Универзитет у Приштини. Правни факултет. са привременим седиштем у Косовској Митровици МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Transcription

1 Универзитет у Приштини Правни факултет са привременим седиштем у Косовској Митровици МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Штрајк као начин решавања колективних радних спорова ЗАВРШНИ РАД Ментор: Проф. др Слободанка Перић Кандидат: Слађана Перић Косовска Митровица, годинe

2 УВОД ГЛАВА I ПОЈАМ И ПРАВНА ПРИРОДА ПРАВА НА ШТРАЈК Историјски развој и генеза штрајка Појам и концепт права на штрајк Штрајк као право Право на штрајк у међународном радном праву Право на штрајк као уставом признато право ГЛАВА II ВРСТЕ И ПОДЕЛА ШТРАЈКА Врсте штрајка Подела штрајка Подела штрајка према допуштености Законити штрајк Незаконити штрајк Подела штрајкова према циљевима Професионални штрајк Политички штрајк Подела штрајкова према нивоу на којем се организују Штрајк на нивоу предузећа Грански штрајк Генерални штрајк Подела штрајкова према начину на који се манифестују Штрајк изненађења Кружни штрајк Штрајк тромбоза Подела штрајкова према њиховој усмерености Примарни штрајк Секундарни штрајк Остале врсте штрајкова Штрајк упозорења Штрајк солидарности Дивљи штрајк Делимични штрајк Категоријални штрајк Штрајк са заузимањем предузећа Штрајк спорења ГЛАВА III РЕЖИМ ШТРАЈКА, ЗАБРАНА И ОГРАНИЧЕЊА, ПРЕСТАНАК ШТРАЈКА Општи режим штрајка Посебни режим штрајка Забрана и ограничавање права на штрајк Престанак штрајка Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 2

3 5. Престанак штрајка одлуком организатора штрајка (синдиката) Споразумни престанак штрајка Престанак штрајка актом надлежног субјекта (треће стране) ГЛАВА IV ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ШТРАЈКА Радноправне последице штрајка Радноправне последице законитог штрајка Радноправне последице незаконитог штрајка Грађанскоправне последице штрајка Грађанскоправне последице законитог штрајка Грађанскоправне последице незаконитог штрајка Управноправне последице штрајка Кривичноправне последице штрајка ГЛАВА V ДОПРИНОС СОЦИЈАЛНОГ ДИЈАЛОГА И КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА У ПРЕВЕНЦИЈИ ШТРАЈКА Социјални дијалог Улога и функције социјалног дијалога Смисао и домашај социјалног дијалога Социјални дијалог у Републици Србији Колективни радни спор и колективно преговарање Колективни радни спор Колективно преговарање ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА И ПРАВНИ ИЗВОРИ I ЛИТЕРАТУРА II ПРАВНИ ИЗВОРИ А. Домаћи правни извори Б. Страни правни извори (1) Међународна организација рада (МОР) (2) Акти Савета Европе (3) Акти Европске уније III ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 3

4 УВОД Радно право је прошло дуг пут од заштитног законодавства и првих интервенција државе у радне односе до самосталне гране права. Тенденција је да се правна регулатива којом се уређују и штите права запослених унапређује. Томе нарочито доприноси активност Међународне организације рада у виду доношења конвенција и препорука. Међутим, традиционално, радни однос као двострани правни однос је однос субординације (правне и економске подређености запослених послодавцу) и радноправне норме мора да помире антагонизам између права запослених на једној страни, и интересе послодавца базиране на неповредивости приватне својине. Радни однос карактерише узајамност и корелативност права и обавеза из радног односа. Ова права, као и сва друга људска права су универзална, јединствена и неотуђива. Смисао неотуђивости права запослених је у томе што би без ње радни однос изгубио своје основно обележје. То даље значи, да се ни подзаконским, нити било којим другим актима или радњама, не могу одузети или ограничити. Одузимање, ограничавање или злоупотреба тако утврђених права и обавеза, може бити предмет конфликта и спора. У том смислу, корелативност узајамних права и обавеза, дијаметрално супротни интереси радника и послодавца, могу довести до антагонистичких спорова међу њима. Из тих разлога немогуће је замислити ма коју страну у радном односу, без могућности да правним средствима заштити своја права и правне интересе. Неотуђивост ових права била би доведена у питање уколико она не би обухватала и адекватна средства заштите. То је логички след, јер дата права неће бити и неповредива уколико нису обезбеђена адекватном заштитом, тј. спектром правних средстава која запослени може по основу закона употребити у циљу остваривања повређених права. Неповредивост је друго обележје и захтев тих односа, својеврстан rerum natura, чиме се класификују у категорију природних права. Неотуђивост и неповредивост призната је и на међународном плану Универзалном декларацијом о правима човека из године, и Међународним пактом о грађанским и политичким правима из године. Садржину радног односа чине индивидуална и колективна права, обавезе и одговорности субјеката тог правног односа. При утврђивању, остваривању ових права, обавеза и одговорности може доћи до повреде истих, што доводи до спора између субјеката радног односа. Сходно томе, спор из радног односа може бити индивидуални и колективни, а у зависности од субјеката спора и предмета спора. Индивидуални радни Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 4

