POVEĆANJE PLODNOSTI KRAVA I KOBILA * INCREASE OF FERTILITY WITH COWS AND MARES. Kratak sadržaj. Summary

Transcription

1 POVEĆANJE PLODNOSTI KRAVA I KOBILA * INCREASE OF FERTILITY WITH COWS AND MARES S. Veselinović, V. Miljković, N. Ivančev, Anica Ivančev, Snežana Veselinović, D. Medić, T. Petrujkić, R. Mićić, ** Kratak sadržaj Poslednjih trideset godina svedoci smo intenzivnog razvoja prirodnih nauka i primene naučno-istraživačkih saznanja u cilju egzogenog delovanja, odnosno upravljanja fiziološkoreproduktivnim procesima u domaćih životinja, da bi se ubrzao zacrtani odgajivački cilj i postavljeni program. Metode dirigovane ili potpomognute reprodukcije domaćih životinja, nazvane biotehničke metode, u svetu su veoma zastupljene kod svih vrsta domaćih životinja, dok kod nas još uvek ne nalaze dovoljnu primenu u širokoj praksi. U ovom radu ćemo prikazati iskustva i rezultate domaćih i stranih istraživanja za one biotehničke metode u procesu razmnožavanja koje nalaze ili bi mogle naći širu primenu kod nas. Prikazani su rezultati veštačkog osemenjavanja duboko zamrznutom spermom, indukcija i sinhronizacija estrusa, rana dijagnostika graviditeta i transplantacije embriona u krava i kobila. Summary During the last thirty years we have been witnesses of an intensive development of nautral sciences and the application of scientific results in the aim of exogenous acting, i. e. the directing of physiological-reproductive processes with domestic animals, with the intention to accelerate the breeders' aim and the stated programme. The methods of directing or assisting the production of domestic animals, called the biotechnological methods, are being represented with all kinds of domestic animals widely all over the world, whereas they have not yet found a wide range of application in practice with us. In this work we will describe the experiences and results of national and international investigations for those biotechnological methods in the process of reproduction, wich have found or could find a wider range of application with us. Presented are the results of artificial insemination of deeply frozen sperm, the induction and synchronization of estrus, the early diagnosis of gravidity and the transplantation of embryos in cows and mares. Ključne reči: reprodukcija, veštačko osemenjavanje, estrus, sinhronizacija, superovulacija, ultrasonografija, embriotransfer Key words: reproduction, artificial insemination, oestrus, synchronization, superovulation, ultrasonography, embryo transfer, cow, mares * Uvodni referat po pozivu ** dr Spasoje Veselinović, naučni savetnik, Nenad Ivančev, vet. spec., Anica Ivančev, dipl. vet., dr Snežana Veselinović, viši naučni saradnik, dr Dragoljub Medić, naučni saradnik, Radisav Mićić, vet. spec., Naučni Institut za reprodukciju i v.o. domaćih životina Temerin, dr Vasilije Miljković, profesor u penziji, dr Tihomir Petrujkić, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine, Beograd. 1

