постизања споразума о вршењу родитељског права и о деоби заједничке својине. У поступку посредовања и мирења, орган старатељства се јавља као посебан правосудни орган који, по овлашћењима законодавца и по налогу суда, суделује у поступку за решавање бракоразводног спора иако он није државни орган у систему поделе власти, нити врши судску функцију. Поступак посредовања и мирења супружника који спроводи орган старатељства, уколико су испуњени законски услови да се он спроведе, интерполиран је у бракоразводни поступак и представља његов саставни део и његову посебну фазу. У овом случају, орган старатељства, као медијатор, остварује своју активност ван парничног судског поступка али поводом правне заштите која се у њему пружа. Орган старатељства, као што је познато, самостално спроводи поступак мирења супружника према принципима социјалног рада у кризним брачним ситуацијама. Он има задатак да покуша да посредује да би супружници на миран начин решили бракоразводни спор и елиминисали га из међусобних односа, и да их припреми да споразумно уреде сва питања која се тичу њихове заједничке деце за случај да његово посредовање у санирању поремећених брачних односа не успе, као и у погледу деобе заједничке својине. Функција коју он има не представља функцију суђења stricto sensu већ облик алтернативног решавања спора који се тиче начина вршења родитељског права. Споразум који 32 Г. Станковић, Грађанско процесно право, прва свеска, Парнично процесно право, Правни факултет у Нишу, Ниш, 2010, стр Суд је дужан да сам покрене различите адхезионе поступке уз брачне, патернитетске или матернитетске парнице у којима се одлучује о издржавању детета, његовом поверавању на чување, васпитавање и издржавање или смештају или се су супружници постигли у поступку посредовања у погледу вршења родитељског права уколико је у најбољем интересу детета и споразум о деоби заједничке имовине представљају подлогу за судску одлуку Орган старатељства може да има и улогу специфичног истражног органа у парничном поступку у одређеним случајевима кад по налогу суда прибавља доказе. Одредбама Породичног закона предвиђено је да суд у парницама за заштиту од насиља у породици може затражити помоћ од органа старатељства у прибављању потребних доказа (чл ПЗ). Орган старатељства је специфичан истражни орган кад на захтев и по налогу суда прикупља чињенице о личним и породичним приликама странке које, као процесни материјал, треба да уђу у подлогу за судску одлуку. Ова процесна улога органа старатељства редовно се остварује у адхезионим (придруженим) поступцима које сам парнични суд покреће еx offo уз брачне, патернитетске или матернитетске парнице да би заштитио интересе малолетне деце кад један од родитеља, као законски заступник детета, не врши своја законска овлашћења. 33 У овим адхезионим поступцима, које покреће сам парнични суд и у којима се одлучује о појединим правима детета, дете има положај притајене, прикривене странке. Пошто је сам суд покренуо адхезиони поступак у коме одлучује еx offo странке, потребно је да сам суд прикупи релевантне чињенице и да сам формира подлогу за одлуку која се тиче одређеног права детета. Да би могао да формира подлогу за одлучивање која се тиче одређеног права детета о коме треба одлучити, суд је упућен на орган старатељства и на сарадњу са њим. Орган старатељства, захваљујући својој стручности, кадровској екипираности и оперативности, може ефикасно да прибави потребан процесни материјал за одлучивање и да помогне суду у вршењу његове функције. Због тога суд налаже органу старатељства да прикупи потребне релевантне податке о личним и породичним приликама странака (супружника и деце). Кад прикупља потребне податаке по налогу суда, орган старатељства се јавља у улози помоћног истражног органа, јер предузима радње уместо самог парничног суда. У овој улози орган старатељства се налази и кад, пошто води евиденцију одређених судских одлука и документацију, на тражење суда, упућује суду изводе одређују различите привремене мере које се тичу детета уколико један од родитеља, који врши функцију законског заступника детета, у току брачне, патернитетске или матернитетске парнице пропусти да истакне захтев одн. не покрене одговарајући поступак у коме би се одлучило о правима малолетног детета која се тичу његовог издржавања или смештаја. из службене евиденције и тако пружа помоћ суду у прибављању потребних доказа. 25. У парничном поступку, орган старатељства може да се нађе и у улози помоћног органа суда. Орган старатељства се налази у овој улози кад, вршењем својих редовних задатака, омогућава суду да он пружи тражену правну заштиту. Орган старатељства се налази у овој функцији кад по налогу суда поставља странци колизијског старатеља, сталног законског заступника или привременог заступника (тужиоцу) јер је парнични суд надлежан да у току поступка постави привременог законског заступника само туженом. 26. Орган старатељства може да се нађе и у улози помоћног органа суда кад сарађује са судом и помаже суду да утврди мишљење детета да би оно могло да га слободно изрази. Парнични суд је дужан да мишљење детета утврђује у сарадњи са одговарајућим стручњаком центра за социјални рад (као и са стручњаком породичног саветовалишта или школским психологом) који је обучен за вођење разговора са дететом одређеног узраста. Процесна правила у ЗПП (2011) нису предвидела начин непосредног изражавања мишљења деце ниског календарског узраста или деце са сметњама у развоју. 34 ЗПП (2011) регулише учешће тумача, који се користи кад се ради о знаковном језику, и учешће преводиоца, кад се поступак води на језику који није матерњи језик детета, али не регулише начин на који се утврђује мишљење детета. Из тог разлога у поступку утврђивања мишљења орган старатељства одн. његов стручњак користи технике стручног рада у складу са правилима струке и савремених научних и стручних достигнућа. 27. Орган старатељства врши контролну функцију у оним ситуацијама кад даје дозволу за покретање појединих судских поступака. Он тада не учествује непосредно у поступку али својом активношћу ствара услове за пружање правне заштите у поступку који покрећу одређена лица као странке или као законски заступници одређених категорија лица. У оним случајевима у којима је законодавац предвидео могућност да се одређени парнични поступак покрене уз дозволу органа старатељства, законски заступник пословно неспособног лица који има намеру да штити његове интересе у поступку правне 34 Детаљно: Р. Вујовић Утицај промене положаја детета у породици на његов положај и права у судским поступцима у вези са породичним односима, Правни живот, 12/ У ванпарничном процесном праву користи се технички термин учесник којим се означавају странке. 36 Г. Станковић Грађанско процесно право, друга свеска, Ванпарнично и извршно процесно право,ниш, 2007, стр. 16; Г. Станковић Љ. Мандић Ванпарнично процесно право, Косовска Митровица, 2013, стр. 70. заштите, мора да покрене посебан управни поступак у коме орган старатељства треба да процени да ли је неко породично право пословно неспособног штићеника повређено, оспорено или угрожено и да ли његов законски заступник треба да заштити одређена лична права самог штићеника. Дозвола органа стататељства, којом он даје претходну сагласност да законски заступник покрене поступак за заштиту права, предвиђена је одредбама ПЗ у следећим случајевима: за парницу за поништење брака кад тужбу треба да подигне законски заступник пословно неспособног супружника (чл ст. 3. ПЗ), за парницу за развод брака (чл ст. 4. ПЗ) за парницу за утврђивање или оспоравање родитељског статуса (чл ст.3. ПЗ) Претходни посебан управни поступак који се води код органа старатељства за парнични поступак има значај процесне претпоставке од које зависи допуштеност правне заштите. Ова процесна претпоставка спада у круг оних процесних претпоставки које се тичу саме спорне ствари. Уколико нема дозволе органа старатељства, законски заступник не може у име странке и за њен рачун да са успехом покрене парнични поступак и суд ће одбацити тужбу. орган старатељства у ванпарничном поступку 28. У ванпарничном поступку орган старатељства може да се јави као странка 35 предлагач, као учесник који у својству овлашћеног органа учествује у поступку, као законски заступник, као вештак и као помоћни орган суда. 29. Одредбама Закона о ванпарничном поступку (1982), који представља основни извор ванпарничне процедуре, активна процесна легитимација призната је органу старатељства у појединим статусним и породичним ванпарничним поступцима. У тим ванпарничним стварима орган старатељства је странка која делује у јавном, а не у свом интересу. 36 Орган старатељства може да се у ванпарничном поступку јави као овлашћени предлагач у одређеним неофицијелним, двостраначким поступцима као што су: поступак за лишење пословне способности, поступак за враћање пословне способности, поступак за утврђење времена и места рођења,

9 ТЕМА БРОЈА поступак за принудну хоспитализацију лица са менталним сметњама, 37 поступак за преиспитивање одлуке и отпуштање принудно хоспитализованог лица са менталним сметњама, поступак за продужење родитељског права, поступак за престанак продуженог родитељског права У статусним и породичним стварима орган старатељства учествује као обавезни или нужни учесник који је овлашћени орган кад се одлучује о правима и интересима малолетника или других лица која су под посебном друштвеном заштитом и кад није предлагач. Тако нпр. орган старатељства учествује у поступку за продужење родитељског права кад он није покренуо поступак. Поред статусних и породичних ванпарничних поступака, орган старатељства учествује у одређеним имовинским ванпарничним поступцима одн. у поступку за расправљање заоставштине. Као обавезни учесник који има статус овлашћеног органа, центар за социјални рад као орган старатељства накнадно стиче процесни положај учесника у поступку који је покренуо суд по службеној дужности или предлагач предлогом. Према одредбама ЗВП (1982) орган старатељства спада у круг странака у ванпарничном поступку 39 као орган чије је суделовање у поступку одређено законом, независно од тога да ли је покренуо поступак или је касније ступио у њега. У поступку за расправљање заоставштине, суд који по службеној дужности, води рачуна о посебној заштити лица која нису у стању да се сама старају о својим правима, као што су малолетници о којима се родитељи не старају, лица којима је ограничена пословна способност, зачетак (насцитурус), наследници којима је пребивалиште одн. боравиште непознато, а немају пуномоћника, лица која се налазе у иностранству, а немају пуномоћника, те им позив за оставинску расправу није могао бити достављен. Пошто ова лица фактички нису способна да се сама 37 Поступак за пријем на лечење без сагласности и смештај без сагласности лица са менталним сметњама у психијатријску установу пре но што буде покренут судски поступак у коме се доноси одлука о принудној хоспитализацији може покренути и орган старатељства. 38 Орган старатељства може да поднесе предлог за продужење родитељског права ако родитељи то сами не учине, уз њихову сагласност или без ње. Орган старатељства, као овлашћени предлагач може да покрене поступак чак и кад се родитељи томе противе. 39 Треба напоменути да ванпарнично процесно право, за разлику од парничног процесног права, не познаје установу умешача. брину о заштити својих права и интереса, суд је дужан да обавести орган старатељства о покретању поступка, да га позива на рочиште и да му доставља поднеске учесника и одлуке против којих је допуштен правни лек, без обзира да ли орган старатељства учествује у поступку за расправљање заоставштине. Кад је орган старатељства по самом закону дужан да као овлашћени орган узме учешће у поступку, ванпарнични суд је дужан да га обавести о покретању поступка, без обзира да ли се ради о официјелном или неофицијелном ванпарничном поступку, да га позива на рочишта, да му доставља поднеске учесника и одлуке против којих је дозвољен правни лек без обзира да ли он фактички учествује у поступку. Кад сматра да је то потребно ради заштите интереса малолетника или других лица која су под посебном друштвеном заштитом, суд је дужан да позове орган старатељства и да му одреди рок у коме може да пријави своје учешће. Док не истекне судски рок, суд је дужан да застане са поступком. Орган старатељства може и по истеку рока да узме учешће у поступку. Кад орган старатељства учествује као учесник у поступку, а не као предлагач, он је овлашћен да предузима све радње у поступку ради заштите права и правних интереса малолетника и других лица која су под посебном друштвеном заштитом. Он има право да износи чињенице које учесници нису изнели, да предлаже извођење доказа и да изјављује правне лекове. На овај начин он практично помаже суду да он оствари своја официјелна и инквизициона овлашћења која има у погледу прикупљања неопходне процесне грађе која представља подлогу за одлучивање. 31. Орган старатељства се јавља и у улози законског заступника учесника кад непосредно врши функцију старатеља не само у статусним ванпарничним поступцима, као што су поступак за принудну хоспитализацију, поступак за проглашење несталог лица за умрло, поступак за доказивање смрти или поступак за утврђење времена и места рођења, већ и у свим имовинским и другим ванпарничним поступцима у којима је штићеник учесник. 32. Орган старатељства, по самом закону, има улогу обавезног вештака у поступку за диспензацију у случају малолетности и сродства, у поступку за судску еманципацију малолетног родитеља и у поступку за продужење родитељског права јер је суд дужан да прибави његово стручно мишљење. 33. Као и у парничном поступку, орган старатељства може да се нађе и у улози помоћног органа суда. Орган старатељства се, пре свега, јавља у улози специфичног помоћног истражног органа у ванпарничном поступку, уколико није учесник у ванпарничном поступку, кад по налогу ванпарничног суда прикупља податке о личним и породичним приликама странака кад суд сматра да је то потребно ради доношења одлуке. Орган старатељства се налази у овој функцији и кад по налогу суда спроводи поступке из своје надлежности: кад поставља учеснику колизијског старатеља, кад поставља привременог заступника учеснику 40 или сталног законског заступника. орган старатељства у поступку извршења и обезбеђења 34. Према одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу (2011), орган старатељства и у поступку извршења и у поступку обезбеђења може да се јави у улози странке извршног повериоца, законског заступника странке, без обзира да ли је она извршни поверилац или извршни дужник, и у улози помоћног органа суда. 35. У поступку извршења орган старатељства је активно процесно легитимисан да покрене, као извршни поверилац, поступак за предају и одузимање детета. 41 У овом поступку извршења ради намирења неновчаног потраживања, у коме се дете принудним путем одузима од лица код кога се налази и предаје лицу одн. установи којој је поверено на чување и васпитавање, орган старатељства је странка у функционалном смислу и кад је покренуо као странка поступак за вршење родитељског права и кад извршна исправа није донета на његов захтев. Орган старатељства покреће овај поступак извршења на основу одлуке суда о вршењу родитељског права и кад у извршној исправи није наложена предаја детета. 36. Закон о извршењу и обезбеђењу (2011) није прописао посебан поступак за извршење судских одлука које су донете ради заштите од насиља у породици. 42 Из тог разлога одређивање и спровођење извршења зависи од тога какво је понашање наложено извршном исправом и у чему се састоји обавеза извршног дужника. 40 Нпр. у поступку за продужење родитељског права или у поступку за пријем и смештај ради лечења малолетног лица или лица са менталним сметњама у психијатријску установу. Или, кад суд у оставинском поступку утврди да постоје универзални и сингуларни наследници који се налазе под посебном заштитом и о томе по службеној дужности обавести орган старатељства да би таквим лицима поставио старатеља. 41 Детаљно о томе: Г. Станковић В. Боранијашевић Извршно процесно право, Правни факултет, Косовска Митровица, 2012, стр Idem, стр Idem, стр ТЕМА БРОЈА Како је орган старатељства могао да буде парнична странка у функционалном смислу, он може да покрене и поступак извршења извршне исправе која представља основ извршења ради дефинитивне заштите лица које је било жртва породичног насиља. 37. Орган старатељства се може јавити и као извршни поверилац и као извршни дужник у поступку за одређивање и спровођење извршења одлуке која је донесена у поступку за накнаду штете коју је штићенику причинио старатељ. Уколико се ради о извршној исправи која је донесена у парници по тзв. регресној тужби коју је орган старатељства водио против старатеља, орган старатељства ће имати процесни положај извршног повериоца. 38. У свим оним ситуацијама у којима је орган старатељства непосредно вршио функцију старатеља и покретао парнични поступак или је парнични поступак био покренут против штићеника, орган старатељства ће, као законски заступник, заступати штићеника без обзира да ли је штићеник извршни поверилац или извршни дужник. 39. У поступку извршења орган старатељства може да се јави и у улози помоћног органа извршног суда кад се ради о извршењу одлука којима је наложено одузимање и предаја детета, кад се ради о грађанскоправној отмици детета и кад се ради о извршењу одлука ради одржавања личних односа. У поступку ради предаје и одузимања детета кад се извршење спроводи физичким одузимањем детета, суд доставља решење о извршењу надлежном органу старатељства у чије име ће одређени стручњак центра за социјални рад учествовати у поступку извршења. Суделовање органа старатељства као помоћног органа треба да омогући заштиту најбољег интереса детета. Пошто се ради о ситуацији која је по природи ствари стресна за дете одређеног узраста и степена зрелости, учешће стручних лица треба да помогне да дете са што мање психичких траума прође кроз поступак спровођења извршења. У поступку извршења одлуке ради одржавања личних односа са дететом Закон о извршењу и обезбеђењу прописао је само упућујућу норму којом је предвидео сходну примену одредаба које се односе на предају и одузимање детета. 43 Пошто је принудна реализација права на одржавање личних односа родитеља које је неко време живело са другим родитељем или са другим лицем изузетно деликатан задатак за суд који треба у што краћем року, уз неопходне стручне припреме и стручну помоћ, омогући да се, у интересу детета, факта саобразе праву, посебно уколико је због протека времена дошло до емоционалне отуђености детета од родитеља са којим треба да одржава личне односе