5 спор је спор који настаје у остваривању права запосленог из рада и по основу рада. Колективни радни спор је је спор између групе радника или синдиката с једне стране, и послодавца са друге стране, у случају повреде колективних права запослених из радног односа. За остваривање и заштиту својих права запослени се могу обратити како органима унутар предузећа (код послодавца), тако и екстерним органима. Најчешћи облик заштите права из радних односа је судска заштита. Премда, у савременом развоју све је већи акценат на методама мирног решавања радних спорова, како индивидуалних тако и колективних радних спорова. Свакако је интенција да се радни спор реши на миран начин. У том смислу у Републици Србији је године донет Закон о мирном решавању спорова. Предности мирног решавања су: поступак мирног решавања је брз, решење се добија у релативно кратком року (30 дана), мање бирократизован, једноставан уз посредовање треће стране, без већих трошкова за стране у спору. Због тога је радницима неопходно омогућити брзу, ефикасну и непристрасну заштиту права из радног односа, како би се избегли радни спорови већих или мањих размера, са бројним штетним последицама по радника (и егзистенцију његове породице), предузеће, некад и економију целе земље, шири регион. Поред мирних решавања колективних радних спорова и решавања правних колективних спорова судским путем, колективни радни спорови (превасходно интересни) могу се решавати и методима директне индустријске акције, односно остваривањем права на индустријску акцију или права на колективну акцију. Штрајк је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса на раду и по основу рада. Као метод притиска, кроз историју и данас у савременом развоју, штрајк је иманентан борби радничке класе за остваривање својих права. Предмет истраживања овог рада јесте штрајк као начин решавања колективних радних спорова. Право на колективну, индустријску акцију штрајк је (колективно) право које стране у колективном радном спору (индустријском конфликту) користе ради вршења притиска у циљу постизања колективних циљева економско-социјалне природе, односно ради решавања колективног спора у своју корист. Битна обележја права на колективну акцију тичу се субјекта и циља колективне акције. Право на колективну Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 5

6 (индустријску) акцију припада само субјектима колективног радног спора (индустријског конфликта), али не и субјектима сваке врсте колективних радних спорова (нпр. савет запослених нема право на организовање штрајка, а јавља се као субјект sui generis колективног радног спора). На страни запослених, као субјект права на колективну акцију јавља се синдикат, а (у упоредном праву) ретко и група или већина запослених који нису синдикално организовани. На страни послодаваца као субјект права на индустријску акцију јавља се сам послодавац или удружење послодаваца. Право на колективну акцију је увек усмерено против друге стране у колективном радном спору, како би се извршио притисак на њу да прихвати захтев. У ред модерних фундаменталних социјалних права убраја се право на штрајк, тј. има исти ранг као и право на рад. Право на штрајк је на међународном плану изричито или имплицитно признато у међународним уговорима универзалног и регионалног карактера, а у унутрашњем праву се јавља као експлицитно или имплицитно признато право уставног ранга. Претпоставка је да је штрајк као једно од основних социјалних права запослених, ефикасан и у пракси примењив механизам и метод за решавање колективних радних спорова. Посебне хипотезе истраживања: (1) социјални дијалог је ефикасан и ефективан метод у превенцији штрајка; (2) колективно преговарање је ефикасан и ефективан метод у превенцији штрајка; (3) најбољи исход колективног радног спора је мирно постизање споразума између представника послодаваца и синдиката и (4) штрајк је крајње или треба да буде крајње средство за решавање колективног радног спора онда када сва мирна решења кроз социјални дијалог, преговарање и посредовање не дају жељени резултат. Циљ овог рада је анализа законске регулативе која регулише проблематику решавања колективних радних спорова у Републици Србији њену комплементарност степену развоја индустријских односа и усклађеност са межународном регулативом. Република Србија има Закон о штрајку, који је усвојен године а допуњаван је и године. Овај рад треба да покаже да је неопходно озбиљно схватити проблем штрајка, штрајк као друштвену појаву и као специфични облик борбе запослених за боље услове живота и рада у оквиру предузећа и друштва као и да је право на штрајк основно социјално право. Рад садржи теоријска истраживања и законски оквир штрајка, Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 6

7 као легитимног начина за решавање колективних радних спорова, како у Републици Србији, тако и у другим земљама. Приликом израде рада коришћени су: историјски метод, који има за циљ, као што сам назив каже, да укаже на развој права на штрајк у међународном радном праву и у нашој земљи, на пресудну улогу штрајка у борби за доследније остваривање и ефикаснију заштиту економских и социјалних права и интереса запослених; упоредно-правни метод, који се користи да би се указало на сличности и разлике које постоје у појединим законодавствима земаља у региону; позитивно-правни метод, који указује на прописе који се примењују у земљи, који се односе на рад и права на раду, као и на права радника, са једне и послодаваца, са друге стране на организовање штрајка и аналитичко-дескриптивни метод, као општеприсутан метод у истраживањима, у раду ће бити коришћен за објашњење предмета истраживања и метод анализе садржаја, овим методом ће бити проучавани научни и стручни радови, публикације и истраживања и релевантна литература у вези теме рада. Рад је конципиран у пет међусобно повезаних глава. Прва глава обрађује проблематику правне природе и права на штрајк. Друга глава дефинише врсте и поделе штрајка. Трећа глава се односи на режим штрајка, забране и ограничења и престанак штрајка. Четврта глава обрађује правне последице штрајка, а пета глава се односи на социјални дијалог и колективно преговарање као примарне аспекте у превенцији штрајка. Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 7