2 Uvod Intenzivni razvoj prirodnih nauka i primena naučno-istraživačkih saznanja pružaju mogućnost egzogenog delovanja, odnosno dirigovanja ili upravljanja fiziološkoreproduktivnim procesima domaćih životinja, u cilju bržeg ostvarivanja proizvodnih planova i programskih zadataka. Metode koje u oblasti reprodukcije obuhvataju mere planskog delovanja na fiziološke i reproduktivne procese u pravcu poboljšanja proizvodnje i povećanja plodnosti nazivaju se biotehničke metode. Šira primene biotehničkih metoda (veštačko osemenjavanje, indukcija i sinhronizacija estrusa, embriotransfer i druge) podrazumeva obezbeđivanje optimalnih uslova gajenja u pogledu ishrane, nege i smeštaja životinja. Korišćenje ovih metoda, omogućilo je odgajivačima goveda, ovaca, koza i svinja širom sveta da poboljšaju rezultate plodnosti i podignu genetski novo svojih stada. Da li će primena ovih metoda u konjarstvu omogućiti da se poboljša genetski nivo i kvalitet populacije konja pokazaće buduće vreme? Realizacija ovih zahteva u govedarstvu podrazumeva obezbeđenje optimalnih uslova gajenja, kako u pogledu ishrane, nege i smeštaja, tako i zdravstvenog stanja goveda. Intenzivna proizvodnja, selekcijsko-tehnološki usmerena na rentabilnost i maksimalno iskorišćavane proizvodnih osobina, predstavlja istovremeno veliki zahtev i znatno opterećenje za organizam životinja. Stoga proizvodni zahtevi mogu ponekad prevazići fiziološke mogućnosti organizma, što može da se odrazi poremećajima u zdravstvenom stanju i reprodukciji, o čemu se svakako mora da vodi računa prilikom postavljanja određenih programskih ciljeva. Međutim, kad govorimo o govedarskoj proizvodnji u našoj zemlji, sa sigurnošću možemo da kažemo da reproduktivni potencijali u okviru fizioloških granica nisu u potpunosti iskorišćeni, što se upravo može postići primenom biotehničkih i drugih metoda reprodukcije. U biotehničke metode razmnožavanja goveda i kobila ubraja se: veštačko osemenjavanje, indukcija i sinhronizacija estrusa, rana dijagnostika graviditeta, transplantacija embriona. Cilj ovog rada je da prikažemo sopstvene rezultate i iskustva stranih i domaćih istraživača iz oblasti veštačkog osemenjavanja, indukcije i sinhronizacije estrusa, rane dijagnostike graviditeta i embriotransfera u goveda i kobila. KRAVE Veštačko osemenjavanje Ključno mesto u protekljih četrdeset godina zauzimalo je veštačko osemenjavanje, koje je omogućilo realizaciju produktivnog industrijskog načina gajenja goveda uz sprovođenje programa selekcije i hibridizacije, zahvaljujući između ostalog, tehnologiji dubokog zamrzavanja i čuvanju semena priplodnjaka i korišćenje genetski najvrednijih bikova. Sa primenom veštačkog osemenjavanja u našoj zemlji se započelo između i godine i to pre svega kao zoohigijenskom, odnosno sanitarnom merom u suzbijanju tada veoma opake polne bolesti trihomonijaze koja se prenosila prilikom prirodnog parenja krava, preko semena inficiranih bikova. Ubrzo posle suzbijanja trihomonijaze, veštačko osemenjavanje se sve više širi i primenjuje kao biotehnički (zootehnički) metod radi povećanja produktivnosti krava koristeći seme od određenih genetski najvrednijih bikova, naročito posle uvođenja duboko zamrznutog semena. Obim krava i junica, obuhvaćenih veštačkim osemenjavanjem, iz godine u godinu se povećava sve do godine. Posle ovog perioda, obim plotkinja obuhvaćenih veštačkim osemenjavanjem opada, a zatim se duže vreme održava između 35 55%. Ovakvoj situaciji doprinelo je veoma teško stanje u stočarstvu, posebno u govedarstvu, koje i danas traje. 2

