ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Тема: Утицај самовредновања на развој вештине писања есеја на енглеском језику Кандидат: Исидора Вотлс ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 17. децембар године, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Гордана Петричић, ментор, доцент, Енглески језик и лингвистика, 16 новембар године, Одсек за англистику, Филозофски факултет, Нови Сад Др Предраг Новаков, редовни професор, Енглески језик и лингвистика, јули године, Одсек за англистику, Филозофски факулте, Нови Сад Др Савка Благојевић, ванредни проф. за ужу научну област Енглески језик на нематичним групама, Филозофски факултет у Нишу II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Исидора, Мирослав, Вотлс 2. Датум и место рођења, општина, Република: 19, године, Нови Сад, Нови Сад, Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених, испита и просечна оцена: Уписана је године, смер Енглески језик наука о језику, положила је свих шест испита са просечном оценом 10 (десет 00/100): Примењена лингвистика 1 10 (десет), Системска функционална граматика 10 (десет), Техника израде научног рада 10 (десет), Примењена линвистика 2, Страни језик признат са основних студија и Информатика 10 (десет). 4. Приказ научних и стручних радова са оценом: Кандидаткиња је током магистарских студија написала одговарајуће семинарске радове, а до сада је објавила три рада: 1. Биљана Радић-Бојанић и Исидора Вотлс, I-Mutation in Old English, Facta Universitatis, serija Linguistics and Literature, tom 2, broj 2, strane

2 Рад проучава I- мутацију у старо енглеском и базиран је на анализи корпуса који се састоји од изворних старо енглеских текстова. Речи из корпуса које су прошле процес мутације, анализиране су и груписане на основу морфолошких критеријума, узимајући у обзир фонолошке одлике основе и суфиукса као и неке корене из других германских језика. Објављени рад је написан стручно, истраживање је добро осмишљено, а закључци су убедљиво образложени. 2) Исидора Вотлс и Биљана Радић-Бојанић, The analysis of an online debate the systematic functional grammar appriach, Facta Universitatis, serija Linguistics and Literature, broj 1, strane Рад анализира електронску дебату са аспекта Халидејеве систематско-функционалног граматичког приступа. Циљ рада је анализа жанра, идеологија, веровања као и немена текста. Рад такође истражује социолошко-културни контекст електронске дебате. Овај стручно написан рад показује да је кандидаткиња већ добро упућена у технике анализе корпуса. 3) Биљана Радић-Бојанић и Исидора Вотлс, Улога интернета у образовању наставникаа. Тематски зборник са конференције Језик струке теорија и пракса, Београд, јануар (у штампи) Рад разматра на које начине интернет може да допринесе образовању и усавршавању наставника станих језика као место за размену идеја, наставних материјала и искустава. У раду се наводе и илуструју начини на које се интернет моше искористити као извор додатних или основних материјала у наставном процесу, као што су вешбе усмерене ка појединцчним вештинама (писању, читању, слушању или говору) Рад је написан стручно, истраживање је добро осмишљено, а закључци су убедљиво образложени. III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА Др Гордана Петричић је доцент за научну област Енглески језик и лингвистика на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. До сада је, између осталог, објавила научне радове: Петричић, Г. (2001). Writing Helп University College, Ohio Universsity. USA; Петричић, Г. (1998). Fall 1998 Linked Course Report. University College, Ohio Universsity. USA; Петричић, Г (1998). Pilot Project for Writing-Enriched Courses. University College, Ohio University. USA. Петричић је такође имала излагања на домаћим и међународниим конференцијама која су непосрено повезана са предлошеном темом: 1/2002 Нова концепција писања-како интегрисати писање са осталим језичким вештинама. Институт за стране језике 3/1999 Интегрисање писања у све дисциплине. Семинар ѕа унапређење наставе на Охајо Универзитету, САД. 2/1999 Како оценити и коментарисати писане саставе студената. Семинар ѕа унапређење наставе на Охајо Универзитету, САД. 1/1999 Корелација писања и учења. Семинар за студенте на Охајо Универзитету, САД Др Гордана Петричић је била коментор и ментор за пет одбрањена магистарска рада и два одбрањена доктората, а ментор је за још неколико магистарских радова и доктората чија је израда у току. На основу свега тога, може се констатовати да је она компетентан ментор за предложену тему.