10 ТЕМА БРОЈА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА У овим извршним стварима физичка предаја детета према диспозитиву извршне исправе није реално могућна, нити се спровођење извршења може састојати у једној тренутној радњи пошто се право на виђење и одржавање личних контаката врши у континуитету. Из тог разлога се решење о извршењу може спровести само уз учешће стручних лица из центра за социјални рад која треба да омогуће да се успостави однос блискости и поверења између родитеља и детета, као и низ мера које претходно треба предузети. 40. Орган старатељства има одређена овлашћења и у поступку обезбеђења. Као извршни поверилац, он је овлашћен да пре парничног поступка, у току парничног поступка, по окончању парничног поступка, пре и у току ванпарничног поступка, као и у току поступка извршења предлаже да суд донесе привремене мере ради заштите права и интереса лица о чијој се правној заштити стара. Одређивање мера привремених мера обезбеђења орган старатељства може да захтева и кад је странка и кад је умешач у парничном поступку. Појединим прописима који се односе на ванпарнични поступак посебно су наведене ситуације у којима орган старатељства има право да захтева да се одреде привремене мере одн. мере обезбеђења. Те ситуације су, примера ради, посебно наведене кад је у питању оставински поступак, кад треба заштити интересе наследника, или кад је у питању поступак за принудну хоспитализацију кад законски заступник не поступа у интересу малолетног детета, лица са менталним сметњама или лица лишеног пословне способности, кад орган старатељства, кога је обавестила психијатријска установа, предузима одговарајуће мере у циљу заштите права и интереса ових лица. закључно разматрање 41. Породични закон не садржи систематизоване одредбе о улози и овлашћењима органа старатељства у грађанском судском поступку којима би се на генералан начин уредила његова процесна позиција и овлашћења која треба да има као орган правне заштите породице и њених појединих чланова. Процесне функције органа старатељста нису детаљно операционализоване, што изазива одређене практичне проблеме. Законодавац је у многим правним стварима дао суду превелика официјелна овлашћења у погледу покретања адхезионих парничних поступака уместо да је омогућио да те поступке покреће орган старатељства као странка у функционалном смислу. Осим тога, суд није увек у позицији да своја инквизициона овлашћења врши јер не познаје ситуацију у којој се налазе странке, нити располаже адекватним стручним знањем да до тих података сам дође. Законодавац је одредбама Породичног закона многе традиционалне ванпарничне поступке у којима се пружа заштитничка помоћ претворио у парничне поступке и на тај начин потенцирао постојање спора између родитеља и деце, чак и кад он не постоји јер нити има неслагања, нити постоји сукоб интереса, и практично створио конфликтну ситуацију између њих у судском поступку. Недавном процесном реформом која је извршена у Аустрији нпр. промењен је метод правне заштите те су многи судски поступци у брачним и породичним стварима, који су били парнични, постали ванпарнични. Било би пожељно, ако се приликом наредне реформе породичног права не промени метод правне заштите, да се не би стварала и потенцирала конфликтна ситуација између родитеља и деце, да се на посебан начин уреди улога органа старатељства и његова овлашћења у овим парницама. к а м п Пешчара анализа кампа за социјализацију и рехабилитацију деце из социјално угрожених породица са подручја општине Вршац, Пешчара Након успешно реализованог, сада већ четвртог по реду, Кампа за социјализацију и рехабилитацију деце из социјално угрожених породица Пешчара-2013 (где је 80-торо деце из материјално најугроженијих породица са подручја општине Вршац буџетским средствима општине Вршац) који је одржан од јула године у предивном амбијенту Делиблатске Пешчаре на излетишту Чардак, у организацији Центра за социјални рад за општину Вршац, дана године у просторијама Центра за социјални рад за општину Вршац и Културног центра Вршац, одржана је осмишљена Анализа учињеног у реализацији самог Кампа уз присуство преко стотину деце и гостију. Цео програм Анализе је био осмишљен тако да је најпре у Сали за састанке Центра за социјални рад Вршац, одржан тематски округли сто на тему: Социјална интеграција, инклузивно образовање и ресоцијализација, током трајања Кампа за социјализацију и рехабилитацију деце из социјално угрожених породица - Пешчара-2013 Истом су присуствовали стручни радници ЦСР Вршац, део колегијума васпитача Кампа, представници МУП-а, представници локалне заједнице Шушара, представник ОФК Вршац - јунајтед, представник установе Чардак, представници локалне самоуправе и представници Београдског Универзитета: проф др Милосав Милосављевић и проф др Зоран Илић. Једнодушан закључак свих присутних је био да је Камп у потпуности испунио постављене циљеве и задатке које је испред организатора поставила локална самоуправа, али и стручна пракса. Чак шта више, сваке године се све више истицала празнина у окупирању деце током целе године, те је потекла иницијатива о потреби за увођењем нове услуге у локалној заједници: Центра за дневни боравак за децу у ризику. По завршетку Округлог стола, у великој сали Културног центра у Вршцу приступило се другом делу програма. Прво су разгледани многобројни експонати и радови које су израдила деца на Кампу, Пошто дете, иако је субјект у праву, не може у свим поступцима правне заштите да има адекватну процесну улогу странке, уместо да буде притајена или прикривена странка, требало би омогућити да и у поступку буде субјект а не објект поступка. Било би пожељно да се, уз помоћ правника процесуалиста пронађу адекватни процесни механизми који би омогућили да се изрази субјективитет детета и у поступку и отклоне до сада уочени недостаци на нормативном плану. Проф. др Гордана Станковић Универзитет у Нишу

11 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА затим је приказан снимљен документарни филм о активностима деце у овогодишњем Кампу и прочитани сажети Извештаји о реализацији Кампа, од чега издвајамо следеће: Од планираних активности деце у Кампу највећи број је реализован. Спонтано су додаване активности које су биле компатибилне са интересовањима, жељама и потребама деце. Поред васпитних и педагошких задужења која су сви васпитачи имали у Кампу, у односу на своја специфична образовања и способности имали су и конкретна задужења за различите облике анимације деце. У том смислу биле су организоване физичке и спортске активности за сву децу Кампа, имајући у виду да је сам простор пружао изузетне погодности спровођења различитих садржаја, а на располагању деци су били сви потребни реквизити за њихову реализацију. Паралелно са наведеним активностима свакодневно су реализовани: хор, ритмика, рецитал, и фолклор и то у складу са жељама и потребама деце. У Кампу смо се активно бавили и здравственоваспитним мерама. Последњег дана боравка деце у кампу организовали смо финалне турнире у : малом фудбалу, стоном тенису и одбојци, као ревијалну утакмицу деце из кампа и ОФК Вршац Јунајтед из Вршца. Победници су добили одговарајуће пехаре и награде, а сви учесници кампа вредне књиге, након чега је у препуној сали Чардака организована Свечана приредба која је трајала више од једног часа уз учешће све деце из кампа, али и гостију, кoja je завршена заједничким ручком, дружењем и јединственом поруком свих: Довиђења Пешчаро Добар дан Пешчаро 2014 Након упознавања присутних са текстом Извештаја о реализацији Кампа, пригодним беседама скупу су се обратили: директор ЦСР Вршац Миодраг Талпеш, ресорни члан општинског већа Гордана Калнак и директорка Покрајинског Завода за социјалну заштиту Рада Митровић. На крају се врло емотивним и садржајним говором обратила државна секретарка у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић доживевши громогласан аплауз од свих присутних. А онда су деца из Кампа за све госте извели краћу приредбу, приредивши потпуно задовољство и уверење да је њихов боравак у Кампу био пун погодак и добар путоказ, како то рече Државна секретарка и за друге локалне заједнице. Током боравка у Вршцу Државна секретарка је са делегацијом била примљена у Кабинету председника општине Вршац Чедомира Живковића где је разговарано о свим аспектима развоја система социјалне заштите у локалној заједници и конкретним облицима будуће сарадње. Миодраг Талпеш специјалиста социјалне рехабилитације стручност + очекивања + сналажљивост = циљ Потреба сталног стручног усавршавања у циљу обогаћивања знања, развијања појединих вештина и ефикасности у раду је препозната као нужност. Радимо на себи индивидуално и групно, кроз супервизију и акредитоване обуке. Схватили смо и прихватили шта све лиценцирање подразумева. Постоје ипак професионални изазови којима ни наука ни експерти нису дорасли, јер живот изнедри такве ситуације о којима чак ни сањали нисмо. Зато, какви год били наши снови, прави или они на јави често нас чека само наша мука звана довијање. Вероватно за ову методу ваља смислити неки финији и са стручног аспекта прихватљивији термин. Без обзира да ли се ради о добу писања оловком, добу писаћих машина, индига и гештетнера, или о савременим помагалима електронике - увек и свуда професионалцу остаје вештина сналажења када проблем мора да се реши на лицу места-сад и одмах. Наведено може да се поткрепи ситуацијама од пре тридесет као и од пре две године. Породица надомак града нашла се у изузетно тешкој ситуацији. Чине је мајка, која је неспособна за рад, и њен малолетни син обоје корисници социјалне помоћи. Кућа у којој су становали у ромском насељу срушила се и поставља се питање на који начин збринути породицу. Има више могућности: пронаћи одговарајућу стамбену јединицу у Шапцу, издвојити дете и сместити у хранитељску породицу, мајку детета у ГЦ Шабац, тражити средства од (у то време постојеће) самоуправне интересне заједнице за подизање новог стамбеног објекта. Мајка са дететом жели да остане у окружењу где је живела, не жели да се раздваја од детета о којем се изузетно добро брине, без обзира на радну неспособност што је утврђено током праћења од стране социјалног радника. Професионална нам је обавеза да се испоштује најбољи интерес детета, а то значи да дете остане са мајком у истом окружењу, као и да се подржи напор инвалидне мајке да истраје у родитељским напорима. На првом месту увек је о- предељење да је најбоље решење оно које је мање рестриктивно и не подразумева одмах смештај у установу. Да ли само због свести о томе да морам учинити све што могу пре него дође до раздвајања мајке и сина, или због елана и енергије, унапред сам спремна да се суочим са немогућим. Средства за градњу куће су делимично обезбеђена, а кућа мора да се озида и најкраћем временском периоду. Требало је наћи мајстора који ће прихватити да озида кућу од једног одељења за најнижу цену, урадити предрачун, наћи најповољније цене материјала, али уклопити да стовариште буде у близини. Сећам се вратоломних активности да се све некако уклопи у одобрена средства. Тада креће поново питање утовара, истовара, превоза, помоћних радника И овог пута на сцену ступа довитљивост. У окружењу постоје људи који имају коње и таљиге али нису сви спремни да помогну. Убеђивање, уцењивање, препирке и колона од неколико шпедитера на челу са социјалним радником. Када су схватили да и госпођа социјални радник седа на шпедитер сви способни чланови породица из ромског окружења пошли су на утовар и назад на плац где се зида кућа због истовара и помоћи мајстору. Свакодневне посете од стране социјалног радника дале су резултат. Кућа је брзо завршена, а мајка и дете остали су заједно у свом окружењу. И у актуелној ситуацији уз искуство, обогаћено знање, акредитоване обуке и развијене ресурсе морате уз добру процену да се довијате и урадите све што је неопходно а у циљу заштите интереса младе душевно оболеле особе. Прво што треба да се уради је адекватно лечење душевно оболеле особе, даље збрињавање полудивље крупне и ситне стоке која се у таквом стању нашла управо због неадекватне бриге и нередовне исхране. Проблем лечења је одмах реализован, а стока и домаћинство представљају велики проблем. Водитељ случаја грчевито тражи помоћ месне заједнице, сродника и окружења. Од месне заједнице и сродника има само вербалну подршку, али не и конкретну помоћ. Један од комшија прихвата да храни стоку уз надокнаду само на два-три дана. Поново зид у виду нетипичних препрека и питање шта даље? Није хумано оставити стоку без надзора и хране да лута и прави штете комшијама. Постоји могућност стављања стоке у азил у село удаљено од наведеног места око 50 километара. За такву услугу неопходна су велика материјална средства која наведено болесно лице не поседује. У оваквој ситуацији процена је да штићеник ни након лечења неће бити у могућности да брине о стоци тако да је неопходна њена продаја. Овлашћења се регулишу применом непосредног, привременог старатељства, но нико из села не жели да купи стоку (по малама су већ почеле приче да је жалосно што ће све отићи на добош). Поново препрека, тражење особа које се баве трговином стоке на црно, погађања, преговори, хватање и утовар стоке, исплата и све у присуству представника месне заједнице, ветеринара, привременог старатеља штићеника и, наравно, особе из села дежурне за сва оговарања и преношења ( да провере легитимност акције и да ли је све отишло на добош.) Епилог приче је да је штићеник извесно време био на лечењу, након изласка имао је средства за живот скоро годину дана. Сада је под сталним старатељством, под лекарском контролом, редовном терапијом, материјално и стамбено обезбеђен уз максималну сарадњу са водитељем случаја. Пошто више није упадљив, случај су већ и мештани села заборавили. Потписник ових редова и млада колегиница у улози привременог старатеља ово неће заборавити до краја каријере. Јулка Товиловић, социјални радник Центар за социјални рад Шабац

12 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА посета Чачку Државна секретарка у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић посетила је године Чачак. Први сусрет је имала са руководством локалне самоуправе града Чачка и том приликом се разговарало о функционисању социјалне заштите на подручју града Чачка. У том разговору је истакла да је највећи проблем у центрима за социјални рад недостатак кадрова, а да ће Министарство рада, запошљавања и социјалне политике пружити максималну стручну и техничку помоћ да се овај проблем реши. Истог дана државна секретарка је присуствовала отварању Дневног боравка за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју Зрачак. Од челника Града је информисана да је изградња Зрачка почела године и у ту инвестицију је уложено динара. Од тог износа из буџета града је издвојено 50 милиона а 25 милиона је обезбедило Министарство финансија. За комлетно опремање и рад овог објекта у овој години планирано је још динара истакао је мр. Војислав Илић градоначелник града Чачка. Овом приликом је истакао да је Чачак, после Београда, први град у Србији који је наменски саградио објекат за особе са сметњама у развоју. Градоначелник је најавио и изградњу фискултурне сале коју ће користити ученици специјалне школе 1. Новембар и установе Зрачак. У овој установи је посао добило 28 радника што је посебно значајно у време тешке економске кризе и отежаног запошљавања. По речима Бранкице Јанковић, Зрачак је испунио све услове да буде прва установа овог типа која ће добити лиценцу за рад прописану законом о социјалној заштити, јер су испуњени услови предвиђени Правилником о стандардима за обављање делатности у области социјалне заштите. Град Чачак је сјајан пример и за остале локалне самоуправе да крену овим путем. Државна секретарка је посетила и Центар за социјални рад града Чачка. На радном састанку у Центру истакнути су проблеми са којима се ова установа суочава, а најизраженији проблем је недостатак пословног простора за рад запослених и недостатак кадра. Након обиласка просторија у којима раде запослени Центра за социјални рад града Чачка, државна секретарка је обећала помоћ у решавању ових проблема у сарадњи са локалном самоуправом. Горан Јаворац ЦСР Чачак обука правника периоду од год. до У год. у Центру за социјални рад Шабац у Шапцу одржана је обука правника по акредитованом програму Обука правника за рад у центрима за социјални рад аутора програма Владана Јовановића, Драгана Вулевића и Сузане Пауновић. Предавачи су били Владан Јовановић и Драган Вулевић. Обуци је присуствовало 17 правника из Шапца, Ваљева, Лознице, Београда, Сремске Митровице, Суботице, Жабља и Опова. Током обуке обрађене су теме из области комуникације, рад у тиму, улога правника у ЦСР у оквиру метода вођења случаја, концепт заштите права де- тета по Породичном закону, садржај и вршење родитељског права и појмови од значаја за вођење поступка по Закону о општем управном поступку. Поред теоријског дела, учесници обуке су прошли више практичних вежби кроз које су на конкретним примерима обрађене теме теоријског дела обуке. Полазници обуке су активно учествовали током обуке. Размењене су корисне информације из праксе између колега ангажованих на различитим пословима из области социјалне заштите. Током обуке, атмосфера је била пријатна, радна и динамична. Стечено знање је проверено у завршном тесту последњег дана обуке који су учесници успешно урадили. Потврда коју ће полазници обуке добити је значајна и представља један од услова за лиценцирање код Коморе социјалне заштите према Правилнику о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити. Едукација је битна нарочито у том смислу што дефинише улогу правника у свим поступцима у центру, истичући њихов значај од почетка до краја поступка. правници ЦСР Шабац