3 Na farmama društvenog sektora, veštačkim osemenjavanjem su obuhvaćene sve plotkinje, dok je na privatnom sektoru procenat krava i junica koje se osemenjavaju različit, zavisno od regiona ili opština i iznosi između 10% i 60%, i pored toga što je zakonom utvrđena obaveza da se obavlja veštačko osemenjavanje. Isto tako, veoma je važno da se istakne da na privatnom sektoru ne postoji osnovna selekcijska služba za kontrolu produktivnosti, što u mnogome umanjuje i efekte veštačkog osemenjavanja, kao veoma važne mere za unapređenje genetske osnove i povećanje aktivnog dela populacije goveda. U zemljama sa razvijenim i intenzivnim načinom držanja goveda, veštačkim osemenjavanjem je obuhvaćeno 90 95% plotkinja, a aktivnu populaciju čini minimum 40% od ukupnog broja krava i junica. U takvim uslovima veštačko osemenjavanje kao biotehnički metod daje svoj puni doprinos u podizanju plodnosti i genetskog nivoa populacije. Indukcija i sinhronizacija estrusa U odnosu na veštačko osemenjavanje ovo je mlada biotehnička metoda koja se u nas šire primenjuje od kraja sedme decenije i ima veliki značaj u stadima mlečnih rasa veće aglomeracije, u kojima su uslovi držanja krava u vezanom sistemu sa neadekvatnom ishranom i neorganizovanim otkrivanjem i prijavljivanjem estrusa. Grupna indukcija i sinhronizacija estrusa je od posebnog interesa za tovna stada tzv. sistem "krava tele" ili "sisajuća" stada koja u nas imaju tendenciju sve većeg širenja. Razlog za širenje tovnih stada je visoka proizvodnja mleka na krupnim gazdinstvima, odnosno specijalizacija u smislu stvaranja visokih genetskih potencijala za proizvodnju mleka, što dovodi do smanjenja broja krava, naročito simentalske rase, a time i stalnog deficita u proizvodnji teladi za tov. Svakako da ovo doprinosi da se povećaju i šire stada specijalizovana za proizvodnju mesa. Osnova za uspeh i opstanak "tovnih" stada su minimalna ulaganja, što jeftinija ishrana i dobra plodnost koja podrazumeva 90 95% telenja, sa dobijanjem teladi na 100 grla, odnosno jedno othranjeno tele po kravi, a to je moguće postići primenom grupne indukcije i sinhronizacije estrusa. Uspeh indukcije i sinhronizacije estrusa zavisi od kliničkog pregleda i odabiranja grla u momentu formiranja grupa, odnosno od faze polnog ciklusa u kojoj se nalaze plotkinje, a uspeh veštačkog osemenjavanja ili prirodnog pripusta zavisi od valjanosti estrusa. Rana dijagnostika graviditeta Za rano dijagnostikovanje steonosti koriste se metod na bazi određivanja nivoa koncentracije progesterona (radioimunološka analiza RIA i ELISA) i sve češće metoda ultrasonografije. Određivanje nivoa hormona u telesnim tečnostima omogućilo je razrešenje mnogih fizioloških procesa koji su vezani za reprodukciju, laktaciju i energetski metabolizam krava (Heap et all, 1981.). Pre deset godina istraživanja su vršena u pravcu primene radioimunološke analize (RIA) za utvrđivanje rane steonosti, zatim ovarijalne aktivnosti i problema neplodnosti. Rana dijagnoza graviditeta u krava može da se postavi i primenom ultrazvuka. Ultrazvukom može da se pregleda svako tkivo dostupno za rad, a posebno reproduktivni organi. Rektalnim pregledom reproduktivni organi mogu da se opipaju, a primenom ehografije i da se vide, što ima poseban značaj za utvrđivanje određenih patoloških stanja na reproduktivnom traktu. Mnogi istraživači u svetu su rado prihvatili upotrebu ultrazvuka i do sada su objavljeni mnogi radovi. Pierson et all (42), uspešno su koristili ultrasonografiju kod krava i konja, zatim Kastelic et all (23) i Ivkov i sar. (19, 20) za utvrđivanje graviditeta u krava i mnogi drugi. 3