3 ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ОЦЕНА 1. формулације назива тезе (наслова): Предложени назив теме Утицај самовредновања на развој вештине писања есеја на енглеском језику јасно указује на проблем који ће се обрађивати и на узорак који ће се проучавати. 2. предмета (проблема) истраживања: Предмет овог теоријско-емпиријског истраживања је да испита у коликој мери би примена самовредновања у области писања есеја допринела напретку у овој вештини. Вредновање писмених задатака на страном језику обављају искључиво наставници, а вредновање се своди на подвлачење грешака и давање оцене. Осим овог вида вредновања, дају се и коментари са сугестијама за даљи напредак, што је неопходна повратна информација за студенте, али показало се да је напредак у вештини писања и даље врло спор, као и да се у највећем броју случајева студенти осећају беспомоћно и демотивисано када се ради о даљем напретку. Овако конципиран предмет истраживања пружа могућности за темељно проучавање предложене теме. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе: У савременим европским и светским токовима у примењеној лингвистици, када се ради о вредновању у настави страних језика, а посебно енглеског као страног језика, самовредновање је једна од тема која је у центру интересовања. Когнитивна лингвистика пребацује тежиште са оцењивања са становишта наставника на оцењивање са становишта ученика, уз тврдње да овај вид вредновања пружа ученицима осећај самопоштовања, самопоуздања и саморефлексије, што за резултат има побољшање у вештини писања (Фар и Тон, 1994; Грубау и Спикер, ; O'Malley and Pierce, 1996; Thomas and Barksdale-ladd, 2000). Аутор рада Утицај самовредновања процеса писања насупрот самовредновања производа код студената енглеског као страног језика, проф. Куми (2004) каже да је најбоља техника за самовредновање примењивање комбинације вредновања процеса писања и вредновање производа, што је у складу са ставом проф. Џонстона да, с обзиром да настава мора бити оријентисана ка језику и процесу учења, у фокусу вредновања мора бити језик и процеси учења (Џонстон, 1987). Овакву хипотезу постављају такође и Херстон (1982), Томкинс (1994) и Волкот (1987) који каже "морамо покушати разумети шта се догаћа у процесу писања ако желимо да утичемо на његов производ" (1982: 84). У свом раду, проф. Куми предлаже да се истражи утицај самовредновања и процеса и производа на развој вештине писања код студената енглеског као страног језика. Овај магистарски рад уклапа се у савремене токове у методици наставе енглеског језика. У примењеној лингвистици у Србији самовредновање није још увек у довољној мери заинтересовало стручна лица. Сличних истраживања није било ни за једну језичку вештину, те би допринос овога рада могао да буде од значаја. Што се тиче истраживања језичке вештине писања, урађена су два значајна магистарска рада. Радмила Бодрич је 2004 године на Филозофском факултету у Новом Саду одбранила магистарски рад под називом Оспособљавање студената англистике за писмено изражавања (теоријски и практични аспекти), где је, истражујући радове студената и анализирајући грешке које су