13 ЈУБИЛЕЈИ ЈУБИЛЕЈИ 50 година рада Центра за социјални рад Шабац Дана Центар за социјални рад Шабац Шабац свечано је обележио свој јубилеј, 50 година рада у присуству многобројних званица међу којима су били државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић, затим представници локалне Градске управе, представници институција са којима Центар сарађује, представници других центара, некадашњи и садашњи запослени у ЦСР Шабац. Након кратког филма о Центру и поздравног обраћања директора Центра Бранке Давидовић, званицама се обратио и државни секретар Бранкица Јанковић која је у свом обраћању резимирала рад Центра кроз претходно време и упутила жеље и наду да ће се у будућности имати више могућности за квалитетнији рад у области социјалне заштите као и за бољи стандард запослених у тој области. Прелиставајући извештаје о раду нашег Центра за свих ових 50 година, извештаје који представљају својеврсну ризницу података о развоју једног друштва, о променама које тај развој условљава и носи, о људима који су ослонац свега тога, видимо да без области социјалне заштите нема цивилизованог друштва, нема напретка и развоја. Једна чињеница се намеће посматрано кроз време, проблеми људи и проблематика на којој центри раде остају у основи исти, само комплекснији, пратећи развој друштва у целини. Илустрације ради, од године када је било 266 корисника сталне новчане помоћи (једини податак који поседујемо из те године), па до августа године када има 1110 породица са 2624 члана, тешкоће у преживљавању и обезбеђивању основних егзистенцијалних потреба су остале исте, само су околности у којима живимо много комплексније и теже, јер се људи носе са свим последицама ратова, транзиције и економске кризе. И други послови којима се Центар бави доживели су велико повећање у броју корисника. Структура запослених тих давних година била је следећа: директор, секретар, 4 социјална радника, психолог, педагог, финансијски службеник, административни службеник, курир и чистачица укупно 12 људи. Од техничке опреме, Центар располаже са 60 рачунара, 40 штампача, 4 скенера, 2 фотокопир апарата, лаптоп - рачунаром и пројектором. Овако високом нивоу техничке опремљености свакако је највише допринела наша локална самоуправа и донација Министарства у години. Возни парк Центра се састоји од 4 путничка аутомобила. Два се користе за редовну делатност, а два користи Служба за помоћ и негу у кући. Поседујемо и модеран мини бус са 18 седишта који се користи за потребе корисника Дневног боравка за децу и омладину са сметњама у развоју. Прилаз нашој згради је прилагођен особама са инвалидитетом од године. Зграда има видео надзор којим су покривени ходници, главни и споредни улаз. Поред ове пословне зграде, Центар управља и новим објектом Установе за децу и младе оболеле од аутизма, површине м2, која је у потпуности завршена и налази се у фази опремања, како би била стављена у функцију године. Центар за социјални рад Шабац обавља послове који се односе на права и услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара Република Србија, као поверене послове и послове који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара јединица локалне самоуправе. Центар има потпуну подршку локалне самоуправе како за опремање Центра, тако и за развијање нових сервиса и услуга. Данас је у Центру запослено 82 радника; 35 запослених је на републичком буџету, а 47 запослених је на градском буџету. Рад у Центру организован је кроз 4 организационе јединице, почев од године, а у складу са Правилником о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад (''Сл. гласник РС'' бр.59/08). Служба за локална права и услуге формирана је 1. марта године на основу Уговора о међусобним правима и обавезама између града Шапца и Центра за социјални рад Шабац. Организационе јединице Центра су: Служба за правне послове Служба за заштиту деце и младих Служба за заштиту одраслих и старијих Служба за локална права и услуге У оквиру посете Шапцу, државни секретар Бранкица Јанковић обишла је заједно са директором ЦСР Шабац и Установу за децу и младе оболеле од аутизма која би требала да прими прве кориснике почетком године. Тек када смо упознати са структуром и бројем запослених можемо да схватимо колика је одговорност била на овим људима и колико је било важно (као и данас, уосталом) ангажовати све своје људске и стручне потенцијале да би се помогло људима у невољи. о центру некад и сад На основу чл. 4 Одлуке о организацији и раду Скупштине општине Шабац, а у смислу Препоруке о формирању Центра за социјални рад, као и самосталних стручних служби за послове социјалне заштите (''Сл. лист ФНРЈ'' бр. 11/63), Скупштина општине Шабац на заједничкој седници својих већа, дана 30. децембра године донела је Решење бр /63 о оснивању Центра за социјални рад Шабац, као самосталне установе. Овим решењем дефинисани су задаци Центра за социјални рад Шабац, као и органи управљања - Савет и управник. Савет Центра имао је 13 чланова, од којих је 5 именовала Скупштина општине Шабац, а по једног члана именовала је Хемијска индустрија ''Зорка'', ПИК ''Мачва'', Медицински центар, Општинско синдикално веће, Општински одбор ССРН, Општински комитет Савеза омладине Југославије и Испостава СУП-а. Управник Центра је по положају био члан Савета. У поређењу бисмо могли ићи у недоглед чини нам се да је сваки део тих старих извештаја од непроцењиве важности, као аутентична хроника једног друштва и једног времена. Област социјалне заштите данас сигурно не би била на овом степену развоја да у њој нису радили људи којима је интерес грађана увек био испред сопственог интереса, који су знали и хтели да решавају њихове проблеме, чак и оне који су деловали нерешиво. Центар за социјални рад Шабац доживљава нагли успон у последњих десетак година. Данас је то савремена установа социјалне заштите, која има добре просторне и техничке услове рада. Центар располаже пословном зградом површине 731,6 квадратних метара у којој има 33 канцеларије, писарница, две просторије Саветовалишта за породицу и младе и посебна просторија ( скрин-соба ) за организовање одржавања личних односа малолетне деце са родитељима у контролисаним условима, под стручним надзором радника Центра, а по одлуци суда

14 ЈУБИЛЕЈИ ЈУБИЛЕЈИ У оквиру Службе за локална права и услуге формиране су 4 организационе јединице: 1. Помоћ и нега у кући; 2. Дневни боравак за децу и омладину са сметњама у развоју; 3. Социјално становање у заштићеним условима; 4. Канцеларија за субвенције код јавних предузећа Почетком године почеће са радом нова организациона јединица - Установа за децу и младе оболеле од аутизма. У Центру постоји и један број радника који ради за Центар као целину и не припада структурно ни једној организационој јединици - директор, секретар, социолог, рачуноводство, хигијеничари. Уз свесрдну подршку локалне самоуправе, а посебно уз разумевање и подршку градоначелника Шапца г-дина Милоша Милошевића и његових најближих сарадника, социјална заштита се посебно интензивно развијала последњих година. Проширивана су права грађана из надлежности локалне самоуправе и развијане су нове услугe: Саветовалиште за породицу и младе са СОС телефоном при Центру за социјални рад Шабац почело је са радом године; Становање уз подршку за младе који се осамостаљују реализује се од године; Помоћ и нега у кући за стара, болесна и инвалидна лица је услуга која се пружа од године; Привремени смештај жртава породичног насиља Сигурна кућа почела је са радом године; Дневни боравак за децу и омладину формиран је године; Прихватна станица за одрасла и остарела лица стављена у функцију године; Социјално становање у заштићеним условима зграда са 12 стамбених јединица за избегла, прогнана и интерно расељена лица, као и домаће социјално угрожено становништво, озидана је и усељена године. шта да прикажемо. У недавно формираној Комори социјалне заштите само Центар за социјални рад Шабац има два стручна радника који су чланови Скупштине, од којих је један и члан Управног одбора. До сада постигнути успеси разлог су више да стремимо даљем напредовању. Пред нама је поступак лиценцирања стручних радника и лиценцирање услуга социјалне заштите. Указано поверење мора се оправдати. Свакако да Центар све своје задатке не би могао у потпуности испунити да нема изузетно развијену сарадњу са локалном самоуправом и континуирану подршку свог оснивача. Буџет социјалне заштите повећава се из године у годину, како за потребе социјалне заштите корисника, тако и за унапређење услова рада запослених у Центру, што сведочи о високом степену разумевања челника Града за област социјалне заштите. Центар је добро интегрисан у локалној заједници и препознат код својих сарадника као одговоран и поуздан партнер. Свакако, ми не бисмо могли овако функционисати да немамо одличне сараднике у другим институцијама и службама. Посебно се захваљујемо Асоцијацији центара за социјални рад Републике Србије, нашим колегама из других центара и установа социјалне заштите са којима већ педесет година, раме уз раме, решавамо и оно што се бар наизглед решити не може, као и ресорном министарству на стручној помоћи у борби са различитим професионалним изазовима. На крају - али не и најмање битно упућујем велико ХВАЛА свим бившим и садашњим радницима Центра за социјални рад Шабац на уложеном знању, упорности и стрпљењу које су уложили у решавање различитих проблема наших корисника. То су људи који су градили име нашег Центра и ударили темеље за будуће генерације. Надам се да сте, као и ја, поносни на оно што смо до сада постигли. Бранка Давидовић, директор (делови из уводног текста часописа Мрежа посвећеног јубилеју) Центар за социјални рад Шабац у последњих десетак година постао је значајан фактор у заједници, а запослени се максимално труде да тако буде и убудуће. У сарадњи са локалном самоуправом Центар организује читав низ акција и манифестација - Месец солидарности са старим лицима, Ускршњу честитку, (манифестација поводом дечије недеље за децу на породичном смештају и под старатељством), расподелу поклон пакета за наше мале кориснике поводом Нове године, помоћ за набавку школског прибора за ученике из социјално угрожених породица и слично. Један од плодова богате сарадње Центра и локалне самоуправе је и наш часопис Мрежа који редовно објављујемо сваке године. Свесни свог статуса и значаја посла који обављамо, а у жељи за даљим напредовањем и постизањем још бољих резултата, значајну пажњу посвећујемо подизању компетенција наших стручних радника, кроз континуиране едукације и разна стручна усавршавања. Наше напоре препознала је и признала и стручна јавност и ресорно министарство. Године добили смо Повељу за ванредне доприносе на унапређивању социјалне заштите у Републици Србији од стране Удружења стручних радника социјалне заштите РС. Центар за социјални рад Шабац је један од десетак центара који су учествовали на Првом сајму социјалне заштите године - предложени смо од стране ресорног министарства, будући да се знало да имамо

15 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ извештај о раду центара за социјални рад у Србији у години скраћена верзија Извештаја урађеног од стране Републичког завода за социјалну заштиту увод Центри за социјални рад 1 су у целој протеклој години били на својеврсној проби у настојању да дају допринос у што бољој примени новог Закона о социјалној заштити, који је ступио на снагу, у априлу месецу претходне године. Требало је оправдати и очекивања око дефинисане нове улоге ЦСР, али са њом и одређеног прогреса у реализацији већине реформских пројеката и идеја о раду и организацији рада у ЦСР и развоју система социјалне заштите у целини, а који су започети још почетком новог миленијума (2002.). ЦСР је подржан законским решењима о финансирању и увођењем нових реформских института, као и нових облика подршке за грађане који су у ризику али, у пракси испоставило се убрзо, и није била тако повољна ситуација. Истовремено, ЦСР је преузео и посебну одговорност у покретању иницијатива на локалном подручју које покрива у складу са усвојеним локалним, стратешким плановима развоја (реформе) социјалне заштите. Укратко, веома тешко је сада рећи да ли се у потпуности и у којим аспектима остварује улога ЦСР пресудна за остваривање више важних циљева социјалне заштите предвиђених Законом о социјалној заштити. У члану 3 је јасно наведено очекивање законодавца да осигура задовољавање основних потреба угроженог становништва остваривањем следећих циљева: 1 У даљем тексту ЦСР 2 У социјалну заштиту је у оквиру реформе уведен по први пут у Србији систем квалитета по којем ће сви пружаоци услуга бити у обавези да испуне минимуме стандарда као и да континуирано унапређују квалитет својих услуга. 3 Овај извештај је израђен у Одељењу за истраживање и развој Републичког завода за социјалну заштиту и у његовој припреми као и у прикупљању, контроли и обради података су учествовали радници Одељења, саветници: Шанија Сагдати, социолог, Мирјана Огњановић, социолог, Бранка Бркић, психолог и Драгана Владисављевић, дипломирани економиста, као и волонтерка Ивона Поповић, социолог. Аутор самог текста извештаја је др Лидија Козарчанин, руководилац Одељења. Достићи, односно, одржавати минималну материјалну сигурност и независност појединца и породице у задовољавању основних потреба; Обезбедити доступност услуга и остваривање права у социјалној заштити; Створити једнаке могућности за самосталан живот и подстицати социјалну укљученост; Очувати и унапредити породичне односе као и унапредити породичну, родну и међугенерацијску солидарност; Предупредити злостављање, занемаривање и експлоатацију, односно, отклањати њихове последице; Поред циљева социјалне заштите као основне делатности, ЦСР истовремено, треба да остварује и сопствени развој као јединствене установе, да је јача и да је унапређује бољим материјалним и технолошким (методолошким) условима за рад и усавршавањем и обуком радника који су запослени на пословима у ЦСР. Језиком реформе и усвојених нових института ЦСР треба да се припреми да ускоро, када се пропишу, испуни и структурне и функционалне стандарде рада и услуга. Тиме ће се коначно, и у пракси, започети са увођењем и развојем система унапређивања квалитета у рад ЦСР 2. У ове процесе је као део система јавних установа социјалне заштите активно укључен и Републички завод за социјалну заштиту. У складу са својим законски утврђеним пословима Завод је приступио развоју и изградњи одговарајућих база података и нових индикатора функционисања социјалне заштите као и изради годишњег синтетизованог извештаја о раду ЦСР у Србији 3. Корисници и клијенти ЦСР Основне карактеристике корисника и клијената ЦСР Сваки појединац и породица којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа има право на социјалну заштиту, односно, да буде корисник социјалне заштите и ЦСР. Права на социјалну заштиту обезбеђују се пружањем материјалне подршке и услуга социјалне заштите. Услуге су различите активности социјалне заштите којима се пружа подршка и помоћ појединцу и породици ради побољшања (очувања) квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика од неповољних животних околности и стварања могућности да самостално живе у друштву. Материјалном подршком се обезбеђује егзистенцијални минимум и подршка за социјално укључивање корисника 4. Корисници социјалне заштите су сви држављани Србије, по правилу, али у складу са Законом могу бити и страни држављани, као и лица без држављанства. Поред корисника социјалне заштите постоје и други клијенти ЦСР. То су старатељи, хранитељи и усвојиоци као и неке друге особе које у својству клијената такође, користе одређене услуге ЦСР (изводе из евиденција, различите потврде и слично). Иако користе поменуте услуге ЦСР они нису и непосредно корисници социјалне заштите већ услуге ЦСР користе да број корисника ЦСР У старосној структури корисника преовлађују деца (0-17) које има скоро двоструко више у односу на 4 Право на социјалну заштиту члан 4 Закона о социјалној заштити, У складу са чланом 5 Закона о социјалној заштити, АКТИВНОСТИ ДРУГИХ би, учествовали или сарађивали у остваривању заштите, или да би једноставно од ЦСР добили одређене информације. 5 Укупан број корисника социјалне заштите који су у току године били на активној евиденцији у ЦСР (дакле, уписани у Регистар ЦСР) представља један од најзначајнијих показатеља развоја и капацитета социјалне заштите у Србији. Можемо да констатујемо да је у години било укупно регистрованих корисника социјалне заштите особе. 16. Број корисника ЦСР по подручјима Србије за период Подручја Централна Србија Косово и Метохија Војводина Београд Укупно Србија У периоду од до године можемо приметити да укупан број корисника расте по свим подручјима Србије. Изузетак представља година у којој је укупан број корисника нешто мањи у односу на претходну годину, а исто важи и за подручје Војводине, када је укупан број корисника ЦСР од године опао за читавих корисника, или 9,8%. То је и непосредан разлог због којег и укупан број корисника ЦСР у Србији није већи у у односу на годину већ је мањи за корисника, или - +5,7% +7,5% +7,7% -2,2% +8,0% старосне групе корисника, родна припадност за -2,2% 6. У години пораст броја корисника се наставља и већи је број у односу на претходну годину за корисника или за 8,0%. У броју становника Србије (без КиМ) је учешће корисника социјалне заштите у протекле три године било следеће: у 2010 је било 7,53%, у години је било 7,23% а у години је 8,8% становника Србије истовремено и корисника социјалне заштите. старије кориснике (65+), а у родној структури има промена које су повезане са узрастом. 6 И нови образац за извештавање је допринео да се укупан број корисника утврђује искључиво по упису у Регистар корисника који се води у сваком ЦСР у складу са Правилником о организацији рада и... у ЦСР