8 ГЛАВА I ПОЈАМ И ПРАВНА ПРИРОДА ПРАВА НА ШТРАЈК 1. Историјски развој и генеза штрајка Штрајк се најпре јавио као социјални догађај, израз радничке солидарности. Првобитно је то био незаконит метод решавања колективних радних спорова, што је имало за последицу кривичноправну и грађанскоправну одговорност учесника у штрајку. Када је признато година тзв. револуционарна 1848., јер омогућила три велика права за радничку класу: право гласа, синдикалног и политичког организовања. Са признавањем права на синдикално организовање и стицањем права на колективно преговарање, нужно је долазило до укидања најпре кривичног дела, а потом и грађанскоправног деликта, односно материјалне одговорности због учешћа у штрајку. Тако је дошло до признавања слободе штрајка, да би, најзад, било признато и право на штрајк. 1 У фази либералног капитализма, по правилу све до пред крај 19. века, штрајк је био забрањиван, односно квалификован као кривично дело коалиције (завере), што се оправдавало индивидуалистичком филозофијом либерализма, по којој су облици удруживања, (а штрајк се схватао као спонтани облик удруживања), у супротности са темељним принципима слободе појединца (филозофија индивидуализма), принципима слободе уговарања (индивидуалне воље), и права приватног предузетништва (на подлози приватне својине). 2 До укидања штрајка као кривичног дела долази при крају 19. века. У Француској се законом из године укида деликт коалиције, што је учинило штрајк допуштеним. У Великој Британији се укида године Законом о завери и заштити својине (Conspiracy and Protection of Property Act). 3 У САД се сматра да је слобода штрајка 1 Б. А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова - методи и институције, ЈУРС, Београд, 1999, стр Исто, стр F. Schmidt, The Right to strike in a National Context, En hommage a Paul Horion, Faculte de droit a Liege, 1972, стр. 229 (Преузето од Б. А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова методи и институције, стр. 154). Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 8

9 призната судским путем још године у случају Commonwealth vs. Hunt 4, с тим да је законским путем право на штрајк признато тек године доношењем Националног закона о радним односима (Вагнеров закон). 5 У Шведској је право на штрајк признато посебним споразумом Шведске конфедерације синдиката и Шведске конфедерације послодаваца још године тзв. Децембарски компромис, чему су претходиле законске измене (Vagrancy Act) и године (Кривични законик). 6 Укидање штрајка као кривичног дела (крајем 19. века) је последица постепеног признавања штрајка као фундаменталног социјалног права, при том су само одређена понашања током штрајка, као нпр. примена принуде или озбиљне претње против нештрајкача, могла бити квалификована као кривично дело. Међутим, и после укидања штрајка као кривичног дела, штрајк се још увек квалификује као грађанскоправни деликт, чиме се задржава одговорност за штету коју услед штрајка претрпи послодавац. Тек са признавањем права на штрајк, штрајк (законит штрајк) престаје да буде деликт у грађанском праву који повлачи одговорност за штету синдиката или штрајкача. Синдикат или штрајкачи могу да одговарају за штету само ако је она причињена због прибегавања недопуштеном (незаконитом) штрајку (са становишта циљева, начина спровођења, предмета штрајка) Појам и концепт права на штрајк Термин штрајк у наш језик дошао је под утицајем енглеског термина strike, који је и сам настао, у смислу прекида рада, крајем 17. века из синтагме to strike sail спустити једра, односно зауставити, прекинути пловидбу. Француски термин la greve потиче од имена једног трга у Паризу La place de la Greve, на коме су се окупљали незапослени у потрази за послом. У италијанском језику користи се термин sciopero, а у немачком термин streik. Под штрајком, у изворном и традиционалном значењу, подразумева се начин решавања колективних радних спорова који се нису могли решити мирним путем, односно путем преговора радника са послодавцем. У правној литератури, али и у правним прописима, срећу се бројне дефиниције штрајкова. Тако, наш Закон о штрајку 4 Nelles, Walter, Commonwealth vs. Hunt, Faculty Scholarship Series. Paper 4495, (1932). Доступно на адреси: (приступљено 12. новембар 2016). 5 Б. А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова...,нав. дело, стр Ближе: F. Schmidt, нав. дело, стр Б. А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова..., нав. дело, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 9