4 правили (на граматичком, лексичком и правописном нивоу), покушала да проникне у срж проблема, открије њихове узроке и понуди мере које би дорпинеле њиховом решавању. Татјана Гушац је одбранила магистарски рад под називом Повратна информација као подстицај при учењу писања у средњошколској настави енглеског језика, где је истраживање радила са ученицима из два разреда у гимназији. Цео процес је трајао четири месеца током којих су ученици писали четири састава, након чега су добијали коментаре и повратну информацију везану за лексичке, граматичке и ортографске аспекте састава. Циљ истраживања је био да се установи колико се повратна инфорација треба прилагодити индивидуалним ученицима. Имајући у виду све то, може се констатовати да је кандидаткиња добро упозната са основном литературом. Основна литература: Angelo, T. and Cross, K. (1993). Classroom Assessment Techniques: A Handbook for College Teachers. San Francisco, CA: Jossey-Bass. Bachman, L. and Palmer, A. (1996). Language Testing in Practice. Oxford: Oxford University Press. Baker, C. (2002). Council of Europe. Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment Journal of Sociolinguistics, Boud, D. (2000). Sustainable assessment: rethinking assessment for the learning society. Studies in Continuing Education, 22(2), Calkins, L. (1986). The Art of Teaching Writing. Portsmouth, NH: Heinemann. Carless, D. (2007). Learning-oriented assessment: conceptual bases and practical implications. Innovations in Education and Teaching International, 44(1), Carless, D., Joughin, G., & Mok, M. M. C. (2006). Learning-oriented assessment: principles and practice. Assessment and Evaluation in Higher Education, 31(4), Council of Europe. (2001). Common European framework of reference for languages: learning, teaching, assessment. Cambridge: Cambridge University Press. Dickinson, L. (1987). Self-instruction in Language Learning. Cambridge: Cambridge University Press. Farr, R. and Tone, B. (1994). Portfolio and Performance Assessment: Helping Students Evaluate Their Progress as Readers and Writers. Orlando, FL: Harcourt Brace and Company. Hayes, J. and Flower, L. (1983). Uncovering cognitive processes in writing. In P. Mosenthal et al. (Eds.), Research in Writing: Principles and Methods. New York: Longman. Heyworth, F. (2006). The Common European Framework. ELT Journal, 60(2), Hull, G. (1987). The editing process in writing: A performance study of more skilled and less skilled college writers. Research in the Teaching of English, 21(1), Keh, C. (1990). Feedback in the writing process: A model and methods for implementation. ELT Journal, 44(4), Lehr, F. (1995). Revision in the Writing Process. Bloomington, IN: ERIC Clearinghouse on Reading English and Communication. Little, D. (2002). The European Language Portfolio: structure, origins, implementation and challenges. Language Teacher, 35, Little, D. (2005). The Common European Framework and the European Language

5 Portfolio: involving learners and their judgements in the assessment process. Language Testing, 22(3), Lynch, D. (1982) Easing the process: A strategy for evaluating compositions. College Composition and Communication, 33(3), MacArthur, C., Graham, S., and Schwartz, S. (1995). Evaluation of a writing instruction model that integrated a process approach, strategy instruction, and word processing. Learning Disability Quarterly, 18(4), Murray, D. (1972). Teach writing as a process not product. In Graves, R. (Ed.), Rhetoric and Composition; A Sourcebook for Teachers and Writers ( pp ). Upper Montclair, NJ: Boynton/Cook. Myers, M. (1985). The Teacher-Researcher: How to Study Writing in the Classroom. Urbana: ERIC Clearinghouse on Reading and Communication Skills and the National Council of Teachers of English. Myers, S. (1997). Teaching Writing as a Process and Teaching Sentence-Level Syntax: Reformulation as ESL Composition Feedback. North, B. (1992). Options for Scales of Proficiency for a European Language Framework. NFLC Occasional Paper, North, B. (2007). The CEFR Illustrative Descriptor Scales. The Modern Language Journal, 91, O'Malley, J. and Pierce, L. (1996). Authentic Assessment for English Language Learners: Practical Approaches for Teachers. Reading, MA: Addison-Wesley. Radecki, P. and Swales, J. (1988). ESL student reaction to written comments on their written work. System, 16, Raimes, A. (1983). Techniques in Teaching Writing. New York: Oxford University Press. Raimes, A. (1985). What unskilled ESL students do as they write: A classroom study of composing. TESOL Quarterly, 19(2), Robb, T., Ross, S., and Shortreed, I. (1986). Salience of feedback on error and its effect on EFL writing quality. TESOL Quarterly, 20(1): Smolen, L., Newman, C., Wathen, T., and Lee, D. (1995). Developing Student Self- Assessment Strategies. TESOL Journal, 5(1), Tompkins, G. (1994). Teaching Writing: Balancing Process and Product. New York: Merrill. Wolcott, W. (1987). Writing instruction and assessment: The need for interplay between process and product. College Composition and Communication, 38(1), циљева истраживања Ово теоријско-емпиријско истраживње има за циљ да испита утицај иструмента упитника за самовердовнање у настави енглеског језика у складу са претпоставком да он допирноси развоју ове вештине и да тај исти утицај експериментално провери. У том смислу постављамо себи три циља за ово истраживање:

6 1. теоријски осврт на владајуће ставове у овој области како би смо показали да ставови у вези са самовредновањем говоре у прилог нашој основној и помоћној хипотези; 2. емпиријско истраживање с којим ћемо постављене хипотезе експериментално проверити, а потом кроз обраду и анализу података исту или доказати или побити, и 3. импликације и сугестије за примену резултата нашег истраживања како у наставној пракси тако и у даљем научно-истраживачком раду у вези са самовредновањем у области наставе енглеског језика. У вези са тачком 2. из горњег текста, да би се хипотеза доказала, потребно је показати следеће: За исто време просечан број речи који студенти продукују биће већи у експерименталог групи него у контролној за једнако време предвиђено за израду задатка; У експерименталој групи смањује се број језичких грешака, тј. показује се целокупан раст у језичкој компетенцији посматрајући како граматичке тако и лексичке аспекте језичке продукције Форма и садржај задатог стила писања у експерименталној групи код већег броја студената него у контролној групи задовољавају критеријуме, или задовољавају критеријуме за више оцене него у контролној групи. 5. очекиваних резултата (хипотезе) Основна хипотеза од које полазимо јесте да би примена самовредновања у области писања есеја на енглеском језику допринела развоју те вештине у квантитативном смислу што би се огледало у повећаном број речи за исто време одређено за израду задатка и, још важније, у квалитативном смислу, где би до напретка дошло у форми, садржају и самој језичкој компетенцији. Помоћна хипотеза од које полазимо је да упитник као инструмент за самовредновање омогућава: а) студентима да објективније сагледавају сопствено постигнуће, јер имају прилику да са становишта оцењивача преиспитају онo што су урадили и тако непосредно себи помогну при развијању вештине писања; б) омогућава студентима да самостално процене да ли су урадили припрему за писање по датим упутствима као и то да ли коначни производ одговара критеријумима који су им пре тога у предавању дефинисани. Самовредновање би у складу са постављеном хипотезом требало за последицу имати развој вештине писања како у квалитативном тако и у квантиативном смислу, јер би студенти: постали свесни процеса које захтева писање есеја, a који обухвата и припрему и израду;

7 могли да сазнају и разумеју релевантне критеријуме по којима се њихови радови оцењују и да их успешно задовољавају; могли да стекну осећај да владају процесом писања што би уједно подразумевало и губитак осећања беспомоћности и демотивисаности као и осећај да контролишу сопствени напредак ; могли да буду у стању да уоче кораке и могуће грешке на које треба да обрате пажњу приликом израде следећег есеја и развију аутономију у процесу учења. 6. плана рада 1. истраживач предаје градиво, дајући детаљна упутства за писање есеја. Ова упутства садрже инструкције за форму и садржај, средства за постизање кохезије и кохеренције, специфични вокабулар и граматичке структуре, као и план рада - прикупљање материјала (генерисање идеја), организација материјала, израда плана писања (нацрт), и упутства за проверу написаног текста. 2. студенти израђују есеј на часу да би се контролисало време одређено за израду задатка, као и да се спречи осипање узорка услед неурађених домаћих задатака. 3. студентима из експерименталне групе даје се упитник за самовредновање након завршеног писања, који се састоји из два дела: први део у коме процењују процес израде, а други део којим вреднују завршни производ. Опис овог инструмента налази се у даљем тексту (методологија истраживања). 4. истраживач прикупља студентске есеје и упитнике за евалуацију. Након првог есеја стиче се сазнање о полазној тачци у обе групе. Есеји се прегледају и вреднују посебно по форми и саржају, језичкој компетенцији, и броју речи. Такође, сваки есеј добија и кумулативну оцену, која се утврђује на основу ЗЕО. Пета фаза истраживања огледа се у обради добијених података тако што се врши упоређивање првог и последњег есеја сваког студента из обе групе, посебно по појединачним критеријумима, као и поређење кумулативне оцене за оба есеја, да би се утврдило деловање упитника на вештину писања код сваког студента. Након тога, пореде се подаци добијени у експерименталној са онима из контролне групе да би се хипотеза потврдила или оповргнула. 7. метода и узорка истраживања: За потребе овог истраживања потребне су нам следеће методе: дескриптивна метода користи се за дефинисање теоретских оквира, обраде тренутно важећих ставова других аутора који се овом тематиком баве, као и за дефинисање нивоа знања, тј. дескриптора ЗЕО који ће послужити како за вредновање са аспекта наставника, тако и за израду упитника за самовредновање, експериментална метода послужиће за постављање хипотезе, планирање и коначно извођење експеримента, метода статистичке обраде података нам је потребна за коначну анализу података, тј. поређење добијених резултата у контролној и експерименталној групи.