16 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Корисници по узрасту 17. Укупан број корисника ЦСР (уписаних у регистар) на активној евиденцији у извештајном периоду према старосним групама и родној припадности Број корисника на активној евиденцији у току године ( ) Број корисника на активној евиденцији дана м ж Укупно м ж Укупно Деца (0-17) Млади (18-25) Одрасли (26-64) Старији (65 и више) Укупно АКТИВНОСТИ ДРУГИХ школска спрема и родна припадност 18. Корисници (15 и више година) према школској спреми и родној припадности Школска спрема мушки женски Укупно Без школске спреме Непотпуна ОШ Основна школа Непотпуно средње образовање Средње образовање Више и високо oбразовање Непознато Укупан број корисника ЦСР (уписаних у Регистар ЦСР) који су били на активној евиденцији у току године као извештајном периоду, је а на нивоу читаве популације жене су заступљене нешто мало више (51,8%) него мушкарци. По старости највеће учешће у укупном броју корисника имају одрасле особе, узраста од године (46,4%), на другом месту су деца до 17 година (28,0%), на трећем месту су старије особе са 65 и више година (15,8%), а најмању групу чине млади од 18 до 25 година (9,8%). Ако рачунамо заједно децу и младе (као у претходним извештајима) онда та двослојна циљна група корисника ЦСР има учешће на нивоу 37,8% што је на другом месту по величини иза групе одраслих особа. Занимљиво је да код деце и младих преовлађују де- национална и етничка припадност Подаци о националној и/или етничкој припадности корисника којима располажемо одговарају само саставу за који су прикупљени. Прикупљени су и познати само за један део корисника (тачније ) или за 66,6% од укупног броја У односу на претходну годину подацима располажемо само за око 5% упитаних корисника више. Према овим подацима најбројнија је група корисника који су се изјаснили као Срби ( или 29,4%), а одмах затим по учешћу друга је група корисника за које је евидентирано да нису хтели да се изјасне ( или 13,0%). На трећем месту по учешћу су припадници Ромске заједнице ( или 9,3%). 7 Из Пописа становништва, октобар, чаци односно, младићи док су девојчице и девојке у мањини. Обрнуто, код одраслих особа корисника ЦСР, преовлађују жене за неколико процената што је уствари и приближно стању становништва у целини. Али, код старијих корисника мушкарци су у значајнијој мањини. Старијих жена корисника ЦСР има 62,95%, а старијих мушкараца само мало више од трећине или 37,05%, од укупног броја старијих корисника регистрованих у ЦСР. Пресек, или број корисника на активној евиденцији на дан 31. децембра је корисника а односи заступљених полова и учешћа старосних група су на тај дан релативно слични стању у току године. Поредећи, могли бисмо и додати да је број на пресеку сваке године макар за петину мањи од броја за целу годину. У Обрасцу је упит за националну или етничку припадност унет на основу одговарајућег садржаја Пописнице. 7 Интересантно је да у списку набројаних могућности нема ни једне опције у којој нема уписаних припадника а корисника ЦСР. Опције су редом - Срби ( ), Црногорци (1055), Југословени (130), Албанци (6785), Бошњаци (1198), Бугари (1593), Буњевци (304), Власи (385), Горанци (1140), Мађари (13.911), Муслимани (1434), Немци (84), Роми (58.589), Румуни (1292), Руси (20), Русини (638), Словаци (1395), Словенци (138), Украјинци (57), Хрвати (1259), Чеси (5). У односу на претходну годину могу се уочити само мање промене углавном у правцу повећања броја припадника у већини од присутних мањинских, националних и етничких група. Укупно За све кориснике ЦСР који су старији од 15 година ( ) постављено је питање нивоа школске спреме коју поседују. Подаци о школској спреми добијени су за више од две трећине корисника, односно од укупног броја корисника 15+ година, или , за или 73,9%. 8 Треба напоменути да смо за извештај податке добили за нешто мало већи број ЦСР. 9 Нажалост, и у групи за коју је евидентирана школска спрема, доминира број корисника за које је остало непознато коју школску спрему имају ( или 22,5%) а у истом том броју доминирају жене. Највећа је група корисника који имају завршену основну школу, особа (или 22,1%). На другом месту по величини је група која је завршила средњу школу (или 17,0%) а на трећем месту је група корисника без икакве школске спреме са (или 15,8%). У свим групама има више жена сем у групи са средњом школом и непотпуном средњом школом где благо преовлађују мушкарци. Иако је тек друга радна способност Староснe групe корисника 8 Укупан број 15+ корисника ЦСР добили смо кад смо од укупног броја корисника по Регистру одузели децу испод 15 година. година евидентирања овог податка може се приметити и један релативно неповољан знак. У односу на претходну годину у ЦСР има значајно више евидентираних корисника који су завршили средњу школу, у % а у години, 13,5%. По нивоу учешћа су били средњошколци на четвртом месту и испод нивоа учешћа групе са непотпуном основном школом. Група са непотпуном основном школом сада је на четвртом месту по броју припадника (или 13, 2%). Значајно је и учешће корисника са непотпуним средњим образовањем и припадника (или 6, 8%) а најмања група корисника је са вишим и високим образовањем (2,5%). Посматрано у целини профил корисника по школској спреми је очекивано на нижем нивоу него у општој популацији особа старијих од 15 година, међутим, тај ниво је ипак порастао у односу на прошлу годину јер је у образовној структури порастао број корисника са завршеном средњом школом. 19. Број корисника према радној способности узрасној и родној припадности Радно способни корисници Корисници који нису радно способни М. Ж. укупно М. Ж. укупно 9 Ако овим темпом будемо наставили да унапређујемо податке за читаву 100% популацију корисника ћемо прикупљати податке тек за десетак година

17 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Деца (15-17) Млади (18-25) Одрасли (26-64) Старији (65+) Укупно Испитивали смо стање радне способности корисника ЦСР као карактеристику релевантну за све кориснике ЦСР који су старији од 15 година када се по закону појединац може укључивати на тржиште рада. Према прописима ПИО актуелним у години жене кориснице млађе од 60, као корисници мушкарци млађи од 65 година, такође, улазе у састав ове групе. То је укупно корисника. 10 О обележју радне способности смо за годину прикупили податке за укупно корисника. То је према горе наведеном укупном броју 94,8% од укупног броја корисника који имају изнад 15 година. У години је структура корисника социјалне заштите по радној способности била карактеристична по још већој заступљености корисника који су радно стално пребивалиште корисника: село или град? способни. То је показатељ који нам директно указује на степен испуњености циљева реформе и Закона, према коме би корисници неспособни за рад требало да имају одређену предност. Евидентирано је да постоји радна способност код корисника ЦСР (или код нешто изнад половине (53,8%) од броја особа код којих је ово обележје евидентирано. Постојање радне способности је обележје мушкараца (50,0%) колико и жена (50,0%). Број корисника код којих је евидентирано да нису радно способни је или 46,2% од укупног броја особа код којег је ово обележје евидентирано ( ). Код корисника за које је констатовано да нису способни за рад нешто већа је заступљеност жена 54,6% а мање је мушкараца 45,4%. Уочене су битне разлике у доступности, односно смањена доступност услуга (права, мера) социјалне заштите у сеоским подручјима земље у односу на урбана подручја. Разлике се јављају, пре свега због присутне веће физичке удаљености социјалних установа од грађана који живе на сеоским подручјима Србије, али и слабијих услова за транспорт особа са инвалидитетом и/или немоћних особа. Уз познате демографске као што су старење и миграције становништва, ови услови у највећој мери утичу на приступ у остваривању права, примени мера и коришћењу услуга социјалне заштите. Због тога је у Образац ЦСР уведен одговарајући упит. Било је значајно утврдити да ли је стално пребивалиште корисника ЦСР у селу или граду. Заједно са овим обележјем утврђивана је и родна припадност. Ови подаци постоје за скоро флуктуација корисника Старосне групе корисника 21. Кретање броја корисника у извештајном периоду Пренети Новоевидентирани Реактивирани АКТИВНОСТИ ДРУГИХ укупан број корисника ЦСР у или у процентима изражено за 99,8% од броја корисника ЦСР. Утврдили смо да је нешто већи број од половине регистрованих корисника ЦСР у Србији у години, који живе на урбаним подручјима, или 56,6%. У складу са тим има нешто мање од половине, или 43, 4% корисника ЦСР који живе на сеоским подручјима. Мање корисника социјалне заштите са села присутно је скоро равномерно и у свим старосним групама. У односу на родну структуру корисника према месту сталног боравка, занимљиво је да су разлике између учешћа жена и мушкараца веће код корисника који живе у граду, у свим старосним групама. УКУПНО корисника Стављени у пасиву Деца (0-17) Млади (18-25) Одрасли (26-64) Старији (65 и више) Укупно Старосне групе Деца (0-17) Млади (18-25) Одрасли (26-64) Старији (65 и више) 20. Стално пребивалиште корисника, родна припадност, према старосним групама Градско Сеоско Укупно сеоско и М Ж Укупно М Ж Укупно градско Укупно Старије кориснике 65+ нисмо искључивали. Укупан број потенцијално активних корисника је јер од су одузети само корисници 0 до 14 година ( ). Обележје кретања броја корисника у ЦСР, у току године дана је важан фактор рада ЦСР и динамике у променама састава корисника. Флуктуација нам донекле, указује на време, или на аспект задржавања корисника у систему заштите, односно, под одређеним условима може донекле указати и на ефикасност предузете заштите. Обележје флуктуације евидентирано је скоро за целу популацију корисника или за 99,7% од укупног броја уписаног у Регистар корисника ЦС. Почетком године 65,7% корисника или скоро две трећине пренето је у активну евиденцију ЦСР из претходне године. 11 Иако је број пренетих предмета велики он је у релативним оквирима на нивоу прошлогодишњег. 12 Нови корисници који су се јавили у ЦСР са неким захтевом за помоћ чинили су 25,6% укупног броја корисника у току године, што је четвртина нових, и ова је бројка на нивоу прошле године. Корисници који су већ раније били корисници центра а у години су се поново јавили ЦСР са захтевом (или се јављају по позиву) чине релативно мало учешће или 8,7% укупног броја (на нивоу прошле године). У години је такође, стављена у пасиву документација за 20,3% корисника, односно сваког петог корисника у току године, што је такође била једна од одлика и прошле године. Пошто је годишња флуктуација корисника сагледана и према узрасним групама поредили смо и овај аспект динамике. Најмање пренетих из претходне године је у групи младих (18-25) и то је 62,1% од укупног броја младих у току године. Обрнуто, највећи број пренетих предмета је у заштити старијих од 65 година и то 68,1% или више од две трећине од укупног броја старијих корисника у току године. Одговори на питање зашто могу се наћи у природи мера и услуга које углавном користе ове старосне групе. 11 У 2011 години је овај проценат био нешто мањи 63,8%. 12 Али кад би био случај да буде велики број пренетих предмета у следећу годину (као и нагло смањен број) то може бити у одређеним условима знак недовољних ефеката или ниске ефикасности примењених видова социјалне заштите. Када се такве промене уоче, комплетно стање, узроци и разлози би морали бити предмет посебног испитивања

18 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ У односу на укупан број реактивираних случајева најмање је учешће старијих корисника (11,0%) а највеће одраслих (50,7%). И овде објашњења леже у природи подршке коју примају корисници односно у природи животних тешкоћа због којих су ушли у систем социјалне заштите. Доминација одраслих је знак да се међу њима налази највише корисника материјалних давања што опет указује да су животни проблеми због финансијског сиромаштва превладали. Поред тога, све су чешћа и запажања стручњака да се и породична патологија сама по себи, усложњава и такође, постаје разлог за реактивацију. По броју предмета који су се у току пасивизирали све узрасне групе имају учешће у складу са узрасном структуром и учешћем старосних група корисника. послови ЦСР на остваривању права, примени мера и обезбеђивању услуга Центар за социјални рад у складу са Законом (члан 120) Процењује потребе и снаге корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите; Спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите; Предузима прописане мере, покреће и учествује у судским и другим процесима; Води прописане евиденције и стара се о чувању документације корисника. У односу на флуктуацију сагледану по подручјима Србије, могу се приметити и нека одступања од утврђених просека учешћа појединих врста предмета, за целу Републику. У Централној Србији су учешћа пренетих, реактивираних, ново евидентираних или пасивизираних предмета релативно слична односима величина какви су у целини. Међутим понегде се разлике ипак појављују. На пример, у Београду где је, у години флуктуација предмета повећана - у пасиву је одложен повећан број предмета или чак 30,1%. Разлике су се појавиле и у Војводини у којој је обрнуто, повећан број пренетих предмета као и на КиМ (за 5%, односно 6%), а и број реактивираних скоро удвостручен. Било би корисно испитати све ефекте флуктуације корисника. Међутим треба да имамо у виду и стратешке циљеве у складу са којима подршка система социјалне заштите помаже појединцу да што пре напусти исти систем? не самоуправе, ЦСР обавља у складу са прописом који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно, надлежни орган јединице локалне самоуправе. Услуге социјалне заштите организују се за децу, младе и породицу и услуге за одрасле и старије особе, уз уважавање интегритета личности, стабилности веза и окружења корисника. Услуге социјалне заштите пружају се привремено, повремено и континуирано у складу с потребама и најбољим интересом корисника (члан 42 Закона). 3. Индивидуалног плана за одраслог или старијег корисника. Република Србија, односно, аутономна покрајима обезбеђују услуге процене и планирања социјалне заштите, када их у вршењу јавних овлашћења пружа центар за социјални рад. 13 Процену и планирање при- ликом пружања услуга обављају и пружаоци услуга социјалне заштите у складу са Законом о социјалној заштити и другим прописима. Евидентирали смо укупан број реализованих стручних поступака процене у години за све старосне категорије корисника услуга центара за социјални рад Број реализовнаих стручних поступака процене према корисницима услуга центра за социјални рад у Стручни поступак За децу За младе Број поступака За одрасле За старије Укупно Почетна процена Усмерена процена корисника Процена опште подобности усвојитеља Процена опште подобности старатеља Процена конкретне подобности сродника за пружање услуге породичног смештаја Процена опште подобности кандидата за пружање услуге породичног смештаја Друго Послови који се односе на остваривање права, односно, услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара Република Србија, обављају се као поверени послови, а организацију рада, нормативе и стандарде стручног рада у вршењу поверених послова прописује министар надлежан за социјалну заштиту. Послове који се односе на права односно, услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара аутономна покрајина односно, јединица локал- По Закону ЦСР (члан 121) у оквиру других послова иницира и развија превентивне и друге програме који доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана у области социјалне заштите грађана на територији за коју је основан. Иницира и развија програме који доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема уз друге послове које ЦСР обављају у социјалној заштити. Највећи број реализованих стручних поступака се односи на почетну процену (93.238). У односу на укупан број корисника ЦСР у години, стручни поступак почетне процене реализован је за сваког седмог корисника (или прецизно 6,8 -ти) у току године. Следећи по броју су стручни поступци усмерене процене корисника. Ако посматрамо почетну и усмерену процену заједно као дијагностичку фазу, ове процене је у просеку прошао сваки пети корисник ЦСР (или 5,09 - ти). Различите врсте стручних процена (за усвојитеља, за старатеља, за хранитеље) сачињене су за друге клијенте, сараднике и остале особе. Стручни поступци процене су обухватили сваког четвртог клијента ЦСР (или прецизно 4,15). Планови заштите су сачињени за 11,5% деце корисника ЦСР, 7,5% младих, 4,0 одраслих, и 10,1% старијих корисника. Поред тога за 67,6% од укупног броја урађених планова у урађене су ревизије планова. 14 Стручни послови центра за социјални рад послови процене и планирања У члану 33 Закона, се прописује да услуге процене обухватају процену стања потреба снага и ризика корисника и других особа које су од значаја за корисника, процену старатеља, хранитеља и усвојитеља. Услуге планирања обухватају индивидуално планирање услуга ради њиховог коришћења или одређивања мера заштите доношењем: 1. Плана услуга и мера за породицу са планом сталности за дете; 2. Плана за самостални живот младе особе која је, пре него што је навршила 14 година, била лишена родитељског старања односно, није живела са родитељима или усвојитељима; 105. Број сачињених планова и поновних прегледа планова услуга према старосним групама За децу 13 Услуге процене и планирања пружа и Центар за породични смештај и усвојење и установа за васпитање деце и омладине. За младе За одрасле За старије Укупно Број сачињених планова Број извршених евалуација планова услуга Ревизије планова се могу односити и на нека планирања и планове из претходне или претходних година!