10 из године 8 дефинише штрајк као прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада (чл.1). Запослени слободно одлучују о свом учешћу у штрајку. У смислу даљег дефинисања, под штрајком се подразумева и привремени колективни прекид рада запослених ради притиска на послодавца да прихвати захтеве радника о питањима који су предмет спора. 9 Штрајк је однос сукоба између радничких организација, односно синдиката, и послодавачких организација, или послодавца, који се одвија углавном према прописаним правилима, при чему синдикат (односно радници) доносе одлуке о прекиду рада, а наставак рада условљавају прихватањем захтева, због којих је дошло до спора и обуставе рада. Тај однос је комплексан и само се једним делом своди на акцију која се назива штрајк. 10 Штрајк је заједнички и планирани прекид рада од стране више радника са намером да наставе свој рад када њихови захтеви буду испуњени кроз закључивање новог колективног уговора. Штрајк се дефинише и као колективни прекид рада од стране радника у циљу престанка рада (функционисања) предузећа ради покушаја, ради вршења економског притиска на послодавца или на целу заједницу. На основу датих дефиниција и обележја штрајка, може се рећи да је штрајк последње средство које се користи ради заштите економских и професионалних интереса запослених на раду и по основу рада. Он је средство притиска и представља колективни прекид рада од стране радника са циљем да се послодавац принуди да прихвати захтеве радника у вези спорних питања. 11 У ширем смислу, штрајк се одређује као средство утицаја (прекидом рада), радника на другу страну у уговорном односу и протест, који нема за циљ закључење колективног уговора, већ и реакција против радњи послодавца које радници сматрају неправедним, као и средство вршења одређеног притиска на владу због незадовољства њеном политиком. Дакле, штрајк је усмерен против послодавца, а у одређеним случајевима и против државе. 8 Службени лист СРЈ, бр. 29/96 и Службени гласник РС, бр. 101/2005 др. закон и 103/2012- одлука УС. 9 А. Балтић, М. Деспотовић, Основи радног права Југославије, Савремена администрација, Београд, 1978, стр В. Брајић, Радно право, радни односи, други односи рада и социјално осигурање, Савремена администрација, Београд, 2001, стр Б. Кошутић, Колективни преговори, право на штрајк и lock-aut у савременим капиталистичким државама, Београд, 1987, стр. 83. Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 10

11 Запослени, као појединац може обуставити рад уколико послодавац, не испуњава према њему преузете обавезе из колективног уговора, односно уговора о раду. То је индивидуална обустава рада која не представља штрајк у правом смислу те речи, нпр. запослени одбија да ради на машини која је неисправна или на којој нису обезбеђене мере заштите. Акт појединачног радника је оправдан и њему мора бити пружена заштита од евентуалних штетних последица предузетог акта. Прекид рада од стране једног запосленог, може бити од значаја за друге запослене и то пре свега са становишта заштите њихових права регулисаних колективним уговором и прекид рада може провоцирати организовање штрајка против послодавца због неспровођења мера заштите на раду чиме може бити угрожен живот и здравље запослених на раду. Циљ штрајка, као средства колективне акције, је заштита законских или другим актом заснованих интереса, поводом којихи настаје спор-интересни спор. Зато се може рећи да се обично штрајкује поводом интересних колективних радних спорова, јер уколико се ови спорови не реше мирним путем (мирење, посредовање, арбитража), онда ништа друго не преостаје него директна индустријска акција штрајк. 12 Штрајк је према проф. Шундерићу, пре свега, економски штетан догађај и то не само за послодавца и његове пословне партнере, него и за синдикат, односно запослене (како штрајкаче, тако и нештрајкаче), а такође и за трећа лица, посматрано са становишта природе и значаја делатности које послодавац обавља. Организовање и вођење штрајка захтева финансијска средства а истовремено претпоставља обустављање рада које има за последицу губитак зараде и то не само од стране запослених (штрајкача) него и од стране послодавца против кога се штрајк води, а могућни су губици од стране трећих лица која имају различите облике пословне сарадње са послодавцем против кога се води штрајк. Штрајк као метод притиска утиче на обе стране да у својим захтевима попусте, тј. да учине обостране уступке и реше спор тако да не буде ни победника, нити, пак, побеђеног. Реч је, дакле, о компромису који је увек резултат уступања страна у спору. Стране су дужне да за све време трајања штрајка преговарају. Може се рећи да штрајк подразумева колективно преговарање. Оно је саставни део вођења штрајка и може да има за последицу измене и допуне колективног уговора. 13 Право на штрајк, иако припада запосленом који га врши на организовани и колективни начин, претпоставља 12 П. Јовановић, Радно право, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад, 2012, стр Б. Шундерић, Коментар Закона о штрајку, Београд, Јустинијан, 2005, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 11

12 удруживање, односно повезано деловање више запослених лица. Она се користећи своје индивидуално право (које сваком од њих припада) повезују и удружено делују ради остваривања економских и професионалних интереса и циљева. Они стварају привремену организацију коју води штрајкачки одбор. Штрајк је, дакле, привремено организовање у циљу вршења притиска на послодавца да прихвати постављене захтеве запослених. Међутим, запослени своје право на штрајк могу остварити и деловањем радничких организацијa, јер имају право на организовање и синдикално деловање. То је једно од основних демократских права регулисана конвенцијама Међународне организације рада које омогућује запосленима да оснују трајну организацију, да јој приступе, која има свој статут (правно организована), која је регистрована, самостална и заступа интересе запослених. Она може користити право на штрајк, тј. може га организовати и водити. У том случају право на штрајк губи карактер основног права и сматра се изведеним правом (деривативним правом) из права на синдикално организовање и деловање. Дакле, право на штрајк јесте, пре свега, изведено право запослених, било из права на синдикално организовање и деловање, било из индивидуалног права запослених да прекину рад због необезбеђења услова рада у области економске и социјалне сигурности. Уколико право на штрајк организује синдикат онда одлуку о ступању у штрајк доноси орган синдиката. Међутим, ако одлуку о ступању у штрајк доносе запослени онда одлука мора бити донета гласовима већине запослених. 14 Право на штрајк подразумева и слободу учешћа у штрајку (Закон о штрајку, чл.1), па самим тим, запослени слободно одлучују о свом учешћу у штрајку, сами доносе одлуку без икаквих спољних утицаја у форми притисака, уцена или принуде. Такође, запосленог не обавезује одлука већине да учествује у штрајку, његово учешће, односно неучешће је искључиво резултат слободно изражене воље. Штрајк се може организовати у предузећу или другом правном лицу, односно у њиховом делу или код физичког лица које обавља привредну или другу делатност или услугу (у даљем тексту: послодавац), или у грани и делатности, или као генерални штрајк. Штрајк се може организовати и као штрајк упозорења. Штрајк упозорења може трајати најдуже један сат. 14 Б. Шундерић, нав. дело, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 12