4 Naša istraživanja ukazuju da se ultrazvuk može sasvim pouzdano koristiti za utvrđivanje graviditeta od 29. dana posle inseminacije. Tačnost ultrazvuka je proverena rektalnim pregledom 45. dana od osemenjavanja. Za razliku od rektalne metode utvrđivanja graviditeta, ultrazvukom se može 16 dana ranije utvrditi steonost, što ima veliki značaj za skraćenje međutelidbenog intervala, a time i da se uštede hranidbeni dani po dobijenom teletu. Transplantacija embriona Embriotransfer (transplantacija embriona, presađivanje embriona) je jedna od savremenih biotehničkih metoda kojom se sakupljaju embrioni od davaoca (donator životinja) i presađuju recipijentima (životinje koje primaju embrione) iste vrste, koje služe kao pomajke ili biološki inkubatori da bi se u njima do kraja razvili i na svet izneli normalni i za život sposobni mladunci. Za uspešno izvođenje embriotransfera, zavisno od vrste životinje, obično se koriste gonadotropini i prostaglandini za indukciju superovulacije kod donora i istovremenu sihronizaciju estrusa u donatora i recipijenata. Od nedavno embriotransfer se koristi u svih vrsta domaćih životinja, nekih divljih i egzotičnih životinja. Unazad poslednjih deset godina embriotransfer se razvio u pravcu primene nehirurške metode kod goveda i većih vrsta životinja, kultivisanja embriona, dugotrajnog i uspešnog očuvanja embriona dubokim zamrzavanjem u tečnom azotu, mikrohirurgije (mikroinjektiranje gena za određene osobine u pronukleus ili nukleus), seksiranje odnosno određivanje pola, stvaranje transgenskih životinja i himera. Embriotransfer ima za cilj dobijanje što više kvalitetnih potomaka od rasnih i visokoproduktivnih genetski vrednih roditelja, odnosno povećanje broja potomaka po ženskoj liniji, za razliku od veštačkog osemenjavanja kojim se povećava potomstvo po biku ili muškoj liniji. Od jedne visoko-produktivne krave koja dnevno daje između kg mleka, moguće je da se sakupljanjem i presađivanjem embriona dobije više desetina teladi tokom jedne godine koliko jedna krava nije u stanju da oteli u toku života (najčešće oteli 5 7 teladi kada je u pitanju simentalska rasa ili 3 4 teleta kada se radi o kravi holštajn rase). KOBILE Veštačko osemenjavanje Česte smetnje u reprodukciji konja i nizak godišnji procenat ždrebljenja kobila, pobudili su veće interesovanje odgajivača konja za veštačko osemenjavanje kobila. Poznato je da osemenjavanje kobila duboko zamrznutom spermom, pored ostalog ima za cilj rasterećenje i racionalnije korišćenje malog broja kvalitetnih pastuva u sezoni parenja, kao i bolje sagledavanje funkcionalnog i zdravstvenog stanja genitalnog trakta kobila. U literaturi ima dosta saopštenja o rezultatima v.o. kobila duboko zamrznutom spermom pastuva. Ovi rezultati su dosta različiti i kreću se od 34,7% do 65,8% (Nishikava i sar., 1968., Nishikava i sar., i 1976., Oshida i sar ). Miljković i sar. (1976.) saopštavaju da su sa duboko zamrznutom spermom pastuva (pelete, minitube) u našim uslovima postigli rezultat od oko 50% ždrebnosti. Za vreme sezone pripusta mart juni 1977./78./79. godine izvršili smo osemenjavanje 169 kobila, uglavnom rase američki kasač i lipicanske rase. Seme je uzimano od pastuva starih između 7 i 11 godina. Progresivna pokretljivost spermatozoida u ejakultima pre zamrzavanja je bila od 60% do 80%, a koncentracija spermatozoida u 1 ml nativne sperme miliona. Seme je zamrzavano u pajetama od 0,5 ml (Cassou). Celokupni proces od uzimanja do zamrzavanja ejakulata je trajao 30 minuta. Osemenjavanje kobila je vršeno 4