19 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Планови заштите и поновни прегледи планова у- слуга, у току године су као резултат рада пријављени од ЦСР у укупно планирања и ревизија планирања. Када се посматра укупан број сачињених планова услуга и упореди са бројем корисника то се у односу на укупан број корисника може тумачити као неодложне интервенције Услуге социјалне заштите могу се пружати у виду неодложних интервенција ЦСР, када је угрожен живот, здравље и развој корисника (члан 56 Закона). Ове услуге се пружају 24 сата, и најчешће се односе на 1. смештај, 2. саветодавно терапијске и друге услуге које пружа ЦСР. Неодложне интевенције се могу пружати непосредно и у сарадњи ЦСР са другим службама и органима у локалној заједници. У евидентирано је укупно неодложних интервенција за све старосне групе корисника услуга ЦСР. да је у просеку, сваки осми корисник евидентиран у ЦСР прошао кроз планирање или ревизију плана социјалне заштите. Међу корисницима за које је у току године сачињен план (или ревизија плана, такође) највеће је учешће деце (41.7%) а мање је учешће планова за младе (10,08%) и планова за старије кориснике (21,3%). Највећи број неодложних интервенција био је усмерен на заштиту деце или 38.9%. Одрасли корисници су одмах иза деце по учесталости и чине 29, 4% од укупног броја корисника неодложних интервенција. На старије се односила петина (20.5%) неодложних интервенција а најмање их је било усмерено на младе, само 11,2% од укупног броја. У односу на претходну годину број неодложних интервенција које су евидентиране порастао је чак за евидентираних интервенција или за 46,5%. Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге у ЦСР су високо специјализовани послови који се по Закону (члан 46) пружају као видови помоћи појединцима и породицама које су у кризи, ради унапређивања породичних односа превазилажења кризних ситуација и стицања вештина за самосталан и продуктиван живот у друштву. Саветодавнотерапијске и социјално-едукативне услуге у ЦСР у складу са Законом, обезбеђују (финансирају): јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина односно, Република Србија. У току године је у ЦСР у Србији је реализовано индивидуално саветовање било доступно корисницима на нивоу сваког 21-ог евидентираног корисника ЦСР. Доступност саветодавног усмеравања породице смо процењивали имајући у виду (просечно) трочлану породицу корисника и уз овај услов свака десета породица је имала прилику да користи овај вид помоћи. Породична терапија је виши и сложенији вид помоћи од саветодавних услуга и њена је доступност очекивано мања, а према слободној процени, у је тек свака 230-та породица могла да користи ову услугу. 16 И услуга медијације подразумева такође, један релативно сложен процес у коме може учествовати различит број актера (корисника и других особа) а у извештајном периоду је тек сваки 519-ти корисник био у прилици да користи ову услугу ЦСР. ЦСР иницира и развија превентивне и друге програме који доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана у области социјалне заштите и програме који доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема уз друге послове које обављају у социјалној заштити. И број примењених акредитованих програма у извештајном периоду показује да је доступност и ове врсте специјализованих услуга за сада, на релативно ниском нивоу. Од укупно 173 одељења или ЦСР у Србији је у- ствари, тек 3 програма, у просеку, било доступно по једном ЦСР или за становништво на одговарајућем локалном подручју Број предузетих неодложних интервенција у извештајном периоду Неодложне интервенције Број Број За децу За младе За одрасле За старије Број примењених акредитованих програма за ЛЗ у Специјализовани послови Број програма Програм интензивне подршке породици 258 Социо-едукативни програм 219 Програми третмана 106 супервизијски послови Укупно специјализовани послови 107. Број случајева код којих су примењени специјализовани послови у Специјализовани послови Број случајева Индивидуално саветовање Саветодавно усмеравање породице Медијација Породична терапија Супервизија је процес у коме се кроз професионалну и личну подршку и учење стручњака у ЦСР применом стандарда који се формирају у односу на квалитет читавог процеса социјалне заштите, реализују стручни задаци којима се унапређује рад са корисницима у социјалној заштити. Стручњаци у ЦСР на тај начин развијају знање и способности да преузму одговорност за сопствени рад, подигну ниво квалитета свога рада и заштите корисника и добијају подстицаје за развој сопствене личности. Супервизор у ЦСР има задатак да усмерава, подстиче и процењује рад стручњака (водитеља случаја) и у свом деловању обједињава едукативно-развојну, подржавајућу и административну функцију супервизије. Прикупљени су подаци о стручним пословима супервизора у ЦСР као и о броју реализованих послова у току године. 16 Слободна процена се односи на укупан број породица које су евидентиране у ЦСР што је податак којим се не располаже већ је изведен на основу процена. Највећи број реализованих послова супервизора је утврђен у случајевима када је супервизор радио на извршењу индивидуалне супервизије (78.278). Ако овај број послова сагледамо у односу на укупан број корисника ЦСР у и под претпоставком да се индивидуалне супервизије раде по једна на један случај - можемо претпоставити да је у случају сваког 8 корисника рађена супервизија стручног поступка. Након тога, следи мањи број послова кад супервизор ради у својству водитеља случаја ( ), или следећа група послова, када супервизор учествује у раду као члан тима (19.552). Ако ове две групе послова сагледамо заједно (40.386), према истим претпоставкама као и у претходној ситуацији, примењене су у раду на сваком 16. случају. У односу на прошлу годину могу се уочити битне разлике у корист и вероватно много ажурнијег евидентирања рада стручњака

20 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ 109. Стручни послови супервизора и број реализованих послова у Стручни послови супервизора Број индивидуалних планова професионалног развоја водитеља случаја Број реализованих активности/ донетих планова и извештаја 2011.године Број реализованих активности/ донетих планова и извештаја године Број решења којима је одбијен захтев за признавање права у Број решења о обустави поступка у Број извештаја о напретку водитеља случаја Број случајева у којима је рађена индивидуална супервизија Број одржаних групних супервизорских састанака Број случајева у којима је супервизор члан тима Број случајева где је супервизор радио као водитељ случаја Број случајева у којима је супервизор обављао специјализоване стручне послове Број закључака о даљем признавању права у поступку преиспитивања Број решења којима је престало право у поступку преиспитивања у Укупно Број донетих решења у ЦСР у примени мера породично-правне заштите године Мера породично правне заштите Број решења/одлука Број решења/одлука управно правни послови Управно-правни послови су се у ЦСР одвијали у оквиру свих случајева остваривања права корисника у току године а везани су пре свега, за права на материјална давања. Прикупили смо податке о броју поднетих захтева корисника ЦСР као и о врсти права који су корисници желели да остваре. Од укупно пријављеног броја решења (и закључака) о признавању права, се односи на одбијање: одбијање захтева (30.932), обуставу поступка (3. 866) и престанак права (11.437). У просеку је сваки корисник социјалне заштите у ЦСР у години ( ) добио најмање једно решење а неки и више. А у примени мера породично-правне заштите је број донетих решења, одлука и других аката у извештајном периоду испитиван кроз прикупљање података у више наредних табела. Старатељство Усвојење Мере надзора над вршењем родитељског права Преиспитивања или ревизије старатељске заштите су у протеклој, години формално правно окончане у случаја старатељства. У односу на претходну годину више је рада на старатељству и донекле усвојењу а мало мање код мера надзора над вршењем родитељског права. У контексту управно правних послова, испитивали смо и колики је број изјављених жалби на решења ЦСР као органа старатељства, као и исход поступања по жалби у ЦСР, у извештајном периоду Број решења/закључака према врсти права 112. Број изјављених жалби на решења органа старатељства и исход поступања по жалби Врста решења/ закључка Број поднетих захтева за остваривање права у Број решења о признавању права у Стална новчана помоћ Једнократна новчана помоћ Број захтева према врсти права Додатак за помоћ и негу другог лица Увећани додатак за помоћ и негу другог лица Помоћ за оспособљавање за рад Укупно Исход поступања по жалби Број жалби Број жалби Одбачена жалба од стране ЦСР Прихваћена жалба и преиначено решење од стране ЦСР Делимично прихваћена жалба и делимично измењено решење од стране ЦСР Прихваћена жалба и достављена другостепеном органу Одбијена жалба Укупно изјављених жалби

21 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Према укупном броју жалби (5.865) можемо претпоставити да је у у просеку сваки 108 корисник ЦСР поднео жалбу. Од тога је ЦСР у 70% случајева прихватио жалбу и доставио даље другостепеном органу, одбио жалбу у 18,3% случајева, у 4,6% случајева одбацио жалбу, само у 3%, прихватио жалбу и преиначио решење а у 4,2%, делимично прихватио и делимично изменио решење. У односу на прошлу годину, број жалби је порастао значајно за читаве жалбе. Евидентиран је и број жалби корисника на решење органа старатељства достављених другостепеном органу и исхода у извештајном периоду у току године. Од жалби прослеђених другостепеном органу, из ЦСР су пријављени исходи за жалбе. Издавање уверења о чињеницама о којима се води службена евиденција Припрема аката за покретање судских и других поступака Остало Укупно Број жалби корисника на решење органа старатељства достављених другостепеном органу и исхода Исход Број жалби Број жалби Правна подршка/саветовање корисника Учешће у процени, планирању и реализацији мера Одбачена жалба Прихваћена жалба и преиначено решење Делимично прихваћена жалба и делимично измењено решење Прихваћена жалба и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак Утврдили смо да је у просеку, у току године, скоро сваки шести корисник ЦСР био истовремено и корисник неког од уверења ЦСР или посебне припреме аката за судске и друге поступке. Прикупљени подаци о учешћу корисника у планирању сопствене заштите указују да је од укупног броја корисника који су евидентирани у ЦСР око 3% учествовало и у планирању сопствене заштите. Израда форми као што су налази и мишљења су стручни послови, који се по захтеву суда или других институција у заједници могу обављати само од стране различитих профила стручњака у ЦСР. Прикупили смо податке о налазима и мишљењима по захтеву суда (и других институција), у различитим поступцима који су се односили на децу, младе, одрасле и старије кориснике ЦСР, у извештајном периоду. Прихваћена жалба и предмет враћен првостепеном органу са налогом мера Одбачена жалба и предмет враћен првостепеном органу са налогом мера Укупно поднетих жалби корисника на решења органа старатељства другостепеном органу Највећи број жалби је одбачен, 61%. У свим осталим опцијама жалба је делимично прихваћена и/или одбијена али са налозима мера. Тренд раста броја жалби је очигледан. У ЦСР су реализовани и други правни послови и у њиховој реализацији учествује и више других профила занимања радника у ЦСР. Утврдили смо број достављених налаза и мишљења другим институцијама и организацијама Број достављених налаза и мишљења другим институцијама и организацијама Број налаза и мишљења Врста институције Деца Млади Одрасли Старији Школа или предшколска институција Здравствене установе Установе социјалне заштите Полиција Врста правног посла 114. Други правни послови у току године Издатих уверења/ припремљених аката број Корисника Служба за запошљавање Удружења грађана Локална самоуправа Интер-ресорна комисија Издавање уверења штићеницима Издавање уверења о издржаваним лицима Друго Укупно Издавање уверења лицима према којима је извршено насиље у породици Издавање уверења лицима против којих је одређена мера заштите од насиља у породици У току године је у просеку за сваког 16. корисника израђена нека од стручних експертиза чији је исход налаз и/или мишљење. Најчешће је предмет експертизе одрасла особа корисник ЦСР. Можемо закључити да су најбројније размене стручних ставова (налаза, мишљења) унутар система социјалне заштите (између установа СЗ), затим са локалном самоуправом (доминантне групе су одрасли и старији корисници) и полицијом (већином деца и одрасли корисници)

22 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ 116. Налази и мишљења по захтеву суда у поступцима који се односе на децу у току године Поступак пред судом Број захтева суда Број налаза и мишљења Заштита права и интереса детета Вршење родитељског права Регулисање личног односа детета и родитеља Издржавање детета Лишење родитељског права Мишљење у поступку лишења пословне способности Мишљење у поступку враћања пословне способности Налаз и мишљење у кривичним поступцима за насиље у породици Поступак мирења Поступак нагодбе Налаз и мишљење у поступку заштите права Укупно Кривични поступак против родитеља због занемаривања и злостављања детета Целисходност покретања припремног поступка Припремни поступак Кривични поступак Прекршајни поступак Укупно Ако посматрамо захтеве суда и стручне налазе и мишљења ЦСР у години од укупно захтева суда највише је у вези са вршењем родитељског права (35,0%) што је у контексту појаве развода брака. И у односу на евидентираних реализованих налаза или мишљења у наведеним поступцима, у току године, највећи број је управо повезан са вршењем родитељског права ( 35,0%). У поступцима пред судом захтеви су потом бројнији у прекршајним и кривичним поступцима (за групу деце са поремећајима у понашању) као и у поступцима вршења родитељског права (поводом регулисања личног односа родитеља и детета за време и по разводу) Налази и мишљења по захтеву суда у поступцима који се односе на пунолетне кориснике у току Поступак пред судом Број захтева суда Број налаза и мишљења Продужење родитељског права Сврсисходност изрицања мере за заштиту од насиља у породици Супружничко издржавање Родитељско издржавање Издржавање других сродника Целисходност покретања поступка за лишење пословне способности У поступцима који се воде према пунолетним корисницима (млади, одрасли, старији) на судовима евидентирано је у ЦСР укупно захтева и то најчешће у поступцима заштите права (25,9%), поступцима мирења, кривичним поступцима за насиље обезбеђивање локалних услуга социјалне заштите Услуге социјалне заштите које се обезбеђују грађанима су дефинисане Законом и подељене у више група. О услугама из две прве групе, услугама процене и услугама планирања и четврте групе - услугама смештаја, које су у мандату Републике, већ је раније у овом Извештају, било речи. Сада говоримо о услугама које обезбеђује аутономна покрајина и/или једнице локалне самоуправе (општине и/или градови) а које се састоје од наредне три групе услуга у локалној заједници: прве, дневне услуге у заједници, друге, услуге подршке за самосталан живот, и треће, саветодавно терапијске и социо-едукативне услуге. Дневне услуге су: дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге сличне услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу. дневне услуге у заједници ЦСР пружа услуге процене и планирања услуга социјалне заштите а друге услуге попут дневних услуга у заједници, односно, дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и слично, ЦСР може пружати изузетно и само у оквиру посебне организационе јединице. Иначе, очекује се да развијемо читав низ потенцијалних пружалаца ових услуга у локалној у породици, поступцима за родитељско издржавање. У току године ЦСР је одговорио на захтеве суда са укупно налаза (и мишљења) према релативно истом редоследу фреквенција. Услуге подршке за самосталан живот су: становање уз подршку, персонална асистенција, обука за самосталан живот и друге врсте подршке неопходне за самосталан живот и активно учешће корисника у друштву. Саветодавно-терапијске и социо-едукативне услуге су интензивне услуге подршке породици која је у кризи, саветовање и подршка родитељима, хранитељима и усвојитељима, подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју, одржавање породичних односа и поновно спајање породице, саветовање и подршка у случајевима насиља, породична терапија, медијација, СОС телефони, активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности. заједници (уз претходно прибављену лиценцу за рад) од невладиних организација до приватних предузетника. За годину смо прикупили податке од ЦСР, о коришћењу дневних услуга у заједници, о броју корисника које је на услугу упутио ЦСР као и о томе ко су пружаоци услуга у локалној заједници