13 3. Штрајк као право Право на штрајк се сматра основним социјалним правом радника и њихових организација (синдиката) у циљу унапређења и одбране економских и социјалних интереса. Право на штрајк има исти ранг основног права као и право на рад, право својине и слобода предузетништва. Оно је на међународном плану изричито или имплицитно признато у међународним уговорима универзалног и регионалног карактера, а у унутрашњем праву се јавља као експлицитно или имплицитно признато право уставног ранга. Чланом 61. Устава Републике Србије предвиђено је: Запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором. Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности Право на штрајк у међународном радном праву Право на штрајк може бити експлицитно или имплицитно признато право међународним уговорима универзалног и регионалног карактера. Први међународни уговор универзалног карактера који је експлицитно признао право на штрајк је Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима из године 16, који је ступио на снагу године. Право на штрајк се признаје (заједно са другим колективним правима радника), с тим што се Пактом предвиђа да се ово право врши у складу са законом, који регулише начин остваривања права на штрајк. На регионалном плану, право на штрајк је експлицитно признато Међу-америчком повељом о социјалним гаранцијама из године (чл. 27) и Европском социјалном повељом из године (чл.6) и Ревидираном европском социјалном повељом из године 17, а затим и Повељом заједнице о основним социјалним правима радника из године. Европска социјална повеља, први међународни уговор на снази који је признао изричито право на штрајк, признаје право на штрајк у случају интересних колективних спорова, уз ограничења која могу произаћи из колективних уговора о раду (нпр. клаузула очувања мира). Ограничења права на штрајк, Повеља допушта када је то неопходно у демократском друштву због заштите права и слобода других или ради заштите јавног 15,,Службени гласник РС, бр. 98/ ,,Службени лист СФРЈ - Међународни уговори, бр. 7/ Закон о потврђивању Ревидиране европске социјалне повеље,,,службени гласник РС Међународни уговори, бр. 42/2009. Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 13

14 интереса, националне сигурности, јавног здравља и морала. 18 Повеља заједнице о основним социјалним правима радника, изричито предвиђа право да се прибегне у случају интересних спорова колективним акцијама, укључујући и право на штрајк, под условом да се поштују обавезе које произилазе из националних прописа и колективних уговора. При том, Повеља фаворизује тзв. мирне методе решавања колективних спорова мирење, посредовање и арбитражу. Такође, унутрашњи правни поредак држава чланица одређује под којим условима и у којој мери ће право на штрајк, као и друга колективна права радника, бити примењена у погледу војске, полиције и јавне управе. 19 Право на штрајк се сматра имплицитно признатим правом у више конвенција Међународне организације рада, које се заједнички називају Конвенције о слободи удруживања. 20 То су: Конвенција о слободи удруживања и заштити права на организовање (Конвенција бр. 87 из године) 21, Конвенција о праву на организовање и слободу колективног преговарања (Конвенција бр. 98 из године) 22, Конвенција о слободи удруживања и поступцима утврђивања услова рада у јавном сектору (Конвенција бр. 151 из године) и Конвенција о колективном преговарању (Конвенција бр. 154 из године). До става о имплицитном признавању права на штрајк у уопштеним одредбама ових Конвенција, дошло се ширим тумачењем међународних радних стандарда садржаних у њима. Конвенција бр. 87. истиче опште право синдиката радника да организују своје активности (чл. 3), а штрајкови су саставни део тих значајних активности организација радника. Од стране Комитета експерата за примену конвенција и препорука, као и Комитета за слободу удруживања, потврђено је право на штрајк, као легитимно средство за одбрану професионалних интереса Европскa социјалнa повељa из године (ревидирана), чл Повеље заједнице о основним социјалним правима радника из године, чл. 13. ст. 2 и чл Д. Паравина, Међусобна условљеност обавеза и права из радног односа, Радно и социјално право, Београд, бр. 3-6/1998, стр Уредба о ратификацији Конвенције МОР-а број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права (усвојена 9. јула године у Сан Франциску), Међународни уговори ФНРЈ, свеска број 8/ Уредба о ратификацији Конвенције МОР бр. 98 о примени принципа права организовања и колективног преговарања, Међународни уговори ФНРЈ, свеска број 11/ N. Valticos: Droit interbational du travail, Paris, 1970, стр Преузето из: Б. А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова методи и институције, Београд, ЈУРС, 1999). Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 14