5 plastičnim kateterom u uterus plotkinja, sa početkom jasne fluktuacije folikula, što je praćeno rektalnom kontrolom jajnika. U početku je vršeno samo jedno osemenjavanje, a kasnije 2 3, pa i četiri osemenjavanja, sve do ovulacije folikula u razmaku od 12 časova. Prosečni rezultat koncepcije od 133 osemenjene kobile je iznosio 46,6%. U prvoj godini nivo koncepcije je bio niži za 8,2% (38,6%) u odnosu na drugu godinu (46,8%) i 16,2% u odnosu na treću godinu (54,8%) rada. Treba istaći da od 169 kobila privedenih za osemenjavanje, 36 grla (21,3%) nije bilo podobno za veštačko osemenjavanje usled obolenja materice, što je otkriveno rektalnim pregledom genitalija pre osemenjavanja. U procesu prirodnog pripusta ovakvi slučajevi ostaju neprimećeni, što se može tumačiti jednim od razloga smanjene plodnosti kobila. Procenat koncepcije kobila osemenjenih jednom ili više puta u istom estrusu je bio različit (34,9% ; 51,4% ; 50,01%). Međutim, ove rezultate treba prihvatiti uslovno, obzirom da je kontrola obulacije folikula praćena u to vreme rektalnom palpacijom jajnika i da je bilo teško predvideti tačno vreme ovulacije usled čega je i rađeno višekratno osemenjavanje u razmaku od 12 časova, da bi jedna od tih inseminacija bila neposredno pre ili odmah iza ovulacije folikula. U današnje vreme taj problem je lakše rešiti zahvaljujući primeni ultrasonografije u praćenju ovulacije folikula. Pred ovulaciju folikul menja oblik od sfernog do konusnog ili kurškolikog i značajno se smanjuje debljina zida što se sve jasno vidi na ekranu exo kamere, te se vreme ovulacije može dosta precizno odrediti, čime se mogu poboljšati rezultati koncepcije kobila posle veštačkog osemenjavanja, a uz samo jednu pravovremenu inseminaciju plotkinja. Veštačko osemenjavanje kobila, sveže razređenom ili duboko zamrznutom spermom pastuva, je dokazan biotehnički metod u poboljšanju plodnosti kobila i racionalnijem korišćenju, inače malog broj visoko kvalitetnih pastuva u našim uslovima, tokom sezone pripusta i primenom ovog metoda se ostvaruje genetski napredak u konjarstvu. Iako je evidentan genetski napredak u konjarstvu, korišćenje ove metode nije želja svih i nema podršku međunarodnih propisa o upisu ždrebadi (matičenju), te su odgajivači konja najpozvaniji da sami odluče da li će ga primenjivati ili ne. Indukcija i sinhronizacija estrusa Indukcija i sinhronizacija estrusa kobila je veoma značajan biotehnički metod u reprodukciji, naročito sportskih konja (kasača i galopera), jer omogućuje plansko parenje i dobijanje potomstva u određeno godišnje doba, što je od posebnog interesa za sportska takmičenja. Sem toga ova je metoda značana i za poboljšanjje plodnosti, odnosno veći procenat ždrebljenja kobila. Anestrije nastale usled prologiranog diestrusa, odnosno fukcionalnih smetnji u toku lutealne faze ciklusa, su posle endometritisa najčešći uzrok neplodnosti kobila. Anestrije uzrokovane produženjem lutealne funkcije jajnika, zapravo se i nadovezuju na obolenje ili promene nastale u endometrijumu, koje sprečavaju stvaranje i lučenje tkivnog luteolitičkog agensa (luteolizina), što je dalje praćeno zadržavanjem žutog tela te kraćim ili dužim izostankom estrusa. Ovo ukazuje na tesnu funkcionalnu povezanost materice i jajnika, odnosno na značajnu ulogu uterusa u održanju ili regresiji žutog tela u kobila. Prema podacima iz strane i domaće stručne literature za lečenje anestrija se koriste gonadotropni rilizing hormoni (GhRH), intrauterine infuzije fiziološkog rastvora ili hipertoničnog rastvora NaCl, zatim intracervikalna i intrauterina stimulacija (9, 18, 31, 33, 46, 55) te primena prostaglandina (PGF 2 alfa) (26, 31, 57). Hurtgen i sar. (1972.) izveštavaju da su u kobila za vreme produženog diestrusa indukovali estrus sa ovulacijom posle izvođenja biopsije sluzokože materice. Koncentracije 5