23 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ 118. Дневне услуге у локалној заједници, број корисника које је на услугу упутио ЦСР и пружаоци услуга у локалној заједници услуге подршке за самосталан живот Врста услуге Врста услуге у заједници која постоји обележити јединицом 1 која не постоји обележити нулом 0 Број корисника које је на услугу упутио ЦСР ЦСР непосредно Организациона јединица ЦСР Пружаоци услуга Установа коју је основала локална самоуправа НВО Други пружаоци Услуге подршке за самосталан живот у природном окружењу и месту сталног пребивалишта, куће или стана су од изузетног значаја у социјалној заштити као важан правац развоја и реформи. Ове услуге су посебно важне за децу која су на путу осамостаљења (група занемарене деце или у ризику од занемаривања) и која су често провела дужи период под окриљем система социјалне заштите и особе са инвалидитетом на свим узрастима, а у перспективи и старије особе могу бити корисници ове групе услуга. За сада су у локалним заједницама најчешће развијане услуге осамостаљивања за децу и младе а ретко и за друге кориснике. ЦСР су известили да је укупан број стамбених јединица којима систем у јавном сектору располаже (што укључује капацитете СОС, Дечијег села, Сремске Каменице, Панчева, Споменак, итд) захваљујући финансирању локалних заједница 40. Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју Дневни боравак за децу и младе са телесним инвалидитетом Услуге подршке за самосталан живот у заједници, број корисника које је на услугу упутио ЦСР и пружаоци услуга Дневни боравак за одрасле Дневни боравак за старије Помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју и инвалидитетом Помоћ у кући за одрасле Врста услуге подршке за самостални живот Услуга коју финансира ЛС ако постоји обележавамо јединицом 1 ако не постоји обележавамо 0 нулом Број корисника које је на услугу упутио ЦСР Пружаоци услуга Помоћ у кући за старије Свратиште за децу улице Свратиште за одрасле и старије ЦСР непосредно Организациона јединица ЦСР Установа коју је основала локална самоуправа НВО Други пружаоци Нешто друго Укупно Становање уз подршку за младе који се осамостаљују У току године у Србији су ЦСР за своје кориснике имали на располагању више врста дневних услуга: 7. Свратиште за децу улице, 8. Свратиште за одрасле и старије. Становање уз подршку за особе са инвалидитетом Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју, 2. Дневни боравак за децу и младе са телесним инвалидитетом, 3. Дневни боравак за одрасле, 4. Дневни боравак за старије, 5. Помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју и инвалидитетом, 6. Помоћ у кући за одрасле и старије, Утврђено је да се још може говорити да постоји монопол јавног сектора у пружању дневних услуга социјалне заштите у локалној заједници, али, мора се имати у виду и да у овој области постоји и сива (или црна) економија о којој немамо поузданих података. Ситуација је таква да у оквиру ЦСР (146+91) постоји највећи број пружалаца услуга, а након тога по броју пружалаца услуга следе локална самоуправа (100), и невладине организације (66). Укупан број корисника дневних услуга који су ЦСР пријавили, је По подацима из ЦСР, од тог броја је на узрасту деце и младих (испод 26 година), или 14,7% а 85,3% корисника чине заједно, одрасли и старији корисници (18.868). Укупно У реализујемо две врсте услуга подршке за самосталан живот: 1. Становање уз подршку за младе који се осамостаљују и 2. Становање уз подршку за особе са инвалидитетом. Укупан број корисника наведених услуга је 119. Један број међу њима су и одрасле особе са инвалидитетом. У највећем броју случајева је ЦСР односно, организациона јединица ЦСР или служба, та која која пружа одређене услуге подршке у осамостаљивању (41+5). Након ЦСР и установа социјалне заштите у мањој мери се у делу ове подршке као пружаоци услуга појављују невладине организације (4) као и посебне установе овог типа којима су оснивачи јединице локалне самоуправе (3)

24 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ саветодавно-терапијске и социоедукативне услуге Услуге социјалне заштите које су саветодавнотерапијске и социо-едукативне природе по Закону о- безбеђују: јединице локалне самоуправе, аутономна покрајина и Република Србија. 16 Овом групом услуга обухваћено је више различитих појединачних услуга и то: интензивне услуге подршке породици која је у кризи, саветовање и подршка родитељима, хранитељима и усвојитељима, подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју, одржавање породичних односа и поновно спајање породице, саветовање и подршка у случајевима насиља, породична терапија, медијација, Врста услуге СОС телефони, активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности. У години су ЦСР евидентирали услуге саветовалишта, СОС телефона, а све остале услуге су регистроване као друге. Укупан број евидентираних корисника наведених услуга је Највећи број корисника су већ по правилу, клијенти саветовалишта. За сад су сва саветовалишта или организациони део или унутар самог ЦСР и функционишу у јавном сектору (само једно је НВО) Саветодавно-терапијске услуге према броју корисника и пружаоцима услуга Број сaветодавно терапијских услуга Број корисника које је на услугу упутио ЦСР ЦСР непосредно Организациона јединица ЦСР Пружаоци услуга Установа коју је основала локална самоуправа Саветовалиште СОС телефон Друго Укупно Закључци и препоруке опште констатације У овом синтетизованом Извештају разматран је рад ЦСР у Србији у току године. Анализиране су одлике капацитета ЦСР, карактеристике корисника и клијената ЦСР, обим и садржај послова и одређене одлике квалитета услуга ЦСР. Сви ови елементи сагледани су са аспекта циљева и захтева новог Закона о социјалној заштити а основни инструмент којим је прецизније дефинисан и операционализован предмет ове анализе је Образац за извештавање о раду ЦСР, који је настао као резултат ангажовања низа актера од МРЗСП и Завода за социјалну заштиту (републичког и покрајинског) до пројектних активности организација из УН система (УНДП, УНИ- ЦЕФ, УНФПА итд.). 16 У извештају је већ било речи о овим услугама у оквиру редовне делатности ЦСР. НВО Други пружаоци Конкретно, годишњи рад ЦСР се може оценити као успешан. Сагледан је са становишта циљева реформе социјалне заштите али и са становишта остваривања циљева закона које ЦСР у свом раду примењује. Међу тим законима се највећим делом и непосредно реализује у ЦСР нови Закон о социјалној заштити. Баш у моменту финализирања овог извештаја окончана су подзаконска акта или правилници о лиценцирању, минималним стандардима услуга и стручним пословима социјалне заштите која ће обезбедити значајан прогрес у примени Закона. У том смислу је овај Извештај и преглед ситуације у систему и позиција са којих се креирају наредне акције. o ЦСР као установама - пружаоцима услуга у социјалној заштити Подручја Србије покривена су мрежом ЦСР. Капацитет мреже ЦСР је утврђен на основу уочених напредовања у кадровима и условима рада ЦСР. У току године у Србији је функционисало 140 ЦСР, односно, 173 одељења ЦСР. У одређеном смислу изузетак свакако представљају ЦСР на подручју КИМ где се због специфичних услова као и промене седишта више ЦСР, може уочити смањена доступност и крњи капацитети у остваривању права, мера и услуга социјалне заштите. Укупан број запослених радника у ЦСР у Србији је у протеклом петогодишњем периоду лагано растао. Број запослених радника - на неодређено и по уговору у ЦСР Србије, на дан било је укупно, радника. У поређењу и можемо закључити да се ради о расту броја запослених за 195 радника или, за 6,4 %. 17 Постоји и разлика у темпу раста, јер је у години број запослених према достављеним подацима, порастао за чак 687 радника или за 21,2% у односу на претходну, годину. Даљи раст броја запослених треба да буде директно у функцији развоја услуга. Финансирање радних места у ЦСР - У години је 77,3% радних места у ЦСР финансирала Република. Нешто изнад петине (22,7%) радних места, за рад на неодређено време, финансиралe су локалне самоуправе у општинама и градовима широм Србије. У старосној структури радника благо преовлађују радници који имају мање од 50 година живота (52,9%). У родној структури запослених у ЦСР је доминантно учешће жена у сваком од појединачних профила послова што социјалну заштиту чини већ традиционално, женским подручјем рада. Профил послова, обука, притужбе на рад - По профилу послова, у ЦСР највећу групу чине стручни радници и сарадници - од укупног броја они чине више од половине или 64,3%, или радника (43, 6% социјалних радника). Иако су активности у обуци радника опале, 88 ЦСР израђује годишње планове обуке. У активностима обуке и усавршавања је у учествовало 1404 радника ЦСР. Од тог броја 587 запослених у ЦСР је завршило програме обуке акредитоване у систему социјалне заштите. У односу на број притужби корисника на рад ЦСР, у просеку је сваки ЦСР у Србији у години (173) имао и више од три притужбе (3,87) док је у претходној години имао једну притужбу (1,65%). 17 У сагледавању ових података у ширем контексту или у интерпретацији треба имати у виду нормативе кадрова који нису прилагођени кризним временима, као и измене у прописима које су доводиле до континуираног пораста броја корисника социјалне заштите који права и услуге остварују посредством ЦСР. I АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Простор, опрема - Величину простора као проблем је пријавио приличан број, 70 ЦСР, а тешкоће око текућег одржавања, чишћења, грејања, и слично, пријавило је 49 ЦСР. Али, у односу на опремљеност стручњака у ЦСР, рачунаре и возила којима располажу, може се констатовати изузетно напредовање у ЦСР, у току протекле године. Набавка компјутера, канцеларијског намештаја као и текуће одржавање су били најчешћи предмет улагања у ЦСР и у том смеру треба наставити. Физичка доступност ЦСР - је од изузетне важности за већи број потенцијалних корисника јер и сад је сваки седми особа са инвалидитетом. Индикатори физичке приступачности самих објеката ЦСР истовремено су и показатељи бриге локалне средине о виталним интересима најугроженијих суграђана. Најмање једна трећина ЦСР (57) а по одређеним показатељима се тај број пење и до половине ЦСР (86), имају обезбеђену физичку доступност одговарајућег службеног простора предвиђеног за људе са тешкоћама у кретању. Ипак, половина ЦСР у Србији физички није доступна а у разрешавању тог питања локална самоуправа је најважнији чинилац. Информисање грађана и/или корисника - Постоји релативно јасан увид у степен остваривања постављених циљева у области обавештавања, приступања информацијама и медијске доступности података о услугама социјалне заштите грађанима. Огласна табла је класично и још увек доминантно средство информисања корисника и потенцијалних корисника. С обзиром на релативно низак образовни статус потенцијалних корисника ЦСР добро је што се нешто више користе медији као радио и ТВ. Појединачни извештај о раду ЦСР у години - је уредно достављен и исправљен по препорукама од стране свих Одељења Градског центра за социјални рад Београд (17). Већина ЦСР из Србије је Извештаје о раду ЦСР достављала исправљене по препорукама али уз кашњење, послате после предвиђеног рока (140). Један мањи број ЦСР је Извештај доставио а да није исправљен по препорукама и после предвиђеног рока (16). Извештај о раду ЦСР није доставо један ЦСР - ЦСР Бела Паланка. Додатни проблем везан за прикупљање података је и што Извештаји о раду ЦСР односно, Образац за извештавање није сваки пут попуњен у потпуности, што значи да поузданост одговора варира у зависности од конкретног питања. Достава и квалитет података које ЦСР годишње шаљу мора се подићи на виши ниво. о корисницима цср Утврдили смо основне карактеристике свих корисничких као и посебно осетљивих група корисника ЦСР односно, социјалне заштите у Србији. Број II

25 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ корисника ЦСР - У току године у ЦСР у Србији је евидентирано у Регистру корисника ЦСР укупно корисника. У односу на претходну годину утврђен је пораст броја за корисника или 4,9%. У периоду од до године укупан број корисника постепено расте по свим подручјима Србије а у години се смањује за 2,2%. Старост и родна припадност корисника ЦСР - По старости највеће учешће у укупном броју корисника имају одрасле особе, узраста од године (46, 4%), на другом месту су деца до 17 година (28,0%), на трећем месту су старије особе са 65 и више година (15,8%), а најмању групу чине млади од 18 до 25 година (9,8%). Занимљиво је да код деце и младих преовлађују дечаци односно, младићи док су девојчице и девојке у мањини. Обрнуто, код одраслих особа преовлађују жене само за пар процената што је приближно стању у општој популацији. Али, код старијих корисника мушкарци су у значајној мањини. Старијих жена корисника има 62,95% а старијих мушкараца само 37,05%, од укупног броја старијих корисника регистрованих у ЦСР. Знатно је веће учешће жена корисника социјалне заштите него мушкараца, у старијим годинама. Подаци о националној и етничкој припадности, школској спреми и другим уведеним критеријумима разврставања мање су поуздани. О националној и етничкој припадности прикупљени су подаци за корисника или за 66,6% од укупног броја У односу на претходну годину евиденцију имамо за око 5% корисника више. Према овим подацима најбројнија је група корисника који су се изјаснили као Срби ( или 29,4%), а одмах затим по бројности друга је група корисника за које је евидентирано да се нису изјаснили ( или 13,0%). На трећем месту су припадници Ромске заједнице ( или 9,3%). Подаци о школској спреми су прикупљени за корисника или за 60,5%. Нажалост, у групи за коју је евидентирана школска спрема, доминира број корисника за које је остало непознато коју школску спрему имају ( или 22,5%) а у истом том броју доминирају жене. Највећа је група корисника који имају завршену основну школу, особа (или 22,1%). На другом месту по величини је група која је завршила средњу школу (или 17,0%) а на трећем месту је група корисника без икакве школске спреме са (или 15,8%). У целини посматрано овај профил је знатно неповољнији од просечног за становништво 15+. О поседовању радне способности смо прикупили податке за укупно корисника. То је 94,8% од укупног броја корисника који имају изнад 15 година. Структура корисника социјалне заштите по радној способности била је карактеристична по нешто већој заступљености корисника који су радно способни ( ). Код корисника за које је констатовано да нису способни за рад нешто већа је заступљеност жена 54,6% а мање је мушкараца 45,4%. о деци као корисницима ЦСР О припадању корисничким и посебно осетљивим групама - извештавамо у два дела, у првом делу о деци (по Закону о социјалној заштити - сви узрасти пре пунолетства) а у другом о пунолетним корисницима ЦСР у Корисничке групе деце су: Деца која су занемарена или у ризику од занемаривања, Деца жртве насиља, Деца са проблемима у понашању, Деца чији се родитељи споре око начина вршења родитељског права, Социо-материјално угрожена деца. Укупан број деце корисника регистроване у ЦСР у години је Основна констатација би на основу прикупљених података била, да више од половине укупног броја деце - корисника социјалне заштите (или по евиденцији ЦСР, ,9%), има животне тешкоће везане за социјалну и материјалну угроженост. Примећује се и пораст тог броја у односу на претходну годину. На другом месту по величини животних проблема деце су сукоби између родитеља (развод) који се споре око начина вршења родитељског права чак 25 хиљада деце или 14,2%. На трећем месту су проблеми са понашањем евидентирани код детета или са 8,6% учешћа те деце у укупном броју деце корисника. На четвртом месту су занемаривање деце или утврђени ризици од занемаривања деце евидентирани код деце или код 5,0% укупног броја деце. Најмањи по броју третираних случајева су проблеми породичног насиља па је најмања и група деце која су жртве насиља или 1,8%. Посматране су следеће посебно осетљиве групе деце у систему социјалне заштите: деца ОСИ, деца жртве трговине људима, деца припадници Ромске заједнице, деца бескућници, деца повратници (по реадмисији), деца жртве међународних отмица, деца страни држављани без пратње. 18 Припадност деце некој од наведених посебно о- сетљивих група утврђена је по евиденцији ЦСР иако је јасно да постоје пропусти и лутања у тумачењу нових дефиниција циљних група као и законских одређења. Ипак може се са сигурношћу тврдити да су деца припадници ромске заједнице као и деца ОСИ међу најбројнијим посебно осетљивим групама деце. У ЦСР Србије је евидентирано укупно деце која су током године обухваћена мерама превентивног и/или корективног надзора родитељског права (3.492 деце ). У структури ових мера је очигледно да недостаје чешћа и обимнија примена корективног надзора родитеља јер је у бризи о деци и директна подршка биолошкој породици. У току године евидентирана је у ЦСР у Србији у случајева, старатељске заштите у којима је дете узраста 0-17, стављено под старатељство (2011. године у случаја). Реализовано је 105 усвојења деце (у деце). У току године је у хранитељским породицама и у установама социјалне заштите било смештено укупно деце (0-17). У хранитељским породицама је било деце а у домовима за децу деце. На узрасту до 3 године, у домовима је било укупно 149 деце. o младим, одраслим и старијим особама као корисницима ЦСР Овај део закључака и препорука се односи на пунолетне кориснике ЦСР. Пунолетне кориснике ЦСР чине млади (18-25), одрасли (26-64) и старији (65+) или, укупно особа. У старосној структури, међу њима је најбројнија група одраслих корисника ( ). У свим старосним групама бројчано, доминирају социјално и материјално угрожене особе. Млађи корисници ЦСР у просеку су образованији, односно, постоји тзв. обрнута корелација у вези нивоа образовања и старости корисника ЦСР. Образовни ниво пунолетних корисника ЦСР је нижи од просека опште популације а највећу групу чине корисници са основном школом. Више од четири петине су незапослени или 84,1%. Међу посебно осетљивим групама пунолетних корисника највише има припадника ромске етничке заједнице и ОСИ. У односу на ранији период број пунолетних особа под старатељством ( штићеника) расте релативно брзо. Само у години више за петину или +20%, а број пунолетних особа под старатељством достигао је особа. На смештају 18 Ради евиденције као и анализе података важно је напоменути и треба имати у виду да једно дете у зависности од постојећих врста присутне угрожености може да се нађе евидентирано и у више врста посебно осетљивих група деце истовремено, односно, то је случај код деце која су вишеструко угрожена. у јавном сектору социјалне заштите посматрано заједно смештај у породицама или домовима било је укупно пунолетних станара домова. То је мало више него у претходној, години са пунолетних станара домова. У односу на смештај у другу породицу, смештај одраслих у домове је много чешћи а најчешћи је смештај у домове за одрасле и старије особе (16.028). Посматране су и следеће корисничке и осетљиве групе у ЦСР које обухватају пунолетне особе, младе, одрасле и старије особе: Жртве насиља (5.538 ), Жртве трговине људима (75), Социјално и материјално угрожене породице/ појединци ( ), Особе са инвалидитетом (75,304), Припадници ромске заједнице (31.994), Бескућници (290) Повратници (1.631), Избегле и интерно расељене особе (4.325) Други клијенти сарадници и остали. Међу њима су како је и очекивано, најбројније осетљиве групе, социјално и материјално угрожене породице, односно појединци, затим особе са инвалидитетом као и припадници ромске заједнице. o пословима ЦСР, примени мера и капацитетима за пружање услуга Утврдили смо да капацитети ЦСР сваке године све више расту, али и неке показатеље квалитета у обављању основних стручних послова ЦСР који могу бити оцењени као мање повољни. Прикупили смо и податке о неким од исхода у остваривању права, примени мера и обезбеђивању услуга социјалне заштите, као и о капацитетима услуга у локалној заједници који одражавају све активнију позицију корисника социјалне заштите. Основни стручни послови ЦСР су послови везани за процену потреба и планирање заштите/услуга, али су истовремено и најмасивнији део послова у ЦСР. Највећи број реализованих стручних поступака се односи на почетну процену (93.238). У односу на укупан III