15 5. Право на штрајк као уставом признато право Право на штрајк, као једно од основних социјалних права, може бити уставом експлицитно признато (нпр. устави Француске и Италије), или уставом имплицитно признато као саставни део других уставом експлицитно предвиђених социјалних права и слобода, нпр. као интегрални део слободе удруживања (устави Немачке, Грчке, Луксембурга) или права радника на организовање, преговарање и колективну акцију (устав Јапана). У нашем законодавству дужност преговарања предвиђена је изричитом одредбом Закона о раду 24 (чл. 245 став 1): Учесници у закључивању колективног уговора дужни су да преговарају. Закон може предвидети, прописати обавезу преговарања, али не може прописати обавезу постизања споразума и закључивања уговора, јер би тада уговор изгубио једно битно својство које се огледа у слободно израженој вољи уговорних страна, тачније, изгубио би својство уговора. У нашем праву право на штрајк има исти ранг основног права као и право на рад, право својине и слобода предузетништва. У Уставу Републике Србије је предвиђено да запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором. 24 Службени гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014. Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 15

16 ГЛАВА II ВРСТЕ И ПОДЕЛА ШТРАЈКА 1. Врсте штрајка Штрајкови се могу разврставати на бројне врсте и подврсте, зависно од критеријума који се узимају за класификацију. Према уобичајеној методологији, прихваћеној код нас и у свету, штрајкови се разврставају: 1) према њиховој допуштености на законите и незаконите; 2) према циљевима који се њима желе остварити на професионалне и политичке; 3) према нивоу на коме се организују на штрајкове на нивоу предузећа, гранске и генералне штрајкове; 4) према начину на који се одвијају на штрајкове изненађења, кружне штрајкове и штрајкове тромбозе; 5) према њиховој усмерености на примарне и секундарне, и тд. 6) штрајк са заузимањем предузећа, 7) штрајк спорења и др. 25 Штрајкови се класификују и на основу других критеријума. Тако, на пример, треба правити разлику између: 1) најављених штрајкова; 2) ненајављених штрајкова; 3) штрајкова који се одржавају унутар пословног простора послодавца; 4) штрајкова који се одржавају изван пословног простора послодавца; 5) штрајкова којима се врши економски и други притисак на послодавца; 6) штрајкови којима се врши економски и други притисак на државу; 7) појединачних штрајкова; 8) штрајкова више предузећа у једном месту; 9) штрајкова за побољшање услова рада и 10) штрајкова за јачање радноправног положаја и сигурности радника на раду и сл. Осим наведених врста, у правној науци се указује на постојање и других врста штрајкова од којих су најпознатији: 1) штрајк упозорења; 2) штрак солидарности; 3) дивљи штрајк; 4) делимични штрајк; 25 Ж. Кулић, Колективни радни спорови, Радничка штампа, Београд, 2001, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 16

17 5) категоријални штрајк; 6) штрајк са заузимањем предузећа; 7) штрајк спорења и др Подела штрајка 2.1. Подела штрајка према допуштености Подела штрајкова према њиховој допуштености је најзначајнија класификација, према којој се сви штрајкови деле на законите и незаконите. Ова подела је значајна, јер се директно одражава на правне последице штрајка, које су знатно неповољније код незаконитог од правних последица законитог штрајка Законити штрајк Законитост штрајка зависи од концепта права на штрајк који је прихваћен у одређеном радноправном систему. У земљама у којима је прихваћен концепт штрајка као право синдиката, допуштеност штрајка се више везује за активности синдиката и предмет колективног преговарања, односно интересне колективне радне спорове, док у државама које су прихватиле концепт штрајка као права запослених, правни режим штрајка је либералнији, па се допуштеност штрајка не ограничава само на организовање од стране синдиката, нити на предмет колективног преговарања и интересне колективне радне спорове, већ се допуштеним сматрају и штрајкови које организује и већина запослених и поводом питања која излазе из оквира предмета колективног преговарања, што може да укључи још и правне колективне радне спорове. 27 Законитим или легитимним се сматра штрајк чије се организовање, најављивање, отпочињање, трајање и окончање одвија на начин и по поступку уређеном законском, колективним уговором и другом одговарајућом регулативом. Законит је само онај штрајк који је покренут, вођен и окончан сагласно правилима из закона, који не би смео да има лоших последица по организаторе и учеснике у штрајку, изузев што запослени за време трајања штрајка немају право на зараду. 26 Исто, стр Б. А. Лубарда, Радно право - расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, Правни факултет у Београду, Београд, 2012, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 17

18 Да би штрајк био легитиман, потребно је да буду испуњени следећи услови: 1) да штрајк организује или његову организацију преузме синдикат или група радника; 2) да су штрајкачки захтеви везани за предмет колективног радног спора; 3) да је штрајк усмерен против одређеног послодавца, као друге стране у спору и 4) да су претходно исцрпљене све расположиве могућности за мирно разрешење насталог спора. Уколико нису испуњени сви услови, штрајк се не може сматрати законитим, а довољно је да само један услов не буде испуњен па да се штрајк оквалификује као незаконит. 28 Послодавац не сме да спречи запосленог да учествује у штрајку, нити да употребљава мере принуде ради окончања штрајка, као ни да по основу неучествовања у штрајку предвиди повољнију зараду или друге повољније услове рада за запослене који не учествују у штрајку Незаконити штрајк Штрајк организован и вођен супротно правилима био би незаконити штрајк, са могућим негативним радно-правним, грађанско-правним и прекршајно-правним последицама. Незаконит (недопуштен, нелегитиман) штрајк представља штрајк који не испуњава услове за остваривање законитог штрајка. Уколико штрајк за циљ нема заштиту економских, социјалних, професионалних интереса радника, уколико се не изврши благовремена најава штрајка, уколико се не обезбеди минимум процеса рада у јавним службама, јавним предузећима и другим асоцијацијама, уколико се организује кршењем обавезе очувања мира, уколико му није претходило изјашњавање запослених, ако се не јавља као последње средство за решавање колективног спора итд. - по правилу, сматра се незаконитим. Нелегитимност штрајка повлачи за собом низ негативних последица које се одражавају на његове организаторе и учеснике. По својој суштини, те последице могу бити радноправног,грађанскоправног, управноправног, кривичноправног и прекршајноправног карактера Закон о штрајку, члан 7., Службени лист СРЈ, бр. 29/96 и Службени гласник РС, бр. 101/ др. закон и 103/ Закон о штрајку, члан Ж. Кулић, нав. дело, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 18