6 progesterona u krvnom serumu kobila opala je na manje od 1 ng/ml u toku 48 časova posle biopsije, dok se estrus ispoljio 96 časova (4 dana) od izvršene biopsije. Autori ističu da biopsija može izazvati regersiju perzistentog žutog tela stimulišući oslobađanje endogenog materičnog luteolizina (prostaglandina PGF 2 alfa). Takođe su u kobila sa redovnim estrusnim ciklusom, vršeći biopsiju materice četiri dana posle završetka spontanog estrusa, izazvali regresiju funkcionalnog žutog tela i indukovali estrus sa ovulacijom. Allen i sar. (1973./74.) za lečenje anestija, lutealnog porekla, su veoma uspešno koristili preparat Equimatea sintetički analog prostaglandina, koji poseduje izrazito luteolitičko delovanje. Berwyn i sar. (1974.) su koristeći Equimatea, indukovali estrus kod 74% kobila i to u proseku za 5 dana posle aplikacije prostaglandina. Koncepcija u kobila opasanih u indukovanom estrusu je bila 65%. Varadin i Korenić (1975.) su primenom preparata Equimatea, posle aplikacije prve injekcije indukovali estrus u 66,7% - 83,3% kobila sa rezultatom koncepcije od 30% do 75%. Miljković i sar. (1976.) su primenom istog prostaglandina indukovali estrus u 82,8% kobila sa rezultatom koncepcije od 52,2% posle opasivanja plotkinja u istom estrusu. U našim ogledima ukupno 43 tretirane kobile posle prve i druge injekcije prostaglandina estrus je indukovan u 40 ili 93,1% grla od kojih je posle opasivanja ostalo gravidno 28, odnosno 70% plotkinja. Rezultati indukcije estrusa i procenat koncepcije kobila iz indukovanog estrusa postignuti u našim ogledima slični su rezultatima koje su postigli drugi autori (Allen, 1974.) i ukazuju da je sintetički analog prostaglandina veoma efikasno sredstvo (sa izrazito luteolitičkim delovanjem) za indukciju i sinhronizaciju estrusa u kobila. Rana dijagnostika graviditeta Odgajivači konja, a i veterinarski stručnjaci su od uvek želeli i pokazivali veliki interes da se što ranije utvrdi graviditet u kobila, posebno u sportskih grla. Rektalna palpacija uterusa je jedna od najstarijih i najčešće korišćenih metoda za utvrđivanje ždrebnosti kobila. Upotrebom ove metode, uz veliko praktično iskustvo ždrebnost je moguće dijagnostikovati najranije dana od pripusta, a za to vreme kobile mogu imati dva estrusa (ciklusa) što se smatra izgubljenim vremenom u dirigovanoj, odnosno planskoj reprodukciji konja i proizvodnji ždrebati u određeno doba godine. Razvoj ultrazvučne dijagnostike i primena ove metode u veterinarskoj medicini donela je praktično revolucionaran napredak u kontroli plodnosti i postavljanju rane dijagnoze graviditeta kobila. Za ultrazvučnu dijagnostiku graviditeta kobila koriste se linearne sonde od 3,5 i 5 MHz. Sonda od 5 MHz je mnogo osetljivija i pruža mogućnost uočavanja više detalja i raniju dijagnostku. Praktično upotrebom ove sonde tačna dijagnoza se može postaviti već 9. dana od pripusta, vizuelizujući anehogenu senku plodovih voda u telu materice sa uočljivim zametkom u obliku zapete, ehogene strukture. Međutim, prema našim iskustvima a iz praktičnih razloga kobile je najpovoljnije pregledati između 20 i 25 dana posle zadnjeg pripusta. U tom periodu se postavlja tačna dijagnoza graviditeta i nadalje ako kobila nije ždrebna otkriva se žuto telo ili eventualno patološka stanja te se plotkinje odmah podvrgavaju lečenju i vraćanju u reproduktivnih ciklus (19, 23, 38). Embriotransfer Prvu uspešnu transplantaciju embriona u zeca izvršili su Heape i sar godine. Bilo je potrebno da prođe punih 84 godine od prve transplantacije u zeca do prve uspešne transplantacije embriona konja o čemu su izvestili Oguri i sar godine. 6