26 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ број корисника ЦСР у години, стручни поступак почетне процене реализован је у просеку за сваког седмог корисника. Следећи по броју су стручни поступци усмерене процене корисника (31.387). Различите врсте стручних процена (за усвојитеља, за старатеља, за хранитеље) сачињене су за сараднике и остале клијенте ЦСР. Масивни стручни поступци процене обухватили су у просеку, сваког четвртог клијента ЦСР. Планови заштите су сачињени за 11,5% од укупног броја евидентиране деце корисника ЦСР. Исто тако је планирана заштита за 7,5% младих од укупног броја регистрованих младих корисника. С обзиром да је највећи број одраслих корисника евидентирано у ЦСР, само за 4% одраслих корисника су сачињени планови заштите. За старије кориснике су планови сачињени за 10,1% старијих корисника од укупног броја старијих који су евидентирани у ЦСР. Поред тога, за 67,6% од укупног броја урађених планова у урађене су ревизије планова. 19 У години је порастао број неодложних интервенција ЦСР за све старосне групе корисника у- слуга ЦСР на укупно 6.229, или за 46,5% у односу на претходну То су најчешће биле услуге усмерене на заштиту деце или у 38,9%. Специјализовани послови ЦСР као што су саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге (индивидуално саветовање, саветодавно усмеравање породица, медијација и породична терапија) обухватиле су у години, случајева, или за 32,5% више него у претходној години. ЦСР су реализовали и више од пет стотина превентивних и других програма који образују чланове заједнице и доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана у области социјалне заштите и/или доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема. И стручни послови супервизора у ЦСР напредовали су у току године. Највећи број реализованих послова супервизора је утврђен у случајевима када је супервизор радио на извршењу индивидуалне супервизије (78.278). Ако овај број послова сагледамо у односу на укупан број корисника ЦСР у и под предпоставком да се у просеку, индивидуалне супервизије раде по једна у једном случају - можемо претпоставити да је у случају сваког 8 корисника рађена супервизија стручног поступка. Управно-правни послови су се у ЦСР одвијали у оквиру свих случајева када се врше остваривања права корисника у току године а везани су пре свега, за права на материјална давања али и за примену 19 Ревизије планова се могу односити и на нека планирања и планове из претходне или претходних година! Требало би % корисника за које су сачињени планови заштите рачунати од укупног броја само оних корисника за које је предвиђено минималним стручним поступком да заштиту треба планирати. мера породично правне заштите или коришћење у- слуга. Од укупно пријављеног броја решења (и закључака) о признавању права ( ), се односи на одбијање: одбијање захтева (30.932), обуставу поступка (3.866) и престанак права (11.437). У просеку је сваки корисник социјалне заштите у ЦСР у години ( ) добио најмање једно решење а неки и више. А у примени мера породично-правне заштите је кроз преиспитивања или ревизије старатељске заштите у протеклој, години формално правно окончано случаја старатељства. У односу на претходну годину више је рада на старатељству а мало мање код мера надзора над вршењем родитељског права. Испитивали смо и колики је број изјављених жалби на решења ЦСР као органа старатељства, као и исход поступања по жалби у ЦСР, у извештајном периоду. Према укупном броју жалби (5.865) можемо претпоставити да је у просеку сваки 108 корисник ЦСР поднео жалбу. Од тога је ЦСР у 70% случајева прихватио жалбу и доставио даље другостепеном органу МРЗСП. У односу на прошлу годину број жалби је порастао значајно, за читаве жалбе. Утврдили смо да је у просеку, у току године, скоро сваки 6 корисник ЦСР био истовремено и корисник неког од уверења ЦСР или посебне припреме аката за судске и друге поступке. Прикупљени подаци о учешћу корисника у планирању сопствене заштите указују да је од укупног броја корисника који су евидентирани у ЦСР у години око 3% учествовало и у планирању сопствене заштите. Израда форми као што су налази и мишљења су стручни послови који се по захтеву суда или других институција у заједници могу обављати само од стране различитих профила стручњака у ЦСР. У току године је у просеку за сваког 16. корисника израђена нека од стручних експертиза чији је исход налаз и/или мишљење. Најчешће је предмет експертизе била одрасла особа корисник ЦСР Можемо закључити да су најбројније размене стручних ставова (налаза, мишљења) унутар система социјалне заштите (између установа СЗ), затим са локалном самоуправом (доминантне групе су одрасли и старији корисници) и полицијом (већином деца и одрасли корисници). Ако посматрамо захтеве суда и стручне налазе и мишљења ЦСР у години од укупно захтева суда највише је у вези са вршењем родитељског права (35,0%) што је у контексту појаве развода брака. И у односу на број евидентираних реализованих налаза или мишљења у наведеним поступцима, у току године, највећи број је управо повезан са вршењем родитељског права ( 35,0%). У поступцима пред судом захтеви су потом бројнији у прекршајним и кривичним поступцима (за групу деце са поремећајима у понашању) као и у поступцима вршења родитељског права (поводом регулисања личног односа родитеља и детета за време и после развода). Услуге социјалне заштите које се обезбеђују грађанима су дефинисане Законом и подељене у више група. Када говоримо о услугама које обезбеђује аутономна покрајина и/или једнице локалне самоуправе (општине и/или градови) оне се састоје од наредне три групе услуга у локалној заједници: 1. дневне услуге у заједници, 2. услуге подршке за самосталан живот и 3. саветодавно терапијске и социо-едукативне услуге. Дневне услуге у заједници је у току године по извештавању ЦСР користило укупно корисника. Ако имамо у виду да су дневне услуге намењене особама којима је подршка потребна у обављању основних дневних активности или самозбрињавања, и да је Попис становништва указао на следеће: број око 700 хиљада особа са инвалидитетом број око 200 хиљада особа старијих од 80 година информацију да и више од половине старијих особа (65+) живе у самачком или у старачком домаћинству Свака процена капацитета којима тренутно располажемо јасно указује да су будући приоритети у динамичном развоју дневних услуга. И у години, ЦСР су пријавили само две врсте услуга подршке за самосталан живот: 1. Становање уз подршку за младе који се осамостаљују и 2. Становање уз подршку за особе са инвалидитетом. Укупан број корисника наведених услуга је 119 а непознато је колико је међу њима одраслих особа са инвалидитетом. У највећем броју случајева услугу пружа установа у јавном сектору социјалне заштите. Као саветодавно терапијске и социо-едукативне услуге су у години ЦСР евидентирали услуге саветовалишта, СОС телефона, а све остале услуге истог типа, су регистроване као «друге» с обзиром да у пракси постоје значајне различитости по општинама и градовима Србије. Укупан број корисника је био Највећи број корисника су били клијенти саветовалишта. Саветовалишта као водећи пружаоци ових услуга су смештена углавном по већим урбаним центрима и углавном раде као организациони део или унутар организације ЦСР, дакле у јавном сектору социјалне заштите. Извештај преузет са интернет странице РЗСЗ светски дан борбе против Алцхајмерове болести Светски дан борбе против Алцхајмерове болести обележава се 21. септембра сваке године са циљем да се подигне свест о болести и њеном утицају на појединце, породице, неговатеље, медицинске професионалце, истраживаче, заједнице и друштво. деменција представља нарастајући проблем "Деменција" је заједнички термин који описује групу болести које узрокују умирање нервних ћелија у мозгу. Овом приликом морамо да избегавамо митове и предрасуде које имамо о деменцији: Деменција није нормална последица старења Деменција није преносива деменција је више од губитка памћења Деменција је комплексна болест. Обично је њен први знак заборавност и то је често разлог зашто се деменција не препознаје у раној фази: очекује се да постанемо заборавни са годинама. Губитак краткорочног памћења, заборављање скорашњих догађаја доводи до тога да особа којој се то дешава постане несигурна, агитирана, а неретко и агресивна јер је у немогућности да разуме догађаје и оно што се дешава око ње. Напредак болести доводи до постепеног неповратног губитка памћења и утиче на могућност обављања свакодневних активности као што су вођење рачуна о сопственој хигијени и здрављу. Болест утиче на бистрину мишљења и на нашу способност да нађемо праву реч да би изразили мисли, осећања, потребе и жеље. Како се менталне способности особе урушавају тако особа има тешкоће у препознавању чланова породице и пријатеља. Особе које болују од деменције постају изгубљене у простору који су до тада добро знале и губе појам о времену

27 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Ови губици погађају појединца, али и чланове њихових породица, јер је за њих врло тешко да разумеју промене у понашању оболеле особе, па последица може бити и стрес у породици. Разумевање болести и знање о томе како најбоље одговорити на потребе оболелог, је од виталног значаја за сигурност и безбедност особе са деменцијом. Жене су посебно угрожене, из разлога што живе дуже и већа је вероватноћа да оболе од деменције, а такође су вишеструко стигматизоване. Стигматизоване су због тога што су жене, и суочавају се са дискриминацијом на основу пола, а и због сиромаштва са којим се жене широм света чешће суочавају. рана дијагноза вота, затим према подацима Светске асоцијације за Алцхајмерову болест према којој проценат оболелих у овој популацији износи 13%. Поражавајући подаци су да у Србији само 4% дијагностикованих пацијената узима адекватну терапију (према подацима о потрошњи лекова и процени броја оболелих од Алцхајмерове болести). хитна акција 1. октобар међународни дан старијих особа са продужетком животног века већи број старијих особа оболева Захваљујући напретку медицине и продужењу љуског века, наш свет стари, а године су један од највећих фактора ризика за настанак деменције. Глобално гледано свака девета особа преко 65 година има дијагностиковани Алцхајмер, а тај број пропорционално расте са годинама, тако да свака четврта особа преко 85 година болује од Алцхајмерове болести. Процена (ADI је да ће се до године број особа које живе са деменцијом повећати са 36 милиона на 115 милиона. Деменција доводи до потпуне зависности старијих особа и узрокује огромне трошкове за појединца, породицу и друштво. Процене показују да су трошкови бриге о дементним особама износиле 604 милијарди US$ у години. Истраживачи показују да половина ових трошкова пада на терет породица оболелог. насиље и дискриминација Особе оболеле од деменције губе способност рационалног расуђивања и доношења одлука у своју корист, па са тим у вези постаје теже заштитити њихова права. Ризик од дискриминације и насиља се повећава са прогресијом болести (психичког, физичког, финансијског, занемаривања). Ове особе постају сугестибилне, постају лаке жртве за различите преваранте које без страха пуштају у свој дом указујући им поверење и дајући вредности које поседују (новац, накит...). Особе са деменцијом се свакодневно суочавају са дискриминацијом са једне стране због социјалне перцепције старења, а са друге стране због стигме повезане са деменцијом. Стигма је главна баријера у пружању адекватне неге. Она спречава да се о деменцији уопште разговара и подстиче уврежено мишљење да је деменција нормални део старења и да се поводом тога ништа не може урадити. Чланове породица је често срамота да причају о деменцији и да траже помоћ. Рано дијагностиковање болести омогућава особи да учествује у планирању своје будућности и третману болести. Постоје докази да уколико је особа добила дијагнозу у почетном стадијуму, а која је праћена добром здравственом и социјалном негом симптоми деменције се могу смањити или се може успорити ток болести, а тиме смањити и јавни и персонални трошкови. Истраживања показују да већина људи који живе са деменцијом нису никад добили формалну дијагнозу. Студије показују да од 36 милиона људи са деменцијом 28 милиона није добило дијагнозу, па самим тим ни адекватан третман и негу. Чак и у високо развијеним земљама само 20-50% случајева деменције је дијагностиковано. Према процени Удружења грађана Алцхајмер број оболелих особа од Алцхајмерове болести у Србији је већ са тенденцијом пораста. Процена је заснована на подацима Републичког завода за статистику, према којима је у Србији у години живело особа старијих од 65 година жи- Деменција представља једну од најзначајнијих социјалних, здравствених и економских криза у 21. веку. Још увек су старије особе са деменцијом невидљиве у јавном здравственом планирању. Приступачност здравствених и социјалних услуга је једно од најважнијих људских права. Особе са деменцијом имају права на здравствене услуге и благовремену дијагнозу што је истакнуто у УН Конвенцији о Особама са инвалидитетом. Владе широм света треба да развијају стратегије које ће омогућити лакши приступ здравственим услугама особама са деменцијом и пружити им подршку кроз: Кампање подизања свести јавности о деменцији као болести, да није срамота тражити помоћ, као и кампање које ће омогућити промоцију развијања здравих стилова живота и смањења фактора ризика. Појединцима и њиховим породицама омогућити рано дијагностиковање, третман и подршку. Пружање адекватних информација о болести, пружање практичне и емоционалне подршке породицама оболелог како би наставили да се адекватно брину о дементном члану. Омогућити редован приступ лековима, који помажу да се успори ток болести. Потребно је пружити здравственим радницима едукацију која ће им помоћи у раном откривању и лечењу деменције. Висок ниво неге за оболелог треба да се пружа у заједници и институцијама. Потребни су закони који ће заштитити људска права особа са деменцијом. Партнерство здравственог и социјалног сектора као и цивилног сектора је од есенцијалног значаја за квалитетније пружање услуга. Наташа Тодоровић, дипломирани психолог др Милутин Врачевић Црвени крст Србије "Будућност какву желимо - оно што старије особе говоре, дуговечност и развој: прилике и изазови." Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства. Истовремено, старење становништва представља и један од највећих изазова и поставља пред државе и друштва све веће економске и социјалне захтеве. Неопходно је истаћи да је широм света, удео особа старијих од 60 година у популацији у порасту, а тај пораст се и даље наставља са једне стране услед опадајућег наталитета, а са друге стране услед повећане дуговечности. Очекивања су да број особа старијих од 60 година порасте од 600 милиона у години на преко 2 милијарде у Од године у свету је број старијих преко 65 већи од броја деце до 5 година, а процена је да ће до године бити више старијих него деце до 15 година старости. Потребно је прилагодити социјалне и здравствене услуге тренду демографског старења и такође промовисати активно старење које почиње већ у детињству кроз промовисање здравих стилова живота, образовања и волонтирања. Свесна неопходности другачијег друштвеног односа према старијим особама, који се више не може сводити само на задовољење основних егзистенцијалних потреба, Организација Уједињених нација донела је низ докумената од пресудног значаја за ову област. Један од њих је Резолуција Генералне скупштине УН, од децембра године, којом се 1. октобар проглашава Међународним даном старијих. У нашој земљи овај датум се обележава од године. Овим скупом искористили смо прилику да са једне стране укажемо на тешку ситуацију у којој се налазе неки од наших старијих суграђана, а са друге стране на потенцијал који старије особе имају у друштву и њихов непроцењиви потенцијал. У уторак 1. октобра године поводом Међународног дана старијих особа од 11:00 до 17:00 часова у холу Дома Синдиката организован је сајам услуга организација и институција које раде са старијима и за старије. Мото овогодишњег обележавања је "Будућност какву желимо-оно што старије особе говоре, дуговечност и развој: прилике и изазови." Излагачи на сајму биле су институције, цивилни и