19 2.2. Подела штрајкова према циљевима Класификација штрајкова, с обзиром на циљеве који се њима желе остварити, једна је од најзначајнијих и најактуелнијих у радном праву. Прави се разлика између професионалних и политичких штрајкова, јер циљеви који се штрајком желе остварити нису увек везани за предмет колективног радног спора, те се штрајкачки захтеви често односе и на питања политичке природе Професионални штрајк Професионални штрајк је штрак код кога се штрајкачки захтеви не односе на политичка питања, него на питања која су у вези са остваривањем и заштитом колективних радних права и интереса. Циљеви професионалног штрајка су побољшање услова рада и запослења, односно пуније остваривање и ефикаснија заштита индивидулних и колективних права из радног односа, односно поводом радног односа. Уз помоћ професионалног штрајка запослени врше економски и други притисак на послодавца, како би се настали спор решио у њихову корист. Професионални штрајк се означава и као економски штрајк, јер се захтеви његових учесника веома често односе и на економско-социјална питања. Професионални штрак је најчешће законит штрајк. Међутим, да би штрајк био законит, неопходно је да се све радње и активности у вези са његовим организовањем, појавом, претходним покушајем мирног решавања спорних питања, одвијањем, окончањем и др. спроводе у складу са законом, колективним уговором и другим радноправним актима Политички штрајк За разлику од професионалног штрајка, чији је циљ остваривање и заштита колективних права и интереса, радноправне и економско-социјалне природе, политички штрајк је усмерен постизању политичких циљева, јер је подређен интересима одређене политичке партије, идеологије и сл. У земљама у којима се предмет колективног радног спора везује искључиво за колективно преговарање и радноправна питања, политичким штрајком се сматра сваки штрајк у коме доминирају захтеви који се не односе на колективно преговарање, односно на спорове који настају у поступку закључивања, 31 Исто, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 19

20 обнављања, ревизије, октроисања, примене и тумачења колективних уговора. 32 Политички штрајкови су, у принципу, усмерени против актуелне власти и њених представника, појединих државних органа и функционера и сл. захтеви учесника политичког штрајка не односе се на питања остваривања, заштите и уређивања права и обавезе из радног односа, односно поводом радног односа запослених него на питања политичке конотације. Дакле, смисао политичких штрајкова није побољшање услова рада и запослења и јачање материјалног и социјалног положаја запослених него остварење одређених политичких циљева и интереса, због чега се не могу сматрати законитим Подела штрајкова према нивоу на којем се организују Штрајк се може организовати: 1) на нивоу предузећа или дела предузећа; 2) на гранском нивоу; 3) на генералном нивоу и сл Штрајк на нивоу предузећа Највећи број штрајкова се организује на нивоу предузећа, јер се индивидуална и колективна радна права и обавезе запослених највећим делом уређују, остварују и штите у предузећу, односно на нивоу предузећа. Радници, односно запослени у сваком предузећу се сами боре за побољшање свог материјалног и социјалног положаја, јер проблеми са којима се они суочавају нису исти у свим предузећима, па уколико своје циљеве не могу остварити мирним путем, могу се определити за организовање штрајка и других видова колективног притиска на послодавца. Да би штрајк на нивоу предузећа био законит, потребно је да у њему учествује већина запослених. Међутим, законит штрајк може организовати и мањина запослених уколико раде у засебном погону, издвојеној фабрици или другој организационој јединици предузећа. Законом о штрајку СРЈ (члан 2: Штрајк се може организовати у предузећу или другом правном лицу, односно у њиховом делу или код физичког лица које обавља привредну или другу делатност или услугу (у даљем тексту: послодавац), или у грани и делатности, или као генерални штрајк. Штрајк се може организовати и као штрајк упозорења. Штрајк 32 Б. А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова, нав. дело, стр Ж. Кулић, нав. дело, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 20