7 Značaj i interes za transplantaciju embriona u oblasti odgoja konja može se precizirati u šest glavnih tačaka: - Embriotransfer pruža šansu suviše starim kobilama, koje su već dale odlično potomstvo, da nastave, odnosno ostanu nešto duže u priplodu. - Omogućuje da se na veoma brz način proveri vrednost i plodnost (sveže i duboko zamrznutog) semena određenog pastuva. - Omogućuje da se poveća broj potomaka od izuzetno vrednih kobila (već dokazanih u sportu) preko transfera njihovih embriona drugim kobilama. - Omogućuje genetski vrednim kobilama koje imaju problema sa reprodukcijom (u smislu poremećaja nidavije, povrede ili upale jajovoda, ranije pobačaje) da ipak dobiju potomstvo preko drugih kobila. - Omogućuje mladim kobilama da istovremeno učestvuju u sportskim takmičenjima i imaju reproduktivnu aktivnost. - Omogućuje da se na relativno jednostavan i jeftin način izvrši međunarodna razmena vrhunskog genetskog materijala iz oblasti konjarstva, bez rizika od prenošenja određene zarazne bolesti. U principu embriotransfer kobila se može podeliti u 5 faza: 1. sinhronizacija estrusa, 2. indukcija superovulacije, 3. sakupljanje embriona, 4. ispitivanje i manipulacija embrionima i 5. transfer embriona. U našim uslovima transplantacije embriona kobila procenat preživljavanja embriona posle hirurškog metoda presađivanja iznosio je 64,3% (9/14) i bio je viši za 17,2% u odnosu na rezultate nehirurškog presađivanja 47,1% (8/17) (47, 52, 55). Bolje rezultate preživljavanja embriona u kobila posle hirurške transplantacije (71,8% - 88,8%) u odnosu na nehiruršku (44% - 57%) postigao je Nivot i sar. (1991.). Na Colorado State Univerzitetu su takođe zabeleženi slični rezultati hirurškom tehnikom, 69% - 75% i cervikalnom ili nehirurškom 40% - 50%. Zaključak Primena savremenih biotehničkih metoda u reprodukciji krava i kobila doprinosi bržem razvoju i unapređenju genetske osnove, povećanju proizvodnje i poboljšanju plodnosti goveda i konja. Širom primenom veštačkog osemenjavavnja povećava se broj potomaka od progeno testiranih visoko-produktivnih priplodnjaka. Grupna indukcija i sinhronizacija estrusa pruža pogodnosti postizanja 0,8 teladi po kravi kod mlečnih stada i 1 teleta po kravi u "tovnim" farmama. Povećava se broj odgojene teladi usled većeg broja blizanaca. U "tovnim" stadima od naročite važnosti su turnusno teljenje i isporuka većeg broja junadi pri jednom utovaru. Indukcija estrusa u kobila povećava broj dobijene ždrebadi sa 0,5 na 0,7 po jednoj plotkinji. Određivanje rane dijagnoze gravidnosti doprinosi smanjenju intervala između dva porođaja i uštedi hranidbenih dana po dobijenom potomstvu. Transplantacijom embriona dobija se veći broj generacija teladi od rasnih roditelja, skraćuje se generacijski interval, pruža se mogućnost bržeg dobijanja progenog testa bikova primenom MOET programa, testiranja prave braće i sestara iste starosti u istim uslovima držanja, nege i ishrane, zatim određivanje pola embriona, stvaranjem povećanog broja blizanaca, ubrzano razmnožavanje malobrojnih rasa goveda i transporta duboko zamrznutih embriona na veće daljine umesto živih životinja, što je važno sa ekonomskog gledišta, ali isto tako i za adaptaciju na nove uslove. 7