28 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ корпоративни сектор, преко 40 излагача приказало је своје услуге. Поред тога старији су имали могућност да добију бесплатне услуге и савете од различитих излагача. Призма, Институт за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић", Симбеx, Алфа, а Геронтолошки центар Београд давао је бесплатне услуге мерења шећера, ЕКГ, а били су ту и савети. Одржан је и округли сто старијих и младих на тему "Будућност какву желимо-оно што старије особе говоре". На округлом столу су учествовали проф. др Душан Петровић, проф. др Анђелка Милић, др Милош Немањић, мр Радмила Урошевић и млади книжевник Немања Драгаш. Преко људи је обишло сајам. Ову манифестацију организовао је Црвени крст Србије, Геронтолошко друштво Србије у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике. Сајам услуга свечано је отворио др Јован Кркобабић, министар рада, запошљавања и социјалне политике. Скупу су се обратили проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, др Милош Немањић, председник Геронтолошког друштва Србије и Наташа Тодоровић из мреже ХуманаС. Старење, становништва пред нас ставља многе изазове здравствене и социјалне природе и њихово успешно решавање захтева проактиван став читавог друштва, њихове животне заједнице, породице али и саме старије. Држава треба да омогући финансијску сигурност и доступност услуга, али не треба да очекујемо да је држава само одговорна сви смо одговорни и потребно је да одговоримо на нарастајуће изазове старења. Оно што нам је свима, као друштву, потребно су нови приступи, да се препознају нови проблеми и искористе нове идеје, како бисмо изградили нове капацитете, потребне не само нашим старијим суграђанима већ читавој земљи. Управо је овакав догађај један од могућих одговора на изазове, јер само у партнерству јавног, цивилног и приватног сектора можемо адекватно да одговоримо на потребе. Партнерство које смо промовисали на Сајму услуга је добар пут ка побољшању квалитета живота старијих, оно подразумева укључивање свих сегмената друштва: институције, цивилни сектор и саме старије људе, у покушају да се осигура пуно разумевање изазова и адекватан одговор на њега. Овим на један начин обезбеђујемо грађење капацитета који ће не само пружати помоћ старијим људима, већ ће и укључивати саме старије људе као активне, заинтересоване чланове заједнице, који пружају свој допринос. Партнерски треба да се концентришемо на решавање проблема, пре свега полазећи од самих старијих. Користећи знање и искуство старијих људи јер они су експерти сопственог живота и важно је да у процесу доношења одлука узме се у обзир и њихово мишљење. Наташа Тодоровић, дипломирани психолог др Милутин Врачевић Црвени крст Србије изложба на отвореном Од 1. до 15. октобра у Београду, у Кнез Михајловој улици поводом месеца октобра постављена је изложба под називом Будућност какву желимо оно што старије особе говоре, дуговечност и развој: прилике и изазови и чији је покровитељ Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, а организатори Црвени крст Србије и Геронтолошко друштво Србије. Ова изложба жели да прикаже допринос старијих људи у заједници, њихову мултикултуралност и диверзитет, различите услове и стилове живота, али и огромно присуство духа и слободе, као и чињеницу да од њих треба и мора да учимо (на сликама су старији из различитих делова Србије, они који живе на селу, они који живе у граду, корисници Геронтолошког центра Београд, старији волонтери Црвеног крста, од оних који се баве пољопривредом до оних који су бивши професори Универзитета). Током целог месеца октобра у аутобусима кроз постере промовише се допринос старијих људи у друштву, али и позива се на солидарност међу генерацијама. У преко 90 аутобуса широм Србије на постерима на којима су познате старије особе из Србије промовише се и активно старење. Ову акцију поред Црвеног крста Србије подржавају Министарств рада, запошљавања и социјалне политике, UNPFA, ФОНД Б92 и Leo Burnett. Наташа Тодоровић, дипломирани психолог др Милутин Врачевић Црвени крст Србије

29 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ активности Фондације,,Солидарност Србије Ентузијазам нас не напушта. Трудимо се да кроз разне активности помогнемо онима којима је помоћ потребна. Наставили смо успешно започету сарадњу са Студиом глуме,,маска и поделили 60 улазница за представу,,не верујте Дарвину корисницима Дневних боравака Стари град, Раковица и Чукарица. Фондацији,,Милица Кићановић из Ваљева донирали смо огледало, сталак, WC шољу, лавабо за потребе опремања просторија Фондације. У многобројним молбама за помоћ које стижу у Фондацију, велики је број оних у којима нам се обраћају за помоћ у одећи, обући, намештају. Успели смо да одговорима на неке: РЕТО центру смо поклонили радни сто и фотељу; четврочланој породици из Малог Mокрог Луга где је мајка инвалид, а отац незапослен, донирали смо гардеробу, као и самохраној мајци петоро деце из Тополе. Институту за мајку и дете у Београду донирали смо фотеље, столице, лампе, комоде. Успешна акција помоћи Основној школи,,душан Дугалић из Београда приведена је крају одласком прве групе деце и пратилаца на седмодневни боравак у Врњачкој Бањи. Испратили смо их и пожелели леп опоравак. Одлазак друге групе деце је планиран за јун месец следеће године. И ове године смо били присутни на Сајму организација цивилног друштва који је одржан 30. и 31. маја на Тргу Николе Пашића у Београду. Пригодним флајером и рекламним материјалом представили смо наш рад. Посебно место на овогодишњем штанду заузела је издавачка делатност Фондације која је све обимнија. Поменућемо нека наша издања: Монографија поводом јубилеја 45 година постојања и рада Фондације, ШКР ГУТ, књига поезије прошлогодишњег добитника књижевне награде Ђурин шешир, други тираж књиге поезије 365 љубавних, Венац венаца, Геронтологија у Србији... Институт за ботанику, Фондација,,Солидарност Србије и Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју - Дневни боравак Стари град, 04. јуна у 12х, у Ботаничкој башти Јевремовац, су потписали тројни протокол о сарадњи и одржали прву радионицу у оквиру пројекта Прозор у природу. Реализација овог пројекта ће пружити могућност корисницима Боравка да на адекватан и стручан начин упознају свет биљака, дрвећа и екологије, а кроз непосредан контакт са живим материјалом о коме ће се сами старати. Путем активног и пасивног учешћа, а кроз сва годишња доба, корисници ће непосредно упознавати биљне врсте путем предавања, сађења, одржавања и рециклирања, чиме ће уједно развијати и емпатију, одговорност, креативност, а и показивати околини своје способност и умећа. Овакви програми и пројекти значајни су, јер се на овај начин подиже квалитет живота особа ометених у развоју, развија се позитивна слика о себи, независност и социјално прихватљиви обрасци понашања, а с друге стране се развија свест грађана и емпатија за права и потребе особа са ометеношћу. Овај пилот пројекат је финансијски и логистички подржала Фондација,,Солидарност Србије. Књижевна награда Ђурин шешир, коју заједнички додељују Фондација,,Солидарност Србије и Установа културе Пароброд Кућа Ђуре Јакшића, додељена је 25. јуна год. у кући Ђуре Јакшића у Скадарлији, овогодишњем добитнику Ненаду Глишићу, књижевнику из Крагујевца за рукопис књиге поезије под називом Доба. Циклуси На конкурс за Награду се јавило 113 аутора који су конкурисали са рукописима необјављених песничких књига под шифром, а жири је већином гласова одлучио да Награду за годину добије рукопис Ненада Глишића. Награда се састоји од уникатног, ручно рађеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете, барељефа у бронзи са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског и штампања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака. Фондација Солидарност Србије је у оквиру реализације својих програмских циљева, у јулу месецу, спровела акцију прикупљања прехрамбених производа. Прикупљене прехрамбене производе тежине око 150 кг је донирала, за потребе кухиње, организацији Верско добротворно старатељство, које свакодневно припрема око 300 оброка за најугроженије грађане. Дониране производе је у име Фондације Солидарност Србије уручио директор Владимир Илић. Осмех треба да станује у,,кући љубави и доброте и због тога ће Фондација,,Солидарност Србије наставити са месечним акцијама,,100 осмеха... желећи да они буду разлог осмеха на лицима оних којима ће бити намењени. - Краљево - потписивање Протокола о сарадњи Као резултат дугогодишње, успешне сарадње са установама и институцијама у Србији, истичемо сарадњу са градом Краљевом која се огледа на неколико поља. У Краљеву успешно ради део Департмана за социјални рад, адаптираћемо простор једне куће за боравак шесторо деце из материјално угрожених породица из околине Краљева. Најновија активност је Протокол о сарадњи потписан 13.августа текуће године између Фондације,,Солидарност Србије и града Краљева у име кога је Протокол потписао градоначелник Драган Јовановић. Протокол је формализација идеје о покретању иницијативе за обнову рада, односно оснивање Фондације,,Анђелка и Татије Савић у Краљеву чији циљ ће бити просветнохумани. Идеја је да се објекат Задужбине, према вољи оставиоца, адаптира у ученички дом у коме ће боравити деца средњошколци и студенти из околине Краљева који због тешке материјалне ситуације нису у могућности да плаћају смештај током школовања. Настављамо и сарадњу са установама социјалне заштите широм Србије. Донирали смо намештај Дому за лица ментално ометена у развоју у Тутину, као и Дому за смештај старих лица у Сурдулици (столице, фотеље, комоде, лампе, огледала, санитарне елементе...) Фондација је организатор веома амбициозног пројекта "Ниси сам" чији је иницијатор млади уметник Петар Вагнер. Поред музике која заузима централно место, палета његовог интересовања досеже и до друштвено одговорних тема пред којима многи окрећу главу. Како је и сам одрастао у средини коју одликују тежак живот и проблематика економског статуса, имао је прилику да се сретне са незавидним положајем својих пријатеља и њихових родитеља. Имајући све то у виду дошао је на идеју да напише музичку нумеру која би указала на тежак положај корисника Центра за заштиту одојчади деце и омладине у Звечанској број 7 која је и сама покренула пројекат изградње Материнског дома који подразумева мотивацију младих жена да не напуштају своју децу тако што им се обезбеђује простор са свим условима за несметано одгајање новорођенчади. Уз бројне познате личности (музичаре, глумце, спортисте...) које ће подржати пројекат "Ниси сам" својим учешћем, Фондација ће се заједно са Петром потрудити да анимира што већи број грађана Србије који свакако неће остати индиферентни пред евидентном потребом да се нешто учини и помогне онима којима је то најпотребније. За потребе реализације овог пројекта, снимљена је музичка нумера у студију и пратећи видео материјал (спот) који ће се емитовати на већини канала било са националном било са локалном фреквенцијом. Успоставили смо сарадњу са Спортским друштвом,,сингидунум и у оквиру наше акције,,све смо то ми организовали хуманитарну забаву на којој смо прикупили средства за помоћ деци са Дауновим синдромом која тренирају карате у овом клубу. Вођени идејом да свако дете заслужује подједнаку шансу за успех, верујемо да ћемо им на овај начин олакшати куповину опреме за даље учешће на такмичењима у њиховим категоријама. У току је акција помоћи Милану Ђурићу из Ваљевске Каменице, студенту завршне године Факултета политичких наука у Београду. Милан је као дванаестогодишњак, услед експлозије детонаторске капсуле, остао без три прста леве шаке, левог ока, а десно око му је тешко повређено. После више операција, руски лекари су рекли да постоји могућност да се вид у малом проценту врати. Међутим, због тешке материјалне ситуације у којој Милан живи, није у могућности да финансира пут и лечење у Москви. Живи са мајком у студентском дому где се он и храни, мајка га прати на сва предавања, а отац, инвалид живи сам у Ваљевској Каменици. Фондација ће платити трошкове боравка у Дому за њега и мајку и обезбедити бесплатне карте за Москву, а спровешћемо и акцију прикупљања материјалних средстава како бисмо убрзали Миланов пут на лечење. Славица Тишма Фондација Солидарност Србије

30 САРАДНИЦИ ЗА ПРОМЕНИЛА СЕ МОЈА СРБИЈА Била сам дете оног прошлога века с ума не може да ми се се сметне слика: кад смрт задеси човека. Најмање стотина дође код одра његова се вија сав живот људима ко слика прође говоре, памте по добром опрост се прави над оним што не прија. Променила се моја Србија Дошао човек ниоткуда био, опет отишао некуд једнога дана пристижу гласи да њега више нема да му се живот угаси. Тражиш му рода тражиш му кога ко ће му свећу принет код одра и све кад скупиш шта су ти рекли испада службено се сахранити мора. Кажу: знали смо га када смо били деца имао је сестре не знам шта је било са њима имао је жену и сина не знам шта је са њима одстранили су га после се чуло да га нема не зна се шта је било и шта га на путу живота вреба. Пробаћу да му нађем рођене ми јесмо из истог села али давно смо, давно погубили контакте сваке. Пробаћу да му зовем кума пробаћу било кога он дуго чекати не може са тог пута повратка нема. А онда дуга тишина као да човек никога нема ко да је с Марса пао тужна се прича спрема. Тамо у неком селу преци му почивају у миру али као да човек више нема фамилију живу. Допреш му до сина а он каже: мајка ми болесна дете ми мало ни моме оцу до мене није било стало и више од десете лета нисам ни знао куда се шета. Онда дуга тишина одговора ниоткуда нема на гробљу општинском рака се ево спрема. Променила се моја Србија Нисмо исти ни у животу ни у смрти а небо над нама кроз свемир путању прти камо ће душа и овог човека пронаћи своје место које је тамо чека. После ће поново само кроз родно село тамо пронети се гласи више га нема о Боже, ти му душу спаси. Променила се моја Србија и у животу и у смрти није више она ранија постали туђи смо људи. Дан ево свиће нови Сунце на истоку руди Земља и Сунце исто се воле ко прије али међу људима више раније љубави није. Променила се моја Србија Милана Николић, педагог ЦСР Велика Плана нови закон о социјалној заштити је уважио залагања асоцијације за нормирање права на пословно повезивање струковно повезивање члан 118. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу да сарађују с одговарајућим установама и организацијама у земљи и иностранству ради унапређења делатности и размене искустава. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу се повезивати у удружења ради остваривања заједничких професионалних интереса и унапређења услуга социјалне заштите. Запослени у социјалној заштити могу међусобно да се повезују у струковна удружења. Удружења из ст. 2. и 3. овог члана могу носити назив асоцијација или друштво. На оснивање, организацију и рад удружења из ст. 2. и 3. овог члана примењују се прописи о удружењима. позив на сарадњу Позивамо све колегинице и колеге из центара да достављају за објављивање актуелне информације, прилоге и фотографије адекватне резолуције, да на тај начин заједно будемо креатори нашег билтена. Уређивачки одбор задужбина Лазара и Анке Стојадиновић вила Поштански дом Врњачка Бања На непуних 400м од центра Врњачке Бање, налази се вила Поштански дом, задужбина Лазара и Анке Стојадиновић, која је изграђена године, са наменом лечења и опоравка радника Поште и Телеграфа Југославије. Објекат је у два наврата (1990. и године) реновиран, од стране ЈП ПТТ Србија, а од године вилом Поштански дом газдује Фондација Солидарност Србије. Вила Поштански дом је окружена предивним парком, са ограђеним двориштем и сопственим паркингом. Располаже са 60 кревета у луксузно опремљеним собама и апартманима (твц, фен, клима, телефон, тв, мини бар). Такође има ресторан, који је климатизован и поседује 120 места за седење, познат по богатој националној и интернационалној кухињи. Сви запослени и бивши запослени у Социјалној заштити, као и чланови њихових породица, имају могућност коришћења услуга овог бисера Врњачке Бање., уз попуст од 10% и могућност одложеног плаћања. Значајно је напоменути да је у овом објекту организовано више стручних скупова и састанака УО Асоцијације ЦСР. Услуге ове прелепе виле користе и запослени ГЦ Бежанијска коса, ГЦ и ЗЦ Панчево, ГЦ Шабац, као и запослени других Установа Социјалне заштите. Због повећања трошкова штампања и дистрибуције ГЛА- СА ЦЕНТАРА насталих услед значајно већег броја страна, са жаљењем морамо да објавимо да достављамо само центрима члановима Асоцијације ЦСР. Напомињемо, да наша добра воља уопште није спорна, али се морамо понашати рационално. Не смемо угрозити центре - чланове Асоцијације. Сигурни смо да ћете то разумети на прави начин. у асоцијацији су готово сви центри у Србији Центри за социјални рад чланови Асоцијације У Асоцијацији нису само још центри из: Баточине, Крупња, Љига, Пећинаца и Трстеника. Додуше, неки од њих су најавили прикључење. Нажалост, неки центри, и даље, иако су потписали приступнице, нису комплетирали документацију. Позивамо их да ту своју обавезу испуне што пре како би смо све то благовремено доставили Агенцији за привредне регистре. Ако тражите место за одмор и уживање, по најповољнијим условима, онда је вила Поштански дом право место за вас. Контакт телефони: / , 036/ факс: / e mail:... lazarevzavetvb@open.telekom.rs web:... pttdom.co.rs 58.

31 Лепоте Србије Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti. Ivo Andrić Троштице испод Голије