8 Узорак на коме ће се вршити истраживање представља 45 студената прве године Енглеског језика, чији је ниво језичке компетенције на минимално Б1 ниву, а градиво које се обрађује током прве године студија је на Б2 нивоу ЗЕО. Студенти ће бити подељени у две бројчано подјенаке групе, насумично, тј. по азбучном реду. Студенти ће дати писмену изјаву да су сагласни да се њихов писани материјал користи у сврху истраживања. Наставни процес везан за израду есеја извршиће сам истраживач у обе групе, да би се искључили фактори који би могли довести у питање поузданост експеримента, а који су условљени раличитим стиловима при извођењу наставе, или недоследној обради предвиђених наставних јединица. Оцењивање есеја вршиће истраживач, у сарадњи са страним лектором, обученим за оцењивање есеја. Предвиђено је да оба оцењивача дају независне оцене, те да се као кумулативна оцена користи просечна оцена. Задаци који ће се студентима давати биће задаци предвиђени за полагање есеја на ЕСОЛ испитима, на Б2 нивоу, за шта ће се тражити дозвола на основу утврђене сарадње са Британским саветом. Упитник за самовредновање састојаће се из две целине, од којих се прва односи на процес израде задатка, а друга на вредновање коначног производа. С тим у вези, прва целина садржаће питања са понуђеним одговорима у вези са корацима припреме и израде задатка, као што су прикупљање идеја, организација идеја, израда плана писања са организацијом параграфа, као и да ли су у оквиру језичке продукције користили новонаучен вокабулар, граматичке структуре, кохезиона средства и сл. Друга целина била би заснована на дескрипторима ЗЕО за вештину писања на Б2 ниву, и састојала би се од низа изјава, где би студенти одговарали слажући се са датом изјавом, или оповргавајући је. Такође, упитник би дозвољавао студентима да се самостално изразе у вези са субјективним доживљајем квалитета написаног есеја. Упитници су рађени по узору на упитнике из истраживања професора Абдел Салам Ел Куми са Суецког универзитета у Египту, који су објављени у раду под називом Утицај самовредновања процеса писања насупрот самовредновања производа код студената енглеског као страног језика (Selfassessment of Writing Processes Versus Product on EFL Students' Writing), рад презентован и објављен у зборнику радова са конференције Tenth EFL Skills Conference, The American University in Cairo, Center for Adult and Continued Evaluation, January 12-14, 2004). 8. места, лабараторије и опреме за експериментални рад : Експеримент ће се изводити у учионицама матичног факултета студената који чине узорак. Предложена тема не подразумева лабораторијски рад. 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података: основне методе статистичке обраде података,

9 V ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: Тема за магистарски рад коју је предложила Исидора Вотлс подразумева теоријски добро засновано истраживање које ће пружити увид у утицај самовредновања на развој вештине писања есеја у енглеском језикау. Дакле, предложено проучавање ће омогућити да се свеобухватније сагледа процес писања и самовредновања студената и донесу релевантни закључци. Имајући у виду све те чињенице, комисија сматра да се предложена тема може прихватити и да је Исидора Вотлс може обрадити у оквиру свог магистарског рада. Нови Сад, 10. август КОМИСИЈА Др Гордана Петричић, Одсек за англистику, Филозофски факултет, Нови Сад Др Предраг Новаков, Одсек за англистику, Филозофски факултет, Нови Сад Др Савка Благојевић, ванредни проф. за ужу научну област Енглески језик на нематичним групама, Филозофски факултет у Нишу

10