8 Međutim, embriotransfer u kobila se tek od nedavno intenzivnije koristi i u oblasti odgoja konja. Da li će nam primena ove biotehničke metode omogućiti poboljšanje genetskog napredka i kvaliteta populacije konja zavisi u mnogome od zainteresovanosti i stava odgajivača konja. Prema sadašnjim saznanjima mišljenja su podeljena i nema usaglašenih zakonskih propisa na međunarodnom nivou o matičenju ždrebadi dobijenih korišćenjem biotehničkih metoda. Literatura 1. Alexander A. M. Et all: Vet. Rec., 100, 73-74, Anderson G. B.: Theriogenology, 27, 81-97, Anderson G. et all: IX Iner. Cong. Rep. Anim. A. I., 9-22, 454, Madrid, Arthur G. H.: Vet. Rec. 86, , Boland M. P. et all: Theriogenology, 9, 1, 86, Brand A. et all: Morfologie, Canada, 16-20, Butler J. E. et all: J. Anim. Sci., 65, , Chupin D. et all: Anim. Reprod. Sci., 6, 11-13, Douglas R. H.: J. Reprod. Fertil. Suppl. 32, , Elsden R. P. et all: Theriogenology, 9, 1, 17-26, Ginther O. J. i sar.: Vet. Med. 67, , Hahn A. L.: VII A.E.T.E., 63-75, Cambridge, Hasler J. F.: Theriogenology, vol. 9, 1, 94, Henry M. i sar.: Zuchthyg. 16, 4, , Hughes J. P. i sar.: Austr. Vet. J. 53, , Hughes J. P. i sar.: J. Am. Vet. Med. Assoc. 161, 1367, Hurtgen J. P. i sar.: J. Am. Vet. Med. Assoc. 173, , Imel K. J. i sar.: J. Am. Vet. Med. Assoc. 179, , Ivkov V. i sar.: Vet. glasnik 48(8), , Ivkov V. i sar.: Vet. glasnik, 46, 7-8, , Jondet R. et all: VI Inter. Cong. Rep. Anim. A.I., II 1061, Paris, Jovanović V.: Doktorska disertacija, Beograd, Kastelic J. P. et all: Theriogenology, 35, 3, , King W. A.: Theriogenology, 21, 7-17, Koene M. i sar.: Reprod. Dom. Anim.25(3), Korenić I.: Doktorska disertacija, Beograd, Kovačević Radmila i sar.: Acta Veterinaria, 35, 5-6, , Krsmanović N. I sar.: Vet. glasnik, 40, , Linares T. et all: Theriogenology, vol. 14, 2, , Loskutaff N. M.: Embryo transfernewletter, 8, 2, 5-13, Miljković i sar.: Vet. glasnik 1, 1-5, Miljković V. i sar.: II Jug. Simp. o v.o. i razmnož. životinja, Vrnjačka Banja, Miljković V. i sar.: Vet. glasnik, XXX, 6, , Newcomb R.: Monografia Canada, 28-29, Newcomb R.: Vet. Rec., 19, 48-51, Nivot A.: La transplantation embryonnaire equine, Oguri N. i Tsutsumi Y.: J. Reprod. Fertil. 31, , Pavlović V. i sar.: Dijagnostika graviditeta domaćih životinja, Peters R. M. et all: Theriogenology, 27, , Petrujkić T. i sar.: Vet. glasnik 48(8), , Petrujkić T. i sar.: Vet. glasnik 48(8), ,

9 42. Pierson R. A. et all: Theriogenology, 29, 1, Popovski K. i sar.: Maked Vet. pregled, IX, 1-2, 21-26, Saumande J. et all: Control. Of reprod. in the cow, , Squires E. L. i sar.: J. Reprod. Fertil. Suppl. 32, , Varadin M i sar.: Veterinaria, Sarajevo, 3-4, 415, Veselinović S. i sar.: 10 th Scientific Meeting EETA, Lyon, Veselinović S. i sar.: 11 th Inter. Cong. Reprod. A.I., 306, Dublin, Veselinović S. i sar.: A.E.T.E., 192, Lyon, Veselinović S. i sar.: IX Inter. Cong. Reprod. and AI, III (6-25), 287, Veselinović S. i sar.: Vet. glasnik 10, , Veselinović S. i sar.: Vet. glasnik 48(8), , Veselinović S.: Doktorska disertacija, Beograd, Veselinović S. i sar.: Vet. glasnik, 47, 4-5, , Veselinović S. i sar.: Simpozium "Uzgoj i matičenje", V.Gradište, Vujošević J. i sar.: I Jug. kong. reprod. i v.o., Ohrid, Vujošević J. i sar.: Vet. glasnik 7, , Willadsen S. et all: J. Reprod. Fert., 52, , Worbs W.: Doktorska disertacija, Minhen,