21 упозорења може трајати најдуже један сат) постоји јасна разлика између штрајка организованог у предузећу, штрајка организованог у делу предузећа и штрајка организованог код физичког лица које обавља одређену делатност Грански штрајк Штрајк у грани или делатности обухвата запослене у оквиру одређене привредне или ванпривредне делатности, односно у оквиру ових делатности на нивоу појединих грана, група, подгрупа (саобраћај: друмски, железнички, водени, ваздушни). 34 За разлику од штрајка у предузећу, установи или другом правном лицу, синдикат може организовати привремену обуставу рада и на гранском нивоу, односно на нивоу делатности. Грански штрајк, по правилу, организује грански синдикат, а ступању запослених у грански штрајк најчешће претходи покушај мирног решавања спорних питања. Да би грански штрајк био законит, потребно је да се штрајкачки захтеви односе на спорна питања настала у поступку закључивања, ревизије, обнављања, октроисања, примене и тумачења гранског колективног уговора. 35 Гранских штрајкова је било у нашој земљи, нарочито у периоду од до године, када су штрајковали текстилци, кожари и други радници. Последњих година, такве штрајкове организују, односно покушавају да организују просветни радници због кашњења са исплатама месечних зарада, незадовољства висином тих зарада и слично Генерални штрајк Термин генерални штрајк користи се у ужем и ширем значењу. У ужем значењу под генералним штрајком се подразумева грански генерални штрајк, а у ширем значењу само национални генерални штрајк, који се организује на националном нивоу ради заштите професионалних и економско социјалних интереса од општег значаја за запослене у једној земљи. Реч је о штрајку којим се привремено обуставља рад већине запослених у земљи, с намером да се на генералном, тј. националном плану заузме повољнији курс према радницима и њиховим правима и интересима из радног односа, односно поводом радног односа. Генерални штрајк се најчешће организује због континуираног и дуготрајног незадовољства радника законодавним активностима парламента у области економске и развојне политике, радних односа и политике 34 П. Јовановић, нав. дело, стр Ж. Кулић, нав. дело, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 21

22 запошљавања, као и мерама и активностима владе и других државних органа у сфери макроекономске и социјалне политике. 36 Овај штрајк ће се сматрати законитим ако је организован и ако се води због заштите економских и социјалних интереса и права запослених. 37 У пракси је понекад веома тешко одредити природу генералног штрајка, због тога што најчешће има и професионална и политичка обележја, производи и политичке последице, а понекад и политички циљеви могу бити доминантни. Ако овај штрајк има политичке циљеве, тј. ако је организован и ако се води због политичких циљева онда ће се он сматрати незаконитим, па ће и његови организатори и учесници сносити негативне последице Подела штрајкова према начину на који се манифестују Према начину организовања, отпочињања, одвијања и окончања штрајка у радноправној науци се разликују: 1) штрајк изненађења; 2) кружни штрајк; 3) штрајк тромбозе и 4) друге мање познате врсте штрајкова Штрајк изненађења Штрајк изненађења отпочиње изненада, односно без најаве. Најчешће се организује због неочекиваног и грубог повређивања или угрожавања колективних права и интереса запослених од стране послодавца. Незадовољни радници, на такво понашање послодавца, реагују брзо и бурно, ступајући у штрајк изненађења, желећи да недвосмислено и уверљиво дати до знања послодавцу да се с њима и њиховим правима и интересима не може поигравати. Најчешћи разлози због којих запослени ступају у штрајк изненађења су: неисплаћивање зарада запосленима у уговорено или уобичајено време, исплата умањених износа зараде, теже повреде или несреће на раду, нарочито ако су праћене наступањем смрти једног или више радника, затим тбог доношења очигледно незаконитих и неправедних одлука о престанку радног односа запосленима и слично. У земљама у којима је на снази обавеза о најави штрајка и обавеза о претходном покушају мирног решавања спорних питања, што је случај и у нашој земљи, штрајк 36 Исто, стр Б. Шундерић, нав. дело, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 22

23 изненађења се сматра незаконитим и недопуштеним средством радне борбе. Међутим, у земљама у којима те обавезе нису прописане, штрајк изненађења се сматра допуштеном и легитимном обуставом рада Кружни штрајк Кружни штрајк је наизменичан и координирани прекид рада у организационим деловима предузећа, организован по унапред утврђеном редоследу. Да би се организовао кружни штрајк потребно је да у њему учествују најмање два организациона дела предузећа, али права природа овог штрајка долази до изражаја када у њему учествују три или више организационих делова предузећа. Рад се прво прекине у једном делу, на пример од осам до десет часова, затим у другом од десет до дванаест, па у трећем од дванаест до четрнаест часова и тд. 39 Кружни штрајк се чешће организује у приватном него у јавном сектору, јер се у јавном сектору, по правилу, сматра нелегитимним обликом вршења колективног притиска на послодавца. Француско право, односно судска пракса, признаје законитост овог облика штрајка, осим ако се не ради о неправилном извршавању рада који није у вези са штрајком Штрајк тромбоза Штрајк тромбоза се састоји у колективном прекиду рада запослених само у једном делу предузећа, по правилу у великим предузећима, али у делу који је за функционисање предузећа у целини од виталног значаја, од чијег рада зависи судбина осталих делова предузећа, односно судбина запослених. У овом штрајку не мора да учествује већина запослених, довољно је да у штрајк ступи већина запослених у кључном, тј. виталном делу предузећа па да се доведе у питање успешност рада и пословања целог предузећа, ма колико оно било велико и ма колико радника запошљавало. Поред потребе решавања спорних питања између запослених у том делу предузећа и послодаваца, разлог за ступање у штрајк је и потреба решавања спорних питања између запослених у целом предузећу и послодаваца. 40 Уколико ова врста штрајка није изричито законом или правилима судске праксе утврђена као незаконити штрајк, да би се заштитили легитимни интереси послодавца, предвиђа се њихово право 38 Исто, стр Исто. 40 Исто, стр Штрајк као начин решавања колективних радних спорова 23